1

UPRAVLjANjE VANREDNIM SITUACIJAMA

UVODna razmatranjaUslovi u kojima se nalazi savremeno drutvo karakterie konstantno poveanje broja razliitih opasnosti koje ugroavaju ne samo ljude pojedinano, ve i iru zajednicu sa mogunou nastanka ogromnih teta. Heterogenost izvora opasnosti predstavlja jedan od najznaanijih problema poevi od opasnosti prouzrokovanih u prirodi, uticaja industrijskog napretka na veliki broj akcidenata, kao i socio-ekonomska i politika previranja i promene koje dovode do nezadovoljstva stanovnitva, terorizma i ratova.

Nemogunost nauke da uvek i u potpunosti predvidi vanredne situacije, dogaaje i posledice i neblagovremeno preventivno delovanje i efikasnim organizovanjem ogranii njihove posledice, zahteva jasno definisanje sadraja pojma vanredne situacije i prepoznavanje graninih vrednosti parametara koji odreuju: verovatnou pojave vanredne situacije, vrstu, intenzitet i dalji tok ili razvoj vanredne situacije.Jedna od znaajnijih potreba sa kojom se susree veina zemalja je da se u najkraem roku otklone posledice velikih vanrednih situacija (bilo kog karaktera, npr. civilnog karaktera), imajui u vidu da se u svetu deava veliki broj vanrednih situacija.

Imajui u vidu konstataciju: "Kako vanredne situacije ne oekujemo, one se deavaju", namee se potreba za sprovoenjem pravilne pripreme i planiranje u cilju omoguavanja zajednici da se smanje mogua razaranja i rtve katastrofe.U vezi sa tim, vano je sagledati kvalitativan nain sprovoenja mera i prognoza za spreavanje vanrednih situcija, kao i socijalni i ekonomski momenat. Od posebne vanosti je nivo osposobljenosti i znanja rukovodstva i specijalista, kao i kvalitet obezbeenja podacima o osnovnim karakteristikama velikih nesrea, havarija, katastrofa, primena savremenih tehnolokih reenja itd. Umenost u organizovanju zatite ljudi, obezbeenje hrane, izvora vode i tehnikih uslova za stvaranje vanih i neophodnih uslova u primeni savremenih reenja, predstavlja garanciju visokog nivoa gotovosti objekata, preduzea, regiona i ire zajednice, kao i njihovih dejstava u ekstremnim situacijama.2.VANREDNE SITUACIJE Osnovni pojmovi,klasifikacija, karakteristike, faze razvoja

Pojmovno odreenje o uzrocima, razvoju i posledicama vanrednih situacija i o institucionalnim okvirima za upravljanje vanrednim situacijama, je vano kako u cilju potpunijeg shvatanja problema, tako i za stvaranje uslova za jedinstveni pristup u reavanju svih pitanja vezanih za ovu problematiku. U skladu sa tim u ovom delu dae se kratak osvrt na neke od definicija i pojmova.

3.OpasnostiPod pojmom ugroavanja treba podrazumevati opasnosti nastale ponaanjem oveka, prirode ili tehnikog sistema u duem vremenskom periodu i jakog inteziteta, pri emu nastaju ili mogu nastati tetne posledice po integritet oveka, njegovu slobodu i imovinu. Opasnosti veih razmera mogu ugroziti i integritet drave i njenih institucija. Ovakvo shvatanje ugroavanja obuhvata sve njegove aspekte, prirodne, tehnike, ratne i druge bezbednosne izazove, rizike i pretnje bilo da su uzrokovani prirodnim procesima ili aktivnostima i neaktivnostima ljudi.

Opasnost je zajedniki imenik moguih dogaaja, koji mogu uzrokovati gubitak ivota ili naneti tete na imovinu i okolinu. Posmatrajui uopteno pod pojmom opasnost se podrazumeva ono stanje u kome je obuhvaeno jedinstvo razaranja materijalne prirode sa svim tetama po zdravlje i ivot date drutvene zajednice. Ovo jedinstvo obuhvata dve najznaajnije oblasti drutva:

1. materijalnu oblast i2. oblast ovekove fizike egzistencije.Pored navedenog sadrajnog shvatanja pojma opasnosti treba imati u vidu i onaj elemenat koji se dotie i samih mogunosti zatite i spasavanja kada se opasnost ispolji. To je u sutini relacija izmeu nastalih potreba i postojeih mogunosti. U tom smislu moglo bi se rei da je opasnost stanje kada na odreenom prostoru i za odreeno kratko vreme doe do takvog oteenja prirode, kulturnih, materijalnih dobara i ivotne sredine, odnosno ugroenosti zdravlja ili ivota ljudi, ije posledice nije mogue otkloniti u poeljno vreme sa postojeim metodama rada i postojeom organizacijom.

Pored termina opasnost danas je u veoma irokoj upotrebi termin hazard. Ovaj termin u sutini odgovara terminu ugroenost, odnosno predstavlja potencijalnu pretnju po ljude i njihovo blagostanje. Hazardi (opasnosti) mogu biti prirodni (poput seizmikog hazarda) ili izazvani ljudskom aktivnou (tehnoloki hazardi) i environmentalni (ekoloki hazardi). Podela hazarda prema poreklu data je na slici 1:

Prirodni hazardi su prirodni procesi ili fenomeni koji se javljaju u biosferi, a mogu izazvati tetan dogaaj ili vanrednu situaciju. Osnovna podela obuhvata: geoloke, hidrometeoroloke i bioloke hazarde.

Tehnoloki hazardi (antropogeni) su opasnosti koje potiu od tehnolokih i industrijskih akcidenata, opasnih procedura ili pojedinih ljudskih aktivnosti. Tehniko-tehnoloki, a naroito industrijsko-hemijski akcidenti, po pravilu su uvek i/ili najee povezani sa ljudskim aktivnostima. Posebno, svaka industrijska proizvodnja podrazumeva seriju raznih operacija kao to su: transport, skladitenje, korienje i upotreba, tj. prerada odnosno proizvodnja supstanci sa visokim potencijalom rizika po ljude i ivotnu sredinu.

Environmentalni hazardi su procesi nastali ovekovim ponaanjem i aktivnostima, kojima se nanosi teta prirodi i njenim procesima. Zbog opasnosti koje mogu u odreenim okolnostima da prerastu u vanredne situacije sa razliitim posledicama, vrlo je teko formulisati jedinstvenu, sveobuhvatnu i preciznu definiciju vanredne situacije, koja bi obuhvatala sve njihove karakteristike i specifinosti. Tako da Ujedinjene nacije npr. vanrednu situaciju (osim rata) tretiraju kao posledicu katastrofa, gde katastrofu definiu kao ozbiljan raspad funkcionisanja, drugim reima posledice katastrofe odreene su stepenom povredljivosti drutva na hazarde. Ta povredljivost nije prirodnog karaktera, ve je to ljudska dimenzija katastrofe koja je rezultat brojnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih, institucionalnih, politikih i ak psiholokih faktora, koji odreuju ivote ljudi i oblikuju okruenje, sredinu u kojoj oni ive.

Slika 1: Klasifikacija hazarda prema poreklu(Izvor: Klasifikacija prema Living with Risk: A Global View of Disaster ReductionInitiatives (Geneva: UN International Strategy for Disaster Reduction))

U zavisnosti od nivoa ugroenosti drutva od strane uticaja prirodnih opasnosti u socijalnim, ekonomskim, politikim ili sferama okoline odreuje se stepen ranjivosti u odnosu na katastrofe. Stepen ranjivosti zavisi, izmeu ostalog, od stanja gustine naseljenosti i njihove infrastrukture, naina na koji je upravljanje katastrofom (eng. disaster management) adresiran od strane javne politike i stepena dostupnih informacija, kao i edukacije o opasnostima i kako postupati u njima.

Povredljivost kao termin oznaava stepen ili stanje u kojoj bi ovek, grupa ili drutveno-ekonomska struktura bila pogoena hazardom, a na osnovu njihove sposobnosti da predvide opasnost, da joj se odupru i oporave od posledica. Povredljivost odreene teritorije moe se posmatrati kroz tri velika, meusobno povezana podruja: fiziko-materijalno, drutveno-organizaciono i motivaciono-misleno. 3.Vanredna situacija

Sve situacije koje dovode ili mogu da dovedu do ljudskih i materijalnih gubitaka, karakterie: ugroavanje ivota graana, prirodnih i materijalnih dobra (ivotnu sredinu); pretnja po stabilnost (odrivost) lokalnog, nacionalnog i globalnog razvoja; naruavanje normalnog funkcionisanja slubi i preduzea, itd.

Kada drutvo redovnim aktivnostima (preventivnim, operativnim i asanacionim) ne moe da sprei i otkloni posledice izazvane opasnostima, one dobijaju karakter vanrednih situacija, slika 2.

Slika 2: Kontekst nastajanja vanredne situacije kao posledice nemogunosti spreavanja posledicaU irem smislu pod vanrednom situacijom podrazumevamo neoekivan, karakteristian rizik koji naruava postojee procese ili pojave i otkaze znaajnih uticaja na uslove ivota u naseljima, socijalnu sferu i prirodnu sredinu i koje ima sveukupan uticaj kao destabilizirajui faktor, naruavanjem funkcionisanja postojeeg drutvenog sistema.

Vanredna situacija regulisana je u nizu dokumenata i regulativa koji su na snazi kako kod nas tako i u svetu.

Postoji vie definicija za vanredne situacije (VS). Razliito definisanje vanrednih situacija najee se vri prema konkretnim potrebama. Jedna od njih glasi: vanredna situacija (eng. emergency, rus. rezvana situaci) je stanje koje ukazuje na mogue remeenje ili vee remeenje prirodne ravnotee ili stanja u ivotnoj sredini, to izaziva i socijalno remeenje i preduzimanje mera, akcije ili intervencije.

Pored navedene deficije mogu se navesti jo neke koje su preuzeti iz literature, a u cilju detaljnijeg objanjenja pojma vanredne situacije:

Vanredna situacija izazvana od prirodnih i drugih veih nesrea je stanje kada su rizici i pretnje ili posledice prirodnih i drugih veih nesrea i opasnosti po stanovnitvo, ivotnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i inteziteta da njihov nastanak ili posledice nije mogue spreiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadlenih organa i slubi, te je za njihovo ublaavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojaan reim rada. U vanredne situacije prema Predlogu zakona o Civilnoj zatiti Republike Srbije smatraju se i posledice nastale ratnim razaranjem i terorizmom.

Vanredna situacija predstavlja svaku neplaniranu situaciju koja moe da izazove znaajne povrede zaposlenih, korisnika ili ire populacije i bitno oteti prirodna i materijalna dobra kao i mogunost da utie na ugled preduzea i ugrozi finansijsko stanje.

Vanredna situacija je naruavanje normalnog ivota i rada ljudi u objektu ili na odreenoj teritoriji izazvano havarijom, elementarnim ili ekolokim udesima, epidemijama i slino, a koje dovode ili moe da dovede do ljudskih ili materijalnih gubitaka.

Pored navedenog, razliiti termini su u upotrebi kada se opisuju razliite vrste vanrednih situacija i pojava vezanih za njih. Neki od njih dati su u sledeem prilogu.

4. Kratak pregled osnovnih pojm. vezanih za vanr. situacijeNaziv VSKratak opis

Katastrofa: Mogu biti strategijskog i lokalnog karaktera: a) strategijske: velike nesree, velikog kapaciteta (razmera) ili transportne havarije, proizvedeno jakim promenama u sredini boravka i kao pravilo, masovno ugroavanje ljudskih ivota, ivotinja i velike ekonomske tete. b) lokalne: ako se uzima sa lokalnog stajalita, oznaava nekoliko smrtnih sluajeva i desetine teko povreenih, oteenje imovine odreene vrednosti ili dugoronu tetu u okolini.

Elementarna nepogoda:Predstavljaju dogaaje hidrometeorolokog, geolokog ili biolokog porekla, prouzrokovane delovanjem prirodnih sila, na iju pojavu ljudski faktor ne moe uticati, kao to je zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kie, elektrina pranjenja i grad, sua, odronjavanje i klizanje zemljita, sneni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, led na rekama, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stonih zaraznih bolesti i pojava tetoina i druge prirodne pojave veih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i ivot ljudi ili da uzrokuju tetu veeg obima.

Nesrea:Dogaaj koji je prouzrokovan iznenadnim delovanjem prirodnih sila, tehniko-tehnolokih ili drugih faktora koji ugroava zdravlje i ivot ljudi, ivotinja, odnosno izazviva tetu na materijalnim i drugim dobrima i ivotnoj sredini, a ije posledice mogu da otklone snage koje se zatitom i spasavanjem bave na podruju nastanka nesree.

Vea nesrea:Dogaaj koji svojim moguim razvojem moe dobiti obeleja vanredne situacije, jer zbog inteziteta i razvoja, organi i slube koje se na podruju njenog nastanka bave zatitom i spasavanjem kao redovnom delatnou, ne mogu da spree irenje ili da blagovremeno otklone posledice.

Incident:Nesrea koja je nastala kao rezultat tehniko-tehnolokih procesa, a svojim posledicama ostaje unutar okvira tehniko-tehnolokih postrojenja u kojem je nastala.

Akcident:Nesrea koja koja je vezana za tehniko-tehnoloki proces ili promet, ije posledice prevazilaze okvire tehniko-tehnolokog postrojenja u kojem je nastala, ije irenje mogu da spree i posledice da otklone snage koje se zatitom i spasavanjem bave kao redovnom delatnou na podruju nastalih akcidenata.

Stanje koje bi moglo da izazove nesreu i/ili vanrednu situaciju.

Neposredna opasnost:Stanje u kome informacije i podaci izvesno ukazuju da e nastupiti elementarna ili druga nesrea.

Posledice:Rezultati akcidenta, izraeni koliinski i kvalitativno.

Preventiva:Mere i aktivnosti kojima se utie na smanjenje ili spreavanje mogunost nastanka opasnosti i umanjuju posledice nesrea.

Pripravnost:Pravovremeno preduzimanje svih aktivnosti kojima se obezbeuje efikasnost postojeih operativnih i ostalih Zakonom utvrenih snaga i sredstava za reagovanje u vanrednim situacijama.

Hitna situacija:Svaka situacija u kojoj fiziko ili pravno lice ima neodlonu potrebu za hitnom pomoi odreenih slubi (vatrogasaca, policije, hitne pomoi i slino).

Upravljanje:Strategijska delatnost koja obuhvata: odreivanje osnovnog cilja sistema zatite i spasavanja i plansko povezivanje delova sistema i njihovih zadataka u jedinstvenu celinu.

Koordinacija:Ostvarivanje vremenske i prostorne usklaenosti delova svih uesnika u aktivnostima zatite i spasavanja u vanrednim situacijama po etapama izvrenja zadataka, kao i njihovo pravovremeno informisanje.

Rukovoenje:Usmeravanje pojedinaca, delova sistema i sistema zatite i spasavanje u celini, prema ostvarivanju postavljenih ciljeva (izvrna funkcija upravljanja).

Komandovanje:Oblik rukovoenja postavljen na principima jednostareinstva u dodeljivanju zadataka pri izvravanju mera i aktivnosti zatite i spasavanja u sistemu subordinacije.

Mobilizacija:Skup mera i aktivnosti kojima se organi, organizacije, institucije i operativne snage zatite i spasavanja dovode u stanje spremnosti za organizovano sprovoenje mera i aktivnosti zatite i spasavanja.

Operativne snage civilne zatite:Ove snage ine:

dravni organi ija je redovna delatnost zatita i spasavanje,

preduzea, ustanove i druge organizacije osposobljene i opremljene za zatitu i spasavanje,

tabovi, poverenici i jedinice civilne zatite.

Rizik:Verovatnoa da e u odreenom periodu doi do akcidenta, a sa njime i posledica za ljude, imovinu i okolinu.

Analiza rizika:Sistemsko utvrivanje i procena rizinih objekata i opasnosti.

Kriza:Drutvena zajednica je izloena kriznoj situaciji kada je lokalni, regionalni i nacionalni sistem preoptereen i nije u mogunosti da obavlja svoje normalne funkcije. To moe biti zbog iznenadnog poveanja potreba zajednice (voda, hrana, itd) ili zbog nemogunosti njihovog dostavljanja (manjak ljudi i sredstava za dostavu). Kriza moe biti izazvana iznenadnim dogaajima (katastrofom), kompleksnim kontinuiranim vanrednim dogaajem (konflikti koji uzrokuju premetanje velikog broja stanovnika) i katastrofom sporih evolucija (infekcije, ekonomski kolapsi, itd).

5.Klasifikacija vanrednih situacija injihove osnovne karakteristikeZa pravilnu ocenu nastanka dogaaja i primenu bitnih kriterijuma za otklanjanje nastalih situacija neophodno je da se istovremeno uz definisanje kriterijuma izvri i pravilno klasifikovanje vanrednih situacija.

U cilju kvalitativnog opisa kriterijuma u Tabeli 2 dat je pregled nekih tipova kriterijuma kao i kvalitativan opis njihovih karakteristika.

Na osnovu navedenih kriterijuma mogu se izdvojiti sledee zajednike karakteristike koje odreuju njihovu meuzavisnost i povezanost:

uticaj neoekivanih spoljnih i unutranjih uzroka,

iznenadne situacije,

karakteristika neodreenosti i sloenosti nastalih situacija,

veliki konflikti i stresne situacije,

znaajni socijalno-ekonomski poremeaji i ekonomska teta, a pre svega sa ljudskim rtvama koje zahtevaju neophodnost velikih ljudskih, materijalnih i vremenskih ulaganja na sprovoenju evakuaciono-spasilakih poslova u otklanjanju posledica.

Tabela 2: Kvalitativan opis kriterijuma za klasifikovanjevanrednih situacijaR.B.Tip kriterijumaKvalitet opisivanja kriterijuma

1VremeNeoekivano, brzina razvoja dogaaja.

2Socijalno-ekolokiLjudske rtve, epidemije, masovno unitenje stonog fonda, preorijentacija proizvodnje, upotreba znaajne koliine prirodnih resursa, volja (motiv) i kultura.

3Socijalno-psiholokiStresne situacije (strah, depresija, panika i sl.). Destabilizacija psiholokih stabilnosti stanovnitva i ponaanje u kriznim situacijama.

4Socijalno-ekonomskiVelika konfliktnost, velika opasnost, izazivanje unutranje politike nestabilnosti, iroka lepeza unutranjo politikih dogaanja, poveene meunacionalne napetosti, izraena meunarodna nesigurnost itd.

5EkonomskiZnaajne ekonomske tete i ugroenost finansijskih i materijalnih resursa. Naruavanje redovnog saobraajnog sistema. Neophodnost znaajnih materijalnih rashoda i kompenzacija i formiranje fondova. Neophodnost korienja velike koliine tehnike za spreavanje situacija i otklanjanja posledica.

6Organizaciono- upravljakeNepredvidive situacije, sloenost prognoziranja toka dogaaja i izbor reenja. Neophodnost obezbeenja velike koliine raznih specijalnosti i organizacija. Nepredvidivost razmere evakuacije i spasiteljskih slubi.

Klasifikacija vanrednih situacijaPostoji vie pristupa u prikazu klasifikacija vanrednih situacija i u tom kontekstu prikazaemo neke od njih.

6. Vanredne situacije mogu se grupisati u est osnovnih kategorija,

Prirodne brzo razvijajue. Potiu od prirodnih hazarda i javljaju se iznenada, esto uz vrlo malo upozorenja.

Tehnoloke brzo razvijajue. Rezultat su industrijskih akcidenata i takoe se javljaju iznenada, sa malo upozorenja.

Sporo razvijajue. Ovaj izraz se uglavnom koristi da oznai nedostatak hrane ili gladi i nestaice nastale unitavanjem useva od strane tetoina. U ovim sluajevima se krize sporo razvijaju, nedeljama ili mesecima. U ovu grupaciju vanrednih situacija se mogu podvesti i katastrofe izazvane zagaenjem ili degradacijom ivotne sredine.

Kompleksne politike vanredne situacije. Prirodni hazardi, pogotovu sue, mogu biti uzrok nastajanja ovakvog stanja. Ipak, ovaj tip vanrednih situacija karakterie se duom politikom nestabilnou i obino, visokim nivoom nasilja.

Stalne vanredne situacije. One su rezultat iroko rasprostranjenog siromatva, a mogu se pogorati usled prirodnih hazarda.

Masovne migracije. Migracije mogu biti uzrokovane posledicama prethodno nabrojanih vanrednih situacija.

7. Klasifikacija vanrednih situacija u est osnovnih kategorija

2) Klasifikacija prema prirodi pojaveImajui u vidu da se mnoge uslovno nazvane mirnodopske opasnosti mogu pojavljivati i u vreme rata kao to su prirodne pojave (zemljotresi, poplave i sl.) ili da su namerno izazvane (havarije u velikim hemijskim i nuklearnim pogonima, ruenje brana velikih hidrocentrala) putem direktnih dejstava po njima ili kroz diverzantsko-teroristike akcije snaga agresora, potrebno je izvriti klasifikaciju vanrednih situacija i na ovaj nain uzimajui u obzir navedene faktore i sve njihove specifinosti.

Zato je mnogo potpunija i pravilnija klasifikacija prema prirodi pojave opasnosti (generika podela), slika 4:

1. Opasnosti prouzrokovane prirodnim silama koje su nepredvidive i ovek ne moe uticati na njihovu pojavu, oblik ispoljavanja, intenzitet, pa ak ni na posledice. To su sledee opasnosti: seizmoloke ili litosferske (zemljotresi, klizita i vulkanske erupcije), atmosferske ili meteoroloke (vetar, grad, izuzetno velike koliine kie), hidrosferske ili hidroloke (poplave, morski talasi-cunami, lavine) i biosferske (epidemije, epizotije, epifitocije).

2. Opasnosti u kojima uestvuje ovek ali ne sa namerom da prouzrokuje opasnosti, ve su takve pojave plod njegovog pogrenog i nestrunog rada, neznanja, nehata i sluajnog spleta okolnosti. Ova grupa opasnosti poznata je kao tehniko-tehnoloka grupacija i obuhvata:

Udese sa katastrofalnim posledicama u proizvodnji, skladitenju, transportu i upotrebi agresivnih i toksinih hemikalija,

Udese sa katastrofalnim posledicama u nuklearnoj industriji, proizvodnji, prometu, skladitenju i primeni radioizotopa (nuklearni i radijacioni udesi),

Velike poare, paljevine i eksplozije,

Udese u rudnicima sa katastrofalnim posledicama,

Velike saobraajne udese na drumovima, eleznici, vazduhu i moru.

3. Opasnosti koje ovek namerno izaziva i inicira, svesno, dobro osmiljeno i zlonamerno. Ove aktivnosti se planiraju i izvode najee u tajnosti po strogo utvrenom scenariju. Mogu se izvoditi u miru, periodu neposredne ratne opasnosti, u toku rata, u obliku sabotaa, diverzija i teroristikih akcija. U ovu grupu opasnosti spadaju sve opasnosti iz druge grupe (opasnosti u kojima uestvuje ovek), ako su namerno izazvane tajnim subverzivnim akcijama.

4. Ratne opasnosti koje nastaju upotrebom savremenih oruja i sistema, kao i oruja za masovno unitavanje. To su opasnosti izazvane borbenim dejstvima sa kopna, mora i vazduha i prirodne i tehniko-tehnoloke opasnosti izazvane ratnim dejstvima.

Sve navedene opasnosti po svojim posledicama, danas su postale mnogo ozbiljnije i opasnije zbog naglih promena koje su uslovljene razvojem samog drutva. Razlozi su brojni a neki od njih su:

Nastanak velikih urbanih celina, tj. poveavaju se centri grupisanja ljudi na manjim prostorima;

Porast ljudske populacije;

Kontinuirana aktivnost oveka na promeni elemenata ivotne sredine;

Poremeenost ekosistema;

Nekontrolisani i namerni eksperimenti sa prirodom i dr.

8. Klasifikacija vanrednih situacija prema prirodi pojave

(Izvor: Prema armati ., Jakovljevi V.:Civilna zatita, IP Studentski trg,Beograd, 1996)

Pored navedenih klasifikacija za potrebe praktine primene posmatraemo sledeu klasifikacionu strukturu vanrednih situacija prema razliitim kriterijumim, i to: po razmeri rasprostiranja unitavajuih faktora;

po brzini prostiranja (razvoja);

po vidovima posledica; po izvorima nastanka.

Kada su u pitanju opasnosti, izazovi i pretnje, potrebno je sagledavati i izvriti klasifikaciju na osnovu prihvaene klasifikacije rizika EU, opasnosti i pretnji prema znaaju, shodno prihvaenoj i ratifikovanoj SEECAP (Declaration South Eastern Europe Common Assessment Paper on Regional Security Challenges and Oportunites) deklaraciji, prema sledeem: terorizam, ekstremizam i nasilje, organizovani kriminal, socijalno-ekonomske i vanredne situacije.

Pored navedenih klasifikacija vanredne situacije mogu se grupisati i po strategijama za njihovo otklanjanje, mogunostima planiranja za njihovo spreavanje i dr.

Na osnovu predloenih klasifikacija i analiza osnovnih karakteristika vanrednih situacija proizilaze neka osnovna zapaanja koje karakterie sledee:

Postoji iroka lepeza uzronika vanrednih situacija (prirodni, tehnoloki, ...);

Sloenost projektovanja tehnikih sistema i njihov uticaj na bezbednost;

Naruavanje pravila eksploatacije i tehnoloke discipline;

Smanjenje discipline i nedostatak kulture rada i odnosa prema prirodi;

Smanjenje kvaliteta rada i broja radne snage;

Uticaj vojno-politikih konflikata, itd.

Svi oni ukazuju prvenstveno na uzroke vanrednih situacija koji mogu egzistirati kako posebno (samostalno) tako i u meusobnoj vezi vie njih, a takoe i dopunjavanjem jedno sa drugim. Za postizanje bezbednosti u skladu sa zahtevima, neophodna je izrada specijalnih zakonodavnih akata, direktiva, standarda, reguliuih pravila i mera za spreavanje vanrednih situacija.

9.Karakteristike opasnosti i izazvanih posledicaPosledice koje opasnosti mogu imati po ljude, materijalna i kulturna dobra i ivotnu sredinu, pamte se dugo po svojim: zdravstvenim, socijalnim, materijalnim i ekolokim posledicama.

Osnovne karakteristike skoro svih opasnosti su:

1) izvor opasnosti,

2) priroda opasnosti,

3) vrsta opasnosti,

4) vreme pojave i vreme trajanja opasnosti,

5) intezitet i promena inteziteta opasnosti,

6) efekti opasnosti na ljude,

7) materijalna dobra i ivotna sredina,

8) nain dejstva opasnosti prema vremenu i prostoru,

9) uestalost i verovatnoa pojave opasnosti,

10) nemogunost prognoziranja pojave opasnosti.

U zavisnosti od naina manifestovanja i posledica koje prouzrokuju, kao opte karakteristike svih opasnosti mogle bi se svesti na sledee:

Opasnosti koje u prvi plan istiu akutnu nesrazmeru izmeu trenutnih potreba za zatitom i spasavanjem i postojeih mogunosti;

Neke od njih mogu se desiti na odreenim mestima ili teritorijama (poplave), druge se mogu desiti svuda (poari), dok neke imaju preteno lokalno obeleje (zemljotresi);

Zavisno od intenziteta ispoljavanja svaka opasnost moe biti praena veim ili manjim brojem rtava, odnosno u veoj ili manjoj meri ugroziti zdravlje ljudi, degradirati ivotnu i radnu sredinu;

Priroda nastanka, irenja i dejstva nekih opasnosti je takva da ovek nije u stanju da se brani, ve je prinuen na defanzivan odnos, odnosno da se zatiti ili spaava (zemljotres, vetrovi ili nagle poplave). Meutim, ima opasnosti koje mogu uspeno da se otkrivaju, a zatim delimino ili potpuno izbegavaju, ublaavaju i otklanjaju;

Opasnost je polimorfna pojava. Dve iste opasnosti, istog porekla i intenziteta, najee stvaraju dve razliite situacije u pogledu sveukupnog sadraja posledica koje izazivaju. Ta injenica im daje individualno obeleje koje proizilazi iz konkretnih uslova kraja i vremena: strukture naselja, opte kulture i obiaja ljudi, razvijenosti drutvenih slubi, strukture ire drutvene zajednice i njena geografska obeleja, urbanistikih reenja, doba dana i godine i sl;

Javljaju se u odreenim takama ili zonama, pa tako nastaje fenomen koji se oznaava izrazom paralelizam. Pogoena zona javlja se, po tome kao arite koje je iznenada i za veoma kratko vreme stavljeno u izmenjeni poloaj, dok su ostali delovi teritorije, nepogoeni i u njima se odvijaju uobiajeni procesi ivota i rada.

Skoro svaka opasnost je iznenadna i neoekivana pojava i proces koji ima etiri faze: akutnu fazu, fazu punog razvoja po intenzitetu i prostoru, fazu naknadnih posledica, i fazu otklanjanja nastalih posledica.

10. Lanesterova jednaina oekivanih gubitakaOpasnosti koje su predvidljive mogu imati i tzv. inicijalnu ili alarmnu fazu. Zbog svojih specifinosti i sloenosti, opasnosti nameu obavezu angaovanja veeg broja uesnika u aktivnostima zatite i spasavanja i otklanjanja izazvanih posledica. Na slici se moe uoiti odnos gubitaka (rtve i tete) kao posledice u odnosu na intezitet i fazama razvoja razvoja vanredne situacije.11.Stadijumi vanrednih situacijaSve vanredne situacije u svom razvoju imaju etiri karakteristina stadijuma. To su:

nastajanje,

inicijacija,

kulminacija i

smirivanje.

U stadijumu nastajanja stvaraju se preduslovi budue vanredne situacije: aktiviraju nepovoljni prirodni procesi, gomilaju tehnoloki propusti i projektno-proizvodni defekti, dolazi do preoptereenja opreme i zaposlenih, javljaju se ekstremni fiziki uslovi proizvodnog procesa (visoke i niske temperature, visok pritisak, hidraulini udari), poveava se kapacitet uskladitenog materijala (zapaljivih, sagorivih, korozivnih, visokoreaktivnih ili prakastih materijala) i akumuliraju se negativni antropogeni uticaji na ivotnu sredinu. Trajanje stadijuma nastanka moe se priblino odrediti korienjem metodologije teorije sigurnosti tehnikog sistema, teorije rizika, teorije katastrofa, teorije statistike zastoja, teorije loklnih havarija itd.

U stadijumu inicijacije pojavljuju se tehnoloke nepravilnosti u vezi sa promenom parametara procesa (pritisak, temperatura, koncentracija, brzina reakcije i utroak supstanci), nepovoljni ili ekstremni vremenski uslovi, elementarne nesree i diverzije. Ne smeju se zanemariti spoljanji uticaji pod kojim se podrazumevaju ekstremne vremenske prilike, elementarne nesree, vandalizam, diverzije i sl. Najprisutniji je ljudski faktor, s obzirom na to da se vie od 60 % havarija dogodi usled greaka pri projektovanju, procesu gradnje, eksploatacije ili tehnikom upravljanju.

Stadijum kulminacije praen je oslobaanjem velike koliine mase i energije. Pri tome, je est sluaj, da neznatan inicijalni dogaaj pokrene mehanizam lananih dogaaja sa mnogostrukim uveanjem poetne snage i razmera dogaaja (tzv. domino efekat). U ovom stadijumu vrlo je bitno predvideti scenario razvoja opasnosti, sa ciljem preduzimanja konkretnih mera zatite radi izbegavanja ljudskih rtava, ili bar smanjenja njihovog broja, kao i smanjenja materijalne tete.

Stadijum smirivanja vanredne situacije poinje od momenta odstranjivanja izvora opasnosti i traje do potpune eliminacije posledica vanredne situacije. Trajanje ovog stadijuma zavisi od vrste, intenziteta i razmera posledica vanredne situacije, i moe se meriti, ak i decenijama (npr. ernobiljska katastrofa).

S tim u vezi, faze trajanja i toka vanredne situacije mogu dati smernice za aktivnosti koje treba preduzeti, u cilju prevazilaenja negativnih posledica vanrednog dogaaja. Uglavnom se govori o etiri faze:

Prva faza (vreme pre nastanka vanredne situacije) slui za preduzimanje propisanih preventivnih mera za spreavanje nastanka opasnosti.

Druga faza (vreme trajanja vanredne situacije) je zasnovana na osiguranju neposredne evakuacije i spasavanje ivota i preduzimanju mera zatite najugroenijih.

Trea faza (vreme neposredno nakon vanredne situacije) karakterie pruanje svake vrste pomoi (prve medicinske pomoi i samopomoi) i stvaranje uslova za opstanak u najnepovoljnijim uslovima.

etvrta faza (vreme nakon vanredne situacije) obuhvata preduzimanje mera sanacije i otklanjanja posledica vanredne situacije.12.UPRAVLjANjE RIZICIMA U VANREDNIM SITUACIJAMARizik se najee definie kao ispoljavanje odreenih hazardnih dogaaja i njihove verovatne posledice po ljude, njihova materijalna dobra i ivotnu sredinu. Svaki pojedinac i svaka zajednica moraju da naue da ive s nekim oblikom rizika. Nemogue je sve rizike ukloniti u podrujima koja su izloena opasnostima i mora se odluiti koji je stepen rizika prihvatljiv. To namee i obavezu da upravna tela organizacija svih nivoa poseduju visok nivo znanja i sposobnosti za adekvatno reagovanje u rizinom podruju i okolnostima uzrokovane vanrednom situacijom.

Rizik se moe predstaviti sa dva osnovna aspekta:

verovatnoa pojave akcidenta unutar odreenog vremenskog perioda i posledice za ljude, imovinu i okolinu.

U skladu sa navedenim aspektima opte usvojena formula za rizik glasi:R = P . H; R Rizik; P Povredljiv.; H Hazard.Vanredna situacija podrazumeva rizike sa moguim znaajnim posledicama prouzrokovanim iz razliitih izvora i predstavlja poseban oblik rizika, samim tim upravljanje rizikom obuhvata i upravljanje vanrednom situacijom.

Upravljanje rizikom u vanrednoj situaciji:

obezbeuje potrebne informacije o riziku u funkciji odluivanja;

integrie procese identifikacije, procene, analize i realizaciju odgovarajuih mera;

obezbeuje kontinuitet praenja rizika, formiranje mapa i obezbeuje evidentiranje svih uoenih promena;

procenjuje i odreuje aktivnosti na redukciji verovatnoe pojave rizika i ublaavanje posledica u sluaju njihovog delovanja;

odreuje prioritete mera i postupaka i informacija prema njihovoj vanosti;

obezbeuje kontinuitet praenja tokom ivotnog ciklusa sistema i integrie postupke u svim fazama delovanja.

Sistem upravljanje rizicima u vanrednim situacijama predstavlja jedan organizovan i sloen proces iji je cilj planiranje, kontrola i smanjenje (redukcija) rizika. Sam proces predstavlja jedan sloen i heterogen proces koji zahteva primenu odgovarajue metode upravljanja rizicima i vanrednim situacijama iji je cilj planiranje, kontrola i redukcija rizika, od njegovog nastanka do razvoja njegovog reavanja.13.Metodologija upravljanja rizicimaSloenost sistema upravljanja rizicima zahteva postupnost i optimalnu dekompoziciju postupaka u funkciji postavljenih ciljeva na njihovoj realizaciji. Jedan od moguih pristupa upravljanje rizicima prikazan je optim modelom na slici 6:

Slika 6. Opti model Upravljanja rizicima

14.Analiza opasnosti od udesa (procena)

Analiza rizika zahteva uporeivanje niza podataka iz razliitih oblasti, gde je od posebnog znaaja sticanje znanja o procedurama i metodolokim prilazima za indentifikaciju povredivih objekata u rizinim oblastima, odreivanje mogueg nivoa udesa, procenu irine povredive zone, odreivanje moguih posledica udesa i izrada planova i programa za odgovor na udese.

Identifikacija opasnostiIdentifikacija opasnosti obuhvata: pripremu, sakupljanje podataka, identifikaciju, primenu identifikacije.

Kod identifikacije kljuno je:

da ljudi budu svesni opasnosti kojoj su izloeni,

obezbeenje kvalitetne pripreme,

pravilan izbor metoda i sredstava za sakupljanje podataka,

dostupnost dobijenih rezultata.

Realizacijom navedenih postupaka stvaraju se objektivni i kvalitativni uslovi za dalju analizu i preuzimanju odgovarajuih i blagovremenih postupaka za odreenu situaciju.

U cilju kvalitetne analize i navedenih postupaka od posebne je vanosti aurnost baze podataka kao i primena iskustvenih pravila steenih u ranijem periodu.

Analiza posledicaAnaliza posledica obuhvata: pripremu, prikaz mogueg razvoja dogaaja, modelovanje efekata, analizu povredivosti.

Pri izvoenju zakljuka analize dobro je analizirati verovatnou i posledice. Uobiajeno je usredsrediti se na rizike koji uzrokuju najvee posledice. Meutim, pri pokuajima sistemskog smanjivanja razmera rizika moda e trebati razmotriti dogaaj niske verovatnoe, ali sa ozbiljnim posledicama, u odnosu na dogaaj koji je verovatniji ali manje tetan.

Metode za analize i pregled su raznovrsni i njihov izbor je u direktnoj zavisnosti od opasnosti koja preti i ija se analiza oekuje. Tako na primer neke od metoda koje se koriste su: uporedna analiza, "gruba" analiza, analiza "ta-ako", analiza rizika i pouzdanosti, analiza sposobnosti itd.

Primer: Metoda "ta-ako" utvruje izvore rizika odgovaranjem na pitanje kakav bi bio uinak niza neoekivanih dogaaja kao i utvrivanje onih rizika koji bi mogli imati ozbiljne posledice. Ova se metoda esto koristi u industriji kako bi se sagledali rizici vezani uz izmene opreme i radnih postupaka.

Rezultat ove analize je tablica moguih akcidenata i njihovih posledica, kao i predlog o merama smanjenja rizika ako se to smatra potrebnim.

Ova analiza "ta ako?" zahteva bolje poznavanje procesa i radnih postupaka koji se posmatraju i analiziraju. Ova metoda daje vredne informacije, uz odgovarajue angaovanje, sve dok postoji dobar opisni temelj i jasno odreeni ciljevi.

Procena rizikaProcena rizika obuhvata: Procenu verovatnoe nastanka rizika i moguih posledica (mali, srednji i veliki), procenu moguih posledica (zanemarljive, male i velike).-Prirodne i druge nesree nastaju usled delovanja neke opasnosti, tako da u procenu treba ukljuiti odnosno identifikovati koje e opasnosti biti analizirane, do kakvog e dogaaja verovatno doi.

-Procena opasnosti je proces u kojem se bavimo karakteristikama same opasnosti, na primer, zemljotresima, olujama, hemijskim akcidentima, industrijskim poarima, ali ne i njihovim uinkom na zajednicu i okolinu. To je predmet analize izloenosti opasnostima.

Analiza pokriva sledee:

kakva je priroda, jaina i frekvencija opasnosti;

koje podruje je zahvatila;

vreme nastajanja i trajanja;

irenje opasnosti ako se nita ne preduzme -da li e se ista pogorati;

skupljanje podataka i beleenje na karti;

voenje zabeleki o prolim dogaajima i prethodnim iskustvima (na dotinom podruju ili nekom drugom);

evidentiranje i uvaavanje saznanja lokalnog stanovnitva;

korienje naunih istraivanja i slino.

Rad na analizi zahteva:

razumevanje pojmova rizinog objekta, opasnosti, vrste rizika, ugroenost objekta i posledice,

dobru organizaciju i planiranje,

spremnost za sprovoenje planiranih mera,

pouzdane informacije koje ine razumni temelj za analizu (gde je od posebne vanosti meusaradnja unutar organizacije i sa okruenjem),

podrka strunih i nadlenih organa.

Pri razmatranju rizika od opasnosti i rangiranju rizinih objekata potrebno je uraditi poreenje, znajui kako se analiza rizika bavi neizvesnostima. Najvea je potekoa procena i poreenje vrlo malih verovatnoa, tako da statistika moe biti korisna pri rangiranju rizinih objekata, ali je za rangiranje najvanije kolektivno iskustvo na osnovu koga se moe i formirati odgovarajua baza znanja. Problem sa statistikom je taj to ona pokazuje ta se dogodilo, a ne i kada e se dogoditi sledei akcident. Uslovi se uveliko razlikuju od sluaja do sluaja. Procena verovatnoe, po definiciji, nije isto to i vrsta prognoza.

Statistikom se moemo koristiti pri poreenju, pri prikazu trendova i proceni doprinosa preventivnih mera. Statistika mora raspolagati najnovijim podacima i biti dosledna, gde je vano je da se aurno vodi sopstvena statistika, kako bi bili u stanju pratili i razumeli razvoj odreenih dogaaja.

Pri razmatranju opasnosti u drutvu, takoe je mudro razmotriti i oekivane budue promene u industriji i tehnologiji. Prognoziranje, izrada moguih scenarija i njihovo planiranje jednako su tako vani u delotvornom upravljanju rizikom. Kako sve prognoze brzo zastarevaju, tako ih i treba redovno revidirati kako bi bile upotrebljive.

Iskustvo, informacije i rezultati dobijeni utvrivanjem i procenom opasnosti mogu uticati na budui oblik kvalitetne organizacije kod analize posledica i procene opasnosti, slika 7.

15. Procene opasnosti koje mogu uticati na budui oblik drutva

(Izvor: Utvrivanje i procena opasnosti u lokalnoj zajednici, Publikacija programa UN za okolinu UNEP UN (eng. United Nations Environment Programme), prvo izdanje 1992. godine)

Procena rizika, pretnji ili opasnosti moe se vriti koristei vie poznatih i priznatih metodologija. EU preporuuje proraun faktora rizika u vanrednim situacijama, po metodologija analize i procene rizika i opasnosti u okviru vanrednih situacija po metodologiji analize rizika i ranjivosti RVA (eng. Risk and Vulnerability Analysis), koju je usvojila EU i koja je prihvaena od strane programa DPPI (eng. Disaster Planing and Prevention Initiatives) i moe se predstaviti na sledei nain:

R = (P Pr ) x ( C D )

R rizik ;

P vrsta i intenzitet rizika;

Pr mere prevencije;

C posledice po vrsti, intenzitetu, vremenu;

D mere spasavanja i otklanjanja posledica.

Po metodologiji RVA procena rizika odreena je koeficijentom intenziteta rizika koji se svrstava u tri skale indeksacije od 1100, prema sledeem: veliki rizik (71100), prosean rizik (3170) i mali rizik (130).

Realan proraun faktora rizika omoguuje realnu procenu rizika i procenu moguih posledica na osnovu kojih se vri planiranje mera i akcija u cilju preventivne zatite i spasavanja kao umanjenje rizika i posledica.

Rezultati se mogu prikazati pomou matrice rizika, kako je to prikazano na slici 8.

16. Matrica rizika1.3.2.Preventivne mere, pripravnost i odgovor na udesNa osnovu rezultata prognoze razmere moguih ili postojee vanredne situacije, primenjujemo mere zatite naselja i teritorije u okvirima jedinstvenog dravnog sistema za spreavanje i otklanjanje vanrednih situacija po dve osnove:

preventivne mere za smanjenje rizika i umanjenje razmere vanredne situacije;

mere za lokalizaciju ve nastalih vanrednih situacija (brzo reagovanje, havarijsko-spasilake i druge neodlone aktivnosti, uspostavljanje aktivnosti, rehabilitacione mere i mogue tete).

U mere za smanjenje rizika ubrajaju se:

1)uspostavljanje mera striktnog pridravanja administrativnih i tehnikih pravila za bezbednost lica, materijalnih dobara i ivotne sredine;

2)urbanistike mere kojima se regulie restriktivno delovanje prava na eksploataciju zemljita u rizinim oblastima;

3)mere zatite sraunate na smanjenje povredivosti stanovnitva i materijalnih dobara;

4)informisanje stanovnitva o rizicima kojima zemlja moe da bude izloena i planovima za suprostavljanje potencijalnim opasnostima;

5)planiranje mera koje treba da se preduzmu, kao i sredstva koja se mogu upotrebiti u sluaju da se oekuje ili da se ve desila prirodna ili tehnika nesrea.

Te mere obuhvataju:

uspostavljanje razliitih nacionalnih, regionalnih i lokalnih planova za akciju;

opte planove za organizovanje pomoi i

posebne planove za obezbeenje direktne intervencije u razliitim tipovima nesrea s utvrenim resursima koji bi mogli da se angauju u saradnji s razliitim servisima za vanredne situacije, ije je intervenisanje predvieno postojeim planovima.

Likvidacija vanrednih situacijaZa brzo reagovanje, formiraju se timovi sa spasavanje ljudi, likvidaciju vanrednih situacija, u okvirima postojeeg sistema, pojaavanje, obuavanje i podizanje gotovosti do trenutnog dejstva havarijsko-spasilakih formacija, razrada planova mera za evakuaciju naselja i najmlaih stanovnika naselja postradale teritorije. Za reenja datih zadataka obezbeuju se materijalna sredstva i finansijski resursi, osiguravajui fondovi itd.

U strategijske mere za spreavanje i sanaciju posledica vanrednih situacija ubraja se:

1)minimiziranje rizika za nastanak akcidenta (prevencija),

2)brzi odgovor u sluaju akcidenta (zbrinjavanje),

3)efikasna rehabilitacija ugroenog prostora (rehabilitaciona sanacija).

Postupak minimiziranja rizika za nastanak akcidenta moe se pribliiti kroz primer minimiziranja rizika od hemijske nesree koje prvenstveno podrazumeva procenu rizika za svaki proizvodni pogon, mesto skladitenja ili transport hemijskih materija (karta hazarda), a ukljuuje: poznavanje fiziko-hemijskih osobina, fiziko-hemijske karakteristike moguih interakcija,

vreme i putevi njenog oslobaanja u okolinu, maksimalnu ili procenjenu koliinu koja se oslobaa,

apsolutne i relativne koncentracije (uglavnom u vazduhu),

stepen ekspozicije, populacije i posledice po zdravlje eksponiranih osoba,

odnos izmeu potrebe i mogunosti dostupnih resursa (ljudski i materijalno tehniki potencijal) za saniranje akcidenta,

izradu uputstava (elaborata) za brzi odgovor na akcidente.

Brzi odgovor u sluaju akcidenta podrazumeva izvanredno sinhronizovano uee vie slubi, institucija i pojedinaca: zdravstvena sluba, policija, vatrogasci, komunalna preduzea, specijalizovane ekipe jedinica i ustanova Vojske, industrijska preduzea sa graevinskim i drugim mainama za raiavanje, saobraajna preduzea (za eventualnu evakuaciju), sredstva javnog informisanja, hidrometeoroloka sluba, druge institucije i pojedinci koji mogu biti od znaaja u neposrednoj akciji zbrinjavanja.

Efikasna rehabilitacija u direktnoj je zavisnosti sa kvalitetom analiza, javne svesti, institucionalne volje, sposobnosti i mogunosti za njenu realizaciju.

17.Mere otklanjanja od udesa sanacijaMere otklanjanja od udesa sanacija obuhvataju: plan sanacije i izvetaj o udesu.

Na osnovu prethodnih analiza potrebno je dopuniti postojee planove razliitim preventivnim merama, kao i mere i delotvornost sistema intervencija na neeljene dogaaje.

Sprovoenjem mera za otklanjanje od udesa i sanacije potrebno je uskladiti postojee planove i novonastale situacije. Planovi bi trebali da se zasnivaju na teoretskom znanju, iskustvu i merama koje se trebaju primeniti da bi se spreile, zbrinule i umanjile ljudske rtve i materijalni gubici izazvani prirodnim, tehnolokim i socioekonomskim mirnodopskim krizama, nesreama i katastrofama.

Planovi moraju u potpunosti da korespondiraju sa krajnjim ciljem uz evidentnu orijentaciju na ponovno uspostavljanje kljunih slubi i funkcija, na krajnje osmiljen pristup obnovi i izgradnji postradalog (ugroenog) podruja prema vremenskoj dinamici iskazanoj u nedeljama, mesecima i godinama to sledi nakon vanredne situacije.

18.Upravljanje rizicima u vanrednimsituacijama i njene specifinostiJedna od kvalitetnih mera i preporuka i kao ostvarenje prelaza na praktinu primenu neke od metode upravljanja, zasnovanim na analizama i ocenama rizika kao kvantitativna karakteristika opasnosti za stanovnitvo i okruenje od povienih opasnosti, je upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.

Nezavisno od promena po kojima ocenjujemo rizik, nastajanja odreenih teta, a za ocenu (prognozu) rizika opredeljujemo se najee po osnovi reavanja opasnih dogaaja i poosnovi nastajanja teta od njih.

Kljuni parametri na osnovu kojih ocenjujemo rizike su vreme i nivo tete, a za ocenu tj. prognozu rizika opredeljujemo se brojem realizacija opasnih situacija i nivoa teta nastalih od njih.

U bilo kom sluaju za upravljanje rizicima osnovna je procena rizika celokupne aktivnosti na realizaciji najboljeg reenja uz primenu ogranienja resursa i vremena.

Za upravljanje rizicima obino traimo reenje, zasnovano na subjektivnim miljenjima i ignoriui socijalno-ekonomske aspekte, koji u znaajnom stepenu opredeljuju nivoe bezbednosti linosti i teta. Nauni prilaz u iznalaenju reenja integralnog razvoja drutva, bezbednost oveka i okruenja u uslovima povienih uslova ivota kao i individua, treba da proizie iz vie miljenja, osnovanog na koliinskim analizama rizika i posledica prihvaenih (dobijenih) reenja. Ova reenja primenjuju se u okviru sistema upravljanja rizicima.

Upravljanje rizicima predstavlja jedan organizovan proces identifikacije rizika, merenja i izbora metoda za razvoj i primenu opcija za njegovo upravljanje u vanrednim situacijama. U skladu sa tim na slici 9 je prikazan jedan od pristupa organizacije upravljanja rizicima imajui u vidu da je vanredna situacija poseban vid rizika.

Upravljanje rizicima u vanrednim situacijama obuhvata:

1)ustanovljenje nivoa moguih rizika (uzimajui u obzir i socijalno-ekonomske faktore);

2)sistem monitoringa,

3)analizu rizika,

4)prognoziranje vanrednih situacija (kao osnovna delatnost za smanjenje rizika vanrednih situacija);

5)sistem spreavanja vanrednih situacija i mehanizme njihove regulacije;

6)sistem likvidacije vanrednih situacija, ukljuujui operativno reagovanje na vanrednu situaciju, tehnika sredstva i tehnologiju sprovoenja havarijsko-spasilakih delatnosti, prioritetne zatite ivota i rehabilitaciju postradalog stanovnitva.

20. Kontekst upravljanja rizicima u vanrednim situacijama

Znanje i tehnologija koje je potrebno primeniti u ovim reenjima su iroko dostupni. Smanjenje uticaja vanrednih situacija ili smanjenje rizika od vanrednih situacija predstavlja zbir svih mera koje mogu biti preduzete sa ciljem smanjenja ranjivosti socio-ekonomskog sistema na opasnosti. Mere pokrivaju irok spektar aktivnosti koje se kreu od spreavanja vanrednih situacija sve do mera iji je cilj limitiranje ozbiljnosti katastrofe kada se ona ve desi. Jasne informacije i politiko angaovanje su osnova uspenih mera za spreavanje vanrednih situacija (katastrofa).

Ovo je stalno tekui proces, koji nije ogranien ni na jednu vanrednu situaciju. On trai da se motivie javnost, da se ukljue u svesni upravljaki sistem vanrednim situacijama, pored tradicionalnog odgovora na neku od vanrednih situacija. Smanjenje vanrednih situacija i njihovih posledica je po prirodi multi-sektorsko i interdisciplinarno i ukljuuje mnogo varijante meusobno povezanih (interoperabilnih) aktivnosti na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou.

21.KARAKTERISTIKE I SPECIFINOSTI SISTEMAUPRAVLjANjA U VANREDNIM SITUACIJAMARealnost savremenog drutva ne odlikuje samo pojava novih pretnji i rizika, nego i nove mogunosti za prognozu i spreavanje nesrea i katastrofa. Ova mogunost obezbeuje informaciona savremena realnost, razvoj globalnih kompjuterskih i telekomunikacionih veza, usavravanje sistema upravljanja sa orijentacijom na zatiti stanovnitva.

Kao to smo videli vanredne situacije se mogu klasifikovati po razliitim parametrima, tako da tendencija kod irenje razmere vanrednih situacija zahteva ujedno preuzimanja kontramera za spreavanje vanredne situacije i njihovog uklanjanja, a samim tim i aktivnost na izgradnji sopstvenog upravljakog sistema sistema upravljanja u uslovima vanredne situacije.

Meutim, svaka od ovih vrsta rizika, opasnosti i pretnji, uvek kao posledicu imaju sadrinu i niz elemenata opasnosti koje se javljaju u VS, a time i potrebu za inami- nim odgovorom, odnosno upravljanjem u VS.

Ove aktivnosti globalno obuhvataju:

upravljanje vanrednim situacijama;

identifikaciju moguih vanrednih dogaaja;

formiranje scenarija razvoja ovih dogaaja;

analizu meusobne uslovljenosti dogaaja i posledica;

analizu uticaja razliitih faktora opasnosti iz okruenja (npr. analiza opasnih objekata iz okruenja); preduzimanje odgovarajuih preventivnih mera za minimizaciju ili eliminisanje mogunosti njihove pojave;

preduzimanje operativnih mera i mera sanacije u sluaju realizacije ovih dogaaja.

Svakom vanrednom dogaaju prethodi manje ili vie naruavanje normalnog procesa ili stanja. Karakter razvoja dogaaja i njegove posledice odreuju destabilizirajui faktor zavisno od vrste deavanja (dogaaja).

Okolnosti, koje se stvore na odreenoj teritoriji i koje prouzrukuju havarije, katastrofe, velike nesree ili pojave epidemija irokih razmera koje naruavaju ekoloke uslove za ivot stanovnitva, izazivanje ljudskih rtava i znaajne materijalne tete, poseduju sledee zajednike karakteristike:1) Opasnost za ivot i zdravlje koji znaajno utie na veliki broj ljudi;

2) Sutinsko naruavanje ekoloke ravnotee;

3) Izbacivanje iz ravnotee sistema svakodnevnog ivota;

4) Znaajne materijalne i ekoloke tete;

5) Neophodnost primene sile i sredstava u rejonu vanredne situacije;

6) Psiholoku uznemirenost kod velike grupe ljudi.

Analiza razliitih vanrednih situacija i izrada operativnih reenja zasluuje sloenu ocenu na osnovu faktora efektivnosti primene reenja. Karakteristino je da organi upravljanja obino izvravaju aktivnosti u uslovima veoma deficitarnog vremena, ogranienja tanosti i pouzdanost informacija.

Ovakvi uslovi koji proizilaze iz navedene situacije mogu proizvesti neracionalna i pogrena reenja, a iz kojih mogu proizii veliki gubitci. Ovo nas navodi na potrebu usavravanja sistema, orijentacije na prognozu i spreavanje VS, na zatitu stanovnitva i teritorije koje imaju posebno veliki znaaj i to kroz:

1) Izradu savrene strukture upravljanja, koje obuhvata tanost i organizaciju rada organizacionih struktura razliitih nivoa.

2) Izrade scenarija za potrebe stanovita i upravljanja u vanrednim situacijama.

3) Izgradnju i razvoj Dravne slube spasavanja i jaanje njihovih organa.

Za sistem upravljanja u uslovima vanredne situacije moemo rei da predstavlja jedan sloeni sistem planiranja i upravljanja procesima, aktivnostima, merama i funkcijama koji ima kao teini cilj zatitu ljudi, materijalnih dobara i drutva u celini, od negativnih posledica u vanrednim situacijama, tako da jedan gotov i ureen sistem upravljanja u vanrednim situacijama treba da zadovolji kriterijume koji zadovoljavaju zahteve za relizaciju jednog dinamikog sistema za rano upozorenje i dobijanja odgovarajuih odgovara za odreenu situaciju po zahtevanoj dinamici.

Dalje za upravljanje u uslovima vanredne situacije moemo da kaemo da predstavlja rezultat snage i vetine do kojeg odreena zajednica moe intervenisati ili upravljati opasnou u svrhu smanjivanja moguih efekata opasnosti, odnosno to je:

svesnost o postojanju opasnosti;

sankcionisanost iste u zakonu i drugim propisima;

provoenje potrebnih preventivnih mera i mera ublaavanja posledica (npr. izrada planova, formiranje odgovarajuih slubi i jedinica, nabavka opreme i sredstava, edukacija i obuka);

predvianje nastajanja opasnosti i uzbunjivanje stanovnitva;

organizovanje snaga u pripravnosti;

sposobnost intervencije (snagama i sredstvima), plansko ukljuivanje i uestvovanje javnih, vladinih i nevladinih organa u upravljanju u nesrei.

Zbog nepredvidivosti opasnosti, a i zbog sloenosti i znaaja posledica koje prirodne i druge nesree imaju na ivot i zdravlje ljudi, ivotinja i bilja, na bezbednost njhove imovine, analiza rizika i moguih posledica opravdano zasluuje punu panju.

S obzirom na to da posledice nastaju kao rezultat delovanja prirodnih i drugih nesrea, a one najee ne pogaaju samo usko podruje nego se reflektuju na iru regiju, neophodno se namee potreba vre i intenzivnije saradnje izmeu svih organa i institucija u zajednici koje se bave ovom problematikom, ali i meusobne saradnje zemalja u regiji.

U tom smislu definisani su sledei osnovni pravci delovanja kljunih za zajedniko delovanje: preventiva i pripravnost, priprema i planiranje, ublaavanje, odgovor i i oporavak, slika 10.

Priprema/Planiranje. Pripreme ukljuuju planiranje, uvebavanje i zajednike vebe. Plan mora omoguiti osnovu za efektivni udrueni odgovor na vanrednu situaciju bez obzira da li su iznenadne ili proizilaze iz ve poznatih rizika. Plan mora dati jasan i prihvatljiv okvir u kome e organizacije, slube i pojedinci moi adekvatno da sagledaju svoju ulogu.

Preventiva: Organizacije svih tipova su dune da ispituju sopstvena podruja aktivnosti, sopstvenu odgovornost, procene rizika, donesu mere zatite od potencijalnih pretnji i nesrea. Odreene vrste aktivnosti nose poznati rizik i subjekt su zakonske regulative za donoenje preventivnih mera, iji je cilj da eliminiu, izoluju ili redukuju ove rizike u meri u kojoj je to maksimalno mogue. One moraju znati i sa kojim drugim slubama e delovati u okviru zajednice u sluaju vanrednih situacija.

Odgovor: Poinje odmah po izbijanju vanredne situacije. Saradnja, koordinacija i komunikacija meu slubama su od vitalnog znaaja. Prve koje reaguju su slube od posebnog znaaja i to profesionalne slube ije je svakodnevno delovanje prilagoeno potrebama za reagovanje u odreenoj vanrednoj situaciji. Ostale slube ukljuuju se po unapred odreenim planovima.

Oporavak: Ova aktivnost se odnosi na oporavak u materijalnoj, socijalnoj, psiholokoj, politikoj i finansijskoj sferi od posledica vanrednih situacija. Predvianje posledica vanredne situacije i odgovarajui plan za oporavak moraju biti sprovedene ve od samog poetka akcije odgovora u sluaju vanredne situacije.

Ublaavanje: Primenom adekvatnih mera ublaavanja za minimiziranje efekata opasnosti unapreujemo sistem upravljanja vanrednom situacijom i smanjuje se rizik po bezbednost ljudi, materijalnih sredstava i prostora.

22. Osnovni pravci delovanja u vanrednim situacijama

23.Specifinosti stvaranja (izgradnje) i funkcionisanjasistema upravljanja u uslovima vanrednih situacijaProblem smanjenja sveukupnog rizika, posebno dejstava u uslovima vanredne situacije zahteva realizaciju vee koliine zadataka fundamentalnog i odgovarajueg karaktera. U prvom redu, to je zadatak izgradnje efektivnih sistema planiranja i operativno upravljanje kompleksnim merama za spreavanje i likvidaciju VS. Nacionalni sistem treba da ini osnovu izgradnje, odravanja i razvoja operativnih odbrambenih sposobnosti u miru.

Osnovna osobenost funkcionisanja sistema upravljanja u uslovima VS sastoji se u tome, to se vanredna situacija razvija nepredvidivo, iznenada i neoekivano. Kada ona nastane, pored sistema upravljanja proizilaze zadaci, koji nisu svojstveni stacionarnom reimu organizacije. Analiza funkcionisanja sistema upravljanja u uslovima VS moe se izvriti i na osnovu poreenja sa sistemima tradicionalnih sistema upravljanja i tako se mogu uoiti meusobne razlike, Tabela 4.

Zadaci koji proizilaze nastankom vanredne situacije po svom karakteru i znaaju u mnogo toga se razlikuju od izvrenja zadataka u stacionarnim uslovima. Razlike se najee ogledaju u sledeem:

postojei planovi rada ne odgovaraju novoj situaciji;

pojavljuju se novi zadaci;

stiu velike koliine informacija koje treba obraditi i analizirati.

Zbog same specifinosti situacije i naina reagovanja u odnosu na normalnu situaciju, razlike se ogledaju u sledeem:

postoji opasnost da doe do opte panike;

opasnost za donoenje nepromiljenih odluka zbog nesnalaenja u neoekivanoj situaciji;

nespremnost rukovodstva za brzo prilagoavanje novonastaloj situaciji, to usporava istem sprovoenja potrebnih bezbednosnih mera.

24.Faze razvoja vanredne situacijeFunkcionalna struktura sistema upravljanja u spreavanju vanrednih situacija i delovanju u vanrednim situacijama, mora obuhvatiti itav niz problema koji se odnose na takve situacije, ukljuujui neophodne korake prognoziranja, spreavanja i otklanjanja njihovih posledica.

U skladu sa nastankom i razvojem vanredne situacije moemo posmatrati sledee procese: akumulacija negativnih uzroka; iniciranje vanrednog stanja; proces vanrednog stanja; dejstvo preostalih (neotklonjenih faktora); potpuno otklanjanje vanrednih situacija.

Navedeni procesi svih tipova vanredne situacije svih tipova u svom razvoju sadre sledee faze (stadijume), slika 12:

I) pre vanredne situacije:

faza svakodnevnog rada normalni reim (stacionarno funkcionisanje);

faza povienog stepena gotovosti (aktivna priprema i preventivne mere);

II) za vreme: faza vanredne situacije (delovanje u vanrednim situacijama);

III) posle: faza posle vanredne situacije (otklanjanje dugotrajnih posledica vanrednih situacija).25.Faze razvoja i okviri trajanja vanredne situacije po fazama

I) Faza pre vanredne situacijea) faza svakodnevnog rada (stacionarno funkcionisanje);

Faza svakodnevnog rada predstavlja period normalnog odvijanja stanja ili procesa. To je faza spreavanja i planiranja koja moe biti dugotrajna (meseci do nekoliko godina i decenija) i to kroz:

Definisanja i stvaranja normativa, zakonodavnih i ekonomskih mehanizama koji su usmereni na minimiziranje rizika i teta u vanrednim situacijama.

Preventivni plan koji mora biti fleksibilan da bi se na osnovu njega mogao napraviti konkretan program aktivnosti, ukljuujui hitne mere za spasavanje i druge neodlone aktivnosti. Njime se odreuju potrebe u ljudstvu, prostoru, materijalna sredstva i reavanje moguih "uskih grla" u sistemu materijalno-tehnikog obezbeenja. Mogunost i vrednost takvog plana u trenutku nastanka vanredne situacije je u tome to e on pomoi da se maksimalno skrati vreme prikupljanja informacija i donoenja potrebnih operativnih odluka.

Faza svakodnevnih aktivnosti karakterie odsustvo informacija o vidljivim znacima mogueg nastanka vanredne situacije. Zadatak sistema upravljanja u tim uslovima sastoji se od protivakcidentnih preventivnih planova, koji u osnovi obuhvataju:

zbir informacija za prognoziranje i mogunosti razmera VS;

stavljanje u funkciju resursa neophodnih za otklanjanje VS;

realizaciju scenarija dejstava u sluaju nastanka VS koje zahteva efektivno

reagovanje na oekivane probleme;

sertifikaciju i kategorizacija organizacija, fabrika, tehnologija, delova teritorije, regiona itd.

b) faza povienog stepena gotovostiPrva faza povienog stepena gotovosti odlikuje se postojanjem informacija o potencijalnoj pretnji nastanka vanrednih situacija.

Ova faza u svojoj realizaciji obuhvata sledee aktivnosti:

Pripremu i realizaciju detaljnih planova mera za spreavanje ili ublaavanje posledica vanredne situacije na bazi unapred pripremljenih scenarija njenog irenja i preduzimanja odgovarajuih aktivnosti;

Realizaciju metoda preventivnog otkrivanja mogunosti nastanka i razvoja vanredne situacije i brzog reagovanja na promene vanrednih prilika;

Prognozu mogunosti nastanka vanredne situacije i sprovoenje procedura preventivnog planiranja koje se baziraju na redovnoj proceni tendencija razvoja postojee situacije, kao i resursa koji su potrebni za njeno poboljanje, stabilizovanje i za ublaavanje posledica vanredne situacije.

Vano je zapaziti da je nedostatak potrebnih informacija najee osnovna prepreka za organizovanje sistema ranog spreavanja. U mnogim sluajevima to je uslovljeno nedovoljnim angaovanjem na polju otkrivanja i korienja potrebnih informacija.

Momenat kada prikupljeni podaci sa visokim stepenom verovatnoe potvruju da je pogoranje situacije nepovratno i da je potrebno preduzimanje protivmera, nazvaemo momentom poetka vanredne situacije. Ovaj momenat je najopasniji i kritian je za lica koja prva moraju da reaguju na pojavu vanredne situacije da dou na licu mesta i da vetim, preciznim i profesionalnim delovanjem zaponu rad na otklanjanju vanredne situacije.

Osnovni uzroci kanjenja u preduzimanju odgovarajuih mera: 1) Inertnost sistema informisanja. Objanjava se potrebnim vremenom za posmatranje, obradu i interpretaciju rezultata posmatranja i prenoenja dobijenih informacija odgovarajuim rukovodiocima. Inertnost je takoe posledica gubitka vremena zbog razmene informacija meu rukovodiocima radi zauzimanja zajednikog stava.

2) Neophodnost provere i potvrde pouzdanosti informacija o nastanku vanredne situacije. Provera i potvrda pouzdanosti informacija je neophodna, iako e neki rukovodioci, ak i kada su apsolutno pouzdane informacije, tvrditi da nije potpuno sigurno da e nastati vanredna situacija i da e predstavljati opasnost. Oni e zastupati miljenje da treba jo malo saekati i posmatrati da li e opasnost sama od sebe proi.

3) Psiholoka osobina oveka. Zakanjenje adekvatnih reakcija kod vanrednih situacija izazvano je neprihvatanjem neuobiajenog, budui da su pojedini rukovodioci, kao i ovek uopte, navikli da veruju prolosti, uobiajenom iskustvu i da odbacuju novo, smatrajui to neverovatnim i neosnovanim. Kanjenje najee opravdavaju potrebom da se uvere u pouzdanost i preciznost informacija o vanrednoj situaciji.

4) Drugi razlozi, po pravilu, dovode do velikog kanjenja u adekvatnom reagovanju rukovodstva na pojavu vanredne situacije i do znatnog poveavanja tete. U mnogim sluajevima oni mogu da anuliraju potencijalne mogunosti podsistema prognoziranja, protivakcidentnog preventivnog planiranja u celini.

Da se ne bi izgubile i da bi se potpuno iskoristile postojee mogunosti i prednosti, potrebno je da se ne samo pobolja rad podsistema za protivakcidentno preventivno planiranje, ve i da se povea spremnost rukovodilaca za rad u uslovima neodreenosti visokog stepena i njihova sposobnost da uzimaju u obzir dugorone prognoze bez obzira na nepreciznost i nepotpunost.

Druga faza vanredne situacijeOvu faza predstavlja proces vanrednih pojava, koje proizilaze kao rezultat naruavanja normalnog stanja, ukazujui na nepoeljna uzajamna dejstva na stanovnitvo, objekte i prirodno okruenje.

Zadaci sistema upravljanja u vanrednim situacijama za razliku od uobiajenih sistema planiranja i upravljanja (ukljuujui sisteme stratekog planiranja) koji treba da razmatraju strateke zadatke za relativno dugi period, sistemi upravljanja u vanrednim situacijama moraju da dejstvuju u realnom vremenu. Osnovna karakteristika upravljanja u vanrednim situacijama su strateki zadaci koji moraju da se reavaju operativno i neprekidno u ogranienom vremenskim intervalu.

Za vreme vanrednih prilika potrebno je izvriti reorganizaciju obaveza i angaovanje sredstava u skladu sa nastalom situacijom, a u cilju realizacije osnovnog zadatka tj. donoenje brzih i efikasnih odluka radi spreavanja panike.

Poetak reagovanja sistema rukovoenja na pojavu vanredne situacije prvenstveno je povezan sa nestandardnim, vanrednim i radikalnim merama. Ove mere se dele na strateke i taktike (operativne).

Strateke mere su vezane za znaajnu reorganizaciju postojeeg sistema upravljanja, formiranja i poetka rada nove funkcionalne strukture sistema, organizuju hitnu slube, formiranje nove informacione sredine i odgovarajueg informacionog sistema.

Planiraju se i odreuju strateki ciljevi u zatiti i naini upravljanja u VS, odnosno naini kako da se ove mere i akcije sprovedu u okviru sistema.

Organizacija, obaveze i ostali uslovi uestvovanja u sistemu zatite i spasavanja, ureuju se posebno propisima i planovima zatite. Masovnost je samo jedna od karakteristika sistema zatite i spasavanja, izraena kroz iroko ukljuivanje graana u sprovoenju mera samostalne i uzajamne zatite na principu samopomoi i pomoi.

Operativne mere sutinski ne menjaju uobiajene organizacione odnose. Obino se svode na rukovoenje realizacijom standardnih funkcija, vezanih za obezbeenje neprekidnog rada sistema upravljanja u novim, teim uslovima. Osnovni cilj ovih mera nije da se zaustavi irenje vanredne situacije ili da se otklone njene posledice, ve da se obezbedi funkcionisanje sistema upravljanja u vanrednim situacijama.

Sloeni, i esto nepredvieni problemi u VS, koji se nameu, zahtevaju dinamian odgovor ne samo u proceni i planiranju mera i akcija, ve i u detekciji alarmnog stanja realnog sistema koji se titi ili posmatra. Odnosno, na svako rano upozorenje o moguem naruavanju realnog stanja sistema ili na VS, sistem mora adekvatno da odgovori organizaciono i funkcionalno.

Trea faza otklanjanja posledicaFaza otklanjanja posledica vanrednih situacija se odlikuje nepostojanjem aktivnih ugroavajuih elemenata vanredne situacije i sprovoenjem mera za uspostavljanje normativnog funkcionisanja objekta.

Zadatak sistema rukovoenja u vanrednim situacijama u okviru ovog reima je operativno i dugorono planiranje aktivnosti za ublaavanje ili potpuno otklanjanje posledica vanrednih situacija. Treba napomenuti da je korigovanje donetih dugoronih i operativnih planova naroito potrebno kada se otklanjanje posledica vanrednih situacija privodi kraju. To se objanjava injenicom da pruanje pomoi, po pravilu, zaostaje za realnim potrebama; najvei obim esto dolazi u trenutku kada su potrebe za njom smanjene.

Ova faza karakterie ogranienje izvora informacija od momenta lokalizacije vanrednih situacija, do potpune likvidacije direktnih i posrednih opasnosti, ukljuujui sve lanane, sporedne i druge posledice. Ova faza kod nekih vanrednih situacija moe po vremenu zapoeti pre zavretka druge faze. Predloena faza moe trajati godinama, pa i decenijama.

Kako se ponaati pri nastanku pojedinih opasnosti, pitanje je koje trai odgovor vekovima. Danas je takvo pitanje jo aktuelnije, jer su zadnjih decenija prirodne i tehniko-tehnoloke opasnosti zahvatile ogromna prostranstva. Spreavanje, izbegavanje ili umanjivanje moguih posledica od neoekivanih dejstava namee pitanje efikasne intervencije u svim fazama nastajanja katastrofe pri emu se obavezno postavljaju sledei zahtevi:

kako to pre otkriti predstojee opasnosti i njihove mogue posledice;

koji organi i organizacije moraju odmah reagovati i kako usmeravati njihove aktivnosti;

ta uiniti da svi drutveni subjekti spremno reaguju na sve pojave koje ih ugroavaju;

kojim redosledom ukljuivati u akcije zatite i spasavanja heterogene uesnike;

koja dokumenta kao operativna akta pripremiti pre nastanka katastrofe;

koje mere i radnje preduzimati nastankom katastrofe.

Navedeni i drugi zahtevi nedvosmisleno istiu obavezu uesnika zatite i spasavanja da dobro upoznaju izvore, uzroke i posledice pojedinih opasnosti i da iznalaze odgovarajua reenja organizacionog, tehnikog, medicinskog i drugog karaktera koja e na efikasan nain pruiti zatitu stanovnitvu, njihovim materijalnim dobrima i spreititi degradaciju ivotne sredine.

Kako vanredne situacije zahtevaju brzu reakciju od svih uesnika u momentu njenog nastajanja, otuda se zahteva izuzeto koordinacija i pravovremeno delovanje svih uesnika. Brzo i efektivno reagovanje a u funkciji uspostavljanja efikasnog integrisanog sistema upravljanja u vanrednim situacijama zahteva interoperabilnost podataka koje se u optem smislu odnosi na sposobnost meusobne razmene informacija izmeu razliitih sistema.

26.DINAMINOST MODELA UPRAVLjANjA VANREDNIM SITUACIJAMASistemom upravljanja u vanrednim situacijama utvruje se organizaciona struktura, podela odgovornosti i procesa, razrada procedura, i vri se raspodela resursa u cilju spreavanja nastanka nesrea velikih razmera.

U okviru razvoja dinamikog modela upravljanja u vanrednim situacijama svaka organizacija treba da definie smernice za upravljanje i to u skladu sa svojim zahtevima i zahtevima okruenja koji bi sistemu upravljanja omoguio adekvatan odgovor, kao jedan dinamiki proces.

Poetak reagovanja sistema rukovoenja na pojavu vanredne situacije prvenstveno je povezan sa nestandardnim, vanrednim i radikalnim merama. Sama kompleksnost ovakvih situacija zahteva strateki pristup koji treba da obezbedi:

identifikaciju moguih vanrednih situacija sastavljanje potrebnih situacionih mapa, prouavanje uzroka vanredne situacije;

prognozu irenja vanredne situacije modeliranje dinamike njenog irenja i procena resursa (materijalnih, finansijskih, radnih i dr.) koji su potrebni za otklanjanje vanredne situacije, kao i procena neophodnosti evakuacije stanovnitva;

pripremu i analizu strategije otklanjanja vanredne situacije i njenih posledica podela teritorije na oblasti i zone snabdevanja, odreivanje odgovornih lica, utvrivanje potrebnog broja operativnih timova i njihovo rasporeivanje, organizacija zatvorenih zona i zona patroliranja, organizovanje evakuacije (potpune ili delimine) zavisno od razmere dejstava nastalom situacijom;

planiranje i operativno rukovoenje u organizovanju odreenih aktivnosti utvrivanje prioriteta i njihova realizacija;

spasavanje, saniranje i druge neodlone aktivnosti odnosi se prvenstveno na aktivnosti vezane za obavetavanje i javljanje, pruanje pomoi i niz drugih mera na otklanjanju i ublaavanju posledica nastale vanrednom situacijom.

Upravljanje u vanrednim situacijama predstavlja jedan kruni ciklus, koji je prikazan na slici 13.

27. Ciklus upravljanja vanrednim situacijama

Sistem upravljanje vanrednim situacijama organizovan je po fazama:

1) faza 1 pre nastanka vanredne situacije:

Preventiva i mere za ublaavanje,

Priprema,

Pripravnost i uzbunjivanje;

2) faza 2 za vreme vanredne situacije;

3) faza 3 posle vanredne situacije.

Faza 1. pre nastanka( Vs) Preventiva i mere za ublaavanjePreventiva i pripremljenost za sluaj vanrednih situacija su aktivnosti od primarnog znaaja za smanjenje i otklanjanje posledica i njih treba posmatrati kao integralni deo razvojne politike svih organizacija od stratekog znaaja, slika 14.

Ulazno/izlazni elementi sprovoenja mera preventive

Zahtevi: Za potrebe sprovoenja mera preventive i ublaavanja dejstava vanrednih situacija neophodno je da se uspostave odgovarajue slube koje bi se bavile poslovima upravljanja, kontrole i primenom propisa u oblasti upravljanja u vanrednim situacijama.Predlog za realizaciju: Da bi se realizovao jedan integralni sistem upravljanja u vanrednim situacijama u svim fazama, a u funkciji obezbeenja visokog nivoa interoperabilnosti, neophodna je primena ili izrada studije (strategije) ukljuujui:

integralne procene opasnosti,

analize ranjivosti i povredivosti objekata i teritorije, razvoj nacionalnih kapaciteta za potrebe spreavanja i upravljanja u vanrednim situacijama; objedinjavanje svih aktivnosti usmerene za zatitu ivota, zdravlja i imovine graana.28. Predvianje opasnosti i modelovanje Zahtevi: Organizacije od stratekog znaaja treba da stvore potrebne preduslove za blagovremene informacije o moguim opasnostima (od poara, elementarnih nepogoda i tehniko-tehnolokih nesrea) i planiranje aktivnosti koje se preduzimaju kada nastane ovakva situacija i to kroz: predvianje, procenu, analizu i modelovanje.

Kako su vanredne situacije iznenadne i nepredvidive neophodno je da postoje objektivne procene uz pomo adekvatno izabrane metode.

Kao rezultat analize potrebno je dobiti odgovore na pitanja kao to su:

Koji su to rizini objekti?

Koje se radnje preduzimaju?

O kojim se opasnostima radi?

Koje vrste rizika mogu biti izazvane opasnostima koje prete?

Gde su ugroeni objekti? Koliko su oni osetljivi?

Na koji nain mogu biti pogoeni?

Koje su posledice?

Koje su zone rizika na licu mesta i izvan mesta dogaaja?

Predlog za realizaciju: Procene, analize i operativni planovi su podaci odreenog stepena tajnosti kojeg na temelju posebnih propisa trebaju da utvruju nosioci njihove izrade. Pored procene u trenutnoj situaciji trebalo bi izvriti procenu ranjivosti na nivou stratekih organizacija za dui period (npr. 5 do 8 godina).Planiranje- praenje i mapiranje rizika Zahtevi: Izradom planova za praenje rizika na osnovu analiza, procena, dobijenih matrica ugroenosti i moguih posledica potrebno je utvrditi:

vrste rizika;

mere za zatitu i spasavanje;

operativne jedinice;

ljudske resurse i materijalno-tehnika sredstava koje je mogue angaovati za popunjavanje operativnih jedinica;

nain sprovoenja pripravnosti i nain mobilizacije operativnih jedinica;

odgovornost i ovlaenja za upravljanje u zatiti i spasavanju;

delovanje operativnih jedinica i drugih uesnika zatite i spasavanja;

nain odravanja reda i bezbednosti prilikom intervencija;

nain otklanjanja posledica rizika;

nain obezbeivanja finansijskih sredstava za sprovoenje plana i druge mere i aktivnosti potrebne za sprovoenje zatite i spasavanjaRealizacija: Planovi organizacija od su od stratekog znaaja za praenje i mapiranje rizika, i predstavljaju procesnu funkciju kojom se iznalaze optimalna reenja i postupci, u skladu sa postojeim zakonima i propisima usaglaeni sa nacionalnim akcionim planovima. Prostorno planiranje i mapiranje rizika

Zahtevi: Sprovoenjem odgovarajuih urbanistiko-graevinskih mera obezbediti:a) Smanjenje povredivosti urbanistikih i graevinskih sadraja;

b) Bru revitalizaciju sadraja neophodnih za ivot i rad;

v) Zahtevi za uspenu realizaciju mera zatite ljudi, materijalnih sredstava i objekata, sa naglaskom na preventivni karakter. Realizacija: Kroz urbanistike i prostorne planove potrebno je sprovoditi dugorone mere zatite, pre svega kroz preventivne mere zatite uz potreban nivo usaglaenosti svih relevantnih struktura na odreenom podruju sa definisanim prioritetima i zadacima sa akcentom na nain reavanja vitalnih struktura kao to su vodosnabdevanje, energija, saobraajnice, obezbeenje vitalnih sistema veza i sl.

- Verifikacija

Zahtevi: Verifikaciju treba sprovesti po zavrenim analizama i procenama.

Realizacija: Kriterijume za verifikaciju obavezno uskladiti sa postojeim zakonima i propisima. Svest javnosti i edukacija ljudi

Zahtevi: Realizacijom ciljeva za obezbeenja svesti javnosti i obrazovanja treba da se obezbedi:

Razvijanje oseanja solidarnosti meu graanima i obaveze prema zajednikim obavezama u zatiti i spasavanju od elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea, ekolokih katastrofa;

Priprema organizacija i graana (obrazovanje i obuka) za aktivnije delovanje u zatiti i spasavanju;

Podsticanje svih delova drutva i osposobljavanje za delovanje u zatiti i spasavanju.

Za postizanje ovih ciljeva neophodan je visok nivo interoperabilnosti koji zahteva kvalitetnu koordinaciju, kooperaciju i neprekidno naglaavanje vanosti funkcionalnog sistema upravljanja, kontrole, strategije i procedura u vanrednim situacijama.

Realizacija: Svest o potencijalnim koristima od mogueg smanjenja katastrofa kao posledica vanredne situacije ne treba da bude ograniena na usko specijalizovane krugove ve treba uspeno da bude prenesena na sve delove drutva i organizacija, a naroito na one subjekte koji donose odluke.30.Ulazno-izlani elementi sprovoenja mera pripravnosti

Izrada scenarija je :

Zahtevi: .upostavljanje slube koja bi se bavila poslovima kontrole primene propisa u oblasti zatite i spasavanja;

organizovanje jedinica za zatitu i spasavanju stanovnitva od elementarnih nepogoda, tehnikih i tehnolokih nesrea i

opremanje u skladu sa stepenom procenjene ugroenosti teritorije i stanovnitva.

Opti zahtevi kod izrade scenarija obuhvataju:

neprekidno prikupljanje podataka o moguem riziku;

stavljanje u funkciju sistem za javljanje i obavetavanje uesnika u zatiti i spasavanju;

obavetavanje stanovnitva, kao i nadlenih organa i odgovornih lica zaduenih za zatitu i spasavanje;

primena odgovarajuih mera za poveanje interventne spremnosti i aktiviranje nadlenih organa i operativnih jedinica za zatitu i spasavanje;

obezbeivanje javnog reda i mira na ugroenom podruju;

preduzimanje drugih mera povezanih sa zatitom i spasavanjem (stvaranje uslova za blagovremeno reagovanje, prioriteti, primena standarda itd).

Realizacija: Razvojem scenarija i njihovim uvoenjem u operativnu upotrebu treba obuhvatiti i zahteve primenu proaktivne strategije koji ukljuuju: protokole, procedure i scenarije za razliite situacije;

blagovremenu informisanost koja je usko povezana sa kvalitetom organizovanosti;

primenu savremenih tehnolokih reenja, iskustava, baze podataka i naunih dostignua i stalnu modernizaciju i osavremenjavanje postupaka u vanrednim situacijama.31.Planiranje priprema za upravljanje- VS Zahtevi: Obezbediti detaljne planove u svakoj organizaciji, na svim nivoima zajednice (lokalnom, okrunom i nacionalnom), kao i u svim profesionalnim i volonterskim organizacijama, u skladu sa izraenim studijama.

Interoperabilnost planova i programa:

obezbediti poboljanjem meusobne komunikacije, kvaliteta istraivanja i razvoja i primenu ekspertskih znanja i izabranih metodologija. Predlog za realizaciju: Dobro uraeni planovi treba da predstavljaju generalni okvir i da se zasnivju na teoretskom znanju, iskustvu i merama koje se trebaju primeniti u cilju spreavanja, zbrinjavanja i umanjenja ljudskih rtava i materijalnih gubitaka izazvanih vanrednim situacijama bilo kog oblika.

Trening: Zahtev:Sve operativne snage koje planski sprovode pripreme za uestvovanje u aktivnostima zatite i spasavanja opremiti, struno osposobiti i uvebavati za uestvovanje u zatiti i spasavanju, bilo kroz obavljanje redovnih poslova, osnovnih i dopunskih obuka, kurseva, radionica ili putem nekog oblika vebi.

Realizacija: Neophodno je obezbediti kontinuitet osposobljavanja kod svih uesnika u sistemu upravljanja u vanrednim situacijama, koje je bazirano na razliitim oblicima edukacija, vebi i primeni znanja i iskustava.32. Ulazno-izlazni elementi za potrebe sprovoenje mera uzbunjivanja

* jedinstven broj za prijavu vanrednih dogaaja (jedinstven broj u Evropi je 112)

33. Monitoring u realnom vremenu i predvianjeZahtev: Sistem monitoringa duan ja da obezbedi, prijem, prikupljanje, obradu i distribuciju informacija. Neophodno je obezbediti kontinuitet monitoringa, koordinaciju i visok nivo interoperabilnosti u svim fazama razvoja vanredne situacije u cilju obezbeenja efikasnog odgovora na sve pojave nastale vanrednom situacijom.

Realizacija: Za funkcionalnost monitoringa neophodno je izvriti kvalitetan izbor senzora i drugih sredstava za osmatranje i javljanje.

Rano upozorenje

Zahtevi: Za blagovremenost, obradu i analizu potrebne su informacije u to kraem vremenskom intervalu i na siguran i pouzdan nain distribuirati ih centrima za upravljanje vanrednim situacijama, koji dalje postupaju po definisanim postupcima, Tabela broj 5.

Potrebno je obezbediti visok nivo organizovanosti, kao i postojanje uputstva za rano upozoravanje radi aktiviranja planova za intervencije. Realizacija: Preduslov za pouzdano funkcionisanje ranog upozorenja je kvalitetna priprema za sluaj vanrednih situacija i postojanje sistema za pravovremeno upozoravanje koji dobro funkcionie i koji moe da prenese precizne informacije stanovnicima koji su u opasnosti, na pouzdan i pravovremen nain.

Tabela 5: Pitanja za rano upozorenjePitanjaOdgovori

Gde!!-opis lokacije i neposredne okoline ukljuujui geografsku lokaciju, meteoroloke, geoloke i hidrografske uslove;

-identifikaciju izvora rizika, ugroene objekte i ostale aktivnosti vezano za uzronike opasnost i koje mogu izazvati nesree veih razmera,

opis lokacije gde moe doi do nesrea veih razmera.

ta !

-opis glavnih aktivnosti i objekata (prema kategoriji objekata) koji su ugroeni i koji su od vanosti sa bezbednost stanovnitva, opis izvora rizika i uslova pod kojima se mogu dogoditi nesree veih razmera, zajedno sa opisom predloenih mera preventive;

-identifikacija opasnosti (prema kategorizaciji),

identifikacija mogue tetnosti, bilo trenutne ili odgoene, po ljude i okolinu,

ponaanje i mogunost razvoja situacije.

KADA !

-detaljan opis svih moguih scenarija u sluaju nesrea veih razmera i verovatnoa ili uslovi pod kojima se deavaju, ukljuujui rezime svih dogaaja koji mogu igrati ulogu u iniciranju svakog od ovih scenarija, bilo da su uzrokovani unutranjim ili spoljnim faktorima,-procenu obima i teine posledica od nesrea veih razmera, ukljuujui mape, fotografije ili u njihovu zamenu odgovarajuim opisom, kojim se opisuju podruja koja e verovatno biti pod uticajem nesree prouzrokovane na odreenoj lokaciji,

-opis tehnikih parametara i opreme koja se koristi da bi se obezbedila bezbednost odreene lokacije u kojoj postoji mogunost deavanja nesree veih razmera.

KAKO !opis opreme instalirane koja slui da se ogranie posledice nesrea veih razmera;

organizacija naina upozoravanja i sprovoenja mera intervencije,

opis svih resursa, unutaranjih ili spoljnih, koje je potrebno mobilizovati u sluaju nesree veih razmera,

rezime predvienih mera kao osnovu za izradu unutranjeg plana intervencije.

Komunikacioni i informacioni sistem Zahtevi: Uspostavljanje efikasnog komunikacionog i informacionog sistema (uz primenu savremenih tehnolokih reenja) koji bi neprekidno bio na usluzi svih potencijalnih korisnika. Ovakav pristup zahteva kontinuirani razvoj, projektovanje i realizaciju elemenata informacionih i komunikacionih sistema, koji treba da omogui: voenje baza podataka, redovno i vanredno izvetavanje u cilju analiza, procena, upravljanja i odluivanja kao i razmenu podataka;

organizovanje prikupljanja podataka o dogaajima i njihova distrubucija profesionalnim slubama, organima na nacionalnom nivou, organima lokalne samouprave i graanima.

prenoenje informacija, uputstava o postupanju, obavetenja graanima i slino preko sredstva javnog informisanja.

Realizacija: U delu preduzimanja svih neophodnih mera i aktivnosti na zatiti telekomunikacionih prenosnih puteva i samih informacija od nepoeljnih oteenja treba imati u vidu visok rizik kojem su izloeni ovi sistemi u vanrednim situacijama.

A 3.4. Scenario za identifikaciju vanrednih situacijaZahtevi: Obezbediti primenu savremenih tehnologija projektovanja i implementacije alatima za podrku izrade scenarija identifikacije, to olakava postizanje visokog nivoa interoperabilnosti scenarija realizovanih na razliitim nivoima upravljanja.

Dobra identifikacija i prepoznavanje problema kao prvi i osnovni korak u kome se definiu jasni pravci aktivnosti treba da se vodi kroz:

sakupljanje podataka (permanentno prikupljanje i prikazivanje podataka, relevantnih za odluivanje),

analize prikupljenih podataka,

obezbeenje kompatibilnosti kod izbora optimalnog reenja za odreenu situaciju (izbor adekvatnog scenarija).

Predlog za realizaciju: Sloenost procesa izrade scenarija identifikacije zahteva modifikovanje standardnih procedura i upotrebe individualnih sistema za podrku.Koristan pristup za izradu scenarija identifikacije, jeste i prikupljanje dopunskih informacija o oekivanjima i ogranienjima po svakom pitanju, odnosno alternativi koja se razmatra.A 3.5. Mediji za uzbunjivanje

Zahtevi: Nain obavetavanja javnosti u zavisnosti od faze razvoja treba organizovati putem:

1) Obavetavanja javnosti u okviru prevencije vanrednih situacijaU okviru aktivne distribucije informacija, nadleni organi vlasti i operateri treba da obezbede informacije o bezbednosnim merama i nainu postupanja u sluaju vanrednih situacija trajno dostupnim javnosti, posredstvom medija, korienjem Internet stranica, broura, seminara i javnih tribina, okruglih stolova, kao i na druge pogodne naine.

2) Obavetavanja javnosti u okviru kontrole vanrednih situacijaPrema vaeim evropskim standardima, u toku trajanja vanredne situacije, nadleni organi vlasti treba permanentno da obavetavaju javnost posredstvom tampe, radija i TV medija, Internet stranica i na sve druge raspoloive naine o:

uzrocima nastanka, lokalitetu i vrsti vanredne situacije, ukoliko su poznati,

uoenim pojavama koje su ve nastale kao posledica vanredne situacije;

strunoj oceni aktuelnog stanja i proceni daljeg razvoje pojave,

aktivnostima i merama koje se preduzimaju za spreavanje, ublaavanje i otklanjanje posledica pojave;

potrebnom nainu ponaanja stanovnitva za vreme vanredne situacije i prestanku opasnosti;

kao i o svim drugim injenicama koje smatraju relevantnim.

3) Po prestanku opasnosti, javnost treba upoznati sa rezultatima strunih analiza pojava, nastalih teta i planovima i sredstvima za njihovu sanaciju.Predlog za realizaciju: Da bi se obezbedio efikasan i pouzdan sistem obavetavanja i javljanja potrebno je razviti jednostavan i jedinstven proces izvetavanja za period pre, za vreme i posle preduzetih aktivnosti, kako bi se razmenila iskustva i blagovremeno preduzele odgovarajue mere zatite.Interoperabilnost u sistemu uzbunjivanja moe se postii usvajanjem i poznavanjem signala javljanja i obavetavanja, koji se mogu prikazati u sledeem obliku u odnosu na stepen pripreme:

zeleni stepen redovno stanje,

uti stepen povieno stanje,

narandasti stepen vii nivo,

crveni stepen najvii nivo,

sivi stepen kada je dolo do prirodne ili druge vee nesree ili kada nacionalni sistem zatite i spasavanja ne moe adekvatno da odgovori na procenjenu opasnost.

Nain i postupak javljanja i obavetavanja, jedinstveni znakovi za javljanje i obavetavanje kao i drugi standardni operativni postupci treba da se utvruju i primenjuju na jedinstven nain u svim nivoima upravljanja u vanrednim situacijama.

2.2.Faza 2 za vreme vanredne situacijeA4: Odgovor: Poetak reagovanja sistema rukovoenja na pojavu vanredne situacije prvenstveno je povezan sa nestandardnim, vanrednim i radikalnim merama. Vremensko ogranienje kao i ozbiljnost situacije zahteva visok nivo osposobljenosti svih struktura koje uestvuju u sistemu davanja odgovora na nastalu situaciju kao i primenu odgovarajuih mera. Na slici 17 prikazane su aktivnosti koje se preduzimaju u takvim situacijama. Slika 17: Ulazno/izlazni elementi kod sprovoenja aktivnosti odgovorana vanredne situacije

A 4.1.: Brzo i efikasno reagovanje

Zahtevi: Brzo i efikasno reagovanje zahteva: Uspostavljanje sistema reagovanja koji e da radi 24 sata dnevno, uz istovremeno odravanje kljunih funkcija organizacija od stratekog znaaja;

Nadgledanje potencijalnih vanrednih situacija i pripravnost za angaovanje ljudi i sredstava, kako bi se osiguralo brzo reagovanje;

Razvoj, stvaranje i koordinacija operativnih snaga;

Upravljanje razvojem, izgradnjom, donoenjem, sprovoenjem i uspostavljanjem Plana za hitno reagovanje za sve vanredne situacije;

Razvoj efektivne organizacione i strune saradnje sa okruenjem radi obezbeivanja koordinisanog odgovora i obnove;

Uspostavljanje jedinstvene mree za regovanje po svim nivoima upravljanja vanrednim situacijama (nacionalni, lokalni), kao i primenu standarda za postizanje interoperabilnosti mrenih komunikacija.

Predlog za realizaciju: Za uspeno aktiviranje planova za brzo reagovanje neophodno je posedovati:

kvalitetnu analizu i evidenciju o resursima,

redovnu aurnost podataka o resursima,

identifikacija i osnovne podatke o kadrovima, sredstvima na upotrebi i drugim definisanim vrstama resursa,

A 4.2. Telekomunikacioni sistem za vanredne situacije

Zahtev: Neophodno je uspostaviti efikasan komunikacioni i informacioni sistema koji bi neprekidno bio na usluzi graanima i organizacijama kroz:

Organizovanje prikupljanja podataka o dogaajima i njihova distribucija profesionalnim slubama, dravnim organima, organima lokalne samouprave i graanima;

Prenoenje informacija, uputstava o postupanju, obavetenja graanima i slino preko sredstva javnog informisanja.

Predlog za realizaciju: Pruaoci javnih telekomunikacionih servisa duni su da omogue korisnicima javne telefonske mree, besplatno pozivanje telefonskih brojeva za hitne intervencije, kao i pristup jedinstvenom broju za vanredne situacije, sa bilo kojeg komunikacionog ureaja.

A 4.3. Razumevanje situacije i obavetavanje javnostiZahtevi: Obezbediti permanentno obavetavanje javnosti posredstvom planiranih i raspoloivih servisa za obavetavanje i javljanje (tampe, radio i TV medija, Internet stranica) i na sve druge raspoloive naine o:

uzrocima nastanka, lokalitetu i vrsti akcidenta, odnosno vanredne situacija, ukoliko su poznati,

uoeni