elije kao ive jedinice telaOsnovna iva jedinica tela je elija i svaki je organ u stvari nakupina mnogih razliitih elija, koje se dre na okupu.Svaka je vrsta elija naroito prilagoena da obavlja neku posebnu funkciju.

Ma koliko se brojne elije tela meusobno razlikuju, ipak su im neke temeljne karakteristike jednake.Svakoj je eliji za odranje ivota potrebna hrana , sve one na gotovo isti nain iskoritavaju iste oblike hranjivih materija. Sve elije upotrebljavaju kiseonik kao jednu od glavnih supstanci za dobivanje energije, a takoe sve elije odbacuju konane produkte hemijskih reakcija u okolnu tenost.

Izvanelijska tenost unutranja sredinaTenost ini oko 56% ljudskog tela u odraslih. Vei deo te tenosti je unutar elija i naziva se elijska (intracelularna) tenost, a jedna treina se nalazi izvan elija i naziva se izvanelijska (ekstracelularna) tenost.

Usled toga, sve elije ive u bitno istoj sredini, tj. izvanelijskoj tenosti, zbog ega se ova esto naziva unutranja sredinaelije su sposobne da ive, rastu i obavljaju svoje posebne funkcije dokle god u unutranjoj sredini ima na raspolaganju dovoljno kiseonika, glukoze, razliitih jona, aminokiselina i masnih materija.

Homeostatski" mehanizmi glavnih funkcionalnih sistemaHomeostazaIzraz homeostaza upotrebljavaiju fiziolozi da oznae odravanje nepromenjenih, odnosno stalnih uslova u unutranjoj sredini. U biiti svi organi i tkiva u telu obavljaju funkcije koje pomau da se ti stalni uslovi odre.

Izvanelijska tenost kao transportni sistemIzvanelijska se tenost prenosi u sve delove tela u dve razliite etape. Prvi je stadijum kruenje krvi kroz cirkulacijski sistem, a drugi je kretanje tenosti izmeu krvnih kapilara i elija.

Sva krv u krvnom optoku pree potpun cirkulacijski krug proseno jednom u minuti dok ovek miruje, a pri veoma intenzivnoj fizikoj aktivnosti ak est puta u minuti.Dok krv protie kroz kapilare zbiva se stalna izmena tenosti izmeu krvne plazme i meustanine (intersticijske) tenosti u meuelijskim prostorima oko kapilara. Valja uoiiti da su kapilari porozni tako da velike koliine tenosti i otopljenih sastojaka mogu difundirati izmeu krvi i tkivnih prostora.

Poreklo hranjivih materija u izvanelijskoj tenostiDisajni sistem. Krv svaki put kad obie kroz telo takoe proe i kroz plua. Krv u alveolama pokupi kiseonik, koji je potreban elijama. Debljina membrane izmeu alveola i lumena plunih kapilara je samo 0,4 do 2,0 ,m, pa kiseonik difundira kroz membranu u krv na potpuno isti nain kao to voda, hranjive materije i ekskreti difundiraju kroz tkivne kapilare.

Probavni sistem. Velik deo krvi koju ispumpa srce prolazi kroz zidove probavnih organa. Tu se razliite otopljene hranjive materije, ukljuujui ugljene hidrate, masne kiseline, aminokiseline i druge, apsorbiraju u vanelijsku tenost.

Jetra i ostali organi koji obavljaju prvenstveno metabolike funkcije Sve materije apsorbovane iz gastrointestinalnog trakta ne mogu se upotrebiti u elijama u onom obliku u kojem su se apsorbovale. Jetra menja hemijski sastav mnogih od tih materija u upotrebljiviji oblik.

Miino-kostni sistem Katkada se postavlja pitanje: kako se muskulo- skeletni sistem uklapa u homeostatske funkcije tela? Odgovor je jasan i jednostavan: kad ne bi postojao taj sistem, organizam ne bi mogao u pravi as krenuti na podesno mesto da nabavi materije potrebne za ishranu. Miino-kostni sistem takoe omoguuje pokretljivost za zatitu od nepovoljne okoline bez ega bi celo telo, zajedno sa svim homeostatskim mehanizmima, moglo biti trenutno uniteno.

Odstranjivanje krajnjih produkata metabolizmaOdstranjivanje ugljen dioksida putem plua. U isto vreme dok krv prima kiseonik u pluima, ugljen dioksid se otputa iz krvi u alveole, a respiracijsko kretanje vazduha u alveole i iz alveola odnosi ugljen dioksid u atmosferu.

Bubrezi. Prolaenjem krvi kroz bubrege uklanja se iz plazme veina materija koje nisu potrebne elijama. Bubrezi obavljaju ovu funkciju tako to prvo filtriraju velike koliine plazme kroz glomerule u tubule, a zatim reapsorbuju u krv one sastojke koje su telu potrebne, kao npr: glukozu, aminokiseline, podesnu koliinu vode i mnoge jone. Naprotiv, sastojci koji telu nisu potrebni, naroito konani produkti metabolizma kao to je mokraevina, uopteno se ne resorbuju, ve prolaze kroz bubrene kanalie u mokrau.

Regulacija telesnih funkcijaNervni sistem. Nervni sistem sainjavaju tri glavna dela: senzoriki deo, centralni nervni sistem (ili integracijski deo) i motoriki deo. Senzoriki receptori primeuju stanje u telu ili u okolini. Oi su ulni organi koji pruaju organizmu vidnu sliku okoline. Uho je takoe ulni organ za zvuk.

Mozak moe pohraniti informacije, raati misli, stvarati ambicije i odrediti reakcije koje telo treba izvesti u odgovoru na oseteZatim se prikladni signali prenose motorikim delom nervnog sistema da bi se izvrilo ono to osoba eli

Hormonski regulacijski sistemU organizmu se nalazi osam glavnih en-dokrinih lezda, koje lue hemijske supstance to se nazivaju hormoni. Hormoni se prenose izvanelijskom tenosti u sve delove tela, gde pomau regulaciju telesnih funkcija.

Kontrolni sistemi telaU ljudskom telu deluje doslovno na hiljade kontrolnih sistema. Najzamreniji od svih su genetski kontrolni sistemi, koji deluju u svim elijama kontroliui elijske funkcije, ali takoe i sve ivotne procese

Mnogi drugi kontrolni sistemi deluju unutar organa upravljajui funkcijama pojedinih delova organa, dok ostali djeluju na nivou itavog tela kontroliui meusobne odnose razliitih organa.

Primeri kontrolnih mehanizamaRegulacija koncentracije kiseonika i ug-ljen dioksida u izvanelijskoj tenostiBudui da je kiseonik jedna od najvanijih materija potrebnih za hemijske reakcije u elijama poseban kontrolni mehanizam odrava u izvanelijskoj tenosti koncentraciju kiseonika odreenom i gotovo stalnom.

Hemoglobin se spaja s kiseonikom dok krv prolazi kroz plua. U tkivnim kapilarima hemoglobin nee otputati kiseonik u tkivnu tenost, ako se ve tamo nalazi dosta kiseonika, ali ako je koncentracija kiseonika premala, otpustie se dovoljno kiseonika da se ponovo uspostavi povoljna koncentracija kiseonika u tkivima. Prema tome, regulacija koncentracije kiseonika u tkivima uglavnom se temelji na hemijskim osobinama samog hemoglobina. Ta se regulacija zove puferska funkcija hemoglobina za kiseonik

Koncentracija ugljen dioksida u izvanelijskoj tenosti se regulie na posve drukiji nain. Visoka koncentracija ugljen dioksida nadrauje disajni centar, to je uzrokom da ovek die bre i dublje. To poveava veliinu izdisanja ugljen dioksida i prema tome poveava brzinu njegovog uklanjanja iz krvi i izvanelijske tenosti. Ovaj se proces nastavlja sve dok se koncentracija ne vrati na normalne vrednosti.

Regulacija arterijskog pritiskaU zidovima veine velikih arterija gornjeg dela tela, posebno u podruju ravita karoitida i luka aorte, nalaze se mnogi ivani receptori. Oni se zovu baro-receptori i nadrauje ih rastezanje arterijskog zida. Kada poraste arterijski pritisak, ovi baroreceptori se jako nadrae pa se impulsi prenose u produenu modinu. Tu impulsi inhibiu vazomotoriki centar, a taj smanjuje broj impulsa koji se simpatikim ivanim sistemom prenose u srce i krvne ile.

Pomanjkanje tih impulsa smanjuje delatnost srca kao pumpe i olakava protok krvi kroz periferne sudove to zajedno sniava arterijski pritisak i vraa ga prema normalnom nivou. Obrnuto, pad arterijskog pritiska olabavi receptore na istezanje, to omoguuje da vazomotoriki centar postane jae aktivan nego inae, pa se time pritisak podie prema normalnim vrednostima.

Karakteristike kontrolnih sistemaSvi oni imaju neke zajednike osobine,Negativna povratna narav kontrolnih sistema. Veina kontrolnih sistema tela deluje na temelju procesa negativne povratne veze

U regulaciji koncentracije ugljen dioksida, visok nivo ugljen dioksida u izvanelijskoj tenosti uzrokuje porast plune ventilacije, to zatim smanjuje tu koncentraciju. Drugim reima, reakcija je negativna u odnosu na nadraaj koji je pokrenuo. Obrnuto, ako koncentracija ugljen dioksida padne nisko, to -uzrokuje povratnom vezom reakciju u kontrolnom sistemu kojom se povisi ta koncentracija. Dakle, opet je ta reakcija negativna u odnosu na poetni nadraaj.

Uopteno, ako se neki faktor povea ili smanji, kontrolni sistem pokrenue negativnu povratnu vezu, koja se sastoji od niza promena koje e vratiti taj faktor natrag prema nekoj srednjoj vrednosti ime se odrava homeostaza.

Amplifikacija ili korisnost" kontrolnih sistema.Stepen efikasnosti kojim kontrolni sistem odrava stalne uslove naziva se amplifikacija ili korisnost sistema.

Pretpostavimo da je osoba boravila 24 sata u sobi u kojoj je temperatura 15 C. Zatim temperatura naglo poraste na 45 C, dakle ukupno za 30 C. Telesna temperatura osobe, meutim, poraste samo od 36,6 na 37,2 C, jer organizam automatski odrava vlastitu temperaturu unutar vrlo uskih granica, a ne sledi promene atmosferske temperature.

U ovom je sluaju promena atmosferske temperature za 29,4 C via od promene telesne temperature, koja se promenila tek za 0,6 C. Prema tome, kaemo da je korisnost kontrolnog sistema 49. Drugim reima, za svaki 1 C stvarno nastale promene telesne temperature javile bi se jo dodatne, 49 puta vee promene kad ne bi delovao kontrolni sistem.

Pozitivna povratna veza kao uzrok smrti Zaarani krug. Zato u biti svi kontrolni sistemi tela deluju na nain negativne povratne veze, a ne pozitivne? Ako razmotrimo narav pozitivne povratne veze, odmah emo uoiti da pozitivna povratna veza ne vodi u stabilnost, ve naprotiv u nestabilnost i esto u smrt.

Na slici je prikazana delatnost srca kao pumpe i vidi se da srce normalnog oveka ispumpa oko 5 litara krvi u minuti. Meutim, ako ovek krvarenjem naglo izgubi 2 litre krvi, koliina krvi u telu se smanji na tako nisku vrednost da je nema dovoljno da bi srce efikasno pumpalo.Zbog toga pada arterijski pritisak, pa se protok krvi kroz sranu muskulaturu koronarnim ilama smanjuje. To uzrokuje slabljenje srca, to jo vie smanjuje izbacivanje krvi, a to opet sniava protok krvi kroz koronarne ile i ponovo jo vie oslabljuje srce. Adenozin trifosfat ATPNajznaajnije jedinjenje bogato energijom u eliji je adenozin trifosfat, koji po svojoj hemijskoj grai spada u nukleotide. Struktura ATP-aMolekul ATP-a se sastoji od: azotne baze adenina, monosaharida pentoze, riboze i tri fosfatne grupe koje se obeleavaju kao alfa, beta i gama (poev od adenina). Sinteza ATPATP se najee proizvodi u: mitohondrijama, uglavnom razlaganjem glukoze i masnih kiselina procesom koji se naziva oksidativna fosforilacija; razlaganjem 1 molekula glukoze u mitohondrijama oslobodi se 36 molekula ATP-a hloroplastima kod biljaka, u fotosintezi procesom fotosintetike fosforilacije. Korienje ATP-a u eliji, defosforilacijaATP se ne moete uvati u vidu rezervi pa zato posle njegove sinteze dolazi do potronje, defosforilacijom koju kontrolie enzim ATPaza. Dve krajnje fosfatne grupe vezane su kovalentnim vezama koje su bogate energijom (oznaene su na emi znakom ~). Kada se te veze razgrade oslobaa se relativno velika koliina energije. Kada se iz ATP-a oslobodi jedna krajnja fosfatna grupa nastaje adenozin difosfat (ADP), izdvajanjem jo jedne krajnje fosfatne grupe iz ADP nastaje adenozin monofosfat (AMP). Fosfatna grupa koja se oslobodila iz ATP-a ili ADP-a, je bogata energijom i vezujui se za neko jedinjenje ona i njega obogauje energijom (proces se naziva fosorilacija). Na taj nain se energija iz ATP-a koristi u procesima anabolizma. ATP nastaje kao glavni energetski proizvod procesa razgradnje sastojaka hrane procesom oksidacije. Jedan deo energije koji se otputa u ovim procesima se sauva u vidu ATP-a, a ostatak se gubi u vidu toplote. Ovako dobijeni ATP se koristi za vrenje svih oblika rada u eliji. Svega oko 1/3 aTP-a troi se za reakcije anabolizma. Ostala koliina energije se troi na kretanje, miine kontrakcije, transport materija kroz membranu elije itd). Fosforilacija, regeneracija ATP-aObnavljanje (sinteza) ATP-a vri se vezivanjem fosfatnih grupa prvo za AMP, pri emu nastaje ADP, a zatim od njega ATP to je pod kotrolom enzima ATP sintaze . Ovo je omogueno parnim reakcijama u kojima su reakcije koje troe energiju (anabolike), vezane za reakcije koje oslobaaju energiju (katabolike). Energija koja se oslobaa u katabolizmu koristi se za ponovnu sintezu ATP-a iz ADP-a. Stoga sistem ATP/ADP slui kao univerzalan nain za razmenu enrgije, koji se kree izmeu reakcija u kojima se oslobaa energija i reakcija u kojima se ona troi. Literaturaerban, M, Nada: elija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 Grozdanovi-Radovanovi, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Panti, R, V: Biologija elije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997 Dikli, Vukosava, Kosanovi, Marija, Duki, Smiljka, Nikoli, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001 Petrovi, N, ore: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Adenozin trifosfat ATPNajznaajnije jedinjenje bogato energijom u eliji je adenozin trifosfat, koji po svojoj hemijskoj grai spada u nukleotide. Struktura ATP-aMolekul ATP-a se sastoji od: azotne baze adenina, monosaharida pentoze, riboze i tri fosfatne grupe koje se obeleavaju kao alfa, beta i gama (poev od adenina). Sinteza ATPATP se najee proizvodi u: mitohondrijama, uglavnom razlaganjem glukoze i masnih kiselina procesom koji se naziva oksidativna fosforilacija; razlaganjem 1 molekula glukoze u mitohondrijama oslobodi se 36 molekula ATP-a hloroplastima kod biljaka, u fotosintezi procesom fotosintetike fosforilacije. Korienje ATP-a u eliji, defosforilacijaATP se ne moete uvati u vidu rezervi pa zato posle njegove sinteze dolazi do potronje, defosforilacijom koju kontrolie enzim ATPaza. Dve krajnje fosfatne grupe vezane su kovalentnim vezama koje su bogate energijom (oznaene su na emi znakom ~). Kada se te veze razgrade oslobaa se relativno velika koliina energije. Kada se iz ATP-a oslobodi jedna krajnja fosfatna grupa nastaje adenozin difosfat (ADP), izdvajanjem jo jedne krajnje fosfatne grupe iz ADP nastaje adenozin monofosfat (AMP). Fosfatna grupa koja se oslobodila iz ATP-a ili ADP-a, je bogata energijom i vezujui se za neko jedinjenje ona i njega obogauje energijom (proces se naziva fosorilacija). Na taj nain se energija iz ATP-a koristi u procesima anabolizma. ATP nastaje kao glavni energetski proizvod procesa razgradnje sastojaka hrane procesom oksidacije. Jedan deo energije koji se otputa u ovim procesima se sauva u vidu ATP-a, a ostatak se gubi u vidu toplote. Ovako dobijeni ATP se koristi za vrenje svih oblika rada u eliji. Svega oko 1/3 aTP-a troi se za reakcije anabolizma. Ostala koliina energije se troi na kretanje, miine kontrakcije, transport materija kroz membranu elije itd). Fosforilacija, regeneracija ATP-aObnavljanje (sinteza) ATP-a vri se vezivanjem fosfatnih grupa prvo za AMP, pri emu nastaje ADP, a zatim od njega ATP to je pod kotrolom enzima ATP sintaze . Ovo je omogueno parnim reakcijama u kojima su reakcije koje troe energiju (anabolike), vezane za reakcije koje oslobaaju energiju (katabolike). Energija koja se oslobaa u katabolizmu koristi se za ponovnu sintezu ATP-a iz ADP-a. Stoga sistem ATP/ADP slui kao univerzalan nain za razmenu enrgije, koji se kree izmeu reakcija u kojima se oslobaa energija i reakcija u kojima se ona troi. Literaturaerban, M, Nada: elija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 Grozdanovi-Radovanovi, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000 Panti, R, V: Biologija elije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997 Dikli, Vukosava, Kosanovi, Marija, Duki, Smiljka, Nikoli, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001 Petrovi, N, ore: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Sadraj[sakrij]1 Struktura ATP-a2 Sinteza ATP3 Korienje ATP-a u eliji, defosforilacija4 Fosforilacija, regeneracija ATP-a 4.1 Literatura

Sadraj[sakrij]1 Struktura ATP-a2 Sinteza ATP3 Korienje ATP-a u eliji, defosforilacija4 Fosforilacija, regeneracija ATP-a 4.1 Literatura

Krug se ponavlja sve dok ne nastupi smrt. Treba zapaziti da svaki naredni ciklus povratne veze prouzrokuje dalje slabljenje srca. Drugim reima, poetni nadraaj uzrokuje vlastito pojaavanje u istom smislu, a to je pozitivna povratna veza.

Pozitivna povratna veza je bolje poznata pod nazivom zaarani krug (circulus vitiosus). Blag stepen pozitivne povratne veze moe, meutim, u telu biti nadvladan pomou kon-trolnih mehanizama negativne povratne veze, pa izostaje razvoj zaaranog kruga. Na primer, da je osoba u opisanom sluaju iskrvarila samo 1 l umjesto 2 l krvi, normalan mehanizam negativne povratne veze za kontrolu minutnog volumena i arterijskog pritiska bi prevagnuo nad pozitivnom vezom i osoba bi se oporavila, kao to prikazuje isprekidana kriva na sl.

Automatinost telaSvaka funkcionalna struktura pridonosi svoj udeo u odravanju homeostatskih uslova u izvanelijskoj tenosti, koja se esto zove unutranja sredina. Sve dok se odravaju normalni uslovi u unutranjoj sredini, elije tela ive i ispravno funkcioniu. Tako se svaka elija koristi homeo stazom, a za uzvrat uestvuje svojim udelom u njenom odravanju. Ovo reciprono meusobno delovanje trajno omoguuje automatinost tela sve dok jedan ili vie funkcionalnih sistema ne izgube svoju sposobnost da daju svoj doprinos funkciji. Kad se to dogodi, sve elije u telu trpe. Jaka disfunkcija vodi u smrt, dok umerena vodi u bolest.

Osnovni simboli koji se upotrebljavaju u analizi kontrolnih sistemaSimbol sabiranja i oduzimanja. Na primer, neka oznaava koliinu uzimanja soli koju svakodnevno pojedemo u hrani, uzimanje soli u tenostima koje svakodnevno popijemo, a z koliinu svakodnevnog gubitka soli mokraom. Tada je neto-promena soli u telu + z, kao to prikazuje strelica.

Simbol mnoenjaNa primer, pretpostavimo da tri odvojena faktora utiu na arterijski pritisak i da se meusobno mnoe. Neka sistem baroreceptora ima uinak u smislu poveanja arterijskog pritiska, hormon izluen iz neke endokrine lezde neka uzrokuje efekt , takoe u smeru povienja pritiska, a krvarenje neka ima uinak z, koji sniava arterijski pritisak, u tom sluaju neto-uinak bie xyz.

Mnoenje konstantnim faktoromPretpostavimo da je koncentracija natrijuma u izvanelijskoj tenosti, a da je K volumen izvanelijske tenosti, tada bi ukupna koliina natrijuma u izvanelijskoj tenosti bila .

Simbol deljenja. Ako je, npr., ukupna koliina natrijuma u izvanelijskoj tenosti, a volumen izvanelijske tenosti, tada e izlaz iz toga bloka / biiti koncentracija natrijuma u izvanelijskoj tenosti.

Simbol integrisanja (ili akumulacije). Mnoge funkcije u telu zavise o polaganom nagomilavanju nekog faktora. Tako, npr., ako se brzina promene aldoste- rona u telu izrazi diferencijalnom jednainom dA/dt, tada je izlaz iz tog bloka koliina aldosterona koja je akumulirana u telu u bilo koje vreme t. Simbol se u tom bloku zove simbol integrisanja, ili drugim reima, veliinu dA/dt treba integrisati da se dobije A.

Opta analiza kontrolnog sistemaSvrha veine kontrolnih sistema je odravanje neke kontrolisane varijable na gotovo konstantnoj vrednosti.

Normalna vrednost kontrolisane promenljive 36,6 CPoremeaj 0 CStvarna vrednost kontrolisane promenljive 36,6 CGreka0 CKompenzacija 0 C

Normalna vrednost kontrolisane promenljive 36,6 CPoremeaj +30,0 CStvarna vrednost kontrolisane promenljive 37,2 CGreka 0,6 CKompenzacija 29,4

Dakle, nakon to je kontrolni sistem postao delotvoran stvarna vrednost kontrolisane promenljive jednaka je zbiru ove tri razliite vrednosti: 1) normalne vrednosti kontrolisane promenljive (36,6 C), 2) poremeaja (+30 C) i 3) kompenzacije (29,4 C), to daje stvarnu vrednost kontrolisane promenljive od 37,2 C. Prema tome, poremeaj od 30 C uzrokuje porast telesne temperature od samo 0,6 C.

Korisnost ovog sistema moe se izraunati deljenjem kompenzacije s grekom (29,4 podeljeno s 0,6), to daje korisnost povratne veze od 49.

Sloenija analiza kontrolnog sistema Sistem za kontrolu glukozeKad ovek uzme hranom vee koliine glukoze, porast koncentracije glukoze u izvanelijskoj tenosti uzrokuje da guteraa izlui poveane koliine inzulina. Inzulin, pak, poveava transport glukoze kroz elijske membrane u unutranjost veine elija u telu, gde se glukoza upotrebljava za dobijanje energije. To, naravno, vraa koncentraciju glukoze u izvanelijskoj tenosti natrag prema normalnoj vrednosti.

Analiza dinamike ravnotee i prelaznog stanja kontrolnih sistemaAnaliza sistema za regulaciju telesne temperature, koja je prethodno prikazana jeste analiza dinamike ravnotee (steady-state). Ona je pokazala samo poetno i konano stanje, ali nije opisala prelazne dogaaje koji su se odvijali u kontrolnom sistemu za vreme njegove aktivacije.

S druge strane, analiza sistema za kontrolu nad glukozom na sl. dala je prolazna stanja kroz koja prolaze razliiti elementi sistema do razvoja konanog stanja dinamike ravnotee. Drugim reima, kontrolni sistem ne deluje trenutno, ve zahteva odreeno vreme da se razvije kompenzacija.

Oscilacija kontrolnih sistemaKontrolni sistemi negativne povratne veze postaju pokatkad nestabilni i osciliraju. Sledea slika prikazuje talase krvnog pritiska to ih uzrokuju oscilacije baroreceptorskog sistema, koji je opisan ranije

Najpre neki spoljni faktor uzrokuje poveanje arterijskog pritiska i to aktivira baroreceptorski refleks. Pritisak poinje padati i konano padne ak ispod normalne vrednosti. Tada vrlo nizak arterijski pritisak aktivira baroreceptorski refleks u suprotnom smeru, to uzrokuje da pritisak ponovo poraste na nivo iznad normale. Time zapoinje novii ciklus oscilacija koje se mogu nastaviti neprekidno.

Priguivanje kontrolnih sistema.Priguivanje je svojstvo temeljne organizacije samog sistema. Slika prikazuje rastue oscilacije, stalne oscilacije i priguene oscilacije.

Ako je kontrolni sistem vrlo nestabilan, tj. ako gotovo nema priguenja, ak i najmanji poremeaji mogu uzrokovati u poetku blage oscilacije, koje vremenom postaju sve vee i vee. Ako je priguenje umereno, oscilacije mogu trajati beskrajno kao stalne oscilacije i one se ne poveavaju ni smanjuju. S druge strane, ako je priguenje vrlo jako, oscilacije iezavaju.

Nekoliko kontrolnih sistema nastavlja trajno osclovati. Jedan od njih je sistem koji pobuuje disanje, to je posledica oscilacije, takoe nazvane reverberacija nervnih signala u disajnom centru u mozgu. Dugotrajno osciliranje je odgovorno za meseni ciklus kod ene. Hormoni koje lui prednji reanj hipofize nadrauju jajnike da lue ovarijske hormone koji, pak, inhibiraju sekreciju iz hipofize. Nedostatak hormona hipofize uzrokom je prestanka luenja hormona iz ovarijuma. To opet omoguuje da hipofiza ponovo pone luiti svoje hormone. Na taj se nain ciklus neprestano ponavlja od puberteta do menopauze.