BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

10. april 2014.broj 1214

KRIMINAL: TA JE OSTALO OD ARKANOVE GARDE

SPORT I POLITIKASPORT I POLITIKA

ZAKUCAVANJE POSLE GREKE

U KORACIMA

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonik glavnog urednika Aleksandar iri

sekretarijatMirjana Kalezi

redakcijaDejan Anastasijevi, Aleksandar

Ani (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi,

Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi,

Zoja Jovanov, Tatjana Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi,

Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi

Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi, Tamara Nikevi, Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko

Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan

Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,

Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.),

Vesna Srbinovi, Tanja Stankovi, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;

korektori: Ana uk Dragomirovi, Marko Tasi, Stanica Miloevi;

lektori: Katarina Panti, ivana Rakovi, Ivana Smolovi;

daktilograf: Zorica Nikoli

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidi (urednica)Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Aleksandar VuiFoto: Mladen urjanac

BROJ 1214

10. april 2014.

04 Zoom: Takmienje za najuspeniji suvenir

06 Sport i politika:

Zakucavanje posle greke u koracima

10 Novi kurs prema Rusima:

Hoemo svoje pare

12 Nebo iznad Srbije: Vlasnik i njegove

smernice

16 Kolektivni portret: SIEPA i URS

19 Nuspojave: Geneza jedne propasti

20 Kriminal: ta je ostalo od Arkanove garde

24 Intervju: Branislav Tapukovi

29 Nae finale: Juni tok rukometa

31 Lisica i dral: Netana pitanja

KULTURA

32 Intervju: Sran Dragojevi

35 Izdavai: Plemenit svet

37 Knjige: Psihologija u obrazovanju Anita

Vulfolk, Malkolm Hjuz i Vivijan Volkap

38 Roman: Tuga Belgije Hugo Klaus

39 Koncert: Dubioza kolektiv

41 TV Manijak: Derbi

SVET

42 Ruanda, dvadeset godina kasnije:

Kada rtve postanu ubice

46 Avganistan: Predsedniki izbori

48 Legalizacija muenja u SAD:

Cilj ne opravdava sredstvo

50 Rekonstrukcija francuske vlade posle

lokalnih izbora: Ja predsednik

MOZAIK

52 Kultura seanja: mit, reder, Tito i

Selman Selmanagi iz Srebrenice

56 Fudbal i biznis: Kako to radi Bajern

58 Veliki prasak: Boje nedonoe

60 Reagovanja

61 Navigator: Kuba Libre

62 Vreme uivanja: 200

Od poetka aprila do sredine jula 1994. godine pripadnici naroda Hutu ubili su oko 800.000 pripadnika naroda Tutsi. Posle promene vlasti usledio je osvetniki pohod i tada je ubijeno stotinak hiljada Hutua, o emu su zapadni mediji malo izvetavalipie: zoran irjakovi

ujem kritike na raun gospodina Vuia da se mea u sve i svata

verujem da se i on susretao najee sa oskulom nisam nadlean. A nadlean neko mora da bude, imenom i prezimenompie: sonja iri

Sve treba raistiti, i ta ubistva i ubistvo premijera Zorana inia, ali se time treba ozbiljno baviti i tek kad se sve razrei, onda o tome moemo na velika zvona. Kod nas je sve obrnutopie: tatjana tagirov

na vuievom kanabetu: ko e u vladuDan uoi sastanka sa buduim mandatarom srpske vlade Aleksandrom Vuiem, Ivica Dai u formalnom smislu i da-lje tehniki pretpostavljeni Vuiu, sreo se sa ruskim i ame-rikim ambasadorima u Beogradu, u odvojenim posetama, i verovatno ih je pitao ta bi imali protiv toga da i dalje sedi na dve stolice.

Verujem da vlade obe zemlje ne bi imale nita protiv. Na-protiv. Ali, sada su i no i pogaa u Vuievim rukama i on je reio da se Dai pee na tihoj vatri. Pregovori dakle traju, ali ako i budu uspeni u smislu dalje Daieve politike ka-rijere, morae da se odrekne i koalicionih partnera i nekih od najbliih stranakih saradnika.

To bi moglo da izazove turbulenciju u stranci, ne samo mladih, gnevnih i izneverenih kadrova sps-a, i Dai bi rizi-kovao da izgubi stranako uporite zarad nekog formalnog ministrovanja, jer je Vui ve najavio da e vlada raditi po njegovom i nikako drugaije.

Daiu je, inae, otvoreno ve nekoliko afera i mogao bi da se pita kako najskuplje da proda sopstvenu kou. Krat-korono, reenje bi bilo da bude neto u Vuievoj vladi, ako ovoga akteri sa strane dovoljno pritisnu da im ne dira Ivicu, ali dugorono to bio bio kraj sps-a u dosadanjem formatu.

To tvrdi i Boris Tadi, koji e tek ii na Vuievo kanabe. On nikako ovaj put ne bi u vladu sa sps-om, mada nije jasno da li im se sveti zbog izneverenih oekivanja posle izbora 2012. godine ili prosto sebi die cenu kao politiaru koji moe da utie na Vuieve odluke. Kad im je to trebalo, ds i sps su se istorijski mirili, a sad e da prebijaju noge i ruke jedni dru-

gima oko ministarskog mesta u vladi koja nee nita ni da ih pita. To mu doe kao takmienje za najuspeniji suvenir.

U tom razabiranju oko eventualnih koalicija i samog pro-grama vlade malo pomae subotnje obraanje budueg pre-mijera Predsednitvu svoje stranke. Ima tu svega i svaega

od reda, rada i discipline do patetine poruke da e oni slu-iti srei buduih generacija makar nautrb sopstvenih po-litikih karijera.

Mogu da zamislim koliko su prisutni bili oduevljeni em da radim, drim se reda i discipline i jo na kraju da na-drljam. Ali, da to nita ne valja sami sebi su priznali tek kad su doli kui, jer oni, kao to sam ve pisao, duboko veruju da u prostoriji u kojoj zasedaju postoji aparat za itanje mi-sli pa ne misle nita.

Uostalom, sam Vui je rekao da eka ideje, predloge, da bi se tome radovao, ali da za sada nije dobio nijedan.

Zato Aleksandar Vui misli u irokom dijapazonu i mi-sli o svemu. Verujem da su mu na tome zahvalni najblii sa-radnici jer mogu da se prave da i oni misle, samo moraju da se uvaju da to ne izgovore pre nego to Vui saopti misao.

Dobro, a ta je s nama ostalima? I ja bih voleo da srpska vlada igra kao Bajern, ali ne mora ovek biti neki ekspert za fudbal pa da shvati da nemaki fudbalski klub ne bi bio to to jeste da Gvardiola mora da radi ono to rade Roben ili vajntajger.

Mogu da zamislim Vuia kako posle dana ispunjenog radom, redom i disciplinom, dok eka da padne u san, ple-te igru po terenu i onda se trgne sav znojav shvativi da loptu stalno dodaje sam sebi. Ili, eventualno Tadiu, a ovaj odigra petom, nabaci je sam sebi na grudi, spusti na volej

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Takmienje za najuspeniji suvenir: Ko e biti ukras u Vuievoj vladi i kolika je cena ulaska u vladu

Mogu da zamislim Vuia kako posle dana ispunjenog radom, redom idisciplinom, dok eka da padne u san, plete igru po terenu i onda se trgne savznojav shvativi da loptu stalno dodaje sam sebi. Ili, eventualno Tadiu, a ovajodigra petom, nabaci je sam sebi na grudi, spusti na volej i promai prazan gol

10. april 2014. VVREMEREME

4

i promai prazan gol. Uostalom, negde oko Praznika rada, imaemo priliku da

ujemo premijerski ekspoze Aleksandra Vuia i da upozna-mo nove ministre spremne da rade i zbog toga posle nadrlja-ju. Bie zanimljivo praviti analizu slinosti i razlika izmeu tog ekspozea i onog koji je nedavno prilikom rekonstrukci-je vlade podneo Ivica Dai.

U razlikama e se videti eventualno opravdanje za ove prevremene izbore. Sigurno je jedino da e zaposleni u vla-di dolaziti na vreme na posao. Barem u poetku. Negde sam proitao da su Vuievi stali na vladina vrata i utvrdili da se mnogo kasni na posao. Od discipline se poinje, tada se uvo-di red, a za rad emo tek da vidimo.

privatno i javno: prpa, bato

Kome nisu ispale oi od itanja dugakog teksta na elek-tronskom pro lu Politike od utorka imao je priliku da upo-zna izvesnog Itvana Kaia, saradnika Instituta za javnu po-litiku, koji je osnovao Vladimir Beba Popovi. Ne Kaia, nego Institut.

E, to se ne da prepriati na kratko, zato i neu pokuava-ti. Naslov je indikativan Trei metak Branke Prpe i jo i-tav redenik u grupu javnih linosti koji ne veruju u ideju da Vuieve paradravne komisije meovitog sastava mogu ot-kriti bilo kakvu pozadinu bilo kakvog zloina. Ve da bi to trebalo da rade institucije sistema.

Tekst je u najboljoj tradiciji javne politike. Ima tu i ko se s kim valerisao, ko je kome hteo da otme stan; svedoim izu-zetno zanimljivo tivo koje kao krajnju pozadinu ima ideju

da ve jednom uhapsimo Voju Kotunicu, a kao prednju po-zadinu ima ideju da se uta grupa graanista udruuje pro-tiv plemenitog Aleksandra, razne babe s kristalnim kugla-ma i diplomama, ali eto Instituta na braniku osnivaa sva-ke komisije za bilo iju pozadinu. Tu je Slavko uruvija bio sam povod.

Od tog Kaia e biti neto kad naui krae da pie.

ovievska politika: mikovi kao doker Na stranicama koje slede proitaete tekst o utisku koji su ostavili Duan Vujoevi i Neboja ovi, posebno na Alek-sandra Vuia, koji se posle tog Utiska nedelje dosetio da bi bilo bolje napraviti neki Fond za bolesnu decu, nego ras-pirivati bolesne strasti Vujoevia i ovia.

Tim pre to su ga ovi u aru borbe pod koem s parama uvalili u grdnu nevolju svedoenjem da je u par sluajeva ar-bitrirao da koarkakim klubovima Partizan i Crvena zvez-da iz javnih preduzea, dravne imovine, namakne milion-ske sume. Ali, o tome u tekstu koji sledi.

Meni je posebno zanimljivo, meutim, bilo jedno gotovo uzgredno ovievo obraanje Olji Bekovi. Pred kraj emisi-je, niim izazvan, rekao joj je da je nakon njenog intervjua u

Vremenu prela u Mikoviev tabor. Ona ga je, u udu, pi-tala da joj pojasni ta je hteo da kae, ali ovi nije imao na-meru da bilo ta objanjava.

Kvali kacija je u politici, misli ovi, sve, i ona de nie sve. Neko bi mogao da javi oviu da to s Mikoviem vie nije moderno. Ne moe Mikovi doveka biti doker koji za-menjuje pomanjkanje bilo kakve ozbiljne politike ideje.

foto: FoNet

55

VREMEREME 10. april 2014.

4

66

10. april 2014. VREMEREME

Sport i politika

ZAKUCAVANJE POSLE Razbuktani sukob Duka Vujoevia i Neboje ovia otvorio je pitanje delotvornosti

i opravdanosti troenja javnog novca za potrebe profesionalnog sporta koji je u

veoj meri kriminalizovan nego to je resurs za poboljanje raspoloenja masa

SUKOBI BEZ GRANICA: Duko Vujoevi i Neboja ovi

77

VREMEREME 10. april 2014.

Na jednoj novinskoj slici iz osamdesetih godina pro-log veka koja ilustruje izve-taj sa prvenstvene utakmice izmeu kk Partizan i kk Olimpija iz Lju-bljane igranoj u beogradskoj Hali spor-tova, vidimo u duelu ispod koa jednog igraa Partizana i jednog Olimpije. Izgle-da kao da je fotoreporter uhvatio mome-nat u kome igra Partizana pokuava da postigne ko, a protivnik je skoio da ga blokira. Pored toga to sa slike vidimo za dananje uslove udnu sportsku opremu kakvu danas moda nose gimnastiari kada rade preskok, sa sve arapama na-vuenim do kolena, u oi nam upada re-klama koju nose na dresovima igrai i jednog i drugog tima.

Na dresovima tima iz Slovenije stoji ime kompanije koja je bila ponos i slo-venake i jugoslovenske elektronske

industrije Iskra, dok na dresovima tima iz Humske ulice u Beogradu stoji natpis Gradska istoa. Ispod tog Gradska i-stoa stoji i detaljniji natpis sektora tog javnog preduzea, ali se ne vidi jasno jer je fotogra ja malog formata i skenirana je sa originalnog izdanja.

Ova fotogra ja je podseanje da je ak i u doba samoupravnog socijalizma posto-jala svest da je potrebno pomoi sport-ske klubove koja je ila dotle da se jedno gradsko komunalno preduzee reklami-ra na dresovima prvoligakog koarka-kog tima.

Sreom po Duka Vujoevia, prvog trenera kk Partizan i predsednika Jugo-slovenskog sportskog drutva Partizan, Neboja ovi, predsednik kk Crvena zvezda u restrukturiranju, nije iao toliko daleko u prolost kada je ovih dana kre-nuo da objanjava koliko su razna javna

GREKE U KORACIMA

Utisak nedelje: najlepi hitoviDugo oekivani tv duel izmeu Duka Vujoevia i Neboje ovia nije doneo mno-go novih stvari za one koji poznaju temu, ali je proizveo mnogo zgraavanja kod onih drugih, kojih je vie, zbog naina na koji su se ova dvojica ponaali jedan pre-ma drugom i zbog uliarskog renika, gestikulacije i mimike.

U predigri ovog tv dogaaja desilo se to da je policija bila prisutna u i oko zgrade televizije i da su akteri eleli da se i ispred studija izbegnu, upuujui jedan drugom nekakve klinake opaske. Tako izvetavaju tabloidi.

U onome to je publika mogla da vidi bilo je nekoliko zabavnih stvari. Vujoevi je bio duhovitiji i grublji u ocenama, dok je ovi bio suvoparniji, ali precizniji i na-stupao je kao i uvek u svojoj javnoj karijeri sa pozicije sile.

Tok razgovora iao je u prilog oviu, jer on zna mnogo vie o ciframa nego Vujo-evi koji je uspeo da pogubi ivce i pobaca svoje papire jer nije mogao argumento-vano da govori o tome koliko je novca potroio u Partizanu.

ovi je insistirao da se Vujoevi odredi prema potroenom novcu, ali te stvari ovoga nisu preterano doticale. Uglavnom su govorili jedan drugom ovo su lai, mo-ram da demantujem ove lai i tako. Kao opaka svaa nekada bliskih ljudi.

Vujoevi je pecnuo u jednom trenutku ovia za njegovu doktorsku titulu (dokto-re, ujem da svi znaju ta ste radili u oblasti u kojoj ste doktorirali), ali je ovi naj-vie izgoreo kada ga je pred kraj Olja Bekovi pitala koju Zvezdu on predstavlja to je i njegova najslabija taka. Njega je B92 najavio kao elnika Crvene zvezde, a on je formalno predsednik kk Crvena zvezda u restrukturiranju i nema direktne veze sa kk Crvena zvezda Telekom.

Obojica su se opta je ocena trudili da se umile Aleksandru Vuiu.

U zbiru, Vujoevi je verovatno pobedio u ovom nastupu jer je on taj koji je sada slabiji i na strani onih koji gube. A oni su ljudima uvek simpatiniji.

10. april 2014. VVREMEREME

8

i dravna preduzea uplaivala prethod-nih godina na raun kk i jsd Partizan. I, da li smo saznali koliko je to novca za oba kluba? Ne, jer se to kree u okvirima iz-meu 2 i 5 miliona po sezoni. Evra, razu-me se.

Debatu je u javnosti pokrenuo Vujo-evi, ali kao ovek koga budeti javno ne zanimaju i u prvom planu mu je mo-tivacija i priprema tima kog vodi, dosta je nastradao od ovia koji je karijeru iz-gradio na digitronu i analizama bilansa razliitih preduzea, klubova, ministar-stava i vlada.

Njihovo dvogodinje prepucavanje oko toga ko je ko, ko je koliko vaan i koliko kome ko duguje novca, ovih je dana imalo novi uspon u toj meri da se narod zabavljao iz dana u dan. Nevolja je u tome to je iz faze zabave za narod kroz pijano prepucavanje preko tabloida sve krenulo zapravo u fazu gaenja i zrgaa-vanja posle tv duela u nedelju 6. aprila u Utisku nedelje autorke Olje Bekovi.

Ukratko, obojica su prekardaili i sada je samo pitanje kakve e biti posledice

potpunog ogoljavanja sistema izmuza-vanja javnog novca za potrebe profesi-onalnih sportskih klubova.

Oseanje da su preterali preko mere moda se najvie videlo u injenici da ni jedan ni drugi nisu nijednom reeni-com probali da se zapitaju da li je uop-te opravdano troiti toliki javni novac za takvu namenu u dravi u kojoj se sve raspada i u kojoj je nivo javnih usluga na nivou zemalja etvrtog sveta.

Hajde to je duel Vujoeviovi za-palio drutvene mree, nego to je ovaj thrilla in Manila proizveo odmah re-akciju organizacije Transparentnost Srbija koja je u saoptenju pitala koja je opravdanost troiti stotine miliona di-nara i zbog ega ti klubovi nisu na tri-tu kada ve ele da imaju budete ko-jima bi nekako mogli da pariraju klubo-vima u Evropi.

Kada se malo detaljnije zaviri u si-stem subvencija i donacija u oblasti sporta, odmah je lako uoiti nekoliko zakonitosti:

1. Klubovi dobijaju novac direktno iz

budeta i direktno od javnih preduzea kojima upravljaju oni koji sede u vladi.

2. Kada kaemo budeti, to su po pra-vilu lokalni budeti: neki gradovi u Srbi-ji izdvajaju desetine miliona za funkcio-nisanje, na primer, fudbalskog kluba jer je procenjeno da je to nain da se popu-larie sport. Beograd je, s druge strane, napravio nekakav pravilnik o nagraiva-nju pa je prema tome delio novac, najvi-e Partizanu pa Zvezdi.

3. Koliko daju javna preduzea moe samo da se nagaa, ali znamo da to sada nisu Gradska istoa ili neka druga ko-munalna preduzea, nego velike drav-ne rme muzare: Telekom, Dunav osigu-ranje, Komercijalna banka, jat...

4. Nad sistemom subvencija i donaci-ja ne postoji nikakva kontrola niti po-stoji evidencija o tome koliko se ukupno novca ulupa na ovaj nain.

5. Sav ovaj novac je zapravo novac iz konsolidovanog bilansa budeta Repu-blike Srbije.

6. Ako bi sutra sva sponzorstva i do-nacije sportskim klubovima bili ukinuti,

Ko je sedeo u Vladi igrao je prvu liguDok sluamo razliite najave o tome kako e biti druga-ije uskoro, podsetimo se da su gotovo svi vieniji srpski politiari na neki nain bili u vezi sa upravama najveih srpskih klubova.

To je posledica sistema koji je uspostavljan jo posle Dru-gog svetskog rata kada su i sportski klubovi, kao i sve dru-ge oblasti drutvenog ivota, bili pod kontrolom partije koja je upravljala sistemom.

Drava je pravila, gajila i gasila klubove u zavisnosti od pro-cene ta je vano onima koji su donosili politike i bezbed-nosne politike i taj manir nikada nije naputen.

Zato je svima u klubovima oduvek bilo neobino vano da budu bliski ljudima na vlasti, a zapravo su najuspe-niji klubovi bili deo vlasti, odnosno nekog veeg politi-kog sistema.

Tako je, setiemo se, u devedesetim dugo godina prvi o-vek fk Partizana bio Mirko Marjanovi, predsednik Vlade od 1994. do 2000, a Ivica Dai, sadanji premijer Srbije, bio je u jednom periodu, predsednik kk Partizana.

On je davno formalno napustio upravu kluba, ali je zato po-slednjih godina tu vano mesto zauzeo predsednik Izvr-nog odbora sps-a Branko Rui, koji vai za sivu eminenci-ju kluba iz Humske.

Za to vreme u fk Crvena zvezda sedeli su Aleksandar Anti, visoki funkcioner sps-a, a aktuelni predsednik Sportskog

drutva Crvena zvezda je Petar kundri, tihi i veoma uti-cajni ovek Socijalistike partije Srbije.

Znaajan uticaj na kk Partizan i jsd Partizan ima i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, kao i na kk Igokea iz okoline Banja Luke. Saradnja je ila dotle da su Partizan i Igokea jedno vreme bili fuzionisani.

U Kragujevcu sport je doiveo nacionalnu renesansu po-slednjih nekoliko godina zahvaljujui snanom uticaju Ve-roljuba Stevanovia, dugogodinjeg gradonaelnika koji je uspeo da privue dosta novca uz pomo Mlaana Dinkia, pa je to bio projekat urs-a.

Slino je sa fk Jagodina jednim od promo mezimaca Draga-na Markovia zvanog Palma koji je za kratko vreme anoni-mni klub doveo do tima koji je osvojio Kup Srbije u fudbalu a sada najavljuje izgradnju Olimpijskog stadiona.

Sve ovo tranziciono vreme u fk Partizan je veoma utica-jan Rasim Ljaji koji je pored toga uspeo da pomogne i klu-bu iz rodnog Novog Pazara da doskoi do najvieg ranga takmienja.

Goran Jei, funkcioner Demokratske stranke, bio je vaan u uzletu lokalnog fk Inija, ali je ta avantura kratko trajala.

Ranije, poetkom devedesetih, ds je ivorad Anelkovi kao predsednik kluba i Igor eelj kao izvrni direktor bu-kvalno preuzeo kk cz i to je jedno od najneuspenijih uprav-ljanja nekim sportskim klubom od strane politiara.

VVREMEREME 10. april 2014.

nastradali bi i neki mali a uspeni spor-tovi kao to su streljatvo, odbojka i sli-no, p a na to treba paziti.

Dakle, ta to graani Srbije plaaju de-setinama miliona evra koje dravni i-novnici i politiari sipaju u razne sport-ske klubove?

Na najviem nivou ne dobijaju nita. Najvie se novca trpa u fudbal, a on ne donosi nikakv rezultat. Jedino to posto-ji u Srbiji je dobar sistem regrutacije ta-lentovanih igraa koje rano preuzimaju menaderi, iza kojih esto stoje i neki kri-minalci, i koji se brzo prodaju im malo fudbalski ojaaju i recimo odigraju neku utakmicu u reprezentaciji da bi dobili na reputaciji. Ogoljeno, novac iz budeta ko-risti se za legalnu trgovinu fudbalerima, na emu najvie zarauju posrednici, a gube svi ostali: i drava i navijai i klu-bovi koji propadaju.

Ovo to smo ovde predstavili je slika iz najveih srpskih klubova, a na lokalu su te stvari jo uoljivije jer neka lokalna samouprava izdvoji godinje milion evra za fudbalski klub a tu igraju doljaci sa

razliitih strana koji imaju profesionalne ugovore. Dakle, nije tim klinaca koji su stasali u svojoj sredini, ve je tim pre-kaljenih profesionalaca kojima je zara-da na prvom mestu. I to treba da se pla-ti iz budeta?

Dalje, novac se daje recimo koarka-kim klubovima: Partizanu, Zvezdi Te-lekom i Radnikom iz Kragujevca, na primer.

ta su rezultati ovog ulaganja zajedni-ce u klubove: Partizan je stekao reputa-ciju u Adria regionu i Evropi; prepoznat je kao klub koji je dobra odskona da-ska za nba ili najvee klubove u Evropi; nosei igrai godinama unazad su dovo-eni sa strane; navijai su i dalje genera-tor i podrka klubu i izvor nasilja u za-visnosti od trenutka. Zvezda Telekom je preimenovani fmp, koji je u velikoj meri klub u vlasnitvu kompanija koje su u vlasnitvu Neboje ovia i njegovih sa-radnika. U usponu je poslednje dve sezo-ne, nosei igrai su dovedeni sa strane. Klub je u modi, itaj u milosti Vlade, i verovatno e biti dominantan narednih

sezona. Radniki iz Kragujevca je speci- an sluaj: doiveo je fenomenalan us-pon poslednjih godina uz veliku pomo grada Kragujevca i Mlaana Dinkia, koji je uspeo da obezbedi sponzorske ugovo-re tipa Aerodrom Beograd, jat, Grand ka-zino, Telekom Srbija. Kako se politika zvezda Mlaana Dinkia gasila tako je novac prestao da pristie i ove sezone smo imali vapaje trenera Miroslava Ni-kolia, koji je govorio da je njegov klub diskriminisan u odnosu na Partizan i Zvezdu Telekom.

U zbiru, osim bljesaka Partizana u Evropi koji su proizveli da za klub i nje-gove navijae znaju svi u ovom delu sve-ta, zajednica nije dobila nita jer repre-zentacija nema znaajne uspehe a voli-mo da se ponosimo neverovatnom isto-rijom. Pored toga, sistem koji je uspo-stavljen ne promovie sport ve insisti-ra na tome da roditelji sami nansiraju trening svoje dece u klubovima koji se nansiraju iz budeta Srbije. To zaista zvui udno, u najmanju ruku.

Na drugoj strani, postoji pitanje

Bole me uvrede sa tribineU utorak je Aleksandar Vui progovo-rio i o problemima sa sponzorisanjem i donacijama sportskim klubovima. On se najpre na konferenciji za novinare u sreditu sns-a vajkao to je uopte pomislio da moe da pomogne sport-skim klubovima (itaj: Crvenoj zvezdi i Partizanu), a potom je na javnom ser-visu rts govorio neto opirnije o ita-voj problematici.

Iz svega to je izgovorio saznali smo da je fk cz dobio vie novca od fk Partizan u poslednjih desetak godina a da je u istom periodu kk Partizan dobio vie nego kk Crvena zve-zda (i njeni derivati). Cifre koje je pominjao Vui su one koje je ve navodio Neboja ovi, ali je Vui saoptio da je takvo ponaanje drave bilo pogreno i da e ubudue biti promenjeno.

Drava e pomagati, ali e to biti daleko manje, istakao je Vui. On nije eleo da komentarie sukob Vujoeviovi, ali je rekao da govori zbog navijaa Partizana i da bi voleo da oni razumeju da je on poten ovek koji ne lae i ne vara. U tom kontekstu je priznao da ga jako bole uvrede koje sti-u sa tribina jer mu nije jasno zato se to radi kada je on ra-dio i u interesu Partizana. Nismo za sada dobili odgovor na

pitanje zato se on lino i po kom osnovu angaovao kod ra-zliitih preduzea e da bi ona uplatila donaciju ili sponzor-stvo Zvezdi ili Partizanu.

Iako je javnost oekivala, jer je on to bio najavio, da e pre-zentovati plan za restrukturiranje Zvezde i Partizana, od toga nije bilo nita, tako da i dalje ne znamo kakva je drav-na strategija u toj oblasti i da li e biti nekakve privatizaci-je tih klubova. U zbiru, Vui je samo zauzeo prostor koji su pokrivali Vujoevi i ovi i rekao ovako stoje stvari, a za ubudue emo jo da vidimo.

Po prvi put je i sugerisao da iza navijakih grupa koje mu runo skandiraju sa tribina (odmetnuta grupa Partizanovih navijaa Zabranjeni) stoje neki domai privrednici sa kojima je on uao u sukob tokom borbe protiv korupcije i kriminala.

foto: Saa oli

1010

10. april 2014. VREMEREME

Novi kurs prema Rusima

Hoemo svoje pareta u ekonomskom i politikom smislu znai izjava Aleksandra Vuia o raspodeli pro ta s veinskim partnerom NIS-a

U govoru koji je pred novinarima odrao nakon sednice Predsed-nitva sns-a, 5. aprila, lider na-prednjaka Aleksandar Vui bio je neo-ekivano konkretan kada je spomenuo Na nu industriju Srbije i pri tome na-glasio da Srbija kao vlasnik 29 procena-ta ove kompanije, u kojoj veinu akcija poseduje ruski Gaspromnje , hoe i od-govarajui deo pro ta koji nis ostvaruje.

Preciznije, Vui je tom prilikom re-kao: Lepo je to je nis zaradio 300, 400 ili 500 miliona evra. I sada e 100 milio-na iz pro ta ii, ne u razvoj, ve za vraa-nje dugova Srbijagasa prema Gaspromu, a ta je dubioza sada 800 miliona. E, tako e da se ponaa ozbiljna drava. Nije 29 odsto da bismo mi imali kameni, eli-mo najuspeniji mogui nis, ali hoemo svoje pare, svoj deo. Tih 29 odsto nis-a su nae pare i pripadaju Srbiji, a moj posao je da te pare uzmem za narod.

Ova zanimljiva i nedovoljno preci-zna izjava Aleksandra Vuia predstav-lja izvesnu novost u odnosu na dosada-nju politiku Vlade Srbije prema Gaspro-mu i njegovom poslovanju preko nis-a u Srbiji u proteklih pet godina. Ta Vui-eva izjava je, moglo bi se zapaziti, ak u izvesnoj suprotnosti sa izjavom mini-starke energetike Zorane Mihajlovi od pre samo tri meseca, kada je Beti (2. janu-ar ove godine) rekla da mi hoemo da se nis iri, da postoji mogunost da se mla-di ljudi zapoljavaju i tome dodala da je

prioritet Vlade Srbije da se investira u obe ra nerije nis-a, u Panevu i Novom Sadu, jer mora da se povea koliina prerade, poto mi danas imamo koliinu prerade na nih derivata mnogo manju nego pred bombardovanje 1999. godine.

Zorana Mihajlovi je tome dodala da je nis u trenutku privatizacije imao 11.000, a danas ima 4800 zaposlenih. U citiranoj izjavi ministarka energetike i predsednica Skuptine akcionara nis-a je jo istakla da je dokument Vlade Sr-bije o strategiji i planovima razvoja nis-a doraen i usaglaen sa poslovodstvom kompanije, osim to je ostalo da se ra-zrei pitanje duga Srbijagasa od 200 mi-liona dolara.

Ako se vratimo na gore citirane rei Aleksandra Vuia, primetno je da on nije precizirao taan iznos pro ta nis-a 2013. godine, iako je verovatno upoznat sa izjavom Kirila Kravenka (od 18. fe-bruara) o njegovom volumenu. General-ni direktor nis-a je, naime, tada rekao da je neto dobit nis-a tad bila 51 milijardu dinara, a tome je dodao da su investicije ove kompanije u protekloj godini izno-sile 57 milijardi dinara, to jest bile su u odnosu na 2012. godinu vee za 6 odsto. Kravenko je u tom kontekstu rekao da je Gaspromnje u proteklih pet godina, otkako je kupio nis, u tu kompaniju in-vestirao dve milijarde evra, te da je plan da u naredne tri godine investira jo 1,5 milijardi evra.

Elem, ako pokuamo da budemo ne-to precizniji od Vuia, pro t nis-a je prole godine bio oko 450 miliona evra, pa bi, naelno i laiki reeno, Srbija sa svojim udelom u njegovom vlasnitvu, mogla da smatra da joj od tog pro ta pripada oko 130 miliona evra. Ako te evre pretvorimo u dolare, ispada da bi se od pro ta nis-a moglo zahvatiti oko 178 miliona dolara, dakle iznos blizu duga Srbijagasa nis-u od 200 miliona dolara, o kome je govorila ministarka Mihajlovi.

opstanka klubova, ovakvih kakve ih znamo, ako budu preputeni ruci slo-bodnog trita, kao to postoji i objek-tivno ulaganje koje su neki klubovi ima-li u objekte koje koriste. To se prven-stveno odnosi na tri beogradska fudbal-ska kluba, Partizan, Zvezdu i ofk Beo-grad, kao i Vojvodinu iz Novog Sada. Na-ime, sami su klubovi godinama ulaga-li u odravanje objekata, stadiona a da nisu njihovi vlasnici (osim u sluaju fk cz) i kada bi se uradila procena na ni-vou poslednjih pedeset godina verovat-no bi se ispostavilo da sve dotacije dra-ve ne prelaze potreban novac samo za poslove odravanja objekata. Ovaj argu-ment predstavnici klubova ne koriste u raspravi zato to i ne postoje autenti-ni predstavnici klubova kada se zna da su razliiti politiari sedeli godinama i sede po upravama.

Poto isti sede i u vladi i upravljaju klubovima, nije teko zamisliti zbog ega oni nemaju svest o tome da u bu-nar bacaju javni novac jer oni klubove doivljavaju kao jo jednu budetsku li-niju. Osim kada je re o zaradama, jer onda ne bi u Zvezdi govorili da je gor-nji limit u godinjoj zaradi 150.000 evra nego bi bio 150.000 dinara meseno, a u Partizanu ne bi govorili o potrebi da skupe 15 miliona evra za sezonu, ve bi se raunali sa 15 miliona dinara.

Klubovi su do sada, izuzimajui fk Crvena zvezda u periodu predsedniko-vanja Vladana Lukia, 20092012, bili nesposobni da urade bilo ta e kasno na nivou marketinga, promocije i pro-movisanja dobre strane sporta i novih zvezda naeg sporta, pa je ispalo da je za poslednjih 15-ak godina dominacije kk Partizan najvea zvezda zapravo tre-ner, dok se vie niko ne sea ni tima koji je pre dve godine igrao. Umesto da igra-i budu idoli mladih, mi imamo ovia i Vujoevia koji se produciraju kao ue-snici rijaliti programa.

I, ta vae dete eli? eli da ga trenira Vujoevi, da ivi u kampu Neboje o-via ili eli da leti kao LeBron Dejms? Razmislite o tome kada plaate na kasi i kada vam dodaju na svaki artikl 20% a onda deo tog postotka daju ovoj dvo-jici da njime upravljaju. Za druge izbo-re je sada rano. Ili kasno, sve jedno je.

SLOBODAN GEORGIJEV

1111

VREMEREME 10. april 2014.

No, ima tu jo niz pravnih zakoljica, a mogue i poslovnih i razvojnih posle-dica, ukoliko Skuptina akcionara nis-a, nadlena i za raspodelu dobiti i gubitaka kompanije, donese takvu odluku o pre-bijanju srpskog dravnog uea u pro- tu sa dugovima Srbijagasa.

Skuptina akcionara nis-a, u kojoj Sr-bija sada ima 29 odsto glasova, nadlena je za raspodelu dobiti i gubitaka, o emu se odluuje prostom veinom. Pri tome je zanimljiva generalna klauzula da je sve dok Republika Srbija bude ima-la najmanje 10% u osnovnom kapitalu nis-a, neophodan potvrdan glas Srbije za donoenje odluka Skuptine akcio-nara o: usvajanju nansijskih izvetaja i izvetaja Revizora, promenama Osni-vakog akta i Statuta, poveanju i sma-njenju kapitala, statusnim promenama, sticanju i raspolaganju imovinom veli-ke vrednosti. Uoljivo je, dakle, da se u toj klauzuli Statuta eksplicitno ne navo-di da je potvrdan glas Srbije potreban i za odluku o raspodeli dobiti i gubita-ka (a ta odluka statutarno eksplicitno spada u nadlenost Skuptine akciona-ra), mada Srbija, verovatno, preko prava da se bez nje ne mogu donositi nansij-ski izvetaji i kljune odluke o kapitalu i imovini nis-a, moe uticati i na odlu-ku o nameni upotrebe njegove dobiti.

Valjda se Vui konsultovao s pravnim ekspertima kada je nis-u najavio da e iz njegovog pro ta traiti pare za otpla-tu dugova Srbijagasa.

Novinarskom pogledu na osnovne do-kumente nis-a (onima koji dostupni pre-ko interneta) nije izmaklo ni to da odlu-ka o raspodeli dobiti i gubitaka nis-a, iz-meu ostalog, zavisi i od take 8.1.3. ku-poprodajnog ugovora izmeu drave Sr-bije i Gaspromnje a (zakljuenog prili-kom prodaje 51 odsto kapitala nis-a). U toj taki pie da u periodu od etiri go-dine u kontinuitetu od Dana zakljuenja transfera, kupac se ovim obavezuje da obezbedi raspodelu dividendi od strane nis za svaku skalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15 odsto raspoloivog neto pro ta po godini. Zato spominje-mo ovu klauzulu? Zato to se iz Vuie-vog govora, koji otvara nau priu, moe naslutiti da je Srbija i u proteklim godi-nama mogla traiti deo pro ta nis-a, a da to, izgleda, ona nije inila.

Uzgred budi reeno, bolje upueni u pravo koje regulie privredna drutva i njihovo poslovanje istiu da pravo na dividendu manjinskog akcionara nije klasino potraivanje koje se moe is-poslovati na sudu ukoliko je statutom privrednog drutva regulisano da nad-leni organ akcionara koji donosi odluku

o nameni pro ta i ukoliko taj organ do-nese odluku da e se ceo pro t uloiti u poveanje kapitala preduzea, odnosno uloiti za razvoj drutva. Jer, uproeno, smatra se da se takvom odlukom uve-ava vrednost kapitala svih akcionara.

Na kraju, poto se ne vredi dalje za-petljavati u pravna pitanja, moramo se opet vratiti na politiko-privredni teren. U tom kontekstu, namee se utisak da Vuieva, naglaeno, konkretna izjava o raspodeli dobiti nis-a, moe imati nekoli-ko ciljeva. Prvi bi utisak mogao biti da on, pritenjen besparicom koja mui dravu, nije zadovoljan pregovorima sa nis-om oko raspodele pro ta i dugova Srbijaga-sa, pa eli da pritisne ruskog partnera da prihvati njegove predloge o prebijanju dugova i potraivanja, te tako zaustavi veitu priu o razvojnim investicijama

od kojih Srbija nikako da dobije neku zveeu vajdu. Drugi bi utisak mogao biti da Vui eli pred naom javnou da se prikae i kao dobar srpski domain, koji se ne plai da se zameri Rusima kad su pare u pitanju te da takvim javnim nastupom relativizuje i glasine da pono-vo nije uspeo da odoli ruskim pritiscima da se socijalisti na neki nain pripuste i u novu vladu Srbije i tako ne bace na

dalekoseno politiko groblje. DIMITRIJE BOAROV

DA LI JE PARTNERSTVO NA PROBI: K. Kravenko i T. Nikolifoto: Aleksandra Mileti

Nekako se sve poklopilo oko prvog aprila, dana koji mnogi jedva do-ekaju da se naale sa nekim, da navuku na foru, ali i dana kada je 1947. osnovan Jugoslovenski aerotransport, reenjem koje je potpisao Josip Broz Tito,

predsednik Vlade fnrj, ministar narod-ne odbrane i maral Jugoslavije.

Posle bezmalo 67 godina turbulentne istorije, jat, potom Jat ervejz, rebrendi-ran je i vaskrsao je u bojama i obelejima nove srpske nacionalne avio-kompanije Er Srbija (Air Serbia). Povodom zavret-ka procesa vlasnike transformacije iji je rezultat da je 49 odsto Er Srbije u vla-snitvu Etihada iz Ujedinjenih Arapskih Emirata a koji je zapoeo potpisivanjem ugovora o stratekom partnerstvu prvog avgusta, sazvana je konferencija za me-dije, 2. aprila. Obratio se generalni direk-tor Dane Kondi, pohvalio svime to je nova kompanija uradila u ovih pet me-seci i izrazio svoje zadovoljstvo postignu-tim (v. okvir/antr le), a prisustvovao je i ministar u tehnikoj vladi Igor Mirovi.

reakcijaKoliko sutradan, u Beograd je doputo-

vao izvrni potpredsednik niskotarifnog avio-prevoznika Vizer (Wizzair) Don Stivenson, susreo se sa nekoliko novina-ra beogradskih redakcija i iza sebe osta-vio saoptenje u kome druga avio-kom-panija po broju prevezenih putnika na beogradskom aerodromu najavljuje da e povui jedan od dva aviona bazirana u Srbiji, ukinuti linije za Oslo (Trop) i Bri-sel (arloa), smanjiti broj letova ka dru-gim odreditima, a sve to zbog povea-nja cena na beogradskom aerodromu za 40 odsto to ga je uinilo najskupljim od svih na kojima Vizer dri avione, odno-sno ima bazu. Vizer je iskoristio prili-ku da podseti da je u proloj godini pre-vezao do i od Beograda 480.000 putnika, da leti na 12 destinacija i da je imao po-rast prevezenih putnika od ak 800 pro-centa u odnosu na 2010. kada je poeo da saobraa iz Srbije.

Dan kasnije Kurir donosi tekst na-slovljen sa Direktora Aerodroma

privode zbog Vizera? u kome se navo-di kako je, prema saznanju tog tabloida, zavrena istraga protiv Velimira Rado-savljevia, direktora Aerodroma Niko-la Tesla, i odgovornih u ovom preduze-u (...), koji se sumnjie da su zloupotre-bom slubenog poloaja otetili budet Srbije za oko pet miliona evra u korist niskotarifne avio-kompanije Vizer. U maniru dobroobavetenosti, Kurir tvr-di da je u pitanju ukupno 1.324.681 evro na putnikim taksama, dok je za osvet-ljenje i parkiranje aviona na pisti beo-gradski aerodrom oteen za 4.087.669 evra. Pravljenju javne medijske op-tunice prof. Radosavljevia odmah su se pridruili i drugi odlino obaveteni mediji, pa tako Informer tvrdi da je u pitanju 5.192.000 evra tete. Za direktora beogradskog aerodroma se skoro neizo-stavno navodi kako je kadar urs to, u svetlu izbornih rezultata, moe biti indi-kacija odakle vetar duva. Inae, u par-tijskoj podeli upravljanja preduzeima u dravnom vlasnitvu i prethodna dva direktora, Bojan Krito (smenjen poto je sam sebi isplatio 880.000 dinara na ime plate i bonusa) i Neboja Nedeljko-vi (preao u Skijalita Srbije), bila su iz tadanjeg G17plusa. Iako ih optuuju za dizanje cena, odnosno ukidanje bene -cija, u Vizeru indirektno opravdavaju

Aerodrom Nikola Tesla BeogradU prvom kvartalu ove godine Aerodrom u Beogradu opsluio je 603.724 putnika, 30 odsto vie nego u istom periodu prole godine, u kojoj je ukupno prevezeno 3.363.919 putnika. Tokom 2013. montirano je est novih avio-mostova vrednosti 2,19 miliona dolara, poeli su radovi na proirenju platforme C, koji su zavreni ove godine, ime je kapacitet parkiranja povean za skoro petinu.

Dolazak Vizera i

niskotarifnih avio-

kompanija u jednom

trenutku odgovarao

je odreenim

interesima. Posle

je sve to dolo

na naplatu. Sada

je na sceni novi

interes da postoji

jaka nacionalna

avio-kompanija

Ekonomija: nebo iznad Srbije

Vlasnik i njegove smernice

1212

10. april 2014. VREMEREME

beogradski aerodrom potvrujui da ne bi ni poeli da lete da nisu dobili uslove koje su dobili, odnosno popuste na us-luge koje koriste (a u poslovnoj lozo -ji niskotarifnih kompanija je da koristi to manje usluga na aerodromu i to onih je inijih). Zanimljivo je da se ovim povo-dom Aerodrom Beograd Nikola Tesla nije oglaavao, ali su zato mediji preneli

informaciju prilino upitne istinitosti kako Vlada Srbije i Ministarstvo sao-braaja ne utiu na formiranje cena ae-rodromskih usluga, jer je to deo poslov-ne politike aerodroma, objavilo je danas to ministarstvo.

Pogotovo imajui u vidu dokument koji je usvojen pretposlednjeg dana prole godine vrlo nezgrapnog naziva

Smernice razvoja vazduhoplovnog tr-ita kroz stimulacije u plaanju aero-dromskih naknada, koji propisuje koje uslove mora da ispunjava avio-kompani-ja kojoj se odobravaju popusti. Ukratko, stimulie se ili otvaranje linija ka novim destinacijama ili prevoznici koji ostvare vie od 500.000 ukrcavanja putnika; na beogradskom aerodromu jedina kompa-nija koja ispunjava drugi uslov je Er Srbija.

smerniceStie se utisak da su niskotarifne avio-

kompanije, u kombinaciji sa ukidanjem viza za eu drave i kakvim-takvim pove-anjem ekonomske moi bar jednog dela populacije, postale veoma prihvatljiv na-in da i oni koji inae ne bi putovali, ili bi to inili znatno ree, ponu da cirku-liu po Evropi, ne jer ih je posao ili neka muka naterala da idu, ve nako, da ne-to novo vide, uju, jednostavno da ko-municiraju sa ostatkom sveta od kojeg smo se krajem prolog i poetkom ovog veka to iskljuili i otuili to bili isklju-eni i izolovani.

Sa druge strane, da drava treba da ima jaku nacionalnu avio-kompaniju, pa jo

Vlada direktno odgovornaUrednik dodatka o vazdunom saobraaju u Travel ma-gazinu, Dragan Nikoli: Razlog povlaenja Vizera iz Beo-grada lei direktno u odluci Vlade Srbije da se uredi sistem davanja povlastica avio-kompanijama. Aerodrom sledi te smernice koje je dobio od Vlade, a one vie nego jasno eli-miniu sve avio-prevoznike osim domaeg i tako mu stvara-ju preduslov za monopol koji mu je i garantovan u ugovoru o stratekom partnerstvu sa arapskim partnerom. Odluka Vlade Srbije je direktno odgovorna za to to e Vizer samo u prvom koraku otkazati preko 130.000 putnikih mesta iz Beograda (gubitak od preko dva miliona evra samo na put-nikim taksama), 700 letova (gubitak od minimum deset mi-liona evra na ime aerodromskih usluga) i bar 30.000 stra-nih turista manje (gubitak od minimum tri miliona evra na ime izgubljenog prihoda od turizma). Dakle, odluka Vlade da ne dozvoli popuste nikome osim Er Srbiji kotae Aero-drom, budet drave i graane ove zemlje najmanje 15 milio-na evra, a plus e graani karte Vizera ubudue plaati pet do deset evra skuplje i imae manji izbor letova i destinaci-ja. Ista ta Vlada koja je od graana u cilju zatite nacionalne

avio-kompanije ve oduzela preko 200 miliona evra na ime otpisa Jatovih dugova, sada najavljuje hapenje direktora Aerodroma zato to je navodno proneverio 5,4 miliona evra koje je poklonio Vizeru na ime popusta.Do sada je Vizer iz Beograda prevezao vie od 1,3 miliona putnika, pa se prema vaeem cenovniku direktna zarada od ove kompanije meri desetinama miliona evra. Direktor Vizera kae da ne bi nikada doli u Beograd da nisu dobili popust. Aerodrom, i Srbija, odustali su od pet miliona da bi zaradili desetine miliona evra. Da li je to pronevera ili us-pena trgovina, prosudite sami.Dolaskom Vizera graani su dobili mogunost da putuju za male pare, da viaju rodbinu i prijatelje ee, udaljeno-sti izmeu Srbije i Evrope su mnogostruko smanjene, Ae-rodrom je procvetao, postao popularan i drugim kompani-jama, a stotine hiljada mladih turista iz Evrope je probalo i platilo beogradski noni ivot. I to nikome danas nije bit-no. Ukidanjem prava na popust Vizeru (ali i drugim kom-panijama) nanosi se mnogo vea indirektna teta Srbiji, smatra Nikoli.

ODLASCI I DOLASCI: Viz Er i Er Srbijafotogra je: Igor Salinger/Aermedia.com

1313

VREMEREME 10. april 2014.

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 20. marta do 23. aprila 2014.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)

ani Bojandiju: VENI NAROD SE NE BOJI

Fascinantan roman izraelske spisateljice o mladim enama, pripadnicama izraelske vojske, o ivotu i ljubavi u svakodnevici punoj nasilja, pisan na temelju linog iskustva

Hjubert Selbi: POSLEDNJE SKRETANJE ZA BRUKLIN

Selbijevo remek-delo, klasik posleratne amerike knjievnosti posveen svetu besprizornih, siromanih i obespravljenih, pisan divljom i zastraujuom snagom i sirovim, realistinim jezikom

Don Stivens: SMARAGDNI ATLAS

Prva knjiga trilogije Knjige poetka o avanturama troje dece, koja su jedne noi misteriozno naputena od svojih roditelja. Dinamina, matovita fantastika za tinejdere, naizmenino jeziva i duhovita

Met Baljo: OBRED

Autor prati jednog katolikog svetenika

na egzorcistikom kursu u Rimu i razgovara sa

vodeim egzorcistima, psihijatrima, teolozima

i kriminolozima o savremenoj praksi

isterivanja demona

Peter Nada: KRAJ JEDNE

PORODINE PRIE

ivot u Maarskoj pedesetih godina XX

veka iz ugla jednog deaka koji se iz dedinih

pria ui iskrenosti i slobodi. Maestralno delo jednog od najznaajnijih

savremenih pisaca Evrope

Stiven Kelman: NEKA TUA PRAVILA

Jedanaestogodinji deak iz Gane sa

majkom i sestrom dolazi u Englesku, posmatra,

slua i ui lukavstva za preivljavanje u

velegradu. Knjiga iz najueg izbora za

Bukerovu nagradu 2011

Arno Gajger:KAO STARI KRALJ U IZGNANSTVU

Dirljiva pria o ocu ija vitalnost i mudrost ne nestaju pod pritiskom Alchajmerove bolesti, iz pera jednog od najznaajnijih savremenih nemakih knjievnika

Ranulf Fajns:ELITA UBICA

Krimi zasnovan na injenicama o dve tajne organizacije. Prvu, Kliniku, ine trojica plaenih ubica, a drugu, Anele, ljudi posveeni zatiti i dobrobiti bivih i sadanjih pripadnika SAS-a, i njihovih porodica

Tom Bulou: NEBESKA MEHANIKA

Briljantan roman inspirisan ivotom ruskog naunika Konstantina Ciolkovskog, prvog oveka koji je dao naune postavke za odlazak ljudi u svemir. Izuzetna pria o jednoj nesvakidanjoj sudbini, prirodi i bezgraninoj moi imaginacije

Damil Ahmad: LUTAJUI SOKO

Roman o ivotu na tromei Irana, Pakistana

i Avganistana. Jedan deak luta od plemena

do plemena, susree ljude koji se bore pod

razliitim zastavama i ene koje rizikuju sve ako

prekre zakone tradicije

uz to i pro tabilnu, verovatno niko i ne spori, sa naglaskom na ovo drugo. Ono o emu moe da se polemie i to je ipak u domenu subjektivnih to preferenci to interesa, jeste: da li je bolje da to vei broj ljudi putuje iz Srbije i u Srbiju pa makar uz olakice avio-kompanijama koje tu pristupanost kretanja kataliu niskim cenama, ili je bolje pomoi na sve naine srpsku nacionalnu (51%) avio-kompaniju sa manje-vie istim ciljem, a to je povea-nje broja putnika, ali onih koji e biti ugo-eni u avionima Er Srbije i koji e za to ostaviti svoje pare da se vrte u zemlji, a ne na raunu stranog avio-prevoznika. Opet, veinu putnika sa pravom ba bri-ga s kim putuju dokle god im usluga od-govara po ceni i usluzi koju dobijaju, a idealno po oba parametra.

Gore navedeno primenjivo je moda u nekom u teoriji idealnom svetu. Kad se spustimo u zemlju Srbiju, samo letimi-nim pogledom nekoliko godina unazad vidi se da je dolazak Vizera i niskotarif-nih avio-kompanija u jednom trenutku odgovarao u blaoj varijanti dravnim interesima u realnijoj neijem interesu dobili su cene koje su traili, putnici koji su jedva doekali ovaj vid prevoza nisu ni razmiljali niti je trebalo da razmilja-ju zato i kako. Nain na koji je to ura-eno u srpskom sluaju imao je za ci-ljanu ili ne posledicu prilian disbalans na tritu avio-saobraaja i dodatno uru-avanje dravnog Jat ervejza u koga su upumpavana sredstva da se zakrpe gu-bici, a istovremeno su gomilani novi, jo vei, i to po cenama veim nego to plaa, ma koliko se i jedni i drugi snebivali da priznaju, de facto direktna konkurencija. Jer o koegzistiranju redovnih i niskota-rifnih avio-prevoznika i tome kako sva-ko ima svoje trite je jako upitno govo-riti u situaciji kada lete sa istog aerodro-ma. Post festum, po grubim procenama, dravni Jat ervejz izgubio je oko 25-30 odsto trita u korist Vizera i drugih ni-skotarifnih kompanija koju su poele da lete iz Beograda.

Posle je sve to dolo na naplatu istoj toj dravi. Sada, kada je opet u blaoj vari-janti dravni interes, a u onoj drugoj inte-res odreenih grupa, krugova, centara moi i tako tih faktora da postoji naci-onalna avio-kompanija jaka, moderna, novog lica, blistavog imida, zadovoljnih

putnika nije za uenje da ta ista dra-va gleda da joj na sve naine to i omogu-i, svidelo se to nekom ili ne. Aerodrom Nikola Tesla u tako postavljenim odno-sima, imajui u vidu da je jedini beograd-ski aerodrom za saobraaj i u veinskom dravnom vlasnitvu, vrlo teko da moe da ima neku realnu autonomiju odlui-vanja o iole krupnijim stavkama i funk-cionie uostalom kao i velika veina pri-vrednih subjekata po sistemu vei konja gde ti gazda kae, odnosno u ra nirani-jem obliku kako veinski vlasnik napi-e smernice. Ono to drava jo ne moe da uradi je da Vizeru ili bilo kojoj drugoj

avio-kompaniji naravno osim svojoj, ali toga vie nema, odnosno nema 49 odsto proda usluge po cenama koje ona ne eli da plati. Jer ova moe da kae hvala, dovienja ako joj ne odgovara i da ode. U idealnoj teoriji u Ni, na Moravu, kod Kraljeva ili Ponikve kod Uica, a u prak-si negde na obale Baltikog mora, u kon-kretnom sluaju.

Uostalom, kakvi bi to bili graani Sr-bije, a da ne ele da lete sa nacionalnom kompanijom, pogotovu sada kada je re-brendirana i 49 odsto u vlasnitvu Eti-hada?

igor salinger

Srpskoarapska Er SrbijaNastala restrukturiranjem Jat Ervejza, kao rezultat ugovora o stratekom par-tnerstvu Vlade Srbije i Etihd ervejza iz uae. Ugovor jo nije objavljen zbog kla-uzule o poverljivosti uprkos insistiranju javnosti i obeanjima pojedinih politi-ara. Drava je preuzela dugove i obavezala se da e sprovesti socijalni program za radnike koji napuste kompaniju. Etihadovo kreditiranje u visini od 40 milio-na pretvoreno je u 49 odsto udela u Er Srbiji, Vlada Srbije se obavezala da uloi ista sredstva, a potom i oba strateka partnera do ukupnog ulaganja od 200 mi-liona evra. Kao najvanije rezultate prvih pet meseci transformacije, Er Srbija navodi da je uvela nove oznake, nove uniforme i moderniju otu Airbus A319 i A320 aviona, potvrdila je proirenje ote od 2018. do 2020. godine nabavkom de-set A320neo aviona, isplanirala porast broja destinacija od 29 krajem 2013. na 38 do kraja 2014, zaposlila preko 300 ljudi u svojoj organizaciji otvorila mogunost angamana za 10 mladih diplomiranih strunjaka i 16 pilota kadeta i uspostavi-la novi Kol-centar koji e usluivati i Etihad aviejen grupu.

Zanimljivo je da je vrlo brzo reen ugovor sa Erbasom koji je od 1998. vezivao depozit od 23 miliona dolara i bio predmet sporova ta narudbina je ponite-na, a depozit ukljuen u nabavku novih A320neo. Ono na ta je Er Srbija veo-ma ponosna i to na sve naine nekad i veoma nametljivo potencira, jeste uslu-ga prema putniku, koji je postao gost: namenski jelovnici, izbor pia, usluga, se-dita, jastuci, ebad, unutranjost kabine (pre uvoenja u saobraaj svim iznaj-mljenim erbasima ugraena je nova unutranjost), briga za putnika na zem-lji, svi mogui kanali komunikacije sa naglaskom na one bazirane na internetu i drutvenim mreama... Ukratko, ideja je da gost oseti da je centar sveta i da se, naravno, vrati u avion, na ta ga stimuliu i veoma agresivne kampanje koje na prvu loptu zvue kao da su za prodavnicu igraaka ili samoposlugu: sre-ni petak, super subota, posebna nedelja... Ostali dani jo nisu dobili nazive.

Ispod povrine, vrlo se malo zna kako je kompanija restrukturirana. Deo slike se mogao naslutiti po oglasima koji su davani za popunu radnih mesta. Za ge-neralnog direktora je, formalno na predlog Vlade Srbije, imenovan Dane Kon-di; za nansijskog direktora Dimitri Kurtelis, a Davor Mielji za glavnog ope-rativnog direktora. Etihad je sa Vladom Srbije potpisao petogodinji menader-ski ugovor o upravljanju zajednikom avio-kompanijom.

Udeo avio-kompanije iz uae u Er Srbiji i ono to je nazvano efektivna kontro-la dole su pod lupu Evropske komisije zbog mogueg neslaganja sa evropskom regulativom; u paketu sa Etihadovim udelom i kontrolom nemakog Er Berli-na i vajcarskog Darvin erlajna koji postaje Etihad ridenel. Utisak je da se ni u Abu Dabiju ni u Beogradu ne brinu mnogo zbog toga.

1515

VREMEREME 10. april 2014.

1616

10. april 2014. VREMEREME

Jasna Mati, Boidar Laganin, Vesna Peri i Bojan Jankovi privedeni su zbog sumnje da su 20062013. otetili srpski budet za blizu 120 miliona dinara, zakljuivi vie od 1300 ktivnih ugovo-ra o autorskom delu, zloupotrebivi tako slubeni poloaj u Agenciji za strana ula-ganja i promociju izvoza Srbije (siepa) ovako je glasila vest kojom je poeo 26. mart ove godine. Krivine prijave protiv bive ministarke telekomunikacija u vla-di Mirka Cvetkovia (kao kadar G17 plus) i direktorke siepa 20042007, potonjih di-rektora iste agencije (Vesna Peri bila je na elu siepa 20072010, a Laganin od 2010. do novembra 2013), kao i zamenika direktora Jankovia (od 2007), podneo je Saa Radu-lovi, bivi ministar privrede, nakon to je poetkom novembra uao u siepa, odno-sno kada je Ministarstvo preuzelo bankar-ske garancije, koje su se uvale u Agenci-ji, a koje su davane prilikom dodeljivanja subvencija.

Postoji nekoliko krivinih prijava, a ova koja je rezultirala privoenjem, odnosi se na ktivne autorske ugovore zaposlenih u siepa sa samom Agencijom. Bilo je i slu-ajeva viestrukog fakturisanja tandova i davanja plata u stranake kase, izjavio je nakon hapenja Radulovi, a nekoliko dana kasnije, u emisiji Utisak nedelje, re-kao da je siepa pruila najvei otpor u da-vanju izvetaja da sastavimo stanje, izve-taj o troenju novca iz budeta, i ugovo-ra, i to je dovelo do paralize sistema, a sa druge strane, u javnosti su se pojavila sa-optenja siepa koja su direktno suprotna Ministarstvu.

poetno odmeravanje snagaMinistarstvo privrede intenzivno radi

na reformama srpske privrede da bi se osigurali transparentnost i odgovornost u troenju novca poreskih obveznika, a to oigledno smeta nekim ljudima i dira

neke interesne grupe ije e pozicije biti ugroene. To jednostavno mora da se pre-kine. siepa daje podsticaje, a ne vri nika-kvu kontrolu nad tim da li su investicije uinjene, da li je zaposlen dovoljan broj ljudi, da li su potovane odredbe iz ugo-vora, izjavio je Radulovi jo sredinom oktobra, svega mesec i po nakon rekon-strukcije vlade, posle koje je urs ispao i izgubio Ministarstvo nansija i privrede (Mlaan Dinki), Ministarstvo regional-nog razvoja i lokalne samouprave (Veri-ca Kalanovi), kao i mesto potpredsedni-ka Vlade za evropske integracije (Suzana Grubjei). siepa je ustala u sopstvenu od-branu, a uinio je to i urs

Radulovi zaustavlja i koi jedan od najboljih projekata program nansijskih podsticaja za nova radna mesta i blokira rad Agencije za strana ulaganja i promo-ciju izvoza, zahvaljujui kojem Srbija ove godine ima rast izvoza od 25 odsto, saop-tili su iz novopeene opozicije (mada je Mlaan Dinki postavljen za zamenika predsednika Komiteta Vlade za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima po-stavio ga je, izmeu ostalog, i predsednik ovog Komiteta, Aleksandar Vui). Iz sie-pa su, pak, branei sebe, indirektno pot-kaili i biveg ministra, Dinkia: Optube Ministarstva privrede o navodnim propu-stima u radu te agencije netane su i tet-ne. Nije siepa ta koja ide po Srbiji i neodgo-vorno deli narodne pare, ve je ministar-stvo potpisnik svih ugovora, saoptili su iz ove agencije.

novembar, sezona curenjaNije mnogo trebalo da Radulovi obja-

vi ta su u Ministarstvu privrede nali eljajui agencije i fondove koji su spa-dali pod njegov resor. Osmog novembra Radulovi je najavio da e se od 2014. sie-pa ugasiti, da vie nee biti investicija iz budeta za otvaranje novih radnih mesta.

Nisu pomogla podseanja agencije da je Vlada Zorana inia osnovala siepa, da ju je Svetska banka svrstala u grupu od osam najboljih agencija ove vrste na sve-tu, upozoravanja da je re o pokuaju destrukcije, institucionalizovanom mo-bingu Ministarstva, niti podrka Boida-ra elia, koji je za Radulovievu najavu rekao da vrvi od istog neznanja i apso-lutnog populizma. Politika je prenela da je Ministarstvo podnelo krivinu prijavu protiv Laganina, jer je propustio obave-zu da obavesti nadleno ministarstvo pri-vrede i Komisiju za razmatranje prijava da siepa ima osam nenaplativih bankarskih garancija u vrednosti od 555.250 evra, u Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine, te da ga prijava tereti zato to garancije ovih banaka nisu blagovremeno zamenjene za validna sredstva obezbeenja. Laganin je jo jednom potegao odgovornost Mini-starstva. Posao siepe je bio da raspisuje javne pozive, prikuplja ponude i predloi projekte za subvencionisanje, a njene oba-veze su posle zakljuenja ugovora presta-jale. Nacionalna korporacija za zapoljava-nje kontrolisala je da li se potuje ugovor u delu o zapoljavanju, a Agencija za pri-vatizaciju da li su ispunjene investicione obaveze, izjavio je za Politiku Laganin, pitajui se: Postavlja se pitanje kakva je odgovornost siepa ako su garancije izda-te u ime Ministarstva i nalaze se kod Mi-nistarstva. I ponovo se urs naao pogo-enim, zahtevajui od Vlade da odgovori da li iza odluke da se ugasi siepa stoji ceo sastav Vlade ili je to samo ministrov lini stav, dok se na Tviteru mogla proitati

Kolektivni portret: SIEPA i URS

Uragan ili bura u ai vodeOd novembarskog curenja do martovskih hapenja: da li je re o obraunu sa korupcijom ili o kozmetikom brisanju palih i prilino onemoalih

1717

VREMEREME 10. april 2014.

i sledea konverzacija izmeu Vladimira Marinkovia, lana Ljajievog sdp-a i Mla-ana Dinkia:

@vmarinkovic99: Da li e moda Ja-panci da ukinu svoj jetro ili Nemci svo-ju siepu?

@mladjad: Zato to ne pita tvog Ljaji-a koji podrava tog ludaka?

@vmarinkovic99: Mislim da nije srean zbog toga, ja sam izrazio svoj stav.

Ipak, novembar je obeleila afera siepa Leaks, dajui dobre nagovetaje zato bi urs mogao da bude izvanredno zaintere-sovan za deavanja u ovoj agenciji agen-ciji koja je uvek pripadala ministarstvima koja je vodio Mlaan Dinki, ak i u vladi od 2012, iako je trebalo da potpadne pod Ljajievo ministarstvo trgovine. ta je to procurelo iz siepa? Jedanaestog novem-bra je magazin Balkanist na internetu objavio sadraj nekolicine mejlova iz kojih se, ako su autentini, vidi nain poslova-nja Agencije godinama unazad: nameta-nje tendera, davanje subvencija iskljuivo po partijskoj pripadnosti, lairanje datu-ma na ugovorima, gotovo piljarsko dogo-varanje o visini subvencija za nae. Istog dana je, zgodno, tadanji savetnik mini-stra Radulovia Duan Pavlovi objavio blog pod nazivom siepa, iji deo navodi-mo: Glavni problem je bio u subvencija-ma koje je ova agencija diskreciono mogla da dodeljuje stanim investitorima za otva-ranje novih radnih mesta. Takvo odluiva-nje stvaralo je troak iz nekoliko razloga.

Prvo, odluku o subvencijama donosi birokrata. Birokrata je uvek pod politi-kim uticajem. Pogotovo kada institucije

otvore prostor za takav uticaj. Nain na koji je siepa dodeljivala subvencije otva-rao je prostor za stranako raspolaganje novcem poreskih obveznika i mogunost usmeravanja novca u projekte u zavisno-sti od toga da li su politiki pro tabilni za stranku koja je imala kontrolu nad agen-cijom. To je stvorilo vaninsitucionalnu i vanustavnu mogunost za neke stran-ke da na izborima preskoe cenzus para-

ma poreskih obveznika. (...) Maina za ra-sipanje para je dovedena skoro do savr-enstva: date nekom subvenciju, on ne is-puni sve obaveze, a onda se pravdate kako je subvenciju nemogue naplatiti, jer ban-ka koja je dala garancije vie ne postoji.

Iz siepa su tvrdili da je re o montira-nim sadrajima, da je to samo deo iskon-struisane i orkestrirane kampanje koja se sramotno nastavlja, kao i da su obavete-ni nadleni organi i sve to istog dana kada je Laganin podneo ostavku, a kao ra-zlog naveo lini progon od ministra pri-vrede Sae Radulovia i sopstvenu elju da svojim prisustvom u ovakvim okolno-stima ne optereuje dalji rad Agencije.

U magazinu Balkanist tvrde da su

dobili vie od 300 mejlova visokih funk-cionera siepa, objavili su desetak; dva se izdvajaju: jedan, koji, ponavljamo, ako je autentian, pokazuje da je Mlaan Din-ki rukovodio agencijom mesecima na-kon to je bio izbaen iz Cvetkovieve vlade (to daje povoda za pretpostavku da je G17 plus, odnosno urs, bio gazda siepa no ma er what), i drugi, izmeu dr-avnog sekretara jednog ministarstva (potpis ministarstva je zatamnjen Bal-kanist je sva imena, osim Dinkievog, za-tamnio) i visokog dunosnika Agencije, koji na plastian nain opisuje arbitrar-nost u poslu za koji je agencija bila zadu-ena. Evo te prepiske od 1. aprila 2012:

Dravni sekretar: Ne treba davati ugo-vor firmi Imtel Trstenik. Imam sazna-nja koja mi se ne sviaju i moram da ih proverim.

Hvala!

Odgovor iz siepa:Pomo u proveri.(zatamnjeno) je vlasnik Imtela i Karne-

vila. Pored ovog ima u okolini Peinaca si-lose i zastupnitvo amerike kompanije za proizvodnju i prodaju helikoptera, resto-rane Vivo i rmu Network. Bio je blizak ds-u i pomagao ih nansijski. (zatamnje-no) ds mu je bio dobar drug. Ima jo neke rme u Srbiji i u inostranstvu. Razoaran je u ds i hoe da se prikljui nama. Nije ni-ta istiji niti prljaviji od bilo kog naeg privrednika. Ne znam u ovom trenutku da li jo neko stoji iza tih rmi, ali u sazna-ti sutra. Traio sam da vidim da li postoji neto za njega u mup-u. Inae, pre privat-nog biznisa, bio je o cir u vojsci. Ugovor

Maina za rasipanje para je dovedena skoro do savrenstva: date nekom subvenciju, on ne ispuni sve obaveze, a onda se pravdate kako je subvenciju nemogue naplatiti, jer banka koja je dala garancije vie ne postojiDuan Pavlovi

NEIZVESNA BUDUNOST: Rukovodstvo URS-aFoto: Fonet

1818

10. april 2014. VREMEREME

za Imtel smo mu poslali pre sedam dana da bi vadio garanciju, ali mogu da mu tra-im da ga vrati i da ga stopiram. Imao je i trei projekat kod nas u vezi helikopte-ra, ali je odbijen.

pravo vreme, pogrean izborKako stvari stoje, rmi Imtel a.d. iz Tr-

stenika ipak je dat ugovor na sajtu urs-a (isti podaci nalaze se i na sajtu birn-a Skockajte budet) moe se nai tabela sa podacima o dodeljenim subvencijama za investitore iz Srbije: Imtel a.d. iz Trste-nika 2012. dobio je subvenciju od 505.000 evra za zapoljavanje 101 radnika u auto-mobilskoj industriji, za investiciju od 1,34 miliona evra. Da je pomenuti zatamnjeni vlasnik u tom trenutku odabrao pravu stranu, govori jo 350.000 evra subvenci-je (3500 po radniku) koje su zajedno dobi-li njegova druga rma, Carneville d.o.o. iz Bele Crkve i rcg d.o.o. iz Beograda, za in-vesticiju od 1,06 miliona evra i zapolja-vanje stotinu ljudi u prehrambenoj in-dustriji. Rok za ispunjavanje ugovorne obaveze kod obe subvencije je mart 2015.

Za rmu Imtel a.d. iz Trstenika (vie) ne postoje podaci u Agenciji za privred-ne registre (apr), bar ne pod tim ime-nom pokazni primer kako je teko nai neku rmu ukoliko ne znate njen ma-tini broj: promeni naziv, promeni sedi-te, pa joj ti ui u trag... Sa rmom Car-neville, pak, stvari su drugaije. Vein-ski vlasnik (52 odsto) je Starco Holdin-gs (bivi Star Communications), koji je u stoprocentnom vlasnitvu Mihaela lo-mija iz Izraela, a ostatak od 48 odsto pri-pada Natai Varagi. Starco Holdings se javlja kao osniva osam privrednih dru-tava: Dan Holdings iz Stare Pazove (gde Starco ima udeo od 51 odsto, a ve pome-nuti rcg (prema apr-u, vlasnica je Lidi-ja Markovi), sa kojim je Carneville do-bio subvenciju, u vlasnitvu je 42 odsto). Carnival Shops iz Vrca (sa identinim 52:48 ueem Starco Holdingsa i Nata-e Varagi), Cube Real Estate (51 odsto Starco, 49 odsto rcg) iz Bulevara Mihaj-la Pupina na Novom Beogradu. U svim ostalim rmama Starco ima stoprocen-tno vlasnitvo exo Executive O ce i mp 165, sa iste novobeogradske adrese kao i Cube Real Estate, te Padre Vivio iz Novog Sada i Vivio Panevac (ne Vivo, kako stoji u mejlu).

Na zvaninom sajtu Starco Holdingsa, pak, pominju se jo neke rme Ponde-rosa iz Obrea u Peincima, Imtel Sky Tech, diler i serviser amerike fabrike he-likoptera Robinson, Euromin iz Vranja, iji je stoodstotni vlasnik ofor kompani-ja New Network Solutions ltd sa adre-som u Londonu, ali sa seditem na ostr-vu Sent Vinsent i Grenadini, Network Agencija iz Rakovice, te Imtel (nekada-nji Institut za primenjenu ziku, odno-sno Institut za mikrotalasnu tehniku i elektroniku), kao i Imtel Computers.

U Centralnom registru hartija od vrednosti (crhov) javljaju se tri akcio-narska drutva sa imenom Imtel. Imtel Communications, sa seditem na ve po-minjanoj novobeogradskoj adresi, u vla-snitvu je zikih lica. Imtel Computers, kao i Imtel a.d. Zemun, nalaze se od 2008. u Zemunu, u prostorijama nekada uspe-ne rme vf, koja je 2009. otila u likvida-ciju. I veinski akcionari ova dva Imte-la su slini u Imtel Computersu tu je ponovo New Network Solutions ltd sa egzotinog ostrva, sa skoro etvrtinom udela, sledea po udelu je rma The One sa oko 17 odsto (iji je jedini vlasnik, uz-gred budi reeno, pomenuti Padre Vi-vio iz Novog Sada), a tu je i rma Circle, u potpunosti u vlasnitvu prethodnog najveeg akcionara, rme The One, da-kle, ponovo Padre Vivio, odnosno Star-co Holdingsa.

Sa druge strane, u akcionarskom dru-tvu Imtel Zemun vlasnitvo od (opet) skoro 25 odsto (opet) ima pomenuta ofor kompanija. Sledea je rma rcg sa

17,68 odsto, a tu je i Dan Holdings iz Stare Pazove sa 4,99 odsto vlasnitva.

Dakle, ako su podaci iz procurelih mej-lova tani, iza svih ovih rmi je jedan o-vek, koji je pre izbora 2012. preao na nji-hovu stranu, i zbog toga zasluio sub-vencije za svoje rme. Prema postupci-ma Tuilatva za organizovani kriminal, taj ovek nije Mihael lomi iz Izraela, sto-procentni vlasnik Starco Holdingsa, niti su to pominjane nominalne vlasnice, ve Ljubomir Samardi, koga je krajem fe-bruara Radna grupa Uprave kriminali-stike policije privela zbog sumnje da je otetio Agrobanku za oko deset milio-na evra, preko svoje etiri rme Cube Real Estate, Imtel Computers, Imtel a.d. i rcg. Samardi, kome je, prema pisanji-ma dnevne tampe, Vuk Jeremi vena-ni kum, kao zalog za ove kredite stavio je zgradu Imtel Computersa u Zemunu, koja je, prema optunici, lano procenje-na na blizu osam miliona evra, umesto na etvorostruko manju vrednost.

lana dilemaJo je poetkom februara u intervjuu

za Vreme Saa Radulovi izjavio: Kad zapoljavate ljude u agencijama, ne znam da li znate, imate kombinacije gde pla-ta bude 130.000, od toga 60.000 mora da se da u kasicu za stranku. Pa to je stra-vino. Iste optube ponovio je i ve po-menutom Utisku nedelje od 30. marta. I kao to je malo verovatno da je, kako ree Miroslav ukovi iz urs-a u istoj emisiji, re o fondu u koji su davali za-posleni i iz njega su plaani trokovi taksi prevoza, stolice, rukovi; kao to je malo verovatno da je sam ukovi sa svoje 24 godine imao potrebne kva-litete (a da to nije partijska pripadnost) da postane lan uo Kolubare, a tri godine kasnije i uo jat-a (takoe podaci iz Uti-ska nedelje); tako je malo verovatno i da su poslednji potezi Tuilatva nese-lektivni, odnosno da bez ikakvog utica-ja izvrne vlasti udaraju u koren partij-skog isisavanja novca, nevezano za stra-naku pripadnost. Tanije, da se ponovo posluimo ukovievom dilemom: sie-pa nije izuzetak, ve pravilo u Srbiji, i mi ili emo to promeniti, ili emo zatvoriti preko 2000 funkcionera u Srbiji.

RADMILO MARKOVI

i Dokumentacioni centar Vremena

Jasna Mati, biva ministarka telekomunikacija u vladi Mirka Cvetkovia i direktorka SIEPA-e 20042007.foto: A. Ani

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VVREMEREME 10. april 2014.

1919

Kotuniino ime stoji na samom poetku i na odjavnoj pici petooktobarske republike, a on sad ode u Belanovicu, ta ga briga

Geneza jedne propastiJeste da smo u danima, pa i nedeljama, nakon nedavnih izbo-ra imali prea posla, ali ipak: nije li malo udno kako je tiho i neprimetno, bez produbljenijih komentara, analiza i rekapi-tulacija bilo koje vrste (njemu naklonjenih ili pak ne) proao odlazak Vojislava Kotunice iz naih (politikih) ivota? Pa mislim, ipak taj ovek nije bio ba neki ormazdragan, osto-jizoran ili radetavjerica pa da ga zaboravi onog trenutka kad ti se skloni s oiju?! Lepo je to rekao njegov stranaki genosse, dramski pisac koji nije Duan, ali jeste Kovaevi:

Ima neega naopakog u tome da odlazak V. K. bude druga vest tog dana. Prva vest, naime, bio je sveani povratak gra-anina ari Darka u ove krajeve. Tako ispade da je neki lik

bez zanimanja iz Pljevalja (ikoniki, hipertro rana i boljim mastima premazana verzija sitnog mu juza iz devedesetih; lako ga se moe zamisliti kako s jaranima s pijace bistri po-litiku uz okanje u uglednom bifeu Vinski Srem) vaniji znamen nae sudbine od nekadanjeg predsednika drave i predsednika vlade...

Kotunica je pobedio Miloevia na onim famoznim iz-borima 2000. godine, i svi smo glasali za njega, i svi smo bili jako sreni one pete oktobarske veeri, zar ne? Jer, narav-no, najvei deo nas nije glasao za linost vk niti za program dss, nego za Nekoga Ko Moe Da Pobedi Miloevia. Ta ra-dost bila je sasvim opravdana, i glupo je, plitko i nedijalek-tiki misliti da bi neto to se kasnije dogaalo moglo i tre-balo da je retroaktivno pomuti. Otuda je nepodnoljivo tu-pavo i ono malograansko zapomaganje, tako esto u pret-hodnoj dekadi, kako nije trebalo da glasamo za Kotunicu jer je on gori od Miloevia (Jelde?! Gori od ratnog i mirno-dopskog zloinca i masovnog ubice?!); hm, sad, kad malo bo-lje razmislim, nije li moda ba u tom ritualnom kukumav-enju mentalno-emotivni zametak buduih belih listia? Enivej, ko bi da naknadno polemie s takvom interpreta-cijom neka se ne ali na moju adresu nego neka se obrati duhu Zorana inia, sutinski glavnog autora Projekta Kotunica iz 2000. Ja se ne alim jer je projekat posluio svrsi, a to to je njegov nosilac kasnije postao tetoina, to je neto to ne moe uvek unapred da sprei, ak i ako mo-e da predvidi.

Kotunica je, dakle, imao igrati rolu onog desnog, kon-zervativnog, ali i dalje politiki i na sve druge naine pristoj-nog pola politike scene nove, demokratske Srbije. On je bio

sistemska desnica, za razliku od vansistemskih radikala i so-cijalista. Prvih godina je to jo kako-tako i funkcionisalo, upr-kos ogromnim brljotinama i povremeno monumentalnim svinjarijama koje je inio kao predsednik i posle kao premi-

jer; listu tih grehova nema svrhe ponavljati, ta bar sam ja na to potroio stotine lajfni. Ipak, pravi slom nastupio je tek 2007-2008: suoen s perspektivom formalizovane kosov-ske nezavisnosti i kao biva mlakog (A ta je trebalo da ura-de? Da se slikaju s kalaem?) odgovora na nju svojih ne-voljkih politikih partnera (ds pre svih), Kotunica upriliuje onu bedu od uline revolucije sa ljamom koji lupa i pali po Beogradu, doivljava svojevrsni, ne u klinikom nego u po-litikom smislu, dugotrajni histerini napad, i praktino se povlai sa vlasti. Zato? Zato to nije vlastoljubiv? Ne, nego zato to je vlast uvek i nuno petljanje sa stvarnou, a novo-nastala je stvarnost njemu bila sasvim neprihvatljiva, nehigi-

jenska. Ionako je pre toga uz sasluivanje Tadia, Nikolia i ostalih sebi upriliio politiki azil i zadubinu u vidu no-vog Ustava, sve s famoznom preambulom ija je svrha bila da Srbiju zadri trajno u vanrednom stanju i politiko-iden-titetskom bunilu, tj. u okovima ropstva jedne bolesne kci-je. A bolesna je svaka kcija koja pretenduje na to da bude nadreena injenicama.

E sad, zato sve ovo (danas) piem? Zato to hou da ka-em ovo: Kotunica je kriv za sve... Kaem to bez jarosti, mir-no i prividno ravnoduno, onako kako se konstatuju posle-dice neke davne nepogode. Naime, ispisavi se radikalno iz

proevropskog konsenzusa, u stilu onog obanina koji se na-ljutio na selo pa sebi ot kario onu stvar, Kotunica je traj-no raskinuo svojevrsni petooktobarski pakt levih, liberal-nih i umereno konzervativnih antimiloevievaca. Samim tim, oni vie nisu imali, i kanda vie nikada nee imati vei-nu u Srbiji. Zato je ubudue ili mogao vladati Srbijom zajed-no sa eeljem i Daiem, ili je Tadi mogao da im kidnapuje Daia i stekne vlast, ali i to plati trajnom stigmom kod na-predne inteligencije i obrazovanije srednje klase koja je ge-neralno sledi. to je, pak, bio koren Tadieve propasti.

ta je posledica tog degenerativnog procesa, u kojem ama ba niko od aktera nije neduan, ali su Kotunica i dss ne-sumnjivo u njegovom epicentru? Evo, ba ovo oko nas: Srbija kojom vladaju navodno preumljeni likovi iz devedesetih, oni ija je vladavina okonana (i) uz pomo inievog i dos-ovog projekta Kotunica. Elem, ime i lik ovog oveka stoje i na samom poetku i na odjavnoj pici petooktobarske re-publike, a on sad ode u Belanovicu, ta ga briga. emu nas to ui? Moda samo ovome: nije s demokratskim naciona-lizmom problem to je paradoksalan, nego to je neodriv: u svakoj kriznoj situaciji, demokratsko nestaje i preputa sav prostor nacionalistikom resantimanu, koji na kraju izjeda svaku politiku suvislost, a bogme i svog nosioca.

Kriminal

ta je ostalo od Arkanove gardePria o Radetu Rakonjcu ubijenom 2. aprila u Beogradu pria je o najpoznatijem srpskom paravojnom komandantu, ikoni podzemlja i njegovoj privatnoj armiji; o osvedoenim kriminalacima, ratnim pro terima i ljudima svojevremeno hipnotisanim ratnom propagandom. Pria je to krvavija i mranija od poslednjeg obrauna kriminalnih klanova

Oko 11.30 asova 2. aprila, ispred ka- a Mariki u Zveanskoj ulici stao je svetli alfa romeo: muka-rac po navodima medija u maskirnoj majici, sivoj trenerci i crnoj kapi iziao je sa suvozakog mesta i iz heklera otvo-rio vatru... Ubijen je Rade Rakonjac (52), a ranjeni su Stojan Novakovi Cope i Go-ran Ristanovi prvi je sedeo za stolom sa Rakonjcem, a drugi u samom ka u.

Ristanovi je bivi koarka i, po svoj prilici, sluajna rtva u ovom zloinu.

Rakonjca i Novakovia meutim spa-ja jedan ovek komandant paravojne Srpske dobrovoljake garde (sdg) eljko Ranatovi Arkan: Rakonjac mu je bio te-lohranitelj, a Novakovi potpredsednik njegove Stranke srpskog jedinstva.

Jo jedno ime takoe se nalo u cen-tru panje. Re je o Luki Bojoviu, koji u panskom zatvoru eka izruenje u Srbi-ju gde je optuen da kao ef kriminalnog klana stoji iza vie ubistava. Naime, on i Rakonjac su kao lanovi sdg poetkom

devedesetih uvali Arkanovu decu, a za-jedniki su optueni i za iznudu 2005; op-tunica je potom zastarela.

Inae, zloin je izvren u nedelji kada su, bez jasnog povoda i izvora, mediji na-iroko raspredali da, pored drugih naru-enih likvidacija u Srbiji tokom devedese-tih, bivi predsednik sr Jugoslavije Slobo-dan Miloevi stoji i iza ubistva Arkana 15. januara 2000. u hotelu Interkontinen-tal, a policijska akcija Vihor kontro-la najvanijih saobraajnih punktova u

2020

10. april 2014. VREMEREME

Beogradu neposredno posle ovakvih kri-vinih dela zavrena je pronalaskom spaljenog alfa romea na Vodovcu.

tragom tigra

Pria o Radetu Rakonjcu i Stojanu No-vakoviu pria je o Arkanu, najpoznati-jem srpskom paravojnom komandantu i ikoni podzemlja; o delovanjima i sudbina-ma iz njegove Garde sastavljene od Zve-zdinih navijaa, kriminalaca, ratnih pro- tera, masovnih i sitnih ubica, patriota, klinaca hipnotisanih ratnom propagan-dom; pria je to krvavija i mranija nego to je izgledao ka u Zveanskoj drugog aprilskog podneva u kome je, po svoj pri-lici, dolo do jo jednog obrauna krimi-nalnih klanova.

Neki od tih Arkanovilh ljudi vratili su se svojim porodicama, ive u tiini i niko ne zna gde su bili i ta su radili. Kako neko moe da zna da mu komija ima krvave

ruke do lakata? Neki od njih su postali i ugledni biznismeni, regularni lanovi dru-tva, kae za Vreme jedan bivi pripadnik paravojnih jedinica. Nije bio u Arkanovim tigrovima, ali je mnoge od njih poznavao: Moete vi da mislite o Arkanu ta hoete, ali manji deo jedinice su bili ti koji su vrili likvidacije, pljakanja. Iz mog kraja, neko-liko drugara se prijavilo. Veina su bili lo-kalni krimosi, ali bilo je i potenih koji su otili iz patriotskih razloga vole Srbiju, imaju neku rodbinu tamo itd.

Jedan od pomenutih krimosa, kako kae na sagovornik, skinuo se u Erdu-tu sa droge: Poginuo je ist.

Kada sam ih sretao tokom ili posle rata, niko nije imao loe miljenje o toj prii. Oni su bili smeteni kao vojska, imali su vrhunsku opremu koja ti u ratu spasava ivot, nisu transportovani na front kao stoka, kao to je to jna radi-la, imali su platu i, to je najvanije, si-gurnost znali su da e, ako treba, svi da poginu za jednog. Meutim, rat je de ni-sano stanje ovde je prijatelj, a na onoj strani je neprijatelj. U miru nita nije de nisano...

Arkan je priao da je Gardu formirao 11. oktobra 1990, u manastiru Pokajnica kod Velike Plane. Da je iza svega stajala Dr-avna bezbednost mup-a Srbije nije po-minjao. Izvesno je samo to da e im se svi-ma zajedno u narednih pet godina trag pratiti po ratitima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Centar Arkanove Garde bio je u bivoj kasarni u Erdutu.

Seam se kada me je Arkan proveo kroz spavaonice i u jednoj od njih rekao: U ovoj sobi ima, recimo, 250 godina za-tvora, rekao je u dokumentarnom seri-jalu Jedinica Dragan Vasiljkovi pozna-tiji kao Kapetan Dragan.

O Gardi kao sigurnoj kui od pravosu-a i policije svedoi Kristijan Golubovi. Dok eka suenje za trgovinu narkotici-ma i uz podebeo kriminalni dosije iz de-vedesetih, Golubovi je vie puta priao kako su ga Arkan i Milorad Ulemek Le-gija sklonili u Erdut nakon to je 1993. po-begao iz Petog optinskog suda, skoivi kroz prozor drugog sprata.

Golubovi se nije dugo zadrao u Gar-di, ali jesu drugi koji su dopadali Arkanu na uvanje.

Nakon to je ranio Mihajla Divca, kri-minalca sa Novog Beograda, Arkan je u Gardu primio Luku Bojovia, sina svog dugogodinjeg prijatelja i direktora Beo-gradskog zoolokog vrta Vuka Bojovia. Bojovi ubrzo stie in potporunika, a Rakonjac, u emisiji Goli ivot Milomira Maria (avgust 2013), istie ga kao najhra-brijeg gardistu i najveeg Srbina meu gardistima.

U Erdutu, Bojovi produbljuje svoje prijateljstvo sa Legijom, instruktorom i Arkanovim operativnim komandantom. Ovo poznanstvo e mu znaiti kasnije: Legija e se nakon rata nai na elu Je-dinice za specijalne operacije (jso) i po-stati uz Duana Spasojevia ef Zemun-skog klana. Zahvaljujui tim vezama, da-nas mediji o Bojoviu piu kao nasledniku

ERDUT, DEVEDESETE: SDG i Arkan (gore) i Rakonjac i Bojovi kao telohranitelji

njegove dece (gore desno)Foto: Mile Jelesijevi

i Facebook strana Puls asfalta

2121

VREMEREME 10. april 2014.

Zemunaca. Na roendanskoj sveano-sti Garde, 1994. godine, Arkan sumirao je u govoru ivot i prikljuenija njenih la-nova: Mnogi su se vratili svom civilnom ivotu, prethodnom ivotu. Garda je od 26 dobrovoljaca na poetku, izrasla u mo-nu sumu sa oko pet hiljada boraca. Veina tih ljudi je asno i poteno obavljala svoj posao, ali kako u svakom itu ima kuko-lja tako je i sa mojim borcima.

Izgovarajui re kukolj, Arkanu je si-gurno kroz glavu proao sluaj Marinka Magde, srpskog trboseka. Ovaj bivi le-gionar i bivi lan sdg-a, sa svojom ban-dom uglavnom iz Garde, poetkom 1994. ubio je estoro ljudi u Subotici, meu ko-jima i desetogodinjeg deaka, etvoro u maarskom Segedinu (meu njima jo dva maloletna deaka) i troje ljudi u Kekemetu. U Srbiji je osuen na smrtnu kaznu, a njenim ukidanjem preinaena je u 40 godina zatvora. Doivotnu robi-ju slui u zatvoru u maarskom gradiu atoraljaujhelj, na granici sa Ukrajinom.

U Magdinoj grupi je bio i Arkanov gardista Sinia Petri Zenica. Osuen na 15 godina zatvora, bei 2003. iz za-tvora u Sremskoj Mitrovici da bi se u fe-bruaru 2012. ponovo naao iza reetaka ovaj put zajedno sa Lukom Bojoviem u Valensiji.

Motiv za zloine Magdine grupe bilo je koristoljublje. Isti motiv je pripisivan i celoj Arkanovoj Gardi: nakon njenog po-javljivanja na ratitima u Srbiju su sti-zali leperi sa video-rekorderima, televi-zorima, friiderima. Takoe i slavonska

hrastovima, na a i cigarete; istona Sla-vonija kao deo Krajine naprosto je bila Arkanova privatna drava.

Arkan je u to vreme nedodirljiv, a usta su mu puna patriotizma: izmeu ostalog, kao primer ljubavi prema Srbiji, navodi da je na front doveo svog najstarijeg sina Mihajla. Ovaj bivi lan sdg-a danas u Las Vegasu ima restoran.

Paralelno sa aktivnostima Garde, Ar-kan razvija politiku karijeru: decembra 1992. postaje poslanik u Narodnoj skup-tini ispred grupe graana Za Kosmet. Sledee godine osniva Stranku srpskog jedinstva (ssj).

godine obilia

Nakon Erdutskog sporazuma iz no-vembra 1995. Arkanova Garda naputa Erdut. Formalno rasputena, prema sop-stveni izvorima imala je 383 ranjena i 51 poginulog pripadnika ratnim dejstvima.

Meutim, manji deo ove paravojne for-macije zajedno sa pripadnicima crvenih beretki ui e 1996. u Jedinicu za specijal-ne operacije. Ostatak se vraa prethod-nom ivotu.

Neboja orevi uca prvi je od njih koji e stradati u saekui: 12. oktobra 1996. ubijen je pred svojom kuom u Ze-munu, dok je parkirao svoj automobil vu-kovarskih registracija. Vie od dvadeset metaka iz automatske puke zavrilo je u orevievoj glavi; oevidaca nije bilo, a nepoznati napadai su do danas ostali ta-kvi. Udovica Aleksandra postae kasnije druga supruga Milorada Ulemeka Legije.

Kao i Rade Rakonjac, orevi je u sdg-u imao in pukovnika. Meutim, neu-poredivo vei znaaj imalo je narueno ubistvo Arkanovog neposrednog poslo-davca: naelnik Javne bezbednosti mup-a Srbije i komandant srpske Teritorijal-ne odbrane u istonoj Slavoniji, Radovan Stoji Bada ubijen je u piceriji Mamma mia 11. aprila 1997. Ovaj zloin do danas nije razjanjen.

Prethodnom ivotu su se vratili i pe-vai, bivi lanovi sdg-a, Oliver Mandi i Toni Montano. Poslednji je, navodno, de-mantovao da je imao veze sa Gardom, ali u novinama iz tog perioda ima svedoe-nja da su se ova dvojica popularnih peva-a epurili po itavoj Srbiji kao manekeni i slikali se u uniformi gde god su stigli. U Gardi je bio i Duan Prelevi, poznati be-ogradski peva koji je umro 29. jula 2007.

Mandi je, inae, bio portparol i inten-dant u sdg-u. Kako je sam priao, upra-vo je on upoznao Arkana i njegovu tre-u enu Cecu Velikovi i to na jednoj od proslava u Erdutu. Sa pesmom Ono to ti nisam rekao uestvovao je u nalu iz-bora za srpskog predstavnika za Euro-song 2013. godine.

Zamenivi uniformu odelom, ume-sto crne kape Arkan na glavu stavlja gel za kosu i okree se biznisu, pre svega fk Obiliu. Operacija preuzimanja kluba izvedena je preko Novakovia (ranje-nog 2. aprila): u julu 1994. fudbalski klub Obili raskida ugovor sa kompanijom Kopeneks, a novi vlasnik postaje Sto-jan Novakovi Cope. Ubrzo e ga na tom mestu zameniti Arkan, a Novakovi e potom postati potpredsednik ssj-a i de-ver na venanju Arkana i Svetlane Cece Ranatovi. U Obiliu pojedinci iz Gar-de dobijaju posao kad god treba, narav-no kao civili.

zbogom komandante

Najvei udarac za Srpsku dobrovolja-ku gardu desio se 15. januara 2000. godi-ne. Tada je u holu hotela Interkontinen-tal ubijen eljko Ranatovi. Pored nje-ga stradali su i njegovi prijatelji Milen-ko Mandi Manda i Dragan Gari. Za ovaj zloin, 9. oktobra 2006. osueni su Dobrosav Gavri, na 35 godina zatvora,

DANI VOJNO-EKONOMSKE SARADNJE: Radovan Stoji Bada i Arkan u ErdutuFoto: Vreme arhiva

2222

10. april 2014. VREMEREME

Milan urii Miki i Dragan Nikoli na 30 godina.

Na Arkanovu komemoraciju u Domu sindikata, 19. januara 2000, izmeu osta-lih doli su pisac Brana Crnevi, bivi portparol jul-a a danas ministar u srp-skoj vladi Aleksandar Vulin, vlasnik rtv Pinka eljko Mitrovi, pevai Oliver Man-di, Toni Montano, Zoran Kalezi, Aca Ili i Rade Jorovi, kompletan prvi tim fk Obili sa direktorom Dragoslavom ekularcem na elu...

Meu desetinama itulja, jednu u Ve-ernjim novostima potpisuje i Rade Ra-konjac: Zbogom moj voljeni komandan-te. Istog dana, jednu daje i u Politici, a pored njega potpisan je i Luka Bojovi.

Nakon likvidacije u Interkontinenta-lu, vostvo ssj-a preuzima Borislav Pe-levi. On je bio general sdg-a i Arkanov kum. Kasnije se ssj utopila u Srpsku radi-kalnu stranku, a potom e Pelevi posta-ti i lan predsednitva Srpske napredne stranke. Istupivi iz nje, na posled-nje parlamentar-ne izbore izaao je sa grupom gra-ana Patriotski front dr Borislav Pelevi i osvo-jio 4514 glasova manje nego to je imao pri prijavlji-vanju svoje izbor-ne liste. lan ssj-a bio je Dragan Markovi Palma, gradonaelnik Ja-godine i trei o-vek aktuelne jake politike koalicije koju ine Socijalistika stranka S rbije, Partija ujedinjenih pen-zionera Srbije i Markovieva Jedinstve-na Srbija (js). Palma je kao kandidat ssj-a 2000. godine postao republiki poslanik, da bi svoju stranku osnovao 2004. Pored svega drugog u Jagodini, i danas vodi Ar-kanov humanitarni fond Tree dete.

Posle Arkanove smrti usledio je niz li-kvidacija ljudi koje su imali veze s njim. Tu su pripadnik Garde Nenad Pum-palovi Pumpa, zatim Milan orevi Bombona, jedan od najbliih Arkanovih prijatelja...

Posle petooktobarskih promena 2000,

nove vlasti izru-uju Slobodana Miloevia Sudu u Hagu, a u sredi-tu politikih iga-ra izmeu inilaca nove vlasti naao se Milorad Ule-mek Legija. Ovaj Arkanov prvi sa-radnik u Gardi i svojevrsni na-slednik bie neko-liko godina kasnije osuen etiri puta na maksimalnu kaznu od etrde-

set godina zatvora: za atentat na premi-jera Zorana inia; za otmicu i ubistvo biveg predsednika Srbije Ivana Stamo-bolia i atentate na lidera Srpskog pokre-ta obnove Vuka Drakovia; za likvidaci-je Zemunskog klana...

Nakon Arkanove smrti i Legijinih op-tunica, vesti od bivih lanova sng-a se proreuju. Pre tri godine, mediji piu o su-kobu Cece Ranatovi sa Vojkanom ur-koviem Pukarom. Oni su, naime, vodili spor zbog 116.000 evra od iznajmljivanja Arkanove imovine u Bijeljini u kojoj ur-kovi i danas ivi. Ovaj bivi voa Delija i major u sdg-u 2005. godine je uhapen

zbog optubi za etniko ienje u svom gradu; puten je nakon nekoliko meseci.

godine ekanja

ta je sa lanovima Srpske dobrovo-ljake garde koji nisu bili dovoljno dobri da ih Legija uzme u jso, koji nisu imali znanja da naprave kafanu, legalno ili kri-minalno carstvo, koji nisu imali dovoljno samokontrole da ponu novi ivot obi-nih komija, da pobegnu pre dizanja po-ternica i sakriju se u nekim afrikim pu-starama u kojima debelo naplauju svo-je tigrovske vetine, ta je sa onima koji su izbegli saekue?

Jednog takvog Vreme je sasvim slu-ajno nalo u Bakoj Palanci. Ima dea-ko lice, obrijan je i kratko oian. Ruke i oi mu drhte, nema sve zube. Danas sam socijalni sluaj... Nemam posao, nemam porodicu... Rei u ti iskreno, prosim ovde po Palanci.

U razgovoru pre toga rekao je da je u dobrovoljce otiao sa 19 godina i to iz pa-triotskih razloga, ne da kokoari. Sve-stan je da te, 1991. godine, kad su mladi-ma Kristijan, Knele i kompanija bili ido-li, deak kao on nije mogao da razume te turbo godine. Meutim, kae i ovo: Je-sam razoaran svime... Izgubio sam svo-je najbolje godine, ali iao bih opet. Iako vie nisam ni ziki ni psihiki sposoban, iao bih opet.

MIRKO RUDI

i Dokumentacioni centar Vreme

ITULJA KAO OBELEJE: Mesto ubistva Rakonjca i itulja koju su on i Bojovi dali pokojnom komandantuFoto: Fonet

2323

VREMEREME 10. april 2014.

Intervju: Branislav Tapukovi, advokat

Pola veka u sudniciSve treba raistiti, i ta ubistva i ubistvo premijera Zorana inia, ali se time treba ozbiljno baviti i tek kad se sve razrei, onda o tome moemo na velika zvona. Kod nas je sve obrnuto, sve to unapred zavravamo i onda se govori o nee kasnosti pravosua, a tu je re o nee kasnosti politike i borbe protiv kriminala

Advokat Branislav Tapukovi svjedok je vremena: gotovo pola stoljea je u advokaturi. Upozna-la sam ga kao mlaahna novinarka u dru-goj polovini 80-ih godina prologa vije-ka u Bihau, na suenju u aferi Agroko-merc, u kojoj je branio Hakiju Pozderca tko se ne sjea, Fikreta Abdia su optuili da je izdavao mjenice bez pokria i time podrivao dravu. Nakon toga, sretali smo se s vremena na vrijeme, ali uvijek je bio jedan od onih s kojima je uivanje razgo-varati, pa ak i ne slagati se povremeno. Gospodin ovjek i advokat, u najkraem.

Njegov ivot poinje u Prilepu 1937. go-dine: otac eljezniar, majka i dvojica bra-e. U Beograd dolazi na fakultet, pravni, diplomira 1960. godine (skroz u roku, za etiri godine), potom radi na sudu i 1966. godine kad je skupio pet godina staa, pripravnikog i struno-suradnikog (na-kon polaganja pravosudnog ispita) odlu-uje se za advokaturu, tada ne ba mno-go priznatu struku u drutvu. I tako ve-inu profesionalnog ivota, u kojem se bavi osim kad su prijatelji posrijedi, u rijetkim civilnim sluajevima iskljui-vo krivinim pravom. O tome je objavio, 1996. godine, i knjigu u kojoj se bavio ne-ki