VIESPRATNE ZGRADEVEZE I NASTAVCI

Raspored nastavakaKod eline skeletne konstrukcije pri montai je potrebno meusobno povezati u radionici izraene elemente. Pri tome se na mestima glavnih noseih elemenata sustiu vertikalni stubovi i horizontlani nosai meuspratne konstrukcije ili krov koji lee u dvema meusobno upravnim osovinama.

Veza nosaa i stubova

Da bi veza bila sigurna i ekonomina mora biti izvedena tako da: se ureajima za dizanje bez problema moe dovesti u poloaj za montau; u toku montae moe da primi neku silu; se moe podeavati; nisu potrebna posebna pomona sredstva za montau (skele i sl.).

Podela konstrukcije na montane elemente treba da osigura njihov maksimalni stepen radionike izrade, uzimajui u obzir nosivost i gabaritne dimenzije raspoloivih transportnih sredstava, a stim u vezi i ekonominost prevoza.

Podela konstrukcije na montane elemente

Radi ubrzanja i poveanja kvaliteta radova na montai formiraju se vei montani sklopovi teine do 20 t, koji osiguravaju visoku tanost montanog skopa, a samimtim veliko skraenje toka montae. Montani sklopovi mogu biti ravanski i prostorni.

Prostorni montani sklopovi

Montani nastavci stubovaPri montai, stubovi se dopremaju na gradilite u najveim moguim duinama, ak i preko 20 m. Montane duine stubova izraenih od valjanih profila su najee ograniene na 15 m, iz razloga tehnologije proizvodnje. Veoma teki stubovi dolaze na gradilite u jo manjim duinama iz razloga nosivosti montanih kranova. Iz razliitih razloga, npr. zbog promene preseka stuba, potrebno je izvesti nastavak stuba u radionici, to su radioniki nastavi za razliku od montanih. Izbor konstrukcije nastavka zavisi od uzajamnog odnosa izmeu najveeg ekscentriciteta e = M/N, dobijenog za kombinaciju Mmax, Nodg i Nmin, Modg i "poluprenika" jezgra preseka r.

Kod zglobnih, a nekada i kod okvirnih sistema, pri delovanju raunskih optereenja, ekscentriciteti su relativno mali (e < r) tj. u poprenom preseku se ne javljaju naponi zatezanja pa se nastavak izvodi po pravilima za centrino pritisnut stub.

Montani nastavak aksijalnih stubova

Montani nastavci izvedeni podvezicama sa obinim ili visokovrednim vijcima pogodni su za otvorene poprene preseke stubova. Kod reenja nastavka stubova razliitih poprenih preseka obavezno se moraju upotrebiti podmetai.

Montani nastavak stuba sa podvezicama u vijanoj izradi

Radioniki nastavci stubova skoro uvek izvode zavarivanjem, a esto se zavareni spojevi primenjuju i kod montanih nastavka stubova pogotovu kada vijani montani nastavak nije prihvatljiv zbog velikog broja vijaka ili lokalnog zadebljanja na mestu veze.

Montani nastavci stubova u zavarenoj izradi.

Kod primene montanih nastavaka stubova u zavarenoj izradi sa eonim ploama krajevi stuba se moraju dodatno obraditi. Pri direktonom zavarivanju stubova sanduastog preseka na montai, da bi se spreilo punjenje stuba vodom ili prljavtinom na svom kraju se hermetiki zatvara poklopcem od tankog lima.

Obrada krajeva montanih komada sanduastih stubova

eona ploa se moe dimenzionisati prema slici, gde je P pripadajua sila u noici gornjeg stuba, a e ekscentrinost (odstojanje teinih linija noica). Tada momenat savijanja u eonoj ploi iznosi M = Pe, a kasnijim sraunavanjem sadejstvujue irine bm i otpornog momenta bmt /6 moe se proveriti napon u njoj.

Statika ema za proraun eone ploe

Ako je razlika izmedju gornjeg i donjeg montanog komada velika neophodno je u produetku noica gornjeg stuba izvriti ukruenje rebra donjeg stuba.

Ukruenja u produetku noica stuba

Pri razliitim dimenzijama gornjeg i donjeg dela stuba mogue je uraditi i kontinualan prelazkako je to pokazano na slici.

Kontinualni prelaz sa stuba veeg na stub manjeg preseka

Jedan od najvie primenjivanih nastavaka stubova u zgradarstvu je pomou eonih ploa. eone ploe moraju punom povrinom medjusobno nalegati. Stubovi u nastavku moraju imati idealno ravne eone ploe potpuno upravne u odnosu na osu stuba, tako da se kod veih profila i optereenja eone povrine moraju posebno tano obraditi. Ako velike eone ploe u ravni naleganja nisu idealno ravne, ili su se iskrivile pri zavarivanju tada nalena povrina mora jo jednom da se obradi. Pri preciznom postavljanju moe se na mestu nastavka jedan deo sile preuzeti direktnim kontaktom, a ostali deo treba prihvatiti vijcima.

Montani nastavci stubova eonim ploama

Oslanjanje stubovaPresene sile koncentrisane u osnovi elinog stuba moraju biti prenesene kroz elinu oslonaku plou na betonske fundamente tako da doputeni napon pritiska u betonu ne bude prekoraen. Pri montai stope stuba ostavlja se dimenzionalna razlika izmedju donje povrine oslonake ploe i gornje povrine fundamenta od 30 do 50 mm. U toku montae privremeno oslanjanje se postie elinim podmetaima i klinovima, kojima se konstrukcija dovodi u projektovani poloaj. Kada je podeavanje zavreno, prostor ispod ploe se zaliva ili zaptiva injektirajuom masom. Poto injektirajua masa ovrsne, elini podmetai i klinovi se uklanjaju. Oslonaka ploa moe biti izvedena kao tanka sa ukruenjima ili debela. Horizontlane sile u osnovi stubova mogu u mnogim sluajevima biti prenesene putem trenja. Medjutim, velike horizontalne sile zahtevaju specijalnu konstrukciju, naroito ako je vertikalno optereenje u stubu relativno malo pa se moe javiti odizanje usled dejstva vetra. U takvom sluaju sa donje strane oslonake ploe mora biti zavaren neki element (pljoti elik, komad nekog valjanog profila) koji e preneti horizontlane sile na fundament.

Oslonaka ploa stubova

Zglobna veza stuba za fundamentNa slici prikazane su tri mogunosti ostvarenja zglobne veze stuba za fundament: linijsko leite za stub sanduastog poprenog preseka, takasto pokretno leite za stub sanduastog preseka, zglobno leite (dozvoljava rotaciju bar oko jedne ose poprenog preseka) kada se oslonaki deo stuba suava koncentriui presene sile direktno u zglob.

Zglobno oslanjanje

Ukljetena veza stuba za fundamentKod ukljetenih stubova pored aksijalnog optereenja u stopi stuba se javljaju i momenti savijanja. Ako se usled momenata savijanja na ivici leine ploe javljaju sile zatezanja, one se moraju prihvatiti odgovarajuim vezama. U tu svrhu se koriste anker vijci ubetonirani u temelj ili postavljeni u anker-kutije prethodno ubetonirane u temelj. Ukoliko su anker vijci unapred ubetonirani, moraju se paljivo postaviti u projektovani poloaj i drati u njemu putem ablona u toku betoniranja.

Ukljetena veza stuba sa temeljom

Za praktian proraun sile ankerisanja koristi se uproen i za praksu zadovoljavajui postupak. Napon pritiska u betonu ispod leine ploe pri ukljetenoj noici stuba je trouglastog oblika pa se aksijalna sila N i momenat ukljetenja M zamenjuju sa Pe pri emu je odstojanje e zamenjujue sile P od ose stuba dobijeno iz izraza e = M/N.Ako se sada trougaoni dijagram pritiska pojednostavljeno uzme kao ravnomerno rasproredjeni pritisak na duini c = h/4 dobija se: a+b sila pritiska D = P zatezanja

a b Z = P a

Pri irini leine ploe d dobija se povrina pritiska A =cd, a napon pritiska na beton ispod leine ploe iznosi b= D/A.

Statika ema za proraun sile zatezanja i pritiska

Kod malih horizontalnih sila esto je dovoljna sila trenja od pritiska stuba za rpijem horizontalne sile smicanja. Medjutim, kod relativno malih sila pritiska stubova, a znaajnih horizontalnih sila potrebno je sa donje strane leine ploe predvideti smiue elemente.

Smiui element

Veze stubova sa podvlakama i podnim nosaimaOvim vezama se prenose vertikalna optereenja sa podnih nosaa i podvlaka na stubove. U zavistnosti od presenih sila koje treba da se vezom prenesu razlikuju se sledei tipovi veza: Zglovna veza kojom se prenose samo transverzalne sile. Transverzalna sila iz rigle pretvara se u aksijalnu silu u stubu. Ovakva veza, izvedena ak i sa vie vijaka tretira se kao zglovna jer vijci poseduju znaajni stepen fleksibilnosti (doputaju rotaciju rigle). Kontinualna veza pri kojoj se momenat savijanja iz rigle ne prenosi na stubove ve samo transverzalne sile. Da bi ovo bilo ispunjeno vezu treba tako konstruktivno reiti da se obezbedi kontinuitet rigle, dok se stub zglobno vezuje za gornju i donju noicu rigle; Ukoliko je krutost stubova zanemarljiva u odnosu na krutost rigli, tada se veza moe pouzdano statiki tretirati kao zglovna iako je izvedena kao kruta; Krute veze se javljaju kod vorova ovakvih sistema koji moraju da prenesu momente savijanja i transverzalne sile; Polukrute veze se projektuju da prenesu transverzalnu silu i deo moment savijanja u voru. Svrha ovog tipa veze je da obezbedi delimini otpor rotacije kraja rigle i bez komplikovanog naina izrade vora.

a)

b)

c) d) e)

Tipovi veza rigli i stubova

Odnos momenat rotacija za razliite tipove veze

Zglobne vezeZglobna veza vijcima u poredjenju sa drugim tipovima veza je prostija, jednostavne izrade i montae, ne zahteva visoku tanost izrade i dozvoljava praktino slobodno obrtanje rigle u odnosu na stub. Izdvajaju se sledei tipovi ovakvih veza: zglobna veza sa prikljunim limom ili prikljunim ugaonicima, zglobna veza sa eonom ploom, zglobna veza sa oslonakom stolicom.

Zglobna veza sa prikljunim limom

Zglobna veza sa prikljunim ugaonicima

Zglobna veza sa eonim ploama

Upotreba oslonake stolice

Zglobna veza rigle I stuba od krune cevi

Kontinualne vezeKod kontinualne veze stub se u vezi nastavlja i zglobno vezuje uz riglu. esto je povoljno konstrukcijsko oblikovanje zglobne veze stuba za kontinualno proputen nosa pomou tankih eonih ploa. Ako ovo nije sluaj onda se moraju formirati posebni zglobovi.

Kontinualna veza stuba i rigle

U varijanti kada rigla prelazi preko stuba mogu se javiti sledee dve varijante: stub se zavrava eonom ploom preko koje se ostvaruje vijana veza sa riglom. U produetku pojaseva stuba na rigli su zavarena ukruenja koja ne moraju obavezno ii celom visinom rebra; oslonac rigle na stub se moe sfernim leitem koje osigurava precizno definisanu taku oslanjanja.

Kontinualna veza stuba i zavrne rigle

Krute vezeZateue sile, koje se javljaju usled savijanja rigle, mogu se preneti putem kontinuitet lamele, koja deluje kao eona ploa izmedju gornjeg i donjeg dela stuba. Pritisak iz donjeg pojasa rigle prenosi se putem upasovanih ili zavarenih podmetaa. Ovakav tip veze je ujedno i montani nastavak stuba (slika a i b). Smiue sile iz rigle se mogu preneti na kontinuirani stub putem prikljunih limova zavarenih za njega. Sile iz noica rigli prenose se putem kontinuitet lamele koje su vijcima vezane za noice rigli (slika c).

Krute veze rigle i stuba u vijanoj izradi

Klasina kruta veza rigle i stuba pomou eonih ploa i visokovrednih vijaka je esto primenljivo reenje. Drugi nain izvodjenja je takodje primenom eonih ploa ali i kontinuitet lamela u zategnutoj zoni. Pri ovim reenjima treba naglasiti da zategnuta kontinuitet lamela i glave vijaka smetaju oslanjanju podnih ploa. Mogua su i reenja u kojima se prenos sile zatezanja iz noice rigle u stub vri se pomou T profila.

Krute veze rigle i stuba sa eonim ploama

Krute veze rigle i stuba u vijanoj izradi

Veza rigle od dva U profila sa stubom sanduastog preseka moe se izvesti u vijanoj izradi tako to rigla obuhvata stub i svojim rebrom je spojena vijcima za eoni lim. Jo jednostavnija veza istog tipa ostvaruje se ukoliko je stub I preseka (otpada vorni lim).Kruta veza rigle od dva U profila sa stubom

Kruta veza rigle i stuba u zavarenoj izradi

Krute veze rigle i stuba u zavarenoj izradi

Krute veze rigle i stuba u zavarenoj izradi

Pri upotrebi krstastih formi stubova oslanjanje rigli se vri preko stolica od ugaonika zavarenih za vertikalne limove stubova. Istovremeno te stolice vre funkciju ukruenja stuba. Rigle se vezuju za stolicu vijcima, a zatim vezuju sa stubove pomou trapezoidnih ploa zavarenih za noice rigli.

Kruta veza rigle i stuba krstaste forme

Kod cevnih stubova sa radijalno postavljenim riglama smiue sile se predaju preko vertikalnih oslonakih limova zavarenih po duini stuba. U tom sluaju radi obezbedjenja zida stuba od proboja, u vezi se postavljaju dve okrugle ili poligonalne ploe zavarene za telo stuba, vertikalna rebra i noice rigli. Ove ploe vre funkciju ukruenja preko kojih se predaju oslonaki momenti na stub. Nedostatak ove veze je teko izvodljiv montani av izmedju noica rigli i krunih ploa.

Kruta veza radijalno postavljenih rigli i stuba

Kruta veza rigle i stuba u kombinovanoj vijano-zavarenoj izradi

Krute veze zavrne rigle i stuba

Nastavci podnih nosaa i podvlakaNosai ija je duina isporuke manja od transportne duine, moraju se u radionici nastaviti obino sueonim varom. Sueoni nastavak se iz razloga racionalnosti predvidja u oblasti malih momenata savijanja.

Radioniki sueoni nastavak nosaa

Poloaj radionikog nastavka

Montani nastavci nosaa uglavnom se rade u vijanoj izradi, to je posebno pogodno za nosae koji lee jedan iznad drugog. U ovakvom sluaju podvezice na gornjoj noici ne ometaju montau podnih ploa, a uz to je i ceo montani nastavak pristupaan. U suprotnom, montani nastavci se izvode sa eonim ploama.

Montani nastavci nosaa u vijanoj izradi

Veza podnih nosaa za podvlakuSlino kao i kod veze stuba i horizontalnih nosaa medjuspratne konstrukcije tako i veza izmedju podnih nosaa i podvalaka moe biti zglobna, kontinualna i kruta.

Tipovi veza podnih nosaa za podvlaku

to se tie medjusobnog visinskog poloaja podnog nosaa u odnosu na podvlaku on moe biti razliit.

Mogui visinski poloaji podnih nosaa u odnosu na podvlaku

Zglobne vezeNajjednostavniji tip zglobne veze je kada podni nosai lee preko poda. U tom sluaju veza se izvodi preko noica obinim vijcima. U sluaju potrebe rebara podnih nosaa i podvlaka mogu imati vertikalna ukruenja na mestu oslanjanja.

Zglobna veza podnog nosaa i podvlake

U najveem broju sluajeva u praksi podni nosai su manje visine od podvlaka, pa se u tom sluaju veza izvodi preko prikljunog lima zavarenog za rebro podvlaka i obinih vijaka.

Zglobne veze pomou prikljunih limova i ugaonika

Da bi se izbeglo ukrajanje podnog nosaa na mestu veze moe se zglobna veza podnog nosaa izvesti preko eonih ploa. Medjutim ovakav nain veze zahteva male tolernacije pri izradi.

Zglobna veza sa eonom ploom

Montaa se bitno moe pojednostaviti upotrebom podvezica i ravnog iseenih podnih nosaa. Ovakav nastavak je dvosean i jednostavan za izradu, mada ima neto vei broj vijaka u odnosu na prethodna reenja.

Zglobna veza sa podvezicama

Kada je podni nosa vee visine od podvlake, formira se pravougaoni prikljuni lim bez isecanja podnog nosaa. Ovo nije skupo reenje ali momenti savijanja koji se javljaju u prikljunom limu prouzrokuju torziju podvlake. Kako ovakvo reenje ne daje estetski povoljan izgled, ako je prikljuak vidljiv, njegov izgled se moe popraviti povijanjem donje noice ka podvlaci.

Zglovna veza kada je podni nosa vee visine od podvlake

Kontinualne vezeNa slici je dat sluaj kada je podni nosa kontinuiran preko gornjeg pojasa podvlake. Ovo je najekonominiji tip veze, jer je potrebno postaviti samo nekoliko vijaka kroz noice oba nosaa. Na oba nosaa trebaju biti zavarena vertikalna ukruenja na mestu oslanjanja.Kontinualna veza

Krute vezeU sluaju kada je podni nosa manje visine od podvlake, prenos sile zatezanja u gornjoj noici podnog nosaa je omoguen putem kontinuitet lamele koja prolazi kroz iseeno rebro podvlake. Pritiskujua sila u donjoj noici se prenosi takodje preko kontinuitet lamele ili putem upasovane ploice. Ako su gornje noice podnog nosa i podvlake u istom nivou, zategnuta kontinuitet lamela lei preko gornjeg pojasa podvlake. Kada su oba nosaa iste visine i u istom nivou, gornja i donja noica podnog nosaa moraju biti iseene. Zateue i pritiskujue sile se prenose preko kontinuitet lamela postavljenih preko gornje i ispod donje noice podvlake.

Krute veze podnih nosaa i podvlake u vijanoj izradi

Zavarene veze daju estetski mnogo povoljniji izgled, a takodje i istiji tok sila. Ako je zavarivanje izvreno korektno postie se skoro potpuna monolitizacija. Medjutim, kotanje i montaa zavarenih spojeva je mnogo vea od vijanih.

Krute veze podnih nosaa i podvlaka u zavarenoj izradi

Odredjivanje mesta vezePri izradi konstruktivnih reenja trebalo bi da se mesta veze rasporede sa dunom panjom. Prema reenju sa slike a postoji etvorostrana veza nosaa medjuspratne konstrukcije za stub, pa se dobijaju nejednake duine podnih nosaa. Zbog razliitih veza podnih nosaa, jednom za stub, a jednom za podvlaku dobijaju se i razliite veze podnih nosaa. Vea ujednaenost veza i sa time povezan vei broj istih elinih elemenata dobija se usvajanjem eme prikazane na slici b. U takvom sluaju su podni nosai za polovinu polja pomereni u odnosu na osovinu stuba, pa stubovi imaju samo dvostranu vezu, tj. samo vezu podvlaka.

Izmetanje mesta veze

Slika prikazuje ta se dobija pomeranjem montanog nastavka stuba, veze nosaa i noseih elemenata za prihvatanje fasade.

Izmetanje montanog nastavka stuba, nosaa i elemenata za prihvatanje fasade

Veze u horizontalnim spregovimaU mnogim sluajevima medjuspratna konstrukcija formira krutu horizontalnu dijafragmu, medjutim ako to nije sluaj neophodno je postaviti horizontalni spreg. Horizontalni spregovi od okruglog elika su u horizontalnoj ravni jako meki. Da bi se ostvarile nosivost sprega obavezna je primena zateznih navrtki.

Horizontlani spreg od okruglog elika

Horizontalni spregovi od ugaonika mnogo je krui u odnosu na spreg od okruglog elika. Pri ovakvom reenju treba voditi rauna a o slobodnoj konstruktivnoj visini tj. o mogunou postavljanja podne ploe pa je mogue jednu dijagonalu uraditi od pljoteg elika. Ako je konstruktivno mogue, dobro je da se tapovi sprega vode unutar nosaa i po sredini rebra. Kod vrlo velikih horizontalnih sila, usvajaju se preseci za elemente ispune koji su kruti na pritisak tj. I ili U profili.

Horizontalni spreg od ugaonika i ugaonika i pljoteg elika

Horizontalni spreg

Horizontalni spreg sa ukrtenim dijagonalama

Veze uvertikalnim spregovimaSistem reetkastog nosaa se upotrebljava i kod vertikalnih spregova viespratnih zgrada. Pojasevi ovih spregova su obino stubovi, a vertikale podni nosai ili podvlake. Dijagonalni tapovi ispune su oblikovani zavisno od veliine i tipa optereenja, a takodje i od njihove duine. Spreg moe biti projektovan tako da dijagonale budu optereene samo zatezanjem ili alternativno pritiskom i zatezanjem. Treba teiti da teine linije stubova, podnih nosaa i tapova ispune budu centrisane. Dijagonalne tapove treba postavljati tako da po mogustvu formiraju uglove bliske 45 sa ostalim tapovima. U irokim zgradama mogu se formirati spregovi sa ukrtenim dijagonalama koji se pruaju preko nekoliko spratova.

Vertikalni spreg sa ukrtenim dijagonalama

vor vertikalnog sprega uz stub

Vertikalni spreg sa K - ispunom

Centrisanje tapova vertikalnih spregova

Veze u reetkastim noseim fasadama

Reetkaste nosee fasade i veze u vorovima

Reetkaste nosee fasade i veze u vorovima.

Veza elinih nosaa za zidna platna i jezgraZidna platna izvode se od amiranog betona livenog na licu mesta, prefabrikovanih armiranobetonskih elemenata ili od opeke. Armiranobetonski zidovi kao najvie primenljivi mogu formirati jezgro ili biti u vidu nezavisnih zidova koji primaju horizontalne sile u svojoj ravni. Stepenini podesti, podne ploe i armiranobetonska plata formiraju torzione krute poprene preseke. Nezavisni armirano betonski zidovi moraju se u pravcu poprenom na zid stabilizovati ojaanjima, ubetoniranim i ukljetenim elinim stubovima ili vezom za konstrukciju koja je kruta u tom pravcu.

Troziono krut presek jezgra, podesta i podne ploe

Prijem poprenih horizontalnih sila kod nezavisnih armirano betonskih zidova

Veza elinih nosaa sa armiranobetonskim zidovima ostvaruje se pomou ostavljenih otvora u zidovima, ili ubetoniranih konalnih ispusta. Kruta veza podne ploe medjuspratne konstrukcije sa zidovima ostvaruje se armaturnim petljama i preklapanjem armature, a zatim zalivanjem fuga.

Veza elinih nosaa i armiranobetonskih zidova

Povezivanje armature zidova i podne ploe

Sile koje medjuspratna konstrukcija treba da prenese na armiranobetonske zidove su: vertikalna sila V usled stalnog i korisnog optereenja, horizontalna sila H u podunom pravcu podnih nosaa usled dejstva vetra ili termikih uticaja u tom pravcu, horizontalna sila T od vetra upravnog na podni nosa, kao i od temperaturnih uticaja u tom pravcu, momenat ukljetenja M, koji se moe izbei odgovarajuom konstrukcijom veze.

Priline tekoe pri montai konstrukcije se javljaju usled malog stepena dimenzionog slaganja, odnosno male preciznosti izvodjenja betonskih elemenata u poredjenju sa elinim. Dimenzione tolerancije koje treba primeniti pri betoniranju na licu mesta predpostavljaju da radove izvodi dobro obuena radna snaga i da se betoniranje vri u oplati sa grekama u granicama 2-3 cm. U sluaju kada se betoniranje vri kliznom oplatom moe se pojaviti odstupanje i do 10 cm od teorijske ose pri visinama veim od 100 m. Pri upotrebi prefabrikovanih betonskih elemenata mogue je raunati sa znatno manjim tolerancijama.

U ovakvim sluajevima mogu se primeniti sledei tipovi veza: Pomou prikljunih limova poloenih u beton. Prikljuni lim moe biti ankerovan u beton putem ugaonika ili anker vijcima. Pomou vezne ploe koja je ubetonirana i osigurana ankerima i prikljunog lima koji je za nju zavaren. Ovakav tip veze se primenjuje pri betoniranju kliznom oplatom. Pomou spojne ploe u vidu stolice od zavarenog ubetoniranog nosaa koji je ankerovan putem ugaonika. Formiranjem nia u betonskim elementima. Mana je znatna nepreciznost koja je izraena pri betoniranju na licu mesta, naroito na kontaktnoj leinoj povrini. Formiranjem linijskog leita nosaa gde je donja leina ploa postavljena i fiksirana u projektovani poloaj pre montae eline konstrukcije.

Veza elinih nosaa za armiranobetonske zidove

Veza montanih armiranobetonskih zidova i eline konstrukcijeDa bi se izbegla nenaglaenost u izvodjenju betonskih radova i montae eline konstrukcije mogu se primeniti i prefabrikovane armiranobetonske ploe, sa i bez toplotne izolacije, koje se mogu montirati istovremeno sa elinom konstrukcijom. Ovakve montane armiranobetonske ploe ispunjavaju polja izmedju eline konstrukcije. Pri manjim horizontlanim silama zaostale bone i horizontalne fuge zapunjavaju se malterom. irina fuge mora biti dovoljna da se fuge mogu dobro ispuniti (obino je dovoljno oko 2cm).

Fuge izmedju eline konstrukcije i montanih zidnih ploa

Kod velikih i visokih polja zidne ploe se moraju pridravati protiv bonog preturanja. Ako se javljaju velike horizontalne sile, zidne ploe treba ankerisanjem vrsto vezati za elinu konstrukciju.

Osiguranje zidnih ploa protiv bonog preturanja

Ubetonirani vorni limovi, koji su pomou ankera sa kukom ili vijcima-modanika ankerovani u zidnu betonsku plou omoguavaju korektnu vezu sa elinom konstrukcijom. Veza anker-ploe za elinu konstrukciju moe biti izvedena vijcima ili zavarivanjem.

Ankerovanje zidnih ploa

Da bi se obezbedila kompletno zatvorena povrina zida, armiranobetonski zidne ploe se mogu montirati iza, ispred ili sa obe strane elinih stubova.

Montaa prefabrikovanih zidnih ploa preko stuba

Veze vealjki i zatega kod oveenih zgrada

Veza podnih nosaa i vealjki

ZIDOVIKod elinog skeletnog sistema spoljanji i pregradni zidovi po pravilu imaju funkciju samo prostornog zatvaranja objekta ili dela objekta bez statikog sadejstva. Usvajanje ravni spoljanjih zidova iz tog razloga moe biti slobodno izabrano tj. oni mogu da lee ispred ili iza stuba a izuzetno retko u istoj ravni.

Poloaj stubova u odnosu na fasadnu konstrukciju

Prema tipu izrade razlikuju se masivni, zidani i montani zidovi. Kod montanih zidova postoje fasadne zid zavese i montani pregradni zidovi. Zid zavese se uobiajeno rade od aluminijumskih panela i prozora. Montani pregradni zidovo se uglavnom izvode od gipsa ili gips-kartonskih ploa sa ili bez izolacije. Pod masivnim zidovima podrazumevaju se betonski i armiranobetonski zidovi najeie protivpoarnih ili nosei o kojima je ranije bilo rei. Zidani zidovi se rade kao podrumski, protivpoarni i pregradni a opeka (pune i uplje) ili od blokova od lakog betona (puni i uplji).

Podvlake ili podni nosai ispod zidova se raunaju samo za teinu delova koji obrazuju jednakostranini trougao (dejstvo svoda) gde je duina stranica jednaka rasponu. Optereenje od meuspratne konstrukcije treba uzeti u obzir samo ako se nalazi unutar trougla optereenja. Za koncentrisana optereenja doputa se raspodela pod 60. Ako se konncentrisano optereenje nalazi izvan trougla optereenja, tada trebaju da se uzmu u obzir samo ako im se napadna taka nalazi unutar raspona nosaa ili ispod horizontale koja lei 25 cm iznad vrha trougla. Takvom koncentrisanom optereenju treba dodati teinu horizontalno rafiranog zida.

Optereenje elinog nosaa od zida iznad njega