2 REKLAME - pkb.rs · uvoza sistemi }e automatski alarmi-rati kompletan lanac. To se odnosi na carinu, farme koje su koristile proizvod i druge organizacije i insti-tucije. Zloupotrebama

REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:[email protected]

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

Trideseta sednica Odbora di-rektora PKB Korporacije a.d.Beograd odràna je 23.02.2018.Na sednici je razmatran i usvo-jen Poslovni plan PKB Korpo-racije a.d. Beograd za 2018.

godinu. Razmatran je i usvojenIzve{taj Centralne popisnekomisije o izvr{enom popisuimovine i obaveza PKB Korpo-racije a.d. Beograd sa stawem nadan 31.12.2017. godine, sa svim

ODBOR DIREKTORA

TRADICIJA DUGA 80 GODINAELIKSIR ZORKA, FABRIKA MINERALNIH \UBRIVA OBELE@ILA JUBILEJ

UVEDEN NOVI INFORMACIONI SISTEM ZA BEZBEDNOST HRANE

predlozima Oluka u Izve{taju.Doneta je i Odluka kojom se PKBKorporaciji a.d. Beogradodobrava prodaja osnovnih sred-stava i delova za ma{ine kojinisu u upotrebi i nalaze se u or-

ganizacionim delovima PKB Kor-poracije a.d. Beograd. Prodajaosnovnih sredstava i delova zama{ine koji nisu u upotrebi poovoj Odluci izvr{i}e se putemlicitacije.

Uprava za veterinu, Uprava zaza{titu biqa i Sektor poqo-privredne inspekcije u 2018. godinibi}e povezani novim informacionimsistemom koji }e kontrolisati bezbed-nost hrane biqnog i ìvotiwskogporekla i hranu za ìvotiwe. Pro-jekat, koji }e biti uskla|en sanajvi{im standardima Evropske unije(EU) “Informacioni sistem zabezbednost hrane” ITCM podràla jeEU sa 1.300.000 evra, a dodatnih300.000 evra bi}e uloèno u nabavkuopreme. Novi sistem ubrza}e administrativneprocedure i omogu}iti brì pristupinformacijama. Bi}e pra}ene sve

vezano za poqoprivredu i distribu-ciju hrane. Sistem bezbednosti hranepodrazumeva kontrolu du ̀celog lancaishrane, od primarnih proizvo|a~abiqnih proizvoda i uzgajiva~a ìv-otiwa, preko prera|iva~a i distrib-utera do maloprodajnih objekata. Bi}epoja~ana kontrola prehrambenihproizvoda koji su proizvedeni u Sr-biji ili uvezeni iz inostranstva, kaoi laboratorija za ispitivawe bezbed-nosti hrane. Kada novi integrisani informacionisistem zaìvi, jednom uneti podacibi}e vidqivi u sistemu i dostupnisvim korisnicima koji imaju pristup,pa }e se gre{ke u unosu teè is-

KOMPJUTER NADZIRE TRPEZU pravqati. Bi}e onemogu}ena dis-tribucija nebezbedne hrane, a sistemalarmirawa mnogo efikasniji, {to}e omogu}iti nadle`nim slu`bama dapravovremeno reaguju. Sistem }e ubrzati i olak{ati admin-istrativne poslove. Na primer, uko-liko fitosanitarna inspekcijakontrolom utvrdi prisustvo {tetnihorganizama u odre|enom proizvodu izuvoza sistemi }e automatski alarmi-rati kompletan lanac. To se odnosi nacarinu, farme koje su koristileproizvod i druge organizacije i insti-tucije. Zloupotrebama sistema moènaneti {tetu svim u~esnicima u lancuishrane. V. P.

Nedavno je u Novom Sadu poslovni sistem“Eliksir Grupa” obeleìo 80 godina rada kom-panije “Eliksir Zorka” iz [apca koja je u wi-hovom sastavu od 2011 godine. Jubilej suproslavili u dru{tvu poslovnih partnera izzemqe i inostranstva uz bogat kulturnoumetni~ki program. Najboqim poqoprivrednimproizvo|a~ima dodeqene su lepe nagrade uznak dugogodi{we uspe{ne saradwe. Za{titniznak grada [apca ve} osam decenija jeste Fab-rika mineralnih |ubriva “Zorka”. Osnovana je1938. godine, naziv je dobila po supruzi kraqaPetra Prvog Kara|or|evi}a, najstarijoj }erkicrnogorskog kwaza i potoweg kraqa NikolePetrovi}a. Od prvog pogona sumporne kiselinepa sve do po~etka raspada SFRJ, “Zorka“ jebila sinonim za industrijski razvoj [apca.Sada je “Eliksir Zorka” moderna fabrika kojuje “Eliksir Grup” podigao na postoje}oj

lokaciji. Izgra|ena je potpuno nova fabrika zaproizvodwu kompleksnih mineralnih |ubriva uzprate}e skladi{ne kapacitete, kao i revital-izaciju svih rezervoara za skladi{tewe te~nihsirovina. Prilikom projektovawa fabrikeprimewena su najmodernija tehnolo{ka re{ewa,tako da fabrika u potpunosti ispuwava doma}ei evropske standarde kvaliteta kao i najza-htevnije evropske ekolo{ke normative. Proizvodwa „Eliksir Zorke” obuhvata razli~iteformulacije kompleksnih mineralnih |ubrivanajvi{eg kvaliteta, sa visokom koncentracijomhranqivih materija, ujedna~enom granulacijom ivisokom rastvorqivo{}u u zemqi{tu. Mineralna |ubriva, proizvedena u fabrici“Eliksir Zorka” u potpunosti ispuwavaju potrebebiqnih kultura za svim elementima, bez obzirana specifi~nosti useva, biqne proizvodwe ilirazlike u kvalitetu zemqi{ta. V. G.

U organizacijim e n a x m e n t a ,Samostalnog i Neza-visnog sindikatadame zaposlene uPKB Korporacijia.d. Beograd svojpraznik proslavi}e8. marta u restoranu“Nera”.U lepom ambijentu,uz raznovrstan menii vrhunski muzi~kiprogram dame }e udru{tvu kolegaprovesti nekolikonezaboravnih sati.

@ENIU ̂ AST

U SUSRET 8. MARTUME\UNARODNOM

DANU @ENA

EKONOMIJA 5

PODSTICAJI ZA BEOGRADSKEPOQOPRIVREDNIKE

Sekretarijat za poqoprivredu Grada Beogradaraspisao je ~etiri javna poziva za dodelu be-spovratnih sredstava poqoprivrednicima koji imajuregistrovana poqoprivredna gazdinstva na teri-toriji grada. Za tu namenu grad je ove godine izdvojio175 miliona dinara, a sredstva }e se dodeqivati uoblasti p~elarstva, sto~arstva, vo}arstva i povr-tarstva i za nabavku poqoprivredne mehanizacije -prikqu~nih ma{ina.

P~elari }e mo}i da ra~unaju na bespovratna sred-stva za nabavku ko{nica, vrcaqki, elektri~nihotklapa~a sa}a i topionika za vosak u iznosu od80 odsto cene prihvatqivih tro{kova nabavkeopreme a da ne prelazi maksimalno utvr|eniiznos podsticajnih sredstava od 65.000 dinara pokorisniku. Za p~elare je ove godine opredeqeno20 miliona dinara. Rok za podno{ewe prijave je5. april 2018.

Za aktivne mere zapo{qavawa ove godine }ebiti izdvojeno 3,65 milijardi dinara iz sred-stava Nacionalne slu`be za zapo{qavawe idodatnih 550 miliona za osobe sa invalidite-tom. Javni poziv za wihovu realizacijuraspisan je 14. februara. Javni pozivi ikonkursi bi}e otvoreni do 30. novembra ovegodine, osim konkursa za organizovawe javnihradova za nezaposlene, kao i konkurs za orga-nizovawe i sprovo|ewe javnih radova za neza-poslene sa invaliditetom, koji su otvoreni do2. aprila.

*****Vlada Srbije donela je uredbu o evidencijiizvoznika vo}a i povr}a u Rusiju kojom sepoo{travaju uslovi plasmana na to trì{te.Prema uredbi izvoznik moè biti pravno licekoje u vlasni{tvu ili zakupu ima hladwa~u ka-paciteta 500 tona za vo}e i 500 tona zapovr}e, sopstvenu ili ugovorenu proizvodwu,prostor za klasirawe, pakovawe, fitosani-tarni pregled, kao i stru~no lice odgovornoza za{titu biqa. Kako isti~u u Ministarstvu

poqoprivrede, ciq uredbe je da se bezbednostvo}a i povr}a osigura na duge staze i takoplasman na zahtevno rusko trì{te ne dovedeu pitawe. U me|uvremenu je Rusija uvelazabranu uvoza kru{aka iz Srbije.

*****U Rumuniji je porez na zarade 30 odsto, u Al-baniji i Bugarskoj 20 odsto. Uz to porez nadobit u ovim zemqama iznosi 10 odsto. Kodnas porez na zarade iznosi 67 odsto, a kor-porativni porez je 10 procenata.

*****Standard gra|ana Srbije je na 27 odsto stan-darda prose~nog Nemca.

*****Statistika kaè da prose~na tehnolo{kastarost ma{ina i opreme u privredi Srbijeiznosi 27,5 godina, dok je u Evropskoj unijiprosek 15,5 godina.

*****Jedan od najve}ih uzro~nika usporenog ekonom-skog rasta Srbije je udeo ukupnih investicija(privatnog i javnog sektora) u BDP-u od samo18 odsto. U zemqama EU iznosi 25 odsto.

*****Nereformisani javni sektor i niske javne in-vesticije su me|u glavnim razlozima zbog kojihSrbija sistematski zaostaje u privrednomrastu u odnosu na druge zemqe Centralne iIsto~ne Evrope (CIE). Samo u prethodne tri ipo godine rast BDP-a Srbije zaostao je zadrugim zemqama regiona za oko 10 odsto kumu-lativno. (Fiskalni savet Republike Srbije)

*****EPS je jedino javno preduze}e koje u 2015. go-dini nije umawilo primawa zaposlenih za 10odsto (prema Zakonu o privremenom umawewuzarada u javnom sektoru). âk je u me|uvremenuporasla prose~na zarada u tom preduze}u.

Stranu pripremila: Dejana TO[I]

Sto~arima je ove godine nameweno 50 miliona di-nara, odnosno maksimalno 300.000 dinara po ko-risniku, a sredstva }e mo}i da dobiju za nabavkudoma}ih ili uvoznih kvalitetnih steonih junicahol{tajn-frizijske ili simentalske rase,kvalitetnih priplodnih ovaca i priplodnih koza.Sredstva se dodequju u maksimalnom iznosu 80odsto cene prihvatqivih tro{kova nabavke, alida ne prelazi maksimalno utvr|eni iznos podsti-cajnih sredstava. Rok za podno{ewe prijava je 23.mart 2018.Vo}arima i povrtarima nameweno je ukupno 50miliona dinara za nabavku i postavqawe opremetako|e u iznosu 80 odsto prihvatqivih tro{kovai to: za nabavku protivgradne mreè sa sistemomza navodwavawe na povr{ini od 0,25 (do 400.000dinara) do jednog hektara (do 1.600.000 dinara)ili samo protivgradne mreè u maksimalnomiznosu od 1.400.000 dinara za jedan hektar, zatimza plastenik sa sistemom za navodwavawe kap pokap na povr{ini od 0,03 hektara (do 300.000 di-nara) do 0,05 hektara (do 500.000 dinara) i zasistem za navodwavawe kap po kap na povr{iniod 0,25 hektara (do 50.000 dinara) do jednog hek-tara (do 200.000 dinara). Rok za podno{ewe pri-jave je 30. mart 2018.Najvi{e sredstava je opredeqeno za nabavku po-qoprivredne mehanizacije, 55 miliona dinara.Fizi~ko lice, nosilac registrovanog porodi~nogpoqoprivrednog gazdinstva, moè da konkuri{e zabespovratna sredstva u iznosu 80 odsto cene pri-hvatqivih tro{kova, ali da ne prelazi maksi-malni iznos podsticajnih sredstava koji iznosi400.000 dinara po korisniku. Rok za podno{eweprijava je 16. mart 2018. godine.

SA TELEKSA...

RAZGOVOR S POVODOM6

SLU@BAﾧ ZA ZA[TITU ZDRAVQA I BEZBEDNOST NA RADU

PREVENTIVNE MERE DALE REZULTAT

U zakonom propisanom obrascu o evidencijipovreda na radu, 2017. godine, evidentiranoje 79 povreda zaposlenih u PKB Korporaciji.Povrede su u ve}ini slu~ajeva bile na radnommestu, dok su se ~etiri povrede dogodile pri-likom dolaska ili odlaska sa posla.U odnosu na 2016. godinu, broj povreda sesmawio, {to nesumqivo potvr|uje da i daqetreba raditi na prevenciji u spre~avawu nas-tajawa povreda na radu. Najve}i broj te{kihpovreda desio se u Sektoru za proizvodwu, naradnom mestu sto~ar 1. grupe-muza~ i sto~ar2. grupe. Najvi{e povreda se dogodilo nagazdinstvu Partizanski prelaz, 16 lak{ih itri teè.- Najvi{e je povreda zaposlenih na sto~ar-skim zanimawima, {to je dokaz da te{kiuslovi rada na ovim poslovima, direktnouti~u na pove}ani procent povre|ivawa.Najve}i broj povreda, preko 90 posto, nastaoje kao rezultat nepa`we povre|enog radnika,{to se uostalom vidi i iz Zapisnika inspek-tora rada o izvr{enim uvi|ajima. U skladu sa Izmenama i dopunama Zakona obezbednosti i zdravqu na radu, u 2017. go-dini izvr{eno je i osposobqavawe za-poslenih za bezbedan i zdrav rad za svaradna mesta u PKB Korporaciji – kaè Dragan

Mileti}, rukovodilac Slu`be za za{tituzdravqa i bezbednost na radu.Zaposleni u ovoj slu`bi su zbog, obezbe|ewa,

sprovo|ewa i unapre|ivawa mera za bezbed-nost i zdravqe na radu, u toku 2017. godineobilazili organizacione jedinica PKB Kor-poracije. Prema re~ima na{eg sagovornika,osnovni zadatak kontrole i nadzora primenei sprovo|ewa propisanih mera je da,promenom na~ina razmi{qawa svih,celokupna aktivnost u vezi BZR bude zasno-vana na stvarawu kulture prevencije rizika.- U 2017. godini obavqeno je 1010periodi~nih i prethodnih pregleda. Pregledeje obavio Dom zdravqa „Dr Milutin Ivkovi}“,Slu`ba za zdravstvenu za{titu radnika.Pregledima je ustanovqeno da je 92 odsto za-poslenih sposobno za obavqawe poslova.Izve{taji o obavqenim periodi~nim pregled-ima dostavqaju se direktorima gazdinstava ipogona, uz napomenu da se raspored radnikamoè vr{iti samo u skladu sa lekarskimizve{tajem. Svi zaposleni kod kojih su reg-istrovani neki zdravstveni problemi na pe-riodi~nom pregledu, obave{tavaju se prekodirektora i sekretara gazdinstava ili pog-ona, da se obavezno jave svom ordiniraju}emlekaru, kako bi nastavili kontrolu i le~ewe- kaè Mileti}.U oblasti za{tite ìvotne sredine, tokompro{le godine, u vegetacionom periodu, uzetoje 1.588 uzoraka, radi agrohemijskog ispiti-vawa zemqi{ta.- Kontrola otpadnih voda se obavqa redovnoi pri tome se prate {tetne i zaga|uju}e ma-terije koje dospevaju u recipijent. U 2017. go-dini na 10 mernih mesta je ura|eno 40analiza kvaliteta industrijskih otpadnihvoda i kanalizacionih otpadnih voda – kaèMileti}.Tokom pro{le godine u PKB Korporacijisakupqeno je, razvrstano, sloèno iobeleèno 11 tona opasnog otpada sa svihlokacija. Ukupna koli~ina generisanog otpadaiznosila je 6,34 tone te~nih otpadnih pesti-cida poznatog sastava, 1,36 tona te~nih ot-padnih pesticida nepoznatog sastava, 1,8tona ~vrstih otpadnih materija poznatog sas-tava i 1,54 tone ~vrstih otpadnih pesticidanepoznatog sastava. - Kao dru{tveno odgovornoj kompaniji PKBKorporaciji prioritet je za{tita iunapre|ewe ìvotnog i poslovnog okruèwa,racionalna i ekolo{ki prihvatqiva ek-sploatacija sirovina, o~uvawe prirodnihresursa, unapre|ewe sistema za{tite ìv-otne sredine, smawewe zaga|ewa, i ukupnogpritiska na ìvotnu sredinu – kaè Mileti}.

Vesna GAJI]Primer : kako ne treba raditi

AKTUELNO 7

Prema procenama, u Beogradu ima oko 50.000stambenih zgrada, a od tog broja oko 2.200 zgradaje na Op{tini Palilula. Pre stupawa na snagu Za-kona o stanovawu i odràvawu zgrada, na Palilulije, u nekom periodu, bilo registrovano pribli`no1.850 skup{tina stanara. [ta donosi novi Zakono stanovawu i kako se on sprovodi u lokalnoj za-jednici, razgovarali smo sa Dra{kom Alori}em,~lanom Ve}a GO Palilula, nadle`nim za komu-nalna i stambena pitawa.* Koji je ciq dono{ewa Zakona ostanovawu i odràvawu zgrada i koji jerok za wegovu primenu?Usvajawem i sprovo|ewem ovog zakona, pre svegase uvodi red u stambenim zgradama i doprinosipoboq{awu kvaliteta ìvota. Spre~ava sepropadawe zajedni~ke i privatne imovine qudi kojiìve u wima. Reguli{u se me|usobna prava vlas-nika stanova u okviru odre|ene stambene zgrade,uticaj od strane tre}ih lica, kao i uticaj ka tre}imlicima. Zakonom su jasno definisane i nov~anekazne za lica koja prave {tetu imovini tre}ihlica.Ukoliko ve}ina vlasnika stanova izglasa bilo kojuodluku, i oni koji nisu glasali za wu, imaju obavezuda je primewuju. Ne moè pojedinac da ko~i interesve}ine jer smo zato i do{li do toga da nam je stam-beni sektor uru{en.Rok za formirawe stambenih zajednica je istekao12. decembra pro{le godine i zvani~no nijeproduèn. Svaki dan radimo na tome da se promenisvest gra|ana, da im objasnimo wihova prava iobaveze i to za sada ide dobro. O~ekujemo da }eovaj posao biti zavr{en u kra}em vremenskom pe-riodu, bez ikakvih sankcionisawa.* [ta Op{tina Palilila konkretno pre-duzima kako bi se ovaj zakon u potpunostiprimenio?Palilula je prva op{tina u gradu koja je odràla

tribinu na temu edukacije profesionalnih up-ravnika i predsednika skup{tina stanara, iz-abranih po starom zakonu, a na temu primene novogzakona. Tribina je odràna u Centru za kulturu„Vlada Divqan“ 13. jula pro{le godine, samo okomesec dana nakon stupawa na snagu novog zakona.Prisustvovalo joj je preko 500 qudi, koji su ovomprilikom upoznati sa odredbama zakona, wihovimpravima, obavezama i nadle`nostima. Uskoro}emo organizovati jo{ jednu tribinu. Prema podacima s po~etka februara, od 1.850skup{tina stanara na Paliluli, danas imamo1.215 novoformiranih stambenih zajednica jer sumnogi predsednici skup{tina stanara ve} prereg-istrovani za upravnike. Siguran sam da je op{tinaPalilula me|u prve tri gradske op{tine u kojimaje ovaj proces najdaqe odmakao.* Na koji na~in se bira upravnik stambenezajednice i kakve su wegove obaveze?Zakon je definisao, ako stambeni objekat ima naj-mawe tri odvojene stambene jedinice, moè,odnosno treba da konstitui{e stambenu zajednicu. Bilo ko od stanara moè da pokrene inicijativu,zakaè sastanak skup{tine stanara, a na wemu jepotrebno da prisustvuje najmawe 51 odsto vlasnikastanova. Upravnika mogu da izaberu iz sopstvenihredova ili da se dogovore i sami angaùju profe-sionalnog upravnika. Iz zgrada gde qudi nisu moglida se usaglase i izaberu upravnika, uglavnom do|ukod nas, da im mi preporu~imo profesionalnog up-ravnika. Sara|ujemo sa svim upravnicima kojiimaju licence na teritoriji na{e op{tine i onekoji su stekli poverewe, preporu~ujemo za saradwu,nadamo se na obostrano zadovoqstvo. Postoji imogu}nost da im lokalna samouprava dodeli pro-fesionalog upravnika. To jo{ nije zaìvelo jer jenedovoqan broj licenciranih profesionalaca ugradu. Upravnici stambenih zajednica imaju vi{e obaveza

STAMBENE ZAJEDNICE[TITE IMOVINU

DRA[KO ALORI], ̂ LAN VE]A GRADSKE OP[TINE PALILULA

Qiqana RI\O[I]

i odgovornosti i za svoj rad odgovaraju li~nomimovinom. To moè da bude jako nezahvalno, ali sdruge strane tera na odgovornost i saradwu. Profesionalni upravnik je gra|anima dostupan 24sata, za re{avawe bilo kakvog problema. On u na-jkra}em roku mora da reaguje, pozove nadle`ne in-stitucije i nastoji da se problem re{i. Kada kom{ije, i pored svega, ne mogu da se dogov-

ore, sledi „opomena“ od strane komunalne in-spekcije. Komunalna inspekcija je od 1. februarakrenula u obilazak svih stambenih zgrada, koje nisuna spisku registrovanih i neposredno }e in-formisati gra|ane o wihovim pravima iobavezama proisteklim primenom novog zakona. * Koliko }e to ko{tati gra|ane i kakva jedaqa procedura registracije?Ako izaberu upravnika iz svojih redova, nemajuobavezu da ga pla}aju, osim ako se druga~ije ne do-govore. Ako izaberu profesionalnog, oni sa wimdogovaraju me|usobna prava i obaveze. Taj tro{akpo stambenoj jedinici se kre}e od 250 do 350 di-nara ali ima i zgrada u kojima je i preko 1.000 di-nara. Zgrade koje su u sistemu JP „Stambenopreduze}e“ imaju olak{ice prilikom pla}awatro{kova za teku}e odràvawe, pla}awe na rate.Sada sa profesionalnim upravnikom mogu da do-govore, ne samo upravqawe, ve} i teku}e i inves-ticiono odràvawe. To je, kao i nov~ani iznos zate namene, opet stvar wihovog dogovora. Ako je izabran upravnik iz sopstvenih redova, od-luka i zapisnik sa sednice se dostavqaju u op{tinu.Sa profesionalnim upravnikom se potpisujeugovor. Daqa procedura je ista za obojicu, pla}ajutaksu 800 dinara, op{tina im izdaje re{ewe o reg-istraciji, zatim se odlazi u poresku upravu, bankui kod pe~atoresca. Cela procedura traje jedan dan,a svaka zgrada time postaje pravno lice.

TEKU]E ODR@AVAWEPrema re~ima na{eg sagovornika,Palilula ima izuzetno dobru komu-nikaciju sa gradskim stambenim sek-torom. Iz buxeta op{tine, zarekonstrukciju zgrada se izdvajajuzna~ajna sredstva, {to je velika pomo}qudima sa malim nov~anim primaw-ima. Za odràvawe tih zgrada zaduèno jeJP „Gradsko stambeno“ Beograd, a sobzirom da je re~ o firmi kojaodràva veliki broj stambenih zgradau gradu, na rekonstrukciju se ~ekaizvesno vreme. Ovako je, kako isti~e Alori}, posaobrè zavr{en, a da stanari nisu imalinikakvih tro{kova.

slu~ajevima mogu da dovedu i do gubitka fe-tusa. Novoro|en~ad koja do|e na svet samawim rezervama gvo`|a je vrlo ~esto niètelesne mase, slabijeg imuniteta i tokom post-natalnog perioda razvoja ima slabiji prirast.Latentni ili manifestni deficit gvo`|a sekod èna ~esto javqa u trudno}i, dok ta pojavanije opisana kod doma}ih ìvotiwa. Nedavnaistraìvawa kod qudi su pokazala da je fe-talna placenta veoma mladih majki mnogo bo-gatija gvo`|em od fetalne placente zrelihèna. To postavqa pitawe, da li je statusgvo`|a kod novoro|en~adi poreklom od mladih

ènki boqi. Osim toga, i kod qudi ikod ìvotiwa, deficit gvo`|a sejavqa u periodu brzog postnatalnograsta i ishrane bazirane pre-vashodno na mleku, kao namirnicisiroma{noj gvo`|em. Poznato je dasva telad u takozvanom belom tovu,tako|e imaju anemiju koja je donekleposluìla kao model da se utvrderazli~ite faze razvoja ovog tipa ane-mije. Zato smo smatrali da bi bilozanimqivo sprovesti istraìvawekoje bi pokazalo da li je koncen-tracija gvo`|a u serumu kod kravapovezana sa koncentracijom gvo`|akod novoro|ene teladi kao i da li jestarost krava povezana sa koncen-tracijom gvo`|a u serumu wehoveteladi.* Koji su glavni izvori ovogmikroelementa u ishranigoveda i koliki je unos gvo`|aneophodan za pravilan razvojteleta ?Preìvari uglavnom svojom ishranomdobijaju dovoqne koli~ine gvo`|a,odnosno ~esto je ta koli~ina dalekoiznad wihovih nutritivnih potreba.Me|u mogu}im izvorima suvi{noggvo`|a su voda za pi}e, zemqi{te isto~na hrana koja prirodno sadrìvelike koli~ine gvo`|a. @itaricenormalno sadrè 30 do 60 miligrama

gvo`|a po kilogramu, uqane sa~me 100 do 200miligrama po kilogramu. Sadràj gvo`|a ukabastim hranivima jako varira, od 70 do 500miligrama po kilogramu. Ove velike razlikesu posledica kontaminacije hrane zemqom,hrana je ~esto na farmama blatwava, kaoposledica neodgovaraju}ih higijenskih mera.Gvo`|e iz zemqi{ta je slabo iskoristivo,mada neka istraìvawa pokazuju da je zna~ajnakoli~ina gvo`|a iz razli~itih tipovazemqi{ta rastvorqiva u sadràju buraga.Dostupnost gvo`|a iz kabastih hraniva je niànego iz ve}ine dodataka gvo`|a u hrani.Naj~e{}i dodaci u hrani koji se koriste kaoizvor gvo`|a su: fero sulfat, fero karbonati feri oksid.

8

BALANSIRANA ISHRANAZA ZDRAVQE ZAPATA

~esto ra|aju telad kod kojih se u prvim danimaìvota moè utvrditi anemija usled deficitagvo`|a. Prethodno sprovedena istraìvawastranih autora pokazuju da se kod novoro|eneteladi deficit gvo`|a moè sresti mnogo~e{}e nego {to se pretpostavqa. Me|utim,istraìvawa koja bi utvrdila u~estalost ovepojave, kod nas ne postoje. Osim toga, ne pos-toje ni istraìvawa vezana za uzroke ove po-jave kod teladi i drugih ìvotiwa, saizuzetkom prasadi. Moè se pretpostaviti dajedan od uzroka deficita gvo`|a kodnovoro|ene teladi moè biti nedovoqno

preuzimawe gvo`|a od majke tokom in-trauterinog razvoja. Da li je nedovoqnopreuzimawe gvo`|a vezano za raspoloìvedepoe gvo`|a kod majki ili je posredi nekidrugi mehanizam, nije poznato. Jasni podaci okorelaciji koncentracije gvo`|a kod kravatokom graviditeta i kod wihove teladi, tako|ene postoje, iako postoje podaci koji ukazuju daje telesna masa teladi na ro|ewu u pozitivnojkorelaciji sa koncentracijom gvo`|a u serumuwihovih majki. Osim toga, brojni literaturnipodaci kod qudi i laboratorijskih ìvotiwaukazuju da se deficit mikroelemenata, aposebno gvo`|a i bakra odraàva na prob-leme u razvoju fetusa, koji ukqu~uju strukturnei funkcionalne promene, koje u pojedinim

Gvo`|e je drugi najrasprostraweniji metal i~etvrti prisutan element na Zemqi. Svi ìviorganizmi, sa mogu}im izuzetkom pojedinihvrsta bakterija, za svoje razmnoàvawe zahte-vaju gvo`|e. Ono je su{tinski va`no zabiolo{ke procese, transport kiseonika, ok-sidativnu fosforilaciju, stvarawe energije i}elijski rast i proliferaciju, odnosnoumnoàvawe }elija.DVM specijalista Marko Kati} zna~ajemgvo`|a kod pojedinih kategorija goveda sebavio u svom specijalisti~kom radu „Para-metri statusa gvo`|a kod novoro|ene teladi ikrava razli~ite starosti u peripar-talnom periodu“. * Koji ciq je imalo va{eistraìvawe, na kom uzorku je igde sprovedeno?Ciq ovog rada je bio da se kod visokos-teonih mle~nih krava i kod wihovenovoro|ene teladi utvrdi statusgvo`|a. Osim toga, ciq je bio da seutvrdi da li postoji uticaj statusagvo`|a kod krava u posledwih mesecdana graviditeta na status gvo`|a kodnovoro|ene teladi i da li postojipovezanost izme|u starosti krava istatusa gvo`|a kod teladi. Potrebno jebilo ispitati i da li postojipovezanost izme|u laboratorijskihparametara inflamatorne reakcijekod krava pre partusa na status gvo`|akod teladi. Ispitivawe je izvedeno nafarmi Partizanski prelaz, na 42 grlagoveda, odnosno 21 kravi i wihovojnovoro|enoj teladi. Kod 21 krave utre}oj, drugoj i prvoj nedeqi pred par-tus i 24 sata posle partusa, kao i kodwihove teladi u prvih 24 sata poro|ewu. Rutinskim dijagnosti~kim lab-oratorijskim metodama je ispitanakoncentracija gvo`|a u serumu, vred-nost za ukupni kapacitet za vezivawegvo`|a TIBC (total iron binding capacity)i procent zasi}ewa transferinagvo`|a. Osim toga, odre|en je hema-tokrit, ukupan broj leukocita i koncentracijaalbumina, globulina i fibrinogena.Ve}ina analiza ra|ena je u saradwi sa Cen-trom za sto~arstvo PKB.* Od kakvog je zna~aja nivo gvo`|a uorganizmu ìvih bi}a?Normalno odvijawe metabolizma, kao i rast irazvoj jedinke, zahtevaju da koncentracijagvo`|a u organizmu bude strogo regulisana, jernedostatak, kao i vi{ak gvo`|a imaju za orga-nizam negativne efekte. Iako se smatra da seu farmskom uzgoju krava i teladi deficitgvo`|a retko pojavquje, naro~ito kod odraslihgoveda, zbog uno{ewa kabaste hrane i vode bo-gate gvo`|em, u posledwih nekoliko godina jena na{im farmama uo~eno da se relativno

PARAMETRI STATUSA GVO@\A KOD NOVORO\ENE TELADI I KRAVA RAZLIÎTE STAROSTI U PERIPARTALNOM PERIODU

STOÂRSTVO

DVM spec. Marko Kati}

nisu samo rezultat smawene sinteze hemoglo-bina nego i nedostatka drugih proteina kojisadrè gvo`|e, ukqu~uju}i: mioglobin,citohrome, enzime ciklusa limunske kiselinei druge hem i nehem enzime koji sadrè gvo`|e.To zna~i da od znakova poreme}aja funkcije itkiva mogu biti prisutni proliv, dermatitis,hematurija, hematokezia i melena, {to zavisiod uzroka anemije i prate}ih poreme}aja.* Do kakvih rezultata ste do{li nakonsprovedenog ispitivawa?Rezultati na{ih ispitivawa pokazuju damle~ne krave u posledwem mesecu pre teqewaimaju relativno niske koncentracije gvo`|a,koje su dosta ujedna~ene sve do poro|aja. Do-bijene prose~ne koncentracije gvo`|a su uokviru referentnih vrednosti koje vaè zarazli~ite kategorije goveda, 10 do 25 mikro-mola po litru.Da bi utvrdili da li se koncentracija gvo`|akod novoro|ene teladi nalazi pod uticajemkoncentracije gvo`|a i zasi}ewa transferinagvo`|em kod wihovih majki, sprovedena je uni-varijantna i multivarijantna regresionaanaliza. Svako pove}awe nivoa gvo`|a kodkrava pre poro|aja za jednu mernu jedinicubilo je povezano sa porastom nivoa gvo`|akod teladi. Nasuprot tome, svako pove}awenivoa fibrinogena kod krava postpartalno zajednu mernu jedinicu bilo je povezano saumawewem nivoa gvo`|a kod teladi.* Do kojih ste zakqu~aka do{li na os-novu dobijenih rezultata?Analizom statusa gvo`|a kod visokomle~nihkrava u posledwem mesecu graviditeta i sta-tusa gvo`|a kod wihove novoro|ene teladi,analizom parametara koji ukazuju na promeneu crvenoj krvnoj slici i parametra koji mogu

da ukaù na postojawe subklini~ke infla-macije zakqu~ili smo da ispitivane krave uposledwem mesecu graviditeta nisu bileanemi~ne ali su u proseku imale koncentracijugvo`|a na dowoj fiziolo{koj vrednosti. Kod~etvrtine ispitivanih ìvotiwa utvr|ene suvrednosti ispod fiziolo{kih vrednosti, {toodraàva stawe prelatentnog i latentnogdeficita gvo`|a. Niska koncentracija gvo`|akod sve novoro|ene teladi ukazuje na kongeni-talni deficit gvo`|a.Status gvo`|a kod novoro|ene teladi jepovezan sa statusom gvo`|a u posledwemmesecu graviditeta kod wihovih majki.Starost krava nije imala uticaj na statusgvo`|a kod novoro|ene teladi.Subklini~ka inflamacija utvr|ena u posled-woj nedeqi graviditeta kod krava, kao i odmahposle partusa dovodi do pada koncentracijegvo`|a kod samih krava i na taj na~in uti~e ina niù koncentraciju gvo`|a kod teladi.Adekvatna rezerva gvo`|a u organizmu jeneophodna za optimalno iskori{}avawegvo`|a u svim tkivima jednog organizma, kao iza optimalno snabdevawe fetusa gvo`|emtokom graviditeta. Zbog toga bi obrok kravatokom reproduktivnog ciklusa morao uvek daima definisane i kontrolisane koncentracijegvo`|a, kao i drugih mikroelemenata. Osimtoga, od velikog zna~aja bi bilo definisati dali je kod ìvotiwa prisutna subklini~ka in-flamacija koja moè da uti~e na metaboli~kistatus krava peripartalno, ali i na metabo-lizam i iskoristivost gvo`|a i drugihmikroelemenata.

Mleko je siroma{no u gvo`|u. Ono sadrì od1 do 1,5 miligram gvo`|a po litru. [to seti~e distribucije gvo`|a, 24 odsto je vezanoza kazein, 29 odsto za proteine surutke, 32procenta frakcije male molekularne mase i14 odsto za mast. Vezivawe za fosfatne grupekazeina je verovatno razlog za nisku iskoris-tivost gvo`|a i bakra iz mleka. Deficitgvo`|a moè nastati kod mlade teladihrawene iskqu~ivo mlekom, naro~ito ako sedrè u zatvorenom prostoru. Studije kodmlade teladi hrawene mlekom ukazuju da je 40do 50 miligrama gvo`|a po kilogramu suve ma-terije hrane dovoqno da obezbedi rast, a nenastane anemija. Minimalni prohtevi zagvo`|em zdrave teladi iznose oko 30miligrama na dan. Nutritivne potrebe teladiza gvo`|em zavise od statusa wihovih majki iwihovih telesnih rezervi.* Usled ~ega dolazi do deficitagvo`|a u organizmu ìvotiwe i kakose to manifestuje?Uzroci nedostatka gvo`|a kod mladih ìv-otiwa mogu da budu nedovoqne rezerve gvo`|ana ro|ewu, ishrana siroma{na gvo`|em,odnosno mlekom, brz rast, kao i prisustvocrevnih parazita. Kod odraslih ìvotiwa,naj~e{}e su u pitawu hemoragije, èluda~ni icrevni ulkusi ili te{ka infestacija paraz-itima koji si{u krv. Smatra se da hranaodraslih preìvara i ne preìvara sadrìdovoqno gvo`|a i da deficit gvo`|a retkonastaje zbog wegovog nedovoqnog uno{ewa.Funkcionalni deficit gvo`|a nastaje u tokuhroni~nih inflamatornih bolesti.Klini~ki znaci anemije usled deficita gvo`|asu: apatija, slabost, bledilo sluznica, gubitaktelesne mase i zaostajawe u rastu. Ovi znaci

9STOÂRSTVO

Qiqana RI|O[I}

STOÂRSTVO10

PREVENCIJA I SUZBIJAWE MIKOTOKSINA U MLEKU

AFLATOKSIN, DA LI NASOÊKUJE NOVA BORBA

Dozvoqena koli~ina aflatoksina u mleku u Srbijije 0,25 mikrograma po kilogramu, dok evropski stan-dardi podrazumevaju da maksimalna koncentracijau mleku ne prelazi 0,05 mikrograma. S druge strane,u najve}em broju zemaqa, poput Rusije, Kine, SAD,ve}ini zemaqa Latinske Amerike i Azije, ta granicaje 0,5 mikrograma. S obzirom da je Srbija mahomokruèna zemqama EU ili kandidatima za ~lanstvou ovoj organizaciji, {to je i sama, i da nastoji dapove}a izvoz mleka i mle~nih proizvoda upravo naova trì{ta, postavqa se pitawe koliko je pri tomevisina aflatoksina oteàvaju}i faktor. S drugestrane, pitawe je kako bi se na na{e farmereodrazilo eventualno spu{tawe te grani~ne vred-nosti, s obzirom na wihovu nisku ekonomsku mo}. Na na{im prostorima aflatoksin u mleku se prviput pojavio 2012. godine, upravo u ovo vreme. Umleko dospeva kroz sto~nu hranu, a u wega prelazisamo 1,7 odsto od koli~ine koja se nalazi u hrani.Pored kontaminacije mleka, mikotoksini {tetnodeluju i na reprodukciju ìvotiwa, rad organa zavarewe, sistem organa sa unutra{wim lu~ewem,zdravqe papaka.O tome kako pripremiti hraniva bez mikotoksinaili kako ih suzbiti, ako su ve} prisutni, razgovaralismo sa dr Petrom Stoji}em, direktorom InstitutaPKB Agroekonomik.- Mikotoksini su produkti gqivica i plesni i zaborbu protiv wih imamo dva na~ina. Osnovni i na-jjeftiniji na~in je da proizvedemo kvalitetnu sto~nuhranu. Drugi je, ako ve} nismo napravili takvuhranu, da ga, kori{}ewem nekih dodataka, elim-ini{emo. Plesni lu~e mikotoksine i dok rastu iumnoàvaju, ali tada nemamo ve}ih problema sakoncentracijom mikotoksina. Najve}i problem nas-

taje kada prestaju da se umnoàvaju i nivo wihovihmetabolta-mikotoksina je tada najve}i. To se upravode{ava u ovom periodu, tokom februara, marta iaprila. Mikotoksinima je najizloèniji kukuruz, amogu se pojaviti i na soji, je~mu, p{enici, tri-tikaleu, senu i senaì, ~ak i u suncokretovoj sa~mi.Soja je mawe optere}ena wihovom pojavom. Dosmawewa otpornosti biqaka i o{te}ewa zrna, gdepo~iwe infekcija, naj~e{}e dovodi toplotni stresi su{a. Kontaminira se prvo hrana, pa meso i mlekoìvotiwa – kaè dr Stoji}. Da bismo to spre~ili, prema re~ima na{eg sagov-ornika, ìta treba sejati na vreme, izbegavativru}ine, {tititi useve od insekata, koji su preno-sioci plesni i gqivica, i hranu uskladi{titi napravilan na~in. Pripremom kvalitetne kabaste hrane, moè seu{tedeti na potrebnoj koli~ini zrnaste hrane. Tadabi bilo mawe problema sa pojavom mikotoksina, abili bi smaweni i tro{kovi pripreme hraniva.Wegov savet je da se vi{e koriste doma}e selekcijekukuruza jer su otporniji, stvoreni za na{u klimu.Silaù je mogu}e pripremiti od kukuruza iz grupezrewa FAO 300 ili 400, a ne samo od onog iz grupeFAO 700. Tada bi silaà mogla da se priprema uprvom delu avgusta, umesto po~etkom i sredinom sep-tembra, {to je uobi~ajeno, i tada bi se izbeglimnogi problemi. Na{i proizvo|a~i treba darazmisle i o pripremi silaè od vla`nog zrna kuku-ruza, silirawu strnih ìta, kao mogu}im na~inimapripreme kabastih hraniva jer je rod onoga {to se-jemo u prole}e, usled promene klime, sve neizves-niji. Od velikog zna~aja za dobru proizvodwu je ipravilno kori{}ewe agrotehnike i pravilnaprihrana biqaka biostimulatorima.

Kako bismo spre~ili pojavu mikotoksina na zrnastojhrani, pored pomenutog, pri ètvi treba spre~itikontaminaciju biqaka zemqom, pripremiti meha-nizaciju, kako bi zrno bilo {to mawe o{te}eno,dosu{ivati zrna sa vi{e od 15 odsto vlage,odràvati higijenu u skladi{nim objektima ipridràvati se tehnologije. - Prilikom spremawa sena, senaè i silaè,najve}i problem predstavqa prisustvo korovskogbiqa. Visina ko{ewa lucerke, deteline, trava, nesme biti nià od sedam do 10 centimetara odzemqe, jer tada ne}ete zagrabiti zemqu. Ako je bali-rano seno uskladi{teno sa ne{to vi{e vlage, iznad16 do 17 posto, mora se voditi ra~una da ne do|edo zagrevawa i paqewa. Prilikom pripreme silaètreba se pridràvati svega pomenutog, a pored togaje moramo dobro izgaziti i pokriti. Unos zelenemase u silos, jedna je od najkriti~nijih fazapripreme. Bitno je da svaki novi sloj zelene mase,koji je unet, mora da pokrije prethodni. Najjednos-tavniji na~in je da se odmah ide na maksimalnu vis-inu silosa, dobro ugazi, prekrije folijom, a da sesutra nastavi tamo gde se stalo. Posebnu pa`wutreba obratiti na gaèwe uz ivice silosa. Tudolazi do slegawa, zadràvawa vlage i kvarewa.Da bi se to izbeglo, uz ivice treba staviti vi{emase, te ugaziti. Ne treba {tedeti na foliji, ako sene stavi podfolija, preko ja~a folija, pa za{titnamreà, treba staviti obi~nu foliju i prekriti jezemqom ili peskom. U tom slu~aju mora se, pri izuz-imawu, paziti da pokrivka ne upadne u hranu. Hranutreba izuzimati odozdo, tako se ne rastresa, a reztreba da je ravan – kaè dr Stoji}. Prema wegovim re~ima, treba sve uraditi kako seaflatoksin ne bi pojavio u mleku. Ukoliko do togado|e, onda treba po~eti sa primenom fiksatoramikotoksina. Za to se naj~{}e koriste alumosi-likati, zeolit ili bentonit, bez ili u kominaciji saorganskim polimerima. - Pri preventivnom delovawu, redovno treba ko-ristiti mawe koli~ine fiksatora u hrani, 50 do 60grama bentonita, zeolita ili bindera u obroku pogrlu ili dodavati u koncentrat, pola procenta odukupne koli~ine koncentrata. Ako je zabeleènoznatno prisustvo aflatoksina, mora se pove}atidoza bindera. Bindere ne moèmo neograni~eno ko-ristiti u velikoj koli~ini, samo do 15 dana po 150do 200 grama po ̀ ivotiwi. Oni nisu selektivni, uzsebe vezuju i makro i mikro elemente, vitamine,aminokiseline, te bi wihova duà upotreba dovelado deficita ovih elemenata u hrani i organizmuìvotiwe. Ako u hrani ima toliko mikotoksina, daje neophodno konstantno dodavati veliku koli~inubindera, takvu hranu treba izbaciti iz upotrebe –kaè dr Stoji}.

Qiqana RI\O[I]

setvu. Povr{inski sloj zemqi{ta je kako-takoizmrzao pa }e biti potrebno malo strpqewada u|emo u parcele – kaè Kur}ubi}. Zahla|ewe i mrazevi krajem februara nisuo{tetili ozime useve. Ratari }e morati da

presejavaju nekepovr{ine poduqanom repicom.Ali, pre toga }esa~ekati prole}e,kada krene veg-etacija, da videkakvi su sklopovibiqaka. Trenutno, u gorwimslojevima zemqe, do30 santimetra, imadovoqno vlage, a udubqim malo mawe,ali }e nove padavinepopraviti stawevodno - va z d u{no greìma. Bi}e dovo-qno vlage tokompripreme zaprole}nu setvu ipo~etni rast veg-etacije. Va`no je da uprole}e ne budeobimnijih padavina,koje su najavili nekimeteorolozi. Tokom marta ratarise pripremaju za

prve setve {e}erne repe i gra{ka. Setveniplan jo{ nije preciziran do kraja jer su u tokupregovori sa poslovnim partnerima. V. P.

tu operaciju. Najvi{e nepotawiranihpovr{ina ima na gazdinstvu “7. juli” i u“Padinskoj Skeli”. Na ostalim gazdinstvimasve povr{ine su,uglavnom, potawirane. - Meteorolozi predvi|aju da mraz ne}e potra-

jati dugo, pa povr{ine koje nisu potawiraneobradi}e te{ke drqa~e na prole}e, kada }ebiti vi{e posla u pripremi zemqi{ta za

Krajem februara po~ela je prva prihrana oz-imih useva na poqima PKB-a. Do 28. februarana 1.500 hektara prihraweni su azotom ozimiusevi (uqana repica, je~am i p{enica). Ratarikoriste pogodno vreme za tu operaciju, a snegih nije omeo u tome. - U toku je analizazemqi{ta N-minmetodom. Na nekimgazdinstvima, gde jeu z o r k o v a w ezavr{eno, uo~eno jeda ima odstupawa ukoli~inama azota naistoj parceli, ali iizme|u wiva. Prioritet uprihrani imaju usevikoji su ranije pose-jani jer su iskoris-tili jedan deo azota,pa im je potrebnovi{e tog elementa. Uzavisnosti od kul-ture i stawa useva,kombinujemo doze ivrstu |ubriva. Kadse sneg otopi~eka}emo da se wiveprosu{e pa }emonastaviti sa prihra-nom - kaè MilojeKur}ubi}, glavnitehnolog biqneproizvodwe u PKB-u. Vla`no zemqi{te omelo je ratare u tawirawuzemqi{ta, a ve} isti~u agrotehni~ki rokovi za

11PROIZVODWA

Zahla|ewe i mrazevi nisu o{tetili ozime kulture koje su u dobrom stawu

SNEG NIJE OMEOPRIHRANU USEVA

oko 40 vagona sojine slame. Slama je odli~nogkvaliteta, suva, tako nismo imali prekida u gre-jawu. Ovih posledwih dana februara, kada suniske temperature, plastenik grejemo no}u i dawukako bi sa~uvali useve. Temperatura u proizvod-nom prostoru ne pada ispod 10 stepeni – kaè\urovi}.Prvi proizvod koji }e se pojaviti sredinomaprila u prodaji jeste krastavac. Prve koli~inequte papri~ice kupci }e probati oko 20. aprila,dok }e konzumna paprika sti}i za jelo po~etkommaja, a paradajz do kraja maja. Zelene salate izPKB- ovih plastenika bilo je tokom zime, a nalazise na jelovniku zaposlenih koji se hrane u men-zama. Posledwih godina beleì se rast ponude tenamirnice na trì{tu Beograda. V. G.

kvadratnih metara pod paradajzom, 1.000 kvadrat-nih metara papri~ice i 1.000 kvadrata paprike.Ostalo nam je da na 2.000 metara kvadratnihrasadimo krastavac - kaè Rade \urovi}, up-ravnik “PKB Holtikulture”.U klijali{tu trenutno ima rasada paprike,paradajza i sezonskog cve}a. Rasad je za plastenikkoji se ne greje. Pikirawe rasada u ovom plasteniku planirano jeza slede}u nedequ, kada su najavqeni topliji danisa vi{e sunca. Na otvorenom ove sezone za-posleni u “Hortikulturi” na tri hektara poseja}ekrompir, a na ne{to mawim povr{inama luk ikupus za potrebe menze. - Zima je bila blaga bez velikih minusa, ali jebilo malo sun~anih dana. Tako da smo potro{ili

U plastenicima PKB-a tradicionalno i ove godineseja}e se paradajz, paprika, krastavac i qutapapri~ica. [to se ti~e zastupqenosti kultura,samo se procenti mewaju. Tako }e se ove godineposejati malo vi{e paprika nego paradajza dok }ese krastavac i quta papri~ica sejati na istimpovr{inama kao i lane. - Sezona 2018. krenula je proizvodwom rasada20. decembra pro{le godine. Sortiment je stan-dardno proveren, a kad su u pitawu paprika iparadajz opredelili smo se za izraelske iholandske hibride. U plasteniku koji se grejepo~eli smo da sadimo paradajz 9. februara.Pratili smo temperature zemqi{ta. Kada sudostigle 10 stepeni krenuli smo sa wegovimizno{ewem. Zasa|eno je planiranih 3.000

NA POQIMA PKB-a

VI[E PAPRIKE OVE SEZONE“PKB HORITKULTURA”

stru~waka, koji su ovde izloìli svoj prvi rad. Nakon prezentovawa radova, doc. dr Vesna Davi-dovi} je izrazila zadovoqstvo obra|enim temama,koje su obuhvatile problematiku gotovo svih vrstadoma}ih ìvotiwa i dela lovne divqa~i.Dr Adamovi} je, tokom diskusije, primetio da je me|uradovima bilo referata na temu govedarstva,ov~arstva i kozarstva, ìvinarstva, divqa~i i

retkih ìvotiwa ali da nedostaju radovi izoblasti sviwarstva, iako je sviwarstvo, poslegovedarstva, glavna sto~arska grana u Srbiji iokruèwu. Prema wegovom mi{qewu, teme zdravqadoma}ih ̀ ivotiwa i podru~je reprodukcije su dobroobra|ene, kao i oboqewa nogu i mastitisi. Jedanod zapaènijih je referat prof. dr Dragana Stano-jevi}a, u kome je govorio o uzrocima izlu~ewa ugovedarstvu i tokom koga je izneo zaista upozo-ravaju}e ~iwenice.Dr Davidovi} je doc. dr Radoslavu Savi}Radovanovi}, nakon wenog izlagawa o zna~ajumleka magarica u ishrani qudi, pitala, da li jemleko magarice prvenstveno hrana ili lek. Doc. drSavi} Radovanovi} je odgovorila da je mleko kopi-tara, pre svega, pomo}no lekovito sredstvo. Premawenim re~ima wegov uticaj se ispituje u celomsvetu, a dokazani su pozitivni efekti u le~ewuvi{e bolesti. Na{a medicina je, kako isti~e,prili~no zaostala, ~ak i za zapadnom medicinom,koja pro{iruje dijapazon istraìvawa na delo-vawe homeopatske terapije i terapiju funkcional-nom hranom.Na kraju rada savetovawa, dr Stoji} se zahvaliosvim u~esnicima na uloènom trudu, pokretawunovih pitawa, na koja se tek o~ekuju odgovori. Onje pozvao sve zainteresovane nau~nike i stru~wakena saradwu, kroz zajedni~ka istraìvawa i pro-jekte u oblasti sto~arstva. Prema wegovim re~ima,ta saradwa }e biti neophodna i u oblasti edukacijemladih, koje institut uskoro planira da angaùje.

Mom~ilo Jokovi}. On je naglasio da u budu}nostitreba posvetiti vi{e pa`we primeni nauke upraksi, i da saradwa Instituta “Agroekonomik” saPKB-om mora da bude ~vr{}a, imaju}i u vidu dugutradiciju odràvawa skupa, koji ulazi u ~etvrtudeceniju. Ohrabren Jokovi}evim re~ima, skupu seobratio i dr Cvijan Meki}, redovni profesor naKatedri za odgajivawe i reprodukciju doma}ih igajenih ìvotiwa Poqoprivrednog fakulteta u Ze-munu. On se prisetio sedamdesetih godina, zlatnogdoba PKB-a koji, kako je kazao, mora povratiti staruslavu. Za re~ se javila i profesorka dr Gorica Cvi-janovi}, dekan Fakulteta za biofarming iz Ba~keTopole, koja je pohvalila sve zaposlene u“Agroekonomiku”, wihovu spremnost da mladimsru~wacima, na akademskim i postdiplomskim studi-jama, pomognu kod izvo|ewa eksperimentalnihogleda.

DRAGOCENI GENETSKI MATERIJAL IZ RITA

Savetovawe, jedini stru~no-nau~ni skup bez koti-zacije u Srbiji (bez pla}awa tro{ka za u~estvovawena nau~nom skupu) otvorio je dr Petar Stoji}, di-rektor Instituta “PKB Agroekonomik”. On jenagovestio sve ve}u popularnost skupa me|u mladimnau~nicima. To je potkrepio ~iwenicom da je ove go-dine prijavqeno vi{e nau~nih radova, pa su orga-nizatori razmi{qali da naredno savetovaweproduè za jo{ jedan dan. Radno predsedni{tvo prvog dana Savetovawa~inili su docent dr Nenad \uri}, dr Divna Simi} idr Vera Popovi}. Predstavqeno je 18 nau~nihradova i prikazano sedam radova na posterima uholu ispred velike sale. Nau~ni rad “Ispitivawe PKB hibrida kukuruza uogledima tokom 2017. godine” predstavila je NadaEri} iz “Agroekonomika”. Ona je istakala dadragoceni genetski materijal iz rita, pomenute PKBhibride, odlikuje zdravo i kvalitetno zrno, brzirani porast, jak korenov sistem, otpornost na pole-gawe, nisko nasa|en zdrav klip i visoka rodnost.Mogu se pohvaliti i brzinom otpu{tawa vlage prizavr{nim fazama zrewa, lakom berbom, minimal-nim gubicima pri berbi i lakim kruwewem. - Visoka otpornost PKB hibrida na su{ne uslovedaje ranijim hibridima prinose koje o~ekujemo odkasnijih grupa zrewa. “Agroekonomik” svake godineobezbe|uje dovoqne koli~ine kvalitetenog semenaPKB hibrida kukuruza iz svih FAO grupa zrewa zadoma}e i inostrano trì{te, tj za svaku wivu i zasvakog poqoprivrednog proizvo|a~a – istakla jeEri}eva.

MERKUR – NAJOTPORNIJA DOMA]A SORTA

Novu sortu PKB p{enice predstavio je dr \uri} uradu grupe autora pod nazivom: “Imperija - nova

SAVETOVAWE12 SAVETOVAWE 13

Ratarska proizvodwa treba da se okrene novimagrotehni~kim merama, prilagodi su{nim godinamai nedostatku padavina u vreme nalivawa zrna, jedanje od zakqu~aka 32. Savetovawa agronoma, veteri-nara, tehnologa i agroekonomista, koje je odràno21. i 22. februara u Poqoprivrednoj korporaciji“Beograd”. Tradicionalno okupqawe stru~waka or-ganizovao je Institut “PKB Agroekonomik”. Podatakda je ve} 18. godinu zaredom doma}in SavetovawaPKB, govori u prilog ~iwenici, da nau~ni kadarmoè da povu~e Korporaciju napred. U prvom danu, koji je bio posve}en ratarskimtemama, u~esnike skupa, u ime doma}ina, pozdravioje vr{ilac du`nosti generalnog direktora PKB-a

Tokom drugog dana savetovawa prezentovano je 17radova iz oblasti sto~arstva i veterinarstva, kojisu publikovani u Zborniku nau~nih radova. U ime organizatora, dr Petar Stoji}, direktor In-stituta PKB Agroekonomik, u uvodnom izlagawu seobratio u~esnicima, rekav{i da su oni ovo save-tovawe u~inili veoma va`nim, ne samo za PKB iinstitut, ve} za celu Srbiju. Svi bitniji projekti,koji su se sprovodili tokom posledwih 20 do 30 go-dina, na neki na~in su bili povezani sa institutom,{to ga ~ini va`nom institucijom u oblastinau~noistraìva~kog rada i transfera tehnologijeu poqoprivredi. Dr Stoji} je ovom prilikom dr Zoranu Petrovi}u,jednom od veterinarskih stru~waka i nau~nika kojisu obeleìli veterinu onda{we SFRJ, i zemaqakoje je raspadom iznedrila, uru~io zahvalnicu zavi{edecenijski uspe{an rad. Prema re~ima drStoji}a, wegov rad je utkan u PKB, institut i vet-erinarsku struku Srbije.Dr Milan Adamovi} je istakao da su nau~nici istru~waci svojim zalagawem do{li do toga da seovo savetovawe organizuje 32. put i da je to mestona kome kaù {ta su i kako radili, i do kojih saz-nawa su do{li. @eqa svih wih je da barem zrnceonoga do ~ega su do{li, na|e svoju primenu upraksi, {to je, prema wegovom mi{qewu, osnovnismisao i ciq ovog savetovawa. Dr Nenad \or|evi}, koji u radu savetovawau~estvuje 16 godina i koji je, kao prvi autor, uzborniku objavio 32 nau~na rada, istakao jeva`nost ovog skupa za rad i napredovawe mladih

Vera PONTI

Qiqana RI\O[I]

ODR@ANO 32. SAVETOVAWE AGRONOMA, VETERINARA, TEHNOLOGA I AGROEKONOMISTA STOÂRSTVO I VETERINARSTVO

OTVORITI PUT OD NAUKEDO PRAKSE

PKB HIBRIDI STVORENI ZA SVAKU WIVU

sorta ozime p{enice stovrena u “Agroekonomiku”,koja daje dobar rod u razli~itim klimatsko-zemqi{nim uslovima. Odlikuje se visokim i sta-bilnim prinosom zrna i dobrim tehnolo{kimkvalitetom. \uri} je pomenuo i ozimu sortup{enice PKB Merkur, na{u najotporniju sortu naniske temperature, mraz, polegawe, ali i su{u.

U~esnike skupa zainteresovao je rad “Zna~aj i za-stupqenost cve}a na javnim zelenim povr{inamagrada Beograda”, pa su pitali da li JK “Gradsko ze-lenilo” razmi{qa o ozelewavawu beogradskihkrovova? Za sada, oni ozelewavaju krovoveposlovnih objekata sedumima. Potra`wa jo{ nijevelika, ali }e se vremenom probuditi ekolo{kasvest gra|ana. Zapaèn je i rad o uzgajawu prosa, koji je, premare~ima izlaga~a, vrlo tolerantan na su{u, apove}ava i plodnost kod mu{karca, nivo testos-terona. Interesantne zakqu~ke o uzgajawu smiqana na{em podnebqu, koje daje kvalitetnije etarskouqe u Srbiji, nego ono proizvedeno u mediteranskojklimi, u Hrvatskoj, prikazao je dr Vladan Pe{i}. Skup je zatvorio dr Stoji} koji je zakqu~io da jeneophodna promena naziva prvog dana Savetovawau “biqna proizvodwa i ekologija”.- Pojavili su se mladi elokventni stru~waci. Malije broj stru~nih skupova na kojima mladi autorimogu da steknu prvo iskustvo u izlagawu svojihradova, a danas je bila prilika za to – istako jedr Stoji}. Savetovawe je pokazalo da dugu tradiciju u orga-nizovawu ovako stru~nog skupa, osim novosadskogInstituta za ratarstvo i povrtarstvo, na{enajve}e doma}e semenske ku}e, ima samo “PKBAgroekonomik”.

Predstavqena nova visokoprinosna sorta PKB p{enice „imperija”, koja daje dobar rod u razli~itim klimatsko- zemqi{nim uslovima

REKORDER IZ MEDVE\ESkupu se obratio i Radi{a Radisavqevi}, po-qoprivrednik iz Medve|e, kod Despotovca,rekorder u prinosima PKB-ovih hibrida isorti na svojim poqima. - Prvi sam u svom kraju po~eo da sejem“Agroekonomikovo” seme. Savetovao sam po-qoprivrednike da kupuju doma}e seme. Mislimda su u “Agroekonomiku” zadovoqni postignu-tim rezultatima, a i ja sam zadovoqan pri-nosom. Nije znawe znati, ve} je znawe dati.Trudim se da poqoprivrednu proizvodwupreto~im u profit. Tako sam i svoju decuvaspitao, da budu vredni, po{teni i da ìveod svog rada. Mada je te{ko, verujte mi... Selanam ostaju pusta, mora}e ne{to hitno da semewa – zakqu~io je Radisavqevi}.

Dr Petar Stoji} prima zahvalnicu odproizvo|a~a PKB sorti i hibrida

Radi{e Radisavqevi}a

Pozdravni govor v. d. generalnogdirektora Mom~ila Jokovi}a

Dr Petar Stoji} uru~uje zahvalnicu dr Zoranu Petrovi}u, doajenu srpske veterine

Doc. dr Vesna Davidovi}, prof. dr Nenad \or|evi}, dr Milan Adamovi}

stru~waka, koji su ovde izloìli svoj prvi rad. Nakon prezentovawa radova, doc. dr Vesna Davi-dovi} je izrazila zadovoqstvo obra|enim temama,koje su obuhvatile problematiku gotovo svih vrstadoma}ih ìvotiwa i dela lovne divqa~i.Dr Adamovi} je, tokom diskusije, primetio da je me|uradovima bilo referata na temu govedarstva,ov~arstva i kozarstva, ìvinarstva, divqa~i i

retkih ìvotiwa ali da nedostaju radovi izoblasti sviwarstva, iako je sviwarstvo, poslegovedarstva, glavna sto~arska grana u Srbiji iokruèwu. Prema wegovom mi{qewu, teme zdravqadoma}ih ̀ ivotiwa i podru~je reprodukcije su dobroobra|ene, kao i oboqewa nogu i mastitisi. Jedanod zapaènijih je referat prof. dr Dragana Stano-jevi}a, u kome je govorio o uzrocima izlu~ewa ugovedarstvu i tokom koga je izneo zaista upozo-ravaju}e ~iwenice.Dr Davidovi} je doc. dr Radoslavu Savi}Radovanovi}, nakon wenog izlagawa o zna~ajumleka magarica u ishrani qudi, pitala, da li jemleko magarice prvenstveno hrana ili lek. Doc. drSavi} Radovanovi} je odgovorila da je mleko kopi-tara, pre svega, pomo}no lekovito sredstvo. Premawenim re~ima wegov uticaj se ispituje u celomsvetu, a dokazani su pozitivni efekti u le~ewuvi{e bolesti. Na{a medicina je, kako isti~e,prili~no zaostala, ~ak i za zapadnom medicinom,koja pro{iruje dijapazon istraìvawa na delo-vawe homeopatske terapije i terapiju funkcional-nom hranom.Na kraju rada savetovawa, dr Stoji} se zahvaliosvim u~esnicima na uloènom trudu, pokretawunovih pitawa, na koja se tek o~ekuju odgovori. Onje pozvao sve zainteresovane nau~nike i stru~wakena saradwu, kroz zajedni~ka istraìvawa i pro-jekte u oblasti sto~arstva. Prema wegovim re~ima,ta saradwa }e biti neophodna i u oblasti edukacijemladih, koje institut uskoro planira da angaùje.

Mom~ilo Jokovi}. On je naglasio da u budu}nostitreba posvetiti vi{e pa`we primeni nauke upraksi, i da saradwa Instituta “Agroekonomik” saPKB-om mora da bude ~vr{}a, imaju}i u vidu dugutradiciju odràvawa skupa, koji ulazi u ~etvrtudeceniju. Ohrabren Jokovi}evim re~ima, skupu seobratio i dr Cvijan Meki}, redovni profesor naKatedri za odgajivawe i reprodukciju doma}ih igajenih ìvotiwa Poqoprivrednog fakulteta u Ze-munu. On se prisetio sedamdesetih godina, zlatnogdoba PKB-a koji, kako je kazao, mora povratiti staruslavu. Za re~ se javila i profesorka dr Gorica Cvi-janovi}, dekan Fakulteta za biofarming iz Ba~keTopole, koja je pohvalila sve zaposlene u“Agroekonomiku”, wihovu spremnost da mladimsru~wacima, na akademskim i postdiplomskim studi-jama, pomognu kod izvo|ewa eksperimentalnihogleda.

DRAGOCENI GENETSKI MATERIJAL IZ RITA

Savetovawe, jedini stru~no-nau~ni skup bez koti-zacije u Srbiji (bez pla}awa tro{ka za u~estvovawena nau~nom skupu) otvorio je dr Petar Stoji}, di-rektor Instituta “PKB Agroekonomik”. On jenagovestio sve ve}u popularnost skupa me|u mladimnau~nicima. To je potkrepio ~iwenicom da je ove go-dine prijavqeno vi{e nau~nih radova, pa su orga-nizatori razmi{qali da naredno savetovaweproduè za jo{ jedan dan. Radno predsedni{tvo prvog dana Savetovawa~inili su docent dr Nenad \uri}, dr Divna Simi} idr Vera Popovi}. Predstavqeno je 18 nau~nihradova i prikazano sedam radova na posterima uholu ispred velike sale. Nau~ni rad “Ispitivawe PKB hibrida kukuruza uogledima tokom 2017. godine” predstavila je NadaEri} iz “Agroekonomika”. Ona je istakala dadragoceni genetski materijal iz rita, pomenute PKBhibride, odlikuje zdravo i kvalitetno zrno, brzirani porast, jak korenov sistem, otpornost na pole-gawe, nisko nasa|en zdrav klip i visoka rodnost.Mogu se pohvaliti i brzinom otpu{tawa vlage prizavr{nim fazama zrewa, lakom berbom, minimal-nim gubicima pri berbi i lakim kruwewem. - Visoka otpornost PKB hibrida na su{ne uslovedaje ranijim hibridima prinose koje o~ekujemo odkasnijih grupa zrewa. “Agroekonomik” svake godineobezbe|uje dovoqne koli~ine kvalitetenog semenaPKB hibrida kukuruza iz svih FAO grupa zrewa zadoma}e i inostrano trì{te, tj za svaku wivu i zasvakog poqoprivrednog proizvo|a~a – istakla jeEri}eva.

MERKUR – NAJOTPORNIJA DOMA]A SORTA

Novu sortu PKB p{enice predstavio je dr \uri} uradu grupe autora pod nazivom: “Imperija - nova

SAVETOVAWE12 SAVETOVAWE 13

Ratarska proizvodwa treba da se okrene novimagrotehni~kim merama, prilagodi su{nim godinamai nedostatku padavina u vreme nalivawa zrna, jedanje od zakqu~aka 32. Savetovawa agronoma, veteri-nara, tehnologa i agroekonomista, koje je odràno21. i 22. februara u Poqoprivrednoj korporaciji“Beograd”. Tradicionalno okupqawe stru~waka or-ganizovao je Institut “PKB Agroekonomik”. Podatakda je ve} 18. godinu zaredom doma}in SavetovawaPKB, govori u prilog ~iwenici, da nau~ni kadarmoè da povu~e Korporaciju napred. U prvom danu, koji je bio posve}en ratarskimtemama, u~esnike skupa, u ime doma}ina, pozdravioje vr{ilac du`nosti generalnog direktora PKB-a

Tokom drugog dana savetovawa prezentovano je 17radova iz oblasti sto~arstva i veterinarstva, kojisu publikovani u Zborniku nau~nih radova. U ime organizatora, dr Petar Stoji}, direktor In-stituta PKB Agroekonomik, u uvodnom izlagawu seobratio u~esnicima, rekav{i da su oni ovo save-tovawe u~inili veoma va`nim, ne samo za PKB iinstitut, ve} za celu Srbiju. Svi bitniji projekti,koji su se sprovodili tokom posledwih 20 do 30 go-dina, na neki na~in su bili povezani sa institutom,{to ga ~ini va`nom institucijom u oblastinau~noistraìva~kog rada i transfera tehnologijeu poqoprivredi. Dr Stoji} je ovom prilikom dr Zoranu Petrovi}u,jednom od veterinarskih stru~waka i nau~nika kojisu obeleìli veterinu onda{we SFRJ, i zemaqakoje je raspadom iznedrila, uru~io zahvalnicu zavi{edecenijski uspe{an rad. Prema re~ima drStoji}a, wegov rad je utkan u PKB, institut i vet-erinarsku struku Srbije.Dr Milan Adamovi} je istakao da su nau~nici istru~waci svojim zalagawem do{li do toga da seovo savetovawe organizuje 32. put i da je to mestona kome kaù {ta su i kako radili, i do kojih saz-nawa su do{li. @eqa svih wih je da barem zrnceonoga do ~ega su do{li, na|e svoju primenu upraksi, {to je, prema wegovom mi{qewu, osnovnismisao i ciq ovog savetovawa. Dr Nenad \or|evi}, koji u radu savetovawau~estvuje 16 godina i koji je, kao prvi autor, uzborniku objavio 32 nau~na rada, istakao jeva`nost ovog skupa za rad i napredovawe mladih

Vera PONTI

Qiqana RI\O[I]

ODR@ANO 32. SAVETOVAWE AGRONOMA, VETERINARA, TEHNOLOGA I AGROEKONOMISTA STOÂRSTVO I VETERINARSTVO

OTVORITI PUT OD NAUKEDO PRAKSE

PKB HIBRIDI STVORENI ZA SVAKU WIVU

sorta ozime p{enice stovrena u “Agroekonomiku”,koja daje dobar rod u razli~itim klimatsko-zemqi{nim uslovima. Odlikuje se visokim i sta-bilnim prinosom zrna i dobrim tehnolo{kimkvalitetom. \uri} je pomenuo i ozimu sortup{enice PKB Merkur, na{u najotporniju sortu naniske temperature, mraz, polegawe, ali i su{u.

U~esnike skupa zainteresovao je rad “Zna~aj i za-stupqenost cve}a na javnim zelenim povr{inamagrada Beograda”, pa su pitali da li JK “Gradsko ze-lenilo” razmi{qa o ozelewavawu beogradskihkrovova? Za sada, oni ozelewavaju krovoveposlovnih objekata sedumima. Potra`wa jo{ nijevelika, ali }e se vremenom probuditi ekolo{kasvest gra|ana. Zapaèn je i rad o uzgajawu prosa, koji je, premare~ima izlaga~a, vrlo tolerantan na su{u, apove}ava i plodnost kod mu{karca, nivo testos-terona. Interesantne zakqu~ke o uzgajawu smiqana na{em podnebqu, koje daje kvalitetnije etarskouqe u Srbiji, nego ono proizvedeno u mediteranskojklimi, u Hrvatskoj, prikazao je dr Vladan Pe{i}. Skup je zatvorio dr Stoji} koji je zakqu~io da jeneophodna promena naziva prvog dana Savetovawau “biqna proizvodwa i ekologija”.- Pojavili su se mladi elokventni stru~waci. Malije broj stru~nih skupova na kojima mladi autorimogu da steknu prvo iskustvo u izlagawu svojihradova, a danas je bila prilika za to – istako jedr Stoji}. Savetovawe je pokazalo da dugu tradiciju u orga-nizovawu ovako stru~nog skupa, osim novosadskogInstituta za ratarstvo i povrtarstvo, na{enajve}e doma}e semenske ku}e, ima samo “PKBAgroekonomik”.

Predstavqena nova visokoprinosna sorta PKB p{enice „imperija”, koja daje dobar rod u razli~itim klimatsko- zemqi{nim uslovima

REKORDER IZ MEDVE\ESkupu se obratio i Radi{a Radisavqevi}, po-qoprivrednik iz Medve|e, kod Despotovca,rekorder u prinosima PKB-ovih hibrida isorti na svojim poqima. - Prvi sam u svom kraju po~eo da sejem“Agroekonomikovo” seme. Savetovao sam po-qoprivrednike da kupuju doma}e seme. Mislimda su u “Agroekonomiku” zadovoqni postignu-tim rezultatima, a i ja sam zadovoqan pri-nosom. Nije znawe znati, ve} je znawe dati.Trudim se da poqoprivrednu proizvodwupreto~im u profit. Tako sam i svoju decuvaspitao, da budu vredni, po{teni i da ìveod svog rada. Mada je te{ko, verujte mi... Selanam ostaju pusta, mora}e ne{to hitno da semewa – zakqu~io je Radisavqevi}.

Dr Petar Stoji} prima zahvalnicu odproizvo|a~a PKB sorti i hibrida

Radi{e Radisavqevi}a

Pozdravni govor v. d. generalnogdirektora Mom~ila Jokovi}a

Dr Petar Stoji} uru~uje zahvalnicu dr Zoranu Petrovi}u, doajenu srpske veterine

Doc. dr Vesna Davidovi}, prof. dr Nenad \or|evi}, dr Milan Adamovi}

napitka na jednom mestu, retko gde ima da se na|e. - Bez vi{eg stepena dorade na{ih proizvoda ibez podr{ke dràve te{ko je baviti se poqo-privrednom proizvodwom. Mogu da primetim daje to skoro isto kao i utopija – objasnio jeSini{a. Zanimalo nas je {ta je prevagnulo da se bavi tako

odgovornim poslom, dapostane agroekono-mista. Otkrio nam jeda mu je vo}arstvo bilaprva qubav, da jeodrastao na selu, gde jesvaki ~lan porodiceimao neku svojuobavezu. Ipak, pred-meti koje je slu{ao usredwoj ekonomskoj{koli odvukli su ga upravcu agroekonomije.Qubav prema vo}ar-stvu je ostala. Danas sebrine o zasadu vo}a,malom vo}waku uRu{wu, gde ̀ ivi sa svo-jom porodicom. Pored pa`we kojeposve}uje vo}kama,Sini{a je humanitaraci rado pomaè drugimqudima. Dobrovoqnidavalac krvi je od1991. godine. Kaè daje dragocenu te~nostdao vi{e od 60 puta, au PKB-u se 58 puta up-isao u kwigu onih kojidaju, a ne traè ni{tazauzvrat. - Prvi put kada sam daokrv u~inio sam to zbogporodi~ne tragedije.Mawe je bolno kad se

prepustite stru~wacima Zavoda za transfuzijukrvi, nego kada dajete dragocenu te~nost na anal-izu. Davati nekome krv kad vam li~no traì jestejedinstven ose}aj. Tada se ose}ate dobro iposebno – kaè Sini{a.Dalmatinski duh, koji ne voli mnogo daraspravqa, brzo misli i brzo pri~a, u~inili suda Sini{a malo vremena provede u na{oj redak-ciji. Sa malo re~i pre{ao je preko svoje radnebiografije, pa je ostalo da uklapamo kockice utkivo reportaè. Kaù da oni koji malo pri~ajuo sebi vi{e vole da svoje kvalitete pokaù nadelu. Takav je bio i na{ sagovornik.

REPORTA@A14

Vera PONTI

Onako kako Dalmatinci, radni i vredni qudi,odràvaju svoje vinograde u kamenu, tako iSini{a Kalaw, diplomirani inèwer poqo-privrede, rukovodilac Slu`be za plan, analizui kontroling u PKB-u, predano obavqa posaoagronomiste ve} 25 godina. Vreme provedeno naUniverzitetu u Beogradu, Poqoprivrednomfakultetu u Zemunu, nijeizbrisalo se}awe narodno selo blizuBenkovca, na severuDalmacije, gde je bo-ravio do 1982. godine,i proveo najlep{e danedetiwstva i deo mla-dosti. Bogato kulturno-istorijsko nasle|e, krvpredaka i uro|ena mar-qivost, talenat zadetaq, u~inile su daozbiqno pristupi svomposlu. Re~ je o planu ianalizi, prikupqawupodataka i wihovompovezivawu u jednucelinu, kako bi sedobio panoramski pre-gled poslovawa firme.Teì{te Sini{inogposla jeste koordi-nacija sa raznimslu`bama i pruàwepotpore rukovodstvu.Svako ko se bavi kon-trolingom verovatno biu definiciji pojmamogao dodati ne{tosvoje. Narodski re~eno,ova engleska re~ nemaadekvatan prevod nasrpski jezik, alipokazuje ko, {ta i kakoradi u nekoj firmi.

REKA MLEKA U 2008. GODINIPrise}aju}i se perioda kada je 1992. stigao uPKB, a godinu dana kasnije po~eo da radi u Cen-tru za informisawe i izdava~ku delatnost,Sini{a, novope~eni agroekonomista, kaè da sena{ao u moru informacija. Bio je me|u svojimkolegama, ali i novinarima, u epicentru poqo-privrednog giganta. Bilo je godina (2008. i2009.) kada je bio ponosan na posao agroekono-miste, kada je sa zadovoqstvom upisivao cifre uGodi{wi izve{taj o poslovawu. Tada je ost-varena rekordna proizvodwa. Na gazdinstvimaPKB- tekla je “reka mleka”, kako je prenosila“Poqoindustrija”. Sini{a je uvek bio rado vi|engost na{e redakcije, svedok da su novinariraznih medija tu krilaticu oberu~ke prihvatili,

a da su je znali svi agroekonomisti, ratari isto~ari, od Triglava do \ev|elije.- Najva`nije je prikazati ta~ne i pravovremeneinformacije jer se onda donose prave odluke.Slu`ba plana i analize najboqe sagledavapravo stawe firme, tehnolo{ki i ekonomskigledano. Informacije koriste organima

rukovo|ewa, upravqawa, a namewene su i os-talim korisnicima. Izve{taj o poslovawu }emodostaviti ovih dana. Matematika je prirodnanauka, brojke su neumoqive i tu ne moète ni{tada promenite. Naàlost, pokazateqi, za sada,nisu zadovoqavaju}i. Su{a i visoke spoqne tem-perature uticale su na smawewe prinosa ubiqnoj proizvodwi, a u sto~arstvu je do{lo dopada proizvodwe mleka - kaè Sini{a.

PREDNOST VELIKOG PROIZVO\AÂNa pitawe da podeli svoje mi{qewe sa~itaocima “Poqoindustrije”, o tome kako vidibudu}nost PKB-a, Sini{a je odgovorio da smo upovoqnom poloàju zbog toga {to smo velikiproizvo|a~i i kupcu moèmo da ponudimo mlekoujedna~enog kvaliteta. Jer 130.000 litara belog

AGROEKONOMIJA U DU[I, A U SRCU VO]ARSTVO

SINI[A KALAW, RUKOVODILAC SLU@BE ZA PLAN, ANALIZU I KONTROLING

Najva`nije je prikazati ta~ne i pravovremene informacije jer onda se lak{e donose odluke. Matematika je prirodnanauka, a brojke su neumoqive

stanovni{tva nepismeno, nema funkcionalnupismenost.

ZAPOSLENI U CENTRU PROMENA- Srbija jeste uradila strategiju do 2020. go-dine i moram re}i da mi zaostajemo za strate-gijom Evropske unije - rekla je Petkovi}-Gaji}i dodala da su bave}i se ovom temom naprav-ili analizu. Do{li su do saznawa da se Unujaposlodavaca, Privredna komora i sindikatnisu bavili ovom temom na pravi na~in. Nisuedukovali svoje zaposlene. U ekonomskom programu reformi koji jepripremqen, i koji }e biti poslat Evropskojuniji, jedan od prioriteta razvoja jeste digi-talizacija. Ona je jedna od razvojnih {ansiSrbije u smislu na{eg znawa i stru~nosti.Vlada je izlistala nekoliko sektora koji }ebiti najvi{e pogo|eni digitalizacijom. To suprema Petkovi}-Gaji}, elektronska uprava, gdese govori o objediwavawu {altera - sve najednom mestu, zatim zdravstvo: elektronskekwiìce, recepti, pravosu|e zbog efikas-nosti, pravni fakultet, tuìla{tvo… Postojiambiciozni program za pravosu|e pre-vashodno zbog poglavqa 23 i 24, na kojimanajvi{e insistira EU. U oblasti obrazovawasprema se niz izmena. U petom razredu uvedenaje informatika, profesori matematike edukujuse u profesore informatike, opremawe kabi-neta za u~ewe bez uxbenika, elektronskidnevnici… Do}i }e do ukidawa biletara, jersve se vi{e rezervi{u karte za predstaveputem interneta, onlajn prodaja, bankarstvo.Tu su i “tri de” prezentacije koje omogu}ujuvirtuelne posete muzeja, gradova… Sindikalci podràvaju racionalne razlogeuvo|ewa digitalizacije i automatizacije us-merene na pove}awe proizvodwe, boqikvalitet usluga, ako je u centru tih promena~ovek. Zalaù se za reformu obrazovawa, zave}a izdvajawa za prekvalifikacije iedukacije radnika, vode}i ra~una da svi imajuiste {anse da ovladaju blagodetima digital-izacije. Sindikat se protivi tome da digital-izacija i automatizacija uru{avaju pravaradnika. Sindikati podràvaju izradusveobuhvatne analize u kojoj }e u~estvovatikao socijalni partneri kako ona ne bi bilarezultat privatnog kapitala i lobista. Da sevlada vi{e angaùje u toj analizi i da da per-spektivu koliko }e se radnih mesta izgubiti, akoliko bi se radnih mesta moglo otvoriti uprocesu digitalizacije.

15AKTUELNO

SVET RADA IZME\UVIZIJE I

MOGU]NOSTI

OKRUGLI STO SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Vesna GAJI]

Nedavno je Savez samostalnih sindikata Sr-bije organizovao okrugli sto na temu “Svetrada izme|u vizije i mogu}nosti”.Skup je pozdravio Dragan Todorovi}, pot-predsednik SSS Beograda, koji je prisutne up-oznao sa iskustvima Nema~ke u procesudigitalizacije. O “Atipi~nim oblicima rada”govorila je Svetlana Man~i} iz SSS. Wenakoleginica Dragana Petkovi} Gaji} prisutne jeupoznala sa “Digitalizacijom u Srbiji ivi|ewima sindikata”.Savez je izdao bro{uru na temu “Svet radaizme|u vizije i mogu}nosti” koja je nastala kaorezultat istraìvawa i analiza na radioni-cama i seminarima u okviru projekata koje jeSavez realizovao tokom 2017. godine, inter-vjua i razgovora sa predstavnicima inos-tranih sindikata.

DIGITALIZACIJA JE POSTALAREALNOST

- Digitalizacija ima dobrih i lo{ih strana.Pozitivne strane su ve}a produktivnost ikvalitet usluga, ve}i profit. Me|utim velikije strah od gubitka broja zaposlenih. Rezultatelektronske uprave, jeste da sve ra~unepla}amo iz foteqe i da nema redova na {al-terima. To je ono {to vidimo, me|utim, velikibroj zaposlenih je zbog toga ostao bez posla.Svi mi smo radnici i korisnici usluga. Sviho}emo da dobijemo informaciju SMS-om,kada primimo platu, a tamo neki radnik kojije radio taj posao ostao je bez posla – rekaoje Dragan Todorovi}.Prema procenama nekih ameri~kih agencija,50 odsto radnih mesta bi}e ukinuto ubudu}nosti. Nemci su tu malo obazriviji,nagla{ava Todorovi}. Oni imaju oko 40 mil-iona radnika i predvi|awa su da }e oko 20odsto, ili osam miliona radnih mesta, biti uk-inuto. To ne zna~i da }e toliki broj zaposlenihostati bez posla. Neki poslovi }e promenitiformu, zva}e se druga~ije. Promene kojedonosi digitalizacija su jako brze. U Nema~koj,dràva pravi pravni okvir u kome poslodavcii zaposleni ure|uju svoje odnose. Saveti za-poslenih funkcioni{u sastavqeni samo od za-poslenih. Poslodavci stimuli{u zaposleneidejama o unapre|ewu procesa rada. Tamo pos-toji dru{tveni konsenzus, dogovor izme|udràve, sindikata i poslodavaca. Nema gubit-nika – isti~e Todorovi}. Sve tri strane suzadovoqne. Poslodavac ostvaruje ve}i profit,zaposleni platu, a dràva porez. U Nema~kojdràva ne stimuli{e strane kompanije da ot-varaju radna mesta kao u Srbiji. Digital-izacija je ralnost i niko ne ocewuje lo{e idobre strane procesa. Sindikat je spreman za

utakmicu, poku{ava da ~oveka stavi u prviplan. Za{tita radnih mesta organizovana jekroz konstantno u~ewe, preko kurseva. Digi-talna strategija koju Nemci imaju predvi|a dase ozbiqne kompanije bave edukacijom za-poslenih. Sindikat u Nema~koj je blizak levicii nema dileme da li sindikat treba da se bavipolitikom. Do 2012. godine nije bilo najniècene rada u Nema~koj, tada se Sindikat izbo-rio politi~kim angaòvawem. Todorovi} je naveo primer fabrike automo-bila u Lajpcigu koju su nedavno obi{li. Naliniji rada ima puno robota. Robot u automo-bilskoj industriji ko{ta 35.000 evra. Radniku BMV-ovoj fabrici poslodavca godi{weko{ta 60.000 evra. Robot moè da traje deseti vi{e godina, a od pet do deset puta je pro-duktivniji od ~oveka. Ovi podaci govore zakoga }e se poslodavac opredeliti.

ÊTVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJAGovore}i o “Atipi~nim oblicima rada” Svet-lana Man~i} je, izme|u ostalog, rekla da smonezapam}enom brzinom u{li u ~etvrtu indus-trijsku revoluciju, koju odlikuje stapawetehnologija koje dovode de nestanka granicaizme|u fizi~ke, digitalne i biolo{ke sfere.Takav trend navodi na pomisao da bi moglodo}i do potpunog iskorewivawa razli~itih in-dustrija {irom sveta. Radnici postaju, na-glasila je ona, trka~i, bajkeri, taskeri,multitaskeri, kraudvorkeri ili robovorkeri,ukoliko (ne)voqno pristanu da se ~ipuju kakobi se lak{e konektovali.Dragana Petkovi} Gaji}, skup je upoznala o dig-italizaciji u Srbiji i vi|ewu sindikata. Me|unarodna organizacija rada napravila jeanalizu koja se odnosi na situaciju na na{emtrì{tu rada. Tom analizom utvr|ena je ve-lika disproporcija izme|u ponude i tra`weradne snage. Evidentiran je nejednak pristupinternetu. Postoje ogromne razlike po region-ima, selo-grad, izme|u boqe stoje}ih isiroma{nih, a naravno i razlike izme|uobrazovanih i mawe obrazovanih. Tako|e, de-mografska struktura u Srbiji nam ne ide naruku jer stanovni{tvo stari. Mi smo me|u petzemaqa u Evropi po starosti stanovni{tva.Prosek starosti je 42,5 godina ili 44 godine.Najve}a prepreka napretku jeste odlazak vi-soko obrazovanih mladih qudi u inostranstvo,nagla{ava Petkovi} – Gaji}.Digitalizacija je posao za mlade qude. Oni }ese baviti tim poslom u budu}nosti. Slabaobu~enost stanovni{tva je jo{ jedan od prob-lema. Prema istraìvawu, samo je 34 odstostanovni{tva kompjuterski pismeno, dok je ~ak51 odsto

vatnog kori{}ewa u ishrani qudi, dobar suizvor vitamina i mineralnih soli. Bra{no odtritikalea me{a se sa p{eni~nim bra{nom i do-bija se kvalitetan hleb. U proizvodwi hlebamoè zameniti raàno bra{no iako ima maweglutena, ali je bogatije skrobom ibelan~evinama. Danas postoje novije selekcije

tritikalea ~ije je bra{no belo ili boje}ilibara. Ne bi bilo dobro da se hleb napravisamo od tritikalea jer je tada te{ko svarqiv iima mawe povoqan odnos belan~evina lepka gli-jadina i glutenina. Prehrambeni proizvodi do-bijeni od celog zrna ili bra{na tritikalea, kaoi p{enica, sadrè gluten koji nije pogodan zaosobe koje imaju celijakiju, ali ni za one koji is-poqavaju osetqivost na ovu belan~evinu ili pateod alergije na p{eni~no bra{no. Nutricionistiisti~u da je prednost tritikalea u odnosu nadruga hlebna ìta u ~iwenici da prehrambeniproizvodi od zrna ili bra{na pove}avajuefikasnost varewa hrane i metabolizam usva-jawa hranqivih supstanci. Prehrambeniproizvodi koji sadrè tritikale pozitivno uti~una rad srca, podsti~u}i cirkulaciju u krvnim su-dovima, povoqno uti~u na koù, spre~avaju astmui ja~aju kosti.

U izdawu Instituta “PKB Agroekonomik” nedavnoje iza{la monografija “Tritikale, poreklo,zna~aj i tehnologija proizvodwe i ~uvawaproizvoda”. Autori su redovni profesor dr\or|e Glamo~lija iz Dru{tva selekcionara i se-menara Republike Srbije, docent dr Nenad\uri}, sa Univerziteta Xon Nezbit, Fakultetaza biofarming u Ba~koj Topoli, i nau~ni sarad-nik dr Nata{a Glamo~lija sa Fakulteta veteri-narske medicine. Monografija je rezultatprojekta “Odbrane biolo{ke opasnosti zabezbednost, kvalitet hrane animalnog porekla ikontrolne mere od farme od potro{a~a”, kojefinansira Ministarstvo prosvete, nauke itehnolo{kog razvoja Republike Srbije.Autori isti~u da poqoprivredni proizvo|a~itreba da iskoriste povoqne klimatske uslove zauzgajawe tog p{eni~no-raànog hibrida u Srbiji.Nova sorta ìta je od roditeqa nasledilabiolo{ke osobine da se moè gajiti i na maweplodnim zemqi{tima. Nadzemna biomasa i zrnopredstavqaju odli~nu sto~nu hranu, sa pove}anomhranqivom vredno{}u, podesnu za ishranu svihkategorija doma}ih i gajenih ìvotiwa. Sporeniproizvod, slama, tako|e ima veliku upotrebnuvrednost na farmi. Zrelo zrno tritikalea je svevi{e cewen i traèn proizvod na trì{tu jer semoè upotrebiti u prehrambenoj industriji iliza proizvodwu biogoriva.

ALTERNATIVA P[ENICI I JE^MUMonografija je napisana razumqivim jezikom inamewena je studentima, poqoprivrednimstru~wacima, ali i ratarima i sto~arima.Proizvo|a~e savetuje o tome kako da ostvare {tove}e prinose, na koji na~in da proizvode isko-riste na sopstvenom gazdinstvu i ponude trì{turobu najboqeg kvaliteta.Od raì hibrid je nasledio sposobnost dapreìvi jake mrazeve, u hladnim severnim pre-delima Evrope i Amerike, ali da ima ve}u pro-teinsku vrednost, vi{e glutena. Ispoqio je ve}utolerantnost na zimske mrazeve od ozimih formip{enice i raì. Novostvoreni genotipovi tri-

NAUKA16

MONOGRAFIJA O PROIZVODWI TRITIKALEA

Priredila: Vera PONTI

HIBRID KOJIPOBOQ[AVA RAD SRCA

tikalea u uslovima su{e, i ne tako dobrimzemqi{tima u severnoj Africi, pokazali su sekao dobra alternativa p{enici i je~mu. Prema viziji nau~nika, tritikale bi trebalo daima najboqe osobine oba roditeqa. I to:hlebno-pekarski kvalitet zrna p{enice iodli~nu prilago|enost raì na razli~ite

agroekolo{ke i zemqi{ne uslove, kao ipove}anu tolerantnost prema {teto~inama ipatogenima. Tritikale je od p{enice naslediove}i prinos zrna i pove}anu tolerantnost naraànu glavicu, veoma otrovnu gqivu koja napadaìta. Nova sorta ̀ ita moè se gajiti uz mawa ulagawau tehnologiju proizvodwe. Podesna je za gajewe uzemqama u razvoju s ciqem da se obezbede ve}ekoli~ine hrane za ~ove~anstvo. O~ekivawa subila da }e novostvoreno ìto, zahvaquju}i do-broj rodnosti, pove}ati proizvodwu hrane, kakou nerazvijenim tako i u razvijenim zemqama.

VE]I SADR@AJ BELANÊVINAVi{e od pet decenija gajewa tritikalea potvr|ujuda ova biqka ima geneti~ki potencijal kaop{enica i biolo{ku ~vrstinu raì. Sorte tri-tikalea novije generacije imaju znatnopoboq{ane biolo{ke osobine i kvalitetnijezrno usred poboq{anog sadràja belan~evina,posebno lizina. One pruàju mogu}nost sveobuh-

Dobar je izvor vitamina i mineralnih soli i ima ve}i sadràj lizina od p{enice

DOBAR U BORBI PROTIV DIJABETESA Proizvodi od tritikalea pomaù u kontroli di-jabetesa i spre~avaju pojavu te bolesti. Kakonavode lekari, hibrid zahvaquju}i visokomsadràju vlakana, i do 50 procenata ve}im negokod p{enice i raì, uti~e na boqe izbalan-siran nivo {e}era u krvi. Tako spre~avapove}awe nivoa glukoze u krvi. Pove}an sadràjmangana u zrnu tritikalea tako|e je zna~ajan.Organizam boqe sagoreva {e}ere i daje muvi{e energije umesto da ih apsorbuje u krvotoku.

- 3 leptira nedeqno (nizakrizik);- 3 – 30 leptira nedeqno (sredwirizik);- > 30 leptira nedeqno (visokrizik).Kad se ulove tri leptira po trapuu klopci nedeqno, treba po~eti sahemijskim suzbijawem. Dobruefikasnost postiè insekticidemamektin benzoat koji imakarencu svega tri dana u parada-jzu. Koristi se maksimalno triputa. Od ostalih insekticida kojise koriste u paradajzu, preparatina bazi abamektina indoksakarbai hlorantraniliprola pruàjuzadovoqavaju}e delovawe na ovogmoqca. Da bi uspeh u za{titi bio

RE^ STRU^WAKA 17

Moqac paradajza (Tuta absoluta) jeveoma zna~ajna {teto~ina parada-jza u za{ti}enom prostoru i naotvorenom. Na ovoj kulturi moèu potpunosti da kompromituje pri-nos.Pored paradajza, doma}ini ovomno}nom leptiru su krompir, plavipatlixan i gra{ak. Iz Ju`neAmerike je prenet u Evropu,odnosno [paniju 2006. godine.Na na{im prostorima je prisutanve} vi{e godina, i moè se re}ida je najopasnija {teto~inaparadajza. Gusenice prave {tetuna listu, plodu i stabqici. Uza{ti}enim prostorima moèimati 8 -12, na otvorenom 4-5generacija.Izgled: Leptiri su srebrnkastosivi, duìne 5-7 mm, s rasponomkrila 10-12 mm. Jaja su sitna,cilindri~nog oblika, krem doùta. Gusenice su zelenkaste dosvetlo ruì~aste, sa sme|omglavom, duge do 7,5 mm. Ubu{uju seu list, stabqiku i plod. Na lis-tovima prouzrokuju pojavu hodnikanepravilnog oblika. Odraslalarva kasnije formira lutku uzemqi{tu.[tete na plodovima: gusenice

se ubu{uju u plod ostavqaju}i zasobom ulazne rupe, ili mogu prav-iti hodnike ùte boje neposrednoispod pokoìce ploda. Listovi nakojima je ve}i broj mina su{e se.Mere za{tite: [teto~inutreba pratiti i loviti upotrebomferomonskih klopki.Hemijske mere za{tite: Uza{ti}enom prostoru trebapratiti po~etak napada i visinupopulacije {teto~inepostavqawem feromonskih klopki(2-4 klopke po hektaru).Pragovi {tetnosti su:

MOQAC PARADAJZA

potpun preporu~uje sedodavawe okva{iva~a. Agrotehni~ke mere: sadwazdravog rasada, plodored u koji suukqu~ene kulture koje ne pripadajuporodici solanaceae, suzbijawekorova solanaceae u usevu i okoplastenika.Mehani~ke mere: u za{ti}enimprostorima postavqawe za{tit-nih mreà na ulaze i venti-lacijske otvore (6-9 rupa pocentimetru kvadratnom), selek-tivno uklawawe i uni{tavawezaraènog li{}a i biqaka.Fizi~ke mere: u za{ti}enimprostorima na kojima supostavqene za{titne mreèpostavqawe lovnih svetiqki zaleptire.Biotehni~ke mere: masovnilov pomo}u vodenih klopki sa fer-omonima (20-30 po hektaru).Biolo{ke mere: - uza{ti}enim prostorima -uno{ewe predatora i parazi-toida gusenica, mikrobiolo{kiinsekticidi i sl. Zbog opasnosti od pojave rezis-tentnosti pri suzbijawu izmewi-vati insekticide razli~itogmehanizma delovawa kao i sveraspoloìve metode za{tite.

Mr Eleonora On} Jo-vanovi}, savetodavac za

za{titu biqa

kraqevskom krunom – carskom stemom u @i~i naSpasovdan, manastirsku slavu 20. maja 1221. go-dine i novom titulom – Stefan Prvoven~ani -kraq srpski. Tako je sredwovekovna Srbijapostala nezavisna dràva i ostala sve do turskogosvajawa Smedereva 1459. godine – isti~eStevovi}. Obnavqawe srpske dràve po~elo je posle Dru-gog srpskog ustanka, kada je mitrovska Skup{tina

narodnih stare{ina 6. novembra 1817. uBeogradu proglasila Milo{a Obrenovi}aza “verhovnog kneza Srbije”.

PRIORITET - STE]I SIMPATIJEEVROPE

U prvom periodu od 1221. do 1459. srpskanezavisnost trajala je 238 godina, a u drugom40 godina, od 1878. do 1918, {to ukupno~ini 278 godina srpske nezavisnosti. Ob-novqena nezavisnost kratko je trajala, do1918. kada su se kraq Petar Kara|or|evi},veliki oslobodilac, i vite{ki kraq Alek-sandar Ujediniteq, odrekli nezavisnosti uime zajedni~ke Kraqevine Srba Hrvata iSlovenaca. Obnavqawe srpske dràvnosti nastavqenoje 1830. godine kada je sultan hati{erifomMilo{a priznao za naslednog kneza sanovom titulom “M. Obrenovi} kwaz srbski”,ali je Srbija jo{ uvek bila turski vazal. Daje na{a zemqa uvek nanovo morala osvojatisimpatije evropskih dràva, potvrdio je uProklamaciji nezavisnosti kwaz Milo{Obrenovi}.“Vra}aju}i se sada poslovima mira, imaju}ina umu da su doga|aji stvorili Srbiji novpoloàj. U{av{i u red nezavisnih dràva,Srbija je na sebe primila mnogo ve}u odgov-ornost, kako za svoje spoqa{ne odno{aje,tako i za svoj unutra{wi rad. Nezavisna Sr-

bija mora biti slo`na, ozbiqna, mora u svimsvojim preduzetcima i}i izmerenim koracima,kao da se, s jedne strane, potpuno koristi svojimdragocenim tekovinama, a s druge, da sad vi{enego ikad obezbedi sebi simpatije evropskihdràva, koje su nas primile u svoju sredinu.Spoqa mudri, unutra ~vrsti odno{aji, to su je-dini putevi na kojima moè procvetati nezavisnaSrbija“. Nezavisnost je zvani~no proklamovana 10. av-gusta 1878. na ro|endan kwaza Milana. Uo~iproglasa prire|eni su bakqada i vatromet naTop~iderskom brdu.

Posle prikazivawa prve epizode serije “Ne-mawi}i – ra|awe kraqevine” na Radio-televiz-iji Srbije (RTS), u javnosti se pokrenula lavinaprotesta zbog skrnavqewa tada{weg narodnoggovora i crkvenoslovenskog jezika, upotrebomsavremenih izraza, a bilo je prigovora i na nekeistorijske ~iwenice. Ovim televizijskim projek-tom obeleàva se 800 godina od nastanka srpskogkraqevstva (1217). U èqi da se ne ponove is-torijski falsifikati koji bi imali vrlote{ke posledice na razvoj nacionalnesvesti kod mladih generacija, na{ sagov-ornik, heraldi~ar, specijalista hemijskihnauka Qubomir Stevovi}, javno iznosi de-taqe o prvoj srpskoj kruni do kojih je do{aona osnovu dugogodi{wih istraìvawa. On48 godina izu~ava srpsku narodnu heraldiku(nauka o grbovima) i faleristiku (nauka oordenima i medaqama). Iz tih oblasti ob-javio je vi{e od 180 ~lanaka i odràotridesetak predavawa. Me|u wima je i~lanak o “Kraqevskom krunisawu StefanaPrvoven~anog”. ^lan je Srpskognumizmati~kog dru{tva, Srpskog hemijskogdru{tva, Sekcije za privatne nau~nikeUdruèwa univerzitetskih profesora inau~nika Srbije i predsednik upravnog odb-ora Srpske razvojne akademija. Za ~itaoce“Poqoindustrije” Stevovi} je pripremio~lanak “140 godina od obnavqawa srpskenezavisnosti (1878-2018)”. Istraùju}i istoriju na{ih fresaka u man-astirima (Studenica, @i~a, BogorodicaQevi{ka, crkva Svetog Ahilija u Ariqu) ivizantijske izvore, Stevovi} je uo~io da jeStefan Prvoven~ani imao dve krune i da suobe dobijene posredstvom Vizantije, ta~nijeNikejskog carstva.

SRBI - VAZALI NIKEJSKOGCARSTVA

Na{ sagovornik tvrdi da je istorijski falsi-fikat to {to je pisao filolog, zagovornik Vukovereforme, \ura Dani~i}, da je jednu od kruna Pr-voven~ani dobio od pape. U to vreme Srbijom jevladao kwaz Mihailo koji je bio zauzet organi-zacijom proslave pedesetogodi{wice Drugog srp-

KULTURA18

OSAM STOTINA GODINA SRPSKOG KRAQEVSTVA

Vera PONTI

KRUNE PRVOVENÂNOGDOBIJENE OD VIZANTIJE

skog ustanka, pa nije obra}ao pa`wu na plagijat,koji je prihva}en u narodu.Stevovi} navodi da je sredwovekovna Srbija udoba velikih ̀ upana bila vizantijski vazal u ad-ministrativnom i duhovnom pogledu. Vizantijskicar je postavqao velike ùpane, a srpskeepiskopije su bile pod jurisdikcijom Vaseqenskearhiepiskopije u Ohridu. Sveti Sava i wegov brat veliki ùpan Stefan

Nemawi} dugo su se pripremali da Srbijuuzidignu na stepen nezavisne kraqevine. Za sti-cawe kraqevskog ranga bili su potrebniblagoslovi cara i patrijarha i kruna kojom cardaruje i postavqa novog vladara. - Dvadeset pet godina vladavine velikog ùpanaStefana Nemawi}a bilo je krunisano

Istorijski falsifikat je, kako tvrdi heraldi~ar Qubomir Stevovi}, to {to je pisao Dani~i}, da je jednu od kruna Prvoven~ani dobio od pape

NOVE TITULE U NEZAVISNOJ SRBIJIGovore}i o nezavisnosti Srbije iz 1878. godine, Stevovi} je pomenuo nove titule~lanova kwaèvog doma. Titula “svetlost”, koju su imali kwaz Milan i knegiwa Na-talija, zamewena je sa “viso~anstvo”. Prestonaslednik Aleksandar je umesto“kwaèvi} prestolonaslednik” dobio titutlu “svetlost”. Kao jo{ jedan simbol ob-novqene nezavisnosti u velikom broju primeraka izdata je medaqa nezavisne Srbije.

Stefan Prvoven~ani

19ZDRAVQE

Vera PONTI

Psorijaza je bolest ~ije poreklo zvani~nojmedicini nije poznato. Primenom alterna-tivnih metoda le~ewa moè da se povu~e, aline da se trajno izle~i, ve} da se primiri unekom duèm periodu. - Mislim da je psorijaza povezana sa destabi-lizacijom organizma i da je u su{tini jednavrsta alergije. Na to ukazuju sve okolnosti,pona{awe obolelih i tok same bolesti.Specifi~na je po tome {to se razvija i {iriu obliku krugova, prstenova na koì i zarastaod sredine ka spoqnim delovima. Sredi{wideo prstena najpre je zahva}en psorijazom, dokje prvi imunizovan i pri tome taj deo koèpostaje otporniji od ostalih (spoqnih) prsten-ova. Oboleli deo koè se tretira od sredine– obja{wava primarijus dr Todor Jovanovi}kako zapo~eti terapiju. Klasi~na medicina nudi razne medikamente,ali oni imaju neka neèqena dejstva. Ma ko-liko neki lek bio delotvoran, sporedna de-jstva koje on izaziva ne dozvoqavaju da seprimewuje onoliko koliko bi trebalo, smatrana{ sagovornik. Druga pote{ko}a u klasi~nomle~ewu jeste opadawe delotvornosti leka. Akoje sredstvo u jednoj fazi bilo delotvorno, onovremenom gubi snagu i mora se zameniti drugimlekom.

KRE^NA VODA ZA KO@NE BOLESTINije svaka koà ista. Jedna }e boqe primitijednu biqku, neka drugu, a tre}i tip kombi-naciju odre|enih biqaka. U sistemu tretirawapsorijaze bitna je celovitost biqke. Svakidrugi deo biqke ima neka druga svojstva, aliintegralna biqka deluje najefikasnije. DoktorJovanovi} kaè da je za psorijazu potrebanmelem koji je ja~i i o{triji nego onaj koji sepriprema za ostala ko`na oboqewa. Kre~navoda je dobar preparat za mnoge ko`nebolesti i moè se upotrebqavati za pravqeweraznih preparata, pa i onih za psorijazu. Kre~

se dobro apsorbuje preko koè i moè da sekoristi za sve ko`ne bolesti kod kojih se javqamawak kalcijuma. Osobe koje imaju pote{ko}asa kalcifikacijom, resorpcijom i hidrati-zacijom koè moraju koristiti preparate kojisadrè kre~nu vodu. Woj treba dodati ekstrataloe arborescens, koji se moè piti i mazati.Deo obolelog mesta treba namazati ipropolisom, pa videti kakva je reakcija.Dobri rezultati prostignuti su u le~ewupsorijaze tabletama sa propolisom. Onesadrè 0,3 grama propolisa i davane su triputa dnevno. Do poboq{awa je dolazilo za dvedo ~etiri nedeqe, u zavisnosti od po~etkabolesti.

VA@NO JE OSLOBODITISE STRAHA IOGORÊNOSTI

PRIM. DR TODOR JOVANOVI] O TOME KAKO SE BORITI SA PSORIJAZOM

U ishrani obolelima se preporu~uju papri~ica (zbog kapsaicina, jediwewa koje smawuje perutawe i crvenilo), {argarepa,celer, pa{kanat, mora~, agrumi i smokve

- Ako nema tableta, vaqalo bi dnevno uzimatijedan gram propolisa, {to bi trebalo dadeluje poput pomenutih tableta. Ove preporukeo probawu nisu nasumi~ne, ve} su posledicaokolnosti da je svaka psorijaza posebna i daono {to deluje u jednom slu~aju moè u drugomda bude potpuno beskorisno – istraìvao je drJovanovi}.

TERAPIJA - KUPAWE U KADIU ishrani obolelih od psorijaze posebno sepreporu~uju papri~ica (zbog kapsaicina, jedi-wewa koje smawuje perutawe i crvenilo), {ar-garepa, celer, pa{kanat, mora~, agrumi ismokve. Subakutna psorijaza zahteva svakod-nevno kupawe u toploj vodi, uz temeqno rib-awe promena na koì. Rane od psorijazemoraju da se peru, ne samo da se maù. Zaprawe se koristi jak ~aj od kamilice u koji jedodato nekoliko kapi medicinskog alkohola.âj se pravi tako {to se jedna ka{ika kamil-ice prelije sa dva decilitra kqu~ale vode, os-tavi da odstoji 15 do 20 minuta, procedi iostavi da se ohladi.

Doktor Jovanovi} smatra da psorijaza imaveze s nekim psihi~kim stawima, naro~ito sapotisnutim traumama, nezadovoqstvom samimsobom i svojim ìvotom. To se te{ko le~ipreparatima. Bes, potisnut jed i ogor~ewedobra su podloga za bolest. Deca koja dobijupsorijazu neshva}ena su i nesre}na, ~vrstovaspitavana, ~ak “dresirana”. - Za obolele od psorijaze veoma je va`no daobavqaju ve`be opu{tawa i da se podvrgnupsihoterapiji bez koje je nemogu}e nositi se satom bole{}u. Najva`nije je da se oslobodestraha od ìvota, zakqu~io je dr Jovanovi}.

OVAS ZA UBLA@AVAWE SVRABAU alternativnom tretirawu psorijaze koriste se sladi}, ovas, ovsenemekiwe i lavanda. Sladi} deluje na oboqewe podjednako ili ja~e negohidrokortizonska krema. Moè se nanositi kao jak ~aj. Tri ka{ike sladi}apreliti sa dva decilitra kqu~ale vode i ostaviti da stoji 15 do 20 minuta,procediti i ostaviti da se ohladi. Onda se vatom ili gazom nanosi nazahva}eno mesto na koì. Ovas i ovsene mekiwe ceweno su sredstvo zaublaàvawe svraba. Najboqe je primewivati kupke od ovsenih mekiwa.Dovoqno je nekoliko {aka mekiwa potopiti u vodu i okupati se u kadi. Ka{aod mekiwa moè se staviti na komad gaze i priviti na obolelo mesto. La-vanda se primewuje u vidu etarskog uqa, koje se nanosi na zahva}eno mesto,a preko wega ide krema na bazi bademovog uqa. Uqe lavande primewuje se,kao i sva druga etarska uqa, samo spoqa.

KVARCOVAWE Kraste i quspe mogu se izlagati~istom vazduhu i blagom sun~awu.Umesto sun~awa moè se primenitikvarcovawe, ali u umerenoj dozi.Primewuje se kvarcna lampa tri dopet minuta. Kvarcuju se samo de-lovi koè i zahva}eni zgloboviprethodno oprani jakim ~ajem odkamilice. Posle kvarcovawa koùnamazati melemom. Ovako pos-tupiti sedam dana i bolest se moèna duè vreme povu}i.

Prim. dr Todor Jovanovi}

KROKETI OD BROKOLIJAPotrebno je: 1 glavica brokolija,500g krompira, 2 ~ena belog luka,5 ka{ika kukuruznog bra{na, 1jaje, so po ukusu i za pohovawebra{no, 2 jajeta i prezle.Krompir skuvati u slanoj vodi iispasirati. Brokoli razdvojiti namawe cvetove i ubaciti u slanuvodu koja vri na nekoliko minuta,izvaditi, propasirati i spojiti sakrompirom. Posoliti, dodati jaje,iseckani beli luk i kukuruznobra{no. Ovim kroketima moè sedodati sir, seckana slanina,{unka, suvo meso... Prome{ati dase dobije kompaktna smesa, ob-likovati krokete, uvaqati ih ubra{no, zatim razmu}ena jaja pa uprezle i prìti dok ne porumene.

KROKETI SA KA^KAVAQEMPotrebno je: 750 g belog krom-pira, 100 g bra{naﾧ , 150 gka~kavaqaﾧ, 40 g puteraﾧ, 2 komjajaﾧ, 1 ka{ika za~ina. Za panirawe: bra{noﾧ , 2 komjajaﾧ, prezleﾧ. Priprema: Krompir skuvati uslanoj vodi i izgwe~iti kao zapire. Dodati bra{no i dobroizme{ati. Dodati za~in, puter ijaja i dobro izme{ati u jednoli~numasu. Ruke posuti sa malo bra{nada se masa ne lepi i pravitikuglice, pa ih spqo{titi i stavitina sredinu {tapi} sira. Slepitiivice i oblikovati krokete.Vaqati ih u bra{no, jaja, prezlei prìti u dubokom uqu.

TRPEZA20

KROKETI

PREDJELO, PRILOG I GLAVNO JELO

Priredila: Dejana TO[I]

Pretpostavqa se da su prvikroketi (Croquette, francuski, odcroquer, odnosnohrskati)napravqeni od krompira iposluèni u ~ast francuskog kraqaLuja XIV, poznatog i kao „KraqSunce”. Danas ve} ima nebrojenorecepata, a mi vam predlaèmonekoliko. Mesto u gastronomiji imnije precizno odre|eno - mogu bitii predjelo i glavno jelo i prilog,pa ih sluìte i jedite po èqi.

KROKETI OD KROMPIRAPotrebno je: 5 krompira, 1 jaje, 50g prezli, so po èqi.Za pohovawe: 2 jaja, 75 g prezli.Priprema: Od skuvanog krompiranapraviti pire i ostaviti da seprohladi. Ulupati jaje pa zajednosa prezlama ubaciti u krompir.Umesiti masu da postane glatka.Praviti vaqkove pa ih umakatiprvo u razmu}ena jaja pa u prezle.Prìti u dubokom uqu dok ne dobijuzlatnu boju.

KROKETI SA SLANINOMPotrebno je: 5 krompira, 2par~eta slanine, 1 crni luk, orig-ano, so, biber, prezle, 1 belance.Kuvani krompir izgwe~iti, pa do-dati sitno seckani luk i slaninu.Za~initi, staviti belance, zame-siti, oblikovati krokete, uvaqatiu prezle i prìti u vrelom uqu.

KROKETI SA [UNKOM IKA^KAVAQEM

Potrebno je: 50 g maslaca, 1ka{ika bra{na, 2 dl mleka, 1 jaje,50 g narendanog ka~kavaqa, so,biber, 100 g sitno ise~ene {unke,prezle, uqe za prèwe.Priprema:Napraviti gust be{amel od

maslaca, bra{na i mleka. Dodatijaje i narendan sir, posoliti i po-biberiti. Kad se masa ohladi, do-dati iseckanu {unku i napravitikrokete. Uvaqati ih u mrvice iprìti dok ne porumene. Sluìtitople.

KROKETI SA MOCARELOMPotrebno je: 500 g krompira, 250g mocarele, 1 {oqa bra{na, 1{oqa prezli, 2 jaja.Skuvati krompir, izgwe~itiviqu{kom pa dodati mocarelu ioblikovati krokete. Uvaqati ubra{no, zatim u umu}ena jaja i uprezlu. Prìti na uqu dok ne po-rumene.

KROKETI OD OSLI]APotrebno je: 3 fileta osli}a, 500g krompira, 2-3 ka{ike maslinovoguqa, beli luk, per{un, so, biber,kukuruzno bra{no. Krompir skuvati, filete osli}a

isprìti u tigawu. Kuvani krompirispasirati, dodati maslinovo uqe,beli luk i per{un. U pire od krom-

pira dodati izmrvqene fileteosli}a. Za~initi po èqi.Prome{ati da se svi sastojci sje-dine. Oblikovati krokete, uvaqatiu kukuruzno bra{no pa kratkoprìti u dubqem uqu.

KROKETI OD STAROG HLEBAILI KIFLI

Potrebno je: 3 kifle ili hleb uistoj koli~ini, 150 ml mlake vode,100 g sitnog sira, 150 g seckane{unke, 3 seckana kisela kras-tavca, 2 jaja, malo sveègper{una, so, biber, 100 g prezli.Hleb ili kifle izdrobiti, pre-liti vodom i mesiti dok smesa nepostane kompaktna. U to ubacitiostale satojke, pa ako je masamalo re|a, dodati malo prezli.Napraviti krokete i staviti uzamrziva~. Kada se stegnu stavitiih u umu}eno jaje, pa u prezlevratiti u zamrziva~ na dvadesetakminuta. Prìti u vrelom uqu pojedan minut sa svake strane.

Na „scenu” potom stupaju redak-tori i lektori sa crvenimolovkama koji }e u ~lancimapotraìti slovne, pravopisne i

stilske gre{ke i neravnine. Zatim}e glavni urednik i tehni~ki ured-nik rasporediti ~lanke postranama, odrediti i sadràjnaslova, nadnaslova, podnaslovai me|unaslova i dati mesto iveli~inu ilustracije (fotografijai crteà). Ostaje jo{ da se skrate

HRONIKA 21

Od marta 1967. godine do danasiza{lo je iz {tampe 1764 bro-jeva. Pro{le godine obeleìlismo 50 godina postojawa. U ovom1765. broju prenosimo vam tekstpod nadnaslovom“Kako se stvara “Po-qoindustrija” - “ Odpera do kolpotera”,koji je objavqen u 50.broju {tampanom maja1969. godine nastranama “Uz pedesetibroj”.

Svake subote u ranimjutarwim ~asovima za-leni kombi pun paketa“Poqoindus tri j e ”ùri prema nedeqamaKombinata. Kolpoteriprimaju novine, kojejo{ miri{u na {tam-parsku bojui raznoseih pretplatnicima.Oni }e u ~asovimaodmora pro~itativesti sa gazdinstava ipogona, saznati o od-lukama organa up-ravqawa, oposlovawu… Dvanaeststranica lista pomo}i}e ~itaocima dasavladaju prostor odDunava do Herceg-Novog, od Tami{a doObrenovca, i daqe.Retko }e se ko,me|utim, toga trenutkazapitati kako jestvoreno tih nekolikotankih stranicanovinske hartije punihredova i slika.A process proizvodnipo~eo je jo{ u ~etvrtaku 12 ~asova, zanarednu subotu. Nasastanku novinskogkolegijuma glavniurednik je podelio iliprimio teme, o ~emu jeprethodno bilo re~ina sastanku redak-cionog odbora. Posle toga, nov-inari }e u petak i ponedeqakprikupqati materijal, gra|u - po-datke, obilazi}e teren, fo-tografisati interesantne iilustrativne motive ili qude.Naredna tri dana prote}i }e ugrozni~avom tragawu orginalnog

stilskog izraza da se materijaliobrade i napi{u ~lanci, da seprekucaju na “{lajfne” sa prore-dom dva, dvadeset i osam redi i 60slovnih znakova u redu. U ~etvrtak

u dvanaest, kada se planiranaredni broj, na urednikovomstolu treba da izraste hrpa od na-jmawe 70 {lajfni (kucanih stran-ica) tekstova novinara, saradnikai pisama ~italaca. Tada }e ured-nik i redakcija odlu~iti koji odovih ~lanaka “ulaze” u broj.

Priredila: Vesna GAJI]

UZ RO\ENDANPOQOINDUSTRIJE

pojedini napisi, zbog prostora,ubace posledwe aktuelne infor-macije i izradi for{pigl ( for –pred- {pigl - ogledalo), odnosnoskica, budu}i izgled svake

novinske strane. Tadaje zavr{en prvi stvar-ala~ki deo procesa iz-davawa novina.Poslove sada preuz-ima {tamparija. Na-jpre }e se na linotipu(ma{ina za izlivaweolovnih redova)sloìti stupci olovnihredova iz raznihslova( petit, borgis,nonpareil), zatim }estupci premafor{piglu bitiprelomqeni (to }euraditi grafi~ari –meteri) sloì}e senaslovi od gotoviholovnih slova, a ucinkografiji }epomo}u naro~itetehnike od cinkanihplo~a biti izra|enikli{ei koji }e nanovinsku hartijuprenositi otiske fo-t o g r a f i j a .Prelomqene strane,pune olovnih redova,bi}e uba~ene u ma{inuradi va|ewa i prvogotiska. Korektori }epotom nekoliko putapro~itati otiske is-pravqaju}i gre{ke(svaka gre{ka zahtevalivewe novog reda).Zatim stupa na scenustereotipija koja }eizliti plo~e za svakustranu. U rotaciji }eiza toga za nepun satbiti od{tampani svih6.000 primeraka.Za to vremepripremqene suodre|ene nalepnice, azeleni kombi ~ekapred vratima {tam-

parije da primi prve pakete listakoji jo~ miri{e na {tamparskuboju.Tako iz nedeqe u nedequ.

D. Pani}

REKLAME22

[kola fudbala FK PIO-NIR namewena je deciuzrasta od 5 do 12 godina,sa namerom da kroz igru,zabavu i druèwesavladaju osnove fud-balske igre. Na treninzima}e se razvijati kolektivnii takmi~arski duh, ja~awe ipospe{ivawe pravilnograsta i razvoja u psihi~komi fizi~kom smislu kao irazvoj pozitivnog stava ozdravom ìvotu.Treninzi se odràvaju nasportskim travnatim teren-ima FK Pionir koji suokruèni {umom i po~iwu3. marta 2018. godine u 14~asova.

Sve informacije se mogudobiti na telefone:064/8780-420, 063/233-094i 069/8677-328

[KOLA FUDBALA U BESNOM FOKU

ZADRUGARSTVO 23

OCENA ZADRU@NOG SAVEZASRBIJE O STAWU U ZADRUGARSTVU

Zadru`ni savez Srbije redovno na Skup{tinisaveza koja se odràva najmawe jedanput godi{weobave{tava ~lanove o aktuelnim problemima istawu u zemqoradni~kom zadrugarstvu.Na Skup{tini saveza odrànoj 28. juna 2017. go-dine, razmatran je materijal o poslovnim pri-hodima u zemqoradni~kim zadrugama u zavisnostiod prete`ne delatnosti za koju je registrovanazadruga.Od 1.548 zemqoradni~kih zadruga registrovanihkao privredno aktivna dru{tva, wih 905, {to ~ini58,05 odstoukupnog broja zadruga, iskazalo je rezultate poslo-vawa, ostale zemqoradni~ke zadruge koje ~ine41,05 odsto ukupnog broja evidentiranih zadrugaili nije predalo izve{taj o finasijskom poslovawuili je u istom iskazalo poslovawe sa nulom ilidostavilo potvrdu o poslovnoj neaktivnosti. Ovoo~ito ukazuje da je veliki broj zadruga izgubioposlovnu aktivnost usled sive ekonomije, migra-tornih procesa, starewa stanovni{tva, ekonomskeneodrìvosti gazdinstava fizi~kih lica i procesa{irewa obavqawa poqoprivredne proizvodwe odstrane pravnih lica koja imaju lak{i pristuptrì{tu kapitala, sirovina i finalnih proizvoda.Najnepovoqnije stawe u zemqoradni~kim zadrugamaje u jugoisto~nom, ju`nom i zapadnom delu RepublikeSrbije, a posebno u zemqoradni~kim zadrugama kojese bave samo nabavkom i plasmanom reprodukcionihmaterijala i sporadni~no prometom vo}a i povr}a.Ne{to povoqnije stawe u zadrugama na ovompodru~ju je u zadrugama koje imaju finalni proizvod

dobijen u sopstvenim prera|iva~kim kapacitetima.Najboqe stawe je u zadrugama koje sopstvene fi-nalne proizvode izvoze.Na osnovu ovih rezultata potvr|eni su i stavoviZadru`nog saveza Srbije da uspe{an razvoj poqo-privrede i zadrugarstva mora po~ivati na program-skom pristupu razvoja, podeli rada i odgovornostii ekonomski odrìvom gazdinstvu fizi~kog lica.

Program Vlade na unapre|ewu radazemqoradni~kih zadruga u 2017. godiniPohvalno je {to je u 2017. godini prvi put od drugogsvetskog rata pripremqen i realizovan programpomo}i oìvqavawa rada zemqoradni~kih zadruga.Ovaj program je bio koncipiran da se pomognezadrugama koje dugo rade da u svom poslovawu otk-lone neka od uskih grla dobijawem namenskih sred-stava.Istovremeno omogu}eno je da i novoformiranezadruge budu korisnici sredstava {to je od nepro-

cewivog zna~aja za one koji su imali ideju i programda sredstva uloè u program i delatnost u kojoj mogustvoriti finalni proizvod ili se sa drugim oblikomproizvoda pojaviti na trì{tu.Ovaj program izazvao je veliko interesovawe pa jeu 2017. godini formirano 185 novih zadruga od~ega je preko 95 odsto zemqoradni~kih zadruga.Neke karakteristike kod novoformiranih zadrugadosta realno oslikavaju stawe u zadrugarstvu pa i upoqoprivredi u celini. Naime, prose~an brojzadrugara kod novoformiranih zadruga je 6,7 aprose~na starost zadrugara je 46,7 godina. Prekopolovine zadrugara se bavi i drugim delatnostima,a poqoprivredna proizvodwa im je samo dopunskadelatnost. Na po~etku 2018. godine ovi pokazateqisu jo{ nepovoqniji. U januaru mesecu ove godineformirano je 10 novih zadruga sa prose~nim bro-jem zadrugara od 6,3 i prose~nom staro{}u zadru-gara od 51,7 godina.Dobar deo direktora u novoformiranim zadrugama

su penzioneri {to ukazuje da mladi jo{ uvek ne ̀ eleda preuzmu rizik rukovo|ewa.U postupku realizacije Programa Vlade RepublikeSrbije za podr{ku sprovo|ewu mera ravnomernogregionalnog razvoja Republike Srbije kroz u~e{}edràve u ekonomsko-finansijskim podsticajima zaosnivawe novih zadruga i investicione projektepostoje}ih zadruga u 2017. godini, naro~ito uni{avskom, topli~kom, pirotskom, p~iwskom ijablani~kom okrugu, koje sprovodi ministar bezportfeqa Milan Krkobabi}, su dobre i u duhu sume|unarodnih kretawa jednog segmenta razvojazemqoradni~kih zadruga, koje u svom razvoju mogu itreba da postanu nosioci dela regionalnog i ru-ralnog razvoja na svojim podru~jima.Najva`nije je da se i u 2018. godini nastavqa real-izacija zapo~etog programa unapre|ewa radazemqoradni~kih zadruga iz buxeta Republike Srbijesa sredstima koja su ~etiri puta ve}a u odnosu nasredstva iz prethodne godine.Prema informacijama kojima raspolaè Zadru`nisavez Srbije interesovawe zadruga je veliko, a stavsaveza je da zadruge treba da pripreme realnoizvodqive programe koji }e biti prvenstveno ufunkciji finalizacije proizvoda i oìvqavawustrate{ke sto~arske proizvodwe, prvenstvenogovedarske i ov~arske.

Izneti stavovi odgovornih lica prilikomvr{ewa zadru`ne revizijeSistematizovani stavovi direktora zadruga pri-likom vr{ewa zadru`nih revizija o problemima ufunkcionisawu zemqoradni~kih zadruga, a koji mogubiti od koristi kreatorima ekonomske i agrarnepolitike za 2018. godinu, su:usporen proces ukwi`be zadru`ne svojine sa re-dovnim ̀ albama dràvnih pravobranilaca pa i nare{ewa Katastra gde je dostavqena kompletna doku-mentacija od strane zadruga;siva ekonomija preuzima legalne poslove koji seobavqaju preko zadruga i time umawuje wihoveposlovne aktivnosti;

oteàn pristup trì{tu kapitala itrì{tu finalnih proizvoda; nesolventnost kupacai pla}awe van zakonom utvr|enih rokova; usvojeninerealno unapred pripremqeni programi reorga-nizacije u kojima su blokirana velika potraìvawazadruga i obi~no se u praksi pokazuje da ostaju ne-naplativa; nemogu}nost obezbe|ewa garancija zau~e{}e na tenderima, a ~esto i osporavawe os-novnih sredstava zadrugara kao garanta za uspe{noizvr{ene poslove; i nedostatak kvalifikovaneradne snage i nezainteresovanost mla|ih popu-lacija za obuava~we za obavqawe poslova uzanatskim i drugim zadrugama.

Nikola MIHAILOVI],predsednik Zadru`nog saveza Srbije

Documents

2 REKLAME - pkb.rs · uvoza sistemi }e automatski alarmi-rati kompletan lanac. To se odnosi na carinu, farme koje su koristile proizvod i druge organizacije i insti-tucije. Zloupotrebama