Glava prva

PRIMANjE KOD STAROG DOLIONAOni koji su imali sreu da prisustvuju nekoj porodinoj sveanosti kod Forsajtovih, imali su priliku da videjedan krasan i pouan prizor: porodicu iz vieg sloja srednjeg stalea u punom sjaju. Ali ako je neki od tihsrenika imao dar psiholoke analize dar bez ikakve novane vrednosti, na prema tome potpuno beznaajanza Forsajte, taj je onda imao prilike da svojim oima vidi prizor koji je ne samo prekrasan sam no eebi, negoi daje jasnu pretstavu o jednom nejasnom ljudskom problemu. Jednostavnije reeno, na tome skupuporodice u kojoj nije bilo grane koja bi marila za drugu granu, i gde niste mogli nai ni tri lana izmeu kojihbi postojalo neto to bi se moglo nazvati uzajamnom naklovou ta je oeoba mogla prikupiti dokaze oonoJ tajanstvevoj, stvarnoj ilavosti koja porodicu ini tako strahovito jakom jedinicom ljUDskoga drutva,tako jasnom reprodukcijom ljUDskoga drutva u malome. Njemu je tada dato Aa svojim oima sagledamaglovite puteve drutvenog napredovanja, da dobije neki pojam o PatRijarhalnOM ivotu, o komeanjudivljakih SRDI, o dizanju i padanju naroda. Taj je ovda bio Forsajtima. Gnalik na oveka koji je posmatrao kako neko drvo raste jo od trenutka kad se zasadilo uzor ilaveizdrljivosti, osamljenosti i uspeha usred egalnog umiranja stotina drugih biljaka manje izdrljivih, manjesonih i manje istrajnih da jednog dana vidi kako to isto drvo buja, puno glatkog oonog lia, kako buja uskoro otunom napredovanju, na vrhuncu svoga procvata.Petnaestog juna oko etiri sata popodne, posmatra koji se desio u kui staroga Doliona na Stenhop Geitumogao je da vidi vrhunac procvata porodice Forsajta.To je bilo primanje prilikom veridbe Dun Forsajt, unuke staroga Doliona Foroajta, i g. Filipa Bozini. U sjajusvetlih rukavica u prsnicima boje kamilje dlake, s perima i u sveanim haljinama, porodica je bila sva naokupu, ak do tetka Ane, koja je sad tek retko kad ostavljala svoj kutak u zelenom salonu svoga brataTimotija, gde je pod zatitom jedne perjanice od obojene trave iz pampasa, zataknute u svetlo plavu vazu,sedela preko itavog dana itajui i pletui, okruena slikama triju pokolenja Forsajta. ak je i tetka Ana bilatu, a njena nesavitljiva lea i dostojanstvena mirnoa njenog starog lica bili su olienje njene odanosti idejiporodice.Kad bi ce neko od Forsajta verio, enio ili udavao, ili bi se neko rodio, svi Forsajti su bili na okupu, a kad bineko umro nego niko od Forsajta jo nije bio umro, oni nisu umirali, poto je smrt bila protivna njihovimnaelima, oni su preduzimali mere predostronosti protiv nje, nagonske mere predostronosti ljudiobdarenih velikom ivotnom snagom, i koji nisu nikome doputali da se plee u njihovo vlasnitvo.S obzirom na to to su se toga dana Forsajti meali s gomilom drugih gostiju, oni su imali jo doteraniji iuglaaniji izgled nego obino, neko vedro, radoznalo samopouzdalje, sjajnu dostojanstvenost, kao da su seopremili iz prkosa prema neemu. Obian izraz prezrenja na licu Somsa Forsajta bio je preao i na ostale ioni su svi bili na oprezi.Potsvesna borbenost njihovog stava davala je tome primanju kod starog Doliona znaaj prekretnice uistoriji porodice, stvarala od njega predigru njene drame.Forsajti su se bunili protiv neega, ne lino ni pojedinano, nego kao porodica. To njihovo buntovnikoraspoloenje izraavalo se u neto savrenijoj doteranosti, u burnim izlivima porodine srdanosti, uprecenjivanju porodine vanosti i u onom izrazu prezrenja na licima. Opasnost, koja je tako potrebna da bise istakla osnovna osobina svakoga drutva, grupe, ili ljudske jedinke, bila je ono to su Forsajti mirisali uvazduhu: predoseanje opasnosti davalo je sjaja njihovom oklopu. Oni su sad prvi put kao porodica izgledalikao da su doli u dodir s neim udnim i sumnjivim.Tamo preko, pored klavira, nekakav krupan i glomazan ovek nosi dva prsnika na svojim irokim grudima,dva prsnika i iglu sa rubinom, mesto jednog satenskog prsnika i dijamantske igle koje nosi u obinijimprilikama, a njegovo izbrijano, etvrtasto, starako lice, boje bledog sahtijana, bledih oiju, ima svojnajdostojanstveniji izgled iznad u svilu obuenog trupa. To je Svidin Forsajt. Tamo sasvim kraj prozora, gdeje mogao da dobije dovoljno sveeg vazduha, njegov bliznak, Dems debeljko i mravko kako je stariDolion zvao brau visok preko est sgopa, kao i krupni Svidin, ali strano mrav,kao da je jo od roenja odreen da odravJ ravnoteu i srednju meru, stajao je pognut kao i uvek, dubokozanesen prizorom. Njegove siv oi imale su neki izraz ukoene zanetosti nekodj potajnom brigom, koju je cvremena na vreme prej kidao brz pogled na ono to se deava oko njegaj Njegovi obrazi, na izgled jomraviji zbog dve uporedne bore, i duga, izbrijana gornja usna, bili su uokvireni dugim i uskim zaliscima. U

ru kama je drao i neprestano okretao komad porj celana. Nedaleko somsod njega, u razgovoru s nekomdamom u mrkoj haljini, njegov jedinac sin Soms bled i lepo izbrijan, tamne kose i prilins elav, beepodigao bradu i glavu naklonio u stranu, s nooom podignutim u onome ranije pome nutom izrazunaduvenog preziranja, kao da se gad! nekog jajeta, za koje sigurno zna da ga ne moe svariti. Iza njeganjegov bratued, visoki Dord, sin petoga Forsajta, Rodera, imao je nekakav lu kav izraz na svomemesnatom licu, kao da smilja neku pavosnu alu.Izgledalo je kao da ih sve uzbuuje nets to je u tesnoj vezi sa ovom sveanom prilikom:Poreane u jednom redu, pripijene jedna uzj drugu, sedele su tri gospe: tetke Ana, Hester dve neudateForsajtove stare devojke, i Dulij skraeno od Dulija, koja je, ne vie u prvoj mladosti, bila toliko zaboravilana sebe, da se udala za Septimusa Smola, oveka slabog sastava. Nadivela ga je za mnogo godina. I ona je,sa svojom starijom i mlaom sestrom sad ivela u kui Timotija, svoga estog i najmlaeg brata,; naBejsvotar Rodu. Svaka je od tih gospa drala u ruci lepezu i svaka je, nekom ivljom bojom, nekimupadljivijim perom ili broem, doklzivala da je svesna sveanosti prilike.Nasred oobe, ispod velikog polileja, stajao je, kao to i dolikuje domainu, stareina pooodice, glavom stariDolion. ovek od svojih osamdeset godina, meke, sede kose i visoka zasvoNena ela, sitnih, tamno sivihoiju i ogromnih sedih brkova, koji su mu padali i rastresito se irili i nie od snane donje vilice, on je imaopatrijarhalan izgled, i kraj svih svojih mravih obraza i upalih slepoonica inio je utisak da vlada venommladou. Drao se neobino uspravno, a njegove lukave, postojane oi nisu bile izgubile nita od svogbistrog sjaja. Tako je izgledao kao da stoji visoko nad sumnjama i neraspoloenjima sitnijih ljudi. Poto jekroz dugi niz godina bio navikao da stvari idu onako kako on hoe, on je bio stekao propisno pravo na to.Starome Dolionu nije nikad bilo ni na kraj pameti da je potrebno da pokae neki izraz sumnje, ilinepoverenja.Izmeu znjega i njegova druga etiri brata koji su bili tu: Demsa, Svidina, Nikole i Rodera, bilo jerazlinosti, ali i mnogo slinosti. Svaki od ta etiri brata, u poreenju sa svakim drugim, bio je na svoj nainrazliit, ali su ipak i liili jedan na drugog.Kroz raznolike crte i izraze tih pet lica mogla se zapaziti izvesna jaina donje vilice, koja je leala ispodpovrnih odlika, udarala rasni ig, suvie preistoriski da bi mu se Morao uhvatiti poetak, suvie dalek ipostojan da bi se mogao sporiti: pravi ig i jemstvo porodinog blagostanja.Kod mlaeg pokolenja, kod visokog Dorda nalik na bika, kod bledunjavog, ustrog Aribalda, kod mladogNikole sa njegovom blagom, opreznom upornou, kod ozbiljnoga i sujetno odlunog Justisa, bio je taj istiig moda manje znaaJan, ali neosporan znak neega to se ne da iskoreniti iz porodine due.

U raznim trenucima u toku toga popodneva, sva ta lica, tako razliita, a ipak tako slina, imala su na sebineki izraz nepoverenja, iji je predmet nesumnjivo bio ovek radi ijeg su se upoznavanja bili tako okupili.Za Filipa Bozini znalo se da je mlad ovek bez imanja, ali su se devojke Forsajta i ranije zaruivale sa takvimljudima, na se i stvarno udavale za njih. Prema tome, ne moe se rei da su se duhovi Forsajta zabrinuli zbogtoga razloga. Ni oni sami nisu bili u stanju da objasne povod toj zabrinutosti, jo nejasnijoj usled nekogmaglovitog, porodinog ogovaranja. Prialo se kao nesporno da je on svoju prvu zvaninu posetu tetkama,Ani, Duli i Hesteri, uinio u mekom, sivom eiru koji jo uz to nije bio ni nov pranjavom, jadnom i bezoblika. Neto tako neobino, draga moja vrlo udno! Tetka Hester, prolazei kroz malo, mrano pretoobljeuzto je bila prilino kratkovida, pokuala je viknuvi pis! da eir otera sa stolice mislei da je to neka tua,ofucana maka: Tomi ima tako neugledno drutvoG Uplaila se kad se ona stvar nije pomakla.Kao to neki umetnik nastoji da pronae neke znaajne pojedinosti koje sadre u sebi karakter nekogprizora, ili mesta, ili linosti, tako su i ovi nesvesni umetnici, Forsajti, prosto intuitivno doepali taj eir; toje bila njihova znaajna pojedinost, sitnica u koju su stavili znaenje itave stvari; jer se svaki pitao: E dedersad, da li bih ja uinio tu posetu u tome eiru? i svaki je odgovarao: Ne! a neki, koji su imali vie mate oddrugih dodali bi jo i: To meni nikad ne bn palo na pamet!Kad je uo o toj stvari, Dord se nasmejao. Po njegovom miljenju, Bozini je svakako uzeo taj eir da senaali. On se dobro razumevaohakvim duhovitim alama. u Vrlo drsko! rekao je on. Ponosit, divlji gusar!I ta dosetka gusar ila je od usta do usta, Dk niJe postala omiljen nadimak kad se ciljalo na Bozinia.Tetke su kasnije prebacile Duni zbog toga eira.

Nama se ini rekle su joj one da ne bi trebalo da mu doputa takve stvari.Dun je odgovorila, svojim prekim, samovoljnim nainom, poto je bila suto olienje volje:

Ah, ta s tim? Fil nikad ne zna ta ima na sebi.Niko nije poklonio vere tako uvredljivom odgovoru. Da ovek ne zna ta ima na sebi? He, ne!I kakav je zaista bio taj mladi, koji je svojom veridbom sa Dun, priznatom naslednicom staroga Doliona,sebe tako dobro osigurao? On jeste nekakav arhitekt, ali to jo nije dovoljan razlog da ovek nosi onakaveir. Sluajno niko od Forsajta nije arhitekt, ali je jedan od njih poznavao dvojicu arhitekata, koji nikako nebi nosili takve eire kad bi ili u zvaninu posetu, i to za vreme sezone u Londonu! Opasno zaista opasno!Dun, razume se, nije to shvatala na isti nain, ali je ona, iako nije jo imala devetnaest godina, bila vedobro poznata zbog svojih shvatanja. Zar nije gospoi Soms koja se tako divno oblai rekla da su peraprostaka stvar? I gospoa Soms je posle toga stvarno prestala da nosi pera, toliko je naa draga Dun bilaotvorena i otra.Ali te strepznje, to neodobravanje i potpuno iskreno nepoverenje nije spreilo Forsajte da

ce okupe na poziv staroga Doliona. Primanja su bila velika retkost na Ogenhop Geitu, punih dvanaestgodina nije bilo nijednog, upravo sve od smrti stare gospoe Dolion.I nikad nije bilo tako potpunog skupa, jer su se oni, tajanstveno ujedinjeni i pored svih svojih razlinosti, bilidigli na oruje protiv opte opasnosti. Kao goveda kad im neki pas doe na panjak, oni su se pribili rame uzrame, glavu uz glavu, spremni da jurnu i pod nogama sprte nasrtljivca. Ali su, nesumnjivo, doli i da dobijuneki pojam u pogledu poklona koji e e na kraju krajeva oekivati od njih; jer iako se pitanje poklonaobino reavalo na ovakav nain: ta ete vi dati? Nikola daje kaike, ipak je mnogo zavisilo od mladoenje.Ako je on uglaen, doteran, imunog izgleda, vie je nego potrebno da mu se dadu lepe stvari; on ihsvakako oekuje. Ha kraju je svaki davao ono to je u redu i to se pristoji, no nekakvom porodivomsporazumu, do koga se dolazilo kao to se dolazi do cena na berzi dok su se sva tananija pitanja odluivalau Timotijevoj udobnoj kui od crvene opeke na Bejsvotar Rodu, to se nadnosila nad Park i gde su stanovaletetke Ana, Duli i Hester.Nelagodiost porodice Forsajt bila je opravdana i pri samom pomsnu eira. Bilo je neMOryhe i pogreno zama koju drugu porodicu da se osea drukije a ne nelagodno, s obzirom na spoljni izgled stvari kojim morajuda se rukovode vii slojevi srednjeg stalea.Onaj koji je bio povod sve te. nelagodnosti stajao je kraj daljih vrata razgovoru sa Dun. Njegova kovrdavakosa izgledala je razbaruena i nakostreena, kao da mu se ono to se oko njega deava ini nerbino. A uisto vreme je izgledalo i kao da se sam za sebe neemu smeje.Dord, koji je govorio sa svojim bratom Justioom, ree:

Izgleda kao da bi mogao svaki as da zagrebe ovaj na hrabri gusar!Taj vrlo neobinog izgleda ovek kako ga je gospoa Smol kasnije stalno zvala, bio je sreda,eg rasta, snanorazvijen, bleda, smea lica, sivih brkova, jako isturenih jagodica i upalih obraza. elo mu je bilo zabaenounazad prema temenu, a ispadalo je u vorugama iznad oiju, nalik na ela to se viaju u kui za lavove uZoolokoj bati. Imao je oi boje hereskoga vina, ponekad neprijatno nepaljive i rasejane. Koija starogaDoliona, poto je jednom odvezao u pozorite Dun i Bozinia, rekao je trpezariskom sluzi:

He znam ta da kaem o nemu. Nekako mi sve lii na nekog polupitomog leoparda.A s vremena na vreme bi poneki Forsajt naiao kao sluajno pored njih, i zagledao bi ga paljivije.Nun je stajala ispred foera i odbijala tu besposlenu radoznalost malen, siuan stvor, sva od kose i duhakako je neko rekao za nju neustraivih plavih oiju, snanih vilica i svetle boje koe; a lice i telo su jojizgledali suvie slabaki za teku krunu zlatno rie kose.Neka visoka ena lepog stasa, koju je neko iz porodice jednom sravnio s nekom boginjom,stajala je i gledalaovo dvoje sa sumornim osmehom.Njene ruke u francuskim sivim rukavicama stajale su prekrtene jedna preko druge, i eno ozbiljnoprekrasno lice nagnuto na jednu stranu; a oi svih ljudi u njenoj blizini bile su uperene u njega. Telo joj senjihalo, tako ravnomerno da se inilo kao da ga i sam vazduhstavljau pokret. U njenim obrazima bilo je topline, ali malo boje, a njene krupne i tamne oi bile su meke. Ali suljudi gledali naroito u njene usne, koje su onim istim prikrivenim osmehom pitale i odgovarale. Bile su toosetljive usne, strasne i slatke, a iz njih kao da je izbijala toplina i miris nalik na toplinu i miris iz cveta.Vereniki par, predmet toga paljivog posmatranja, nije bio svestan te mirne bogilje. Bozini je prvi opazi iupita za njeno ime.Dun privede svog verenika eni divnoga stasa.

: Irena je moja najbolja prijateljica. Molim vas, budite dobri prijatelji i vas dvoje.Ha tu zapovest siune dame sve troje se nasmeie; a dok su se oni smeili, Soms Forsajt, koji se tihopojavio iza dame lepoga stasa, koja je bila njegova ena, ree:

O, pretstavite i mene!On je u sgvari retko kad bno daleko od Irene u ovakvim javnim prilikama; na ak i kad bi ga obziridrutvenog ophoenja odvojili od nje za neko vreme, ovek ga je mogao videti kako je stalno prati oima ukojima je bilo udnih izraza budnog motrenja i enje.Noegov otac Cems jo je neprestano kraj prozora zagledao igove na onome komadu porcelana.

Hteo bih da znam da li Colion odobrava ovu veridbu ree on tetka Ani. Kau da nema nzgleda dae moi da se uzmu jo za nekoliko godina. Taj mladi Bozini on samoglasnik o izgovorn dugo, suprotnooptem obiaju da se izgovara kratko nema nita. Kad se Vinifred udavala za Dartia, ja sam njega nateraoda svaku paru unese u kuu n sva cpeha to sam to unnio: do sada ne bi imali nita.Tetka Ana pogleda navie iz svoje kadifene naslonjae. Pramenovi sive kose su se obavijali kao pantljike okonjenog ela, pramenovi to se decenijama nisu menjali, tako da se u porodici ugasilo svako oseanjevremena. Ona ne odgovori nita, jer je retko govorila, poto je tedela svoj staraki glas; ali je za Demsa,koji je bio uznemiren, njen pogled bio isto to i odgovor.

Istina ree on, to Irena nije imala novaca, tu nisam mogao nita. Soms se tako vraki urio; bio jesasvim omravio obigravajui oko nje.Poto zlovoljno spusti, porcelansku asu na klavir, on baci pogled prema grupi kraj vrata.

Moje je miljenje ree on odjednom da je ipak najbolje ovako kako je.Tetka Ana nije traila od njega da joj objasni tu svoju udnu izjavu. Ona je znala ta on misli. AKO Irenanema novaca, ona onda nee biti luda da uini neto to ne bi bilo u redu; jer se pria... pria se ka onatrai zasebnu sobu, ali, razume se, Soms nije...Dems je prekide u njenim mislima.

Ama gde je Timotije? upita on. Zar nije s vama doao?Ha tetka Aninim stisnutim usnama pojavi se nean osmeh.

Nije; inilo mu se da e biti bolje da se priuva: ima mnogo difterije u gradu, a on tako lako dobijesvaku bolest.Dems odgovori:

E, taj dobro pazi na sebe. Ja ne mogu da sebi dopustim da se uvam tako kao on.I nije se moglo znati da li u toj njegovoj primedbi preovlauje divljenje, zavist, ili preziranje.A Timotije se zaista retko viao. Najmlae edo u porodici, no zanimanju izdava, onsoms je prenekoliko godina, kad je posao bio u punom poLetu, namirisao zastoj, koji stvarno jo nije nastao, ali koji jekad tad, prema optem miljenju, morao nastati, na je prodavi svoj udeo u firmi koja se bavila izdavanjempoglavito dela verske sadrine, uloio dosta znaajnu svotu u dravne hartije od vrednosti sa tri procenta.Tim svojim postupkom on je zauzeo izuzetan poloaj, jer nikakav drugi Forsajt se ne bi nikad zadovoljio samanje od etiri procenta na svoj novac; i ta izdvojenost mu je, polagano, ali sigurno, podrivala duh, ve idotle vie nego obino oprezan. On je postao skoro mit: neka vrsta otelovljenja one bezbednosti to obitavau zadnjim regionima Forsajtovske vasione. Taj nije nikad uinio nepromiljenost da se oeni, niti da se inae,ma na koji nainoptereti decom.Dems je nastavljao kucajui prstima no onom madu porcelana.Ovo nije originalni stari Vuster. Valjda ti je Dolion neto kazao iO tome mladiu. Po onome to ja

saznajem, on nema posla, nema nikakvog prihoda, niti kakvih bilo veza vrednih pomena; ali ta e, ja neznam nita: meni nimo nita ne kazuje.Tetka Ana je mahala glavom. Preko njenog starog, orlovskog lica sa etvrtastom bradom pree lakopodrhtavanje, paumovski prsti njenih ruku su se pribijali jedan uz drugi i prepletali, kao. da na neki tanan itajanstven nain elektrizira svoju volju.Za nevoliko godina najstarija m.eu svima Forsajtima, ona je imala naroit poloaj meu njima. Oportunistii sebinjaci svi do jednoga premda ipak ne vie nego ostali njihovi blinji oni su strepeli pred njenomnepromenljivom prilikom, a kad su okolnosti bile suvie jake, ta su mogli drugo nelo da je izbegavaju?Prebacivi duge noge jednu preko druge, Dems je nastavio:

Dolion mora uvek da istera ono to hoe. On nema dece... i stade naglo setivi se da jo postoji sinstaroga Doliona, mladi DolIon, Dunin otac, koji je zabrljao stvari time UITO je napustio enu u dete, naodbegao sa guvern,antom, strankinjom. Pa lepo produi on brzo ako mu se svidi da radi takve stvari, on to

valjda moe sebi da dopusti. Samo, ta li e joj dati? Ja mislim hiljadu funti godinje; nema nikom drugomda ostavi movac.Tu prui ruku nekom otresitom, lepo izbrijanom oveku, tek sa no kojom dlakom na glavi, duga prelomljenanosa, punih usana, i sivih, hladnih oiju ispod pravougaonih obrva.

No, Nik! procedi on, kako si ti? Nikola Forsajt, sa svojom ptiijom ivahnou i izgledom nekog natprirodno mudrog aeta stekao je veliko bogatstvo, sasvim poteno, ggomoukompanija u kojima je bio direktor, spusti u tu hladnu aku vrhove svojih jo hladnijih prstiju, i urno ihpovue.

He valjam ree on i napui usne nisam bio dobro cele nedelje; ne spavam nou. Lekar ne moe dakae zato. Sposoban ovek, inae ga ne bih drao, ali nemam od njega nita osim rauna.

Lekari! ree Nems otro naglasivi svoje rei. Ja sam zvao sve lekare u Londonu za ovoga ili onogaod nas Nema nita od njih; oni ti kau makar ta. Eto, uzmimo Svidina. Jesu li mu to pomogli? Eno ga, veije nepo ikad; ogroman je, ne mogu nikako da mu smanje teinu. Gledaj ra samo!Svidin Forsajt, visok, krupan i irok sa gRUDima kao u goluba guana u perju od svetlih prsnika, naie premanjima epurei ce.

Hm... kako ste? ree on na svoj nain staroga kicoa kako ste mi?Svaki je od ta tri brata imao na licu zabrinutiji izgled dok je gledao u ona druga dva, znajui iz iskustva da eoni pokuati da bace u zasenak njegove bolesti.

Ba smo sad govorili o tebi, ree Dems.Ti nikako ne postaje mraviji. Svidin izbulji svoje blede okrugle oi, napre

ui se da bolje uje.Mraviji? Menp je sasvim dobro ree on naginjui oe mal unapred nisgm ja od onih to ih moe u

iglu udenuti, kao to si ti.Ali pobojavi se da e izgubiti neto u irini grudi, on se opet zabaci unazad u nepomian stav, jer nita nijecenio toliko koliko otmen izgled.Tetka Ana je svojim starim oima gledala as jednog, as drugog. Njen pogled je bio u isto vreme strog iblagonaklon. Zatim sva tri, brata, jedan za drugim, pogledae u Anu. Postajala je sve slabija. Neobina ena!Osamdeset i est kao jednu; moe poiveti jo dobrih deset godina, a nikad nije bila jaka. Blizanci Svidin iDems imali su tek sedamdeset i pet, Nikola je bio pravi balavac od sedamdesetak lodina. Svi su bili zdravi, iiz toga se izvodio utean zakljuak. Od svih oblika vlasnitva, njihovo lino zdravlje ih se najvie ticalo.

I ja sam sasvim dobro produi Dems,samo mi ivci nisu u redu. Najmanja sitnrca me brine do zla boga. Mopahy da idem u Bat.Bat! ree Nikola. Ja sam probao Harogeit. To nita ne pomae. Meni je no treban morski vazduh.

Nita nije kao Jarmut. ETO, kad tamo odem, ja spavam...Meni jetra ne valja prekide ga Svidin polako. Oseam straan bol ovde, i stavi ruku na desnu

stranu.He kree se dovoljno, promuca JDems, ne diui oiju sa komada porcelana. Pa brzo dodade: I ja

imam nekakav bol tu.Svidin se zacrvene i na starom licu mu se ukaza slinost sa uranom.

He kreem se! ree on. Kreem se ja dosta: nikad se ne sluim liftom u klubu.Nisam znao pouri se Dems da kae. Ja ne znam nita ni o kome; niko meni nita ne kazuje.

Svidin ga gledae ukoenim pogledom, na onda upita:A ta radi protiv toga bola? Dems se razvedri.Ja poe on uzimam neku meaviu...Kako ste, iko?

Pred njim je stajala Dun, odlunim, sitnim licem podignutim s njene male prema njegovoj velikoj visini, ipruenom rukom.Vedrine nestade sa Cemsovog lica.

A ka si ti? ree on, gledajui je zamiljeno. Dakle, sutra ide u Vels da poseti tetke svogaverenika? Imaete tamo dosta kie. Ovo nije pravi Vuster, i kucnu no hacn. A onaj pribor to eam ja daotvojoj majci o venanju, ono je bila originalna stvar.Dun se rukova redom sa sva tri brata svoga dede, na se okrete tetka Ani. Ha licu stare rone ukaza se vrlomio izraz; ona sva uzdrhtala od uzbuanja, poljubi devojku u obraz.

No, draga moja, ree ona, dakle odlazi na mesec dana?

Devojka ode dalje, a tetka Ana ostade gleDaJui za njenom vitkom prilikom. Okrugle, kao elik sive oi staregospe, preko kojih se poelaprevlaiti neka mrea kao u ptica, pratila ju je zamiljeno kroz uurbanu gomilu, jer je svet ve poinjao dase oprata, a vrhovi njenih prstiju su se pripijali jedni uz druge, i opet bili zaposleni naelektrisavanjem prednjen neizbeni daleki put.Da, mislila je ona u sebi svi su bili vrlo ljubazni; silan svet je doao da joj estita. Trebalo bi da bude vrlo

zadovoljna.U gomili sveta oko vrata elegantno odevenoj gomili okupljenoj iz porodica advokata i lekara, lanova saberze i svih bezbrojnih poziva vieg srednjeg stalea bilo je moda nekih dvadeset od sto Forsajta, ali setetka Ani ivilo da su to sve Forsajti a evakako da nije ni bilo velike razlike, ona je videla samo svoju krv isvoj rod. Ta porodica, to je: bio sav njev svet, ona nije ni znala za drugi, moda nikad nije ni nazrela nekakavdrugi. Sve njihove sitne tajne, bolesti, veridbe, enidbe i udadbe, njihova napredovanja, i da li se bogate:sve je to bilo njeno lino, njeno uivanje, njen ivot, izvan toga za ivu je postojala samo neka veodreena,neprozirna magla od injenica, i lica bez ikakvog stvarvog znaaja. Kad doe i na nju red da umre, to jeimala da ostavi za sobom to to je njoj davalo onu vanost, ono tajanstvevo samouvaenje bez kojeg nikood nas ne bi mogao podnositi ivot, i za to se ona grevito hvatala s nekom udnjom koja je svakoga danabila sve jaa. Ako joj se ivot i izmie postepeno, ona e bar to moi zadrati do kraja.Mislila je o Duninom ocu, mladom Colionu, koji je pobegao sa onom stravkinjom. Ah, kako je! to biostraan udar za njegovog oca i za sve njih! Mladi koji je tako mnogo obeavao! alostan udar, premda, naveliku sreu, nije dolo do toga da im javno puca bruka, potooova ena nije traila razvod braka. Davno R to bilo. A kad je, pre est godina, Dunina iaka umrla, lio sevenao sa onom enskom, i kako je ula, imaju dvoje dece. Ali je on ak bio izgubio svoje pravo da sad budetu, a j je oduzeo mogunost da nepomueno uiva porodinom ponosu, liio je jednog uivanja na koje jeona imala pravo, uivanja da vidi i iZLjubi onoga kojim se toliko ponosila, mladia tako punog sjajnihobeanja! Ta ju je misao pekla i hitila u njenom starom srcu, kao neka stara, davno zadobijena rana. Oi sujoj se lako ovlaile, i ona ih je kriom brisala maramicom od najfinijeg lanenog platna.

No, tetka Ana? ree neki glas iza nje. Soms Forsajt, plosnatih plea, potpuno izbrijan, pljosnatih obraza i pljosnata trbuha, a ipak s neim okruglim i potajnim u celoj svojoj pojavi, gledaenavie, i ukoso va tetka Anu, kao da gleda u bok svoga nosa, kao da pokuava da vidi kroz ifcera.

A ta vi mislite o ovoj veridbi? Tetka Anin pogled se zadra na njemu ponosno; kao najstariji njen neak no odlasku mladog Doliona iz porodinog gnezda, on je sad bio njenljubimac, jer je ona u njemu videla pouzdanog uvara porodine due, koja mora tako brzo odleteti vannjenog domaaja.

Vrlo lepo za toga mladia ree ona, a i on izgleda krasav momak; ali sumnjam da e biti ono toodgovara naoj dragoj Duni.Soms dodirnu ivicu jednog pozlaenog svenjaka.

Ona e ga Beh pripitomiti ree on, i kriom ovlaivi prst protrlja jabuasta ispupenja na njemu.Ovo je prava stara pozlata; to se danas vie ne moe dobiti. Postigao bi dobru cenu na javnoj prodaji kodDobsona.

I

Govorio je sa uivanjem; kao da hoke da razveseli svoju staru tetku. Retko je kad on bio tako poverljiv, nebih se ni ja ljutio da ga imam dodade on; ovek moe uvek dobiti to god zatrai za staru pozlatu.

Ti se tako lepo razume u svima tim stvarima, ree tetka Ana. A kako je draga Irena?Dosta Dobro, ree on. ali se da e moe da spava, a spava mnogogbolje nego ja. I pogleda prema

svojoj eni, koja je razgovarala sa Boziniem kraj vrata.Tetka Ana uzdahnu.

Moda bi bilo mnogo bolje za nju da cei ne drui mnogo sa Dun. Naa draga Nun ima tako odlununarav.Soms porumene. Rumenilo mu brzo pree preko pljosnatih obraza i smesti se na povijama, gde se zadrakao beleg nespokojnih misli.

He znam ta ona nalazi u toj maloj vetropirki planu on, ali opazivi da vie nisu sami, okrete se istade opet zagledati svenjak.

Kau mi da je Dolion kupio jo jednu kuu u se glas njegovog oca sasvim blizu. Taj mora da imasilne nape mora da ima vie para nego to zna na to da ih upotrebi! Kau na Monpelie Skveru, blizuSomsa. Meni nikad ne kazuju. Irena mi nikad nita ne govori..

Odlian poloaj, nema ni dva minuta oD mene ree Svidinov glas, a ja od svoga stana stiem kolimado kluba za osam.Poloaj njihovih kua bio je od ivotne vanosti za Forsajte, a to nije bilo nikakvo udo, poto je sav duhnjihovog uspeha bio olien u tome.Njihov otac, poreklom zemljoradnik, bio je doao iz Dorsetira nekako poetkom veka.Prevashodni Doset Forsajt, kako su ga zva,somsegovi prisni prijatelji, bio je no zanimanju Ldmenorezac, nase podigao do poloaja majstora paevinara. Pred kraj ivota preselio se u PonDon. rsomse Je, zidajui svedo smrti, bio sahraeN na Hajgeitu. Ostavio je preko trideset hi da funti za desetoro dece. Ako bi uoptesomsovorio o njemu, stari Dolion ga je nazivao tvrtemeljnim ovekom, bez mnogo uglaenosti. prugopokolenje Forsajta je zaista osealo da im neG slui mnogo na diku. Jedina aristokratska crta koju su nalazilikod njega bilo je to to je stalno pio vino maderu.J Tetka Hester, najbolji autoritet za porodinu istoriju, opisivala ga je ovako:e seam se da je ikad neto radio; bar ne u moje vreme. Bio je, ovaj... kako da kaem... kuevlasnik, draga

moja. Koca mu je bila no boji kao u tvoga ika Svidina; prilino temeljne grae. Da li je bio visok? Pa i nijebio ba to bi se reklo visok imao je pet stopa i pet palaca, i pegavo lice, i sveu boju lica. Seam se da jepio maderu; ali pitaj tetka Anu. ta mu je bio otac? Pa... ovaj... zna, imao je nekakav posao sa zemljom,tamo u Dorsetiru, kraj mora.Dems je jednom prilikom iao da lino vidi kakvo je to mesto iz koga su oni svi potekli. Naao je dva starasalaa sa jednim kolskim putem izrovanim u crvenoj zemlji, koji je vodio nanie prema jednom mlinu krajmora; malenu sivu crkvu sa jednim spoljnim zidom poduprtim i jo manju i sivlju kapelu. Reica koja jeokretala mlin eretala je u desetak potoia, a svvnje su rikale omo njenog utoka u mali zaliv. Neka lakaizmaglica je lebdela iznad celog predela. ETO, NIZ tu uvalicu, s nogama u dubokom blatu, a licem okrenutimprema moru, ti prvobitni For

sajti su zadovoljno ili u crkvu od nedelje d nedelje, kroz tolike stotine godina.Bilo da se Dems zanosio nadom na neko nasledstvo, ili da e tamo pronai neto znaajno, ili da se nijenadao niemu, tek on se vratio u grad prilino skroman i iao tamo i ovamb trudei se da pravi veselo lice.Nema tamo bogzna ta da se vidi govorio je pravo zabaeno seoce, staro kao i bregovi o ega. I najednom

su stali oseati da je ta njegova etarina neto utevo. Stari Dolion, kod koga je potpuna iskrenost ponekadnaglo izbi jala na povrinu, ciljao bi na svoje pretke ka na: slobodne oeljake valjda neka sitna ribasoms Ali jerei slobodni seljaci ponavljao vi puta, kao da mu ove pruaju neku utehu.Svi su se ti Forsajti bili dobro obogatili tako da su bili, to se kae, ljudi dobrog sta nja. Imali su akcija usvakovrsnim preduzeima samo jo ne izuzimajui Timotija u drav nim hartijama od vredvosti, jer se oninieg nisu plaili toliko koliko tri procenta kamat na svoj novac. Pravili su i zbirke slika, na su potpomagali iizvesne dobrotvorne ustanove kojej su mogle biti korisne za njihove bolesne slugeJ Od oca neimara nasledilisu naklonost prema opekama i malteru. Poto su ispoetka moda bili lanovi neke primitivne verske sekte,sad su, no prirodnom toku stvari, bili lanovi Anglikanske crkve, te su terali ene i decu da to revnosnijeposeuju neke crkve koje su bile vi u modi u prestonici. Izraziti sumnju u njihov Hriavstvo znailo biizazvati kod njih bol i izvenaenje. Neki su od njih plaali i zakup za stolice u crkvi i tako na najpraktinijinain izraavali svoje simpatije prema Hristo vom uenju.Nzihovi domovi, rasporeevi na skoro ravnomernim otstojanjima oko Parka, motrpli su kao soms.rae, dalepo srce toga Londona koje je biLo laVni predmet svih njihovih elja, ne izmakne na neki nain iz njihavihaka, i da ih ne ostavi jj neto niem stepenu uvaenja i u njihovim vlaetitim oima.Tako je stari Dolion bio na Stenhop Trgu, pa iemsovi u Park Leinu; Svidin u samotnom sjaju narandastih iplavih soba u Hajd Park Denns on se nije nikad enio, ne on, vere mI! na Oomsovi u svome gnezdu krajNajtsbrida; Roderovi u Prinses Gardenu Roder je bio onaj znameniti Forsajt koji je svoja etiri sinapripremio za jedno novo zvanje. Kupujte kue nema nita bolje od toga! govorio bi on; ja nisam vikadradio nita drugo.

Pa onda Hejmanovi: ga Hejmav je bila jedina udata sestra Forsajtovih u jednoj kui gore na Kamden Hilu,no obliku nalik na irafu, i tako visokoj da bi posmatraa zaboleo vrat; Nikolini u Ladbrok Grovu, uprostranom domu, kupljenom za jevtine nape. I poslednji, ali ne i najmanji, Timotije na Bejsvotar Rodu, gdesu Ana, Hester i Duli iveli pod njegovim okriljem.Dems je dugo ostao duboko zamiljen, na odjednom upita svoga brata i domaina ta je platio za kuu naMonpelie Skveru. I on je sam za poslednje dve godine merkao jednu kuu na tome mestu, ali su trailietrano mnogo.Stari Dolion iznese pojedivosti svoje kupovine.

Da se otplati za dvadeset i dve godine? ponovi Dems; na to je ta ista kua koju sam i ja hteo.Mnogo si dao!Stari Colion se namrti.

Meni ona i ne treba pouri se Dems Da doda; ne bi mi odgovarala no toj ceni.Soms zna tu kuu. E na eto, on e ti kazati da je preskupa... njegovo miljenje vredi uti.

Za mene, ree stari Dolion njegovo miljenje ne vredi ni nape!E na, promrmla Dems, ti mora da istera svoje... ali to je dobro miljenje. Zbopom! Mi emo

sutra da se odvezemo u Harlinghem. ujem da Dun ide u Vels. Ti e biti osamljen. ta hem raditi? e bibilo ravo da doe na ruak kod nas.Stari Dolion odbi. Sie da ih isprati do ulinih vrata, postoja dok posedae u kola i namignu im eretski,poto bee ve zaboravio svoje neraspoloenje. Gospoa Dems je sedela rkrenuta konjima, viooka ivelianstvena, s kooom boje ilibara, na levoj strani do nje Irena, a dva mua, otac i sin, sedeli su naprednjem seditu, prema svojim suprugama kao da neto oekuju. Stari Dolion ih je posmatrao kakoodlaze u svetlosti sunca, i utei otskau, naginju se i povijaju na svojim seditima pri svakom pokretu kola.Za vreme vonje gospoa Dems prva narui tiinu.

Jeste li ikad videli ovaio aren skup? Ooms, pogledavi u nju ispod oka, klimnu glavom, i opazi kako Irena baci na njega jedai od svojih neshvatljivih pogleda. Verovatno je da je svaka granaporodice Forsajta uinila tu istu primedbu, odlazei u kolima sa primanja u domu staroga Doliona.Meu gostima koji su odlazili poslednji, etvrti i peti brat, Nimola i Roder pooe neice zajedno, i uputiese pored Hajd Parka prema stanici podzemne eleznice u Pred Stritu. Kao i svi vremeni Forsajti, i oni suimali svoja kola, i nikad nisu uzimali uline fijakere, ako su ikako mogli to da izbegnu.Dan je bio sjajan, a drvee u Parku u punom sjaju svoga junskoga lia. inilo se da braa ne opaaju teprirodne iienice, koje su pak doprinosile ivahnosti njihovog hoda i razgovora.

Da ree Roder ono je prava lepotica, ca ena naega Somsa! Kau da se ne slau ba najbolje.Ovaj brat je imao visoko elo, i najsveiju oju lica od svih Forsajta; njegove bledosive oi su promeravaleulina proelja kua time to bi on s vremena na vreme naperio svoj kiobran, na bi vizirao, kako se onizraavao, razne visine kua.

Nije imala novaca odgovori Nikola.On se lino bio oenio prilinom sumom novca, kojom je, na veliku sreu, bio u stanju da se korisno poslui,poto je to jo bilo zlatno doba pre Zakona o imovini udatih ena.

ta joj je bio otac?Zvao se Heron, nekakav profesor, kako sam uo.

Roder mahnu glavom.Tu nema ni pomena o novcu, ree on.Kau da je otac njene majke bio u industriji cementa.

Roderovo se lice razvedri.Ali je bankrotirao nastavljao je Nikola.Ah! uini Roder. Soms e imati muke s njom, pamti to ti kaem, imae muke. Ona mi izgleda

nekako stranaki.Nikola obliznu usne.

Ali je lepa ena, i skloni u stranu Jednog ulinog istaa.Kako je on doao do nje? upita malo zatim Roder. Mora da ga skupo staju njene haljine. ...

Ana mi kae odgovori Nikola da je bio skoro lud za njom. Odbijala ga je pet puta. Dems jenervozan zbog toga, ja to vidim.

Ah! ree opet Roder, ao mi je Demsa; imao je nevolje i sa Dartiem. Njegova lepa boja lica beepostala jo rumenija usled kretanja, i podizao je, ee nego ikad, svoj kiobran do oka da njime niani. I naNikolinom licu se video izraz prijatnog raspoloenja.

Suvie je bleda za moj; ukus, ree on, ali ima divan stas.Roder ne odgovori.

Ja to zovem otmen izgled, ree on najzad, a to je bila najvia pohvala u reniku Forsajta. Onajmladi Bozini nee nikad uiniti nita dobro za sebe. Kod Barkita kau da je on jedan od onih nastranihumetnika: uvrteo je sebi u glavu da popravi englesku arhitekturu; to ne nosi vovaca. Voleo bih da ujem tabi Timotije rekao.Uoe u stanicu.

Kojom klasom putuje? Ja idem drugom.Ja ne idem u drugu, ree Nikola, nikad ovek ne zna ta moe nalepiti.

On uze kartu prve klase za Noting Hil Geit; Roder kartu druge klase za Juni Kensigton. Kad voz stie sajednim minutom zakanjenja, dva brata se rastadoe i svaki ue u svoje odeljenje. Ovaki se oseao uvreento onaj drugi nije odustao od svoje navike, da bi malko due bio; u Jnjegovom drutvu; ali kad se tooseanje u Roderovim mislima izrazi reima, ono je glasilo:

Nik je bio uvek tvrdoglava buba.A Nimola je to isto izraavao u sebi ovim reima:

Pravo angrizalo ovaj Roder, kao i uvek. Malo je sentimentalnosti bilo u ForsajtaOtkuda su i imali vremena da budu sentimentalni, u tome velikom Londonu, koji behu osvojili u koji behuutonuli?

Glava druga

STARI DOLION IDE U OPERUSutradan u pet sati popodne stari Dolion je sedeo sam sa cigarom meu usnama i oljom aja na stolupored sebe. Bio je umoran, te zaspa i pre nego to je popuio cigaru. Jedna muva mu se spusti na kosu,disanje mu je umilo jae u dremljivoj tiini, a gornja usna pod sedim brkovima puila se napred i nazad.Cigara mu ispade izmeu prstiju na ruci punoj nabreklih ila i bora, i pade u prazno ognjite kamina, gdeizgore do kraja.Mrana, mala soba za rad sa prozorima od obojenog stakla da se ne bi moglo kroz njih videti, bila je punatamvo zelene kadife i mahagonija s duborezom garnvtura nametaja o KOJOJ je stari Dolion imao obiajda kae: Ne bi me udilo ako bi se jedvoga dana dobile dobre nape za nju.Bilo je prijatno misliti kako se poslenjegove smrti moe dobiti za stvari vie nego to je za njih plaevo.U bogatoj, mrkoj atmosferi, svojstvenoj zadnjim oobamaudomu jedvog Forsajta, Rembravtovski utisaknjegove velvke glave, sa njevom sedom KOOM prema jastuku na njegovoj stolicv sa visokim

naslonom, remetili su njegovi brkovi, koji su njegovom licu davali neki vojniki izgled. Jedan stari asovnik,koji je bio kod njega jo pre njegove enidbe, ljubomorno je svojim neprekidnim kuckanjem odbrojavaosekunde koji su zanavek izmicali njepovom etarom gospodaru.On nije nikad mnogo mario za tu sobu, retko je kad zalazio u nju od poetka na do kraja godine, osim dauzme cigare iz japanskog ormaneta uj kutu, i ooba mu se sad svetila.Njegove slepoonice koje su mu se nadnosile kao natstrenice nad udubleia ispod njih, nje gove jagodice ibrada, sve se to otrije ocrtavalo dok je on spavao, a va licu mu se bee prikralo priznanje da je ve starac.Probudio e. Cun je otila! Dems mu je bio rekao da e se oseati osamljen. Dems je uvek bio slabi. Ondase sa zadovoljstvom setio da je kupio onu kuu ispred nosa Demsu. Tako mu i treba, kad hoe ovek da secenjka. On uvek misli samo o novcu. Ali ipak, da li je moda on nije preplatmo? Ima jo mnogo da sepopravlja na feoj. Slsomsobodno moe rei da e mu biti potreban sav njegov novac pre nego to bude krajtoj stvari sa Dunom. Nije trebalo daj dopusti to zaruivanje, ni no koju cenu. Upoznala se sa tim Boziniem ukui kod Bejnsa iz firme Bejns i Bildboi, arhitekti. ini mu se da je taj Bejns, koga je on poznavao neozbiljanstarn brbljivac mladiu tea, Posle je neprestano trala za njim; jer kad bi ona neto uvrtela sebi u glavu,niko je ivi nije vie mogao za: ustaviti. Ona se i inae uvek zanosila nekim bogaljima ove ili one vrste. Taj tip

nema ni prebijene nape, ali se ona morala veriti s njim; s tim vetropirom i neumenim ovekom koji ezapadati u bezbrojne neprilike.Dola mu je tako jednoga dana i onako iznesomsuha saoptila mu to, na je onda, kao da ga vrelim, dodala.u Nema pojma kako je divan! esto je no iitavu nedelju dana pio caMio kakao!

Pa hoe da i ti pije samo kakao?O ne, sad je on ve stao na svoje J noge. Stari Dolion je izvadio cigaru ispod belih

brkova umrljanih kafom na krajevima, i pogledao je to malo viljasto stvorenje to je tako vrsto draloonjegovo srce. Znao je on o tome stajanju na svoje noge neto malo vie nego njegova unuka. Ali je ona,obuhvativi rukama njeoova kolena trljala bradu o njega, i putala neke zvuke kao maka kad prede. A onje, stresajui pepeo sa svoje cigare planuo od nervoznog oajanja.

Sve ste vi jednake: ne moete da se smirite dok ne dobijete ono to elite. Ako ba mora da seunesrei, onda valjda mora: ja perem ruke.I tako je on oprao ruke, samo je postavio uslov da se ne venaju dok Bozini ne dobije prihod bar od etiristotine funti godinje.

Ja neu moi da vam dajem mnogo rekao joj je on, a to je bila formula koja Cuni nije bilapepoznata. Njoda e taj tvoj, kako se zvae, doprineti kakao sa svoje strane.Otkako je to poelo, on je retko kad i viao svoju unuku. Rava stvar! Njemu nije ni padalo na pamet da jojdaje mnogo novaca, na da tome dripcu o mome nije znao nita, prui mogunost da i dalje besposlii. Viaoje on Beh i ranije takve stvari: nema tu ni pomena o nekom dobru. A to je bilo najgore, on nije imao nadeda e moi pokolebati enu odluku; tvrdoglava je kao mazga, i oduvek je takva bila, jo kao dete. On nijemogao da vidi kako e se to svriti. Oni moraju nauiti da se pruaju prema svome guberu. On nee popustiti dokle god ne vidi da Bozini ima svoju sopstvenu zaradu. A da e Dun imati mukesa tim tipom jasno je kao dan: taj nema vie pojma o novcu nego neko tele. to se tie te njene urbe daode u Vels da posep mladieve tetke, on se posigurno nadao da e one ispasti neke stare pakosnice.I sedei tako nepomino, stari Dolion je gledao netremice u zid; da mu jo oi nisu bile otvorene, rekao biovek da spava... Kad samo pomieli da nekome pada na pamset da njemu ono tene, QOMC, moe da dajesavete! Oduvek je bio naduveno tene i napao nosom vazduh. Jo malo na e pustiti koren kao posednik saima njem van grada. Posednik! Hm! Isti je kao i otac: eamo njuka gde bi to uario, hladj krvni mladidripac!Ustao je i priao ormaniu i stao da paljivo popunjava svoju kutiju za cigare iz jednog svenja moji je tekbio dobio. Nisu bile loe s obzirom na cenu. Nego sad se uopte ne moe doi ni do dobrih cigara, nita tobi se moglo sravniti sa onim starim Superfinos to ih je on dobijao kod Hamsona i Bridera. Ono su. bilecigare!Ta misao, kao neki potajni miris, prenese ga unazad u one divne noi u Rimondu, kad bi noj sle veeresedeo i puio na terasi kod K r u n e: i skiptra, sa Nikolom Trefriem, i Trekerom, i Dekom Heringom, i AntoniTornvordiem. Kako su ono bile dobre cigare! Siroti stari Nik! mrtav na Dek Hering mrtav, zbog one svojeene, na Treker tako isto mrtav, a Tornvordi iv, ali se sav trese nije ni udo pored onog silnog apetita.Izgleda da je od svega toga ondanjeg druj tva ostao on jedini, osim Svidina, naravno, ali je tako preteranodebeo, da nema nikakve vajdePrssto neverovatno da je to bilo tako odavno: se jo oceha tako mlad! I od svih njegovih isli, dok je stajaotu i prebrojavao svoje cisomsaoe, t Je somsila najbolnija, najgora. I pored Gve svoje sede glave i svojeosamljenosti, on je SsGo mlad i svea srca. A onih nedelja popoDne na somsamsted HITU kad bi on i mladiDolion poli da oprue noge Spaniards Rodom noema Hajgeitu, na prema ajlds Hilu i natrag, opet prekoHita na veeru kod Zamka Deka Stro ala su ono bile izvrsne cigare! I onako divno vreme! Sad uopte nemani lepog vremena!Kad je Dun bila jo detence od pet godina, i kad ju je on svake druge nedelje vodio u Zooloku batu, da jeizvue iz drutva onih somsdveju dobrih ena, njene majke i babe, na kad bi na steni iznad medvee peine,na vrh svoga kiobrana naticao zemike za njene omiljene medvede kamo su onda bile sjajne cigare!Cigare! Nije uspeo da preivi ak ni osetljivost svoga nepca! uvenog nepca kojim su se pedeset godina ljudikleli kad bi govorili o njemu i govorili: Forsajt najbolje nepce u Londonu! To nepce mu je u izvesnom smisludonelo i njegovo bogatstvo bogatstvo uvene kue sa ajem Forsajt i Trefri, iji je aj, kao niiji drugi, imaoneku romantinu aromu, dra neke saovim naroite originalnosti. Trgovaku kuu Forsajt i Trefri bila je nekaglasina o preduzimljivosti i tajanstvenosti, glas o naroitim trgovakim vezama, naroitim brodovima iznaroitih luka, sa naroitim trtovcima sa Orijenta.

Ala je on radio u tome preduzeu! Ljudi su radili u ono vreme, nisu se alili. Ova dana:a tenad ne mogu nida pojme znaee te rei.On je ulazio u svaku pojedinost, znao eve tsj se dogaa, ponekad presedeo nad poslom i D itave noi. Auvek je sam lino birao svojsj putnike, i ponosio se time. Njegova sposobnosgj da prozre oveka, govorio jeon esto, bila je tajn njegovog uspeha, a primenjivanje te neodoljive spo, oobnosti za odabiranje bilo jejedini deo posl u kojem je on stvarno uivao. Nije to bila kari jera za oveka njegovih sposobvosti. ak i sadkad je firma pretvorena u akcionarsko drutv s ogranienim jemstvom, i kad je drutvo bil u opadanju on jejo odavno bio izvukao svo novac, on je ocehao otru tugu kad je mislio n ono vreme. Koliko je bolje mogaoda proe ivotu! Morao bi biti sjajan advokat. ak j pomiljao i da se kandiduje za Parlamenat. Ko liko mu jeputa Nikola Trefri govorio: Ti b mogao da postane to god hoe, Do, samo d tako vraki ne pazi na sebe!Dragi stari Nik Takva dobriina, a tako nesreen ovek! uven Trefri! Taj nije nimalo pazio na sebe. Zato j iumro. Stari Dolion izbroja svoje cigare si gurnom rukom, na mu odjednom pade na um da c upita da li nijezaista suvie pazio na sebeStavi kutiju sa cigarama u dep na grudima zakopa kaput i poe uz duge stepenice prem svojoj spavaojsobi, navaljujui sav teret sa na jednu, sad na drugu nbgu i naslanjajui se n ogradu. Kua je bila i suvievelika. Kad s Dun bude udala, ako se ikad uda za onoga oveka kao to on misli da hoe, on e Kyhy izdati iprei u sobe za samca. Kakva mu je korist od pola tuceta slugu to oede besposleni, no vazdan, toliko staju.Ha zvuk zvonceta doe domostroitelj: kru! pan ovek s bradom, tiha koraka i sa naroito spooobnou dakuti. Stari Dolion mu ree dJ mu spremi veernje odelo: ide da veera u Klubukoliko ima otkako su se vratila kola poiro SU odvezla gospoicu Dun na stanicu? Tu soms od dva sata?Onda neka dou no mene uJJecr i p-Klub u koji stari Dolion ue kad izbi sedam ova, bio je jedan od onih politikih ustanova uiuer srednjegstalea koje su imale i bolje nae Upr tome to se o njemu mnogo govorilo, moda ba zato to se o njemumnogo govoiLo, on je davao neoekivane znake ivotne snage. L?uDima Je vesoms bilo dosadil da govorekako se Disjunion jedva dri. I stari bi Dolion t rekao,ali je ipak prelazio preko toga painom KJI ie JeDiljUDe sa pravim smislom za klub.

to ne istupi iz njega? pitao ga je esto Svidin koga je to jako muilo. to ne stupi u Poliglot?Nigde u Londonu ne moe dobiti ispod dvadeset ilinga bocu vina kao to je na Hajdedk, na bi onda tiimglaoom dodao: Ima ga jo samo pet hiljada tuceta boca. Ja ga pijem svake bogovetne nohn.

Razmisliu o tome odgovorio bi stari Dolion, ali kad bi stvarno razmislio o tome, uvek je iskrsavalopitanje pristupnine od pedeset gvineja, a trebalo bi mu etiri do pet godina da bude primljenu I nastavio jeda razmilja o tome.Bio je suvie star da bi bio liberal, i bio je Beh odavno prestao da veruje u politike doktrine svoga kluba, naste ga ak mogli uti i kako o nima govori kao o slaboj raboti, a inilo mu je zadovoljstvo da i dalje budenjegov lan, uprkos naelima oja su bila toliko suprotna njerovim. On je oduvek ocehao izvesno prezrenjeLrema toj ustavovi u koju je stupio pre toliko Todina, kad eu odbili!da ga prime u HoPo zato to se baviotrgovinom. Kao da nije bioravan ma kome od.njih! I s je, naravno, pre zirao klub koji ga je p r i m i o. lanovi su bil beznaajni ljudi:berzanski senzali, belenic drabenici i ko zna ta jo. Kao i mnogi drug ljudi jaka karaktera ali sa malooriginalnost stari Dolion je slabo uvaavao stale kome pr pada. On se verno drab njegovih obiaja, drtvenih i drugih, ali ih je potajno u sebi sm trao za prostu bagru.Godine i filosofsko gledanje ia stvari, koj je imao u dovoljnoj meri, behu mu ublaili oro enje zbog porazakoji je bio pretrpeo u Ho Pou, i on je sad u njegovim mislima sija kao kralj klubova. I on bi ve tolike godinbio njegov lan samo da njegov predlaga, De Hering, nije onako olako shvatio svoju duios, Oni zaista nisuznali ta rade time to ga n primaju. Ta ta, njegovog sina Do primili s odmah, i ako se ne vara, deko je jonjihov la Pre osam godina je primio od njega jedno pism datirano iz njega.On nije bio u Disjunionu moda ve n moliko meseci, i kua je bila podvrgnuta onom arenom ibljetavom doterivanju, kojim s obino prevlae stare kue i lae kad hoe d ih prodadu.Grozna boja zidova u sobi za puenje, mislio je u sebi. Trpezarija je dobra.

Njena tamna okoladna boja oivljena svet zelenom bila mu je no volji.On porui veeru, na sede u isti kut, mo, i za isti ero stvari nisu mnogo odmakle napre u Disjunionu, klubuskro. radikalnih naela za kojim je obino sedeo sa mladim Dolionom, p dvadeset i pet godina, kad Ta je

on, za vrem raspusta vodio u pozorite. Deko je voleo p zorite, i stari Dolion se cehao kako je o obinosedeo prema njemu, prikrivajui svoj

somssomsuenost ispod paljive ali providne nemarsti.Poruio je za sebe i onu istu veeru KOJU. somsladi uvek birao; supu, prene ribice, kotlet i tortu. Ah, samo da je jo i on tu premasomssomssomsNzih dvojica se nisu bili videli ve etrna,sH godina, i stari Dolion se za tih etrnaestgoDina niJe sad PRVI PUT pita Da li moda nema i njegove krivice u toj stvari njegovog sina. somsesrenaljubav sa onom afektiranom koketom DajjajoM Tornvordi sada, Danajom Pelju, erkom Antonia Tornvordi,bila ga je odbacila u zagrljaj Dunine majke. Moda je trebalo da on nekako sprei taJ brak: bili su suviemladi;ali posle iskustva sa Doovom preteranom osetljivou, on je eleo da ga vidi to pre oenjenog. Aetiri godine kasnije doao je slom! On, razume ce, nije Morao da odobri postupak svoga sina u tomeslomu; razum i vaspitanje ta kombinacija snanih initelja koja je pretstavljala njegova naela govorili sumu o toj nemogunosti, ali je njegovo srce vapilo iz glasa. Sumorna svirepost te stvari nije imala milostiprema srcima! A tu je bila i Dun, taj atom s plamenom kooom, to se puzala svuda uz njega, preplela se iobavila oko njega, oko njegovog srca, koje je postalo igraka i utoite za majune i nejake stvorove. On jesvojom karakteristinom pronicljivou jasno uviao da se mora rastati s jednim ili s drugim: nikakvepolumere nisu pomagale u takvom poloaju. U tome je bila njegova tragedija i majuni i nemoni stvor jenadvladao. e moe ovek u isto vreme i tratiza zecom i goniti s kerovima, i eto zato se on oprostio sasinom.

A tajrastanak je jo trajao.

Saga Forsajtima, GOn je ponudio da i dalje daje jednu skromn sumu mladome Dolionu, ali je ovaj to odbio, to je odbijanjemoda njega uvredilo vie neg sve drugo; jer je s njim bila otila i poslednj mogunost davanja odukenjegovom prigueno oseanju ljubavi, i s njim je doao tako opiplji i stvaran dokaz o prekidu, do kakvog sedolaz samo usled nekog prenosa imanja, ili nekog p klona, ili odbijanja poklona.Veera mu nije nimalo prijala. etvrt boc ampanjCa bee neko oporo i gorko pie, ni nali HaVeuveCliquotsiz starih dana.Pri kafi mu doe pomisao da bi mogao d ide u operu. Stoga uze Tajm;s jer u drug listove nije imaopoverenja i proita progra za to vee. Davao se Fidelio.Bogu hvala to nije veka od onih skoro skle; panih nemakih lakrdija od onoga Vagnera!Poto stavi na glavu svoj starinski ei za operu, koji je svojim obodom spljotenim o upotrebe i svojomogromnom irinom izgleda kao znamenje veih dana, i poto izvue etar par vrlo tankih, bledo plavihrukavica od japeh koe, to su ja mirisale na ruski juht usle toga to su stalvo leale uz kutiju sa cigaram udepu gornjeg kaputa, on sede u jednopren najmljena kola.Kola veselo zazvrjae kroz ulice, a staro Dolionu pade u oi njihova neobina ivost.Mora biti da hoteli dobro pazare rr misli on. Pre nekoliko godina nije bilo ni jednog od tih velikih hotela.

On se sa zadovolj stvom seti da tu negde u blizini ima neko imanj Tome sad sigurno vrednost skaeneverovatno na glo. Ala je ovo saobraaj!Polazei od tih misli, on se sa zadovoljstvo predade jedvom od onih bezlinih razmiljanj tako neobinih zajednog Forsajta, u kojima

resnim delbm leala i tajna njegove nadmonoTll nad njima. Kako su ljudi siuni stvorovi, s kaMo ih imasilno mnogo! I ta li e najzad JLTH s njima svima?Izlazei iz kola on posrnu; plati koijau taNo njegovu odreenu taksu, prie kasi za karte da kupi ulaznicuza svoju fotelju u parteru, i stajae nek vreme tu s kesom u ruci on je uvek nvsio novac u kesi, poto nijenikako odobravao obiaj da se novac dri prosut no depu, kao to rade danas mnogi mladi ljudi. Blagajnikizvire napolje, kao stari pas iz svoje kuice.

ta! viknu somson iznenaenim glaeom, rospodin Dolion Forsajt? Vere mi jeste! Gospode boe! Nisamvas video ve toliko godina! Gde je sad ono vreme? Ta ta, vi i va brat, onaj drabenik gospodin Treker, nag. Nikola Trefri vi ste ovde zauzimali no est eedam fotelja redovno pre cele sezone! Pa kako ste,gospodine? Nismo se podmladili od onda!Oi staroga Doliona dobie tamniju boju, i on plati svoju gvineju. Nisu ga zaboravili!Ue u dvoranu uzzvuke uvertire, kao neki stari ratniki konj u boj.Poto sklopi cilindar, sede izvadi rukavice boje majine duice na svoj stari nain, na uze dogled da malodue razgleda no pozoritu. Kad najzad spusti dogled na svoj sklopljeni cilindar, on se zagleda u zavesu.Ocehao je oolnije nego ikada da je s njim sve svreno. de su sad sve one ene, one divie ene kojih je nekadbila puna Kyha? Gde je ono nekadanje oseanje u srcu s kojim je oekivao neku od onih slavnih pevaica?Gde je ono isto fizioloko oseanje opojnosti ivota i njegove oopstvene moi Da uiva u svemu tome?g pajvei,somsljubitelj opere u svoje vreme! Sad ie nema ni opere. Taj njihov Vagner je sveupropastio; nema vie melodija, ni glasova d ih pevaju. Ah, da divnih pevaa! Nema vicj onakvih! Sedeo je i

gledao igranje poznatih scec; sa oseanjem obamrlosti u srcu.Od srebrnaste kovrde nad njegovim uvom, r do poloaja njegove stopale u njenoj lakovanoj cj peli sagumenim federima sa strane, na staro Dolionu nije bilo nikakvog znaka nezgrapnosJ ni slabosti. Bio jeskoro isto onako prav ka i u ono vreme kad je dolazio svake noi; vc mu je bio dobar kao i nekad ili bar skoristo onako dobar. Ali kakvo strano oseanje z mora irazoaranosti!On je celog svog ivota imao obiaj da u u stvarima, ak i nesavrenim stvarima bilo je mnogo takvihnesavrenih stvari u svemu je uivao umereno da bi se odra mlad. Ali ga je sad ostavila i ta njegova crnsobnost za uivanje, njegova filosofija, a ostasoms mu je samo neko strano oseanje da je svren sa svimtim. ak ni hor robijaa, ni Florij; nova pesma ne mogoeda odagnaju sumorni s mrak njegove osamljenosti.Samo da je i Do s njim! Njemu sad msoms biti etrdeset godina. Straio je etrnaest p dina ivota bezljubavi svoga jedinca sina! Co nije vie prokalsomseni u drutvu. Sad je oj njen. Stari Dolion nije mogao dase uzdri j na neki nain ne izrazi svoje odobravanje to postupka, te je sinu poslao u koverti ek i pet stotinafunti. ek mu je bio vraen u jej nom pismu iz HoPoa, a pismo je glasil

Najmiliji oe,Va plemeniti dar pozdravio sam dobrod licom kao znak da ne mislite tako loe o men! Ja vam ga vraam,ali ako biste vi nali zdNo da ga uloite u korist maliana mi sZSovem Doli koji nosi nae krteno ime, gapo milosti i naeprezime, ja bih se radovao. a NaDam se D sveg cPa Da vas zdravlje dobro sluki kao i uvek.Va sin koji vas voli Do.Pismo je bilo kao i mladi. Uvek je bio d,ubazne prirode. Stari Dolion mu je odgovorio:Dragi moj Do,Suma od pet stotina funti vodi se u mojim knjigama u korist tvoga deka, pod imenom Doliona Forsajta, i utoku vremena e joj se dodavati kamata od procenata. Nadam se da si dobro. Moje zdravlje je zasadadobro.Tvoj odani otac Dolion Forsajt.I svake godine na dan prvog januara on je dodavao jo no jednu stotinu i kamatu. Suma je rasla: o iduojNovoj Godini dostii e sumu od hiljadu pet stotina i nekoliko funti. I teko je bilo kazati koliko je onzadovoljstva imao u tome godinjem poslovanju. Ali je dopisivanje na tome ostalo.I pored sve ljubavi prema sinu, u prkos nagonu koji mu je delom bio uroen, a delom doao kao posledicakao i kod tolikih hiljada ljudi iz njegovog stalea obavljanja i promatranja poslova, to ga je nagonilo dapostupke ocenjUJe prema posledicama pre nego prema naelima u dNu njegove due postojalo je oseanjeneke pelagodnosti. Prema svima okolnostima, ev bi sin imao da ode do vraga; takav se bar

zakon postavlja u svima romanima, propovedi i dramama koje je on ikad itao, uo, ili gledA kad je primio natrag svoj ek, njemu uinilo kao da neto negde nije u redu. Za njegov sin nije otiao dovraga? Ali najzad bi to mogao znati?

uo je, razume se u samoj stvari pos! pao se da to pronae da Do stanuje u S Dons Vudu, da ima kuicu sbatom u Vista Evenju, da vodi svoju enu u drutvo evaki nain neko udno drutvo i da im? dvoje dece:maliana koga zovu Doli s obzi na okolnosti to mu se ime inilo cinino, stari Dolion se bojao j cinizma inije ga vol i devojicu no imenu Holi, to se rodila no venanja. Ko moe znati kakve su stvarno p likenjegovog sina? On je pustio da se ka talie, prihod koji je bio nasledio od maji oca, stupio je u Lojd kao landrutva za osi ranje brodova; a radio je i slike akvar Stari Dolion je to znao, jer ih je kriom kupo s vremenana vreme, poto je jednom sluajn izlogu jednog trgovca slikama video potpis ime evoga sina pri dnu jednogizgleda Te Akvareli mu se nisu dopadali, a nije ih h veati i zbog potpisa, nego ih je drao ai ane u jednojfioci.U velikoj zgradi opere obuze ga silna e: da vidi sina. Seao se dana kad je imao obi da ga, u odelu od mrkogholandskog platna, li vlai ispod svoda svojih rairenih nogu; na z mena kad je trao pored dekovog ponia iu ga da jae; dana kad ga je prvi put odve kolu. Bio je to mio i dobroudan vra. P ie otiao u Iton, dobio jetamo moda ns malo suvie od onoga dranja za koje js st Dolion mislio da se moe dobiti samo u takustanovama i no skupe nape; ali je uvek bioeRan. Uvek dobar drug ak i posle Kembrisoms moda i suvie rezervisan, usled vaspitnih U rodnosti kojeje imao. Naklonost staroga Do oNa prema naim srednjim kolama i univerl tetima nije se menjala, i on jedirljivo odras svoj stav pun divljenja i nepoverenja premaedM vaspitnom sistemu podeenom za najvieKjeve drutva u zemlji, A kojim on nije imao somspeu Da se koristi... Sad kad je Cun otila i stavila fa, ili kaoda ga je ve ostavila, za fcera bi bila uteha da opet vidi svoga sina. Oseajui se kriv zbog izdaje koju iniprema prodici, svojim naelima i svome staleu, stari Colion zaustavi pogled na pevau. Slabo do somsU!aboga bedan stvor! A Florijan, prava klada!Pretstava se svrila. Danas je lako zadovoljIti svet.HA ulici prepunoj sveta on ote jedna kola ispred nosa nekom krupnom i mlaem gospodinu, koji ih je vegledao kao svoja. Put ga je vodio kroz Pel Mel, a koija, mesto da tera kroz Zeleni Park, na oku skrenukroz Sent Demsovu ulicu. Stari Dolion proturi ruku kroz rtvor NA krovu kola on nije trpeo da ga voze vannjegovog uobiajenog puta; ali ipak, kad skrenue u ulicu i on se nae preko puta kluba HoPo, ona enjakoja ga je muila cele veeri nadvlada u njemu. On doviknu koijau da stane. Ui e unutra da upita da li jeDolion jo lan kluba.I ue. Hol je izgledao tano onako kao i nda kad je on dolazio da veera tu sa Dekom Heringom, i kad jeklub imao najboljeg kuvara u Londonu. On pogleda unaokolo onim bistrim, pravim pogledom koji mu jecelog ivota pomagao Da bude bolje usluen nego mnogi drugi ljudi.Da li je gospodin Dolion Forsajt jo lan ovde?

Jeste, gospodine, i sad je u klubu. VaJ ime molim?Stari Dolion se tre iznenaeno.

Njegov otac pee s;:. I poto je to rekao, on zauze poloaj leimokrenut kaminu.Mladi Dolion, koji je ba u tom trenutk polazio iz kluba, bee stavio na glavu eir i ba je prelazio prekohola, kad ga vratar srete Nije vie bio mlad, kosa mu je bila prosedz a lice neto malo ua reprodukcijaoevo lika sa istim oborenim brkovima nesumnjivsoms iznureno. On odjednom, preblede. Taj susret je biostraan posle tolikih godina, jer nitd na svetu nije tako grozno kao neka uzbudljiv scena. Sretoe se isastavie ruke bez ijedn rei. Zatim otac ree glasom koji je podrhtavaoj

Kako si, sine? Sin odgovori:Kako ste vi, tata?

Ruka staroga Doliona uzdrhta u tankoj svsoms tlo plavkastoj rukavici.AKO ide na istu stranu, mogu da te p vezem ree on.

I kao da su imali stalan obiaj da se sva veeri prate kui, izaoe i sedoe u kola;Starom Dolionu se inilo kao da mu je c porastao. Vie izgleda ovek u svakom pogled objasni on sam sebi,Preko od prirode lj baznog lica toga njegovog sina bee se navukl neka prilino potsmetljiva maska, kao daje okolnostima svoga ivota osetio potrebu da s zatitijoklopom. Njegove crte su bile nesumnjiv crte jednog

Forsajta, ali je izraz lica odava vie oveka naviknutog na samoposmatranje, ka izraz lica nekog naunika, ilifilosofa. Nem sumnje. da je za posleDnjih petnaest godina bi primoran da mnogo zagleda u sebe sama.Za mladoga Doliona prvi pogled na oca je desumnjivo bio neprijatan udar: izgledao je tako JJZnuren i star.Ali mu se u kolima uini kao da se nije skoro ni promenio, poto je jo jjMao svoj mirni izgled, koga se ontako dobro seao, bio jo prav i otro gledao.

Dobro izgledate, tata.Osrednje odgovori stari Dolion. Sad ga je obuzimala neka nelagodnost koju je

ocehao da mora da izrazi reima. Poto je ovako ONOVO dobio svoga sina, on je oseao da mora da saznakakvo je njegovo stanje.

Do, ree on, voleo bih da znam kako stoji materijalno. Sigurno ima dugova?On se tako izrazio da bi njegovom sinu bilo lake da prizna.Mladi Dolion odgovori ironinim glaoom:

He! Nemam dugova.Stari Dolion vide da je on ljut, i dohvati ga za ruku. Izloio se opasnosti, ali je ipak bilo vredno uraditi to, aLio se nije nikad durio na njega. Vozili su se dalje, opet ne govorei nita, sve do Stenhop Geita. StariDolion ga pozva da ue, ali mladi Dolion mahnu glavom.

Dun;nije tu pouri se da kae njegov otac: otputovala je danas u posetu. Valjda zna da se verila?Zar ve? promrmlja mladi Dolion. Stari Dolion izae prvi i, pdaajui taksu

za vonju prvi put u svome ivotu dade koijau pogreno zlatnik mesto ilinga.Strpavi novac brzo u usta, koija oinu kriom konja no trbuhu i odjuri ulicom.Stari Dolion okrete tiho klju u bravi, gUrnu i otvori vrata, na pozva prstom sina. Sin ga vide kako ozbiljnimizgledom vea kaput, a

na licu mu lebdi neki izraz deka koji namesoms rava da krade trenje.Erata na trpezariji behu otvorgna, evetlei; rac uvriut, samovar sa piritusnom lampom je umeo naposluavniku za aj, a sasvim kraj njega leala je neka maka drskog izgleda, spavala je na stolu zaruavanje. Stari Dolion odmah viknu jedno pis! Taj mu sluaj malo umiri oseana; on otkotrlja za makomsvoj cilindar

Ima buva ree on i ode za njom i oobe. Stojei na vratima to su iz hola vodil u prdzemna odeljenja,on viknu jo nekoliko puta pis! kao da hoe da sigurnije otera maku, kad se nekom udnom podudarnousluaja ozdo pojavi sluga.

Moete ii da legnete, Parfite, reej stari Dolion. Ja u zakljuati i pogasiti. Kad opet ue utrpezariju, maak no nesrei ue ispred njega s repom podignutim u vazduh, kao da hoe da stavi do znanjada je jo uno, etku prozreo njegov manevar da ukloni, slugu.Nekakva zla kob je celog ivota verno pratila sva domaa lukavstva staroga Doliona.Mladi Dolion nije mogao da se ne nasmei. On se dobro razumeo u ironiji, a te veeri muj je sve izgledaloironino. Epizoda sa makoi, primanje izvetaja o verenju njegove erke. Kao da nema s njim nikakve blieveze iego s tom cicamacom. I poetina pravda svega toga jako ga se kosnu.

Kako Dun sad izgleda? upita on. Sitan, mali stvor odgovori stari Dosomslion, kau da lii na mene, ali to je samo njihova ludorija. Vie lii na tvoju majku: ist oi i kosa.

Ah! A je li lepa?Stari Dolion je bio i suvie Forsajt da neto hvalio suvie otvoreno; naroito neJTO emu se od srca divi.

Ne izgleda loe... prava forsajtovska brada. Biu osamljen ovde kad mi ona ode, Do.Kad vide izgled njegovog lica u tome trenutku, mladi Dolion opet oseti onaj udar kao i kad je maloas prviput video svoga oca.

ta ete onda da radite, tata? Ona je sigurno silco zaljubljena u njega?

ta u da radim? ponovi stari Dolion s ljutitim prizvukom u glasu. Bie prava beda iveti ovdesasvim sam. Ne znam na to e sve ovo izai. Kamo lepa cpeha... Zastade malo na dodade: Pitanje je ta bibilo najpametnije da uradim s kuom.Mladi Dolion se osvrte i stade gledati no oobi. Bila je neobino prostrana i.sumorna, ukraena ogromnimslikama mrtve prirode kojih se on cehao jo kao deko pasa zaspalih s njukama naslonjenim na hrpamamrkve, zajedno s lukom i groem blago zauenim to lee jedno uz drugo. Kua je izgledala ogromna, alion nije mogao pi da zamisli svoga oca u nekoj manjoj kui, i sve je utolimo vie izgledalo ironino.U svojoj velikoj naslonjai s naslonom zamnjigu sedeo je stari Dolion, glavna figura svoje porodice, stalea iverovanja,sa svojom sedom glavom, elom nalik na kube, pretstavnik odmerenosti i reda i ljubavi zasvojinu. A isto onako samotan kao i ma koji drugi starac u Londonu.Sedeo je tako u tamnoj udobnostite sobe, kao lutka u rukama monih sila to nimalo ne vode rauna oporodici, staleu, ili verovanju, nego se kreu, kao maine, stranim procesima prema svrhama to se nedaju sagledati. Takav. je utk sak imao Dolion koji je imao bbjektivno oko.

Jadni stari tata! To je dakle cilj, svrha radi koje je iveo sa tako sjajnom, umerenou! Biti osamljen, apostajati sve stariji i udeti za ivom duom s kojom bi progovorio re dve!Sad i stari Dolion pogleda u sina. eleo je da razgovara o mnogim stvarima o kojima nije bio u stanju dagovori kroz tolike godine. Bilo je nemogue poveriti Duni svoje uverenje da e imanja u etvrti Goxoskakati u vrednosti; ni svoju nelagodnost zbog stranog utanja Pipina, vrhovnog nadzornika Drutva novogugljenokopa, u kome je on tako dugo bio pretsednik; jo manje o svome neraspoloenju usled padanjaakcija amerikog drutva Golgota; na ak ni o tome kako bi nekim zgodnim dogovorom mogao najboljeizbei plaanje naslednih, taksa, koje bi dolo posle njegove smrti. Ali pod uticajem olje aja, koju jeizgledalo da mea do beskonanosti, on najzad poe da govori. Tada kao da se pred njegovim oima otvorinovi izgled na ivot, obetovana zemlja razgovora, gde je mogao nai pribeite da se skloni od valovaiekivanja i aljenja; gde je mogao da ublaava bolove svoje due opiumom smiljanja kako da zaokruglisvoju imovinu, da uini veitim samo onaj deo sebe sama koji ima da ostane iv.Mladi Dolion je umeo divno da slua: toje bila jedna njegova velika osobina. Drao je oi uprte u oevo lice,i tek s vremena na vreme postavio bi no neko pitanje.No zidni sat izbi jedan pre nego to stari Dolion bee dovrio, a na taj zvuk iskucavanja njemu kao da seodjednom povratie sva njegova naela. On iznenaenim izgledom izvadi svoj aoovnik i ree:Ja moram u krevet, Do!

Mladi Dolion ustade i prui ruku da pomogne ocu da ustane. Starevo lice je opet izgledalo iznureno iupalo, ali je bilo stalno okrenuto u stranuuZbogomj sine; pazi na sebe.

Proe jedan trenutak i mladi Dolion, okrenuvi se na levokrug, izae kroz vrata. Jedva je mogao da vidi;osmeh mu je podrhtavao od uzbuenosti. Nikad za svih petnaest godina otkako je prvi put uvideo da ivotnije tako jednostavna stvar, nije imao utisak da je on tako neobino zapleten.

Glava treaVEERA KOD SVIDINAU Svidinovoj narandastoj i svetloplavoj trpezariji to je gledala u Park sto je bio postavljen za dvanaestoooba.Kristalni luster, pun upaljenih svea, visio je nad njegovom sredinom, kao neki dinovski stalaktit, i rasipaoje svoje zrake no irokim, zlatnim ramovima ogledala, no mermernim ploama na stolovima za sluenje izlatnim stolicama sa izvezenim seditima. Sve je odavalo onu ljubav prema lepome dubovd.sacu...u.svakoj porodici Koja je imala da sebi kri put u drutvu, iz prostijeg srca prirode. Svidin zaista nije trpeojednostavnost, nego je imao ljubav prema kitnjastoj raskoi, koja ga je uvek u njegovom drutvu isticala davai kao ovek visokog, premda neto rasnonog ukusa; a iz njegovog shvatanja da niko ne sme ui unjegovu kuu, a da ne opazi da je on bogat ovek, kod njega se razvilo takvo nepokolebljivo i trajnooseanje zadovoljstva, kakvo mu nikakve druge okolnosti u ivotu nisu pruale.Otkako se povukao od poslovanja sa kupo viiom i prodajom kua, od zanimanja koje je, pr njegovojsopstvenoj oceni, bilo kukavno, naroito s obzirom na poslovanje odeljenja za licitacije, on se podao svomeuroenom, aristokratskom ukusu.Savrena rasko njegovog ivota u poslednje vreme bee ga uobliila kao. muvu u eeru; a njev duh, ukome se od jutra do mraka malo to zbivalo, sastojao se iz dva zanimljivo suprotna oseanja: iz dugotrajnogi snanog zadovoljstva to je sam sebi prokrio put i stekao bogatstvo, i iz nekoga oseanja da ovek takootmenih sklonosti nije nikako smeo da dopusti sebi da prlja svoj duh nekim radom.Stajao je kraj trpezariskog. ormana, u belom prsniku sa dugmetima od zlata i oniksa, i posmatrao kako slugadublje zavlai grlie triju boca ampanjca u vedra s ledom. Izmeu iljastih vrhOva njegovog krutog, visokogokovratnika, koji on iako ga je prilino bolelo kad se okretao ne bi pipoto promeiio, stajala je nepominobleda put njegoveg podbratka. Oi su mu preletale s boce na bocsoms. Raspravljao je sam sa oobom i ovakorazlagao: Dolion popije au moda i dve: on tako jako pazi na sebe. Dems, taj ti danas vie ne pije.Nikola... Fani i on e se nalivati vodom. i to nee biti nita udno! Soms se ne broji; ah, ti mladi sinovciOomsu je trideset i jedna ne mogu da piju. Ali Bozini? Oseajui u imenu toga tuinca neto van domaajasvoje filosofije, Svidin zastade. U njemu se rodi neka strepnja. e bi se moglo rei kakva. Dun je tekdevojka, uz to jo i zaljubljena. Emilija pospoa Dems voli dobru au ampanjca. Za Duli je on suvieopor: jadna stara, ta je sasvim izgubila nepce. to se tie Heti esman! Pomisao na tu staru prijateljicuizazva oblak misli to zamuti stakleni sjaj njegovih oiju: ne bi ga nimalo zaudilo ao bi ona popila jedno polaboce.

Ali kad je pomislio na jo jednog svog preostalog gosta, preko lica mu psomsee neki izraz kao u maka kojise sprema da prede: gospoa Ooms! Ona moda nee piti mnogo; ali. e znati da ceni ono to pije; pravo jeuivanje dati njoj dobro vino! Lepa ena a uz to jo i simpatina.Sama ta pomisao bee ve kao ampanjac! Pravo je uivanje posluiti dobrim vinom mladu enu koja takolepo izgleda, koja ume da se odeva, ima divno ponaanje, sasvim otmeno pravo je zadovoljstvo ugostiti je.Tu on, prvi put te veeri, pokrenu s bolom glavu tamo i ovamo, izmeu otrih vrhova svoga okovratnika.

Adolfe, ree on. Metnite jo jednu bocu.On e sam popiti moda poprilino, jer se, zahvaljujui onome Blajtovom receptu, oceha neobino dobro, auvao se i. da danas ne rua. Beh se nedeljama nije tako dobro ocehao. I napuivi donju usnu, on izdadeposlednja uputstva:

Adolfe, eamo par kapi zapadno indijanskoga, kad se bude dolo do unke.Preavi u preteoblje, on sede na ivicu jedne stolice, rairenih kolena, a cela njegova krupna, glomaznaprilika kao da se odmah umota u neku praiskonsku nepominost, udnu i punu iekivanja. Bio je gotov dase digne za tili as. Mesecima ve nije prireivao veere. Ova veera u ast Dunine veridbe inila mu se

isprva kao neka dosadna dunost meu Forsajtima obiaj sveanog proslavljanja veridbe prireivanjemgozbi pobono se odravao, ali kad je svrio posao oko slanja pozivnica i poruivanja obeda, on se osetioprijatno uzbuen.I sedei tako, s asovnikom u ruci, debeo i gladak, i zlatast, kao zaglaena lopta masla, on nije mislio nita.Neki viook ovek sa zaliscima, koji je nekad sluio kod Svidina, a sad je bio piljar, ue i prijavi:

Gospoa esman, gospoa Septimus Smol! Uoe dve gospoe. Ona to je ila napredu crvenom, imala je iroke, stalne mrlje iste boje na obrazima i tvrd, smeo pogled. Ona poe pravo premaSvidinu, pruajui mu ruku utegnutu u dugu rukavicu ukaste boje.

No, Svidine, ree ona, otkad vas nisam videla! Kako ste? O, dragi mladiu, ala se vi gojite!Samo je ukoenost Svidinovog pogleda odavala njegovo uzbuenje. Grudi su mu se nadimale od nemeljutine pune neizreenog gunanja. Prostaka je stvar biti gojazan i govoriti o tome; ali on samo ima jaaprsa i nita vie. Okrenuvi se svojoj sestri, on je zgrabi za ruku p ree zapovednikim glasom:

No, Duli!Ga Septimus Smol bila je najvia od sve etiri sestre. Njeno dobro, oblo staro lice bee postalo pomalokiselo; bezbrojne bore od natmurenosti izbrazdale su ga uzdu i popreko, kao da je, sve do te veeri, biloutegnuto u masku od gvozdene ice, koja je, poto je naglo uklonsomsena, ostavila za sobom sitne talasienepokorne puti preko celog snjenog lica. ak su joj i oi bile natmurene. Tako je ona pokazivala svetu svojealjenje zbog gubitka Septimusa Smola.Ona je bila uvena sa svoje spooobnosti da kae baono to ne treba rei, na bi onda, uporna kao i svi njeni,ostajala pri onome to je ve rekla, dodajui jo neto neumesno, na tako sve dalje. Pb smrti njenoga mua,porodina upornost, i porodina sklonost prema goloj stvarnosti ostale su jalove u njoj. Poto je, kad bi jepustili da govori, bila u stanju da govori

I

no nekoliko eati bez trunke ivosti, da pria sa epskom jednolikou bezbrojne prilike u kojima ju je sreaizneverila, ona nije nikad mogla da opazi da njeni sluaoci gledaju sa simpatijom na postupke cpehe, jer jebila nezlobiva srca.Kako je pak, jadnica, dugo sedela kraj postelje svoga mua Smola oveka slabog zdravlja, ona se na tonavikla, na je u bezbroj kasnijih prilika sedela beskonano dugo da zabavlja bolesne ljude, decu i drugenemone osobe, i nikad se nije mogla osloboditi oseanja da je ovaj svet najnezahvalnije mesto u komeneko moe da ivi. Iz nedelje u nedelju ona je sedela pred nogama onoga neobino duhovitogpropovednika, Preasnog Tomasa Skolksa, koji je imao jak uticaj na nju; ali je uspela da ubedi svakog da jeak i to zao udes. U porodici je ona ve bila ula u poslovicu, te se za nekoga ko je bio naroito oajangovorilo da je prava Duli. Takvo duevno raspoloenje bi vep do etrdesete godine ubilo svakoga ko nijeForsajt, dbk je njoj bilo sedamdeset i dve, a nije nikad izgledala bolje. Uz to se osealo da kod nje jo postojesposobnosti za uivanje, koje bi se jo mogle ispoljiti. Imala je tri kanarinke, maka Tomi i pola papagajazajedniki ca sestrom Hester; i ti jadni stvorovi koje je stalno drala daleko van Tomievog domaaja jer jeon, znate, dosta nervozan prema ivotinjama, za razliku od ljudskih stvorova, videli su da ona ne moe da nebude utuena, na su joj bili vrlo odani.Veerasje ona bila tamno velianstvena u crnoj Svili sa prsima ljubiaste boje i bojaljivim trougaonimizrezom na njima, krunisanim crnom kadifenom pantljikom oko osnovice mravog grla; jer je svaki Forsajtsmatrao da je crno i ljubiasto vrlo edna kombinacija za veernju haljinu.Mrtei se prema Svidinu, ona ree:

Ana je pitala za tebe. Nisi bio kod ne bogzna otkad.Svidin zakai palce za pazuha od prsnika, na odgovori:

Ana postaje sve slabija. Treba da zovete lekara.Gospodin i gospoa Nikola Forsajt! Niiola Forsajt s uzdignutim pravougaonim

obrvama, imao je na licu osmeh. Tora dana je bio uspeo da sprovede jednu zamisao o zaposlenju jednogplemena iz Gornje Indije u rudnicima zlata na Cejlonu. Njegov omiljeni plan izglasan je uprkos vrlo velikimtekoama, i on je, s pravom bio zadovoljan. To e udvostruiti proizvodnju rudnika, a oto, kao to je onesto odluno dokazivao, sve iskustvo dokazuje da ovek mora da umre, savreno je beznaajno da li eumreti kao bedan i nemoanstarac u svome rodnom kraju, ili preravo, od vlage, na dnu nekog rudnika utuini. Glavno je to da e se tom promenom u njegovom ivotu koristiti Britansko Carstvo.Njegova je spooobnost bila nesumnjiva. Podigavi svoj slomljeni nos prema sluaocu, on bi dodavao:

Zbog toga to namje nedostajalo stotinak takvih bednika, mi nismo plaali dividendu ve nekolikogodina, i pogledajte kako stoje nae akcije: ne mogu da dobijem ni deset ilinga za nih.A bio je i u Jarmutu, na se vratio otuda sa oseanjem da je svoj ivot produio bar za deset godina. Kako uezgrabi Svidina za ruku i viknu aljivim glasom:

No, evo nas, opet smo tu!

Gospoa Nikole Forsajta, bledunjava ena, smeila se iza njegovih lea osmehom preplaeno. veselim.Gospodin i pospoa Dems Forsajt! Gospodin i gospoa Soms Forsajt!

Svidin sastavi pete, s potpuno dentlmenhkim ponaanjem.No, Demse i Emilija! Kako si ti, Somse? Kako ste vi?

Njegova ruka obuhvata Ireninu, a oi mu se izbuljie. Divna je to ena neto malo i suvie bleda, ali njenstas, oi, zubi! Suvie lepa za toga klipana Somsa!Bogovi behu dali Ireni tamno smee oi i zlatnu mosu: onu udnu kombinaciju to privlai muke poglede iza koju se kae da je znak slabog karaktera. A puno, meko bledilo njenog vrata, i plea iznad zlatasteveernje haljine davala; je njevoj pojavi neku zanosnu neobinost.Iza nje je stajao Soms, koji nije skidao oiju s vrata svoje ene. Skazaljke na Svidinovom aoovniku, koji je onjo drao, u ruci, behu prele osam sati. Bilo je ve prolo pola sata od vremena kad je on obino veeravaoa jo toga dana nije ruao i neko udno praiskonsko nestrpljenje poinjae da se javlja u njemu.

Dolion nema obiaj da zakasni, ree on Ireni e neobuzdanh ljutinom u glasu. Sigurno ga je Dunzadrada.

Pa zaljubljeni uvek zakanjavaju, odgovori ona.Ovidin je gledao netremice u nju. Neko tamno rumenilo mu preli obraze.

He bismeli da rade takve stvari. To je opet neka modna glupost!I iza fora neiskazanb silovitog izliva izgledalo je kao da grme i tutnje glasovi iskonskih pokolenja.

Recite mi kako vam se dopada moja nova zvezda, ika Svidine, ree Irena.Meu ipkama na grudima njene haljine blistala se petokraka zvezda izraena od jedanaest dijamanata.somsSvidin pogleda zvezdu. On je imao prilino ukusa za drago kamenje i niko nije mogao smisliti prijateljskijepitanje da mu skrene panju na druge stvari.

Ko vam je to dao? upita on.Soms.

Ha njenom licu nije bilo nikakve promene, ali se Svidinove oi izbuljie, kao da je naglo optereenvidovitou.

Meni se ini da je vama prilino dosadno kod vae kue, ree on. Kad god vam se bude prohtelo dadoete kod mene na veeru, ja u vam dati najbolje vino to se moe dobiti u Londonu.

Gospoica Dun Forsajt, Gospodin Dolion Forsajt... gospodin Bozini!Svidin mahnu rukom i viknu gromoglasno:

Veeru! Dajte veeru!Uzeo je pod ruku Irenu, na osnovu toga to

ju nije imao u gostima otkako se udala. Dun jepripala Boziniu, koji je doao izmeu Irene isvoje verenice. S druge strane. pored Dun bioje Dems sa gospoom Nikole Forsajta, na stariDolion sa gospoom Dems, Nikola sa Heti esman,na su Soms I gospoa Smol zavravali krug do.Svidina. trtsoms somslJsomsucsoms.Porodine veere Forsajtovih dre se strogo izvesnih predanja. Ha njima, na primer, nema h o g sd o e u v ge s. Niko nije znao razlog za to. Meu mlaim pokolenjima postoji teorija koja kae da je to poteklo odstrane cene ostriga, ali je mnogo verovatnije da je to dolo iz elje da se to bre pree na stvar, i odispravnog

praktinog smisla koji je uvideo da je h o r sd o e u v r e s besposlica. Samo su Demsovi, koji nisu bili ustanju da se. odupru skoro opgem obiaju u Park Leinu, ionekad izneveravali taj obiaj.Poto eu ee spustili na stolice, nastupi utljiva, skoro muna nepanja jednog prema drugome, koja jetrajala sve doprvog jela, ali isprekidana primedbama kao: Tom je opet nevaljao; ne znam ta mu je sad! Aiaeigurno ne silazi dole pre podne. Kako se zove tvoj lekar, Fani? Stabs? To je arlatan! Vinifred? Ona imamnogo dece. etvoro, zar ne? Mrava je kao pritka! ta si platio za ovaj eri, Svidine? Mnogo skupo za mojraun.Uz drugu au ampanjca ve se uo neki agor u kome ee, kad bi se izdvojio od sporednih upadica i sveo nasvoj osnov, moglo videti da Dems neto pria, i da ta pria traje tako dugo da ponekad potisne u stranu iono to je bilo opte poznato kao kruna svake gozbe kod Forsajta oviji but.Nijedan Forsajt nije nikad priredio veeru da ne iznesesoms oviji but. U njegovoj sonoj temeljnosti imaneega to dolikuje ljudima dobrog stanja. Hranljiv je i ukusan: neto ega se ovek dugo ceha poto ga jejeo. On ima svoju prolost i svoju budunost, kao ulozi u banci. To je neto o emu se moe raspravljati.Svaka grana porodice se uporno drala mesa iz nekoga kraja: stari Dolion se kleo Dortmurom; Dems je bioza ovetinu iz Velsa; Svidin za Sautdaun, dok je Nikola tvrdio da se ljudi mogu rugati, ali da nema ovetinekao to je nju zilandska. to se tie Rodera, originalnog dosetljivca meu braom, on je morao da pronaeneki naroiti kraj za sebe, na je, sa dovitljivou dostojnom oveka koji je za svoje sinove izmislio novozanimanje, pronaao jednu mesarsku radnju gde se prodaje ovetina iz Nemake; i kad mu je neko za toprigoeorio, on je pokazao mesarski raun iz kojeg se videlo da je on plaao skuplje nego ma ko od njih. Tomprilikom,je stari Dolion, okrenuvi se Duni, rekao u jednom nastupu filosofskog raspoloenja:mi Forsajti smo ti udna, nastrana bagra, moe mi verovati. To e i sama videti kad bude starija!Samo se Timotije drao no strani; jer iako je slatko jeo oviji but, on se bojao da mu moe koditi.Za nekoga koga Forsajti zanimaju psiholoki, taj poDatak o ovijem butu je od prvostepene vanosti, jer onne samo to daje sliku njihove upornosti, i skupne i pojedinane, nego ih oznaava da oni no sastavu inagonima spadaju u onu veliku klasu to polae na hranljivost i ukusnost, a ne uzmie ni pred kakvomsentimentalnom udnjom za lepim.Mlai lanovi porodice stvarno bi proli bez buta, pretpostavljajui mu misirsku koko, ga salatu od jastoganeto to deluje na matu, a manje je hranljivo ali to su bile enske; ili ako su bili muki, onda su oni bilizavedeni od svojih ena ili majki, koje su, poto su morale da jedu oviji but otkako su se udale, sad u duesvojih sinova unosile neko potajno neprijateljsko raspoloenje prema njemu.Kad se zavrila velika prepirka o ovijem butu, prelo se na unku iz Tjukberia, uz onih nekoliko kapizapadnoindijanskoga. Svidin se toliko zadrao na tome jelu, da je izazvao zastoj u toku veere. ak je bioprestao i da uestvuje u razgovoru, samo da bi se to predanije posvetio tome poslu.

Ca svoga mesta do gospoe Septimus Smol, CoMCfje posmatrao. On je imao izvesan razlog da posmatraBozinia u vezi s nekim planom za zidanje. Arhitekt bi mogao odgovoriti njegovoj svrsi: inio mu oe bistar,dok je tako sedeo leima naslonjen na naslon stolice i udljivo pravio bedeme od mrvica hleba. Soms jezapaao da mu je veernje odelo dobro skrojeno, ali suvie malo, kao da je od pre mnogo godina.Video ga je kako se okree Ireni, i kako joj neto govori, a njeno lice se sija, onako kako je eeto video da sesija kad govori s drugim ljudima nikad kad govori s njim. Pokuao je da uje ta govore, ali je tetka Duligovorila neto.Zar se to nije Somsu uvek inilo udno? Koliko prole nedelje je onaj cenjeni g. Skols bio tako duhovit usvojoj propovedi, tako zajedljiv: Jer, kakva je korist oveku rekao je on ako sauva duu svoju, a izgubi sveimanje svoje? To je danas, rekao je on dalje, deviza srednjeg stalea; ali ta je hteo time da kae? To,naravno, moe biti ono to srednji stale veruje to ona zna. A ta misli Soms?On odgovori rasejano:ta ja znam? Skols je neozbiljan ovek, zar ne? Jer je Bozini u tome trenutku gledao unaokolo no stolu, kao

da istie osobenosti pojedinih gostiju. I Soms se domiljao ta li govori. Sudei no njenom osmehu, Irena seslagala s njegovim primedbama. Izgleda kao da se ona uvek slae s drugim ljudima.Oi su joj bile okrenute prema njemu. Soms odmah obori pogled. Osmeh na njenim. usnama, bio je zamro.Neozbiljan ovek? ta li to Soms hoe da kae? AKO je r. Skols neozbiljan ovek, on, svetenik onda svakimoe biti neozbiljan ovek... To je strano!

No, na tako i jeste ree Soms.Dok se tetka Duli za trenutak utke zgraala, on kao da u nekolike Irenine rei, koje su zvuale kao:Napustite svaku nadu, vi koji ulazite ovamo!Ali Svidin bee gotov ca unkom.

Gde kupujete gljive? govorio je on Ireni glasom dvorskog oveka. Treba da idete kod Snejliboba:tamo ete ih dobiti svee. Oni sitni prodavci nee da se potrude.Irena se okrete da mu odgovor, a Soms vide kako je Bozini posmatra i smeka se za svoj raun. udan nekiosmeh, ima taj ovek! Pomalo priglup osmeh, kao u deteta kad je zadovoljno. to se tie Dordovognadimka gusar njemu oe to ne dopada ba mnogo. I videi da se Bozini okrenuo Duni, Soms se nasmeitakoe, ali zajedljivo: on nije voleo Dun, koja nije izgledala. vrlo zadovoljna.To nije bilo nikakvo udo, jer je ba toga asa vodila ca Demsom ovakav razgovor:

Zadrala sam se na reci pri povratku kui, ika Demse, na sam videla vrlo lepo mesto za jednu kuu.Dems, koji je jeo sporo i temeljno, bee prestao da vae.

E? ree on. A gde mu to doe?Blizu Pengborna.

Dems stavi u usta zalogaj unke i Dun prieka.Ti sigurno nee znati da li je zemljite u tome kraju slobodno vlasnitvo, upita on najzad. Nee

sigurno znati ni cenu.Znam ree Dun; raspitala sam se. Njeno odluno, malo lice pod bakarnom krunom bilo je

sumnjivo ivahno i puno sjaja.

Dems je pogleda s izgledom nekog inkvizitora.Kako? e namerava valjda da kupuje zemlju? viknu on i spusti viljuku.

Dun je jako ohrabrilo njegovo interesovanje. Odavvo je ona gajila omiljen plan da njeni strievi treba dakoriste sebi i Boziniu zidanjem poljskih kua.

Razume se da ne, ree ona. Mislila sam samo da bi to bilo divno mesto za... vas, ili... za nekogdrugog, za jednu lepu vilu!Dems baci na nju pogled ca strane; na stavi u usta nov zalogaj unke.

Zemlja je sigurno vrlo skupa u tome kraju. Ono to je Dun smatrala za lino intereeo

vanje, bilo je samo bezlino uzrujavanje svakoga Forsajta kad uje da neto poeljno moe da npehe u tueruke. Ali ona nije htela da pojmi da joj se izmie izgled na uspeh, te nastavi da i dale razlae.

Vi bi morali da idete izvan grada, ika Demse. Kad bih ja imala tako mnogo para kao vi, ne bih nidana ivela u Londonu.Dems je bio uzbuen do dna svoga dugog, mravog bia. On nije imao pojma da njegova sinovica ima takoodlina shvatanja.

Zato ne idete na selo? ponovi Dun. To bi vam odlino koristilo.Zato? poe Dems uzrujano. Da kupujem zemlju... Kakva mi je vajda od kupovanja zemlje i od

zidanja kua? e bih mogao dobiti ni etiri na sto za svoj novac.Nije to vano. Imali bi sve vazduh?Sve vazduh? kliknu Dems, ta e mi sve vazduh?Ja bih rekla da svako voli da ima sve vazduh! ree Dun prezrivo.

Dems pree ubrusom preko celih usta.Ti ne zna vrednost novca, ree on, izbegavajui njen pogled.

, He! I nadam se da je neu nikad znati! na grizui usnu s neizrecivim ogorenjem, sirota Dun uuta.Zato su njeni roaci tako bogati, a, Fil ne zna ni odakle e mu pasti novac za sutranji duvan. Zato oni nebi mogli uiniti neto za njega? Ali oni su tako sebini. Zato ne bi zidali poljske kue? Ona je bila zadahnutasvim onim naivnim dogmatizmom koji je tako dirljiv, a koji ponekad postie tako dobre rezultate. Bozini,kome se okrete u svojoj nevolji, razgovarae ca Irenom, i Dun ignu u srce neto ledeno. Pogled joj se ukoiod ljutine, kao u starog Doliona kad mu se neko usprotivi.A i Dems je bio uznemiren. Ocehao e kao da mu je neko doveo u opasnost pravo da svoj novac ulae nopet od sto. Dolion ju je razmazio. Nijedna od njegovih keri ne bi nikad rekla tako neto. Nems je bio uvekirokogrud prema svojoj deci i svesnost o tome inila je da ovo sad oseti jo dublje. Neraspoloeno jepreturao. jagode no tanjiru, na potr ih je preplavio kremom, brzo ih je pojeo; onemu bar ne smeju umai.Nije nikakvo udo to je bio uznemiren. Pune pedeset i etiri godine bio je primljen u red belenika onajranijem roku koji je zakon doputao on je imao posla ca intabulacijama; odravao uloge na istomvisokom i sigurnom interesu; vodio pregovore i pogodbe na osnovu naela dato vie izvue iz drugih ljudi,a da ne povredi interese svojih klijenata i svoje line, sraunavajuI tano novane mogunosti svih odnosa uivotu, dok nije najzad doao dotle da je o svemu mislio u oblcku novca. Sad je novac bio njegova svetlost,njegovo sredstvo za

gledanje, ono bez ega on zaista ne bi bio u stanju da vidi ni da sazna za pojave u ivotu. I kad neko saddoe na mu kae u lice: Nadam se da neu nikad poznati vrednost novca, njega to alosti i dovodi ga dooajanja. On je znao da je to samo jedna ludost, inae bi ga to plailo. Kuda se uputio taj svet? Ali setivi seodjednom istorije mladoga Doliona, on oseti izvesno olakanje, jer ta se moe oekivati od nekoga ko imatakvog oca? To mu skrenu misli u jo neprijatnijem pravcu. ta znae sve te prie o Somsu i Ireni?Kao i u svima porodicama koje sebe potuju, postojala je jedna pijaca na kojoj su se trampile porodinetajne i gde se procenjivala vrednost porodinih imanja. Ha Forsajtovskoj berzi se znalo da se Irena kaje zbogsvoje udaje. I osuivali su je zbog toga kajanja. Trebalo je da unapred zna ta hoe. Ozbiljna ena ne pravitakve greke.Dems se neraspoloeno seti da oni imaju lepu kuu iako prilino. malu na odlinom mestu, da nemajudece, ni novanih briga. Soms je istina zakopan u pogledu svojih poslova, ali on mora da se sve vie bogati.Ima sjajan prihod od svoga poslovanja jer je Soms, kao i njegov otac, bio lan poznate belenike firmeForsajt, Bastard i Forsajt a uvek je bio brlo oprezan. Osim toga proao je sjajno i sa nekim hipotekama kojeje bio preuzeo: mala blagovremena stavljanja zabrana neobino sreni pogoci.Nema razloga da Irena ne bude sreca, a eto, kau da trai zasebnu sobu. On zna kako se to svrava. A nemoe se rei da Soms pije.

Dems pogleda svoju snahu. Taj njegov neopaen pogled bee hladan i podozriv. U njemu je bilomoleivosti i straha, i neko oseanje line povreenosti. Zato njega to tako brine? Verovatno je sve tobesmislica. ene su udni stvorovi! One tako preteruju da ovek ne zna ta da veruje; a osim toga njemuklta ne kazuju, te mora sam sve da iznalazi. Opet je pogledao kradimice u Irenu, na onda u Somsa prekoputa od nje. Ovaj je sluao tetku Duli, a ispod obrva je pogledao prema Boziniu.

Jako je voli, to znam pomisli Dems. Gledaj samo kako joj pravi poklone!I udna nerazumnost njene neraspoloenosti jo jae mu izae pred oi. A teta je i inae, jer je ona jakomila enica, i on, Dems, bi je zaista zavoleo, samo kad bi mu ona to dopustila. U poslednje vreme zbliila sesa Dun, a to nije dobro za k.u; to nije nikako dobro za nju. Poela je da postaje svojeglava. On ne moe darazume ta joj sve to treba. Ima krasnu kuuj i sve to se moe zaeleti.sOn misli da njbj treba birati drutvo.Opasno je putati stvari da i dalje idu ovako.Dun je zaista, usled svoje navike da se bori za nesrene, bila iznudila od Irene izvesno priznanje, na je

onda, u zamenu za to, stala da joj dri propovedi da se zlu treba usprotiviti ak i odvajanem ako bi to bilopotrebno. Ali je pred tim upuivanjem Irena samo zamil