VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVO

„DVADESET KLJUČEVA USPEHA“

Mentor: Student:Prof. dr Broj indeksa

Beograd, novembar, 2008. godina.

Sadržaj

UVOD 2

1. INICIJATIVA 3

2. PORAZ PRETVOREN U POBEDU - USPEH POSLE NEUSPEHA 4

3. TAKTIKA KREIRANJA KREATIVNE VIZIJE 6

4. VERA I NJEN UTICAJ NA USPEH 8

5. OSTALI KLJUČEVI USPEHA 9

6. ZAKLJUČAK 12

7. LITERATURA 14

1

DVADESET KLJUČEVA USPEHA

"Samo u ljudskoj mašti svaka istina ostvaruje plodno i neosporno postojanje. Mašta, a

ne domišljatost, vrhovni je gospodar umeća, kao i života."

Joseph Conrad

UVOD

Neki ljudi znaju zanat i znanje pa otvore radnju: stolari, dizajneri, moleri, mesari, razni

trgovci, automehaničari ... Ovo su privatnici i samostalne radnje(eng. sole propriators). Vole to

što rade i žele samo to da rade. Strašno su važni i najbrojniji su među preduzetnicima. Većina

njih ostvari svoje snove.

Neki ljudi znaju znanje, poznaju kupce i tržište, našli su rupu u ponudi na tržištu i žele

da naprave malu ili srednju kompaniju. To im je cilj. Da zadovolje kupce i tržište, da prave

profit, da rastu umereno i da im kompanija ostane u porodici. Oni popunjavaju značajne rupe u

ponudi na tržištu. Agilni su i za razliku od velikih kompanija mogu brzo da reaguju. Ovo su

preduzetnici koji grade porodične firme – mala i srednja preduzeća (eng. family business

owners – small and medium size businesses). Njihovi prihodi mogu da  budu stotine hiljada

evra ali i da dosegnu i milione evra ali ne i stotine miliona. Strašno su važni i ima ih mnogo

manje od privatnika. Razuman broj njih ostvare svoje snove sa više ili manje uspeha.

Nije suština preduzetništva trka za novcem, nego želja za postizanjem uspeha. Novac

je mera ostvarenog uspeha, a ne uzrok bavljenja biznisom Mnogi ljudi imaju ideje, ali mali

broj je spreman da odluči da odmah nešto i učini na njihovoj realizaciji, ne sutra, iduće nedelje

ili … Preduzetnik je čovek od akcije, a ne sanjar. Svi sanjaju o uspehu, ali ga svi i ne dostignu

jer stalno sumnjaju. Razmišljaju o “ako” i “ali”… Preduzetnici cele noći smišljaju “kako” da

stignu do uspeha.

Postoje razni preduzetni ljudi i imaju razne preduzetne ideje. Zajedničko im je da

imaju strast prema onome što rade. Zajedničko im je da sanjaju san i žele da ga ostvare.

Zajedničko im je da svi hoće da upravljaju sopstvenom sudbinom i da im drugi ne određuju šta

će da rade. Svi imaju neko znanje i ideju i traže način da je ostvare. Svako društvo ih ima i

predstvaljaju 5 do 10% populacije.

2

U preduzetnike, za potrebe ovog seminarskog rada, ne spadaju ljudi koji samo sanjaju

pare pa su preduzetni u pronalaženju istih. Za njih postoje neke druge imenice. Da ne bi bilo

konfuzije: i preduzetnici žele da zarade novac. Ali novac je samo posledica njihove prve

ljubavi ukoliko su uspešni. U slučaju neuspeha, ljubav ostaje platonska.

1. INICIJATIVA

"Posrnućete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete

se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od

svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo

desiti, jer u vama od začetka vašeg živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je

moćnija od svega što vas okruzuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog

svog neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve

mene i obrte dugog života, dvoje zajemčeno i osigurano: duga patnja i sigurna pobeda."1

Jedna od najvećih koristi obavljanja većeg posla od očekivanog je to što morate istaći

ličnu inicijativu. Ovo poglavlje će vam pomoći da shvatite ličnu inicijativu i na primerima ćete

naučiti kako da umnogostručite taj kvalitet u sebi.

Ako vam je potreban savet, potražite ga kod iskusnih stručnjaka i platite im za to.

"Besplatan savet'" koji dobijete od kolega i "prijatelja" vredeće upravo onoliko koliko vas je i

koštao: ništa.

Nikada nemojte čekati da nešto spolja pokrene vaše akcije. Naravno, moraćete da

reagujete na iznenadne događaje i konkurenciju, ali morate se svakodnevno kretati napred u

skladu s planom. Hranite svoju goruću želju maštajući o sebi kao o uspešnom čoveku.

Raspirite tu vatru tako snažno, da ona zahvati vašu stolicu i onemogući vas da se u nju zavalite

i odmarate, umesto da radite.

Kada je neki zadatak obavljen, proučite ga. Da li niste mogli postići bolje od toga? Sta

je moglo da ga poboljša? Zašto odmah ne preduzmete taj korak? Lična inicijativa zavisi od

vaše sposobnosti da uočite prilike i odmah ih iskoristite. Jasno je da lična inicijativa zahteva

veliki napor, a njena primena mnogo mentalne snage. Kada vaša inicijativa posustane, možete

se okrenuti principu koji uliva život u sve ostale principe: pozitivnom mentalnom stavu.

1 Izjavio čuveni ekonomista Ruchard Kipling

3

Jezik kojim priroda komunicira sa svim živim bićima ukazujući im na greške

predstavljaju neuspeh i bol. Životinje mogu postati povučene i izbegavati sličnu preteću

situaciju u budućnosti; mi moramo postati ponizni kako bismo stekli mudrost i razumevanje.

Shvatićemo da prekretnicu u kojoj počinjemo da ostvarujemo uspeh obično definiše neka vrsta

poraza ili neuspeha. S tim shvatanjem ćemo poraz prihvatiti samo kao privremeni dogadaj koji

se može pokazati kao prerušen blagoslov.

Vaspitavanje karaktera učenika, psihološka priprema sportista, određivanje stepena

odgovornosti počinioca zločina samo su neki primeri važnih psiholoških poslova koji bi s

morali zasnovati na sigurnijem znanju od postojećeg o vezi emocija i voljne akcije. O toj vezi

se iznose različita mišljenja. Pojedini autori ističu funkciju volje u suzbijanju štetnih efekata

emocija:

"Voljna regulacija kompenzuje slaba mesta emocionalne regulacije, sprečava njenu

dezorganizujuću generalizaciju, obezbeđujući zadržavanje prvobitnog cilja"2 ; drugi autori tu

otkrivaju saradnički odnos: "Volja, koristeći energiju emocija, jača ili slabi odvijanje kretnji i

njihov intenzitet"3. Ove i slične tvrdnje, čak i kada su pažljivo teorijski obrazložene, imaju

zajednički nedostatak – nedovoljne empirijske dokaze.

Može se zaključiti da osim široke saglasnosti o relevantnosti emocija za voljno

regulisanje ponašanja, nije bilo, niti danas ima, jedinstvenog gledišta o suštini tog odnosa.

2. PORAZ PRETVOREN U POBEDU - USPEH POSLE NEUSPEHA

Kako da se snađemo u sve većim problemima preduzetništva? Oni su tako brojni i

različiti da je to teško i stručnjacima koji to rade. Najčešće sve počinje bezazleno: sporo, pa

tek onda sve teže i teže dok nedođe do kraha preduzeća. Onda to obično bude kasno. Skloni

smo često kada pođemo tim putem da se tešimo: „Još samo malo, da prođe ovaj mali neuspeh

pa ćemo uspeti“.4 U tom trenutku teškoće je lako primetiti i ispraviti. Ali ako ih

prenebregnemo, one se kasnije samo množe, a jedan problem vuče za sobom nekoliko drugih.

Stalni neuspesi toliko mogu da nas obeshrabre da teškoće prelaze s jednog predmeta na drugi.

Onda se predajemo, počinjemo da se smatramo bespomoćnim i na kraju samo sebi kažemo:

2 Iljin, 1980, str. 653 Gumenjuk i Klimenko, 1985, str. 2494 Action Control Scale; Kuhl, 1985

4

„Nikad mi to neće poći za rukom!“ Stoga se nikada ne treba uljuljkivati da će sve proći samo

od sebe. Preduzmimo sve što je u našoj moći da bude kao što smo zamislili. 5 Sada ću navesti

jedan primer kao možemo postići uspeh u radu sa decim koja su telesno oštećena ili s

teškoćama u učenju. U radu sa njima je neophodan precizan dnevni raspored. Takva deca su

obično rasejana i nimalo smirena, što znači da im nije lako da se drže određenog režima. Ako

mališan ujutru teško ustaje, nemojte da ga drmusate i požurujete; mnogo je bolje da navijete

budilnik barem 15 minuta ranije. Dajte mu izvesnu slobodu (recimo, pustite ga da legne u

deset umesto u pola deset). Veoma je bitno da jedan dan u sedmici (najbolje nedeljom) dete

bude rasterećeno svake obaveze, naročito za vreme raspusta. Kako da se snađemo u sve

većim problemima preduzetništva? Oni su tako brojni i različiti da je to teško i stručnjacima

koji to rade. Najčešće sve počinje bezazleno: sporo, pa tek onda sve teže i teže dok nedođe do

kraha preduzeća. Onda to obično bude kasno. Skloni smo često kada pođemo tim putem da se

tešimo: „Još samo malo, da prođe ovaj mali neuspeh pa ćemo uspeti“. U tom trenutku teškoće

je lako primetiti i ispraviti. Ali ako ih prenebregnemo, one se kasnije samo množe, a jedan

problem vuče za sobom nekoliko drugih.

Stalni neuspesi toliko mogu da nas obeshrabre da teškoće prelaze s jednog predmeta na

drugi. Onda se predajemo, počinjemo da se smatramo bespomoćnim i na kraju samo sebi

kažemo: „Nikad mi to neće poći za rukom!“ Stoga se nikada ne treba uljuljkivati da će sve

proći samo od sebe. Preduzmimo sve što je u našoj moći da bude kao što smo zamislili. Kada

doživimo neuspeh, nemojmo vreme provoditi razmišljajući o gubicima. Čuvajmo se za

razmišljanje o dobicima i imovini i shvatićemo da su oni veći od bilo kakvog gubitka koji smo

pretrpeli. Iz svega što sam navla u ovom seminarskom radu mogli bi da izvučemo pouku da

ako na vreme i pametno iskoristimo neuspeh za naše dobro u smislu da ispravimo grešeke koje

smo pravili do tada onda možemo reći das mo uspeli.evo par nekih praktičnih saveta koje bih

mogao izvući iz svoje dosadašnje životne škole:

Prvo - ne gledajte na nastale teškoće kao na ličnu tragediju, ne očajavajte i, što je

glavno, trudite se da ne pokažete svoje ogorčenje i nezadovoljstvo. Imajte na umu da je vaš

glavni zadatak da pomognemo samom sebi.

Drugo - spremite se na to da vam predstoji dugotrajan rad s sa sobom, tj. tokom celog

našeg života.

5 Dr Vlajko Petković, Preduzetništvo, Čačak, 2006, str 201

5

Treće - vaša glavna pomoć se sastoji u tome da potkrepimo svoju sigurnost u sopstvene

snage, da probamo da se oslobodimo napetosti i osećaja krivice za neuspeh. Ako ste

prezauzeti, pa ulovite samo poneki trenutak da se pitate kako nam ide i izgrdimo sami sebe,

time nam nimalo ne pomažemo, već samo izazivamo nove probleme.

Četvrto- ne treba se oduševljavati tuđim uspesima, a svoje nipodaštavati.

Peto - radite samo na „pozitivnoj motivaciji“. Bodrite se i hvalite za najmanji, makako

beznačajan uspeh. Najvažnije je da umemo da nagradimo sebe za trud i to ne samo na rečima.

U protivnom, ćemo se razočarati i da nema svrhe da ulažemo napor jer to sami ne

primećujemo i ne konstatujemo.

Šesto - veoma je bitno da blagovremeno i pravilno sprovedemo mera za poboljšanje

uspeha. Stoga je ako se to potrebno obavezno konsultujte sa stručnjacima: psihologom, ,

pedagogom ili lekarom.

Na kraju ovog dela rada bih zaključla da bi svako od nas treba da ima svoja neka lična

pravila koja bi trebao da poštuje kako bi izbegavali neuspehe, ili da bi iz njih izvlačili

pozitivna iskustva i pretvarali poraz u ličnu pobedu.

3. TAKTIKA KREIRANJA KREATIVNE VIZIJE

Kreativna vizija je slika budućnosti koju želimo ostvarimo akoja se formuliše u

sadašnjem glagolskom vremenu, odnosno kao da se dešava u sadašnjosti. Određenje naše

kreativne vizije sadrži namere organizacije i njena očekivanja koja se odnose na budući razvoj.

Reč vizija potiče od latinske rei videre6. Veza sa čulom vida je značajna: što je preciznija i

detaljnija slika koju stvorimo, time ona postaje uverljivija kao pokretačka snaga koja inspiriše

rad organizacije. Kada kreiramo našu sliku budućnosti kroz kreativnu viziju moramo najpre

razmisliti šta je najvažnije za našu organizaciju i njene temeljne pretpostavke postojanja. Sve

to možemo postići kroz postavljanje nekoliko veoma važnih pitanja:

Ukoliko naša organizacija funkcioniše na najbolji mogući način, kako to onda

izgleda i kako njeni članovi rade?

Kako postižemo rezultate, kakva uzajamna osećanja neguju i kako se odnose

prema rezultatima? Zamislimo određeni događaj ili prekretnicu koji bi mogli

6 Lat. - videti

6

uticati na kreiranje naše vizije budućnosti organizacije. Na primer, možda

uvodimo novu vrstu usluge od koje se mnogo očekuje, ili uspostavljamo

produktivne nove odnose sa značajnom lokalnom organizacijom, ili tražimo način

da i naša organizacija ili zajednica bude nagrađena za svoj trud.

Koje reči bismo upotrebili u opisu sopstvene percepcije budućnosti naše

organizacije. Napominjem još jednom da svoje stavove koji se odnose na viziju

budućnosti formulišemo u sadašnjem glagolskom vremenu, kao da se ona već

dešava.

Taktika kreiranja vizije ukazuje na posedovanje potrebnih znanja i veštine u

strateškom planiranju. Upravo u ovom delu ukazaću Vam na distinkciju između problema i

mogućnosti iznalaženja rešenja, i njihovu povezanost sa znanjem, veštinama i drugim ličnim

atributima koji se odnose na sposobnost spoznaje problema i kreiranje vizije. Shodno tome,

mogućnosti iznalaženja rešenja znači:

1. Prepoznavanje mogućnosti – zahteva proaktivni stil menadžmenta

2. Mogućnosti su okrenute razvoju, ekonomskom, socijalnom, političkom

3. Mogućnosti žive u budućnosti, a prateći rizici se moraju ukalkulisati u ne uvek

predvidiv budući okvir

4. Mogućnosti zahtevaju sposobnost predviđanja, ili vizije budućeg stanja stvari.

5. U iznalaženju mogućnosti suštinsko pitanje koje se postavlja je: šta ako?

Iznalaženje mogućnosti i rešavanje problema uvek pretpostavljaju saznanje ili

spoznaju o postojanju problema i kreiranju vizije o boljoj budućnosti. I svest i vizija

podrazumevaju mnoge aspekte, uključujući: sposobnost uviđanja stvari (onih koje nisu na prvi

pogled vidljive), kreiranje perspektive (drugačijeg gledanja na probleme), intuiciju (poruke iz

kolektivnog iskustva smeštene negde u ljudskoj podsvesti), izrazita sposobnost periferne vizije

budućnosti. Pored toga što svest i vizija spadaju u domen ljudskog uma, oni se u kvantitavnom

i kvalitativnom smislu razlikuju kao instrumenti na raspolaganju menadžerima prilikom

uvođenja promena. Po svom karakteru vizionarski tip menadžera poseduje sledeće osobine:

Sposobnost kreiranja dugoročne, strateške perspektive

Oslikavanje velike slike

Sagledavanje budućeg (onoga što se nazire iza horizonta)

Odstupanje od tradicionalnih metoda i utabanih puteva

7

Prepoznavanje neposrednog okruženja kao prostora za nove mogućnosti razvoja

organizacije ili zajednice.

Sposobnost konceptualnog razmišljanja

I pored sličnosti između uloge menadžera promene i stratega vizije budućnosti koje

same po sebi zahtevaju brojne menadžerske veštine i atribute, razlike ipak postoje. Menadžer

promene je mnogo više okrenut operativnom rešavanju svakodnevnih problema i iznalaženju

raspoloživih rešenja. Naravno, sve ove aktivnosti ostaju u kontekstu dugoročnog uvođenja

planiranih promena organizacije ili zajednice. Nasuprot tome, strateg vizije razvoja mnogo je

više fokusiran na budućnost, a manje na neposredne operativne zadatke i obaveze. To znači

bavljenje karakterom organizacije za pet ili deset godina, njen novi sistem vrednosti, ostvarive

ciljeve kojima će se baviti menadžment organizacije u budućnosti. Možemo smatrati da

stvaramo veliku viziju ukoliko ona ima tri osnovne karakteristike:

1. Potiče od srca. Vizija nema mnogo veze sa razumom. Srce ne poznaje razum. Kada

naša vizija zahteva suviše od nas, možemo početi da verujemo u nju.

2. Samo mi možemo dati ovakvu formulaciju. Formulacija treba da bude

prepoznatljiva, lična, a oni koji nas poznaju da je identifikuju sa nama.

3.Vizija je radikalna i obavezujuća. Vizija dramatizuje naše želje, što je čini

radikalnom i zahtevnom. Radikalnom u najboljem smislu te reči. Naša spremnost da

zauzmemosasvim jedinstven stav je ono sto nas osnažuje.

4. VERA I NJEN UTICAJ NA USPEH

Kao što je svoja prva saznanja o sebi čovek razvijao u kontaktu sa drugim ljudima,

tako je teklo i njegovo osmišljavanje vlastitog porekla koje je vezivao za mistične sile i verska

obašnjenja. Vera predstavlja svesnost postojanja univerzalne moći, verovanje u nju i

usklađivanje s njom. Nije dovoljno da samo imate veru; potrebno je da je koristite.

U istoriji su neodvojive kulture od vera. Čak su i kulture koje nisu imale dodira kroz

istoriju razvijale vlastite vere, vlastita verovanja. Takav je primer sa Inkama, Majama i

Astecima koji su pre dolaska Evropljana imali svoja verovanja i svoja božanstva kao što su i

Evropljani imali svoja. To dokazuje da se kultura i vera prožimaju u svim društvenim

sistemima. Uticaj kulture i vere na obrazovanje je nesporan. Mogli bismo reći da su to prve

8

kolevke obrazovanja. Obrazovanje kao tanana nit života spaja prošlost i sadašnjost te

osmišljava budućnost svake kulture i vere, vezuje kulture i vere međusobno i donosi nova

sagledavanja čoveku, čini ga slobodnijim. Vera predstavlja posebno iskustvo, sadržano u

čovekovoj potrebi da osmisli svoju egzistenciju, da kognitivno apstrahuje sile univerzuma, da

shvati sile stvaranja i razaranja. Poseban vid verskog iskustva je emocionalni doživljaj pri

susretu čoveka sa bogom ili svecima, sa apsolutnom ili mističnom moći. Poseban vid iskustva

je iskustvo preobraćenja koje se zasniva na osećaju krivice i njegovom preokretanju u osećaj

ponosa i pripadanja, u verovanje ili u nadu i optimizam. Zasniva se na volji i odluci čoveka da

donese bezuslovnu odluku o promeni u svome životu, o približavanju božjim zakonima i volji.

Kao istorijski i društveni fenomen vera izmiče svim pokušajima definisanja. Ne želeći

ovde da se posebno bavimo problemom definisanja, smatram da je najprihvatljivije jedno

uopšteno određenje ovog pojma: vera je svako verovanje u apsolutnu i mističnu moć. Tipična

svojstva vere su:

1) ona ima svoju filozofiju ili učenje,

2) predstavlja čovekovo posebno iskustvo,

3) svaka vera ima svoje obrede,

4) ima svoje simbole,

5) ima svoje vrednosti,

6) ima svoju organizaciju koja okuplja vernike i institucije.

Učite posmatrajući uticaj vere ili prihvatajući uverenja ljudi kojima verujete. Potragu

za znanjem o beskrajnoj inteligenciji možete sprovesti u spoljašnjem svetu ili unutar sebe.

Ljudi koji razmišljaju uvek uočavaju dokaze o postojanju beskrajne inteligencije u

spoljašnjem svetu. Svaki proces u prirodi je uređen. Sunce ne izlazi danas na istoku, a sutra na

zapadu. Prirodni zakon postoji svuda oko nas. 7

5. OSTALI KLJUČEVI USPEHA

Ponekad je dovoljna dobra ideja i splet srećnih okolnosti da bi se započeo privatan

posao, a mnogo češće je potreban kvalitetan plan i duga analiza tržišta da bi se kako-tako

7 Vlajko Petković, Preduzetništvo, VPŠ, Čačak, 2006, str. 181

9

startovalo od nule. U oba slučaja ključni su pamet i hrabrost, jer biznisa nema bez velikog srca

i strasti za uspehom. Pet ključnih koraka ulazaka u biznis:

1. korak - Pogled u sebe (spoznavanje ličnih snaga i slabosti)

2. korak - Analiza ideje (razmišljanje o proizvodu, usluzi, tržištu i konkurenciji)

3. korak - Pisanje biznis plana (opis poslovanja preduzeća)

4. korak - Započinjanje poslovanja (način finansiranja i registrovanje preduzeća)

5. korak - Zamke biznisa (učenje na greškama)

Za početak, najvažniji je motiv za započinjanje biznisa - od onih zvučnih „želim da

budem svoj gazda", do onih pragmatičnih „hoću da zaradim novac". Koji god da je, bitno je

da onaj koji se upušta u posao bude svestan svojih potencijala.U proceni ideje trebalo bi

razmišljati o proizvodu/usluzi u smislu njegove praktičnosti, karakteristika, sposobnosti i

ključnoj stvari - koristi koju donosi mušteriji. Zato je neophodno oslušnuti šta je to što oni

vole i što bi želeli. Nezaobilazno je, dalje, napraviti analizu tržišta na kojem planiramo da

nastupimo. Na osnovu toga možemo preciznije da definišemo ciljnu grupu. Kada procenimo

njenu veličinu, njene kupovne navike, profil i teritoriju na kojoj se nalazi, imaćemo okvirni

uvid u to kako bismo mogli proći sa svojim proizvodom.

Konkurenti su nezaobilazna stavka u planiranju biznisa. Koliko ih ima, gde su, kakvi su

njihovi proizvodi i cene, kakva im je zastupljenost, šta su im prednosti i mane. Dalje,

potrebno je pripremiti plan akcije za narednu godinu, uključiti nove zadatke kao što su

nabavka nove opreme, zapošljavanje novih kadrova, kao i finansijske investicije neophodne

pre nego što biznis krene i stvori novu zaradu. Biznis plan je opis poslovanja preduzeća i

služi da prikazuje „kuda treba ići i kako tamo stići". Njegova osnovna svrha je dobijanje

početnog kapitala. Ali, pored ove, tu su i druge funkcije: dobro napisan biznis plan

omogućava da se ideja izoštri pre izlaska na tržište. Ovim se smanjuju potencijalni gubici i

mogućnost greške, to jest, greške se predviđaju, prave i ispravljaju na papiru, a ne na tržištu!

Iskustvo pokazuje da se ljudi često ovoga plaše. Istina je da je to detaljan rad, ali ko se

upušta u biznis, mora biti spreman na napor. 8 Najlakši način finansiranja malih preduzeća

jeste ušteđevina vlasnika. Ali, ako nemate dovoljno novca, tu su i spoljni izvori - bankarski

krediti, državnih ustanova, razvojnih agencija, lizing kompanija i investicionih fondova. S

druge strane, za preduzetnike koji tek osnivaju svoje firme, može biti nešto teže da dobiju

8 Dr Vojislav Božić Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd

10

kredit u ovoj fazi, pa se do kapitala može doći i davanjem udela u vlasništvu. Ipak, ne bi

trebalo izgubiti iz vida da ste davanjem udela u vlasništvu dali nekome deo preduzeća, u

zamenu za novac, i da je to imovina koja više nije vaša. Kada se izborimo sa svim ovim

koracima, sam čin registrovanja preduzeća nije problem. I nakon svih ovih koraka, ostaje

neprekidni proces učenja i osluškivanja tržišta. U svakom slučaju, u biznisu nema opuštanja

i uljuljkavanja. Može se desiti da se posustane pred sam kraj, izgubi samopouzdanje, ušuška

u trenutni uspeh, ne nauči nešto na greškama. Zato čovek mora da ostane budan. Svaki

problem je potencijalna šansa, na pojedincu je da je iskoristi ili propusti. Ako rutinski

procenjujete koliko se pridržavate ovih principa, manje je verovatno da ćete doživeti krizu

zato što, recimo, niste ispravno razmišljali, ili iznenada otkrijete da vas saradnici s posla

smatraju ajkulom.9

1. Utvrdite konačan cilj.

2. Formirajte savez "velikih umova".

3. Izgradite privlačnu ličnost.

4. Koristite primenjenu veru.

5. Dajte od sebe više nego što se očekuje.

6. Pokažite ličnu inicijativu.

7. Izgradite pozitivan mentalni stav.

8. Kontrolišite entuzijazam.

9. Steknite samodisciplinu.

10. Razmišljajte ispravno.

11. Kontrolišite svoju pažnju.

12. Inspirišite timski rad.

13. Učite se na teškoćama i porazima.

14. Negujte kreativnu viziju.

15. Održite dobro zdravlje.

16. Raspolažite pravilno vremenom i novcem.

17. Koristite silu kosmičkih navika. Detaljna procena.

9 Vlajko Petković, Preduzetništvo, VPŠ, Čačak, 2006, str 205

11

6. ZAKLJUČAK

U ovom radu su tretirana generalna znanja u pogledu koncepta uspeha preduzetništva

kroz dvadeset ključeva uspeha. Pod pojmom ključeva uspeha se podrazumeva jedna od

osnovnih funkcija menadžmenta. Ključevima uspeha se nagoveštava i ostvaruje vizija,

odnosno, identifikuje se kuda se želi ići, zašto se tamo želi ići, kako će se stići, da li je

potrebna kooperacija i kako će se znati da li je ispravan put ili ne. Kreativna vizija predstavlja

fazu procesa upravljanja u kojoj se donose odluke o viziji, ciljevima, programima, planovima i

strategijama, kojima se usmerava celokupna aktivnost preduzeća.

Neuspeh otkriva i ukida loše navike, oslobađajući vašu energiju da krene ispočetka sa

stvaranjem boljih navika. Neuspeh zamenjuje taštinu i aroganciju poniznošću, utim-ći put

stvaranju harmoničnijih odnosa s ljudima. Neuspeh vas navodi da razmislite o svojim

sposobnostima i sredstvima, kako fizičkim, tako i duhovnim.

Neuspeh snaži vašu volju, pružajući joj izazov za ulaganje većih napora.Bodibilderi

znaju da nije dovoljno samo dizati tegove; njih je potrebno vratiti nazad duplo sporije nego što

su podignuti. Taj princip je poznat kao trening otpora; potrebno je imati veću kontrolu i uložiti

veći napor za spuštanje tegova nego za njihovo podizanje.

Poraz može biti vaš trening otpora. Svaki put kada se nadcte na novom početku,

namerno se koncentrišite na taj proces 1 uvežbajte sebe da sledeći put ostvarite snažniji i veći

napredak. Teškoće u teorijskom razjašnjavanju odnosa emocionalnosti i volje, zajedno sa

metrijskim problemima, ne bi trebalo da budu dodatni razlog za potpuno prepuštanje tretmana

volje filozofima i književnicima. Psiholozi emocija su tek odskora počeli da istražuju pojavu

(oduvek poznatu običnom svetu) da teškoće kod nekih ljudi izazivaju negativne emocije, dok

za druge predstavljaju izazov. Reagovanje na tešku situaciju je važno mesto preklapanja

psihologije volje i psihologije emocije. Zajedničko im je pitanje: koje osobine - volje ili

temperamenta - determinišu različito ponašanje ljudi pred objektivno istim teškim

okolnostima. Odnos emocionalnosti i volje, kako pokazuju i rezultati ovog istraživanja, za

psihologe je težak problem. Na sreću, raste broj psihologa koji to doživljavaju kao izazov.

Kreativna vizija je i dinamički proces, kojim se preduzeće prilagođava unutrašnjim i

spoljnim promenama. Kreativnom vizijom preduzeće, na osnovu analize prošlosti i

sagledavanja budućnosti, vrši izbor ciljeva i načina za njihovo ostvarenje putem planova,

12

programa, strategija itd. Vizijom se ne ograničava na prognozu budućih događaja, već

pretpostavlja svesnu organizovanu akciju da se budućnost kontroliše. Planskim odlukama

preduzeće utvrđuje pravce svojih budućih aktivnosti. Pomoću planskih odluka i vizije budućeg

razvoja preduzeće nastoji da odabere one koji će najpovoljnije delovati na razvoj preduzeća. U

slučaju kada nema alternativa, vizija se svodi na tehničku i rutinsku aktivnost. Kao što se

vizija ne može svesti isključivo na izradu planova, s druge strane sadržaj pojma vizija se

proširuje, tako da uključuje sadržaj procesa upravljanja. Planskim odlukama preduzeće

opredeljuje pravce svoje buduće aktivnosti. U situaciji kada se javi više alternativa planskim

odlukama, preduzeće nastoji da odabere onu koja će najpovoljnije delovati na razvoj

preduzeća.

13

7. LITERATURA

 

1. Božić Vojislav, Ekonomika biznisa, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2001

2. Blayney Mark: "Turning your business around" – How to books, Oxford 2002

3. Deakens David: "Entrepreneurship and small firms" – Mc Graw Hill, Cambridge, 1999

4. Dostić, M, Preduzetništvo i menadžment u malom biznisu. Sarajevo, 1996

5. Jones P. Charles: "Investments – analysis management" – John Wiley and Sons,

Danvers, 2004

6. Petković Vlajko, Preduzetništvo, VPŠ, Čačak, 2006

14