Vreme 1312

8/19/2019 Vreme 1312

1/65

cena 200

25. februar 2016.

broj

BiH KM; Hrvatska KN; Makedonĳa DEN; CG . EUR; Slovenĳa . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF

Srbĳa i Libĳa

Smrt u SabratiIzmeđu NATO-a i Rusĳe

Istočni i zapadni gresi

INTERVJU: PREDRAG VUJOVIĆ,

BIVŠI DIREKTOR JATa

SKUPO ĆEMO

PLATITI LET ZAAMERIKU

BiH ; Hrvatska ; Makedonĳa DEN; CG . ; Slovenĳa . ; Austria, Greece . ; ermany . ; Switzerland .

8/19/2019 Vreme 1312

2/65

AKCIJANEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE

Laguna

Kn ge

9 dinara!

U SVIM KNJIŽARAMA „DELFI” U SRBIJIPonesite ovaj primerak „Vremena”u neku od knjižara „Del” i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiskapo specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 25. februara do 24. marta 2016.

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi:

Del knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana , Beograd)Del knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije , Beograd)Del knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. , Beograd)Del knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska , Beograd)

Del knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I , Kragujevac)Del knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova , Niš)Del knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića a, Beograd)Del knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamela E, lokal , Niš)Del knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša , Valjevo)

Del knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)Del knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova , Beograd)Del knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihailova , Beograd)MNV Vemex d.o.o. “Bulevar” (Bulevar kralja Aleksandra , Beograd)Del knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva , Beograd)

Del knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo , Subotica)Laguna Klub Čitalaca (Resavska , Beograd)Del knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška , Miljakovac)Del knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška a, Banovo Brdo)Del knjžare d.o.o. “. mart” (Stanoja Glavaša , Beograd)

Kiti Ficdžerald:SVINJOTOPIJA

Dirljiva, mračna icrnohumorna priča o prijateljstvu gnevne šiparice i sredovečnogmuškarca, izolovanogod društva zbog strašnihzičkih deformiteta, stajnom opsesijom– krišom gaji svinje

Ana Marija Šua:TERET ISKUŠENJA

Očajna zbog viška kilogramaona odlazi u centar zamršavljenje, spremna na sve što se u njemu od nje zatraži. Kontroverzno delo savremene argentinskeknjiževnice, distopija odruštvu u kojem je savršenzički izgled imperativ

Džejms Paterson,

Dejvid Elis:OKRIVLJENE SUPRUGE

Tipičan patersonovskitriler u kome se smenjujuraskalašna neumerenost

tri drugarice na njihovomizletu u glamurozni

Monte Karlo, svirepoubistvo, izdaja, opasnost

i borba za opstanak

Patriša Kornvel:

TAČKA NASTANKAFarma je izgorela, na zgarištu je pronađen

leš. Istraga vodi uneslućenom smeru. Jedan od najboljih

romana PatrišeKornvel iz serijala o

forenzičkoj istražiteljkidoktorki Kej Skarpeti

Filip Ker:STEPSKI KONJI

Ukrajina 1941. godine, vremenacističke okupacije. Jedan starac se stara o životinjama u prirodnom rezervatu AskanijaNova, gde retkoj vrsti stepskihkonja preti izumiranje. Jedna devojčica želi da ih spase. Priča o traženju izlazaiz zagrljaja leda i smrti

Joakim Sander:PLIVAČ

Savremeni špijunski trilerčija se radnja dešava naliniji Brisel-Švedska-Sirija-Liban-Avganistan-Irak-SAD. Autor je nekadašnji poslaniku Evropskom parlamentu ičinovnik Evropske komisije uBriselu, danas skandinavskaliterarna zvezda u usponu

Kamila Šamsi:SPALJENE SENKE

Priča o Japanki koja je preživelaudar atomske bombe u Hirošimii koju je sudbina zatim odvelau Pakistan, Indiju, Avganistani Ameriku. Knjiga ocenjena kaoistorijski roman našeg vremena, s preporukom Salmana Ruždijakoji je Kamilu Šamsi nazvao piscem izuzetne ambicije i snage

Samanta Šenon:

SEZONA KOSTIJUNaučnofantastična

distopija na tragu Margaret Atvud i

Entonija Bardžisa,orvelovski roman

o političkoj tiraniji s tolkinovskom

pastoralnom mitskomikonograjom

Ernst Hafner:

BRAĆA PO KRVIKultna knjiga iz

1932, zabranjena po dolasku nacistana vlast, upečatljiv

i napet roman osvetu besprizornih ipotkulturi mladih uinu poslednjih dana

Vajmarske Republike

Džejson Metjuz:IZDAJA

Roman o američkoj i ruskoj špijunaži, kontrašpijunaži, prismotri, vrbovanju agenata, sajber ratovanju, tajnojkomunikaciji i upotrebi seksau obaveštajnom radu. Triler penzionisanog agenta CIA, pisanu najboljoj tradiciji špijunskihromana Džona le Karea

8/19/2019 Vreme 1312

3/65

izdavač

NP “VREME” d.o.o.

Trg Republike , Beograd

direktor

Stevan Ristić

pomoćnik direktora

Vojislav Milošević

finansijski direktor

Daniela Vesić

glavni urednik

Dragoljub Žarković

odgovorni urednik

Filip Švarm

pomoćnici glavnog urednika

Jovana Gligorijević, Momir Turudić

sekretarijat

Jovana Prešić

redakcija

Dejan Anastasijević,Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov,

Slobodan Bubnjević, Sonja Ćirić,

Zora Drčelić, Slobodan Georgijev,

Nebojša Grujičić (kultura),

Andrej Ivanji (svet),

Jelena Jorgačević, Tatjana Jovanović,

Jasmina Lazić, Zoran Majdin,

Radmilo Marković, Saša Marković,

Ivana Milanović Hrašovec,

Milovan Milenković (foto),

Milan Milošević, Teofil Pančić,

Saša Rakezić, Mirko Rudić,

Tamara Skrozza, Zoran Stanojević,

Tatjana Tagirov, Dragan Todorović,

Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić,

Marija Vidić, Ljubomir Živkov

dokumentacija

Dragoslav Grujić (arhiva)

Jelena Mrđa (foto)

tehnička redakcija

Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić;

lektori: Katarina Pantić,

Živana Rašković, Ivana Smolović;

korektori:Nikola Dragomirović,

Ana Ćuk Dragomirović,

Stanica Milošević

internet izdanje

www.vreme.com

Marjana Hrašovec

prodaja i pretplata

Nikola Ćulafić, Milan Radović

računovodstvo

Slavica Spasojević

marketing

Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: [email protected]

telefon redakcije: /-

telefaks: /-

štampa

Rotografika, Subotica

ISSN

COBISS.SRID

BROJ

25. februar 2016.

Srbija i Libija: Smrt u Sabrati

TV Manijak: Amer ili Rus ili PinkFormer B

Izbeglička kriza:

Trijaža ljudi na Balkanskoj ruti

Nuspojave: Opelo jednom prenemaganju

Između NATO-a i Rusije:

Istočni i zapadni gresi

Protest protiv Sporazuma sa NATO:

Mnogo ljudej

Izbori : Male stranke i velika korist

Istraživanje: Srbija pred izborima

Lični stav:

Nirnberg, Haški tribunal i prirodno pravo

Intervju: Predrag Vujović,

bivši direktor JAT-a

Lisica i ždral: Okučanski nokturno

Ekonomski barometar

KULTURA

Fest: Predlog za gledanje

Intervju: Jugoslav Pantelić

Koncert: Dva u jedan

Umberto Eko ( – ):

In omnibus requiem...

SVET

Sirija: Rat i mir u Orijent ekspresu

Velika Britanija: Da li da odem ili ne

Navigator: Crv u jabuci

Američko-ruski sporazum o primirju

u Siriji možda pojednostavljujesirijsku scenu u kojoj svi ratuju protiv

svih. Namešta se scena za konačni

obračun sa Islamskom državom

Na samom kraju predgovora “Imenu

ruže”, na kraju najefektnije varijacije

na temu “izgubljenog rukopisa”, stoji

nezaboravna rečenica na latinskom

jeziku: “In omnibus requiem quaesivi,

et nusquam inveni nisi in angulo cum

libro.” I sa gimnazijskim znanjem

latinskog, prevod se dade ispravno

naslutiti: “U svemu sam tražio mir, ali ga

ne nađoh nigdje osim u kutu uz knjigu”

:

Da nije dozlaboga bedna, ovdašnja potreba

većine malih stranaka da se preporuče

velikom šefu, bila bi – maestralna. Otvoreno

rade za Vučića, a da izbori formalno nisu ni

raspisani. Umesto promocije sopstvenog

političkog programa promovišu samo njega

:

8/19/2019 Vreme 1312

4/65

Srbija i Libija

Smrt u SabratiNiti je Srbija Jugoslavija, niti je Aleksandar Vučić novi Tito, koliko god premijer

pričao da naša zemlja danas uživa veći ugled u svetu nego onomad. Vučićeva

Srbija sa onom Jugoslavijom ima veze taman koliko i sadašnja Libija sa onom

iz Gadafijevog vremena. Za tako nešto nisu krivi ni mediji ni oni koji pitaju štase i zašto zaista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta je tome prethodilo

Po kaldrmi koja izgleda kao da ćese na njoj svakog trenutka po- javiti Asteriks i Obeliks, u drev-nom rimskom gradu Sabrati džo-

gira neki čovek. Uz mestimično pokidanubodljikavu žicu kojom je antički grad koji je pod zaštitom -a odvojen od pla-že pase stado ovaca, brsteći travu između

sjajno očuvanih mozaika. Nešto dalje, nabeloj peščanoj plaži je pedesetak lokalacai stranaca, mahom zaposlenih u bolnica-ma u novom delu Sabrate i okolnim gra-dovima ili u nanim kompanijama Hori

monumentalnog rimskog amfiteatra. Doplaže stiže čamac iz koga momak crne puti

vadi sveže upecanu ribu i prodaje je stran-

cima za bagatelu.Tako je izgledala Sabrata pre četrna-

est godina, kada je potpisnik ovih redo-va skoro svakodnevno posećivao. Istina,lirski prizor imao je manje veseo nasta-

vak. Stranci su se sa plaže vraćali na svo- ja radna mesta u bolnicama da odrađujubeskrajno duge smene, prepiru se sa stra-vičnom libijskom administracijom zato što

su plate koje kasne mesecima upola ma

dogovoreno, da trpe cinična objašnjenjazvaničnika upućena svima koji su dolazili

iz manje-više propalih zemalja, poput Sr-bije, Rusije, Ukrajine, Bugarske, Iraka, Su-dana (zaposleni u nanim kompanijamaiz bogatih zapadnih država nisu imali tuvrstu problema).

Stranci, i “istočni” i “zapadni”, sa plaže

u Sabrati su se do okolnih gradova pre-bacivali jednostavno: izlazili su na glav-ni put koji povezuje Tripoli sa granicomTunisa i podizali ruku bez ikakvog stra-ha u bilo koje doba dana ili noći čak i sa

8/19/2019 Vreme 1312

5/65

stane jedini problem bilo je cenkanje, nijese pamtilo da je prema strancima u Libijidecenijama zabeležen ozbiljniji kriminal-ni akt osim sitnog džeparenja po pijaca-ma Tripolija. Sve do početka rata u febru-aru 2011. godine kada je bezbednost, koja

je izgledala tako obična, nestala netragom

sa ulica i puteva u Libiji.

Dvoje službenika Ambasade Srbije u Li-

biji, Slađana Stanković i Jovica Stepić, ote-ti su kod Sabrate 8. novembra prošle go-dine. Prema prvim informacijama koje su

tada dospele u javnost, na kolonu vozila, u

kojoj su bili i ambasador Oliver Potežica,njegova supruga i deca, otvorena je vatradok su putovali iz Tripolija za Tunis. Stan-

kovićeva i Stepić bili su zajedno u kolima,napadači su ih odveli sa sobom, a libijskidržavljanin koji je takođe bio u konvojuranjen je u pucnjavi.

Pre otmice srpskih državljana Sabratase više puta pojavljivala u “crnim hronika-

ma” (od 2011. čitava Libija ima mesto samo

u takvoj vrsti hronika). U januaru 2014. na

plaži na periferiji Sabrate nađena su tela

obalu očigledno došli na piknik. Na slicikoja je objavljena u libijskim medijima vide

se ubijeni sa licima u pesku, a pored njihprostrto ćebe na kome su hrana i piće. U junu je na hotelskoj plaži u Susu, pedesetkilometara od prestonice Tunisa, u tero-rističkom napadu ubijeno 38 osoba. Vla-sti Tunisa su kasnije saopštile da je jedanod napadača, tuniski državljanin, prošaoobuku u kampu Islamske države u Sabrati.

Posle početnog šoka zbog otmice Sla-đane Stanković i Jovice Stepića u novem-

bru prošle godine, u javnosti su počele dase javljaju neodoumice i pitanja. Nejasno je bilo zašto je ka Tunisu išao konvoj au-tomobila sa srpskim državljanima kada se

zna da je put kopnom nesiguran, a postoji

avionski prevoz iz Tripolija, zašto ambasa-

da u Tripoliju nije ranije evakuisana, te ko-

jim poslom su u Tunis putovali Stankovi-ćeva i Stepić sa ambasadorom i njegovom

porodicom. Buknuo je pravi rat između Po-

težice i pojedinih medija koji su pisali da

se ambasador bavio prodavanjem viza Li-bijcima, da je cilj putovanja bio neki novac

povezan sa prodajom našeg oružja u Li-biji, da je Stankovićeva i ranije bila kidna-povana pa puštena i da je odavno tražilada bude povučena iz Tripolija, da je pravameta otmice bio Potežica, da je šest mese-ci pre otmice preporučila povlačenje iz

Libije zaposlenih u ambasadi, ali da je am-

basador to odbio...Potežica je napisao pismo naslovljeno

na ministra spoljnih poslova Ivicu Dači-ća, predsednika Tomislava Nikolića i pre-mijera Aleksandra Vučića negirajući svoju krivicu, i ne baš diplomatskim stilomzahtevao od Vlade i Ministarstva da “naj

Vlasti u Sabrati su za kidnapovanje okri-vile našu ambasadu, jer ih, kako su tadanaveli, nije obavestila o prolasku, kako biih dodatno zaštitili.

Premijer Vučić je tada rekao da se “u na-

rednih 48 sati očekuje pozitivan rasplet do-

gađaja”, potom da je u Libiju poslat tim srp-

skih obaveštajaca da pomogne u rešava-nju otmice, da bi kasnije zavladala tišinapovremeno prekidana umirujućim izjava-

ma da do oslobađanja otetih samo što nije

došlo, da vlada ima informacije da su živii zdravi, da je sve pod kontrolom... Kada je12. januara oslobođen srpski državljanin

Srđan Babić, koji je kidnapovan 29. martaprošle godine, a u Libiji je radio u francu-skoj kompaniji “”, koja se bavi obezbe-đenjem i logističkom podrškom diplomat-

skih misija, međunarodnih organizacija inanih kompanija, Aleksandar Vučić je re-

kao da građani Srbije sledećeg dana mogu

da očekuju “dobre informacije” i o slučajudvoje otetih službenika srpske ambasade.

Prošao je sledeći dan, i još mnogo drugih,da bi 19. februara stigla informacija da su

Slađana Stanković i Jovica Stepić ubijeni uameričkim vazdušnim napadima na bazu

Islamske države u Sabrati, uz još četrde-setak ljudi, mahom sa pasošima Tunisa.Američki mediji su naveli da je meta na-pada u kome su poginuli srpski državljani

bio Tunišanin umešan u atentat u Susu.

Na sramnoj konferenciji za novinare na

kojoj je objavio tragičnu vest, premijer Vu-

čić je u većem delu svog obraćanja javnostipokušavao da pokaže da je vlada bezgreš-na, a on svemoćan, nesalomiv i sveznaju-ći, kao da je reč o predizbornom mitingu,a ne o mučnom kraju jedne drame Tako

POSLE BOMBARDOVANJA:

Ruševine i žrtve – Slađana Stanković i Jovica Stepić

Foto: AP; Lična arhiva;

8/19/2019 Vreme 1312

6/65

koji stoji iza svega, ali da on, Vučić, ne smeda izgovori njegovo ime da ne bi ugroziopreostale srpske državljane u Libiji, da biodmah posle toga saopštio da je taj nekimoćnik kidnapovao ko-zna-koliko Tuni-šana da bi izbavio neke svoje ljude, o pre-mijerovom znanju o prilikama u Sabratida ne govorimo.

Čulo se, između ostalog, i da će Vučić sve

reći Amerikancima u lice, ali da se odnosiizmeđu dve zemlje neće kvariti, da bi se na

kraju sve svelo na dreku Dragana J. Vučiće-

vića i priče o hejterima sa društvenih mre-

ža, opoziciji i inim večitim temama vlasti.Mučnu atmosferu započetu na pomenu-toj konferenciji obogatilo je prepucavanje

ministra spoljnih poslova Ivice Dačića sa

svojim političkim protivnicima kojima jepovod smrt u Sabrati.

Jedna od Dačićevih teza je da je jasno da

su otmicu izvršili Libijci, ubistvo Ameri-kanci, pa vlada ne može biti odgovorna niza šta. Formirana je i komisija koja će utvr-

diti da li je bilo propusta u radu službenika

ambasade, kao da je trebalo da prođe trii po meseca od otmice da bi se tako neštoutvrdilo. I Amerikanci pominju neku svoju

komisiju, ali to je kod njih već rutina. Ame-

rički dronovi i bombarderi već godinamaširom sveta (Avganistan, Irak, Jemen, Si-rija, Libija…) ciljaju “neprijatelje” , a ubi-

jenoj deci, ženama i muškarcima koji su utakvim egzekucijama slučajno nastradalini broj se ne zna. Posle svakog takvog slu-čaja sledi šturo izvinjenje uz napomenu da

će se ispitati okolnosti incidenta, a politi-ka čija se suština svodi na “mi smo zada-tak izvršili, a Bog neka odredi ko je kriv, ako nevin među pobijenima”, ne menja se

bez obzira na broj nevinih žrtava.

Međutim, to što su egzekutori bili Ame-

rikanci a otmičari Libijci ne znači da jav

neka pitanja koja se tiču svega što je otmici

prethodilo, naročito ako je u pitanju nečije

neznanje, bahatost ili nekompetentnost.Na primer, zašto ambasada u Tripoliju nije

zatvorena mnogo ranije ili bar preseljena u

Tunis, kada je i letimičnim pregledom me-

dija prethodnih godina moglo da se vidi da

se Libija raspala po šavovima, da su tragič-

ni incidenti u ovoj zemlji postali svakodne-

vica, a ne izuzetak. To što su Jugoslaviju,potom Srbiju i Gadafijevu Libiju vezivale jake veze besmislen je izgovor.

Jeste Libija decenijama bila Meka za me-

dicinske i građevinske radnike iz Jugosla-vije, a broj Libijaca koji su se u Jugoslavi- ji školovali ili u njoj imaju poslovne i rod-binske veze izuzetno je veliki. Tačno je i da

ima nekoliko stotina naših državljana kojisu rešili da u Libiji ostanu, najviše onih koji

su u ovoj zemlji proveli decenije i Libijaim je postala druga domovina. No, mnogo

više je onih koji su napustili libijski pakao,

a sve vlade, pa i naša, više puta su upozo-rile svoje građane da Libija nije više bez-bedna zemlja. Onaj ko je posle prethod-nih pet godina i svega tragičnog što se uovoj zemlji dešavalo i što se dešava rešio da

ostane, uzeo je sudbinu u svoje ruke i teš-

ko da može da očekuje od države da snosisve posledice njegovog izbora.

Što se tiče puta od Tripolija do Tunisa, i

glavnog i sporednih, bezbrojni čekpointina njima su uobičajeni folklor, a inciden-ti, otmice i šikaniranja su skoro svakod-nevni, što zbog razbojničkih motiva, štozbog toga jer se, kao na tigrovoj koži, dužobale smenjuju gradovi koji su tokom re-

volucije bili “za” i “protiv” Gadafija, pa sei danas popreko gledaju. Medicinska se-

stra iz Srbije koja u Libiji živi dvadesetgodina je prošle godine autoru ovog tek-sta svedočila kako takve čekpointe pro-lazi svakodnevno jer radi u jednom, a živi

u drugom gradu u blizini granice sa Tu

problema, ali i da se dešavalo da u ope-racionu salu usred operacije ulete naoru-

žani ljudi i izrešetaju plafon; mladi inže-njer iz Srbije koji je radio za stranu nanu

kompaniju i Libiju napustio prošle godi-

ne, pričao je o do zuba naoružanoj deci od12-13 godina na ulicama, pasoškoj kontroli

na ulasku u svako selo ili grad od stranevojski i milicija nepoznatog porekla, op-štoj nesigurnosti.

Kako stvari stoje, država Srbija je vero-vatno nešto poslovala po Libiji i zbog toga

je ambasada ostala otvorena. Osnovno pi-

tanje je koja je plitka pamet rešila da radineki biznis (na pomenutoj konferencijiza novinare se nemušto pominjalo nekooružje, pa se to posle demantovalo) sa dr-žavom od koje su ostali samo ime i grani-ce na papiru, a jedini unosni poslovi u njoj

su otmice i šverc ljudi preko Mediterana(prema pisanju nemačkog “Velt am zonta-

ga”, koji se poziva na podatke obaveštajnih

službi, 200.000 izbeglica, većinom iz Eritre-

je, Somalije i Nigerije, nalazi se na obalama

Libije čekajući povoljnije vremenske prili-

ke da krene ka Evropi).

I u ona mirna vremena je svako ko jenameravao da se u Libiji bavi bilo kakvimposlom morao da se naoruža strpljenjem i

trenira živce za sudar sa jezivom birokra-tijom, kombinovanom sa tradicionalnimpoimanjem odsustva važnosti vremena,ali su bar neka pravila postojala. No, sva-ko pravilo urušilo se pre pet godina, ne-povratno. Ima onih koji misle da je u Li-biji i danas moguće raditi sa uobičajenimmešetarenjem iz nekih davnih vremena,

kada je “sadik” (prijatelj) na važnom mestumogao sve da reši, ali to je njihov problem.

No, kada država poveruje u tako nešto,to je već ozbiljan propust koji se može na-zvati i amaterizmom i glupošću, a rezul-tati su tragični, kao što smo mogli da vidi-mo. Niti je Srbija Jugoslavija, niti je Alek-sandar Vučić novi Tito, koliko god premijer pričao da naša zemlja danas uživa većiugled u svetu nego onomad. Vučićeva Srbi-

ja sa onom Jugoslavijom ima veze taman

koliko i sadašnja Libija sa onom iz Gada-fijevog vremena. Za tako nešto nisu krivini mediji ni oni koji pitaju šta se i zašto za-

ista u Sabrati desilo pre tri meseca, i šta jetome prethodilo ¶

DREVNA SABRATA: Rimski amfiteatar

Foto: Iva Igrački Turudić

8/19/2019 Vreme 1312

7/65

U Srbiji se količina Istorije po glavi stanovnika opet poveća-la. Gotovo istovremeno, dobili smo zakon koji reguliše odno-

se sa snagama koje prolaze kroz Srbiju i vest o pogibiji

naših građana u Libiji. Kao za inat, nakon što su ih teroristi

u Libiji držali kao taoce, nastradali su kada su američke sna-

ge bombardovale kamp za obuku. Ova situacija je paradigma

odnosa Srbija – (čitaj Amerika), jer kao u tangu igramo

napred/nazad. Naravno, tu su i Rusi, koji pažljivo prate sta-

nje na Balkanu i podsećaju na bratstvo sa Srbijom.

Ukratko, Vučić se našao u veoma teškoj poziciji, krizi koja

ima spoljnopolitičke i domaće elemente.

Upravo zato, mislim da je na konferenciji za novinare us-

peo da pokaže neverovatnu sposobnost razumevanja medi-

ja. Kada u Srbiji saopštavate građanima, uskoro biračima, da

su u američkom bombardovanju poginuli naši – računate na

antiameričko raspoloženje. Nije tako davno bilo bom-

bardovanje Srbije, sećanja su veoma živa. Zato je deo Vuči-

ćevog govora, onaj dramatičniji, bio posvećen sećanju na žr-

tve. On je svojim biračima morao da pokaže kako će upornoinsistirati da od Amerike dobije objašnjenja ovog događaja.

Bez obzira na preteći ton, u stvarnosti je manevarski pro-

stor sužen, pa osim pretećeg tona i nema drugih sredstava

na raspolaganju.

Vučić je dakle imao priliku da kritikuje Ameriku, obraća-

jući se više nama nego Amerikancima.

U drugom delu govora je ipak nagovestio da ceo događaj

moramo sagledati što hladnije glave. Istini za volju, mediji su

prethodnog dana napravili veliki gaf. Nijedna stanica nije

dovoljno precizno i tačno izveštavala o protestima protiv

-a u Beogradu. Govorilo se o “nekoliko stotina” ultradesni-

čara, a pokazalo se već sutradan da je tu bilo nekoliko hiljada

ljudi. Ponovo je Premijer dobio odličnu priliku da pošalje po-

ruku, ali ovaj put upravo Amerikancima. Implicitno rečeno,

alternative Vučiću su ultradesne patriotske organizacije koje

su po definiciji antiamerički orijentisane. Poruka je opet, ako

ne ja, onda ćete imati posla sa ovima, a oni vas baš ne vole.

U Premijerovom nastupu zaista nije bilo politikanstva, već

perfektnog osećaja za politički trenutak i prirodu medija.

Bila je to prilika da se pokaže čvrstina, ali i spremnost da se

problem reši diplomatski. Savršeno odmeren amalgam Ka-rađorđa i Miloša, rečeno simbolima Sretenja.

Problem nastaje, po pravilu, kada se teme dokopaju Pink,

“Informer” i Studio B. Kritičare sporazuma sa -om perso-

nifiko ao je pa s Košt nica Sanda Raško ić I ić i Marši

već potpisani sporazumi sa -om. Mnooogo nepovoljnijiza Srbiju. Tako je nastala emisija “Horizonti” na Studiju B, koja

je proteklih dana oborila rekord po broju repriza. Ova emisi-

ja emitovana je nekoliko puta i na televiziji Pink, iz meni pot-

puno nepoznatih razloga. Da bi se još pojačao efekat, ključni

akter je jedan od gostiju, urednik “Informera”, koji je uz anali-

tičara Anđelkovića i pristrasnu voditeljku imao za cilj da dis-

kredituje Maršićanina i -ovu kritiku Vlade.

Gotovo pet minuta gledali smo emisiju sa smislom i kon-

ceptom, a zatim je usledilo kafansko prepucavanje – gde su

najčešće pominjane floskule bile slike vibratora na Marši-

ćaninovom Tviter postu i njegova ambasadorska plata. Čo-

vek je izgubio živce i pokušao da na primitivne napade od-

govori istom merom. Tu je, naravno, zamka tabloida koji će

uvek objaviti bizarnosti, a zatim malograđanski coktati. Iz

takvog sukoba ne možete se izvući bez fleka, to je potpuno

sigurno, jer ćete se rvati u blatu. Bila je ovo prva velika ko-

produkcija, ili koordinisana medijska akcija PinkFormera B.

Operacija Vibrator!U ovom trenutku, dakle, Vučiću ne preti opasnost od opo-

zicije, kao ozbiljne političke alternative. Tema za opredelji-

vanje birača prešla je na potpuno drugi teren, čini mi se ne-

očekivano – a to je odnos prema paktu. Nisam siguran

da to odgovara -u, jer onda niko neće govoriti o uspesima

Vlade, već o patriotama i izdajnicima, a to su kod nas veoma

proizvoljne i često iracionalne kategorije. Ako Dačić i Toma

Nikolić budu nastavili da insistiraju na jednakom tretmanu

za ruske vojnike i humanitarce iz baze u Nišu, opet ćemo se

opredeljivati za Putina ili Obamu. Gledajući na tu dilemu da-

nas, setio sam se da smo je imali kao deca ranih sedamdese-

tih kada smo pravili ekipe za mali fudbal. Jedan kapiten je

Rus, drugi Amerikanac, to se tajno dogovori, a zatim se igra-

či izjašnjavaju referendumski – je l’ više vole Amere ili Ruje.

Kako izabereš – u tom timu igraš, a pritom ranije nisi znao

ko je od kapitena Amer, a ko Rus.

Nesrećni radnici iz naše ambasade svakako su žrtve loše

procene i nepotrebnog rizika kojem su bili izloženi. Imam

utisak da smo o tim propustima, da ne kažem brljotinama

najmanje čuli. Premijer nije želeo da iznosi detalje, jer nam

predstoji istraga i ispitivanje odgovornosti. Iskreno rečeno,iskustvo nas uči da ne očekujemo spektakularne rezultate.

A u Libiji, kao i u Siriji, ponovo prepoznajem tu istu podelu

iz ekipa za mali fudbal. Da li više volite da vas bombarduju

Am i ili R i? Št d d i b t ti m t d

TVMANIJAK

DRAGAN ILIĆ

Amer ili Rus

ili PinkFormer B

Da li više volite da vas bombarduju Ameri ili Rusi? Šta god da izaberete,preti vam opasnost da stradate kao kolateralna šteta

Foto: Tanjug

8/19/2019 Vreme 1312

8/65

Izbeglička kriza

Trijaža ljudi na

Balkanskoj rutiOtkad su promenjene procedure, “čudne” situacije se dešavaju na granicama. Podrugi put je kroz kamp u Preševu prošla jedna grupa izbeglica koja je iz Slovenije

vraćena u Đevđeliju da uzme novi papir. Drugi su vraćani iz Hrvatske, neki iz Šida.

Jedan Sirijac je vraćen čak iz Austrije. Dešava se i da se porodice razdvajaju ili da

oni koji nemaju novca da plate neplanirani prevoz – idu peške ka Makedoniji

N

egde oko Nove godine, reporter“Vremena” je na grčko-makedon-

skoj granici gledao kako se grupa

od pedesetak Avganistanaca ćuteći vraća

sa makedonskog graničnog prelaza. Napitanje šta se desilo, jedan od njih, poka-zujući svoj avganistanski pasoš, procedio

je kroz zube: “Možda ti možeš da mi ka-žeš?! Bacili su mi pasoš kao psu i otera-li nas nazad.” Nekoliko sati kasnije, krozogradu na makedonskoj strani “ničije ze-

mlje”, reporter je gledao kako je na “grč-koj strani” prevodilac za persijski jezik izgrupe izbeglica ispred sebe izdvojio troji-

cu momaka. Jedan od njih ga je plačnimglasom molio da im “ne pravi problem”.“Nisam ja tvoj problem! Oni su tvoj pro-blem!”, vikao je prevodilac pokazujući na

policajce koji su prišli i trojicu Avganista-

naca ukrcali na autobus za Atinu. Iako se

od tada situacija na terenu umnogomepromenila, haotičnost i “trijažni” odnosprema izbeglicama ostali su isti. U trenut-

ku pisanja ovog teksta (utorak, 23. febru-ar) 5000 ljudi iz Sirije i Iraka čeka ispred

južne makedonske granice i oko Idome-nija, grčkog mesta u blizini. Prolazak imblokira mirni protest nekoliko stotina Av-

ganistanaca koje makedonska policija ne

pušta da nastave putovanje jer su progla-

šeni tzv. ekonomskim migrantima. “Ma-kedonija samo sprovodi odluke evropskih

zemalja”, rekao je makedonski ministarunutrašnjih poslova Nikola Popeski.

Nakon sastanka šefova policija i po-graničnih službi Makedonije, Srbije, Hr-vatske, Slovenije i Austrije, zemalja naBalkanskoj izbegličkoj ruti, u Zagrebu,18 februara promenjena je procedura

detaljnih kontrola u Đevđeliji, izbegli-cama se uzimaju otisci prstiju, fotogra-fišu se i dobijaju novi registracioni papir.

Sa prednje strane papira su lični podaci i

fotografija, a sa druge je prostor za ulazni

i izlazni pečat zemalja kroz koje će izbe-glice tek proći. Ako neko od izbeglica sapasošima ima pečat iz Turske – neće sesmatrati izbeglicom. Takođe, nova doku-

menta neće značiti da su izbeglice dobile

status tražioca azila, već će to biti učinje-

no u Austriji ili u nekoj drugoj zemlji se-verno od nje. Novina je i to da je jedinom

legalnom izbegličkom rutom proglašenpravac Turska-Grčka-Makedonija-Srbi- ja. Dakle, zatvoren je istočni krak, preko

Bugarske, kojim su uglavnom išli avga-nistanski Paštuni i Kurdi iz Iraka i Sirije.“Srpske granice nisu zatvorene i u Repu-bliku Srbiju mogu ući svi građani koji po-

seduju važeću putnu ispravu i vizu ako je

u Srbiju mogu ući isključivo na granič-nom prelazu u Preševu”, rekao je Vladi-mir Rebić, vršilac dužnosti direktora po-licije Srbije i dodao da će se ovom merom

značajno uštedeti na ljudskim i materi- jalnim resursima Srbije.

U danima neposredno po uvođenja no-

vih procedura, u kampu u Dimitrovgra-du je bilo “čudno”, kažu ljudi sa terena.Srpska policija je jednu grupu izbeglicaautobusima prebacila u kamp Preševo,druge je registrovala po starom sistemu,trećima je nezvanično poručila da mora-

ju da napuste Srbiju za sedam dana, če-tvrte je vratila nazad u Bugarsku. Poli-tičko zatvaranje srpske granice premaBugarskoj, sa druge strane, nije zausta-vilo izbeglice koje i dalje noću tumaraju

po obroncima Stare planine, prateći da-lekovode i stare seoske puteve. Ne znase šta će biti sa njima kao ni sa onimakoji su trenutno u bugarskim kampovi-ma Neizvesna je sudbina i onih koji su

U DVE KOLONE: Neželjeni gosti i domaćiniFotografije: FoNet/AP

8/19/2019 Vreme 1312

9/65

Samit EU: Bez dogovora o izbeglicama

Turski gambitNa samitu Evropske unije prošle nedelje nije postignut nikakav dogovor

o izbegličkoj krizi. Nastavak sledi početkom marta, kada bi trebalo da se

utvrdi primena akcionog plana sa Turskom koji je već napravljen

Posle samita Evropske unije krajem prošle nedelje ko-

mesar -a Filipo Gandi je rekao: “Po pitanju regi-stracije i raspodele izbeglica evropska saradnja i solidar-

nost su potpuno zakazali.”

On je upozorio da bi bila velika greška da se zatvore naci-onalne granice, jer bi to moglo da dovede do toga da se sto-

tine hiljada izbeglica zaglave u Grčkoj.

Upravo to se, međutim, dogodilo duž balkanske rute: Od Ma-

kedonije do Austrije od ponedeljka se restriktivno propu-štaju izbeglice. Premijeri Grčke i Italije, Aleksis Cipras i Ma-teo Renci, uzalud su protestovali, prema nekim izveštajimai besneli, u Briselu. Tražili su da finansijski kazni pre sve-

ga istočnoevropske zemlje koje neće da sarađuju u raspode-

li izbeglica. Ništa nije vredelo. Ključni igrač, u ovom slučaju

igračica, kancelarka Nemačke Angela Merkel, bila je primo-rana da povuče ručnu kočnicu i pokušaj nekakvog evropskog

dogovora odloži za novi samit početkom marta. Central-no pitanje biće dogovor sa Turskom, koja bi trebalo da zau-

stavi priliv izbeglica iz Sirije.

Jedan od razloga što se prošle nedelje ništa po pitanju izbe-gličke krize nije pomerilo sa mrtve tačke je i što je premijerTurske Ahmet Davutoglu zbog terorističkih napada u An-

kari odložio svoj put u Brisel. A očigledno je bilo da nioče-mu drugom ne vredi započinjati razgovore, jer bi bili osu-

đeni na neuspeh.

“Primena ranije dogovorenog akcionog plana sa Turskom je naš prioritet”, rekla je Angela Merkel. On podrazumeva

fi ij k ć T k j d t i ilij d li i b

izbeglice kojih u toj zemlji ima već oko 2,5 miliona. Mornari-

ca pakta i evropska granična policija Fronteks trebalobi da pomognu Turskoj da spreči ilegalan prelazak izbegli-

ca preko mora u Grčku.

Nemački nedeljnik “Špigel” piše da se “juče još gvozdena kan-

celarka u Briselu pokazala kao fleksibilna”. Na sprovođenjeakcionog plana sa Turskom se fokusirala, jer je postalo oči-gledno da od nekog opšteg evropskog dogovora nema ništa.

Odustala je čak i da ponovo pokrene diskusiju o odluci Evrop-

skog saveta od pre više meseci, da se 160.000 potražilaca azi-la u Italiji i Grčkoj raspodeli u drugim zemljama . Mada jeodluka Saveta pravno obavezujuće, do sada ih je preraspo-ređeno tek nešto preko pet stotina. Procena Merkelove bila

je da više nema svrhe da se poteže to pitanje, jer bi bila

izvrgnuta ruglu.

Nije ovom prilikom insistirala ni na dogovoru “koalicije volj-

nih država ” o broju izbeglica koje bi trebalo da preuzi-

ma od Turske, koji se meri u stotinama hiljada, a što je ključ-

na tačka da se Turska uopšte upusti u neki dil sa po pi-tanju izbeglica.

To je, kako piše “Špigel”, posle njene višenedeljne inicijati-ve da se po tom pitanju dođe do dogovora unutar , velikapromena kursa kancelarke. Nemački nedeljnik ocenjuje da

je broj zemalja koje bi podržale Nemačku blizu nule.

Tako je izbeglička kriza na prošlonedeljnom samitu dos-pela u drugi plan, dok je u prvom bilo pitanje ustupaka Ve-

likoj Britaniji ne bi li se premijer Dejvid Kameron privoleoda se založi za ostanak Kraljevine u na referendumu ras-

pisanom za 23. juni. Kako je neko primetio: Dok evropskojkući preti da se uruši zbog izbegličke krize, šefovi država i

vlada su na samitu u Briselu trošili vreme da malo ispre-meštaju nameštaj po pitanju breksita.

Gledano iz ugla Nemačke, koja (još) nije uvela kvote za izbe-

glice, ali pokušava da uspori njihov priliv, postoji ipak nadada bi kombinacija napora Turske da zaustavi izbeglice, i nji-

hovog usporavanja na balkanskoj ruti mogla da donese ne-kakve rezultate. Pooštrena kontrola granica od Turske doAustrije, makar se tome nada kancelarka Merkel, smanjilabi osetno broj izbeglica koje stižu do Bavarske, a ona bi ima-

la konačno jače argumente da ne zatvara kapije Nemačke i

nastavi, samo kontrolisano, sa politikom prihvatanja veli-

kog broja izbeglica uprkos velikom unutrašnjem pritisku.

“Špigel” cinično piše da bi takvo rešenje za kancelarku ima-

lo još jednu prednost: Nimalo lep posao odluke ko sme dadođe u (pre svega u Nemačku) a ko ne preuzeli bi drugi

8/19/2019 Vreme 1312

10/65

unapred platili putovanje preko kopna, tj.

Bugarske, a sada su tek u Turskoj. Bitnanovost je i to da od 13. februara Egejskim

morem krstare brodovi koji za ciljimaju borbu protiv krijumčarenja izbe-

glica. Kako je na Konferenciji ministarau Minhenu dogovoreno, pet ratnih bro-dova će izviđati, pratiti i nadzirati ilegal-ne prelaske preko Egejskog mora, ali neće

presretati brodove sa izbeglicama. Zada-

tak će im biti da obaveštavaju grčke i tur-

ske službe za kontrolu granica kao i Fron-

teks, graničnu agenciju Evropske unije.

Pomenuti niz proceduralnih promena

je suštinski pokrenula odluka Austrije da

smanji broj onih koji dnevno mogu da za-

traže azil u toj zemlji na samo 80, a brojonih koji mogu da prođu dalje – na 3200.“Austrija spada u najopterećenije zemlječlanice i dostigla je svoje granice iz-držljivosti”, napisala je u saopštenju za javnost Johana Mikl-Lajtner, ministarka

unutrašnjih poslova Austrije. Uvođenjesličnih kvota najavila je i Slovenija, dokse ovakvim potezima usprotivila Nemač-

ka, koja i dalje prima najveći broj izbegli-

ca. “Mi ćemo nastaviti borbu za evrop-ski način izlaska iz izbegličke krize ono-liko dugo koliko bude efikasna u pogledu

smanjenja broja izbeglica. No, ako nekezemlje pokušaju jednostrano da prebace

kolektivan problem na leđa Nemačke, to

bi bilo neprihvatljivo i ne bi prošlo bezdugoročnih posledica”, rekao je Tomasde Mezijer, ministar unutrašnjih poslo-va Nemačke. Osim toga, domaći medijisu “od poverljivih izvora” saznali da će “

1. marta zatvoriti svoje granice”. Kako jebeogradski “Danas” pisao 17. februara, za-

tvaranje granica će biti postepeno spro-vođeno i to prvo za izbegle iz Iraka, paAvganistana i na kraju procesa zatvara-nja Evrope – za ljude iz Sirije.

Internet portal “Vesti u pokretu”(“NewsThatMoves.com” koji izveštavaisključivo sa izbegličkih ruta) objavio je

vest da krijumčarenje izbeglica nikadnije bilo rasprostranjenije. Dokaza ima iu klasičnim medijima, pa su tako domaće

agencije prenele vest da je makedonskapolicija pri redovnoj saobraćajnoj kon

Kumanova, u vozilu kojim je uprav-

ljao S. Z. (50) iz Srbije, pronašla pet mi-granata iz Pakistana. S. Z. je priveden iprotiv njega je podneta krivična prijava.

Vesti sa severa Srbije kažu da je pono-vo aktuelna ruta preko Mađarske. Grupe

migranata se mogu sresti u staroj ciglani

u Subotici, a mađarska policija je objavi-la podatak da je od početka ove godineuhapsila više od 1000 ilegalnih migrana-ta. Mađarska je najavila da će zatvoriti itri železnička prelaza na granici sa Hr-vatskom. Doduše, u tom dekretu se nepominju “izbeglice” ili “migranti” već “osi-

guranje zaštite javne bezbednosti”. Osim

toga, 18. februara je iz mađarske Vlade sti-

gla najava da će se možda dizati ograda i

na granici prema Rumuniji.

Otkad su promenjene procedure, “čud-

ne” situacije se dešavaju i u Preševu. Podrugi put je kroz taj kamp prošla jedangrupa izbeglica koja je iz Slovenije vraće-

na u Đevđeliju da uzme novi papir. Drugi

su vraćani iz Hrvatske, a neki iz Šida. Je-dan Sirijac je vraćen čak iz Austrije. De-šava se i da se porodice razdvajaju ili da

oni koji nemaju novca da plate neplani-rani prevoz – idu peške ka Makedoniji.

Što zbog neuigranosti makedonske po-

licije da brzo primenjuje nova procedu-ralna pravila, što zbog loših vremenskihuslova na Egejskom moru, čestih štraj-kova prevoznika u Grčkoj i Makedonijii aktuelnog protesta Avganistanaca kodĐevđelije, kamp u Preševu je danima ne-svakidašnje prazan. Šatori humanitarnih

organizacija u kampu su čisti, odeća i će-

bad uredno složeni na policama, čaj i čo-rba su hladni. To svakako nije prizor kojise mogao videti kada je po nekoliko hilja-

da ljudi prolazilo kroz Preševo. “Već dani-

ma je ovako Retki su dani kad namstigne

jedne od organizacija. Paradoks je to štokamp u Preševu tek danas deluje završe-

no, u infrastrukturnom smislu. Tako su 16.

februara, zahvaljujući norveškoj donaci- ji, uz prisustvo norveškog ambasadora isrpskih zvaničnika, otvorena dva objek-ta sa novih 350 ležajeva, kutkom za decui ambulantom. Norveški ambasador je na

istom mestu bio i decembra prošle godine

kada je svečano otvoren još jedan deo sta-

re fabrike duvana koja je danas izbeglič-ki kamp. Zanimljivo je to da ni u jedan od

tih novih “norveških” objekata niko od iz-

beglica još nije ušao. Vrata su zaključana.

Otvaranju pomenutih objekata prisu-stvovali su i ministri unutrašnjih poslo-va Srbije Nebojša Stefanović i Aleksan-

dar Vulin zadužen za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja. Obojica su na-

glasili da će slediti politiku zemalja kojese na izbegličkoj ruti nalaze posle Srbije,kao i da Srbija neće zatvarati svoje gra-nice. “Svako, u skladu s pravilima koja su

uspostavljena od strane Austrije i Slove-

nije, ima prava da se kreće kroz našu ze-mlju”, rekao je Vulin.

Ovo je, reklo bi se, dosledna politika Sr-

bije koja je i do sada sledila instrukcije sa

“gornjeg” dela rute. To svakako nije za kri-tiku jer Srbija nije u poziciji da sama reša-

va probleme najveće seobe naroda savre-

menog doba. Za pohvalu je to što poputistočnoevropskih kolega, domaći političa-

ri nisu skrenuli u ksenofobno ograđivanje

države. Sa druge strane, u limbu neodgo-vornih i nestručnih zemalja i onih koje

imaju “alibi” poput Srbije, najdeblji kraj iz-

vlače izbeglice. Neki među njima, moždaće to biti upravo Avganistanci kojima ma-

kedonska policija ne dozvoljava da prođudalje, sigurno će imati odgovor. Brojnost je svakako na njihovoj strani, a pendreci,suzavci i žice ih neće zaustaviti – beže odmnogo brutalnijih stvari ¶

PAPIR KOJI ŽIVOT ZNAČI:Izbeglice na kapijama Evrope

Foto: FoNet/AP

8/19/2019 Vreme 1312

11/65

NUSPOJAVE

TEOFIL PANČIĆ

Opelo jednom prenemaganjuČudan je ovaj februar, pamtim aprile koji su bili hladni-

ji. Proleće je poranilo, moglo bi se očekivati da već vidimo

prethodnicu onog ljudskog talasa koji se letos vijao oko na-

ših velikih gradova, ali ne dešava se ništa naročito ubedljivo,

bar za sada, a šta će biti za koji mesec, to, rekao bih, ne znaju

ni oni koji su birani i plaćeni da budu moćni. Mislim, moć-

ni u Evropi, ne tek u zgužvanoj, uzgrednoj, slabašnoj Srbiji.

Tzv. geopolitička situacija – omiljena misaona disciplina pri-

menjenih filozofa pred seoskom prodavnicom – složena je i

teška, primera radi, ne znamo hoće li Rus i Turčin zaratiti (i

ko bi se sve toj morbidnoj igranci mogao pridružiti), znamo

samo da se po ko zna koji put potvrđuje ona krilatica ozbilj-nih liberala: demokratske države ne ratuju međusobno. One

druge, naprotiv, uopšte nisu s raskida; tirani im se, recimo,

malo jako vole, pa se posle malo jako mrze, a zna se ko stra-

da kad se slonovi potuku. Kako god, i bez toga je više nego

dovoljno belaja, a niko nema ni ovlašnu predstavu kako će

zauzdati verovatni sledeći ogromni talas trećesvetske siro-

tinje koja vidi jedini spas u okrilju “mame Merkel” ili neke

druge severnoevropske oaze.Ili možda ipak ima? Mislim, pojma. Evropa se ubrzano

ograđuje, a Balkan je tu da još jednom odigra ulogu njenog,

hm, da li portira ili stražara ili kako ćemo to već nazvati, ali u

svakom slučaju osoblja koje se ima pobrinuti da amortizuje

znatan deo opasnosti. Te da po potrebi i “primi prvi metak”,

uz nadu da drugog neće ni biti...

Ne, nemam nameru da se uključim u takmičenje liceme-

ra koji patetično zagovaraju kvantitativno bezobalan huma-

nizam & renesansu znajući pri tome da lično u tome ništa ne

rizikuju i da se, uostalom, to ne može ni ostvariti, ali će bar

oni tim povodom, eto, ostati zapamćeni kao beskompromi-sni čovekoljupci koje podjednako bole sve rane ovoga sve-

ta. O toj je sorti u poslednje vreme Slavoj Žižek govorio tač-

no kako ova i zaslužuje. Naprosto, pomoći ugroženome os-

novna je ljudska dužnost, ali sve dok na svetu postoje dr-

žave i njihove granice, u nadležnosti je države i to da može

i sme da kaže da ne može ili neće baš svakoga i baš uvek da

pusti “unutra”. Ne zvuči lepo osetljivijim ušima, neretko je i

upravo odvratno, ali ne očekujte da nestane sve dok ne na-

stupi Carstvo Božije, a izgleda da to neće biti baš ovih dana.

Samim tim, nema mnogo smisla ibretiti se i nad onim što

rade i što će raditi države tzv. balkanske rute ako dođe – a za-

pravo već dolazi – do bitnog redefinisanja pravila za ulazak

na evropsko tlo. U toj je priči, dakako, i Srbija, sa ovom ili bilo

kojom vlašću manevarskog prostora tu jedva da ima Ako

ucelomudrenih Gospodarevih pobočnika, od Stefanović dr

Nebojše nadalje, vidite da nema labavo: ako srednja i zapad-

na Evropa zatvore prolaz, zatvoriće ga i Srbija. A koliko do

juče, slušali smo tirade o tome kako je Srbija otvorena ama

baš za svakoga ko joj pokuca na vrata; dakako, uz neizreče-

ni, a ključni deo priče: pod uslovom da što pre izađe na vra-

ta na onoj drugoj strani.

E sad, da li je to što se sprema kao “evropska strategi-

ja” nekakvo, kamoli trajno rešenje, i kakve sve (izračunlji-

ve, ali i neprevidive) implikacije to može da ima, tema je

za mnogo širu i ambiciozniju priču od jedne kratke kolu-

mne. Ovde mi je fokus na nečemu drugom: sudelovanjemu ovom zajedničkom (zločinačkom? ili ipak jedino mogu-

ćem i realnom?) poduhvatu, Vučićeva vlast ostaje bez jed-

ne od omiljenih prošlogodišnjih igrački: besramnog udva-

ranja narcisoidnoj samoprojekciji “naših ljudi” o tome kako

nigde u kosmosu nema takvog gostoprimstva, humanizma

i divote kakva je viđena, gle slučajnosti, baš ovde. Mislim,

nije što smo mi u pitanju, ali brate, stvarno smo carevi... Pa

je pravo čudo kako niko od tolikih bezbrojnih hiljada ljudikoji prohujaše Srbijom nije poželeo da ostane ovde?! Da je

ponašanje i države i društva prema izbeglicama i nesrećni-

cima bilo mahom dobro za svaku je pohvalu, ali ritualizo-

vano samoobožavanje koje je tim povodom krenulo sa me-

dijskih i političkih predikaonica baziralo se na jasnoj i ned-

vosmislenoj svesti da “mi” ionako nismo ni u kakvoj “opa-

snosti” iz elementarnog razloga što Srbija nije ni na najši-

rem spisku atraktivnih izbegličkih destinacija za ostanak.

Prava iskušenja čekala su, čekaju i dalje, ona društva u ko-

jima svi ti ljudi ubuduće treba da žive, rade, da se uklope u

novi ambijent – ili pokušaju da ga menjaju po svojoj volji ipredstavi, što je poduhvat osuđen na neuspeh, ali idealan

da stvori mnogo problema; manje starosedeocima, više ne-

dužnima i ranjivima.

I, šta je na kraju bilo? Čim su se pojavili ozbiljni znaci da

“Evropa” (čitaj: pre svega Nemačka i Austrija) menja politi-

ku, i ovi su naši dilberi poslušno stali u red i zakleli se na,

hm, Bibliju da neće puštati u zemlju nikoga ko bi se mogao

“zaglaviti” u njoj. Pa, kamo to nestade onoliki bezobalni hu-

manizam “kojim smo svima održali lekciju”? Ponavljam: nije

problem u praksi usklađenoj s drugima, jer ne znam šta bi

Srbija uopšte mogla drugo da uradi; problem je u sistemat-

skom laganju, mazanju i mistifikovanju koji su svemu tome

prethodili. Sada mogu svi, i vlast i dobar deo društva (sa obe

strane barikada kad je u pitanju odnos prema tzv režimu)

Nije problem što Srbija sudeluje u evropskom projektu regulisanja ljudskog talasa;

problem je u izlivima licemernog samoobožavanja koji su tome prethodili

8/19/2019 Vreme 1312

12/65

Najveći poster koji su demon-stranti nosili na protestuprotiv -a u Pionirskomparku prošle subote bila je

fotografija predsednika Rusije Vladimi-ra Putina u vojnoj uniformi sa ozloja-đenim izrazom lica. Da nije reč samo oikonografiji, već da su u Kremlju zaistavrlo nezadovoljni ugovorom sa -om

koji je prethodne nedelje usvojen u srp-

skoj skupštini postalo je jasno u ponede-ljak i saopšteno iz usta Putinove zvanič-ne portparolke Marije Zaharove. Ona jepreko državnog televizijskog kanala op-tužila Zapad da “pokušava da postepeno

uvuče Srbiju u ” i dovela u vezu tajsporazum sa pogibijom dvoje službeni-ka srpske ambasade koji su stradali odameričkih bombi u Libiji. “To je posebnavrsta poniženja za srpski narod, nameta-

nje stokholmskog sindroma, kada teraju

svoje žrtve — a Srbi su bili žrtve agresi- je — da ih zavole i da javno priznaju dahoće da im se pridruže. To je posebna vr-

sta perverznosti”, rekla je ona.Istog dana ruski ambasador u Beo

je potpisivanjem sporazuma Srbija na-rušila deklarisanu politiku neutralno-sti. “Oštro narušavanje balansa pretva-ra neutralnost u prazne reči”, kazao je on

u intervjuu za rusku agenciju Sputnjik,dodajući da mu nije jasno zašto se Srbi- ja vezuje za . “Ako govorimo o nizuzemalja-suseda Srbije koje ulaze u ,ti interesi su katkad suprotni. To je činje-

nica. Zašto da Srbi služe nečijim interesi-

ma nauštrb svojih? Zašto da rade protivRusije, s kojom nemaju nikakvih objek-tivnih nesuglasica? Zar zato da bi neko-me ugodili? Ali to je već nešto što je zamene nepojmljivo.”

Odavno se iz Moskve nisu čuli ovako

otvoreni izrazi nezadovoljstva nekim či-nom Srbije kao kada je reč o pomenutom

sporazumu, koji se zvanično zove Spora-

zum o zaštiti statusa i pristupu i korišće-nju vojne infrastrukture u Republici Sr-biji. Reč je o jednom od ukupno pet spo-razuma koji je Srbija dosad potpisala uokviru Partnerstva za mir a koje je Skup

odgovarajućeg zakona uz samo jedanglas protiv, a stupio je na snagu u petak,kada ga je potpisao predsednik Tomislav

Nikolić.Ukratko rečeno, sporazum pripadni-

cima -a na teritoriji Srbije daje di-plomatski status, uz oslobađanje od po-reza, dažbina i krivičnog gonjenja i omo-gućava im pristup u vojne objekte i nji-hovo korišćenje. Deo vanparlamentarne,

“patriotske” opozicije odmah ga je doži-veo kao potpisivanje kapitulacije, i otudmiting u subotu, gde se, između ostalog,moglo čuti da je to što je Nikolić potpisao

gore od Kumanovskog sporazuma, goreod sporazuma Cvetković-Maček i da je,uostalom, i Austrougarska u ultimatu-mu uoči početka Velikog rata tražila odSrbije manje nego što je Nikolić svojimpotpisom dao Severnoatlantskom paktu.

U stvari, kako su u odvojenim obraća-

njima javnosti naknadno objasnili Ni-kolić, premijer Aleksandar Vučić i mini-star spoljni Ivica Dačić, to što je potpisa-no uopšte ne znači da će vojnici od-

sad moći da špartaju Srbijom i nekažnje

Između NATO-a i Rusije

Istočni i

zapadnigresiKako se Srbija našla u procepu između

dva sporazuma – i dve politike?

Posledice ni u jednom ni u drugom

slučaju ne moraju da budu katastrofalne,

ali ceo zaplet predstavlja jasno

upozorenje da politici sedenja na

dve stolice, koju su upražnjavale sve

postpetooktobarske vlade, uključujući

i aktuelnu, definitivno ističe rok

trajanja i da se trenutak odluke bliži

8/19/2019 Vreme 1312

13/65

tehničkom dokumentu koji olakšava na-

stavak redovne vojne saradnje i zajednič-

ke vežbe, kakav su potpisale sve člani-ce Partnerstva za mir (PzM). Sem toga,kako je Nikolić ukazao u autorskom tek-

stu za “Večernje novosti”, sporazumom je obezbeđena značajna donacija za re-konstrukciju Tehničko-remontnog zavo-

da u Kragujevcu, gde je trenutno uskla-dištena velika količina dotrajale munici-

je. “Tu municiju ne možemo ni da kori-stimo, niti da prodamo, a neuslovno seskladišti. Ona može da prouzrokuje ne-sreću sličnu onoj u Paraćinu. Da budempotpuno jasan. Niko nas ne primoravada uništimo tu municiju. Mi nemamo nimogućnosti ni sredstva da to učinimo ito se čini isključivo u našem interesu i na

naš zahtev”, napisao je Nikolić. On je, do-

duše, u citiranom tekstu pogrešno naveo

da je u Kragujevcu oko 8000 tona muni-

cije, (u stvari je oko hiljadu tona), ali ar-gument stoji, baš kao što je tačna Vuči-ćeva opaska da sporazum daje ista prava

pripadnicima Vojske Srbije u misijama u

članicama a i PzM a kao i Dačiće

na prethodne dokumente koji su usvoje-

ni još za vladavine Vojislava Koštunice iBorisa Tadića. Šteta je samo što državnivrh ova objašnjenja nije dao malo ranije,nego tek kad su se strasti razbuktale i izli-

le na ulicu, pa je sve ličilo na pravdanje.

Ali ako se još može razumeti da su pa-

triotske grupe, inače sklone paranoji i

teorijama zavere, dočekale sporazumna nož, šta je to toliko razjarilo Kremlj,gde sasvim dobro znaju šta je potpisa-no i zašto, kao što se bez sumnje seća- ju da su iste sporazume sklopile i ostalečlanice PzM-a, od kojih su neke, kao Ka-zahstan i Belorusija, mnogo bliže Rusijinego Srbija? Odgovor treba tražiti oko250 kilometara južno od Beograda, kodNiša, gde već tri godine radi Rusko-srp-ski humanitarni centar () za pomoć

u slučajevima elementarnih katastrofa.Svojevremeno je otvaranje tog centra do-

čekano spekulacijama da je reč o prikri-venoj vojnoj bazi ili špijunskoj instalaci-ji Novinari koji su posetili ovaj objekat

svega nekoliko hangara sa vatrogasnimvozilima, agregatima, šatorima i sličnom

opremom, u kome uz nešto lokalnog oso-

blja rade i dva pripadnika ruskog mini-starstva za vanredne situacije. Centar se,

kao što je podsetio Čepurin, pokazao kaovrlo koristan u vreme majskih poplavapretprošle godine, a kad su na leto izbilišumski požari, gasili su ih specijalni ruski

avioni be-200. Prema sporazumu o otva-ranju -a, koji je sklopljen sa Rusijom,

bilo je predviđeno da rusko osoblje dobi-

je imunitet i diplomatski status, isti ona-

kav kakav sad u Srbiji imaju pripadnici-a. Ovo je trebalo da bude ozvani-čeno oktobra 2014, u vreme kada je zajedno sa Putinom u posetu Srbiji došaoministar za vanredne situacije VladimirPučkov, ali je potpisivanje odloženo bezobrazloženja.

Nešto svetla na uzroke srpskog povla-

čenja bacio je nemački “Špigel”, koji je no-

vembra prošle godine, u obimnom tekstu

o strahu Nemačke od jačanja ruskog uti-

caja na Balkanu naveo sledeće: “AngelaMerkel nastoji da se diplomatskim sred-stvima suprotstavi Putinovim naporima,

a spremna je i da kad zatreba primeni pri-

tisak. Jedan od primera je zahtev Moskveda humanitarni centar u Nišu dobije di-plomatski status. Merkel je zvala srpskog

premijera Vučića sa zahtevom da ne pot-

piše sporazum o tome, jer se Berlin pri-bojava da bi taj centar mogao da postane

stalna baza za ruske špijune.” Nemačkinedeljnik nije naveo kada se pomenutirazgovor vodio, ali logično je pretposta-viti da je to bilo uoči Putinove posete Be-

ogradu. U svakom slučaju, pisanje “Špi-

gela” dosad nije demantovano ni u Beo-gradu ni u Berlinu.

Ako se ovo ima u vidu, postaje jasnijezašto je srpsko potpisivanje sporazumasa -om dotaklo živac u Moskvi i za-što je doživljeno kao odstupanje od ekvi-

distance, koju Rusija vidi kao noseći stub

neutralnosti Srbije. “U stvari nema nika-

kvog realnog razloga da se ruski humani-

tarci tretiraju isto kao partnerska vojska,

ali ovde je reč o stvari koja ima jak sim-

boličan značaj, a u diplomatiji su simbo-li važni”, kaže za “Vreme” vojni analitičarAleksandar Radić. On dodaje da je Rusi- ja dodatno frustrirana zbog predstojećeg

ulaska Crne Gore u i da se priboja

NIJE REČ SAMO O IKONOGRAFIJI: Putinove slike na protestu protiv NATO-aFoto: M. Milenković

8/19/2019 Vreme 1312

14/65

Protest protiv Sporazuma sa NATO

Mnogo ljudejKoga “Zavetnici” sve pozvali, nije čudo da bilo prekonekoliko hiljada ljudi. Iako se reporter trudio,

nigde ne video Vučića i Nikolića, što ne znači da

ne bili prisutni, uostalom, saradnja sa policijom

je bila visoko profesionalna i saradnička

“Srpski sabor Zavetnici” – vele,“nova patriotska snaga”, koja jeimala i svoj kongres – zakazao

za proteklu subotu Skup protiv sporazu-ma sa , a ispred Predsedništva Srbije.

Najavljeno da će stići organizovano iz više

gradova Srbije, a na protest pozvali “svepatriotske snage, pokrete, udruženja, srp-

ske veterane, intelektualce, umetnike, jav-

ne radnike, porodice poginulih boraca, do-

maćine, radnike, seljake, srpsku omladinu,

đake i studente i sve građane koji ne pri-staju na okupaciju”. Međutim, danranije, u petak, 19. februara, predsednikNikolić je potpisao Zakon, što će reći spo-

razum sa , sa kojim, kako rek’o pre-

mijer Vučić, možemo samo da se dičimo.Slobodni serbski mediji slobodno javi-

li, da je, odmah po potpisivanju Nikolićizviždan u Beogradu. Kako javljeno, “izmnogih kafića i lokala ljudi su negodo-vali i protestvovali zbog ove odluke, jed-na mlađa osoba je, čak, pokušala da raz-bije televizor kafića koji se nalazi u blizi-ni Narodnog pozorišta”...

U takvoj atmosferi održan protestispred Predsedništva, Zavetnici, Obraz,

jedna zastava , koji se produžio ulica-ma Beograda, sve do ruske ambasade. Me-

diji su ignorisali ovaj skup, ili su javili da je

bilo nekoliko stotina ljudi. Reporter “Vre-

mena” potpisuje da je bilo bar deset putaviše građana, što će reći preko nekolikohiljada. Iako je reporter otvorio četvorooči, nigde ne video, ni kamuflirane, Vučića

i Nikolića. No, možna da ipak nije dobrovideo. Da se doda da je saradnja policije iorganizatora bila na visokom, takoreći sa-

radničkom nivou, svak je radio svoj posao.

...Na ulazu u Predsedništvo dva plava

mundira u svečane uniforme okolo po

bordo kombi sa ozvučenjem, na njemuzvučne kutije, preko njih Bora Đorđević,“Samo sloga Srbina spašava”... Tu impro-vizovana govornica, drvena, pozadi ste-penište, napred Srpska zastava sa u zla-to stilizovana četiri S. Sve na svom mestu,

Ravnogorski pokret, Beograd – Centar, ucrne paradne uniforme, Obraz Obrado-vić u belu trenerku, razapeti transparenti,

“ ubice naše dece”, tu i precrtana si-lueta Vučića, “Zahvalni potomci cara Du-šana”, zastave Rusije, Srbije, veliki Putinsa “partizansku” kapu, ima i gospodin sazelenu beretku koji drži zastavu “Ekološ-

ki pokret Novi Sad”...Tek prošlo podne, naroda preko nekoli-

ko stotina, slikavaju se pred transparentii zastave, pri taj sveti čin krste se i artistii modeli. U sve uze da se rasprema jedansa ogromnu zastavu, stade, uz pomoć dru-

gih, da je širi i predstavlja, Slava Serbia,Serbi, belo – žuto – sivi raspored boja, posredini veliki krst. Pred sve izađoše oni sa

transparentom “Ako u Srbiju dođe,od Srba loše će da prođe”, momci iz Šapca,

sa natpisom “Potpisao si , bićeš jeban

zato”, držali su se pozadine...

Od Skupštine nastupi organizovanagrupa, sa “Zavetnici” zastave, napred ve-liki transparent “Nije Srbija kolo-nija”. Sve se preseli na tu stranu, sve jekoordinir’o jedan temeljne građe, sivoodelo, siva i kravata, saznadosmo, pred-sednik Zavetnika, gospodin Stefan Sta-menkovski. Gospodin Sivo odelo sve po-stavi kako treba, uze se reče žensko ukratku sivu bundu, da se doda, diskretno

nakarminisana, kosa na razdeljak, debeli

đonovi na čizme. Sivo odelo dade znak,nastupi Zavetnica u kratku bundu, Oku-

pili smo se danas ispred PredsedništvaRepublike Srbije, na velikom anti-protestu koji je Srpski sabor Zavetnici

Tako se Beograd našao u žiži žestokogruskog pritiska da se balans povrati pot-pisivanjem sporazuma o -u, po mo-gućstvu za vreme posete ruskog premijera Aleksandra Medvedova Beogradu, ili

Tomislava Nikolića Moskvi, koje su obezakazane za kraj marta ili početak apri-la. Predsednik Nikolić je rekao da bi voleo

da se to potpiše, ali odluku o tome donosi

Vlada, a ne on, a sudeći prema izjavamaVučića i Dačića, oni su protiv. Uz politički

pritisak ide i ekonomski, pa Radić prime-

ćuje da je Rusija ponudila Hrvatskoj, a ne

Srbiji, izgradnju unosnog regionalnog re-

montnog centra za helikoptere. “Rusi daju

daleko povoljnije uslove za vojnu sarad-nju zemljama u okruženju koje su člani-ce i -a nego Srbiji, a svaka priča onekakvom preferencijalnom odnosu pre-

ma našoj zemlji je čista glupost”, kaže on.

Tajming za otpor ruskom pritisku jenezgodan: Moskvi naruku ide približa-vanje godišnjice bombardovanja24. marta, a subotnji protest, koji je oku-pio znatno više ljudi nego što se očekiva-

lo, pokazuje da Putinova popularnost uSrbiji postaje faktor na koji treba računa-

ti. Na to ukazuju i rezultati istraživanja

agencije Ipsos koje je u ponedeljak pred-stavljeno na konferenciji Centra za evro-

atlantske studije u Beogradu. Premda biogromna većina mladih (18 do 35 godina),

ukoliko bi mogli da biraju, pre studirali ili

radili u nego u Rusiji, ali Svetlana Lo-gar iz Ipsosa je uočila da dobar deo njihželi da se Rusija “useli” u Srbiju. Prematim rezultatima, preko 70 odsto bi podr-žalo uvođenje ruskog zakonodavstva i iz-

gradnju ruskih vojnih baza u Srbiji, iako

većina verovatno nije svesna kakve bi po-sledice to imalo po njihovu budućnost.

Kako god Vučić na kraju prelomio, iz-begavanje da se Rusima iz -a da di-plomatski status izazvaće dalje zahla-đenje odnosa sa Moskvom dok će, pak,eventualno potpisivanje sporazuma ima-

ti posledice po odnose sa Berlinom i Va-šingtonom. Te posledice ni u jednom niu drugom slučaju ne moraju da budu ka-

tastrofalne, ali ceo zaplet predstavlja ja-

sno upozorenje da politici sedenja na dvestolice, koju su upražnjavale sve postpe-tooktobarske vlade, uključujući i aktuel-

nu, definitivno ističe rok trajanja i da setrenutak odluke bliži ¶

8/19/2019 Vreme 1312

15/65

a povodom ratifikacije sporazuma sa. Zavetnici ovaj čin smatraju vele-izdajom, a veleizdaja ne zastareva... i mismo se okupili da proglasimo da kreće-mo u otpor okupaciji. Završi, reporter

upita, oli će učestvovati na izborima, aZavetnica, za koju rekoše da portparol-ka Milica Đurđević, spremno odgovorida će Srpski sabor Zavetnici nastupitina predstojećim izborima kao nacional-na snaga...

Kad obaviše predstavljanje Zavetnicise priključiše ostalim nacionalnim sna-gama, pojačaše se grla i gdekoji megafon,

sve pređe u skandiranje “Tomo, ustašo”,koje se nastavi u “Vučiću, pederu”, Šabacporuka “Potpisao si , bićeš jebanzato” je držala stari položaj. Sve iznovauze da se raspoređuje, bi poslata i poruka

prisutnoj policiji, “Najgluplje, najglupljesu glave, koje nose uniforme plave”, naimprovizovanu govornicu, sa četiri zlat-na i stilizovana ocila na zastavi, stupi za-

vetnica Milica, doturiše joj bežični mikro-

fon, Predsedniče Nikoliću, i predsedničeAleksandre Vučiću, pravda nikad nije za-

kasnila, jer veleizdaja ne zastareva, sudi-

ćemo vam za veleizdaju... ovih dana, dok

se sećamo Sretenja, u Srbiji odjekuje reč,zbog koje se u Vučićevoj vladi hapsi, a to je ustanak! Svi viknuše, Ustanak, usta-nak, svi viknuše, Vučiću, pederu... Zavet-nica uze završi, Mi ćemo da prenesemoporuku vlastodršcima da je pokrenut ne-

zaustavljiv talas promena, koji više nikone može da zaustavi. Danas je ustala srp-

ska mladost, ustala je srpska inteligenci-

ja, ustao je srpski narod, ustali su srpskiveterani u novi srpski ustanak!

Sve se treslo od povika Ustanak, lice sa prslukom reče, Mnogo ljudej, i uzeda se bratski pozdravi sa Obraz Obrado-vićem. Nastavi se patriotski program, zagovornicu stade devojčica sa šajkačom,reče da izbegla iz Đakovice, poče sa, Minikada nećemo biti robovi, ili sloboda, iligrobovi recitaciju, uze peva o caru La-zaru, o tome da Rusija baljšaja, velika...lice sa prslukom opet glasno pono-vi, Mnogo ljudej. Devojčica pređe na, Oj

Kosovo, Kosovo... podiže ruku sa tri raši-rena prsta, svi povikaše da skupi tri pr-sta, devojčica skupi tri prsta, patriotskipublicista Rajko Đurđević joj dodade Pu-

tin sliku poster viteza na kome pisalo Ru

8/19/2019 Vreme 1312

16/65

Za govornicu, stepenicama, odzada,

pope se žensko, puštene kose, a prepe-ta u struku, Uvaženi skupe, braćo Srbi isestre Srpkinje, pomaže Bog, ja sam Tur-ković Đurđina, i danas dolazim iz CrneGore, kako bih vas na ovaj način podr-žala u ime naših istomišljenika i srpskog

naroda Crne Gore, kao i drugih ljudi kojise bore protiv osvjedočenog neprijateljanašeg naroda, tradicije, naše vjere...

Sa Đurđina vrištanje svi bili oduševlje-ni, istupi gospodin u crnu tankericu, Jasam Slavko Nikić, pukovnik, predsednik

Udruženja srpskih veterana i dobrovo-ljaca. Pa reče da u oktobru bio kod Rat-ka Mladića, svi uzeše skandiraju Ratku,pa nastavi, Što se tiče veterana i dobro-voljaca, na vojsku okupatora gleda-

mo kao uvek u istoriji, kao na okupatore,

i preduzećemo određene mere u skladusa tim, ko im stane u zaštitu imaće pravo

samo da se kaje... Tražim od predsednikaNikolića, u ime svih veterana i dobrovo-ljaca, da se, po hitnom postupku, odobribaza Ruske vojske na Pešterskoj visorav-

ni, da bi mu verovali da smo neutralni...Svoju muku reče starija žena kojoj sin

poginuo na Košarama, pa za govornicustade gospodin Sivo odelo, pa uze da onkaže, Mi danas sprečavamo izdaju Alek-sandra Vučića i Tomislava Nikolića, ovim

potpisom je potpisana kapitulacija, a sa-

mim tim njihova vlast više ne važi, i mi je ne računamo, od danas ste vi vlast...Tražimo da se 27. marta raspiše referen-dum, da li je narod za sporazum, iliće imati deset puta veći referendum na

raspiše referendum, ne prihvatamo ni-kakve izbore, nikakve kalkulacije i ma-nipulacije... Ovde su svi srpski rodoljubi,sve patriotske snage i organizacije, ovde je tradicija, četnici, ali su ovde i levičari,braćo, nema razdvajanja, mi moramo za-

jedno u borbu za slobodu... Pa ispesniči,da živi majka Srbija, da živi majka Rusija,

svi za kombijem, pravac ruska ambasada.

Kombi uze manevriše, svi za njim, kod

Skupštine izađoše na tvrd teren, uvati-še pravac Kralja Milana, policija je hita-la napred, saobraćaj je blokiran. Napredtransparenti protiv , napred Putinbaljšoj slika, grmeo je “Vidovdan”, sve na-

djačavalo “Vučiću, pederu”. Saviše nizbr-do, ka zgradi Vlade, obe trake ljudi pune,

preko nekoliko hiljada ljudi, neka budeblizu, neka bude oko deset hiljada duša.Kod Vlade čelo kolone stade, komandirpolicije zatraži da se nastavi, ali u dve reči

prihvati zahtev Sivog odela da se opravi

čelo sa ti transparenti, iznova svi pređo-še na “Vučiću, pederu”, dadoše mikrofonZavetnici u kratku bundu, koju obezbe-đivaše gospodin koji je na vrat im’o nekuopasnu hijeroglifi tetovažu, ova se okre-

te ka Vladi, premijeru AleksandruVučiću, Srbija je došla pred tvoja vrata,došli smo da ti pokažemo da ovo nije Sr-bija Angele Merkel i Maksa Vebera, ovo je Srbija vožda Karađorđa...

Sve krenu uzbrdo, neki pohitaše, sti-že komanda da se prikupe, da dostojan-stveno stignu do ruske ambasade. Priku-

piše se, stigoše do ruske ambasade, ve-like zgrade, sa visokom sivom ogradom.Iz kombija pustiše rusku himnu, svi uze-

še skandiraju Rusiji i Putinu, adin rado-znalac, ženskom licu sa prslukom,uputi pitanje, Ona Sputnjik, ne, ona Ru-sija 24 časa. Uze se kaže Sivo odelo, doš-li su da ruskom ambasadoru predaju pi-smo da Zakon o saradnji sa nije u

skladu sa većinskom voljom naroda, daizraze zahvalnost Rusiji na podršci, zatopozivaju sve patriote da se okrenu Rusi- ji, jedinom predsedniku slobodnog sveta

Putinu, i kažu da je srpski narod uz nje-ga. Sivo odelo još reče Od danas pišemonovu istoriju, živela Srbija, živela Rusija,živela sloboda!

Službenik ambasade otvori kapiju,uđoše gospodin Sivo odelo i gospođicaKratka bunda. Gospodin patriotski pu-

blicista Rajko zatraži od Obraz Obrado-vića da se pusti neka ruska pesma, ovajko da odgovori da on ne bira repertoar.Iz kombi pustiše rusku himnu, sve se slo-

ži u povik Putin Putin ¶

Kombi uze manevriše, svi za njim, kodSkupštine izađoše na tvrd teren, uvatiše

pravac Kralja Milana, policija je hitala

napred, saobraćaj je blokiran. Napred

transparenti protiv NATO, napred Putin

baljšoj slika, grmeo je “Vidovdan”, sve

nadjačavalo “Vučiću, pederu”. Saviše

nizbrdo, ka zgradi Vlade, obe trake ljudi

pune, preko nekoliko hiljada ljudi, neka bude

blizu, neka bude oko deset hiljada duša

8/19/2019 Vreme 1312

17/65

8/19/2019 Vreme 1312

18/65

Da nije dozlaboga bedna, ovdašnja potreba većine malih stranaka da se preporuče

velikom šefu, bila bi – maestralna. Otvoreno rade za Vučića, a da izbori formalno nisu ni

raspisani. Umesto promocije sopstvenog političkog programa promovišu samo njega

Časnih će se izuzetaka uvek naći,ali to s malim strankama u Srbi- ji doslovno izgleda ovako: Velimir

Velja Ilić pre dve nedelje u prepunoj saliDoma kulture u Čačku, na tribini NoveSrbije, na sva usta hvali premijera.

“Vučić je dobar premijer, radi, trči, bori

se i treba ga podržati, ali ne treba da mi-sle drugi ako su na listi sa Vučićem da će

pobediti, a da ne rade ništa. Moraju i oni

da rade, bar malo, a ne da sede i čekaju da

im Aca donese glasove. E, to neće moći.Mi ćemo se boriti i svi moraju da se bore,

a onaj ko ne napravi rezultat ne može da

prođe”, oštar je bio ministar bez portfelja

zadužen za vanredne situacije. Još je tad

ponosno najavio da je u pregovorima sa

-om o zajedničkom nastupu na pred-stojećim parlamentarnim izborima ( je bio na listi naprednjaka i 2014), ali i daće to sve “iduće nedelje” biti definisano u

zdravlju što se kaže, nego je – pravdao jeIlić premijera – “Aca” jako zauzet pa nijeimao vremena za te, konačne dogovore.Al’, ne lezi vraže, “iduće nedelje” je “Aca”prvo slobodno vreme za pravljenje pre-

dizborne liste rezervisao za Milana Kr-kobabića i . I to taman tako da Mi-lan Krkobabić još nije stigao ni da svariručak u Leskovcu gde je sa Ivicom Dači-ćem i Draganom Markovićem Palmom(svojim tadašnjim partnerima u najdu-govečnijoj srpskoj koaliciji) proslavljao

slavu leskovačkog odbora .

Nije to morao da bude neki loš pred-znak za ministra vanrednog Ilića taman

je u zdravlju i veselju ko mari, ima vre-mena jer osim s Rasimom Ljajićem (),

nije pravio dogovore ni sa kim od sta-

rih partnera, mada su tu i AleksandarVulin (Pokret socijalista) i Vuk Draško-vić (), Pokret snaga Srbije Bogolju-ba Karića, ali i Olgica Batić koja je kaopredstavnica -a u poslaničkom klu-

bu -a u aktuelnom sazivu parlamen-ta. Pritom su još u januaru “izvori bliski-u” po tabloidima najavljivali da će uVojvodini nastupiti u starom sastavu

s Rasimom Ljajićem, Velimirom Ilićem,Vulinom i Vukom Draškovićem. Mada,priča se da su -u šanse katastrofalno

male, gotovo nikakve. Posebno zato štose umesto -a još jesenas spominjalo

da bi među “malima” na Vučićevoj listimogao da se nađe i evroskeptični Nenad

Popović (osnivač Srpske narodne partije, bivši potpredsednik -a), za koga se

priča da je dobio pozive za saradnju i odBojana Pajtića i od Sande Rašković Ivić.

Vučić bi Popovića uveo u vlast, a ovajbi mu, kažu poznavaoci trange-frangepolitike u Srbiji, kao iskusni rusofil, po-

jačao veze s Moskvom, ali tako da se Za-pad ne ljuti. Ukratko, naveliko se raspre-

da da će Vuka Draškovića i Velimira Ili-ća Vučić zameniti Krkobabićem i Popo-vićem. Još samo nije sigurno kako će sesnaći Olgica Batić (). Saša Mirković,bivši naprednjak, nakon razlaza sa -

om osnovao je Jaku Srbiju i planira daizađe na izbore sa “nekoliko udruženjagrađana i srpskom dijasporom”.

Kako bilo, posle Vučićevog dogovorasa Krkobabićem Ilić je na tribini u Užicu

ovog puta neće biti raspoložen za prav-ljenje zajedničke predizborne liste, ili suIliću, na koncu i najverovatnije, napred-njaci ponudili mnogo manje nego što jeplanirao. Vučić uvodi Krkobabića pre-ko reda, a Iliću, priča se, nudi samo trimandata u Skupštini. Zato je Ilić rekaoda Nova Srbija neće dozvoliti da je biloko ponižava i da će na predstojećim lo-kalnim i parlamentarnim izborima po-kazati koliko vredi: “Može se desiti dana lokalu idemo sami na izbore, ukoli-ko nam koalicioni partneri ponude ma-nje od onoga koliko vredimo. Uvredljivo

nam je kada nas neko ponižava. U Sevoj-

nu smo osvojili 17 odsto glasova na po-slednjim izborima, a dobili samo jednog

odbornika u skupštini opštine. To višenećemo dozvoliti.” Ponovo je naglasio da

pregovara sa -om, što je potrajalo, ra-

čunajući po njegovim izjavama, dve ne-delje (do utorka uveče, 23. februara, kada

je pisan ovaj tekst Velimir Ilić je još biou neizvesnosti).

Da nije dozlaboga bedna, bila bi ma-estralna ta potreba većine malih dase preporuče velikom šefu. Da otvore-no rade za Vučića, a da izbori formalno

nisu ni raspisani. Da umesto promocijenekog svog sopstvenog političkog pro-grama promovišu samo njega. Delu- je kao da im stranački program staje u jednu rečenicu: “Po svaku cenu dodvo-riti se Vučiću i ući na njegovu listu.” Dauporno i temeljno, obesmišljavajući svešto rade i programe i ideje i postojanjesopstvenih stranaka za koje neki ljudiipak glasaju (svejedno što se vrte oko je-

dan odsto ili ne mogu ni do tog jednog

procenta da dobace i kad ih mere bez ne-izjašnjenih, pa su onda naoko nešto jači),

dakle da uporno na sva usta hvale veli-kog šefa. Čak i ako se ljute na njega, nasvojimstranačkimtribinama govore po

Izbori 2016.

Male stranke i veli

Mnogo je onih koji nastupaju kao opozicijapostojećem režimu, ali tako da jednom kude

pa dvaput hvale premijera, i sve tako

8/19/2019 Vreme 1312

19/65

neće tvrda srca biti i da će s njim ući unekakav dil. Pre ili posle izbora, svejed-no, ali ako ih već pitate, onda bolje pre,za svaki slučaj. Jer u zemlji Srbiji, stran-ka je živa samo ako je na vlasti. S Vuči-ćem. Zato će, valjda jedina tema ovih iz-bora po srbijanskim domovima kulture

biti – Aleksandar Vučić.Medijski eksperti javljaju da je Milanu

Krkobabiću trebalo pola sata da se do-govori s Vučićem i da naprednjaci-ma može da donese “čak do 3 5 odsto gla

je dobio manje kvote na izbornoj listi sanaprednjacima od onoga što je dilovao s

Dačićem. Sam je izjavio da će biti za-

dovoljan i sa jednocifrenim brojem man-

data u Skupštini, mada je rasprava okobroja poslaničkih mesta sa Ivicom Dači-

ćem (sada ima 12, a Dačić je hteo da

ga posle izbora svede na deset poslanika)navodno bila okidač za pucanje osmogo-

dišnje koalicije. Razume se da je Krkoba-

bić zadovoljan sa jednocifrenim brojemmandata Jer možda je Dačić mogao da

-a, ali nije mogao da mu garantuje da

će ostati u vlasti. Sa Vučićem, vlast je za-

garantovana. A njega i onako samo zani-

ma “Pošte Srbije”, gde je generalni di-rektor od 2012. I zato je najpametnije što

je izgovorio posle dogovora sa napred-njacima bilo: “Sa -om podržavamo je-

dan koncept koji podržava i predsednik-a.” Ukratko, nema mesta ljutnji, kadsmo svi u Vučićevom timu, samo što seneko dogovori za pola sata, neko za ne-koliko nedelja neko posle izbora a neko

ka korist

POD OKRILJEM VOĐE: Aleksandar Vučić, SNS, i Milan Krkobabić, PUPS

Foto: Tanjug

8/19/2019 Vreme 1312

20/65

.

Uostalom, onaj koji je utemeljio obe-smišljavanje sopstvene politike, progra-ma i stranke, ne bi li se dodvorio velikom

šefu, bio je upravo Ivica Dačić, mada, kad

je rejting u pitanju to nije morao, jer jeuvek bio na sigurnom drugom mestu.Pre dve godine, posle izbora, otrčao jeda među prvima čestita Vučiću, umestoda proslavlja rezultat svoje koalicije. Ove

godine se, poput Velimira Ilića, potrudioda mu izborni rezultat čestita pre izbo-ra. Ma koliko da je Dačić u tome video ko-

risti, sopstvene i stranačke, sa odlaskomKrkobabića, izgleda da mu se to kao bu-merang vraća. No, navodno je i Dačić re-šio da svoje redove pojača malim stran-kama i, ako ne bude baš mogao da im ga-

rantuje vlast, da im ponudi bar mandateu parlamentu. Pominju se, tako, Aktivna

Srbija Dušana Janjića i Socijaldemokrat-

ski savez Nebojše Lekovića, kao mogu-ći partneri dvojca - na zajedničkojpredizbornoj listi. Janjić je, međutim, opredizbornom savezu razgovarao i sa na-

prednjacima i sa socijalistima i kako je re-

kao, nije red da se oni kao mala strankanameću. Tako da – čeka poziv. Aktivna

Srbija bi u miraz donela oko 125.000 gla-sova jer, kako kaže Janjić, već imaju dogo-

vor o zajedničkom nastupu sa Forumom

poslodavaca, Ratnim veteranima i sa de-

setak lokalnih pokreta.Osim Nenada Popovića za kog se priča

da bi mogao da upadne na Vučićevu listu,

svi ostali desničari, evroskeptici i rusofili

sada su, posle višegodišnje faze usitnja-vanja, ušli u pregovore za nova ukrupnja-

vanja. Pored koalicije -Dveri, kojoj se

pridružio i politički analitičar Đorđe Vu-kadinović, u poslednje vreme je aktuelna

i koalicija Rodoljubi.Ovu koaliciju čine Srpski otadžbinski

front dramaturga Siniše Kovačevića, Srp-

ska liga Aleksandra Đurđeva i Istočna al-

ternativa Dragana Todorovića. Zanimlji-

vo je da se Todorović, nekadašnji visokifunkcioner radikala i najverniji Šešeljevčovek, “penzionisao” u -u još 2012. go-dine, kada je bio protiv kandidature Ja-

dranke Šešelj za predsednicu Srbije. Svo- je distanciranje od Šešelja tada je objaš-njavao potrebom da sačuva porodični bi-

znis, ali je ostao član -a sve doskoro.Radikale je napustio pred kraj prošle go

članstva. Kada se Vojislav Šešelj vratio iz

Haga, nudio mu je potpredsedničko me-sto i sve što uz to ide, ali Todorović je, dabi se aktivno uključio u stranački rad, tra-

žio od Šešelja da sa stranačkih funkci- ja smeni članove porodice i da se održedemokratski izbori u -u. (“Blic”, 22. 12.2015) Šešelj je to odbio. Što bi rekao Kr-kobabić, nije bilo teških reči. Istočnu al-ternativu Todorović je osnovao 2012. go-dine, kao udruženje građana, a ovih dana

bivši radikal nastupa i kao osnivač koa-licije Rodoljubi.

,

đ

E, sad, ko može da prati, jedan od lidera

koalicije Rodoljubi Aleksandar Đurđev je

pre nego što je osnovao Srpsku ligu biobivši izvršni direktor novosadske “Infor-

matike” i bivši generalni sekretar TrećeSrbije, stranke koju vodi Miroslav Paro-vić. Treća Srbija je osvojila 2014. godine0,45 odsto glasova (od glasalih) ili 0,24

odsto od upisanog broja birača na par-lamentarnim izborima. U toj se stranci,međutim, dogodio raskol, Đurđev je iz-bačen, osnovao je novu stranku i odbor-ničku grupu u novosadskom parlamentu.

No, Đurđev je medijski poznat po tomešto je karticom preduzeća “Informatika”plaćao basnoslovne kafanske račune, ali

i po nekakvim tučama, pretnjama i razbi-

jenim nosevima koji nemaju veze sa kar-

ticama “Informatike”, nego s raskolom u

Trećoj Srbiji.A treći rodoljub, dramaturg Siniša Ko-

vačević, bivši je član predsedništva --a, pa osnivač Srpskog otadžbinskog fron-

ta ali je ubrzo i tu došlo do nekakvog ra

frakciju (Otadžbinski front) koju pred-

vodi dr Dragan Petrović. Petrović je svoju frakciju ujedinio sa Srpskom demo-

kratskom strankom dr Slobodana Koma-

zeca, profesora ekonomije. I tako je nasta-

la politička stranka Srpski preporod. USrpski preporod ušli su i Pokret vetera-na Srbije i Pokret ratnih vojnih invalida.Predsednik Srpskog preporoda je Koma-

zec, a potpredsednik pomenuti Petrović,

inače stalno zaposlen u Institutu za me-đunarodnu politiku i privredu u Beogra-

du. Njihov program, pored uobičajenih

anti- i evroskeptičnih opštih mesta,predviđa i napuštanje neoliberalnog kon-

cepta ekonomskog razvoja i napuštanjepolitike prinudne štednje. Elem, po jednoj

verziji priče Siniša Kovačević je odmahpo osnivanju -a jula 2015. opstruiraosopstveno udruženje da uđe u savez saKomazecom, a po drugoj da je Petrovićsa delom članstva blokirao Kovačevića u

nameri da ujedini sa Patriotskim blo-

kom, tj. koalicijom -Dveri. A zapravo

su i jedni i drugi hteli u Patriotski blok.Siniša Kovačević sa svojom novom ko-alicijom Rodoljubi ovih dana pregovarasa Sandom Rašković Ivić () i BoškomObradovićem (Dveri), a Petrović, potpred-

sednik Srpskog preporoda, tvrdio je da je

sa predsednicom -a još juna 2015. pre-

govarao o pristupanju patriotama upozo-

rivši je da više nije sa Kovačevićem. Onatada nije htela da se meša u njihove unu-

tarstranačke probleme i zamolila Petro-

vića da te odnose reše.Elem, Dragan Todorović, jedan od lide-

ra koalicije Rodoljubi, veruje da će prevla-

dati odgovornost prema državi i da će sa

patriotama dogovoriti zajednički nastup

PATRIOTE, RODOLJUBI I OSTALI: Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović

Foto: FoNet

8/19/2019 Vreme 1312

21/65

Sanda Rašković Ivić govorila, čini se, po-malo suzdržano: ”Stvari su otvorene, jer je došlo do nekog novog mešanja karata.

Svakako ćemo ostaviti otvorena vrata za

dalje pregovore.”Dok i Dveri drže otvorena vrata,

koalicija Rodoljubi se širi. Prošlog viken-

da je u medija centru -a potpisan spo-

razum o ulasku Mađarske lige Levai Čon-

gora u koaliciju Rodoljubi.Okupili su se oko dve osnovne tačke

zajedničkog delovanja: snažna Srbija i sa-

vez sa Rusijom.

Levai Čongor je rekao: “Mađarskaliga se zalaže za tradicionalne vrednostihrišćanske Evrope. U koaliciji Rodolju-bi prepoznali smo ljude koji dele isti si-stem vrednosti i nije nam bilo teško danapravimo dogovor o saradnji. Kao poli-tička stranka Mađara u Srbiji zalažemose za prava naših sunarodnika i prosperi-

tet Srbije. Takođe se zalažemo za što veću

i bližu saradnju sa Ruskom Federacijom,po uzoru na Mađarsku, koja, iako deo ,

sve svoje kapitalne projekte sprovodi usaradnji sa Rusijom.”

A kad je reč o manjinskim strankama,uglavnom još nisu odlučile sa kim ćeizaći na izbore i u koliko kolona. Glavnaprepreka je nejedinstvo unutar zajedni-ca, sukob među lokalnim liderima, ali i to

što pojedine albanske partije najavljujubojkot parlamentarnih izbora. Polovinaalbanskog biračkog tela i ove godine ćebojkotovati izbore.

Od starih desničara tu su još i radika-li Vojislava Šešelja, kojima uglavnom sviprognoziraju da će preskočiti cenzus i ući

iskrenu opoziciju Vučićevom -u. I po-

red poslednje filozofske vratolomije koju

je izrekao da on napada Tomislava Niko-

lića kao najslabiju kariku -a, a ne Vu-čića koji je najjači u stranci, i da je to nje-gova ingeniozna strategija protiv Vučića

i naprednjaka, samo je podsetila na onog

Šešelja iz devedesetih dok je glumatao da

je opozicija Miloševiću, a u stvari je bionjegov najuspešniji satelit.

O raslojavanjima -a se manje-višesve zna, a na partijska razilaženja nijeimun ni njihov koalicioni partner iz Pa-

triotskog bloka – Dveri. Vladan Glišić, do-skorašnji visoki funkcioner Dveri, sadavodi Narodnu mrežu i već je ušao u kam-

panju za izbore. I on nastupa kao opozi-cija postojećem režimu, ali malo-malo, pa

je pun lepih reči za premijera.Poslednjih su se mesec dana mogli

čuti razni predlozi o tome kako celoku-pna opozicija i evroskeptici i evrofana-tici i natovci i antinatovci i centar trebada se ujedine protiv Aleksandra Vučića.

O tome je govorio i Siniša Kovačević izRodoljuba, a sličnu ideju, bar prema pisa-

nju “Blica”, imao je i Saša Radulović, biv-ši ministar, a sada lider pokreta “Dosta je bilo”. On je, navodno, predložio Boja-nu Pajtiću da naprave zajedničku listu sa

Patriotskim blokom -Dveri. Tačnije da

sve te stranke podrže grupu građana koja

bi umesto njih izašla na izbore. Vlada bibila oročena na godinu dana s ciljem dasprovede Radulovićev plan u 20 tačaka.

Posle godinu dana bi se raspisali izbori, asve partije izašle samostalno na njih. De-

mokrate nisu htele da čuju da na bilo koji

način sarađuju sa patriotama. Patriotebi prihvatile inicijativu Radulovića da se

izbori i sloboda medija, ali saradnja sa -

om ne dolazi u obzir, Pajtić je za njih, re-kao je Obradović, isto što i Vučić.

U pravu je Bojan Kostreš () kadakaže da je priča o jednoj listi opozicije

utopija. “Animoziteti među pojedincimai nekim političkim strankama su toliki da

je za mene nezamislivo da je tako direk-tna saradnja, izlazak na zajedničkoj listi,uopšte moguća. Prema tome, organizova-

nje više kolona je jedino racionalno i mo-

guće rešenje. Što se pre suočimo sa real-nošću pre ćemo moći da nastavimo da-lje”, rekao je Kostreš za “Danas”. Ni Borko

Stefanović nije veći optimista i smatra da

koalicija -- nema nikakvog smi-

sla, jer bi radila sve isto što i Vučić, samoelegantnije. Boris Tadić je rekao da je vre-

me da se opozicija izjasni.O proevropskim malim strankama na-

stalim iz -a i njihovim međusobnim od-

nosima više je puta pisano na stranama“Vremena”. Pored Borka Stefanovića, koji

je, zasad, poslednji izašao iz -a (2015) iosnovao pokret Levica Srbije, u novijevreme je napustio i Janko Veselinovići osnovao Pokret za preokret. Boris Tadić

otišao je pred izbore 2014, i osnovao ,

a Zoran Živković je otišao 2012, i osnovaoNovu stranku. Dušana Petrovića je iz -a

isključio Dragan Đilas, a on je pokrenuoZajedno za Srbiju. Čedomir Jovanović jeveć istorija. Njega je Tadić izbacio iz stran-

ke daleke 2004, pa je on osnovao .Danas, uglavnom svi pregovaraju o n

Documents

Vreme 1312