193121937 Motoricke Sposobnosti Dece Predskolskog Uzrasta (1)

8/18/2019 193121937 Motoricke Sposobnosti Dece Predskolskog Uzrasta (1)

1/8

Karakteristike dece predškolskog uzrasta

Predškolski period predstavlja doba kada je igra jednaka samom

životu i kada se javljaju prve iskre stvaralaštva. U tom vremenu maštabuja, formiraju se pojmovi i razvija intelekt. U tom periodu još nemaobaveza koje dolaze sa školom, pa se tako u njemu mnogo togasaznaje i doživljava, ali na detetu interesantan način. Svaki čovek, biloda je toga svestan ili ne, na neki način je obeležen svojim detinjstvom,tačnije predškolskim dobom. Ono se nalazi u dubini njegove psihe iutiče na kasnije utiče na njegove postupke. ato od nas samih zavisikakav !e biti "izvor" deteta koje vaspitavamo.

Predškolski period se u okviru rada u vaspitno#obrazovnim

institu$ijama deli na četiti podgrupe%• mla&a vaspitna grupa% od ' do ( godine

• srednja vaspitna grupa% od ( do ) godina

• starija vaspitna grupa% od ) do * godina

• najstarija vaspitna grupa% od * godina do polaska u školu

+enetske nasledne - predispozi$ije, zdravstvene predispozi$ije,

ishrana, psihoso$ijalni faktori i spoljašnji faktori imaju veoma važneuloge u razvoju deteta.

U nasledne predispozi$ije ubrajamo uti$aj odre&enih gena na pro$esrazvoja detetove konstitu$ije, psihomotoričke sposobnosti, talenat i sl.

eoma su značajne i zdravstvene predispozi$ije, jer zdravi roditeljidaju zdravo potomstvo, čije imunobiološke karakteristike formirajustabilan sistem odbrane od zaraznih i drugih bolesti.

/shrana je tako&e veoma bitan faktor za razvoj deteta. U prvim

mese$ima života najvažnija hrana za dete je majčino mleko. Ono sadržienergente belančevina, koji su i važna gradivna komponenta !elija,masti i ugljene hidrate, važne mineralne materijale, vitamine ihormone, a sve su to neophodne supstan$e za pravilan razvoj.

0ajvažniji spoljni faktor je periodika godišnjih doba. Utvr&eno je dade$a najviše porastu za vreme letnjih mese$i, a na težini i biomasi se


2/8

najviše dobija od septembra do de$embra.

U prvim godinama, naročito u prvim mese$ima života deteta, najvišepažnje pridaje se nezi, dok je u predškolskom uzrastu dete ve! fizičkiojačalo, pa se pažnja usmerava na vaspitanje, a naročito na

so$ijaliza$iju deteta. 1ada de$a od bu$maste i zdepaste bebe postajustabilnija i sigurnija. Prosečno godišnje dobiju 2 kilograma na težini i 3#4 $m na visini.

5e$a od tre!e do šeste godine imaju dobru miši!nu koordina$iju, štoim uz umne sposobnosti pomaže da istražuju svoju okolinu.

6azvoj motorike je usko povezan sa razvojem miši!a, a posebno i sa$entralnim nervnim sistemom. U ovom periodu se ne javljaju u ve!embbroju neke nove aktivnosti, ve! one usvojene postaju ekonomične i

koordinirane.7etvorogodišnje dete preolazi kroz burno doba, dolaze!i u konflikte sa

vršnja$ima, a agresivno se okre!e i prema roditeljima, kada od njegatraže da se na odre&eni način ophodi kada izvršava neke obaveze.5etetovo raspoloženje u ovom periodu varira od krajnosti do krajnosti.

6ečnik sadrži oko 8)99 reči, a u samom govoru se preteruje. 7esto jesklono hvaljenju, ne zna da čuva tajne i priča doživljaje iz porodi$e.:ako ide uz i niz stepeni$e, stupaju!i jednom nogom na svaki stepenikbez pridržavanja, skače, ba$a loptu, zna da zakopča dugme, uspešnoseče makazi$ama i sl. +rupne aktivnosti sa vršnja$ima duže traju, iako je verbalna i fizička agresija prisutna.

Petogodišnje ponašanje razvija društvene oblike ponašanja, lakosara&uje u igri, ispunjava ono što se od njega traži i manje je sklonopobunama. ;izički je ojačalo, poboljšalo koordina$iju pokreta pokreta isposobnost zaključivanja. 1eže se obeshrabruje pred preprekama,počinje da ose!a odgovornost za svoje postupke, ali ipak odrasli trebada ga ohrabruju i usmeravaju. a njegov dalju razvitak su važni

iskustvo koje stiče u grupi, u uslovima koji su isplanirani i organizovanitako da se u njima nauči nešto pod rukovodstvom vaspitača i uzdopunu vaspitanja roditelja.

+ubljenje mlačnih zuba je značajna promena, koja ukazuje na stepenhronološke starosti.

5ete ovog uzrasta vešto je u istovremenom trčanju i igranju, dobro


3/8

skače u dubinu, može da održi ravnotežu na jednoj nozi oko 4 sekundi,vozi na koturaljkama, koristi klizaljke, može da rukuje alatom i svirainstrument.

Pričljivo je i koristi oko 2899 reči. natiželjno je i ljubopitivo, zna da

odredi osnovne boje i bolje se orijentiše u prostoru.


4/8

>edna od osnovnih komponenti motoričkih sposobnosti je snaga. Onapredstavlja sposobnost deteta da naprezanjem miši!a savla&uje otpor ineophodna je u svim motornim zada$ima, jer svaki pokret ili kretanjezahteva odre&eni nivo ove sposobnosti. Od načina ishrane i vežbanjazavisi razvoj snage. ?oefi$ijent uro&enosti je veoma mali, pa se fizičkimvežbanjem može znatno uti$ati na njen razvoj. 6azvoj snage upredškolskom periodu i do puberteta može i!i isključivo u pra@v$urazvoja relativne i eksplozivne snage, isključuju!i apsolutnu snagu.Omogu!ava pravilno držanje tela i nesmetano usvajanje i usavršavanjeprirodnih oblika kretanje 5žinovi!#?oji!, 2992 -.

Postoji razlika me&u polovima u korist dečaka, a kad je predškolskiuzrast u pitanju, ta razlika je ve!a nego što se obično misli. Ovusposobnost treba podjednako razvijati i kod dečaka i kod devojči$a.Aksplozivna snaga je veoma važna motorička sposobnost, naročito usportu. Ona zavisi od razvoja miši!ne mase i od sazrevanjanervnomiši!nih jedini$a, odnosno od razvoja koordina$ije Berar,2992 -.

1estovi snage%

• skok u dalj

• povlačenje rukama uz strmu ravan u ležećem položaju na stomaku

•

ba$anje medi$inke od 8 kg preko lastiša u dalj

ežbe za razvijanje snage

Sve vežbe u kojima se savla&uje težina delova sopstvenog tela ili$elog tela mogu se nazvati vežbama za razvijanje snage. 1o susklekovi, zgibovi, dizanje i spuštanje trupa i nogu, čučnjevi. =ogu biti imanipulativne vežbe poput višenja, upiranja i penjanja. 1ako&e, mogubiti i vežbe sa spravama, kao što su medi$inke, vre!e sa peskom,čunjevi, savla&ivanje standardnih optere!enja, dizanje tegova,

ekspander, mehaničke i hidrauličke sprave za savla&ivanje snage,savla&ivanje prirodnih i veštačkih prepreka i drugo. =ogu biti i vežbe sasuvežbačem, koje spadaju u elementarne manipulativne vežbe, poputdizanja i nošenja, vučenja, guranja i navlačenja, borenja i rvanja.

Brzina

Sposobnost da se motorna radnja izvrši u što kra!em vremenskom


5/8

periodu se naziva brzina. bog prirodnih oblika kretanja, a naročitotrčanja, u predškolskom uzrastu brzina ima najznačajniju ulogu ufizičkom vaspitanju. 5eča$i imaju ve!u brzinu od devojči$a koje ranijedostižu najve!i porast brzine. Brzina kretanja se kod de$e predškolskoguzrasta odre&uje po brzini trčanja na kratke staze. 5ete do tre!egodine života ovlada trčanjem, ali se tad još ne može govoriti o brzinikretanja kao motoričkoj sposobnosti. Oni trče svojim tempomodržavaju!i ravnotežu. 5o automatiza$ije i pove!anja brzine dolazi odtre!e godine pa nadalje i tad se može razlikovati brže i sporije trčanje,što omogu!ava efikasnije doziranje motoričkih aktivnosti, naročito upogledu intenziteta fizičkog vežbanja.

U proseku su muškar$i brži od žena ve! u najmla&im uzrastima.Brzina pokreta nogu naglo se pove!ava do osme godine života i neštosporije do puberteta. Brzina naglih pokretaCagilnost je najvišepovezana sa razvojem nervnog sistema, uz pomo! fleksibilnostizglobova, pove!anjem miši!ne snage i koordina$ije pokreta. 5eča$iimaju bolju agilnost.

1est brzine

• vijugavo trčanje uz prenošenje vre!i$a s peskom

Svojstva brzine%

•

brzina neuromiši!ne reak$ije• brzina pojedinačnog pokreta

• brzina repetitivnih pokreta

• bazična brzina # brzina kretanja u kratkom vremenu

Koordinacija

Pod pojmoj dobra koordina$ija podrazumevamo optimalno vremensko

i prostorno delovanje svih sistema, uz minimalnu potrošnju energije.Dilj se postiže lakše, direktnije i pre$iznije kada postoji ve!i kvalitetkoordina$ije. Pokreti su ekonomičniji i gipkiji i potrošnja energije jemala. načaj koordina$ije je ve!i što je motorički zadatak složeniji.6azlikujemo četiri faze od početka uvežbavanja nekog motoričkogzadatka do savršene koordina$ije%


6/8

• faza mentalnog vežbanja

• faza iridija$ije

• faza konvergen$ije

• faza stabiliza$ije koordina$ije C faza izgra&enog dinamičko#motoričkog stereotipa

Spretnost je jedan od najčeš!ih pojmova koji se povezuje sakoordina$ijom i on označava kvalitet koordina$ije finih motoričkihkretnji dela motoričkog sistema. 5rugi pojam koji je usko povezan sakoordina$ijom je okretnost. Ona označava visoki kvalitet koordina$iječitavog tela, dakle kretanje u prostoru. Pre$iznost postavlja visokezahteve u koordina$iji i ona podrazumeva koordinirano izvo&enje nekog

motoričkog zadatka sa ga&anjem npr. lopte u koš -. Utvr&eno je da jedaleko ve!a pre$iznost za smer nego za udaljenost.

1estovi opštekoordina$ije%

• prelazak preko složene prepreke

• kolut unapred

ežbe za razvijanje koordina$ije

a razvijanje koordina$ije nam mogu pomo!i su elementarne manipulativne - vežbe kao što su puzanje, penjanje i provlačenje,zatim hvatanje i ba$anje u spe$ifičnim ili nespe$ifičnim varijantama. 1omogu biti i gimnastičke vežbe na tlu ili elastičnom stolu, plesne vežbekao što su ritmičke vežbe i dečiji folklor. Alementarne i sportske igre saloptom tako&e mogu biti korisne u razvijanju koordina$ije. Posebneaktivnosti poput plivanja, klizanja, voženje rolera i bi$ikla, kao i igrereketom kao što su stoni tenis ili tenis.

Ravnoteža

6avnoteža predstavlja sposobnost korigovanja delovanja gravita$ije idrugih aktivnih ometaju!ih faktora u mirovanju i kretanju, odnosnosposobnost čoveka da sačuva stabilan položaj pre različitim motoričkimzada$ima.

6azlikujemo statičku i dinamičku ravnotežu. Statistička ravnotežanajviše zavisi od razvoja vestibularnog sistema, ali je i u vezi sa


7/8

razvojem ligamentoznog i zglobnog sistema, kao i formiranjačovekovog uspravnog stava. 5inamička ravnoteža se razlikuje odstatističke, jer u velikoj meri zavisi od koordina$ije. a ravnotežu sukarakteristične tri razvojne faze%

• u prvoj se poboljšava do oko 88#82. godine

• u drugoj se pogoršava kod dečaka oko 88#8'. a kod devojči$a u82#8). godini

• u tre!oj se opet poboljšava da bi optimum kod žena bio u 83. akod muškara$a u 22. godini

5evojči$e u predškolskom uzrastu pokazuju bolje rezultate uravnoteži, a od osme godine do poznog doba je ravnoteža bolja kod

muškara$a. 5inamička se brzo razvija u predškolskom periodu. 1est ravnoteže%

• hodanje preko obrnute švedske klupe sa okretom

ežbe za razvijanje ravnoteže

bog mogu!nosti povre&ivanja, sa mla&om de$om se ne izvode vežberavnoteže zatvorenih očiju. Uglavnom se izvode vežbe otvorenih očiju.a razvijanje statičke ravnoteže korisno je čuvanje ravnotežnog

položaja u mirovanju, dok za razvijanje dinamičke može biti korisnoočuvanje željenog položaja u toku kretanja i to stojanjem, hodanjem,posko$ima i laganim trčanjem po suženoj površini, na obe noge ili na jednoj nozi.1ako&e, poznate su vežbe poput narušavanje ravnoteže uzpomo! partnera, preskakanjem kratke vijače ili guranje na klupi iligredi, hodanje štulama i slično.

Izdržljivost

/zdržljivost je sposobnost da se odre&eno optere!enje podnosi što

duže vreme. 1o je i sposobnost odupiranja umoru, iz čeka proizilazi da je umor ustvari onaj činila$ koji ograničava izdržljivost. 5eli se na%

• lokalnu

• opštu

:okalna izdržljivost se deli na aerobnu i anaerobnu, a opšta na%


8/8

• opštu aerobnu izdržljivost

• opšta aerobna kratkotrajna

• opšta aerobna srednjetrajna

• opšta aerobna dugotrajna

Od osme do desete godine izdržljivost dečaka i devojči$a je niskogintenziteta, jednaka je i u skladu sa razvojnim promenama srčano#sudovnog i disajnog sistema. Pri razzvijanju izdržljivosti sve motoričkeaktivnosti su usmerene na razvoj funk$ionalnih mogu!nosti respiratornog i kardiovaskularnog kapa$iteta - vežbača#

ežbe za razvijanje izdržljivosti

Eodanje na dugim rela$ijama, istrajno trčanje, plivanje i vožnja bi$iklana dužim deoni$ama, dugotrajne sportske igre, kao i savla&ivanjeprirodnih ili veštačkih prepreka pomažu razvoju izdržljivosti.

Ferobna izdržljivost se razvija neprekidnim, rravnomernimoptere!enjem. Fnaerobna se razvija uz metodu ponavljanja i kružnimmetodama, prilikom kojih se optere!enje postepeno pove!ava.

Documents

193121937 Motoricke Sposobnosti Dece Predskolskog Uzrasta (1)