13. DRUMSKI CVOROVI

DRUMSKI ČVOROVIDRUMSKI ČVOROVIDrumski čvor je područje gde se spaja više drumskih pravaca i gdDrumski čvor je područje gde se spaja više drumskih pravaca i gde se e se

omogućavaju svi saobraćajni manevri. Obzirom na način izvodjenjaomogućavaju svi saobraćajni manevri. Obzirom na način izvodjenja, delimo ih na dve , delimo ih na dve osnovne grupe:osnovne grupe:

•• čvorove u nivou (površinske) ičvorove u nivou (površinske) i•• čvorove van nivoa (denivelisane).čvorove van nivoa (denivelisane).

Obzirom na saobraćajnu funkciju i geometriju kod obe osnovne gruObzirom na saobraćajnu funkciju i geometriju kod obe osnovne grupe čvorova pe čvorova razlikujemo razlikujemo priključkepriključke i i raskrsnice (ukrštaje).raskrsnice (ukrštaje).

U principu čvorovi moraju biti oblikovani i izvedeni tako:U principu čvorovi moraju biti oblikovani i izvedeni tako:

•• da se zadovolje svi saobraćajni zahtevi,da se zadovolje svi saobraćajni zahtevi,•• da je kapacitet takav da nijednom učesniku u saobraćaju vremda je kapacitet takav da nijednom učesniku u saobraćaju vreme čekanja nije e čekanja nije predugo,predugo,•• da su troškovi za dostizanje neophodne bezbednosti i kapacitda su troškovi za dostizanje neophodne bezbednosti i kapaciteta u eta u saglasnosti sa postignutim uspehom.saglasnosti sa postignutim uspehom.

Da bi čvor bio bezbedan mora biti:Da bi čvor bio bezbedan mora biti:

•• blagovremeno vidljiv,blagovremeno vidljiv,•• pregledan,pregledan,•• da ga je moguće obuhvatiti jednim pogledom i jednostavan za oda ga je moguće obuhvatiti jednim pogledom i jednostavan za odvijanje dvijanje saobraćaja.saobraćaja.

DRUMSKI ČVOROVIDRUMSKI ČVOROVI

KARAKTERISTIČNE VRSTE MANEVARAKARAKTERISTIČNE VRSTE MANEVARA


OSNOVNI OBLICI (TIPOVI) OSNOVNI OBLICI (TIPOVI) RASKRSNICARASKRSNICA

Na svakoj raskrsnici je manje ili više ugrožena bezbednost, jer se na njoj sučeljava više saobraćajnih pravaca.

Površine konfliktnih zonaPovršine konfliktnih zona


KONFLIKTI VOZILAKONFLIKTI VOZILA

Broj konfliktnih tačaka rapidno raste sa brojem krakova u Broj konfliktnih tačaka rapidno raste sa brojem krakova u raskrsnici. Trokraki priključak je sigurniji nego raskrsnici. Trokraki priključak je sigurniji nego četvorokraka raskrsnica a broj krakova veći od 4 nalaže četvorokraka raskrsnica a broj krakova veći od 4 nalaže razmatranje nekih drugih rešenja (kružna raskrsnica).razmatranje nekih drugih rešenja (kružna raskrsnica).

Za manevre ulivanja i izlivanja preporučuju se uglovi između Za manevre ulivanja i izlivanja preporučuju se uglovi između tokova do 5º.tokova do 5º.

Za ukrštanja preporučuju se uglovi između 75Za ukrštanja preporučuju se uglovi između 75º i 105º.i 105º.

Za spajanje tokova preporučuje se ugao od 20Za spajanje tokova preporučuje se ugao od 20º do 60do 60º..


U zavisnosti od tipa raskrsnice, zbog U zavisnosti od tipa raskrsnice, zbog bezbednosti i ekonomičnosti treba težiti bezbednosti i ekonomičnosti treba težiti da ukrštaj puteva bude što upravniji da ukrštaj puteva bude što upravniji (75º do 105º). Ako to nije slučaj, sa (75º do 105º). Ako to nije slučaj, sa malim korekcijama osovine moguće je malim korekcijama osovine moguće je postići značajne efekte.postići značajne efekte.


ULAZI, IZLAZI, PRIKLJUČIVANJE POLJSKIH I ŠUMSKIH PUTEVA:ULAZI, IZLAZI, PRIKLJUČIVANJE POLJSKIH I ŠUMSKIH PUTEVA:Zbog bezbednosti saobraćaja i uticaja većeg broja ovakvih prilaza na kapacitet u principu se preporučuje izgradnja paralelnih saobraćajnica i povećanje kontrole pristupa.Orijentaciono mogu se koristiti sledeće preporuke:Orijentaciono mogu se koristiti sledeće preporuke:Kod puteva sa dve saobraćajne trake:Kod puteva sa dve saobraćajne trake:

•• Vp < 50 km/hVp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dopušteni., priključci poljskih i šumskih puteva su dopušteni.•• 50 ≤ Vp < 80 km/h, 50 ≤ Vp < 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su mogući ali u manjem priključci poljskih i šumskih puteva su mogući ali u manjem

broju i pri planiranom saobraćajnom opterećenju do 1000 vozila ubroju i pri planiranom saobraćajnom opterećenju do 1000 vozila u oba smera.oba smera.•• Vp ≥ 80 km/hVp ≥ 80 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva su dozvoljeni pod uslovom, priključci poljskih i šumskih puteva su dozvoljeni pod uslovom da da

nema posebne opasnosti. Razmak tih priključaka mora biti najmanjnema posebne opasnosti. Razmak tih priključaka mora biti najmanje 500 m. e 500 m. Priključci moraju biti blagovremeno uočljivi, a bezbednost je poPriključci moraju biti blagovremeno uočljivi, a bezbednost je potrebno povećati trebno povećati postavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije.postavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije.Putevi sa četiri ili više saobraćajnih traka:Putevi sa četiri ili više saobraćajnih traka:

•• Vp < 50 km/hVp < 50 km/h, priključci poljskih i šumskih puteva se ne mogu izvesti bez do, priključci poljskih i šumskih puteva se ne mogu izvesti bez dodatne datne saobraćajne trake za levo skretanje.saobraćajne trake za levo skretanje.

•• 50 ≤ Vp < 70 km/h50 ≤ Vp < 70 km/h, mogu se izvesti samo uz primenu traka za usporenje i , mogu se izvesti samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje.ubrzanje.

•• Vp ≥ 70 km/hVp ≥ 70 km/h, priključenje šumskih i poljskih puteva nije dozvoljeno., priključenje šumskih i poljskih puteva nije dozvoljeno.•• Priključivanje na saobraćajne površine uslužnih objekata (moteliPriključivanje na saobraćajne površine uslužnih objekata (moteli, odmorišta, , odmorišta,

benzinske pumpe) je moguće samo uz primenu traka za usporenje i benzinske pumpe) je moguće samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje.ubrzanje.


ČVOR TIPA I:ČVOR TIPA I:•• Izvodi na putu sa dve saobraćajne trake, kada Izvodi na putu sa dve saobraćajne trake, kada

saobraćajna traka za leva skretanja nije potrebna. saobraćajna traka za leva skretanja nije potrebna. Priključak se po pravilu konstruiše bez kaplje i Priključak se po pravilu konstruiše bez kaplje i saobraćajnih ostrva.saobraćajnih ostrva.

•• Sporedni put mora u području raskrsnice na dužini od Sporedni put mora u području raskrsnice na dužini od najmanje 25 m imati dve saobraćajne trake.najmanje 25 m imati dve saobraćajne trake.

•• Raskrsnica se uglavnom konstruiše na sporednom Raskrsnica se uglavnom konstruiše na sporednom putu ali bez ostrva.putu ali bez ostrva.

•• Priključak bez kaplje se izvodi ako je ukrštanje sa putemPriključak bez kaplje se izvodi ako je ukrštanje sa putemu pravcu i ukoliko obim saobraćaja u špicu ne dostiže u pravcu i ukoliko obim saobraćaja u špicu ne dostiže 20 voz/h.20 voz/h.

•• Ukoliko nije moguće izvesti dijametralnu raskrsnicu, trebaUkoliko nije moguće izvesti dijametralnu raskrsnicu, trebaoblikovati dva priključka tako da su ose sporednih putevaoblikovati dva priključka tako da su ose sporednih putevasmaknute najmanje 30 m.smaknute najmanje 30 m.

OSNOVNI TIPOVI PRIKLJUČAKA I RASKRSNICA U NIVOUOSNOVNI TIPOVI PRIKLJUČAKA I RASKRSNICA U NIVOU

PriključakPriključak tipa Itipa I

RaskrsnicaRaskrsnica tipa Itipa I


Raskrsnica i priključak Raskrsnica i priključak tipa IItipa II sa i bez trake za desno skretanjesa i bez trake za desno skretanje

•• Izvodi se na putu sa dve saobraćajne trake ako je potrebna Izvodi se na putu sa dve saobraćajne trake ako je potrebna traka za leva skretanja.traka za leva skretanja.•• Po pravilu na sporednom putu je potrebno izgraditi kaplju iPo pravilu na sporednom putu je potrebno izgraditi kaplju i levo od nje ostrvo ulevo od nje ostrvo u

obliku trougla.obliku trougla.•• Potreba za saobraćajnom trakom za desna skretanja se utvrdjPotreba za saobraćajnom trakom za desna skretanja se utvrdjuje saobraćajnimuje saobraćajnim

dimenzionisanjem raskrsnice. Uglavnom se primenjuje kod sedimenzionisanjem raskrsnice. Uglavnom se primenjuje kod semaforizovanihmaforizovanihraskrsnica.raskrsnica.

ČČVOR TIPA IIVOR TIPA II


•• Izvodi se na putevima sa četiri i više saobraćajnih traka. SemafIzvodi se na putevima sa četiri i više saobraćajnih traka. Semaforizacija je obavezna. orizacija je obavezna. Za vozila koja skreću levo ili desno, potrebno je predvideti dodZa vozila koja skreću levo ili desno, potrebno je predvideti dodatne saobraćajne trake, atne saobraćajne trake, ako se glavni, direktni tokovi odvijaju u po dve saobraćajne traako se glavni, direktni tokovi odvijaju u po dve saobraćajne trake ispred i nakon ke ispred i nakon samog čvora.samog čvora.

ČČVOR TIPA IIIVOR TIPA III

Priključak i raskrsnicaPriključak i raskrsnica tipa IIItipa III


ČČvor tipa IV se preporučuje ako je:vor tipa IV se preporučuje ako je:

•• Zadovoljena topografijaZadovoljena topografija

•• Ako to zahteva prognoza saobraćajnih Ako to zahteva prognoza saobraćajnih tokova sa stanovišta bezbednosti i kapaciteta.tokova sa stanovišta bezbednosti i kapaciteta.

U pogledu topografijeU pogledu topografije ovaj tip čvora seovaj tip čvora se

preporučuje ukoliko putevi koji se ukrštaju,preporučuje ukoliko putevi koji se ukrštaju,

zbog konfiguracije terena leže u dve različitezbog konfiguracije terena leže u dve različite

ravni.ravni.

Sa gledišta saobraćajnih tokovaSa gledišta saobraćajnih tokova čvor tipa IV se čvor tipa IV se

preporučuje u sledećim slučajevima:preporučuje u sledećim slučajevima:

•• Ako se u čvoru ukršta saobraćaj koji jeAko se u čvoru ukršta saobraćaj koji je

različit po svom izvoru, npr. saobraćajni tokrazličit po svom izvoru, npr. saobraćajni tok

obilaznice sa saobraćajnim tokom regionalnogobilaznice sa saobraćajnim tokom regionalnog

puta.puta.

•• Ako u čvoru, pri velikom saobraćajnom Ako u čvoru, pri velikom saobraćajnom

opterećenju preovladjuju saobraćajni tokovi kojiopterećenju preovladjuju saobraćajni tokovi koji

se ukrštaju.se ukrštaju.

ČČVOR TIPA IVVOR TIPA IV

ČČvor vor tipa IVtipa IV sa i bez trakesa i bez trake

za desno skretanjeza desno skretanje


• Ukoliko želimo da ostvarimo vezu izmedju Ukoliko želimo da ostvarimo vezu izmedju upadnog puta u grad i obilaznice, tako da druge upadnog puta u grad i obilaznice, tako da druge veze sa upadnim putem i obilaznicom nisu potrebne.veze sa upadnim putem i obilaznicom nisu potrebne.•• Ukoliko se putem sa dve ili više saobraćajnih Ukoliko se putem sa dve ili više saobraćajnih traka povezuju dva autoputa.traka povezuju dva autoputa.

Sa gledišta kapacitetaSa gledišta kapaciteta ovaj tip čvora se preporučuje ovaj tip čvora se preporučuje ukoliko, zbog intenziteta saobraćaja, ne bi bilo ukoliko, zbog intenziteta saobraćaja, ne bi bilo moguće odvijanje saobraćaja bez semaforizacije, a moguće odvijanje saobraćaja bez semaforizacije, a to bi se kosilo sa karakteristikama puta.to bi se kosilo sa karakteristikama puta.

Sa gledišta bezbednostiSa gledišta bezbednosti, ako se direktni saobraćajni , ako se direktni saobraćajni tokovi ukrštaju van nivoa, ukrštanje je bezbednije tokovi ukrštaju van nivoa, ukrštanje je bezbednije nego u nivou, a priključci u nivou su bezbedniji od nego u nivou, a priključci u nivou su bezbedniji od raskrsnica.raskrsnica.

Primeri korišćenja čvora tipa IVPrimeri korišćenja čvora tipa IV

ČČvorove treba predvideti na takvim razdaljinama da zavisno od brzvorove treba predvideti na takvim razdaljinama da zavisno od brzine i obima saobraćaja ine i obima saobraćaja imaju dovoljno duge deonice za sigurno preticanje.imaju dovoljno duge deonice za sigurno preticanje.

ČČVOR TIPA IVVOR TIPA IV


Primenjuju se kada svi pravci imaju sličan značaj, kada nije poželjno usporavanje ili zaustavljanje toka, ili kada se u čvoru sustiče više od 4 pravca (ne više od 6). Posebno su pogodne kada prilazni kraci imaju veliki broj skretanja, posebno levih skretanja. Omogućavaju i polukružno okretanje. Imaju veći kapacitet od raskrsnica sa signalizacijom određenim prioritetom.

KRUŽNE RASKRSNICEKRUŽNE RASKRSNICE

DRUMSKI ČVOROVI

Međusobno rastojanje čvorova ima veliki uticaj kako na nivo usluge puta tako i na bezbednost saobraćaja. Kaoosnovna minimalna vrednost međusobne udaljenosti čvorova kod vangradskih puteva može se uzeti 500 m, ili10·Vr, ali da minimalne razdaljine ne slede jedna za drugom. Ukoliko ove uslove nije moguće ispuniti, trebapokušati dva čvora tako približiti da od njih do sledećeg čvora ima dovoljno duga deonica za preticanje. U načelurazdaljine između čvorova bi morale prekoračiti sledeće vrednosti:

Vr (km/h)Vr (km/h) 5050 6060 7070 8080 9090 100100Min. razdaljina izmedjuMin. razdaljina izmedjučvorova (m)čvorova (m) 160160 190190 225225 260260 290290 315315

Pri tome treba uzeti u obzir da čvor predstavlja područje koje obuhvata početak odnosno kraj saobraćajnih trakaza prestrojavanje.

DRUMSKI ČVOROVIDRUMSKI ČVOROVIKOMPLIKOVANI ČVOROVIKOMPLIKOVANI ČVOROVIAko se u čvoru ili pak u njegovom području stiču tri ili više puteva, čvor se mora oblikovati po jednom

od osnovnih oblika datih u donjem pregledu:


LOKACIJA ČVORA:LOKACIJA ČVORA:U SITUACIONOM PLANU:U SITUACIONOM PLANU:

Idealna lokacuja čvora u situacionom planu je na pravcu. PoložajIdealna lokacuja čvora u situacionom planu je na pravcu. Položaj u krivini stvara probleme: u krivini stvara probleme:

•• Preglednost je smanjena.Preglednost je smanjena.

•• Od ukupnog koeficijenta trenja jedan deo je angažovan kao radijaOd ukupnog koeficijenta trenja jedan deo je angažovan kao radijalna komponenta, te je lna komponenta, te je umanjena komponenta raspoloživa za kočenje.umanjena komponenta raspoloživa za kočenje.

•• Postoji veća mogućnost konflikta za vozila koja pokušavaju da prPostoji veća mogućnost konflikta za vozila koja pokušavaju da preeđđu prioritetni put.u prioritetni put.

•• Proširenje kolovoza u krivini i vitoperenje kolovoza još više koProširenje kolovoza u krivini i vitoperenje kolovoza još više komplikuju situaciju. mplikuju situaciju.

U UZDUŽNOM PROFILU:U UZDUŽNOM PROFILU:

Idealno, prilaz raskrsnici ne bi trebalo da ima veći nagib od 3%Idealno, prilaz raskrsnici ne bi trebalo da ima veći nagib od 3%, maksimum 6%, iz razloga, maksimum 6%, iz razloga

preglednosti, komfora putnika u vozilu koje treba da se zaustavipreglednosti, komfora putnika u vozilu koje treba da se zaustavi na raskrsnici i radina raskrsnici i radi

omogućavanja vozaču da ispravno proceni potrebnu promenu brzine.omogućavanja vozaču da ispravno proceni potrebnu promenu brzine. Raskrsnica ne treba daRaskrsnica ne treba da

se nalazi u blizni ili u samoj vertikalnoj krivini. Promena uzduse nalazi u blizni ili u samoj vertikalnoj krivini. Promena uzdužnog nagiba na prilazužnog nagiba na prilazu

raskrsnici ili u samoj raskrsnici ne treba da preraskrsnici ili u samoj raskrsnici ne treba da pređđe:e:

•• 2% za brzine veće od 70 km/h,2% za brzine veće od 70 km/h,

•• 4% 4% za brzine od 50za brzine od 50 km km/h, /h, ukoliko je obezbeukoliko je obezbeđđena preglednost,ena preglednost,

•• Za brzine od 30 km/h razlika može biti do 6%.Za brzine od 30 km/h razlika može biti do 6%.

DRUMSKI ČVOROVI

UZDUŽNI I POPREČNI NAGIBIUZDUŽNI I POPREČNI NAGIBIU PODRUČJU RASKRSNICEU PODRUČJU RASKRSNICE

USKLADJIVANJE OSOVINEUSKLADJIVANJE OSOVINE

I NIVELETEI NIVELETE

DRUMSKI ČVOROVIOSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU VANGRADSKIH ČVOROVAOSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU VANGRADSKIH ČVOROVA

Kod projektovanja vangradskih čvorova prioritet ima bezbednost, Kod projektovanja vangradskih čvorova prioritet ima bezbednost, dok je kod urbanihdok je kod urbanihprioritet efikasnost i kapacitet. Zbog toga se kod vangradskih čprioritet efikasnost i kapacitet. Zbog toga se kod vangradskih čvorova mora:vorova mora:

•• Obezbediti preglednost kako na prilazu tako i u samom čvoru.Obezbediti preglednost kako na prilazu tako i u samom čvoru.•• Projektovanje elemenata čvora mora biti zasnovano na računskoj bProjektovanje elemenata čvora mora biti zasnovano na računskoj brzini glavnog toka.rzini glavnog toka.•• Striktno se mora izbeći primena oštrih krivina i velikih uzdužniStriktno se mora izbeći primena oštrih krivina i velikih uzdužnih nagiba.h nagiba.IZBOR TIPA ČVORAIZBOR TIPA ČVORA zavisi od više faktora, a osnovni su:zavisi od više faktora, a osnovni su:

•• tip puta,tip puta,•• okolina puta,okolina puta,•• kapacitet i kapacitet i •• cena koštanjacena koštanja

Po pravilu u zemljama u kojima se vozi desnom stranom prednost iPo pravilu u zemljama u kojima se vozi desnom stranom prednost imaju vozila koja dolaze sa desne strane. maju vozila koja dolaze sa desne strane. Ovaj način regulisanja saobraćaja, koji se često sreće kod sekunOvaj način regulisanja saobraćaja, koji se često sreće kod sekundarnih urbanih saobraćajnica ne može se darnih urbanih saobraćajnica ne može se primenjivati kod vangradskih saobraćajnica, osim ukoliko je obezprimenjivati kod vangradskih saobraćajnica, osim ukoliko je obezbedjena dobra preglednost i ukoliko se radi bedjena dobra preglednost i ukoliko se radi o veoma malom intenzitetu saobraćaja. o veoma malom intenzitetu saobraćaja. Najjednostavniji način odredjivanja prioriteta na vangradskim puNajjednostavniji način odredjivanja prioriteta na vangradskim putevima je fiksiranje prioriteta jednog puta tevima je fiksiranje prioriteta jednog puta nad drugim primenom saobraćajne signalizacije, znakova STOP ili nad drugim primenom saobraćajne signalizacije, znakova STOP ili TROUGLA i to kod puteva sa TROUGLA i to kod puteva sa nerazdvojenim kolovozima.nerazdvojenim kolovozima.Broj nezgoda izmedju vozila sa pravom prvenstva i bez, zavisi ugBroj nezgoda izmedju vozila sa pravom prvenstva i bez, zavisi uglavnom od broja vozila bez prava prvenstva. lavnom od broja vozila bez prava prvenstva. Semaforizovane raskrsnice su uobičajeno rešenje kod urbanih saoSemaforizovane raskrsnice su uobičajeno rešenje kod urbanih saobraćajnica, dok kod vangradskih nisu braćajnica, dok kod vangradskih nisu uobičajene, predstavljaju iznenadjenje i zbog toga su opasne.uobičajene, predstavljaju iznenadjenje i zbog toga su opasne.Još jedan način odredjivanja prioriteta su kružne raskrsnice, uoJoš jedan način odredjivanja prioriteta su kružne raskrsnice, uobičajene u urbanim i suburbanim zonama: bičajene u urbanim i suburbanim zonama: Vozila koja se nalaze u kružnom toku imaju prednost u odnosu na Vozila koja se nalaze u kružnom toku imaju prednost u odnosu na ona koja čekaju da uđu. Mogu se prilagoditi ona koja čekaju da uđu. Mogu se prilagoditi za više krakova (uobičajeno do 6) a učestanost nezgoda je dalekoza više krakova (uobičajeno do 6) a učestanost nezgoda je daleko manja nego kod ostalih tipova raskrsnica.manja nego kod ostalih tipova raskrsnica.

DRUMSKI ČVOROVI

NA OSNOVU TIPA PUTANA OSNOVU TIPA PUTA•• Na autoputevima dolazi u obzir primena samo denivelisanih raskrsNa autoputevima dolazi u obzir primena samo denivelisanih raskrsnica.nica.•• Na glavnim magistralnim i regionalnim putevima ne dolazi u obzirNa glavnim magistralnim i regionalnim putevima ne dolazi u obzir primena signalisanih raskrsnica primena signalisanih raskrsnica

(osim u izuzetnim slučajevima) ili raskrsnica sa pravilom desnog(osim u izuzetnim slučajevima) ili raskrsnica sa pravilom desnog prvenstva.prvenstva.•• Preporučuje se primena kružnih raskrsnica i raskrsnica sa signalPreporučuje se primena kružnih raskrsnica i raskrsnica sa signalizacijom odreizacijom određđenim pravom enim pravom

prvenstva.prvenstva.•• Kod puteva nižeg reda moguća je primena raskrsnica sa pravom prvKod puteva nižeg reda moguća je primena raskrsnica sa pravom prvenstva desnog i signalizacijom enstva desnog i signalizacijom

odreodređđenog prvenstva. Pri tome ne treba jednom pravcu sistematski davaenog prvenstva. Pri tome ne treba jednom pravcu sistematski davati pravo prvenstva jer to ti pravo prvenstva jer to dovodi do povećanja brzine i smanjenja bezbednosti.dovodi do povećanja brzine i smanjenja bezbednosti.

Bezbednost i broj nezgoda zavise u prvom redu od vozila sa sporeBezbednost i broj nezgoda zavise u prvom redu od vozila sa sporednog toka.dnog toka.

OBZIROM NA OKOLINUOBZIROM NA OKOLINUPrihvatljiv tip raskrsnice su:

•• Kružne raskrsniceKružne raskrsnice, osim kod odvojenih kolovoza sa više od dve saobraćajne trake u svakom smeru, pošto se prekida kontinuitet; u ovom slučaju raskrsnica mora biti veoma pregledna i prepoznatljiva i mora se na prilazima smanjiti brzina.

•• Saobraćajnim znakom odredjen prioritet.Saobraćajnim znakom odredjen prioritet.Na glavnim vangradskim putevima, raskrsnice sa znakom odredjenim prioritetom imaju

daleko manji nivo bezbednosti, tako da kod velikog obima saobraćaja kružnim raskrsnicama treba dati prednost.

Takodje se pri znatnijem intenzitetu saobraćaja ili pri postojanju problema u pogledu bezbednosti preporučuju kružne raskrsnice, ali pod uslovom da je ostrvo jasno uočljivo i da je omogućen manevar velikim vozilima.

Ukoliko se primenjuje raskrsnica sa prioritetom fiksiranim znakom to treba da bude T a ne Y raskrsnica.


OBZIROM NA KAPACITET:OBZIROM NA KAPACITET:

KAPACITET TIPOVA RASKRSNICE:

TIP RASKRSNICE KAPACITET

(pa/d)

Pravilo desnog 1000-1500

Fiksirani prioritet 5000-12000

Kružna sa jednom trakom 20000-28000

Kružna sa više traka 35000-?

Semaforizovana 20000-80000

NA OSNOVU CENE KOŠTANJANA OSNOVU CENE KOŠTANJA

Cena gradjenja i okupacija zemljišta kod kružnih raskrsnica su Cena gradjenja i okupacija zemljišta kod kružnih raskrsnica su relativno veći, što nije prednost u odnosu na ostale tipove relativno veći, što nije prednost u odnosu na ostale tipove raskrsnica. Manji su troškovi eksploatacije i održavanja u raskrsnica. Manji su troškovi eksploatacije i održavanja u odnosu na signalisane raskrsnice, a u slučaju potrebe moguće je odnosu na signalisane raskrsnice, a u slučaju potrebe moguće je dodati još jedan krak, ukoliko je rastojanje do tog novog kraka dodati još jedan krak, ukoliko je rastojanje do tog novog kraka dovoljno sa stanovišta bezbednosti.dovoljno sa stanovišta bezbednosti.

DRUMSKI ČVOROVIPREGLEDNOST U RASKRSNICIPREGLEDNOST U RASKRSNICITri najčešća slučaja ispitivanja daljine preglednosti za vozila čiji se pavci kretanja ukrštaju su:

1.1. Ukrštanje bez znaka za obavezno zaustavljanje ili nekog drugog oUkrštanje bez znaka za obavezno zaustavljanje ili nekog drugog oblika signalizacije.blika signalizacije.

2.2. Ukrštanje sa znakom za obavezno zaustavljanje ili nekim drugim oUkrštanje sa znakom za obavezno zaustavljanje ili nekim drugim oblikom signalizacije.blikom signalizacije.

3.3. Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravaOmogućavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravac.c.

UkrUkršštaji bez znakataji bez znaka STOP iSTOP i bez mogubez moguććnosti vozila danosti vozila da se se zaustavizaustavi::Najmanje dužine kateta u trouglu preglednosti, u zavisnosti od brzine vozila i prelaznog vremena (ovde ukupno 3 sekunde) iznose:

Brzina (km/h) 30 40 50 60 70 80 90 100 110

Rastojanje (m) 25 33 42 50 58 67 75 83 92

DRUMSKI ČVOROVIDRUMSKI ČVOROVIUkrštanje sa trouglom i sa mogućnošću vozila da stane:Ukrštanje sa trouglom i sa mogućnošću vozila da stane:

Omogućavanje zaustavljenim vozilima da predjuOmogućavanje zaustavljenim vozilima da predju

glavni putni pravac:glavni putni pravac:

d = 0,278 d = 0,278 ·· VV·· (t(tp p + t+ taa))

Ovde vozač vidi raskrsnicu i ima dovoljno vremena da stane.

Vg – brzina vozila na glavnom putu

Vs – brzina vozila na sporednom putu

Lzs – zaustavni put vozila na sporednom putu

Lk – širina kolovoza glavnog puta

Lv – dužina vozila

Lg = Vg ts ts = L/Vs

Documents

13. DRUMSKI CVOROVI