20 Dadaizam i Disan

7/14/2019 20 Dadaizam i Disan

1/7

14. 12. 2012.

D a d a i z a m

Dadaisti ne ele vou, ne ele predvodnika koji bi ih doveo do toga da budu isti kao ve postojeisistem. Treba razoriti jedan svet, da bi se na njegovo mesto doveo drugi u kojem nita ne bipostojalo. Dian je u svemu tome imao vrhunski uinak. Iznad sistema umetnosti je sistemkapitalizma u svim svojim fazama. Umetnost je mehanizam koji predstavlja podsistem koji

uspeno obavlja svoju funkciju. To je vreme Revolucije u Rusiji; mogue je da su konstruktivistikeideje anti-umetnosti mogle da polau neku nadu u promeni koncepta umetnosti. Tako bi se naterenu nalo drutvo bez umetnosti, kao to i pre modernizma, u prolosti, umetnost nijepostojala. Isto tako mogue je da umetnost moe da nestane ili da se toliko promeni da budepotpuno neprepoznatljiva. Uz pomo medija i sve vee digitalizacije umetnik vie nije tolikomisteriozan. Nekada je bilo dovoljno da umetnik naslika samo portret ili neki pejza, a danas seslike proizvode neprestano i uopte nisu umetnike. Svet je toliko postao pretrpan razliitimslikama da je umetnost zatrpana i zanemarena, a ipak nam je i dalje potrebna. Umetnost vlada

sopstvenom sudbinom i tako je privilegovana u svom statusu.

Dada nita ne znai. Javlja se tenja da se promeni svet ni sa im, da se promene poezija i slike ni saim i da se rat takoe okona ni sa im. To je krajnje radikalni mehanizam i moe se rei daproistie iz stanja oaja. Ipak, ovi umetnici imaju neku elju, koliko god deklarativno nastupali uzrazliite provokacije. Dian je u odnosu na dadaiste bio neko ko se cinino poigravao, neko ko jevodio i kontrolisao ono ime se bavio i kod njega ne moemo da vidimo tu iskru vere i ambicije. On

se neprestano cinino egaio na terenu umetnosti nastojei da iz toga profitira i to je i samrekao. Kod dade je jo postojala iskrena pobuna, uprkos svemu i onome nita, dada se ipakneemu nada.

Za sve ovo vreme postojala je neka druga, zvanina umetnost, ali dadaisti ipak jesu u neki msferama umetnosti, jer da nije tako, mi se danas njima ne bismo ni bavili. Dadaisti su se uasavalisvega to se odnosilo na sve oblike nazovi moderne civilizacije , na njenu logiku i jezik i u tome jenjihova razlika od futurista koji su njome bili oduevljeni. Njihova pobuna poprimila je oblike ukojima su groteskno i apsurdno odnosili ogromnu prevagu nad estetskim vrednostima. Nasuprot

ideologiji progresa koja treba da pobolja i unapredi ovaj svet stoje groteskno i apsurdno. Nihov

glavni predmet napada bio je temelj drutva, jezik i logika kao njegovo vezivo. Kulturaracionalnosti dovodi do velike kataklizme, kao to je to bio Prvi svetski rat, a ne ludost. Umetnostvie nije emocija, kao ni sentimentalna tragedija ve ishod doivljenog iskustva i radosti ivljenja.Dadaisti su bezazleni, oni hoe ivot onakav kakav jeste. Umetnost je izmiljena radizadovoljavanja ljudskih potreba. Tenja da se istovremeno moe biti aktivan i miran, da se moeprihvatiti i odbiti i to je kontradiktornost koju su oni zastupali. Nisu voleli intelektualizam,

psihoanalizu i filozofske reime. Oni su kao i svi mi. Oni su izazivali, provocirali, iritirali da biporemetili poredak.


2/7

Sve avangarde imaju u vidu neto to je vie i dalje od same umetnosti, osim Maljevia koji jesmatrao da postoji specifina ideologija umetnosti. Dada je nastojala da unuti ne toliko umetnost iknjievnost koliko ideju koja je stvorena o njima. Ipak, teko da je umetnost neko bie o komepostoje izvesne ideje. Dadaisti su se borili protiv svih vrednosti, pre svega protiv estetskih, potom

protiv umetnikih vrednosti, ali su sa druge strane stvorili vrednost anti -umetnosti. Time su,

dakle, stvorili umetnost. Dada je bila najvea podvala veka.

Ne razumete to to mi radimo. Pa lepo, prijatelji dragi, mi razumemo jo manje. Onaj koji mi govori iza lea posmatra moje dupe.

Merzbild,The Psychiatrist 1919 Merzbild, collage, 1921 Merzbild no.46, 1921

Kurt viters jepoznati dadaista koji je svoja dela stvarao uz pomo odbaenih stvari i otpadakaime su njegove slike dobilale trodimenzionalni karakter.

Kurt vitersMerubau

Delo koje je stvorio u svom atelj

Kubistiki kola je vanapredistorija za ovakva dela.

Ovo moe biti i pomalo estetskitoga npr. nema kod Tatljina.

Dian e traiti da se odustane oestetike.

viters je provokativniji.

Meru (Merz) jeizvedenica komerc.


3/7

Ova glava posebno provocira Hegela. Za Hegela sve je um. Meu Hegelovim uenicima i

kritiarima bio je i Karl Marks. Hausmanova skulptura moe se posmatrati kao agresivnomarksistiko izokretanje Hegela: Ovo je glava ije su misli materijalno odreene uz pomoobjakata koji su bukvalno fiksirani za nju. Meutim, postoje dublji ciljevi u zapadnoj kulturi kojiovom modernom delu daju snagu. Hausman izokree pojam o glavi kao sreditu [...] On otkrivaglavu kojom vladaju brutalne spoljne sile.

Raoul Hausmann

Duh naeg vremena, 1919

Hausman je austijski umetnik i jedan od glavnih figura

berlinske dade. Njegovo najpoznatije delo je mehanikaglava koja je skinuta sa lutke u najderskoj radnji. To je

apersonalna glava koja na sebi ima razliite merne ureajekao to su lenjir, depni sat, trake sapisae maine, delove

kamere, rafovei novanik od krokodila.

Ovo je asamblana struktura koja je zasnovana na spojurazliitih fragmenataintegrisanih u celinu, ali istovremeno

svaki deo ima vlastitu semantiku.

Lutka je neto sa im se manipulie.

Man Rej

Pegla sa ekserima, 1921

Jedna od dadaistikih intervencijagde je iskazana suprotnost dve

komponente ime seponitavafunkcionalni status neega, u

ovom sluaju pegle.

Raoul Hausmann

Umetniki kritiar

Primeri fotomontae; isecikoji su na drugaiji nain

uklopljeni u celinu.

Raoul Hausmann

Tatljin kod kue


4/7

Iako ovo jesu slike izgledaju kao neki crtei koji su potpuno besmisleni. To je tehnologizovani imehanizovani svet protiv koga se dada bori.

Hannah HchCut with the Kitchen Knife

through the Beer-Belly of the

Weimar Republic, 1919,

Hannah HchThe Beautiful Girl, 1920

U dadaizmu

nema slike ni

skulpture koja

ima klasine

elemente.Dadaista ne bi

smeo da

proizvodi nitato je ugodno zabilo koju vrstu

percepcije.

Hans Arp, Kvadrati poreaprema zakonu sluajnosti

Umetnik je sekao kvadrate o

papira, bacio ih u vis i zalepio

onako kako su pali. Ovde je bit

sama ideja sluaja i sluajnosivot je pun sluajnosti, a slua

pun mehanizama kontrole.

Postoji mnotvo nekih zbivankojima mi ne upravljamo i to

sluajno odvija.Breton je bio u okviru posledn

faze pariske dade, pre nego to

to prelo u nadrealizam.

Frensis Pikabija

Maine koje se brzo okreu1917


5/7

Otvorene razmene komunikacije izmeu umetnika razliitih avangardi su postojale i to se moevideti i na osnovu asopisa. Avangardni pokreti su se irili i bili su rasprostranjeni po itavojEvropi. (Na sajtu Narodne biblioteke postoji digitalizovan asopis Zenit.)

M a r c e l D u c h a m p

Dada sajam u Berlinu, 1920

Tu su izloeni krajnje nestandardniradovi: kolai, asamblai, plakati..

Umetnost je mrtva, ivela nova

Tatljinova mainska umetnost.(To su se malo zbunili jer kod

Tatljina nema mainske umetnosti)

20ih godina Nemci i Rusi dosta

sarauju. Godine 1922. otvorena jeprva ruska izlobau Berlinu i Lisicki

je bio jedan od umetnika koji se

kretao kroz obe sredine.

Ovi umetnici su znali za Tatljinovu

Treu internacionalu.

Najuticajniji umetnik 20. veka, koji je bio i

ozbiljan ahista. Igrao je na ahovskojolimpijadi za francusku reprezentaciju 1930ih

godina. Dianove partije se nalaze u ahovskojliteraturu i ah kao igra bio je metafora zapoimanje umetnosti, a potom i za poimanje

Dianovog rada u umetnosti.

To je igra mentalnog tipa sa strogim pravilimai vrlo odreenim propozicijama, koja sadri ivizuelnu komponentu (tablu i figure). Za nekog

ko ne zna pravila aha i umetnosti u tome vidisamo besmislicu. Umetnost poseduje niz

komponenti koje se moraju poznavati, da bi se

moglo komunicirati sa tim fenomenom.


6/7

Dian je, pre nego to je poeo da radi ready made, bio slikar. On e ready made -u prii kaoumetnik, prolazie kroz kubizam, kubistiko-futuristiki deo.. U okviru Armory show-a bila jeizloena i ova Dianova slika koja je izazvala komentare njujorke publike. Potom je uraenacinina karikatura na raun slike, na kojoj je prikazana publika koja bei.

Prelazak iz device u nevestu, 1912 Nevesta, 1912

Kako se zaista sve odigravalo u umetnosti mi ne znamo, znamo samo ono to nam je ispriano odVinkelmana pa na dalje. Iako postoje neke injenice nama je samo izloena interpretacija.

Nakon ovih slika,

godine 1913. Dianpoinje da stvara ready

made od svakodnevnihindustrijski

proizvedenih predmeta.

To dovodi do velikog

zapleta koji se stvara u

modernoj umetnosti,

koji e kulminiratinakon Drugog svetskog

rata.


7/7

Toak bicikle, 1913 Suilica za boce, 1914

Trenutak u kom predmet koji nije napravljen rukama umetnika postaje umetniko delozaista je

kapitalan.

1917. godine

Dian izlazi ujavni prostor.

Ove stvari nisu

bile uticajne u

tom trenutku,ready made nije

bio uticajan sve

do kraja Drugog

svetskog rata.

1917. godine

Dian jepokuao daizloi svoj

pisoar, ali mu to

nije uspelo.

Fontana

Rad koji nije sauvan. Dian je pokuao da ga izloi u okvirDrutva nezavisnih umetnika u Njujorku prilikom ega jsvako mogao da izloi svoje delo. U okviru tog drutva postojaje odbor iji je lan bio i Dian. Drugi lanovi odbora nisu zna

da je ovo njegovo delo i odbili su ga, pa je on postavljen na nekmesto gde ga niko nije ni video. Fotografija ovog pisoar

objavljena je u asopisu The blind mangde je Dian napisao tekso tome. Tu nije vano to to umetnik nije ovo delo pra vio svojimrukama, ve je vaan izbor koji je on napravio. Drugaijimimenovanjem predmeta on je promenio njegovu funkciju, ka

to je promenio i njegov kontekst iako je on identian onomkoji stoji u radnji.

Documents

20 Dadaizam i Disan