2 Prilog 1.1.7.Sv3_Plan Mera Za Sprec Udesa i Ogranicavanje Njihovih Posled

S obzirom na upotrebljene konstrukcione materijale požar ne bi mogao ugroziti ostale

objekte na lokaciji kompleksa u Inđiji, ali obzirom na prisutnost velikog broja materija, mogao bi

dovesti do značajnog zagađenja životne sredine.

4 PLAN MERA ZAŠTITE U TOKU REDOVNOG RADA

Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti Inovacionog

Centra Tehnološko metalurškog fakulteta doo

4.1 OPŠTE PREVENTIVNE MERE ZA SPREČAVANJE UDESA

Pod preventivnim merama podrazumeva se sve ono što se preduzima sa svrhom da se spreči

nastajanje udesa, da se osigura brzo opažanje situacije koja se razlikuje od očekivane, da se u slučaju

nastanka udesa adekvatno reaguje, kao i da se obezbedi brzo alarmiranje nadležnih i odgovornih službi i

lica koja organizuju akciju efikasnog lokalizovanja i saniranja posledica.

Na lokaciji fabrike "MONBAT PLC"DOO u Inđiji uložena su značajna sredstva u nabavku

najsavremenije opreme kojom se obezbeđuje softverska kontrola svih parametara rizičnih procesa, čime

su ostvarene osnovne preventivne mere zaštite koje u značajnoj meri utiču na smanjenje rizika od

nastajanja akcidenta.

Ceo sistem je automatizovan i softverski pokriven, što uz primenu svih preventivnih mera pri

radu sa opasnim materijama, pre svega kontrole parametara procesa i vizuelne kontrole opreme, značajno

utiče na smanjenje opasnosti od hemijskog udesa.

Sistem zaštite i bezbednosti u fabrici podrazumeva stalnu kontrolu radne discipline zaposlenih u

obavljanju svojih radnih zadataka, uz poštovanje sledećih opštih preventivnih mera:

□ zaposleni se moraju strogo pridržavati radnih procedura, koje su propisane na nivou

fabrike

□ zaposleni moraju biti upoznati sa opasnostima kojima mogu biti izloženi u toku rada

□ zaposleni moraju biti upoznati sa procedurama u slučaju udesa

□ zaposleni moraju biti upoznati sa mogućim razvojem događaja, pri realnim akcidentnim

situacijama, koje mogu ugroziti veći broj ljudi

□ zaposleni moraju biti u stanju da minimiziraju mogućnost da postojeća opasnost preraste u

izvor ugrožavanja

□ zaposleni moraju biti upoznati sa mestom na kojem se nalazi i načinom upotrebe i osnovnim

performansama zaštitne opreme

Korišćenje, štampanje ili umnožavanje ovog dokumenta nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti Inovacionog Centra

Tehnološko metalurškog fakulteta doo

4.2 PROJEKTOVANE MERE ZAŠTITE

Za slučaj incidenta ili havarijskog izlivanja punjenja iz akumulatorskih kutija,

predviđena mera je izvedba poda. Pod je izveden pod nagibom od 1 %, a pre slivanja u podzemni

prihvatni bazen za elektrolit 2 %. Pod je premazan vodonepropusnim kiselootpornim premazom te će se

sav eventualno rasuti materijal lako, pomoću vodenog mlaza spirati u bazen za elektrolit (zajednički i za

sakupljanje elektrolita iz drobilice). Prihvatni bazen je izrađen od kiselo otpornog materijala i opremljen

je ultrazvučnim meračem nivoa, što onemogućava prepunjavanje i prelivanje sakupljenog elektrolita.

Voda koja će se u ovim slučajevima koristiti za spiranje, recirkulisaće u zatvorenom sistemu.

Prelivanje rezervoara bi se moglo desiti ukoliko bi otkazali instrumenti za kontrolu

procesa pretakanja. Iz tog razloga, neophodno je vršiti redovnu proveru instrumenata za proveru nivoa

tečnosti. U situacijama kada dođe do akcidentnog oslobađanja tečnosti u periodu pretakanja najvažnije je

blagovremeno zatvaranje glavnog ventila i zaustavljanje pretakanja.

U pogonu pripreme izvedeni su sabirni rezervoari, odnosno nepropusne tankvane sa ugrađenom

tehnološkom opremom za pretakanje iz tankvane. Na ovaj način je isključena mogućnost zagađenja

zemljišta i podzemnih voda, ali je opasnost od toksičnog i korozivnog dejstva izlivenih hemikalija na

radnike u neposrednom okruženju uvek prisutna i realno postojeća. Takođe, isparenja eventualno izlivene

toksične materije izazvale bi zagađenje okolnog vazduha, odnosno intoksikaciju prisutnih radnika u široj

okolini. U takvim slučajevima je neophodno primenjivati sve propisane mere zaštite.

Otkazom merno regulacione opreme na peći za topljenje može doći do pregrevanja i požara.

Gorionik peći koristi kombinaciju prirodnog gasa i čistog gasovitog kiseonika na način kojim se

postiže stvaranje vrelog i jarkog plamena. Kada se gorionik isključi, sigurnosni magnetni ventili

na dovodima za gas se zatvaraju, tako da se dovod gasa prekida. Gorionik se pročišćava

vazduhom kako bi se uklonili ostaci gasa u centralnoj cevi gorionika. Plamen se kontroliše

kontinualno posredstvom detektorskog UV uređaja za nadzor nad plamenom, koji inicira

isključenje kola u slučaju da plamen izađe napolje u toku uobičajenog rada gorionika.



I n o v a c i a n t c e n t a r t t

^■H^ Inovacioni centar

11 Tehnološko Metalurškog Fakulteta

Strana 24

Beograd, 2010, , MONBAT PLC D.O.O., INĐIJAObiekat: ^ '

FABRIKA ZA PRERADU STARIH AKUMULATORA I IZRADU LEGURA NA BAZI OLOVA

Projekat: ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE

Sveska III PLAN MERA ZA SPREČAVANJE UDESA I OGRANIČAVANJE NJEGOVIH POSLEDICA

Filterski sistem predstavlja zatvoren ciklus i ima četiri načina kontrole rada kako bi se otvarili

bezbedni uslovi rada: kontrola temperature izlaznih gasova na ulasku u vrećaste filtere, kontrola

usisavanja (podpritiska) unutar peći, kontrola plamena gorionika i kontrola kvaliteta izlaznih procesnih

gasova. Na ovaj način se smanjuje na najmanju meru mogućnost prestanka rada filtera i rasipanja

sakupljenih praškastih materija iz cevi ili bunkera.

Kotlarnice, kao rizična postrojenja pod pritiskom, podležu rigoroznoj kontroli Inspekcije posuda

pod pritiskom, kao i redovnim i vanrednim tehničkim pregledima. Kotlovsko postrojenje je opremljeno

automatikom za održavanje temperature vazduha i vode, sigurnosnim ventilima i drugim mernim

uređajima. Do curenja gasa pre svega može doći na ventilima, dihtunzima ili usled korozije, mada ne

treba isključiti ni mogućnost pucanja cevi. U svim ovim slučajevima da bi došlo do požara i eksplozije

moraju se u neposrednoj okolini pojaviti izvori inicijacije.

Instalacija prirodnog gasa je sprovedena podzemno (do MRS) i nadzemno (od MRS do

potrošača). Potrošače prirodnog gasa predstavljaju gorionici u kotlarnici i gorionici u topionici. Svi

gorionici su opremljeni potrebnom automatikom, sigurnosnim ventilima i drugim merno kontrolnim

uređajima.

U slučaju curenja prirodnog gasa, ceo gasovod se može isključiti iz MRS ili iz glavne protiv

požarne šahte. Navedena kritična mesta isključivo predstavljaju potencijalnu opasnost od požara, manjih

ili većih razmera, dok je opasnost od hemijskog udesa minimalna.

Za sva ova mesta, odnosno manipulaciju opasnim materijama predviđene su posebne

mere prevencije, sistemi sigurnosti i mere u slučaju nepredviđenih događaja, tako da su udesi

većih razmera jedino mogući pri eventualnim ratnim razaranjima ili diverzijama, što bi zahtevalo

brzu intervenciju prekida daljeg isticanja opasne materije, njeno pretakanje u rezervne

rezervoare, isključivanje svih izvora paljenja u široj okolini i angažovanje svih raspoloživih

snaga za gašenje požara, odnosno neutralizaciju izlivene kiseline / baze.






Strana 25





4.3 MERE ZAŠTITE KOJE JE POTREBNO PRIMENJIVATI ZA SPREČAVANJE UDESA

Mere zaštite prilikom pretakanja sumporne kiseline i natrijum hidroksida

□ pretakalište obezbediti rampom ili lancem kako bi se onemogućio pristup drugih vozila

prilikom pretakanja

□ potrebno je postaviti odgovarajuća upozorenja i zabrane:

■ STOP - cisterna priključena

■ Opasnost od kiseline ili baze

□ na mestu pretakanja potrebno je istaći uputstvo koje će sadržati redosled radnji prilikom

pretakanja

□ zabrana pristupa nestručnim i neovlašćenim licima

□ rad na pretakanju poveriti samo licima koja su stručno osposobljena za bezbedan rad

□ oprema za pretakanje i priključni uređaji moraju biti ispravni da ne bi došlo do

isticanja tečnosti

□ obavezna upotreba sredstava lične zaštite - kiselootporna zaštitna odeća, zaštitne rukavice

od polietilena, zaštitne naočare i zaštitna maska sa filterom za apsorpciju kiselih gasova i

para

□ u blizini rezervoara obezbediti izolacioni aparat

□ u blizini rezervoara obezbediti najmanje jedan hidrant

□ tankvana ispod rezervoara mora biti vodonepropusna i dovoljnog kapaciteta da primi

celokupnu (max) količinu istekle kiseline

□ neophodno je obezbediti sigurnosnu kadu ispod pretakačkih ruku za prihvat eventualno

prosute tečnosti prilikom pretakanja

□ u zoni pretovara može biti samo jedna cisterna






Strana 26





□ za sprečavanje pucanja cisterne u bilo kom slučaju, uključujući tu i zahvaćenost

plamenom, treba obezbediti uređaje za rasterećivanje pritiska

□ uređaji za rasterećenje pritiska autocisterni koje se koriste za prevoz sumporne kiseline

(klase 8) treba da se pregledaju u intervalima koji ne prelaze godinu dana

□ pre puštanja pumpe u rad potrebno je uključiti uređaj za rasterećenje pritiska, otvoriti

sve ventile, zatim pustiti pumpu u rad

□ radi duple sigurnosti postaviti ventil ispred i iza pumpe

□ nakon završenog pretakanja prvo ventilom zatvoriti rezervoar, zatim skinuti crevo na

autocisterni i u slučaju da je u savitljivim crevima zaostala mala količina kiseline upotrebiti

interventnu posudu za prihvat kiseline iz creva

□ u blizini rezervoara postaviti ispiralicu na principu vodoskoka (fontanu) umerenog

pritiska i temperature za ispiranje kiseline koja je došla u kontakt sa očima. Fontana bi

trebala imati neprekidan tok vode kako ne bi smrzla u zimskom periodu

□ ne dozvoliti kontakt sumporne kiseline sa metalima, zapaljivim materijama i jakim

bazama

□ na ulazu u pogon pripreme i separacije treba istaći table zabrane i upozorenja:

■ "Zabranjeno pušenje i pristup otvorenim plamenom"

■ "Nezaposlenima zabranjen pristup"

■ "Opasnost od udesa"

■ "Obavezna upotreba alata koji ne varniči"

□ redovno vršiti kontrolu svih rezervoara od strane nadležne institucije

□ redovno vršiti kontrolu svih ventila, merno regulacione i sigurnosne opreme rezervoara

i instalacija

□ redovno kontrolisati ispravnost rada i stanje sistema za ventilaciju






Strana 27





U krugu fabrike ne može se naći više od jedne autocisterne za prevoz opasnih materija

(sumporna kiselina, natrijum hidroksid, kiseonik). Dozvoljeno je obavljati pretakanje samo jedne opasne

materije i to danju. Odluku o ulasku autocisterne u krug preduzeća i vreme pretakanja određuje

odgovorno lice za zaštitu od požara.

Mere zaštite pri radu sa natrijum sulfidom

□ skladištenje i manipulacija natrijum sulfidom mora se odvijati daleko od vlage jer se pod

uticajem vlage, vode i kiselina, formira toksični i zapaljivi gas (vodonik sulfid)

□ nekompatibilne materije: kiseline, oksidanti, aluminijum, cink, ugljenik

□ opasni produkti raspadanja: sagorevanjem mogu nastati oksidi sumpora

□ skladištiti u dobro ventiliranoj prostoriji, na tamnom

□ na skladištnom prostoru mora biti istaknuta tabla zabrane i upozorenja

□ u skladišni prostor mogu imati pristup isključivo ovlašćeni radnici, obučeni za rad sa

opasnim materijama

□ radnici moraju imati na raspolaganju sva neophodna sredstva za bezbedno uklanjanje

eventualno rasute materije

□ redovno kontrolisati skladišni prostor u cilju otkrivanja eventualnih nepravilnosti i

oštećenja ambalaže

□ pri radu sa natrijum sulfidom nositi predviđenu zaštitnu opremu

□ u prostoru u kojem se manipuliše sa natrijum sulfidom zabranjeno je konzumiranje hrane

i pića, kao i žvakanje žvakaće gume i pušenje

□ otpadna ambalaža od natrijum sulfida mora odmah biti uklonjena iz proizvodnog

pogona, obeležena i odložena u privremeno skladište opasnog otpada u krugu

kompleksa






Strana 28





Mere zaštite pri radu sa olovom i olovnim jedinjenjima

□ zaposleni se striktno moraju pridržavati propisanih radnih procedura

□ redovno kontrolisati ispravnost i stanje ventilacionih sistema

□ periodično angažovati nadležne stručne institucije u cilju određivanja koncentacije

olovnih isparenja u radnoj sredini

□ pri radu koristiti svu neophodnu zaštitnu opremu, koja je obezbeđena na nivou fabrike

□ redovno kontrolisati stanje tehnološke opreme i tehnoloških instalacija u cilju

prevencije udesnih situacija

□ onemogućiti nekontrolisan kontakt olova sa vodonik peroksidom i jakim

oksidacionim sredstvima

□ onemogućiti nekontrolisan kontakt olovo (IV) oksida sa zapaljivim materijama

Mere zaštite pri radu sa praškastim zapaljivim materijama

□ skladištiti u dobro ventiliranom i obezbeđenom prostoru

□ na ulazu u skladišni prostor postaviti table upozorenja i zabrane

■"Zabranjeno pušenje i pristup otvorenim plamenom"

■"Nezaposlenima zabranjen pristup"

■"Opasnost od požara i eksplozije"

■"Obavezna upotreba alata koji ne varniči"

□ primeniti posebne mere predostrožnosti prilikom manipulacije i skladištenja dnevnih

količina zapaljivih praškastih materija u pogonu topionice olova

□ materije skladištiti na minimalnoj udaljenosti od 7,5 m od izvora toplote

□ posebnu pažnju posvetiti zaštiti od statičkog elektriciteta

□ onemogućiti kontakt sa inkompatibilnim materijama






Strana 29





□ sprečiti nekontrolisano rasipanje materija prilikom transporta do pogona

Stanica za tečni kiseonik

□ sva oprema, kao i instalacije za kisenik moraju biti u potpunosti odmašćeni

□ pri radu sa kiseonikom ne sme se koristiti zamašćen alat ili pribor, zamašćena odeća ili

obuća. Potrebno je izvršiti prethodno odmašćivanje delova cevovoda ili uređaja pre popravke

ili bilo kog drugog pristupa uređajima ili instalaciji

□ osigurati skladišni prostor i instalacije od svih izvora inicijacije požara, uključujući i

statički elektricitet

□ nije dopušteno prisustvo zapaljivih materija u blizini kiseoničke stanice

□ nije dozvoljena upotreba alata koji može pri upotrebi izazvati varnicu, isijavati toplotu

ili plamen

□ nije dopušteno pušenje u prostoru stanice za kiseonik niti u zoni pretakanja za vreme

obavljanja pretovara

□ ventili sigurnosti moraju biti stalno u ispravnom stanju i periodično pregledavani u

skladu sa propisima

□ otvaranje svih ventila se mora izvršavati polako, kako bi se izbegle nagle promene

pritiska

□ redovno kontrolisati stanje cevovoda i armature do rezervoara u cilju prevencije

oštećenja koja bi mogla dovesti do izlivanja kiseonika

□ vršiti redovno kontrolu instalacije za zaštitu od atmosferskog pražnjenja elektriciteta,

otpora uzemljenja gasne stanice i trase cevovoda, kao i proveru neprekidnosti i stanje spojnih

traka, kojima su premošćeni spojevi cevovoda i ostvarena veza metalnih stubova i trake

uzemljenja

□ vršiti periodične preglede celokupne instalacije kiseonika u skladu sa važećim

propisima






Strana 30





□ postaviti odgovarajuće table upozorenja i zabrana

□ u blizini stanice za kiseonik postaviti dva S9 aparata za gašenje početnih požara i dva

požarna hidranta na odgovarajućoj udaljenosti

□ prilikom pretakanja, pored stručnih lica, obavezno je prisustvo osobe zadužene za

poslove zaštite od požara

□ odobrenje za početak postupka pretakanja kiseonika može izdati samo stručno lice za

zaštitu od požara uz prethodno utvrđivanje ispunjenosti bezbednosnih uslova (stanje

saobraćajnica, provera da li se u blizini pretakališta obavljaju neke od radnih operacija koje

bi mogle ugroziti pretakanje, stanje drugih instalacija, stanje opreme za gašenje i sl.)

Električne instalacije u ugroženim zonama

□ van radnog vremena, svi energetski strujni krugovi koji su van funkcije treba da budu

stavljeni u beznaponsko stanje

□ svi prekidači u razvodnim ormarima moraju biti vidno obeleženi i pristupačni, u cilju

brzog i efikasnog stavljanja instalacije u beznaponsko stanje, u slučaju požara ili eksplozije

□ svaku eventualnu rekonstrukciju postojeće instalacije potrebno je izvesti stručno i u

skladu sa zahtevima iz tehničkih propisa

□ strujni krugovi moraju biti označeni, radi brze i tačne intervencije na njima

□ svi zaštitni elementi moraju biti usklađeni prema snazi potrošača i presecima

provodnika

□ zabranjeno je premoštavanje i "krpljenje" osigurača. Mogu se koristiti samo

originalni topljivi umeci odgovarajuće nazivne struje. Zamenu osigurača poveravati

isključivo stručnim licima






Strana 31





□ vršiti periodične preglede i ispitivanja elektroinstalacije. Preglede mogu obavljati samo

stručna lica i za to ovlašćene ustanove

□ prenosne kablove koji su van upotrebe odvojiti od priključnice

□ svaki primećeni kvar hitno i stručno otklanjati

□ elektromotore redovno podmazivati propisanim uljem

□ svetiljke ne smeju biti bez zaštitnih poklopaca, balona ili kugli

□ ne dozvoliti improvizovano postavljanje bilo kakve dodatne instalacije

□ odrediti stručna lica za redovno održavanje gromobranske instalacije. Hitno otklanjati

sve uočene kvarove

□ pregled gromobranske instalacije vršiti periodično, a poveravati ih za to ovlašćenim

ustanovama

□ sve buduće radove na zameni, rekonstrukciji i izvođenju nove gromobranske

instalacije, raditi isključivo u skladu sa projektnom dokumentacijom

Instalacije prirodnog gasa

□ izvršiti obeležavanje glavnih ventila na gasnim instalacijama

□ prilikom predviđene promene energenta, kotlarnicu i gasne instalacije u kotlarnici

izvesti u svemu prema Pravilniku o tehničkim normativima za projektovanje, građenje,

pogon i održavanje gasnih kotlarnica ("Službeni list SFRJ" broj 10/90 i 52/90)

□ gasne instalacije izvesti, eksploatisati i kontrolisati u svemu prema važećim zakonima,

pravilnicima i predloženim merama od strane nadležnih organa

□ rukovanje MRS - om mogu vršiti samo obučena lica distributera gasa, a shodno

uputsvu proizvođača koje se nalazi u samoj MRS






Strana 32





□ pristup i rukovanje postrojenjem sme se dozvoliti samo za to obučenom i kvalifikovanom

osoblju koje je temeljno upoznato sa tehnološkim procesom i sa radom svih uređaja i

instrumenata kao i sa opasnostima koje mogu da nastanu

□ na instalaciji i uređajima, kao i u krugu MRS isključivo upotrebljavati alat koji ne varniči

□ na udaljenosti od 10 m od MRS ne sme se ostavljati zapaljivi materijal kao što su papiri,

drvo, ulje, derivati nafte i sl., ceo prostor od 10 m oko MRS mora biti bez rastinja i redovno

održavan

□ na vidnim mestima moraju biti postavljene table sa telefonskim brojevima vatrogasne

jedinice, MUP - a, hitne pomoći i dispečarskog centra distributera gasa

□ na vidnim mestima treba postaviti uputstva za intervencije u slučaju požara i havarije, kao i

uputstva za rukovanje postrojenjima

□ na odgovarajućim mestima u MRS moraju biti postavljeni table upozorenja i zabrane:

■ "Opasnost od požara"

■ "Opasnost od eksplozije"

■ "Zabranjen prilaz otvorenim plamenom"

■ "Zabranjeno pušenje"

■ "Zabranjena upotreba alata koji varniči"

□ vršiti povremeni nadzor zaptivenosti cevi i armature prenosnim eksplozimetrom za

registraciju gasa u vazduhu (SRPS N.S8.007) radi otkrivanja eventualno nastalih

eksplozivnih smeša prirodnog gasa i vazduha

□ PP šaht vidno obeležiti i obezbediti stalni pristup

□ aparate za gašenje požara držati na lako pristupačnom mestu i proveravati redovno

njihovu ispravnost. U slučaju požara u kotlarnici najpre zatvoriti glavni zaporni organ

na ulazu gasnog voda u kotlarnicu, a zatim gasiti požar






Strana 33





□ obavezne su redovne provere, pregledi, kontrole i ispitivanja gasne ložišne instalacije zbog

postizanja i održavanja pouzdanosti i sigurnosti u radu

□ provere vrše isključivo lica osposobljena za rukovanje postrojenjem

Sa stanovišta zaštite od požara, požarno opterećenje objekata na lokaciji je nisko. Obzirom na

upotrebljene konstrukcione materijale požar ne bi ugrozio ostale objekte, ali prisustvo velikog broja

materija u požaru mogao bi dovesti do značajnog zagađenja životne sredine.

Pored navedenih uzroka koji se odnose na oštećenja tehnoloških i gasnih intalacija, najveću

opasnost u predmetnom pogonu predstavlja odstupanje zaposlenih od procedura i tačno definisanih

receptura pri topljenju i rafinisanju olova.

Mere zaštite od požara

U smislu sprovođenja mera zaštite od požara, kako bi se mogućnost pojave požara svela na

najmanju moguću meru, u toku eksploatacije objekata unutar fabričkog kompleksa u Inđiji urađeno je

sledeće:

□ izrađen je Plan zaštite od požara, u skladu sa Članom 9. Zakona o zaštiti od požara

("Službeni glasnik SRS" broj 37/88 i "Službeni glasnik RS" broj 53/93, 67/93 i

48/94), kojim se definišu sigurni izvori i dovoljne količine vode, minimalan broj

osposobljenih kadrova i ostala potrebna oprema za gašenje požara u predmetnim

objektima na lokaciji, a koji je verifikovan kao sastavni deo Studije o proceni uticaja

od strane Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu žiovtne sredine (Ministartsvo

unutrašnjih poslova, Odeljenje za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici je dalo i

pozitivno mišljenje na Elaborat zaštite od požara). Svojim Rešenjem pod 07/29 broj

217-495/10-T od 07.07.2010.godine, Ministartsvo unutrašnjih poslova, odsek za

zaštitu i spavanje je urvrdilo da je MONBAT PLC sproveo mere zaštite požara

predviđene tehničkom dokumentacijom za industrijsko-poslovni kompleks






Strana 34





□ donešen je Pravilnik o zaštiti od požara, u skladu sa Članom 8. Zakona o zaštiti od

požara ("Službeni glasnik SRS" broj 37/88 i "Službeni glasnik RS" broj 53/93, 67/93 i

48/94);

□ obezbeđena je hidrantska mreža za potrebe gašenja početnih požara koji se gase

vodom

□ obezbeđen je pristup Vatrogasnoj jedinici preko prilaznih saobraćajnica. Kružnim

tokom saobraćaja osigurana je dostupnost vatrogasne tehnike do svih delova fabričkog

kompleksa

Planom zaštite od požara predviđeno sprovođenje sledećih mera:

□ prilazne saobraćajnice do fabričkog kompleksa održavati prohodnim i na njima

zabraniti zadržavanje i parkiranje vozila, kao i odlaganje bilo kakvog materijala ili opreme

□ vatrogasno - spasilačku jedinicu upoznati sa kompleksom i operativnim Planom zaštite

od požara, a organizovati i zajedničke vežbe gašenja požara, uz korišćenje tehnike jedinice i

uređaja, opreme i sredstava za gašenje požara na kompleksu

□ u zonama opasnosti od izbijanja požara, ne smeju se nalaziti materije i uređaji koji

mogu prouzrokovati požar ili uticati na njegovo širenje. U ovim zonama opasnosti

zabranjeno je unošenje otvorenog plamena, zavarivanje, rad sa alatom koji varniči i u skladu

sa tim moraju biti postavljeni znakovi zabrane i upozorenja

□ na predmetnoj lokaciji gašenje početnih požara je predviđeno protivpožarnim

aparatima tipa S i CO2

□ zaposleni moraju biti upoznati sa fizičko - hemijskim osobinama materija koje

su u upotrebi u predmetnom kompleksu, načinom sprovođenja preventivnih mera

zaštite od požara i eksplozija prilikom njihovog korišćenja, kao i sa upotrebom

uređaja, opreme i sredstava za gašenje požara






Strana 35





□ neophodno je obezbediti da vrata koje vode direktno napolje iz svakog objekata, u toku

radnog vremena, nikako ne smeju biti zaključana

□ vršiti redovno održavanje objekata i instalacija unutar kompleksa

□ obuku radnika iz oblasti zaštite od požara vršiti periodično, teorijsku (svake godine) i

praktičnu obuku (svake tri godine)

□ sve radne prostorije održavati čisto i uredno, a na kraju smene zapaljivi otpadni materijal

obavezno izneti iz objekata i odložiti na za to predviđeno mesto

□ kompleks, i zelene površine unutar njega, redovno održavati i sa prostora oko objekata i

uz ogradu kompleksa uklanjati travu, korov i drugi otpadni materijal, radi sprečavanja

proširenja požara sa okolnog terena prema objektima

Neredovno, odnosno nekvalitetno izvršavanje poslova održavanja, remonta i sl., može

prouzrokovati pojavu požara, eksplozija ili havarija, tako da je neophodno preduzimati sledeće tehničke i

druge mere zaštite kako bi se izbegle ove situacije:

□ održavanje uređaja, opreme i instalacija vršiti u propisanim zakonskim rokovima (u

skladu sa tehničkim propisima, normativima i uputstvima proizvođača), a na osnovu

utvrđenih konkretnih planova održavanja. U tom cilju ustrojiti i voditi odgovarajuću

dokumentaciju i evidenciju

□ zamenu uređaja, opreme i instalacija vršiti po isteku roka njihovog trajanja (osim u

slučajevima kada se ispitivanjima utvrdi i dokaže njihova funkcionalnost), ali i ranije,

ukoliko se po izvršenim periodičnim ispitivanjima utvrdi da je došlo do promena

karakteristika koje utiču na funkcionalnost i bezbednost

□ zamenu vršiti originalnim delovima ili delovima istih karakteristika

□ ukoliko radove na održavanju, remontu, rekonstrukciji, ispitivanjima i sl. izvode

treća lica, u Ugovor o međusobnim obavezama unose se odredbe o poštovanju mera

zaštite od požara, kao i odredbe o načinu kontrole sprovođenja mera i odgovornosti

za njihovo ne sprovođenje






Strana 36





□ zaposleni u čiji delokrug poslova spada održavanje pojedinih uređaja, opreme i

instalacija dužni su da vrše kontrolu njihove ispravnosti i pravilnog funkcionisanja, tako da u

slučaju eventualnog oštećenja ne izazovu požar, eksloziju ili havariju u objektima

□ istrošeni materijal, masti, ulja, boje, masne krpe, papirna, pamučna, plastična i druga

ambalaža, kao i drugi otpadni materijal korišćen pri izvođenju radova održavanja, remonta i

rekonstrukcije, moraju se za vreme rada odlagati u metalne posude sa poklopcem, a po

završetku radne smene izneti iz radnih prostorija i odložiti na bezbedno mesto prema

Radnom planu postrojenja za upravljanje otpadom

□ u cilju otklanjanja uslova koji pogoduju nastanku požara, kao i omogućavanja uslova

za brzu i efikasnu intervenciju na izgrađenoj unutrašnjoj gasnoj instalaciji, potrebno je

preduzeti sve mere predviđene za rukovanje gasnim instalacijama

□ radovi zavarivanja, rezanja i lemljenja mogu se obavljati samo na mestima

pripremljenim u skladu sa propisanim normativima tehničke zaštite i zaštite od požara

□ zavarivanje na privremenim mestima može se obavljati samo po prethodno

pribavljenom odobrenju, izdatom od strane zaposlenog odgovornog lica za zaštitu od požara,

uz primenu svih mera i procedura pri zavarivanju

□ potrebno je vršiti redovnu kontrolu gromobranske instalacije - odvoda, uzemljivača i

dopunskog pribora. Preglede vršiti najmanje jednom u dve godine, odnosno nakon svake

izmene, popravke i / ili udara groma

□ ni jedan posao izgradnje, dogradnje ili rekonstrukcije ne može se vršiti bez

projektne dokumentacije, na koju su prethodno pribavljene odgovarajuće saglasnosti

od strane nadležnih organa






Strana 37





5 postupci za ograničavanje posledica udesa






Strana 38





Procedurama za odgovor na udes, datim u prilozima ovog Plana, definisani su postupci odgovora

na udes kako bi se smanjile posledice eventualno nastalog udesa.

U kritičnim vanrednim situacijama tokom rada, često prethode određena "upozorenja", kao što su

neuobičajene vibracije, zvuci i drugo. Trenutno prepoznavanje ovih signala i pravilne korektivne

aktivnosti u mnogim slučajevima mogu sprečiti dalji razvoj kritičnih situacija.

U momentu uočavanja neuobičajenih signala od strane najbližeg radnika, započinje akcija

odgovora na udes. Sam tok akcije uslovljen je procenom odgovorne osobe na lokaciji o nivou udesa i

očekivanim posledicama.

Koordinacija i odgovornosti pri realizaciji akcije odgovora na udes

Odgovor na udes prvog nivoa - nivoa opasnih uređaja i opreme i odgovor na udes drugog nivoa -

nivo kompleksa, realizuje se u preduzeću. Odgovorom na udes prvog i drugog nivoa rukovodi lice

odgovorno za zaštitu od požara.

Ukoliko se proceni da usled nastalog udesa mogu nastupiti štetne posledice po širu okolinu,

aktivira se plan zaštite opštine, odnosno grada. Subjekti odgovora na udes trećeg i četvrtog nivoa su:

□ komunikacione jedinice

□ interventne jedinice

□ ekspertna jedinica

□ jedinice za prevoz i logistiku

Komunikacione jedinice obavljaju poslove operativnog dežurstva, prijema i prenosa

informacija, pozivanja osoba, te uzbunjivanja za potrebe Opštinskog centra za zaštitu životne

sredine. Komunikacione jedinice po potrebi obaveštavaju interventne jedinice - vatrogasna

jedinica, služba hitne pomoći, MUP - Sektor za vanredne situacije i dr. Prioriteti tokom






Strana 39





intervencije su: zaštita i spašavanje ljudi, zaštita životne sredine, poljoprivredno zemljište, zaštićena

prirodna dobra, materijalna i kulturna dobra.

Postrojenje mora da se projektuje, izgradi, adaptira, rekonstruiše i/ili sanira, opremi, koristi i

održava na način, kojim se eventualno moguće akcidentne situacije sprečavaju, odnosno svode na

najmanju moguću meru. Ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih

mera zaštite ili do premećaja tehnološkog procesa rada, usled čega može doći do ugrožavanja radne i

životne sredine, operater je dužan da otkaz ili poremećaj otkloni, odnosno rad prilagodi nastaloj situaciji

ili da obustavi tehnološki proces rada, kako bi se smanjio negativan uticaj nastalog akcidenta.

Mere za otklanjanje posledica imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju

radne i životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje objekata, postrojenja i instalacija, kao i uklanjanje

opasnosti od eventualnog ponovnog nastanka udesa. Mere otklanjanja posledica udesa, između ostalog,

obuhvataju i izradu:

□ Plana sanacije udesa

□ Izveštaja o udesu

Zavisno od vrste udesa, obima posledica i mogućih specifičnosti, Plan sanacije se izrađuje nakon

udesa, ali obavezno mora da sadrži sledeće elemente:

□ ciljeve i obim sanacije

□ snage i sredstva koje je potrebno angažovati pri sanaciji

□ program postudesnog monitoringa radne i životne sredine

□ troškove sanacije

□ način obaveštavanja javnosti o proteklom udesu

Plan sanacije donosi Generalni direktor fabrike u Inđiji, na predlog rukovodioca akcije

gašenja požara i koordinatora plana zaštite od udesa.






Strana 40





Postudesnu sanaciju organizuju referent zaštite od požara, koordinator plana zaštite od udesa i

stručni tim za odgovore na udes, uz angažovanje specijaliste iz organizacionih jedinica i službi fabrike,

kao i spoljnih stručnih institucija. Navedenu sanaciju sprovode osposobljene jedinice (Vatrogasna i

interventna), pojedini stručnjaci i specijalisti, kao i svi zaposleni na nivou svojih znanja i mogućnosti.

Za potrebe sanacije koriste se sredstva i oprema fabrike, pre svega Vatrogasne i ostalih jedinica

za odgovor na udes i službe tehničkog održavanja. U slučaju potrebe, može se računati i na snage,

sredstva i opremu opštinskih struktura, pre svega Vatrogasne jedinice MUP-a, komunalne službe i drugih

radnih organizacija, hitne pomoći i drugih.

Hemijsku dekontaminaciju sprovodi Vatrogasna jedinica, svojim sredstvima i opremom i

materijama za dekontaminaciju, pre svega vodom, penom, razblaženim hemikalijama i slično.

Raščišćavanje mesta udesa od uništene i oštećenje opreme i instalacije, vrše tehničke i

interventne ekipe sa odgovarajućom opremom.

Predstavnici zaštite na radu i laboratorije uz angažovanje nadležne institucije akreditovane za

kontrolu uslova radne sredine i stanja životne sredine, obavljaju stalni nadzor postudesne situacije, vrše

merenja kritičnih parametara i monitoring radne i životne sredine na nivou kompleksa. U slučaju potrebe

praćenja monitoringa životne sredine izvan kompleksa fabrike "MONBAT PLC" DOO, angažuju se

stručne ekipe nadležnih institucija.

Nakon sprovođenja prioritetnih mera sanacije, pristupa se vraćanju postrojenja, uređaja i

instalacija u funkcionalno stanje, a zatim revitalizaciji radne i životne sredine.

Za sanaciju, remont i rekonstrukciju oštećenih instalacija i sudova takođe se angažuju nadležne

stručne ekipe.

Generalni direktor fabrike ili lice koje on ovlasti, obavezni su da preko lokalnih medija

informisanja (radija, lokalne televizije, novina) objektivno obaveste stanovništvo o nastalom udesu,

preduzetim merama i eventualnoj opasnosti po širu okolinu.

Sastavni deo mera za otklanjanje posledica udesa je izrada stručnog Izveštaja o udesu,

koji treba da sadrži sledeće elemente:






Strana 41





□ analizu uzroka i posledica udesa

□ razvoj i tok udesa, kao i preduzete akcije odgovora na udes

□ procenu veličine udesa i štetnih posledica

□ analizu trenutnog postudesnog stanja

Procena veličine udesa i štetnih posledica vrši se na osnovu stepena angažovanih snaga, veličine

štete u ljudstvu (povrede, trovanja, eventualni smrtni slučajevi) i materijalnim dobrima (izraženo kroz

novčane vrednosti). Izveštavanje se vrši prema proceduri iz Plana zaštite od udesa.

Na osnovu prethodno iznetih činjenica, dobrim upravljanjem tehnološkim procesom

rada, redovnim pregledima uređaja, instalacija i merne opreme, uslova radne i životne sredine i

kontrolom sistema zaštite na svim uređajima u fabričkom kompleksu "MONBAT PLC" DOO u

Inđiji, udes se može izbeći ili svesti u granice objekta sa malim posledicama.






Strana 42





6 prilozi






Strana 43





U nastavku predmetnog dokumenta - Plan mera za sprečavanje udesa i ogranjičavanje njihovih

posledica nosioca projekta "MONBAT PLC" DOO iz Inđije, dati su prilozi -procedure odgovora na

različite udese koji mogu da se jave na predmetnoj lokaciji.

□ Prilog br. 1 - Procedura odgovora na udes izazvan izlivanjem sumporne kiseline

□ Prilog br. 2 - Procedura odgovora na udes izazvan izlivanjem natrijum hidroksida ili

natrijum sulfida

□ Prilog br. 3 - Procedura odgovora na udes izazvan prosipanjem vrelog olova

□ Prilog br. 4 - Procedura odgovora na udes izazvanog isticanjem zemnog gasa ili kiseonika



Prilog br. 24

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES IZAZVAN IZLIVANJEM SUMPORNE KISELINE

Pod akcidentom na rezervoaru sumporne kiseline podrazumeva se izlivanje kiseline iz rezervoara

(većeg ili manjeg obima), pri čemu je korozivno i nagrizajuće dejstvo u blizini akcidenta najveća opasnost.

U ovakvim situacijama vremenski činilac ima veoma važnu ulogu, obzirom da odgovor na akcident

može biti uspešan jedino ako se raguje pravilno i pravovremeno. Mere koje se preduzimaju u slučaju

akcidenta podrazumevaju da su svi radnici koji učestvuju u odgovoru na udes:

■ obučeni za bezbedan rad i opremljeni potpunom zaštitnom opremom

■ upoznati sa osobinama sumporne kiseline i njenim toksičnim dejstvom

■ upoznati sa preventivnim merama zaštite

■ upoznati sa postupkom u slučaju akcidenta

■ upoznati sa davanjem prve pomoći

Potpuna zaštitna oprema koja se mora koristiti u slučaju akcidenta na rezervoaru sumporne kiseline

podrazumeva sledeće:

■ izolacioni aparat

■ zaštitne nepropusne naočare

■ šlem i plastični štitnik za lice

■ kiselo otporna, nepropusna zaštitna odeća

■ nepropusne cipele ili čizme sa pojačanom zaštitom

U atmosferi koja sadrži više od 2 vol % kiselih para ili nepoznatu koncentraciju takvih para, ili

manje od 16 vol % kiseonika, disajne organe treba zaštititi maskom sa obrazinom i filterom "B" ili

izolacionim aparatom koji ima nezavisan dovod čistog vazduha ili kiseonika.

IZLIVANJE SUMPORNE KISELINE MANJEG OBIMA

Akcident manjeg obima najčešće se javlja kao posledica ljudskog faktora, usled nepravilnog

rukovanja opremom prilikom pretakanja, odnosno usled pojave oštećenja na opremi / instalacijama, koja

nisu registrovana redovnim kontrolama.

Odgovor na udes (članovi tima su opremljeni kompletnom zaštitnom opremom) sprovodi se

utvrđenim, u nastvku navedenim redosledom.

Obaveštavanje: Linija obaveštavanja počinje od radnika koji je uočio udes, preko poslovođe i

koordinatora plana koji naređuje aktivaciju svih raspoloživih snaga fabrike za odgovor na udes.

Evakuacija: Svi zaposleni radnici iz pogona u kojem je došlo do udesa se evakuišu u smeru

suprotnom od smera vetra. Vrši se izolacija kontaminirane zone u cilju uspostavljanja kontrole nad

kontaminiranom zonom i zabranjuje se pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Isključivanje pogona mašina i instalacija: U ugroženoj zoni potrebno je odmah zaustaviti opremu,

mašine i uređaje, isključiti sve izvore paljenje, ugasiti otvoreni plamen, ne koristiti električne uređaje koji

varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju. Zaustaviti isticanje, otkloniti kvar.

Raspršenim vodenim mlazom obarati pare sumporne kiseline, s tim što se mora voditi računa da

nastala otpadna voda ne dođe u kontakt sa razlivenom kiselinom (vodeni mlaz NE usmeravati direktno na

mesto curenja, izlivenu kiselinu ili unutar rezervoara). Razlivenu kiselinu okružiti sredstvima protiv

razlivanja hemikalija i neutralisati sa sodom ili krečom.

Ukoliko je došlo do izlivanja manje količine sumporne kiseline prilikom pretakanja, na otvorenom,

članovi tima za odgovor na udes, opremljeni kompletnom zaštitnom opremom, prekrivaju lokvu suvom

zemljom ili suvim peskom i pokrivaju je plastičnom folijom, kako bi se sprečilo oslobađanje para i

eventualni kontakt sa kišom.

Otpadni materijal se pomoću neiskrećeg alata prikuplja u interventne posude.

Nakon prikupljanja otpadnog materijala, vođa intervencije proglašava intervenciju završenom.

IZLIVANJE SUMPORNE KISELINE VE Ć EG OBIMA

Do eventualnog akcidenta većeg obima može doći u nekoliko sledećih slučajeva: elementarne

nepogode većeg obima, diverzija, pucanje creva za vreme pretakanja, udar vozila velikih gabarita u sam

rezervoar i sl.

U slučaju akcidenta većeg obima, do dolaska interventnih jedinica postupak je sledeći: Koordinator

plana naređuje aktivaciju svih raspoloživih snaga fabrike za odgovor na udes.

Rukovodeća struktura okuplja radnike i vrši evakuaciju iz ugroženih zona.

Članovi tima odgovora na udes vrše izolaciju kontaminirane zone u cilju uspostavljanja kontrole

nad kontaminiranom zonom i zabranjuju pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Članovi ekipe za oslobađanje puteva i prilaza obezbeđuju prohodnost prilaza u fabriku, kao i

prohodnost kružne saobraćajnice unutar kruga kompleksa.

U ugroženoj zoni potrebno odmah zaustaviti opremu, mašine i uređaje, isključiti sve izvore paljenje,

ugasiti otvoreni plamen, ne koristiti električne uređaje koji varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju.

Po dolasku interventne jedinice vatrogasci uz pomoć članova tima za odgovor na udes, opremljeni

zaštitnim odelima i izolacionim aparatom za disanje i svetiljkom u "Ex" - izvedbi, ulaze na mesto

iznenadnog događaja sa ciljem sanacije mesta izlivanja i zaustavljanja daljeg izlivanja sumporne kiseline.

U zavisnosti od procene nastale situacije, vođa intervencije donosi odluku da li je potrebno

obavestiti stanovništvo i izvršiti evakuaciju stanovništva i domaćih životinja iz ugrožene zone. U ovoj akciji

učestvuju članovi tima za pomoć okolnom stanovništvu, kao i centar za civilnu zaštitu.

Prilikom intervencije ne dodirivati oštećene instalacije ili rezervoar i ne dozvoliti da voda uđe u

rezervoar zbog veoma burne reakcije koja može biti prouzrokovana reakcijom vode i kiseline.

Prilikom intervencije posebnu pažnju posvetiti sprečavanju izlivanja kiseline u odvodnu

kanalizaciju, podrum i druge zatvorene prostore.

Za smanjivanje razvijanja para članovi tima mogu koristiti penu ili raspršene vodene mlazove, s tim

što se mora voditi računa da nastala otpadna voda ne dođe u kontakt sa razlivenom kiselinom.

Razlivenu kiselinu okružiti sredstvima protiv razlivanja hemikalija i neutralisati krečnim mlekom ili

smešom krečnog mleka i sode.

Članovi tima za odgovor na udes opremljeni kompletnom zaštitnom opremom prekrivaju lokvu

suvom zemljom ili suvim peskom. Inertni materijal (pesak) sa neutralizovanom kiselinom treba ukloniti, a

mesto prolivanja oprati, prvo rastvorom sode, a zatim čistom vodom.

Alatom koji ne varniči pokupiti sadržaj (neutralisana kiselina i inertni materijal) i staviti u plastičnu

burad sa poklopcem, propisno obeležiti i privremeno odložiti do odnošenja na za to predviđenu deponiju,

odobrenu od strane nadležne institucije.

Opštinski centar za zaštitu životne sredine na temelju procene vođe intervencije proglašava kraj

intervencije. Nakon proglašenja kraja intervencije potrebno je obavestiti JVP "VODE VOJVODINE" o

nastalom udesu. Ovaj centar po završetku intervencije pravi Izveštaj na osnovu uviđaja o iznenadnom

događaju.

Sadržaj obaveštenja koja se prosleđuje javnosti sadrži podatke o mestu i vrsti iznenadnog događaja.

Osobe koje prolaze kroz pogođeno područje vozilima moraju u što kraćem roku napustiti kritično područje.

Svi učesnici u intervenciji nakon završetka intervencije moraju se javiti lekaru. POŽAR I

EKSPLOZIJA

Sumporna kiselina i njene pare nisu zapaljivi. Međutim, ukoliko kiselina dođe u dodir sa metalima,

oslobađa se vodonik koji sa vazduhom stvara jako eksplozivne smeše. Vodonik može nastati ako se kiselina

drži (prevozi) u metalnim rezervoarima, naročito ako su delimično ispunjeni. Pri otvaranju ovih rezervoara

treba voditi računa, da u blizini nema izvora paljenja.

U slučaju požara, rezervoare sa sumpornom kiselinom treba hladiti rasršenom vodom, ali samo ako

su hermetički zatvoreni. Manje posude sa kiselinom treba ukloniti iz zone opasnosti. Raspršenim vodenim

mlazom obarati pare sumporne kiseline.

Požar koji zahvati uređaje ili rezervoare sa sumpornom kiselinom, gasi se sredstvima za gašenje u

obliku praha. Pri gašenju požara treba obavezno nositi potpunu zaštitnu opremu, uključujući i izolacioni

aparat za zaštitu disanja.

Prilog br. 28

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES IZAZVAN IZLIVANJEM NATRIJUMHIDROKSIDA ILI NATRIJUM SULFIDA

Mere koje se preduzimaju u slučaju pojave navedenog akcidenta, podrazumevaju da su svi radnici

koji su u direktnom kontaktu sa natrijum hidroksidom ili natrijum sulfidom, koji se u rastvoru ponašaju kao

jaka baza:


■ upoznati sa osobinama natrijum hidroksida i njegovim toksičnim dejstvom




Potpuna zaštitna oprema koja se mora koristiti u slučaju akcidenta na rezervoaru natrijum hidroksida

podrazumeva sledeće:

■ zaštitne naočare i plastični štitnik za lice

■ zaštitne čizme i rukavice od neoprena, nitrila, PVC ili PE

■ zaštitna radna odeća

■ respiratori sa filterom za zaštitu od prašine i neorgaskih para

■ pumpe za pretakanje korozivnih tečnosti

■ cisterna sa vodom za polivanje mesta izlivanja

■ Zaštitna sredstva posebne namene (među takva sredstva spadaju tuševi koji daju obilan mlaz vode

umerenog pritiska i temperature i ispiralice za oči koje rade na principu vodoskoka, postavljene

blizu mesta gde se manipuliše sa natrijum hidroksidom)

IZLIVANJE NATRIJUM HIDROKSIDA ILI NATRIJUM SULFIDA MANJEG OBIMA

Odgovor na udes (članovi tima su opremljeni kompletnom zaštitnom opremom) sprovodi se

utvrđenim, u nastavku navedenim redosledom.

Obaveštavanje: Linija obaveštavanja polazi od radnika koji je uočio udes, preko poslovođe, do

koordinatora plana koji naređuje aktivaciju svih raspoloživih snaga fabrike za odgovor na udes.




Isklju č ivanje pogona mašina i instalacija : U ugroženoj zoni odmah zaustaviti mašine, isključiti

sve izvore paljenje, ugasiti otvoreni plamen, ne koristiti električne uređaje koji varniče i obezbediti pojačanu

ventilaciju. Zaustaviti isticanje, otkloniti kvar.

Prilikom intervencije isključiti svaku mogućnost kontakta natrijum hidroksida sa vodom, lakim

metalima i cinkom. Razlivenu bazu okružiti sredstvima protiv razlivanja hemikalija i prikupiti je u

interventne posude. Ostatke razlivene materije nikako ne prekrivati strugotinama i drugim zapaljivim

materijalom (prekriti suvom zemljom, peskom ili prahom), moguće je neutralizovati materiju razblaženom

kiselinom ili industrijskim neutralizacionim sredstvom na bazi limunske kiseline.

Nakon prikupljanja otpadnog materijala, vođa intervencije proglašava intervenciju završenom.

IZLIVANJE NATRIJUM HIDROKSIDA ILI NATRIJUM SULFIDA VE Ć EG OBIMA

U slučaju akcidenta većeg obima, do dolaska interventnih jedinica postupak se odvija utvrđenim, u

nastavku navedenim redosledom.

Koordinator plana naređuje aktivaciju svih raspoloživih snaga fabrike za odgovor na udes.

Rukovodeća struktura okuplja radnike i vrši evakuaciju iz ugroženih zona.

U ugroženoj zoni odmah zaustaviti mašine, isključiti sve izvore paljenje, ugasiti otvoreni plamen, ne

koristiti električne uređaje koji varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju.

Članovi tima odgovora na udes vrše izolaciju kontaminirane zone u cilju uspostavljanja kontrole

nad kontaminiranom zonom i zabranjuju pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Članovi ekipe za oslobađanje puteva i prilaza obezbeđuju prohodnost prilaza u fabriku, kao i

prohodnost kružne saobraćajnice unutar kruga kompleksa.

Po dolasku interventne jedinice vatrogasci, uz pomoć članova tima za odgovor na udes, opremljeni

kompletnom zaštitnom opremom, ulaze na mesto iznenadnog događaja kako bi sanirali mesto izlivanja i

zaustavili dalje izlivanje natrijum hidroksida,odnosno natrijum sulfida.

U zavisnosti od procene, vođa intervencije donosi odluku da li je potrebno obavestiti stanovništvo i

izvršiti evakuaciju stanovništva i domaćih životinja iz ugrožene zone. U ovoj akciji učestvuju članovi tima

za pomoć okolnom stanovništvu, kao i centar za civilnu zaštitu.

Prilikom intervencije isključiti svaku mogućnost kontakta natrijum hidroksida sa vodom, lakim

metalima i cinkom. Razlivenu bazu okružiti sredstvima protiv razlivanja hemikalija i prikupiti je u

interventne posude.

Ostatke razlivene materije nikako ne prekrivati strugotinama i drugim zapaljivim materijalom

(prekriti suvom zemljom, peskom ili prahom), moguće je neutralizovati materiju razblaženom kiselinom.

Nakon prikupljanja svih otpadnih materija tlo oprati velikom količinom vode.

Opštinski centar za zaštitu životne sredine na temelju procene vođe intervencije proglašava kraj

intervencije. Ovaj centar po završetku intervencije pravi Izveštaj na osnovu uviđaja o iznenadnom događaju.

Sadržaj obaveštenja koja se prosleđuje javnosti sadrži podatke o mestu i vrsti iznenadnog događaja.

Osobe koje prolaze kroz pogođeno područje vozilima moraju u što kraćem roku napustiti kritično područje.

Svi učesnici u intervenciji, nakon završetka intervencije, moraju se javiti lekaru.

Prilog br. 31

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES IZAZVAN PROSIPANJEM VRELOG OLOVA

Pod akcidentom u topionici, može se smatrati prosipanje olova prilikom istakanja iz peći ili

prenošenja u sudove za rafinaciju, usled čega može doći do požara. Ovaj akcident, iako zbog količina može

biti srednjeg obima, procenjuje se da bi se zadržao u objektu ili krugu fabrike.

Mere koje se preduzimaju u slučaju navedenog akcidenta podrazumevaju da su svi radnici koji

direktnoj učestvuju u procesu rada u topionici i rafinaciji:


■ upoznati sa osobinama olova i olovnih jedinjenja




U slučaju akcidentnog prosipanja ili izlivanja, radnici koji rade na sakupljanju moraju biti opremljeni

kompletnom zaštitnom opremom, uključujući i izolacioni aparat sa komprimovanim vazduhom ili zaštitnu

masku sa odgovarajućim filterom.

Obaveštavanje: Radnici koji su uočili da je došlo do rasipanja ili požara, obaveštavaju direktno

nadređenog rukovodioca. Rukovodilac radne jedinice odmah obaveštava koordinatora plana zaštite od udesa,

koji na osnovu procene odlučuje o nivou udesne situacije. Koordinator plana naređuje aktivaciju svih

raspoloživih snaga fabrike za odgovor na udes.

Isključivanje pogona mašina i instalacija: U ugroženoj zoni potrebno je odmah zaustaviti opremu,


varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju. Iz ugrožene zone ukloniti u što hitnijem roku sve zapaljive

materije.




Vrši se izolacija kontaminirane zone u cilju uspostavljnja kontrole nad kontaminiranom zonom i

zabranjuje se pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Članovi tima za odgovor na udes opremljeni kompletnom zaštitnom opremom saniraju mesto

udesa.

Prosutu materiju sakupiti u interventnu posudu koristeći adekvatna sredstva, pri čemu se mora voditi

račina da se izbegne dodatno podizanje i povećano rasprostiranje prašine (mokri sistem prikupljanja ili

upotreba vakuma). Vođa intervencije proglašava intervenciju završenom.

POŽAR

Olovo ne spada u zapaljive i eksplozivne materije, ali radna temperatura olova može izazvati požar

ukoliko se prospe u blizini zapaljivih materija. Pri gašenju požara neophodno je korišćenje zaštitne

vatrootporne odeće i obuće, kao i zaštitne maske sa vizirom za zaštitu respiratornog sistema.

U slučaju inicijacije požara obavezno:

■ hladiti mesto prosipanja velikom količinom vode sa sigurnog odstojanja

■ okolinu rezervoara prskati vodom, kako bi se ograničilo širenje požara

■ pridržavati se procedure odgovora na udes-akcija gašenja požara

Pripadnici vatrogasne jedinice moraju nositi preko cele površine lica, aparat za disanje ili imati

dovod kiseonika, kao i odgovarajuću zaštitnu odeću.

Prilog br. 33

PROCEDURA ODGOVORA NA UDES IZAZVANOG ISTICANJEM ZEMNOG GASA ILI KISEONIKA

Pod akcidentom na rezervoaru kiseonika podrazumeva se oslobađanje kiseonika iz rezervoara

(manjih ili većih količina) što može izazvati povećanje obima već razvijenog požara ili izazvati eksploziju.

U ovakvim situacijama vremenski činilac ima veoma važnu ulogu, obzirom da odgovor na akcident

može biti uspešan jedino ako se raguje pravilno i pravovremeno. Mere koje se preduzimaju u slučaju

akcidenta podrazumevaju da su svi radnici koji su u direktnoj vezi sa rezervoarom i instacijama:

■ obučeni za bezbedan rad i opremljeni potpunom zaštitnom opremom (zaštitne rukavice, naočare,

zaštitno odelo, isključivo pamučno)

■ upoznati sa osobinama kiseonika i metana




Kiseonik je nezapaljiv gas, koji snažno podržava proces sagorevanja. Može veoma burno reagovati

sa zapaljivim materijama.

Zemni gas u smeši sa vazduhom gradi eksplozivne smeše.

IZLIVANJE TE Č NOG KISEONIKA

Obaveštavanje: Radnici koji su uočili da je došlo do oštećenja rezervoara i akcidentnog

oslobađanja kiseonika ili curenja gasa na instalaciji, obaveštavaju direktno nadređenog rukovodioca.

Rukovodilac radne jedinice odmah obaveštava koordinatora plana zaštite od udesa. Koordinator plana na

osnovu procene odlučuje o nivou udesne situacije i naređuje aktivaciju svih raspoloživih snaga fabrike za

odgovor na udes;

Isklju č ivanje pogona mašina i instalacija : U ugroženoj zoni potrebno je odmah zaustaviti opremu,


varniče i obezbediti pojačanu ventilaciju. Iz ugrožene zone ukloniti u što

Prilog br. 35

hitnijem roku sve zapaljive materije. Onemogućiti prodiranje gasa u podrume, odvodne i kanalizacione

kanale i sva ona mesta na kojima bi akumuliranje gasa moglo prouzrokovati akcidentnu situaciju.

Evakuacija: Svi zaposleni radnici iz zone u kojoj je došlo do udesa se evakuišu u smeru suprotnom

od smera vetra. Vrši se izolacija kontaminirane zone u cilju uspostavljnja kontrole nad kontaminiranom

zonom i zabranjuje se pristup svim licima koji ne učestvuju u sanaciji nastale nezgode.

Članovi tima za odgovor na udes opremljeni kompletnom zaštitnom opremom zaustavljaju isticanje

i saniraju mesto udesa. Popravka na rezervoaru se može izvšiti tek nakon inertizacije rezervoara inertnim

gasom, odnosno azotom.

Nakon izvršene popravke i zaustavljanja daljeg oslobađanja gasa, vođa intervencije proglašava

intervenciju završenom.

U slučaju inicijacije požara na ostalim objektima na lokaciji obavezno:

■ hladiti rezervoar kiseonika velikom količinom vode sa sigurnog odstojanja

■ prilikom hlađenja rezervoara, voditi računa da voda ne prodre do oštećenog dela rezervoara

■ okolinu rezervoara prskati vodom, kako bi se ograničilo širenje požara

■ pridržavati se procedure odgovora na udes - akcija gašenja požara

■ vatrogasci moraju nositi preko cele površine lica aparat za disanje ili imati dovod kiseonika, kao

i odgovarajuću zaštitnu odeću

POŽAR

Uloga i odgovornosti svakog pojedinca u sistemu zaštite od požara, su razrađeni kroz Pravilnik o

zaštiti od požara, Plan zaštite od požara, kao i pojedinačnim procedurama i uputstvima. Ovim dokumentima

je obezbeđeno, precizno, brzo i efikasno reagovanje prema unapred definisanim zaduženjima, uspešna

saradnja sa ostalim učesnicima u gašenju požara, zaustavljanje širenja požara i smanjenja štetnih posledica

na najmanju meru. Svi postupci i odgovorna lica su precizirani, od dojave i prijema dojave požara,

alarmiranja, izlaska vatrogasne jedinice na mesto požara, pripreme i akcije gašenja, do završetka gašenja,

analize događaja i sačinjavanje zapisnika -Izveštaja.

Opšti postupci u slučaju pojave požara

□ u slučaju pojave požara, neophodno je brzo intervenisati u cilju otklanjanja uzroka nastanka

ovakvog događaja i saniranja posledica. Dobro obučeno, disciplinovano i organizovano radno

osoblje, ključni je faktor pri zaustavljanju i saniranju akcidenta, naročito u njegovoj početnoj fazi

nastanka

□ požari se lokalizuju i neutrališu primenom različitih protivpožarnih sredstava kao što su suvi prah,

ugljen dioksid, voda. Za gašenje požara koji je nastao u blizini električnih instalacija, kao i na

električnim instalacijama pod naponom, upotrebljavaju se isključivo ugljen dioksid i suvi prah

□ u početnoj fazi, lokalizaciju požara treba sprovesti angažovanjem svih raspoloživih sredstava i

aparata, a nakon gašenja preduzeti mere za sanaciju nastalih posledica. Paralelno sa pomenutom

lokalizacijom potrebno je vršiti evakuaciju ljudstva koje nije uključeno u akciju gašenja, iz

ugroženih i potencijalno ugroženih prostora. Uvek treba nastojati da se pre početka gašenje,

ukoliko je to moguće, prekine dovod električne energije

□ nakon uočavanja požara neophodno je odmah alarmirati vatrogasnu jedinicu. Dolaskom

vatrogasne jedinice, sva lica koja su učestvovala u gašenju požara stavljaju se pod komandu

komandira jedinice i izvršavaju njegova naređenja u daljoj akciji gašenja požara

□ u toku samog postupka gašenja požara potrebno je izbegavati udisanje gasova i para. Zapaljive

tečnosti gasiti raspršenom vodom, ne mlazom. Potrebno je osigurati maksimalnu ventilaciju -

otvoriti sva vrata, prozore i eventualne druge otvore, zbog odvođenja dima

□ ukoliko se požar rasplamsava velikom brzinom što može izazvati rušenje konstrukcije ili zidova

objekata, a time i izazvati materijalne štete većih razmera, kao i povređivanje ljudstva, potrebno

je i izvestiti stanicu hitne medicinske pomoći

Documents

2 Prilog 1.1.7.Sv3_Plan Mera Za Sprec Udesa i Ogranicavanje Njihovih Posled