2. Osnovni pojmovi i predstavljanje Osnovni pojmovi ...tesla.pmf.ni.ac.rs/people/dexter/old/Geografija/02-Osnovni pojmovi.pdf · Na primer, kada smo ku ći i čujemo obaveštenje

2. Osnovni pojmovi i predstavljanje podataka u računaru

Informatika 2dr Marko Petković

Osnovni pojmoviOsnovni pojmovi


RaRaččunar, hardver, softverunar, hardver, softver

� Računar? � Računar je pomoćno sredstvo za brže i udobnije računanje sa

manje grešaka.

� (wikipedia) Računar ili kompjuter (computer) je uredjaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo utvrdjenoj proceduri.

� (Webster) Računar je bilo koji elektronski uredjaj koji može dapamti, pretražuje i obradjuje podatke (obavlja izračunavanja i donosi logičke odluke).

� Računarski program� Skup instrukcija na osnovu kojih računar vrši obradu podataka

� Hardver (Hardware)� Fizičke komponente računara.

� Softver (Software)� Programi koji se izvršavaju na računaru.


� Računari su elektronske mašine koje obrañuju ulazneinformacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvodeizlazne informacije (rezultate).

� Iako je u početku računar često nazivan i elektronskimozak, on je ""mamaššinaina bezbez inteligencijeinteligencije"" jer doslovnoizvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama.

� Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanjamora najpre da se raščlani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajućanaredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupaknaziva se programiranjeprogramiranje.

� Skup instrukcija za računar napisan za izvršenje nekeobrade naziva se programprogram.

� Ljudi koji pišu programe za računar nazivaju se programeriprogrameri.


�� Podaci Podaci -- registrovane činjenice, oznake ili zapažanja u toku nekog procesa.� Podatke prikupljamo i registrujemo da bismo ih mogli čuvati i po

potrebi koristiti.

�� Informacija Informacija -- skup činjenica, tako obradjenih i organizovanih da predstavljaju neko obaveštenje.� Ako se registrovani podatak koristi za preduzimanje akcija i

donošenje odluka, onda se on smatra informacijom.

� Na primer, kada smo kući i čujemo obaveštenje da je spoljna temperatura -10

0C, to je podatak. Medjutim, ako se spremamo

da izadjemo iz kuće i na osnovu toga odlučimo kako da se obučemo, onda se taj podatak može smatrati informacijom.

�� Obrada podataka Obrada podataka -- skup aktivnosti kojima se podaci pretvaraju u informacije.

�� Informatika Informatika -- sinonim za automatsku obradu podataka (iz francuskih reči information i automatique).

Podatak i informacijaPodatak i informacija


�� RaRaččunarsko inunarsko inžženjerstvo (Computer Engineering) enjerstvo (Computer Engineering) --proizvodnja i povezivanje hardverskih delova računara.

�� Softversko inSoftversko inžženjerstvo (Software Engineering) enjerstvo (Software Engineering) -- razvoj i primena sistematskih metoda za dizajn, izradu, testiranje i održavanje softvera.

�� RaRaččunarske nauke (Computer Science) unarske nauke (Computer Science) -- teorijski aspekti arhitekture računara, softvera, razvoj algoritama za rešavanje složenih problema.

�� Informacione tehnologije (Information Technology, IT) Informacione tehnologije (Information Technology, IT) --razvoj, projektovanje, konstrukcija, održavanje informacionih sistema (softvera i hardvera).

�� RaRaččunarske tehnologije (Computer Technology) unarske tehnologije (Computer Technology) --praktična primena računara.

Oblasti raOblasti raččunarstvaunarstva


�� Vojna primena Vojna primena -- izračunavanje putanje kretanja projektila, dešifrovanje komunikacije izmedju neprijateljskih trupa,...

�� NauNauččnono--tehnitehniččka primena ka primena -- razne vrste proračuna, simulacije fizičkih procesa, projektovanje uz pomoć računara (CAD –Computer-Aided Design),...

�� Poslovna primena Poslovna primena -- obrada podataka u računovnodstvu, bankama, osiguravajućim kompanijama,...)

Primena raPrimena raččunara unara -- nekadnekad


Primena raPrimena raččunara unara -- danasdanas

Skoro da nema oblasti u kojoj nemaju primene!Skoro da nema oblasti u kojoj nemaju primene!

� Obrada teksta

� Crtanje i obrada crteža

� Obrada slike

� Obrada zvuka

� Animacija

� Obrada video zapisa

� Komunikacije

� Baze podataka

� Multimedijalne primene

� Naučno-tehnički proračuni

� Zabava i razonoda

� ...


Analogni i digitalni uredjajiAnalogni i digitalni uredjaji�� Analogni signal Analogni signal -- može da ima

proizvoljnu vrednost u zadatom opsegu.

�� Digitalni signal Digitalni signal -- može da ima samo dve vrednosti koje reprezentuju logičke vrednosti 0 i 1.

�� Analogni uredjaj Analogni uredjaj -- ulazni, izlazni i signali unutar uredjaja su analogni.

�� Digitalni uredjaj Digitalni uredjaj -- svi signali su digitalni� Postoje uredjaji koji rade i sa

analognim i sa digitalnim signalima.�� A/D, D/A A/D, D/A konvertorikonvertori -- uredjaji koji

prevode analogne signale u digitalne i obrnuto.

� Savremeni računar se mahom sastoji od digitalnih komponentidigitalnih komponenti, mada ima i analognih (CRT monitor, zvučnici, modem, itd...)

Analogni signal

Digitalni signal


� Sa stanovišta primene, računari se mogu podeliti na�� RaRaččunare opunare opššte namenete namene - mogu da učitaju različite programe i

njihovim izvršavanjem rešavaju različite probleme.�� RaRaččunare specijalne nameneunare specijalne namene - imaju ugrañene programe za

rešavanje samo onih problema za koje je računar namenjen (na primer: igranje šaha, automatski piloti, upravljanje nekom mašinom itd.).

� Sa stanovišta broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar, računari se dele na: �� viviššekorisniekorisniččke (mainframe based)ke (mainframe based)�� jednokorisnijednokorisniččke (PC based). ke (PC based).

� Sa stanovišta broja naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku vremena računari se dele na:�� serijske ili SISDserijske ili SISD (SSingle IInstruction SSingle DData),�� paralelne ili SIMDparalelne ili SIMD (SSingle IInstruction MMultiple DData).�� MIMDMIMD (MMultiple IInstruction MMultiple DData) – mreža procesora gde

je rešavanje jednog problema podeljeno na više potproblema.

Podela raPodela raččunaraunara


Mainframe raMainframe raččunariunari� Višekorisnički� Koriste se u velikim

organizacijama (banke, avioprevoznici, osiguravajuće kuće,...) za centralizovanu obradu velike količine podataka.

� Na veliki centralni računar (mainframe) povezuju se korisnici pomoću malih računara (terminala)

� Konkurentno obradjuju veliki broj zahteva (više od 1000).

MAINFRAMETERMINALI


�� NajmoNajmoććniji raniji raččunariunari� Sastoje se od velikog broja procesora i ekstremno su brzi

� Poseduju ogromnu količinu storage kapaciteta (hard diskovi).

� Koriste se za simulacije i modeliranje kompleksnih sistema� Vremenska prognoza.

� Hemijski i fizički procesi.

� Kretanje nebeskih tela.

� Vojne potrebe.

Super raSuper raččunariunari


� Klaster Paradox,

�Scientific computing laboratory,

� Institut za fiziku, Beograd,

�900 procesora, 12 TFLOPSa.


� IBM Roadrunner

� Najbrža mašina u novembru 2008.

� Sastoji se od 3240 procesora.

� Brzina izračunavanja : 1.7 petaFLOPS 1.7 petaFLOPS = =

11.7.7××10101515 operacijaoperacija u u sekundisekundi.

� Cena : 133 M$


� Server je računar koji pruža odredjene usluge drugim računarima (klietima) u okviru računarske mreže.� Deljenje zajedničkih resursa.� Deljenje internet konekcije.� Prava pristupa na mreži.� Baza podataka.� ...

� Ukoliko nisu potrebni posebni hardverski zahtevi, serveri mogu biti obični PC računari.

� Predvidjeni su da rade non-stop (24/7).

ServeriServeri


� Laptop (notebook) računari� Kompaktni PC računari.

� Nisu vezani za sto i mrežno napajanje

� PDA (Personal Data Assistant) računari� Malih dimenzija (mogu

da stanu u džep).

� Smartphone mobilni telefoni.

Prenosivi raPrenosivi raččunariunari


� Računari posebne namene - namenjeni isključivo za unapred specificirane zadatke

� Kontrola temperature i vlažnosti

� Monitorisanje rada srca

� Monitorisanje kućnog sistema obezbeñenja od provale,

� …

Ugradjeni raUgradjeni raččunariunari


Predstavljanje podataka u Predstavljanje podataka u

raraččunaruunaru


� Elektronska kola od kojih je sagradjen računar su mahom digitalna. Napon na ulazima i izlazima ovih kola može da ima dve vrednosti koje simbolički predstavljamo ciframa nula (0) ili (1).

� Kako su nam na raspolaganju samo dve cifre, 0 i 1, svaki podatak i instrukcija koji se unose u računar moraju biti predstavljeni kao zapis sastavljen od nula i jedinica.

� Zapis sastavljen od nula i jedinica naziva se binarni binarni zapiszapis.

� Za podatke i instrukcije predstavljene pomoću cifara 0 i 1 kažemo da su binarno predstavljeni, a svaka nula i jedinica se naziva BITBIT.

BIT (BInary Term)BIT (BInary Term)


� Svaki niz bitova (binarni zapis) predstavlja jedan podatak. Proces označavanja podataka pomoću nizova bitova naziva se kodiranje.

�� Postoji Postoji 22nn razlirazliččitih zapisa od itih zapisa od nn bita.bita. Npr. postoji 16 nizova od 4 bita. � Grupa od osam bitova poredjana u binarnom zapisu naziva se

BAJT (BYTE)BAJT (BYTE). � Sa 8 bitova (jednim bajtom) može se ostvariti 256 zapisa. Svaki od

tih zapisa može se iskoristiti za predstavljanje jednog broha, slova abecede ili nekog znaka.


21

= 2

22

= 4

23

= 8

24

= 16

25

= 32

1 bit ?

2 bita ?

3 bita ?

4 bita ?

5 bitova ?

Koliko se različitih podataka

može kodirati ?


Svaki dodatni bit Svaki dodatni bit dupliraduplira brojbroj mogumoguććih ih

kkombinacija!ombinacija!


1 bit

0

1

2 bits

00

01

10

11

3 bits

000

001

010

011

100

101

110

111

4 bits

0000

0001

0010

0011

0100

0101

0110

0111

1000

1001

1010

1011

1100

1101

1110

1111


U binarnom zapisu (sastavljenom od 0 i 1) se mogu predstaviti:a) brojevib) slovac) interpunkcijski znaci (.,:?”)d) matematički znaci (+,-,=,<,> i dr.)e) specijalni znaci (@,%,&,#)f) programske instrukcijeg) kontrolni kodovi (pomeranje kursora, brisanje ekrana)f) slike i grafički prikazi, zvuk-govor, muzika



1 bit = 1b

1 byte = 8 b =1 B

1 word = 16 b = 2 B = 1w

1 kilobyte = 1kB = 210 B = 1024 byte

1 megabyte = 1MB = 220 B = 1024 kilobyte

1 gigabyte = 1GB = 230 B = 1024 megabyte

1 terabyte = 1TB = 240 B = 1024 gigabyte

1 petabyte = 1PB = 250 B = 1024 terabyte

1 exabyte = 1EB = 260 B = 1024 petabyte

1 zettabyte = 1ZB = 270 B = 1024 exabyte

1 yottabyte = 1YB = 280 B = 1024 zettabyte

BinarniBinarni pprefiksirefiksi

ProizvodjaProizvodjačči i RAMRAM memorija memorija

i optii optiččkih diskova koriste kih diskova koriste

binarnebinarne prefikse!prefikse!

700 MBCD


DekadniDekadni pprefiksirefiksi

1 kilobyte = 1kB = 103 B

1 megabyte = 1MB = 106 B

1 gigabyte = 1GB = 109 B

1 terabyte = 1TB = 1012 B

1 petabyte = 1PB = 1015 B

1 exabyte = 1EB = 1018 B

1 zettabyte = 1ZB = 1021 B

1 yottabyte = 1YB = 1024 B

160 GB – 2TB

Hard disk

1,44 MBDisketa

256 MB – 32GB

Flash memorija

ProizvodjaProizvodjačči hard i hard

diskova i drugih diskova i drugih

sekundarnih sekundarnih

memorija koriste memorija koriste

dekadne prefikse!dekadne prefikse!


� Hard disk za koji proizvodjač tvrdi da je od 160 GB.

� Operativni sistem saopštava da ovaj hard može da zapamti samo 149.01 GB

� O čemu se radi?� Pošto proizvodjač hard diska koristi

dekadne prefikse, to znači da ovaj hard disk ima 160×109 bajta.

� Medjutim, u operativnim sistemima se koriste binarni prefiksi, pa OS zato javlja da je disk kapaciteta 149.012 GB.

DvoznaDvoznaččni prefiksini prefiksi

Da bi se izbegli ovi problemi, uvedene su nove oznake za binarne prefikse :

1 kiB = 1 kibibyte = 1024 B1 MiB = 1 Mebibyte = 1024 kiB1 GiB = 1 Gibibyte = 1024 MiB1 TiB = 1 Tebibyte = 1024 GiB1 PiB = 1 Pebibyte = 1024 TiB1 EiB = 1 Exbibyte = 1024 PiB1 ZiB = 1 Zebibyte = 1024 EiB1 YiB = 1 Yobibyte = 1024 YiB


� Broj AA == 1123.81123.8 možemo predstaviti u obliku

A == 11×103 + 11×102 +22×101 + 33×100 + 88×10-1

� Ovo je primer predstavljanja broja u pozicionom brojnom sistemu sa osnovom r = 10 (dekadni sistem).

� Cifre : 0,1,...,9.

�� PozicioniPozicioni brojnibrojni sistemsistem : cifra aaii utiče na vrednost broja u zavisnosti od pozicije

A ==...+aaii×10i +...

� Da li može r biti neki drugi broj? DA!

Pozicioni brojni sistemiPozicioni brojni sistemi

Težina


� Neki broj A predstavlja se nizom cifara

AA = (= (aann--1 1 aann--22…… aa1 1 aa00))((rr)) ,

gde su aaii ∈∈ {0, 1, {0, 1, …… , , rr--1}1} cifrecifre brojnog sistema, brojnog sistema, a a rr osnovaosnova..

� Vrednost broja A može se odrediti kao

AA = = aann--11rr nn--11 ++ aann--22rr nn--22 + + …… ++ aa11rr11 + + aa00

� Osim za cele, ovo važi i za razlomljene brojeve

A = (an-1 an-2 ... a1 a0.a-1 a-2... a-m)(r)

A = an-1rn-1 + … + a0r

0 + a-1r-1 + a-2r

-2 + ... + a-mr -m

Pozicioni brojni sistemi Pozicioni brojni sistemi


� U računarskim sistemima se, osim dekadnog najčešće koriste sledeći brojni sistemi:

�� binarnibinarni (r = 2, skup cifara {0,1}),

�� oktalnioktalni (r = 8 , skup cifara {0,1, ..., 7}) и

�� heksadekadniheksadekadni (r = 16, skup cifara {0,1,..., 9, А, B, C, D, E, F}).

� A=10, B=11, C=12, D=13, E=14, F=15.

� Mnogo je jednostavnije napisati FA12 nego 1111100000010010.

� Primer :

((АА11B3)B3)1616 = 1010×163 + 11×162 +1111×161 + 33×160

= 40960 + 256 + 176 + 3

= (41395)10

Pozicioni brojni sistemi (primer)Pozicioni brojni sistemi (primer)


� Ako je broj AA = (= (aann--1 1 aann--2 2 …… aa1 1 aa00))rr zadat u brojnom sistemusa osnovom r, prevesti ga u sistem sa osnovom s, tj. predstaviti ga u obliku AA = (= (bbmm--1 1 bbmm--2 2 …… bb1 1 bb00))ss.

� Postoje tri metoda (načina) za prevodjenje brojeva.

�� Prvi metod Prvi metod :: Operacije se obavljaju u sistemu saosnovom s. � Svodi se na izračunavanje vrednosti broja. Osnovu, kao i sve

cifre prevedemo u sistem sa osnovom s i izračunamo vrednost.� Primer: Prevesti broj ((10010111))2 2 u dekadni brojni sistem:(10010111)2 = 1×27 + 0×26 + 0×25 + 1×24 + 0×23 + 1×22 + 1×21 + 1×20

= 128 + 16 + 4 + 2 + 1

= (151)10

� Pogodan za prevodjenje brojeva iz sistema sa osnovom ru dekadni.

PrevodjenjePrevodjenje brojevabrojeva


�� Drugi metod Drugi metod :: Operacije se obavljaju u sistemu saosnovom r.� Posebno se prevodi celi, posebno razlomljeni deo broja.

�� Ideja za ceo deo broja :Ideja za ceo deo broja : Ako je A=1132, onda je poslednja cifraostatak pri deljenju broja A sa 10. Količnik pri tom deljenju je 113. Kada se on podeli sa 10, ostatak je predzadnja cifra 3, količnik 11,...

�� PrevodjenjePrevodjenje celogcelog deladela brojabroja :: Broj se podeli sa s, ostatak jeposlednja cifra, a količnik se dalje deli...

�� Ideja za razlomljeni deo brojaIdeja za razlomljeni deo broja :: Ako je A=0.8654, prva cifra posledecimalne tačke dobija se kao ceo deo broja 10A=8.6. Razlomljeni deo ovog broja je 0.6. Kada se on pomnoži sa 10dobija se sledeća cifra,...

�� Prevodjenje razlomljenog dela broja Prevodjenje razlomljenog dela broja :: Broj se pomnoži sa s. Ceo deo dobijenog broja je prva cifra iza tačke. Razlomljeni deo se dalje pomnoži sa s,...

PrevodjenjePrevodjenje brojevabrojeva (drugi metod)(drugi metod)


(624)(624)1010 = (?)= (?)22

624 : 2 = 312 → 0312 : 2 = 156 → 0156 : 2 = 78 → 078 : 2 = 39 → 039 : 2 = 19 → 119 : 2 = 8 → 18 : 2 = 4 → 04 : 2 = 2 → 02 : 2 = 1 → 01 : 2 = 0 → 1

(625)10 = (1000110000)2

(0.125)(0.125)1010 = (?)= (?)22

0.125 × 2 = 0.250 → 0

0.25 × 2 = 0.50 → 00.5 × 2 = 1.0 → 1

(0.125)10 = (0.001)2

Primer (drugi metod)Primer (drugi metod)


� Konvertovanje brojeva iz binarnog sistema u heksadekadni, oktalni i obrnuto.

�� BinarniBinarni u u oktalnioktalni� Grupišu se po tri cifretri cifre počev od tačke, a zatim svaku

grupu zamenimo jednom oktalnom cifrom

� Primer:

Prevesti broj ((10110001101011.111100000110)10110001101011.111100000110)22 u oktalnisistem

(010 110 001 101 011.111 100 000 110)2 =

= (26153.7406)8

� Obrnuto, svaka cifra u oktalnom sistemu zameni se sa tri cifre u binarnom sistemu.

PrevodjenjePrevodjenje brojevabrojeva (tre(trećći metod)i metod)


�� BinarniBinarni u u heksadekadniheksadekadni� Grupišu se po četiri binarne cifre, a zatim svaku cifru

zamenimo jednom heksadekadnom cifrom. � Dodaju se nule na početku i na kraju po potrebi.� Primer:Prevesti broj ((10110001101011.11110000011)10110001101011.11110000011)22 u

heksadekadni sistem:

(0010 1100 0110 1011.1111 0000 0110)2 =

= (2C6B.F06)16

� Obrnuto, svaka cifra u oktalnom sistemu zameni se sa tri cifre u binarnom sistemu.

PrevodjenjePrevodjenje brojevabrojeva (tre(trećći metod)i metod)


Operator ukazuje na istinitost ukoliko su obe promenljive istinite –logička vrata.

Predstavlja množenje dve binarne cifre.

I (AND) operatorI (AND) operator

Element u logičkoj šemiTablica istinitosti

Binarne logiBinarne logiččke operacijeke operacije


Operator ukazuje na istinitost ukoliko je barem jedna promenljiva istinita istinite.

Predstavlja sabiranje dve binarne cifre, pri čemu se prenos ignoriše

ILI (OR) operatorILI (OR) operator




Rezultat operacije je istinit ukoliko je tačno jedan od operanda istinit (dakle, ukoliko su oba istinita, rezultat nije istinit).

EX-ILI (XOR) operatorEX-ILI (XOR) operator




BinarnBinarna aritmetikaa aritmetika� Sabiranje

� 0 + 0 → 0

� 0 + 1 → 1

� 1 + 0 → 1

� 1 + 1 → 0, prenesi 1

� Oduzimanje

� 0 − 0 → 0

� 0 − 1 → 1, pozajmi 1

� 1 − 0 → 1

� 1 − 1 → 0

Računari koriste komplement dvojkeda predstave negativne brojeve

A - B = A + not B + 1


prenos: 11 11111

011011011 = 219

001010111 = 87

100110010 = 306

BinarnBinarna aritmetikaa aritmetika

Binarni polu-sabirač

(XOR i AND kolo)Potpuni binarni sabirač


Negativni brojevi Negativni brojevi -- komplementkomplement� Najpre broj proširujemo za jedan bit sa leve strane: bit bit

znakaznaka (1 ako je broj negativan, 0 ako je pozitivan).

� Svaki bit se komplementira (0 se zameni sa 1 i obrnuto),komplementira (0 se zameni sa 1 i obrnuto),čime se dobija nepotpuni komplementnepotpuni komplement. . NakonNakon togatoga se doda 1 na mestu najmanje težine.

� Ukoliko 2 puta primenimo operaciju komplementiranja, dobijamo polazni broj

+6 00000110

nepotpuni komp. odnepotpuni komp. od ++66 1111101111100101

+1

komp. od +6, - 6 11111010

� Bit znaka

� 0 ako je pozitivan,

� 1 ako je negativan


Primer: -5+64,

5 = (101)2, 64 = (1000000)2, - brojeve dovodimo na istibroj cifara

00000101 = +5

11111010 = nepotp. komp. od +5

+1

11111011 = -5

01000000 = +64

00111011 = +59 korektno1

Negativni brojevi Negativni brojevi -- primerprimer� Ovim se oduzimanje svodi na sabiranje

� Eventualni prenos sa mesta bita znaka se zanemaruje!


BinarnBinarna aritmetikaa aritmetika ((mnomnožženje)enje)


� Predstavljaju se u binarnom sistemu.

� Za negativne brojeve koristi se potpuni komplement.

� Elementarna memorijska ćelija je veličine 1 bajt (1B = 8b = 1 bajt (1B = 8b = 8 bit)8 bit). Mogu se smestiti brojevi u rasponu 0 0 –– 255 = 2255 = 288--11(nenegativni, neoznačeni) ili --128 128 –– 127127 ((--2277 –– 2277--11, označeni, predstavljeni u potpunom komplementu).

� Ukoliko koristimo dve ćelije (2B = 16b2B = 16b) tada je raspon brojeva 0 0 –– 65536 = 265536 = 21616--11 (neoznačeni) ili --32768 32768 –– 3276732767((--221515 –– 221515--11, označeni)

� Ukoliko koristimo četiri ćelije (4B = 32b) tada je raspon brojeva 0 0 –– 4294967295 = 24294967295 = 23232--11 (neoznačeni) ili

--2147483648 2147483648 –– 21474836472147483647 ((--223131 –– 223131--11, označeni).

PredstavljanjePredstavljanje celihcelih brojevabrojeva


� U fiksnom zarezu� fiksna pozicija decimalnog zareza.

�� U pokretnom zarezu (floating point)U pokretnom zarezu (floating point)� Brojevi se predstavljaju u obliku: mm ·· bbee

� m – mantisa

� b – baza(osnova)

� e – eksponent

� U memoriji računara se pamte mantisa i eksponent kao celobrojne označene vrednosti, najčešće sa bazom b=2b=2.

� Na primer, broj 123.125 predstavlja se kao (1111011.001)2 u fiksnom zarezu.

� U pokretnom zarezu, najpre ga predstavljamo u obliku 1.111011001× 26 a zatim odredjujemo m=111011001, e=110. Pamtimo m i e.

Predstavljanje razlomljenih brojevaPredstavljanje razlomljenih brojeva

Znak Eksponent Mantisa

31 0


Predstavljanje znakovnih podatakaPredstavljanje znakovnih podataka

�� ASCIIASCII� Najčešće korišćeni kod � American Standard Code for Information Interchange� Koristi 77--bitnibitni kod za kodiranje velikih i malih slova,

brojki, pravopisnih, matematičkih i posebnih znakova. Prošireni ASCII obuhvata 88--bitnibitni kod i podrazumeva 256 različitih simbola.

�� Unicode (Unicode (Unification codeUnification code, , IBMIBM,, XeroxXerox))

� Kodna šema koja podržava 65000 jedinstvenih karaktera (znakova)

� 16 bitni – 65536 karaktera� ISO – UCS – 32 bitni (4,294,967,296 karaktera)� ASCII je ostao podskup ovog koda.


DEL~}|{zyxwvutsrqp7

onmlkjihgfedcba`6

_^]\[ZYXWVUTSRQP5

ONMLKJIHGFEDCBA@4

?>=<;:98765432103

/.-,+*)('&%$#"!SP2

USRSGSFSESCSUBEMCANETBSYNNAKDC4DC3DC2DC1DLE1

SISOCRFFVTLFHTBSBELACKENQEOTETXSTXSOHNUL0

FEDCBA9876543210

ASCII ASCII tabelatabela

Documents

2. Osnovni pojmovi i predstavljanje Osnovni pojmovi ...tesla.pmf.ni.ac.rs/people/dexter/old/Geografija/02-Osnovni pojmovi.pdf · Na primer, kada smo ku ći i čujemo obaveštenje