2 seminarski iz obnovljivih

8/8/2019 2 seminarski iz obnovljivih

1/13

Drugi seminarski rad iz predmeta Alternativni izvori energije

1 Milenkovi Milan RM-10536/05

K arakteristike biogasa, prednosti i nedostaci primene

Biogas je proizvod anaerobnog varenja organske materije. Naj e e materije koje se podvrgavaju anaerobnom varenju ine otpaci iz sto arske i poljoprivredne proizvodnje,odnosno proizvod ljudske i sto ne hrane. Proizvodnja hrane ima karakter obnovljivosti, te je i biogas produkt iz obnovljivog energetskog izvora. Anaerobnom varenjem biomase, osim biogasa dobija se veoma kvalitetno djubrivo ili pak proteinima bogata sto na hrana, te je ovaj

inilac presudan za uklapanje procesa vrenja kao jednim delom ciklusa koja uti e na pobolj anje stepena iskori enja ciklusa.

Razli ite organske materije, koje se podvrgavaju anaerobnom vrenju, daju razli ite veli ine prinosa biogasa, to je uslovljeno razlikama u strukturi materijala a naro ito sadr ajem nerastvorljivih sastojaka i odnosom ugljenika prema azotu.

S obzirom na injenicu da ve ina organskih materija ima u svojoj strukturi zadovoljavaju iodnos ugljenika i azota mo e se re i da sve organske materije mogu biti podvrgnuteanaerobnoj digestiji radi proizvodnje biogasa.U tehni koj praksi naj e e se digestirajuslede e grupe organskih materija:

- Ekskremiteti doma ih ivotinja- Industrijske otpadne materije- Poljoprivredni otpaci- Kultivisana biomasa- Kanalizaciona voda

U tabeli dati su podaci o veli inama odnosa ugljenika prema azotu u organskoj suvoj materiji.Prera unavanjem sadr aja azota i odnosa ugljenika prema azotu mogu se vr iti korekcije

substrata koji se digestira bez obzira poti e li substrat od poljoprivrednih optadaka ili odte nog stajnjaka doma ih ivotinja. Substrat je pripremljena biomasa za proces anaerobnogvarenja u digestoru.

Prate i efekti proizvodnje biogasa

Pri proizvodnji biogasa tehnologijom anaerobnog vrenja javljaju se i odredjeni prate i efektitakve proizvodnje. U osnovi postoje dvaefekta procesa anaerobnog varenja

- Higijenizacija prirodnog ciklusa proizvodnje ljudse i ivotinjske hrane

- Dobijanje visoko kvalitetnog prirodnog biodjubriva ili sto ne hrane to zavisi od pode avanja procesa i naknadne obradeostataka varenja nakon izlaska iz digestora


2/13



Higijenizaciju ine otklanjanje neugodnih mirisaotpadnih organskih materija i spre avanje irenjazaraznih sto nih ili drugih bolesti. Otklanjanjeneugodnih mirisa se vr i direkno u digestoru aspre avanje irenja bolesti je omogu eno beskiseoni nom atmosferom digestora.

Drugi prate i efekat je dobijanje bio djubriva. Danassu razvijeni postupci za dobijanje sto ne hrane izostatka vrenja. Ponekad se proizvodnja bio djubriva javlja kao primarna a dobijanje bio gasa kao prate iefekat.Bilo da se koristi stajnjak, kanalizacijski mulj,industrijski odpad ili sli no uvek se na izlazu izdigestratora pojavljuje ostatak nakon vrenja koji senaziva bio djubrivo. U proseku biodjubrivo se sastojiod 95% trule ne vode i 5% suve organske ineorganske materije

Sastav i osobine biogasa

Sastav i osobine biogasa menjaju se u zavisnosti od faktora polaznog materijala ( biomase) iod tehnolo kih uslova koji su vladali za vreme procesa digestije. Biogas i ostali gorivi gasoviimaju zajedni ke karakteristike da su gasoviti pri izgaranju, da mogu goreti i da sukompresiobilni. Osobina gorivosti gasova se ogleda u injenici da uz prisustvo kiseonikaizgaraju i pri tome oslobadjaju odredjenu koli inu toplote. Da bi kori enje biogasa bilosvrsishodno i sigurno potrebno je poznavati kako njegov sastav tako i osnovne karakteristike biogasa.

Sastav biogasaUop te re eno biogas se sastoji iz gorivih i ne gorivih komponenti. Od gorivih je najizra enije prisustvo ugljendioksida. U slede oj tabeli je dat sastav biogasa koji se uobi ajno posti e. Na kvalitet biogasa se mo e uticati i njegovom doradom posle izlaska iz digestoranaro ito u smislu popravk njegovih gorivih osobina.

Gorivi sastojci biogasa Negorivi sastojci biogasa

Naziv gasaVolumetrijski sadr aj

% Naziv gasa Volumetrijski sadr aj

%Metan (CH4) 55-75 Ugljendioksid (CO2) 25-45Vodoonik (H2) 0-1 Azot (N2) 0-2

Vodoonik sulfid(H2S) 0-1 Kiseonik (O2) 0-0.5Vodena para ( H2O) 0-2 Amonijak (NH3) 0-2

Smanjenje ne gorivih sastojaka biogasa je uglavnom orijentisano na smanjenje sadr ajaugljendioksida, koji je daleko najizra eniji ne gorivi sastojak.Radi smanjenje ne gorivihsastojaka nije po eljno smanjivati ispod volumetrijskog sadr aja od 15% radi dobrog isigurnog sagorevanja biogasa.


3/13



Toplotna svojstva biogasa Za razli ite prora une neophodno je poznavati osnovna toplotna svojstva biogasa, kao to su :gasna konstanta, specifi na toplota, eksponent adijabate, goriva mo , eksplozivnost i odnose iuslove sagorevanja biogasa. Kod prikazivanja nekih toplotnih svojstva po jedinici zapremine biogasa koristi se zapremiska jedinica 1Nm3 i to stoga to je gas po svojoj prirodikompresiabilan.


4/13



Toplotna mo biogasa je jedna od naj va nijih toplotnih osobina svih goriva. Gornjatoplotna mo je ona koja se razvije pri potpunom izgaranju 1 Nm3 suvog gasa, pri emu sedimni gasovi nastali sa izgaranjem svode na normalno stanje,tj na pritisak od 1013.25 mbar itemperaturu od 273 K, dok se vodena para u njima kondenzuje. Donja toplotna mo serazlikuje od gornje utoliko to vodena para ne kondenzuje u dimnim gasovima. Ova razlikaizmedju gornje i donje toplotne mo i je 2MJ/Nm3 i to je toplota za isparavanje vodene pare ugasu.Za biogas koji ia 56 % metana toplotne mo i su Hg=25902.5 kJ/Nm3 i Hd=23289.5kJ/Nm3. U toplotnim mo ima e e je potrebno poznavati donju toplotnu mo a ona se uzavisnosti od udela metana kre e u granicama od Hd=19700 26870 kJ/Nm3.

Eksplozivost gasa Osnovi gorivi sastojak biogasa je metan, a on je eksplozivan gas.Poznata je injenica da sva goriva imaju osobinu eksplozivnosti u odredjenim uslovima.Metan i kiseonik grade eksplozivnu sme u u slu ajevima kada se u vazduhu najmanje 5% anajvi e 15% metana. To su donja i gornja granica eksplozivnosti ove sme e, a izvan ovegranice nema eksplozije. Za biogas se mo e uzeti da ove granice va e pribli no.Biogas je uodnosu na druga gasovita goriva relativno visoko otporan na detonativno sagorevanje adokazi za to su : visoka temperatura samozapaljenja i visoki metanski broj.Dakle mo e sezaklju iti da je biogas pouzdan kad je upitanju temperatura saozapaljenja jer metan,kaonjegov najva niji sastojak ima temperaturu samozapaljenja od 645 C.

Prednosti primene biogasa kao goriva

Sa aspekta tehnike i opreme ne postoje nepoznanice. Ostale prednosti su kao i kod ostalihgasnih motora ukoliko se iz biogasa izdvoji sumporvodoonik. Za stacionarne motore, na primer na farmama, za dobijanje elektri ne energije, ovo gorivo je veoma aktuelno uzapadnoevropskim zemljama, pogotovo u Nema koj, gde Vlada stimuli e kori enje svihalternativnih izvora energije pa i biogasa.

Nedostaci primene biogasa kao gorivaVeoma nepovoljan odnos energetske gustine. Naime, neophodnost primene rezervoara podvisokim pritiskom (200 bara), te samim tim njihova velika te ina u odnosu na raspolo ivuzapreminu, ine ga podesnim samo za upotrebu u teretnim vozilima ili traktorima sa malimradijusom kretanja od punionice. Razu enost mesta dobijanja (sto arske farme, uredaji za pre i avanje otpadnih voda). Cena konvencionalnih te nih goriva je trenutno direktankonkurent ovom gasovitom gorivu. Gas mora da bude potpuno suv.

Za ekonomi an rad i isplativost investicije u nabavku svakodnevnog digestora za proizvodnju biogasa potrebno je obezbediti stajnjak od oko 100 do 120 goveda ili svinja. Sa tomkoli inom biogasa omogu ava se dnevna proizvodnja od oko 150 m3 biogasa. Ta koli ina jedovoljna za proizvodnju od oko 400kWh toplotne energije, 210kWh elektri ne energije, 3 m3 te nog organskog djubriva i 10% suvog organskog djubriva. Cena jednog ovakvog potpunoautomatizovanog postrojenja je oko 60 000 , to ga ini isplativim u periodu od 3 do 4godina. Ve e farme ili nekoliko manjih sto arskih farmi mogu da obezbede kontinualnosnabdevanje elektri nom energijom pomo u male elektri ne centrale koja se sastoji odmotora koji tro i biogas i elektromotora. Ukrupnjavanje seoskih gazdinstva i specijalizacija u poljoprivrednoj proizvodnji uslovi e i intenzivnju proizvodnju biogasa za lokalne potrebe.


5/13



G eotermalni toplotni sistemi

Geotermalna energija je obnovlji i odr iv izvor energije koji poti e od toplotne energijestvorene u unutra njosti Zemlje. Toplota iz unutra njosti Zemlje se mo e koristiti kao izvor energije na vi e na ina, od velikih i kompleksnih elektrana do do malih i jednostavnihsistema za pumpanje. Geotermalna energija se mo e na i skoro svuda. Ovaj vid energije je je pristupa no i odr ivo re enje za smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva, globalnogzagrevanja i njihovog tetnog otpada i unosi raznovrsnost energetskih izvora.

Geotermalne elektrane se koriste svuda u svetu ali ne mogu biti postavljene bilo gde. One segrade na mestima na kojima se tektonske plo e sudaraju i izazivaju vulkanske aktivnosti.

Jedna od najuobi ajnih oblika kori enja geotermalne energije je uklju ivanje u prirodne procesh idrotermalne konvekcijeu kome hladna voda curi u zemljinu koru, zagreva se i biva istisnuta na povr inu. Koristi se vru a voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora, pa prema tome nema spaljivanje foslinih goriva. Za geotermalne elektrane prave se planske bu otine kroz stene kako bi se to efikasnije iskoristila ova para.

Da bi se geotermalna energija koristila namestia gde nema prirodno istisnute vrele vode ili pare na povr ini, potrebo je napraviti bunare bu otine na mestima na kojim ima termalneaktivnosti. Kada se bunari pove u, para iz proizvodne bu otine se razdvaja od vode, a voda seusmerava kroz turbine koje pokre u generator stvaraju i elektri nu energiju. Ohladjena voda posle izlaska iz generatora, se ubacuje nazad u zemlju, kroz injekcionu bu otinu, da bi seobnovio izvor.

Trenutno se koriste tri osnovna tipa geotermalnih elektrana koje rade na principu suve pare,flash principu i binarnom principu.

Geotermalna energija za dobijanje toploteGeotermalni sistemi za kori enje toplotne energije mogu se podeliti na :

- Otvorene sisteme- Zatvorene sisteme- Toplotne pumpe

O tvoreni sistemi

To su sistemi gde se geotermalana vodakoristi direktno za grejanje bez ugradnjedodatnih izmenjiva a toplote. Ovaj sistem je mogu samo gde je vodazadovoljavaju eg kvaliteta, tvrdo a vodezadovoljavaju a i isto a i temperatura.Takodje potrebno je obezbediti i mogu nostvra anja vode u bu otinu.


6/13



Z atvoreni sistemi

To su sistemi za indirektno kori enjegeotermalnetoplotne energije. Ovi sistemimoraju imati dva strujna kruga, gde se u jednom izvla i topla voda a u drugomohladjena voda vra a u Zemlju. Toplotadobijena iz vode se predaje u razmenjiva utoplote u kom se zagreva primarni kruggrejanja. Fleksibilniji sistem omogu avajusupstituciju geotermalne energije drugimizvorom energije.

Toplotna pumpa

Geotermalne toplotne pumpe se sastoje od rashladnog agregata kompresora, izmenjiva atoplote prema korisniku i prema Zemlji, freonske instalacije i elektronskog kontrolera zaupravljanje radom toplotne pumpe. Karakteristika toplotnih pumpi je da posti u izuzetnovisoku efikasnost u transferu toplotne energije. Ova efikasnost u praksi sa savremenimtehni kim re enjima se kre e od 4 do 5 puta, to prakti no zna i da sa jednim anga ovanimkW elektri ne energije dobija se na izlazu 4 do 5 kW u grejanu odnosno hla enju.

Geotermalne toplotne pumpe, na terenu u blizini objekta koji se greje ili hladi, koristerazli ite cevne instalacije za transfer toplotne energije u zahtevanom pravcu. Cevnainstalacija mo e biti postavljena u vertikalne bu otine, u horizontalne rovove, ili zaronjene u postoje e jezero ili reku.

V ertikalne bu otine- Naj jeftiniji i efikasan na in re enja problema grejanja i hla enja sa toplotnom pumpom je ako uneposrednoj blizini imate izvor vode od 0.5 do 1 litar/sekundi a

ija je temperatura od 11C do 18C . Pored tro kova nabavkesamog ure aja potrebno je pribaviti izvor vode, to vrlo estonije problem na podvodnim lokalitetimam Pored ovoga potrebno je obezbediti napajanje elektri nom energijom,monofazno ili trofazno zavisno od nominalnog kapacitetaure aja za grejanje odnosno hla enje.

H orizontalni zatvoreni sistem- Ovom re enju se pribegava

tamo gde nema izvora vode a gde ima dovoljno potrebnog prostora. Pretpostavka za primenu ovog re enja je postojanje placa odnosno prostora na njemu gde se mogu iskopati dva rovadubine oko 180cm i irine 100cm. U iskopane rovove se pola uspiralno namotane plasti ne cevi kroz koje e cirkulisati voda iliglikol. Ovako polo ene cevi se zatim zatrpavaju zemljom i terense poravnava. Za postavljenu cevnu instalaciju se ne predvi anikakvo odr avanje pa se teren mo e nesmetano koristiti. Za


7/13



razliku od prethodnog re enja, ovo zahteva i ne to ve e tro kove zbog kopanja rovova,zahtevanog prostora na placu i nabavke neophodnih cevi.

V ertikalni zatvoreni sistem se koristi u slu aju kadanema izvora vode i kada na placu nema potrebnog prostora, pribegava se primeni toplotne pumpe. U tomslu aju potrebno je izbu iti nekoliko vertikalnih rupa nadubine od 30m do 120m u koje se sme taju U plasti necevi kroz koje e cirkulisati voda ili glikol. Broj i dubina bu otina zavisni su od zahtevanog kapaciteta toplotne pumpe, pa se prora unavaju i defini u za svaku situaciju posebno. Lo ija strana ovog re enja u odnosu na prethodna je uve anje ukupnih tro kova primene toplotne pumpe zbog potrebnih vertikalnih bu otina.

Z aronjeni sistem u jezero ili reku- u uslovima kadase u neposrednoj blizini objekta koji se greje odnosnohladi nalazi jezero ili reka, u istu se pola u spiralnonamotane plasti ne cevi. Kod ovog re enja neophodno je obratiti pa nju na temperaturu vode u toku zimskog perioda zbog opasnosti od smrzavanja. Ovo re enje jesa ekonomskog aspekta vrlo prihvatljivo ali se retkosre e.

ta su prednosti ?

Zemlja predstavlja vrlo stabilan termi ki rezervoar sa prili no stabilnom temperaturom kojase na dubini od oko 2 metra kre e u granicama od 8 do 18 C. U slu aju kada se primenjujuotvoreni vertikalni sistemi, zadovoljavaju a temperatura vode koja se crpi iz Zemlje kre ese u granicama od 11 do 18 C.

Osnovne prednosti geotermalnih toplotnih pumpi su:

-

Zna ajno manja cena ko tanja energije,(odnos anga ovane elektri ne energije iisporu ene toplotne energije je ok 4 puta),- Period za koji se isplati investicija za grejanje ili hla enje sa geotermalnom

toplotnom pumpom je 3 do 5 godina.- Potpuno tih rad.- Izuzetno niski tro kovi servisa i odr avanja.- Primenljivost u toplim i hladnim klimatskim uslovima, i- Odsustvo direktnog zaga enja prirodnog okru enja.


8/13



Prednosti toplotnih pumpi u odnosu na druge sisteme grejanja su o igledne i izra ene, pa jevrlo est slu aj da razvijene zapadne zemlje odnosno njihove vlade subvencioni u primenutoplotnih pumpi.

Pasivna primena solarne energije

Za grejanje prostorija u zgradama Sun evom energijom koriste se aktivni i pasivni solarnisistemi. Kada se pored grejanja eli istovremeno re iti i problem dobijanja potro ne toplevode onda se koriste kombinacije ova dva sistema.

Pasivni solarni sistem za grejanje prostorija u zgradama zasniva se na kori enju same zgradekao solarnog kolektora bez posebnih uredjaja. Ovaj pasivni na in kori enja Sun eve energijeza grejanje prostorija u zgradama je najracionalnije solarno grejanje prostorija zgradama istoga u poslednje vreme najvi e privla i pa nju ljudi u svetu. Ponovo su aktuelne Sokratoveideje o solarnoj ku i, zbog ijeg je napu tanja tokom vekova do lo do iscrpljenja fosilnihizvora energije i kriti nog zagadjivanja ivotne sredine.

Na slici je prikazano jednoarhitektonsko re enje pasivne solarnezgrade koja zadovoljava potrebegrejanja i zimi, kada je viusina suncaznatno ni a, a leti kad je visina suncavi a postavljene su gradjevinske prepreke radi spre avanja toplotnogoptere enja kroz providne pregrade.


9/13



Pasivni zahvat sun evog zra enja mo e biti direktan, indirektan i izolovan.

D irektan gde Sunce direktno obasjava ygradu i greje materijale kao to su plo ice ilikoncentratori. Toplota se uva i lagano odaje. Mora se obratiti pa nja da ne dodje do pregrevanja prostorije.

Indirektan takodje koristi materiojale koji zadr avaju i oslobadjaju toplotu sa tim to suovde u pitanju materijali koji se nalaze izmedju sunca i prostorija u kojima se boravi, to suobi no zidovi.

Izolovan sun eva energija se sakuplja na lokacijama koje su udaljene od primarnih prostorija u kojima se ivi. Kao to su na primer sun ana soba, koja sakuplja topli vazduh a povezana je sa ostalim prostorijama pa se zagrejani vazduh iri ka ostatku ku e.

Jedan od glavnih uslova grejanja prostorija Sun evom energijom je da zgrada mora biti potpuo termi ki izolovana kako bi se dobijena toplota sa uvala u unutra njosti prostorije.Dobro zaptivanje dvostruko zastakljenih prozora i vrata smanjuje gubitke toplote iomogu uje da se ste ena toplota to vi e zadr i u prostoriji. Toplotni gubici koji su znatnoveliki no u, mogu se smanjiti upotrebom zastora na prozorima u vidu roletni ili debljihzavesa. Provetravanje se vr i e e ali kratko,koliko je potrebno da se toplota u prostorijiobnovi. Obnavaljanje vazduha mo e se vr iti i kroz posebne otvore ime se smanuju gubici.

U principu to su veoma jednostavni sistemi kojima se omogu uje najneposrednijaeksploatacija toplotnog dejstva sun evog zra enja putem zidova objekta uz odredjeno prilagodjavanje novoj nameni. Jedna od najzna ajnijih prednosti ovih sistema nad aktivnim ugranicama mogu e primenljivosti je u neposrednom prenosu toplote prostoru koji se greje. Usistemu prenosa aktivnog solarnog kolektora pove ani su otpori prenosa toplote a koji se nemogu zna ajno eliminisati bez obzira na projekno re enje.

Pasivno kori enje sun eve energije za grejanje prostora u objektima obezbedjuje se naj e e prilagodjavanjem delova povr ina ju nih fasada objekata da bi obavljala funkciju upija asun eve energije.Ovo prilagodjavanje se naj e e izvodi tako to se pomenute povr inezidova boje tamnom, naj e e crnom bojom i na odredjenom rastojanju od zida zatvarajustaklenom ili prozornom plasti nom plo om kako bi se termo i hidro izolovale od spoljnesredine.

Trombeov zid

Neki nedostaci direktnog zahvata sun eve energije mogu se otkloniti na na in koji je1973.god. prvi predlo io i primenio francuski nau nik Feliks Tromb. On je na ju noj stranisvoje ku e sagradio masivan zid, koji je obojio crnom bojom i zastklio, pretvaraju i ga na tajna in u prijemnik. Zid je istovremeno i toplotno skladi te, kao i grejno telo u prostoriji koja jeiza njega.


10/13



Z id kao skladi te

Kad Sunce zagreje ovaj Trombeov zid, toplota se posredno prenosi ka njegovoj unutra njpoj strani, koja postaje sve toplija. Na taj na in maksimalna amplituda toplotnog talasa kaunutra njoj povr ini zida dosti e sa zaka njenjem od nekoliko

asova u zavisnosti od debljine zida. Ovo je vrlo povoljno jer zna i da e prostorija najpovoljnija oko 18-19 asova toodgovara uobi ajnom stilu ivljenja u dnevnoj prostoriji. Poredovog direknog grejanja na njegovim gornjim i donjim krajevimamogu se ostaviti otvori, tako da dolazi do prirodnog strujanjavazduha preko zagrejane apsorbuju e povr ine. Zagrejanivazduh se, pro av i kroz gornji otvor u prostoriji, spu ta nizsuprotni zid i rashladjen, kroz donji otvor ponovo ulazi uTrombeov zid.

Da se ne bi rashladjivao no u, korisno je u njega ugraditi termalni zastor, koji se spu ta imnema priliva toplotne energije. Taj zastor ima veliku ulogu leti i to u toku dana, kadaspre ava zagrevanje zida. A no u se podi e, kako bi se zid rashladjivao zra enjem.

Uslovi za primenu pasivnog solarnog sistema za grejanje ku a

Da bi se na jednoj ku i primenio pasivni solarni sistem za njeno zagrevanje, potrebno je daona zadovolji izvesne uslove kako bi to vi e do ao do izr aja pasivni solarni sistem.

Za loakciju zgrade po mogu nosti treba izabrati ju nu padinu tako da njeno osun anje tokomdana bude najpovoljnije i da istovremeno bude za ti ena od hladnih severnih vetrova.

Du ina zgrade treba da zauzme pravac istok-zapad kako bi to ve a njena povr ina bilaizlo ena suncu. U krajevima gde esto ima magle ku u treba malo zaokrenuti od juga premazapadu kako bi se bolje iskoristilo popodnevno sunce po prestanku magle.

Da bi ku a to bolje zahvatila Sun evo zra enje njena ju na strana treba da ima to ve i otvor zasatakljenom providnom staklenom plo om. To mogu da budu zastakljeni zid, prozor,vrata, veranda.

Podesnom orijentacijom nagibima, toplotno za titnim medjuzonama ulazi, lodje, za ti eneterase i dr. i za tititi zgradu od hladnih vetrova.

Oko ku e zasaditi drve e kao za titnu zonu ali tako da se na ju noj strani zasadi listopadnodrver e kako bi zgrada zimi bila izlo ena suncu a leti u senci.

Prostorije za boravak treba izgraditi na ju noj strani a kuhinju, kupatilo, kotlarnicu i ostalo nasevernoj tako da slu e kao za titna zona.


11/13



Toplotna akumulacija zidova i drugih elemenata ku e treba da bude to ve a i obezbeditimaksimalnu termi ku za titu primenom propisane toplotne izolacije temelja, poda, zidova,tavanice prozora i vrata. Za spolja nje severne i isto ne zidove treba da bude k 0.3 W/m2 aza prozore k 1 W/m2.

Solarne su are

Primenom pasivne solarne energije mo e se konstruisati i mala su ara koja je veoma jednostavne izrade i za svoj rad koristi samo solarnu energiju. Sun evi zraci padaju nastaklenu ili plasti nu providnu povr inu kojom je pokrivena jedna strana drvenog sanduka.Izmedju providnog pokriva a i dna sanduka je medju prostor u kojem se ventilatorom ili prirodnom konvekcijom uduvava sve vazduh. Dno drvene kutije je obojeno crno tako da seu prostoru stvara efekat staklene ba te. Zagrejani vazduh kroz iru gumenu ili plasti nu cevulazi u prostoriju i su i vla an materijal (naj e e itarice). U na im krajevima nagib sanduka prema horizontu u vreme su enja treba da bude 60.

Prakti no je utvrdjeno da kukuruz koji se su i na ovaj na in ostaje sve do naredne setve, dok ostali deo kukuruza zbog vlage se kvari postaje nepokretljiv.

Veoma su jednostavne male solarne su are za upotrebu u doma instvima naro ito u selima.Pomo u ovih su ara mogu se su iti ljive, jabuke i drugo vo e kao i razno povr e.


12/13


1 2 Milenkovi Milan RM-10536/05


13/13

Documents

2 seminarski iz obnovljivih