Embed Size (px)
Citation preview
DRVENE ZGRADE
Drvene kuće su jednostavnije, jeftinije i pogodnije za gradnju. Za ovu činjenicu dokaz je i najmasovnija izgradnja drvenih kuća u stambenoj arhitekturi razvijenog zapada (USA,Canada,Nemačka,...)
Vrste drvetanajzastupljenija su jela , smreka, bor, hrast, jasen, tikovina, ružino drvo
Osnovni elementi u drv. konstruktivnim sklopovima su:LETVA a = 0,6 – 4 cm; b < 8 cmDASKA a = 0,8 - 4 cm; b > 8 cmTALPA a = 4 – 6 cm; b > 8 cmGREDICA a = 6 – 10 cm; b = 18 - 20 cmGREDA a ~ 10 cm; b > 20 cm
PODELA PO KONSTRUKTIVNOM SKLOPU
1. MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE 2. PANELI
BRVNARE TALPARE USKI / <2,5m ŠIROKI / >2,5m
3. BONDRUČNE KONSTRUKCIJE 4.ĆELIJSKI SISTEMI
KLASIČNI UNAPREĐENI REBRASTIB O N D R U K
5. SKELTNE DRVENE ZGRADEstub jednodelan - podvlaka kontinualna stub kontinualan - podvlaka unakrsnastub + podvlaka kontinualni
1.MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE
ODLIKUJE IH ZANATSKA PROIZVODNJAKLASIČAN TRADICIONALNI NAČIN IZGRADNJEZIDOVI SU PUNI, MASIVNITAVANICE REBRASTEKONST. VEZE SU NA PERO I ŽLJEBDANAS SE KORISTE SAMO PRI REKONSTRUKCIJAMA STARIH TRADICIJONALNIH OBJEKATA
RURALNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE-KUĆA NA “ĆELICU”-
2. DRVENI PANELI
PANELI SE SASTOJE OD OBLOGEISPUNEOBLOGE
U KONSTRUKTIVNOM SMISLU POSTOJE NOSEĆI I NE NOSEĆI PANELIPOSTOJE VEĆ GOTOVI PANELI SA OTVORIMA ( PROZORI I VRATA)UGRADNJA SE VRŠI NA LICU MESTA, ZA MANJE DIMENZIJE PANELA UGRADNJA SE VRŠI RUČNO, DOK SE ZA VEĆE KORISTI MEHANIZACIJASPOJEVI SE RADE
1. NASLANJANJEM –LAJSNOM, 2. ČEPOM 3. ZAVRTNJIMA
3.BONDRUČNE KONSTRUKCIJE3.1.KLASIČAN BONDRUK
IZVODI SE TAKO ŠTO SE PRVO POSTAVI PRAG,PA SE NA NJEGA POSTAVE STUBOVI, PREKO NJIH POKLAPAČAUKRUĆENJE KONSTRUKCIJE U VERTIKALNOJ RAVNI, POSTIŽE SE POSTAVLJANJEM KOSNIKASLOBODAN PREOSTALI PROSTOR IZMEĐU KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA SE POPUNJAVA ISPUNOM I NA TAJ NAČIN SE DOBIJAJU ZIDOVIVEZE IZMEĐU KONST. ELEMENATA SU KOMPLIKOVANE I TESARSKEKLASIČAN BONDRUK SE DANAS UGLAVNOM KORISTI U REKONSTRUKCIJI STARIH TRADICIONALNIH OBJEKATA
3.2.REBRASTI DRVENI BONDRUK
KUĆE U REBRASTOM BONDRUKU SU NAJEKONOMIČNIJI DRVENI OBJEKTIDREVNI ELEMENTI SE RADE OD REZANE DRVENE GRAĐE. VEZE SE OSTVERUJU ZAKIVANJEMZAHTEVAJU NAJVEĆU KREATIVNU SPRETNOST ARHITEKATA U PROJEKTOVANJU KONSTRUKCIJE, OD BILO KOG DRUGOG DRVENOG KONST.SISTEMANAJPOZNATIJI SISTEM I SU
1. PLATFORM SISTEM (CANADA)2. BALLOON SISTEM (USA)
3.2.PLATFORM SISTEM 3.2. BALLOON SISTEMCANADA USA
3.3. UNAPREĐENI BONDRUK
ZIDOVI SU ISPUNJENI TERMIKOM I DAŠČANOM ISPUNOMTAVANICE REBRASTEPROIZVODNJA DELIMIČNO PREFABRIKOVANA
4. ĆELIJSKI PROSTORNI SISTEMI
SASTOJI SE OD PROSTORNIH KONSTRUKTIVNIH JEDINICA TKZ. KUTIJA, KOJE SE GOTOVE DONESU NA GRADILIŠTE I KAO TAKVE SE UGRAĐUJUNAKNADNO SE DODAJU OBLOGE
5.DRVENI SKELTNI SISTEMI
OSNOVNI ELEMETI SU:1. PODVLAKA2. REBRO3. STUB
OSNOVNI RASPONI SU:1. RASPON PODVLAKE
ly = 4 – 6.0 m; hpod= 17 – 20 cm
2. RASPON REBARAlx = 4 – 5 m; hreb.= 25 – 30 cm
3. RASTOJANJE REBARA λ = 0.6 – 1.5 m
4. ODNOS VISINE I ŠIRINEh/b = 1:2 ili 1:3
SISTEM MAX. POLJA1.PODVLAKE U OBA PRAVCA, DOK SU
REBRA UNAKRSNA PO POLJIMA2.KRSTASTI SISTEM3.HEKSAGONALNI SISTEM- STUB
MOŽE BITI RAZLIČITOG OBLIKA I VELIČINE (JEDNODELAN, DVODELAN), VELIČINA MU ZAVISI OD PROTIVPOŽARNIH USLOVA
- UKRUĆENJE KONSTRUKCIJEPOSTIŽE SE
1.ZIDNIM DRVENIM PLATNIMA2.SPREGOVIMA3.REŠETKAMA-KRUTA VEZA
ODNOS REBRA I PODVLAKE
1. VEŠANJEM REBRA ZA PODVLAKU SA DRVENIM GREDICAMA
2. VEŠANJE REBRA O PODVLAKU
3. VEŠANJEM REBRA ILI PODVLAKE PREKO LIMENIH PAPUČA
ODNOS STUBA I PODVLAKE
1. DETALJ PRESEČENOG STUBA
2.1. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE KONTINUALNE2.2. STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE UNAKRSNE2.3.a. STUBOVI+ PODVLAKE KONTINUALNE, DVODELNE2.3.b. STUBOVI DVODELNI +PODVLAKE KONTINUALNE
TEMELJI, PODRUMI
JEDINO TEMELJI PODRAZUMEVAJU PREDHODNI “ MOKRI POSTUPAK”, TJ. RADE SE OD BETONA I ZBOG RELATIVNO MALE TEŽINE DRV. OBJEKATA ,KOD IZRADE TEMELJA I PODRUMSKIH ZIDOVA MOGU SE POSTIĆI ZNATNE UŠTEDE U MATERIJALU
ZAVRŠNE OBRADE- FINALIZACIJAFASADNI ZID
NAJČEŠĆE SU RAĐENI U DAŠČANIM OBLOGAMA ,MOGU BITI I DRUGE VRSTE OBLOGA SA SPECIF. PREMAZIMA ŠTO MOŽE PODSEĆATI NA MALTERISANE FASADE KOD MASIVNIH ZGRADA, ZATIM OBZIĐIVANI FASADNOM OPEKOM, ILI KLINKER OPEKAMA ILI ČAK I KAMENOMBILO KOJE OD OVIH REŠENJA DANAS SE PRIMENJUJE TAKO ŠTO SE NOSEĆE JEZGRO ZIDA ODVOJI OD ZAVRŠNE OBLOGE ZIDA, PA SE TO NAZIVA VETRENA FASADA
ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI
1.TOPLOTNA ZAŠTITA-postavljanje mineralne vune2. ZAŠTITA OD VLAGE-postavljanje parne brane 3. ZAŠTITA OD VLAŽENJA-postavljanjem kišne brane4.AKUMULACIJA TOPLOTE-brzi prodor toplote
(uvodi se tkz.vetrena fasada, postavljanjem obloge ispred jezgra panela zida)
UNUTRAŠNJI ZIDOVI
TKZ. LAKE PREGRADE, ILI NENOSEĆI UNUTRAŠNJI ZIDOVIRADE SE NAJČEŠĆE OD GIPS KARTONSKIH PLOČA ILI IVERICE, A SKUPLJE VARIJANTE SU SA LAMPERIJOM ILI SA OBLOGAMA KOJE SU AKUSTIČNE, PROTIV-POŽARNE ILI HIDROIZOLACIONE
PODOVI I PLAFONI
PODOVIU SASTAVU PODA OBAVEZNO SE KAO ZAVRŠNI SLOJ RADI TKZ. PLIVAJUĆI POD NA DRVENOJ KONSTRUKCIJI, ALI SAVREMENA REŠENJA NUDE I MOGUĆNOST POSTAVLJANJA BETONSKIH PREFABRIKOVANIH PLOČA KOJE UJEDNO SLUŽE I KAO PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA I KAO AKUSTIČNA IZOLACIJAPLAFONI
ONI SE POSEBNO OBRAĐUJU I NA SLIČAN NAČIN KAO I LAKE UNUTRAŠNJE OBLOGE(GIPS KARTON, IVERICA, LAMPERIJA,...)
PRIMARNE, SEKUNDARNE INSTALACIJE I DIMNJAČKI KANALI, KROV
RAZVODI PRIMARNE INSTALACIJE ( VODOVOD, KANALIZACIJA I VENTILACIJA), NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM . RADI SE TAKO ŠTO SE ZID BILO DA JE FASADNI ILI PREGRADNI UDVOJI I NA TAJ NAČIN SE OSTVARI PROSTOR ZA SMEŠTAJ I RAZVOD INSTALACIJA .RAZVOD SEKUNDARNE INSTALACIJE(TELEFON,ELEKTRIKA,GREJANJE,..)SE POSTAVLJA PRE POSTAVLJANJA AKUSTIČNIH I TERMIČKIH IZOLACIJA ILI SE MOŽE POSTAVITI IZMEĐU ILI KROZ SAME KONSTRUKTIVNE ELEMENTE.DIMNJAČKI KANALI ZAHTEVAJU IZOĐENJE OD ČVRSTOG, NE GORIVOG ZIDANOG MATERIJALAPOSTAVLJANJE NAJČEŠĆE NA FASADNOM ZIDU VAN OBJEKTA, RETKO UNUTAR OBJEKTA, IZ RAZLOGA PROTIV-POŽARNE ZAŠTITEKROV I KROVNI PROSTORKOD BONDRUČNOG I PANELNOG SISTEMA KROV SE RADI KAO POSEBNA AUTONOMNA JEDINICA KAO I U MASIVNOM SISTEMU, DOK KOD SKELETNOG DRV.SISTEMA SE RADI TAKO DA JE SISTEMATSKI POVEZAN SA OSTALIM DELOM OBJEKTA.
PREDMER I PREDRAČUN
CENA OBJEKTA U DRVENOJ KONSTRUKCIJI JE UPRAVO PROPORCIONALNA UTROŠKU DRVENE GRAĐE, ALI I VELIČINI PRIMENJENIH DRVENIH ELEMENATA.
AKO JE DRVENI KONSTRUKTIVNI SKLOP KOMPONOVAN OD DRV. ELEMENATA MANJIH DIMENZIJA TIPA GREDICA, LETVA, TALPA, TAKVA KUĆA ĆE BITI I JEFTINIJA
PROZORI
ZGRADARSTVO\UKANOVI] QIQANA DIA
Uticaj prozora na ukupan arhitektonski izraz objekta:
OBLIKOMVELI^INOMRASPOREDOMRITMOMPOLO@AJEM U ODNOSU NA FASADNI ZIDPRIMEWENIM MATERIJALOMNA^INOM OTVARAWA
2. FUNKCIJA PROZORA
OSVETQEWE I OSUN^AWE
PROVETRAVAWE
VIZUELNI KONTAKT SPOQA-UNUTRA
ZVU^NA ZA[TITA
ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA
TERMI^KA ZA[TITA
FUNKCIJE
PROZORA
SPOQA UNUTRA
da omogu}i
OSVETQEWE
OSUN^AWE
da za{titi od
BUKE
PROVALE
SUNCA
POGLEDA
KLIME
da omogu}i
PROVETRAVAWEPOGLED
TOPL.GUBITAKA
da za{titi od
2.1. OSVETQEWE I OSUN^AWE
JA^INA I RAVNOMERNOST OSVETQEWA ZAVISI:
ORIJENTACIJE OBJEKTA U ODNOSU NA STRANE SVETA
ZELENILA
KONFIGURACIJE TERENA
POLO@AJA SUSEDNIH OBJEKATA
POLO@AJA PROSTORIJE U SAMOM OBJEKTU
2.2. PROVETRAVAWE
Prirodno provetravawe se bazira na dve
razli~ite fizi~ke pojave:
na razlici u temperaturi, odnosno razlici u
pritiscima izme|u spoqa{weg i unutra{weg
vazduha i
na dejstvu vetra.
Prirodno provetravawe vr{i}e se efikasnije
zimi zato {to je razlika u temperaturi izme|u
spoqa{weg i unutra{weg vazduha ve}a, dok je
leti, kada su temperature spoqa i unutra skoro
izjedna~ene, provetravawe neznatno.
KRILO
DOPROZORNIK
HORIZONTALNA
PRE^KA
3.KONSTRUKTIVNI SKLOP PROZORA
4. PODELE PROZORA
1. PO SKLOPU
2. PO SASTAVU
3. PO NA^INU POKRETAWA KRILA
4. PO MATERIJALU OD KOGA SU IZRA\ENA
5. PO OBLIKU
4.1. PODELA PROZORA PO SKLOPU (KONSTRUKCIJI KRILA)
1. JEDNOSTRUKI
SA TERMOIZOLACIONIM
STAKLOM
SA JEDNIM OBI^NIM STAKLOM
DVOSTRUKIM (4+12+4)
TROSTRUKIM (4+8+4+8+4)
2. DVOSTRUKI
SA RAZMAKNUTIM KRILIMA
UZANI RAZMAK KRILA
[IROKI RAZMAK KRILA
SA SPOJENIM KRILIMA
4.2.PODELA PROZORA PO SASTAVU
A B V G D
A JEDNODELNI
B DVODELNI
V TRODELNI
G ^ETVORODELNI
D SPOJENI PROZORI
4.3 PODELA PROZORA PO NA^INU POKRETAWA KRILA
OBRTNI PROZORI oko krajwe horizontalne
ili vertikalne ose
oko sredwe horizontalne
ili vertikalne ose
KLIZNI PROZORI horizontalno ili vertikalno
OTKLOPNI PROZORI
KOMBINOVANI (obrtno-otklopni, klizno-otklopni..)
PROZORI KOJI SE NE OTVARAJU
4.4 PODELA PROZORA PO MATERIJALU
DRVENI PROZORI
METALNI PROZORI
PLASTI^NI PROZORI
KOMBINOVANI
4.5 PODELA PROZORA PO OBLIKU
PRAVOUGAONI
OKRUGLI
LU^NI
KVADRATNI
TRAPEZNI
POLO@AJ PROZORA NA FASADI
NA VERTIKALNOJ FASADNOJ RAVNI
NA KOSOJ KROVNOJ POVR[INI
KUPOLE I LANTERNE NA RAVNOM KROVU
KROVNI PROZORI
5. ZASTORI I SENILA
ZastorimaZastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji zajedno
sa wim predstavqaju funkcionalnu i oblikovnu celinu.
Imaju za{titnu ulogu:
� {tite od sun~evog zra~ewa i spre~avaju nepotrebne
toplotne dobitke u letwem periodu
� zimi imaju ulogu za{tite od hladno}e
(toplotnih gubitaka iz prostorije)
� {tite od atmosferskih uticaja (ki{e, snega, vetra)
� {tite od buke, pogleda, provale
SenilimaSenilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade
koji slu`e za{titi prozora od sun~evog zra~ewa.
5.1. ZASTORI
VRSTE
• KAPCI
• ROLETNE
• MARKIZE I PERDE
• @ALUZINE- VENECIJANERI
• ZAVESE
Polo`aj zastora u odnosu na prozor mo`e biti:
� sa spoqne strane prozora: -roletne,
-kapci,
-venecijaneri;
� izmeђu prozorskih krila
(kod dvostrukih prozora) -platnene roletne,
-venecijaneri,
� sa unutra{we strane prozora - platnene roletne,
-venecijaneri,
-kapci.
5.1. ZASTORI
POLO@AJ
5.2. SENILA
NEPOKRETNA SENILA puni horizontalni elementi:
nadstre{nice, balkoni
puni vertikalni elementi:
vertikalni panoi, zidovi lo|a,
nepokretne lamele–
POKRETNA SENILA pokretni vertikalni ili
horizontalni brisoleji
–
DESNO ZATVARAWE LEVO ZATVARAWE
6. ODRE\IVAWE SMERA POKRETAWA KRILA
prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993godine
DVODELNI PROZOR
desno zavarawe
DVODELNI PROZOR
levo zatvarawe
Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedeni
prozori moraju imati modularne veli~ine:
modularne {irine:
jednodelni: 6M 8M 9M 10M
jednodelni ili dvodelni: 12M 14M 15M
vi{edelni: 18M 21M 24M
modularne visine:
jednodelni: 6M 8M 12M 13M 14M
dvodelni ili vi{edelni: 15M 18M 21M
Modularne visine prozora uve}avaju se za unutra{wi
zastor: 1M platnena roletna
3M drvena eslinger roletna
Modularne veli~ine prozora
Proizvodna veli~ina podrazumeva
spoqnu proizvedenu {irinu/visinu
prozora i od modularne je mawa za 1cm
Zidarska veli~ina otvora za ugradwu
prozora podrazumeva {irinu/visinu
prozora koja je od modularne ve}a za 1cm, a
odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog
okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu
otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).
Mokri postupak podrazumeva ugradwu prozora
pre malterisawa zida (ugradwa preko ~eli~nih
kotvi)
NA^INI UGRADWENA^INI UGRADWENA^INI UGRADWE
Suvi postupak podrazumeva ugradwu prozora
posle malterisawa zida i izvedenih molerskih
radova. Razlikujemo ugradwu preko:
slepog doprozornika
umetka
VRATA
ZGRADARSTVO
\UKANOVI] QIQANA DIA
VRATAVRATAVRATA
Vrata predstavqaju konstrukciju u Vrata predstavqaju konstrukciju u
otvoru spoqnog ili unutra{weg zida. otvoru spoqnog ili unutra{weg zida.
Razlikujemo:Razlikujemo:
1.Pojam
spoqna (odvajaju spoqni od unutra{weg
prostora)
unutra{wa vrata (odvajaju prostoriju od
prostorije)
VRATAVRATAVRATA2. Funkcije vrata
omogu}avaju komunikaciju (izme}u spoqnog i
unutra{weg prostora i izme|u prostorija)
spre~avaju komunikaciju (kada je to potrebno)
{tite od raznih uticaja (spoqa ili iznutra)
VRATAVRATAVRATA3. Zahtevi
Spoqna vrataSpoqna vrata (ulazna, balkonska, gara`na)(ulazna, balkonska, gara`na)
nepropustqivosti spojeva
otpornosti na vlagu
fizi~ke sigurnosti (treba da budu ugra|ena
tako da se mogu zakqu~ati i da se zakqu~ana ne
mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000
Pa. Ako imaju zastakqene delove, oni moraju
biti obezbe|eni od provale)
Unutra{wa vrataUnutra{wa vrata
Pored uobi~ajenih zahteva (vizuelnog, zvu~nog
pregra|ivawa, provetravawa, osvetqewa)
nave{}emo i specijalne zahteve odvajawa
pojedinih prostora da bi se obezbedila:
zvu~na za{tita (gluve sobe)
protivpo`arna za{tita
toplotna za{tita (hladwa~e)
za{tita od raznih {tetnih uticaja (svetlost,
elektromagnetna i joniziraju}a zra~ewa,
gasovi)- hermeti~ka vrata
VRATAVRATAVRATA4. Sklop vrata
Vrata se sastoje od dovratnika (okvira) i
krila. Dovratnik je nepokretni deo vrata koji
se utvr|uje za zid otvora. Krilo je pokretni deo
vrata ~ijim se pomerawem vrata otvaraju i
zatvaraju.
Ako postoji potreba da se prostorija osvetli
preko vrata, rade se vrata sa nadsvetlom, koje
je horizontalnom pre~kom odvojeno od krila
vrata.
KRILOKRILO
DOVRATNIKDOVRATNIK
NADSVETLONADSVETLO
VRATAVRATAVRATA5. Veli~ina i polo`aj
Veli~ina vrata odre|uje se prema:
potrebama prolaza (broj i uslovqena brzina
prolaza). Minimalna veli~ina mora da
obezbedi ugodan i nesmetan prolaz kako qudi
tako i opreme
funkciji prostora
estetskim kriterijumima
VRATAVRATAVRATASvetla stolarska {irina jednokrilnih vrata u
stambenim zgradama:
115cm ulazna vrata u ku}u
90cm ulazna vrata u stan
80cm vrata na sobama
70cm kupatilo, vc, sporedne prostorije
60cm minimalna {irina vrata u stanu
Svetla stolarska {irina dvokrilnih vrata u
stambenim zgradama:
unutra{wa 120-170cm
spoqna kod ulaza u ku}u 140-220cm
Svetla visina unutra{wih vrata je minimalno 185cm a
optimalno 195-200cm.
VRATAVRATAVRATA6. Podele vrata
prema broju krila (jednokrilna, dvokrilna,
vi{ekrilna)
prema vrsti materijala (drvena, metalna,
plasti~na, staklena, kombinovana)
prema konstrukciji dovratnika (okvirna,
kutijasta)
prema konstrukciji krila (okvirna, plo~asta)
prema na~inu pokretawa krila (obrtna,
klatno, klizna)
prema smeru zatvarawa (leva, desna)
Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:
DESNA VRATA LEVA VRATA
JEDNOKRILNA
Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:
DESNA VRATA
LEVA VRATA
Unutra{wa vrata u stambenim objektima su
standardizovana kako bi se postigla u{teda u
materijalu, vremenu izrade i ugradwe. Standardom
su odre|ene dimenzije vrata, konstrukcija
dovratnika, na~in ugradwe i smer zatvarawa vrata.
Internacionalno usvojeni modul iznosi M=10cm.
Modularna mera predstavqa rastojawe izra`eno u
modulima izme|u dveju modularnih osa postavqenih
po {irini i visini.
VRATA po JUS-uVRATAVRATA po JUSpo JUS--uu
VRATAVRATAVRATA
Modularna {irina je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni
koje prolaze sredinom spojnice izme|u dovratnika i okvira za
ugradwu (za suvi postupak ugradwe), odnosno kontaktnog zida (za
mokri postupak ugradwe).
Modularna visinakod mokrog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne
modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u nadvratnika
i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u
slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne
konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.
kod suvog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne
modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u slepog
okvira za ugradwu i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom
spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine
me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.
Proizvodna veli~ina podrazumeva
{irinu/visinu vrata koja je od
modularne mawa za 1cm
Zidarska veli~ina otvora za
ugradwu vrata podrazumeva
{irinu/visinu vrata koja je od
modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na
korisnu veli~inu zidarskog okvira
(suvo ugra|ivawe) ili veli~inu
otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).
Po jugoslovenskim standardima industrijski
proizvedena vrata moraju imati modularne veli~ine i
to:
modularne {irine:jednokrilna
7M 8M 9M 10M 12M
dvokrilna
13M 18M 21M
modularne visine: 21M 24M 27M 30M
Klizna vrata mogu biti i ve}ih modularnih veli~ina, kao
i vrata posebne namene.
Uobi~ajena modularna visina unutra{wih vrata u
stanovima iznosi 21M. Modularna visina krila iznosi
200cm.
Modularne veli~ine unutra{wih vrata
Mokri postupak podrazumeva
ugradwu dovratnika pre malterisawa
zida i postavqawa podne obloge.
NA^INI UGRADWENA^INI UGRADWENA^INI UGRADWE
Suvi postupak podrazumeva ugradwu
dovratnika posle malterisawa zida
i izvedenih molerskih radova.
Razlikujemo ugradwu preko:
slepog dovratnika
umetka
