· 2013. 10. 17. · fakultet, e–mail: [email protected] Korice, prelom prodaja Udruženje za pravo osiguranja Srbije Lektura i korektura Aleksandra Jovanović Štampa „Planeta

Časopis za teoriju i praksu osiguranjawww.erevija.org

UDK 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692

Godina XII, broj 3/2013izlazi tromesečno

Osnivač i izdavačUdruženje za pravo osiguranja Srbije

Milentija Popovića 5b/II, 11070 Novi Beogradwww.srbija-aida.org

Tel: (011) 2927 900, fax: (011) 2927 970račun: 105-51590-71

kod „AIK Banke” a.d. Niš

Izdavački savetBlagojević Zoran, član Izvršnog odbora „Wiener St ädtische osiguranja”Jovović Dragan, savetnik Izvršnog odbora „Takovo osiguranja”Kvrgić Miodrag, generalni direktor „Merkur osiguranja”Šljivar Božana, direktor Agencije za osiguranje Republike Srpske

Redakcioni odborBelanić dr Loris, Sveučilište u Rijeci, Pravni fakultet, Hrvatska, e–mail: [email protected] dr Herman, Katolički univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet, Belgija, e–mail: [email protected] Heiss dr Helmut Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska, e–mail: [email protected]ć dr Slobodan, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakul-tet za privredu i pravosuđe, Srbija, e–mail: [email protected] dr Jerome, Univerzitet Pariz–Dofi n, Privatno pravo, Francuska; e–mail: [email protected]ć Stanković dr Jasmina, glavni i odgovorni urednik, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, e–mail: [email protected] dr Pierpaolo, zamenik glavnog i odgovornog urednikaKatolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, Fakulet za nauku bankarstva, fi nansija i osiguranja, Italija, e–mail: [email protected] Merkin dr Robert, Univerzitet u Sautemptonu, Pravni fakultet, Velika Britanija, e–mail: [email protected]ć dr Miodrag, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, (u penziji) e–mail: [email protected] Rohrbach dr Wolfgang, Univerzitet u Beču, Ekonomski fakutet, (u penziji), Austrija, e–mail: [email protected] dr Ioannis, Atinski univerzitet za ekonomiju i privredu, Departman za poslovnu administraciju, Grčka, e–mail: [email protected] Slavnić dr Jovan, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakutet, (u penziji), e–mail: [email protected]ć dr Srđan, sekretar Redakcije, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, e–mail: [email protected]

Korice, prelom prodajaUdruženje za pravo osiguranja Srbije

Lektura i korekturaAleksandra Jovanović

Štampa„Planeta print”, Beograd

Magazine for Insurance Th eory and Practicewww.erevija.org

UDC 347.764 ISSN 2334-7597COBISS.SR-ID 197415692

Year XII, No 2/2013Published quarterly

Founder & PublisherInsurance Law Association of Serbia (AIDA Serbia)

Milentija Popovića 5b/II, 11070 BelgradeTel: + 381 (011) 2927 900, fax: + 381 (011) 2927 970

www.srbija-aida.orgaccount: 105-51590-71

with the AIK Banka a.d. Nis

Publishing CouncilBlagojevic Zoran, Member of the Executive Board at Winer Städtische InsuranceJovovic Dragan, Adviser to the Executive Board of Takovo Insurance Co.Kvrgic Miodrag, CEO, Merkur Insurance Co.Sljivar Bozana, Director of the Insurance Authority in Republic Serbska

Editorial Board

Loris Belanic, PhD, University Rijeka, Faculty of Law, Croatia, e–mail: [email protected] Herman, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit Rechtsgeleerdheid, Belgium, e–mail: [email protected] Heiss Helmut, LLD, Universitä t Z ürich, Rechtswissenschaft liche Fakultät, Switzerland, e–mail: [email protected]ć Slobodan, LLD, University Business Academy, Faculty of Law, Serbia, e–mail: [email protected] Jerome, LLD, Université Paris–Dauphine, Droit privé, France, e–mail: [email protected] Stankovic Jasmina, PhD, Editor, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia, e–mail: [email protected] Pierpaolo, PhD, Associate Editor, Università Cattolica del Sacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, fi nanziarie e assicurative, Italy, e–mail: [email protected] Robert, LLD, University of Southampton, Southampton Law School, UK, e–mail: [email protected] Miodrag, LLD, University of Belgrade, Faculty of Law, (ret.), Serbia, e–mail: [email protected] Wolfgang, PhD, State University of Vienna, Faculty of Economics, (ret.), Austria, e–mail: [email protected] Ioannis, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο Αθηνών, Τμήμα Οργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of Economics and Business, Business Administration Department), Greece, e–mail: [email protected] Jovan, LLD, University of Novi Sad, Faculty of Economics, (ret.), e–mail: [email protected] Srdjan, PhD, Secretary, University of Kragujevac, Faculty of Law, e–mail: [email protected]

Cover, design and saleInsurance Law Association of Serbia

PrintPlaneta print, Belgrad

Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnožavanje, u bilo kom obliku i formi, sadržaja ili dela sadržaja objavljenog u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja.

Insurance Law Association of Serbia has an exclusive right to permit or decline permission for copying the content or part of the content in and form or form published in the European Insurance Law Review.

3/2013

2 UPUTSTVO ZA AUTORE ČLANAKA U EVROPSKOJ REVIJI ZA PRAVO OSIGURANJA

Obaveštavamo i skrećemo pažnju našim uvaženim autorima i saradnicima, kao i onima koji to žele da postanu pisanjem članaka, osvrta, komentara i prika-za sudskih presuda da je „Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja”, čiji elementi u uređivanju našeg časopisa predstavljaju standard po kojem svi prilozi moraju da budu uređeni, trajno objav-ljeno na internet stranici na adresi: www.erevija.org.

EVROPSKA REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OBJAVLJUJE SVE RADOVE INOSTRANIH

AUTORA NA INTERNET STRANICI

www.erevija.org

SVI OBJAVLJENI RADOVI U OVOM BROJU SU PROŠLI ANONIMNU RECENZIJU

UGLEDNIH INOSTRANIH I DOMAĆIH UNIVERZITETSKIH PROFESORA

Urednici

INSTRUCTION FOR AUTHORS OF THE WORKS IN THE EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW

We are advising and draw attention to our distinguished authors and collaborators, as well as those who wish to become so by writing articles, reviews, commentaries, reviews of the court authorities and articles that “Instruction for authors of the works in the European Insurance Law Review”, representing the standard in editing our magazine, which all contributions must meet shall be permanently accessible at: www.erevija.org.

EUROPEAN INSURANCE LAW REVIEW PUBLISHES FOREIGN AUTHORS’ PAPERS ON

THE WEB AT:

www.erevija.org

REPUTABLE FOREIGN AND DOMESTIC UNIVERSITY PROFESSORS HAVE REVIEWED

ALL WORKS PUBLISHED IN THIS ISSUE

Editors

UPUTSTVO ZA AUTORE... / WRITING INSTRUCTIONS FOR AUTHORS...

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

347.764

EVROPSKA revija za pravo osiguranja :

časopis za teoriju i praksu osiguranja =

European Insurance Law Review : Magazine for

Insurance Th eory and Practice / glavni i

odgovorni urednik Jasmina Labudović

Stanković. - God. 12, br. 3 (2013)- . -

Beograd : Udruženje za pravo osiguranja

Srbije, 2013- (Beograd : Planeta print). -

28 cm

Tromesečno. - Je nastavak: Revija za pravo

osiguranja = ISSN 1451-1290

ISSN 2334-7597 = Evropska revija za pravo

osiguranja

COBISS.SR-ID 197415692

3/2013

3

OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REVIEW

– Paul WENINGER, Osiguravači omogućavaju obimnije kreditiranje / Erweiterte Kreditvergabe durch Versicherer ...................................................................................................................... 5Text in German .................................................................................................................................................................... 6

– Alkistis HRISTOFILOU, Nadzor nad alternativnim investicionim fondovima: Da li će se Direktiva o upravnicima alternativnih investicionih fondova pokazati kao efi kasan mehanizam? – Primedbe na Direktivu o upravnicima alternativnih investicionih fondova / Supervising hedge funds: will the AIFMD prove an eff ective tool? – Notes on the EU Directive on Alternative Investment Fund Managers ................................. 7Text in English ..................................................................................................................................................................... 9

ČLANCI / ARTICLES

– Doc. dr Wim WETERINGS, Mogući sukobi interesa kod osiguranja direktora i službenika u slučaju suparnične tužbe akcionara / Possible confl icts of interest with D&O insurance in event of shareholders’ class actions ............ 11Text in English ................................................................................................................................................................... 23

– Mr Milovan JOVANOVIĆ, Fronting osiguranje i njegov uticaja na razvoj osiguranja Srbije / Fronting insurance and its impact on the development of insurance of Serbia ........................................................... 34Summary ....................................................................................................................................................................... 44

– Mr Ljiljana STOJKOVIĆ, Pravni aspekti upravljanja rizikom i sistem internih kontrola kao integralni deo korporativnog upravljanja u društvu za osiguranje / Legal aspects of Risk Management and Internal Control system as integral part of Corporate governance in Insurance Company .................................................... 46Summary ........................................................................................................................................................................... 52

– Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ, Pranje novca sa osvrtom na osiguranje / Money Laundering in Insurance .................................................................................................................................. 54Summary ....................................................................................................................................................................... 64

SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICE OF THE EU MEMBER–STATES’ COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE

– Presuda Evropskog suda od 13. jula 2006. u objedinjenim slučajevima C–295/04 do C–298/04 povodom povrede prava konkurencije od strane nekoliko osiguravajućih društava u Italiji u vezi sa dogovorima koje su osiguravajuća društva postigla u vezi sa zajedničkim nastupom u pogledu prodaje različitih proizvoda, kao i u vezi sa razmenom informacija što je dovelo do rasta premija u obaveznom osiguranju od odgovornosti za štetu prouzrokovanu motornim vozilom. Prikaz: mr Jelena Gazivoda / Judgment of the European Court of Justice of 13 July 2006 in Joined Cases C–295/04 to C–298/04 concerning the infringement of competition law by insurance companies in Italy – an agreement or concerted practice between insurance companies, consisting of a mutual exchange of information that makes possible an increase in premiums for compulsory civil liability insurance relating to accidents caused by motor vehicles. Review by Jelena Gazivoda, LLM .................................................... 66

OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS ...................................................................... 71Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovi c

SADRŽAJ / CONTENS

3/2013

4 IZ RADA UDRUŽENJA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE / ACTIVITIES OF THE ASSOCIATION AND INSURANCE COMPANIES– Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ, Osiguranje preko Interneta – odgovori na upitnik povodom XIV svetskog

kongresa Međunarodnog udruženja za pravo osiguranjakoji će se održati u Rimu od 29. 9. do 2.10.2014. / On-line Insurance – Replies to the Questionnaire for the XIV AIDA World Congress in Rome between 29 September and 2 October 2014 .................................................................................................................................. 73

– Dr Milan CEROVIĆ, Tržište osiguranja Republike Srbije u 2012. godini / Insurance market of Republic of Serbia in 2012 ............................................................................................................. 76

BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHYODABRANE KNJIGE / SELECTED BOOKS, str. od 89 do 90.ODABRANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES, str od 90 do 91.

Izbor i prevod: Nela Bukorović / Selection and translation by Nela Bukorovic

DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS ................................................................... 92

– Direktiva br. 2009/138/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju i obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) – I deo / Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking–up and pursuit of the business of Insurance and Reinsurance (Solvency II) (recast) – the fi rst part ................................................... 92

Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja .................................................................................................. 108

Uputstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja ............................................................................ 110

Lista recenzenata (Referees) ............................................................................................................................................. 112

SADRŽAJ / CONTENTS

3/2013

5

Pojam „kreditna kriza” je u Evropi postao nov omra-žen izraz. Postaje sve jasnije da Evropa ne može više pu-tem banaka da fi nansira svoja preduzeća u dosadašnjem obimu, budući da strogi propisi o visini sopstvenog ka-pitala obavezuju na vezivanje velike količine sredstava. Prvenstveno se srednja preduzeća žale na to da svež novac potreban za investiranje više ne mogu pribavi-ti putem bankarskih kredita. Da bi se izašlo iz recesije, neophodna je početni kapital za investicije. Situacija nije akutna samo u državama iscrpljenim krizom, već i u Austriji, koja je izrazito usmerena na istočna tržišta. Lokalno fi nansiranje je postalo pravi podvig.

Austrijska agencija za nadzor fi nansijskog tržišta (FMA) je krajem avgusta 2013. godine objavila da je planirana značajna izmena Uredbe o ulaganju kapi-tala, koja bi domaćim osiguravajućim kompanijama pojednostavila dugoročno kreditiranje klijenata. Ove mere bi trebalo da daju jači impuls domaćoj privredi, a FMA procenjuje da bi na taj način austrijski osigura-vači domaćoj privredi mogli da omoguće dodatnih 4,2 milijarde evra kreditnih sredstava. Do sada su u branši osiguranja dodeljivani krediti u ograničenom obimu, i to samo klijentima sa najvišom ocenom boniteta („tri-ple–A”), Republici Austriji i velikim kompanijama. Ubuduće bi krug klijenata trebalo da bude znatno širi. Mnoge fi rme koje beleže stabilan priliv sredstava ili ta-kav očekuju, a imaju bonitet na nivou B, takođe bi dobi-

le priliku da dođu do kredita. Očekuje se i intenzivnije poslovanje na planu životnih osiguranja. Osigurava-čima već godinama niske kamatne stope predstavljaju teškoću. Klasične investicije – kao na primer obveznice sa najboljim rejtingom – daju veoma slabe prinose, što kompanijama koje se bave životnim osiguranjem ote-žava da održe obećanja o učešću u dobiti, kao i zaklju-čenje novih ugovora o osiguranju. Sada se ipak stvaraju novi izgledi za profi tabilnija ulaganja; osiguranja kapi-tala i rente opet postaju interesantna. Sa porastom broja datih kredita povećaće se i broj zaključenih ugovora na slučaj smrti (u cilju obezbeđenja isplate kredita).

Druga očekivana prednost sastoji se u tome da au-strijski osiguravači neće morati da imaju licencu za bankarsko poslovanje, što je zakonom jasno utvrđeno.

Sve u svemu, navedena izmena, ovako kako je u Au-striji planirana, trebalo bi da se odrazi i na Srbiju, tj. da društva za osiguranje koja se bave životnom osigura-njem, putem kredita koje će moći da dodeljuju brojnim privatnim kompanijama, ostvare veće prihode, što bi u celini pozitivno uticalo na konjunkturu.

U Nemačkoj je ovakav model u primeni već godina-ma i pokazao se kao zadovoljavajući. I ekonomski slabi-je kompanije sada se trude da budu tačne u otplatama kreditnih rata, kako bi održale izvore za buduće kredite.

Prevela: Nela Bukoroviće–mail: [email protected]

OSVRT NA ZNAČAJNE DOGAĐAJE / HOT TOPICS REWIEW

Paul WENINGER

Osiguravači omogućavaju obimnije kreditiranjeUDK: 336.71Dostavljen: 3. 9. 2013.Prihvaćen: 6. 9. 2013.Informativni prilog

Prof. Paul Weninger je četrdeset godina obavljao različite vodeće funkcije u koncernu Austria–Collegialität i UNIQA Group. Obavlja funkciju zamenika Velikog Priora Vojnog i bolničkog reda Sv. Lazara Jerusalimskog – Velikog Priorata Rutenije; i.Prior Austrije; u Donjoj Austrii je član uprave jedne podružnice organizacije „Österreichisches Hilswerk” za negu i lečenje. E–mail: [email protected].

3/2013

6

Der Begriff „Kreditklemme“ wurde in Europas Wirtschaft zum neuen Unwort. Es zeigt sich immer deutlicher, dass Europa seine Unternehmen nicht mehr im bisherigen Ausmaß über Banken fi nanzieren kann, da die Umsetzung der strengeren Eigenkapitalregeln erhebliche Teile der Geldmittel bindet.

Vor allem Unternehmer des sogenannten Mittelstandes beklagen, dass sie sich nicht mehr via Bankenkredite mit Frischgeld für Investitionen versorgen können. Um aus der Rezession herauszukommen, sind aber Startkredite für Investitionen unumgänglich. Akut ist die Situation nicht nur in den krisengebeutelten Ländern, sondern auch in Österreich, das eine starke Ausrichtung auf Geschäft e in den Ostmärkten ausweist. Lokale Finanzierungen sind in CEE zum Kunststück geworden.

Die Österreichische Finanzmarktaufsicht FMA gab Ende August 2013 in einer Aussendung bekannt, dass eine vielversprechende Novelle zur Kapitalanlageverordnung geplant ist. Auf Basis dieser Verordnung soll es für heimische Versicherer künft ig leichter sein, langfristige Kredite an Firmen direkt zu vergeben. Aus dieser Maßnahme würde ein starker Impuls für die Volkswirtschaft resultieren, da nach Schätzung der FMA die heimischen Versicherer zusätzlich 4,2 Milliarden Euro in Form von Krediten für die österreichische Wirtschaft ins Rollen bringen könnten. Bisher konnten Assekuranzen Darlehen nur in eingeschränktem Maße und nur an Kunden mit der höchsten Bonitätsnote (Triple–A), an die Republik und an Großunternehmen vergeben. Künft ig

soll der Kundenkreis erheblich erweitert werden. Die vielen Firmen, die einen stabilen Geldfl uss haben oder erwarten, sollen auch bei bestimmten Level B Einstufungen (ausgenommen Ramschniveau) zu Krediten kommen. Aber auch für die Ankurbelung des Lebensversicherungsgeschäft es werden Impulse erwartet. Versicherer leiden als Anleger schon seit Jahren unter den niedrigen Zinsen. Klassische Investments –etwa in Anleihen mit einem Top–Rating– werfen nur noch gegen Null tendierende Renditen ab. Das erschwert den Lebensversicherern die Einhaltung der zugesagten Gewinnbeteiligungen und erschwert Neuabschlüsse. Doch nun öff net sich ein Fenster für lukrativere Veranlagungen. Damit werden Kapital– und Rentenversicherungen wieder interessanter. Mit der steigenden Zahl der Kreditvergaben wird aber auch die Zahl der Ablebensrisiko–Versicherungsverträge (zwecks Kreditbesicherung) wachsen.

Es gibt noch einen weiteren Vorteil. Eine Banklizenz werden Österreichs Versicherer für ihre Kreditgeschäft e auch weiterhin nicht benötigen, weil dies ausdrücklich im Gesetz so bestimmt ist.

Alles in allem wäre eine solche Novelle, wie sie Österreich plant, auch eine Möglichkeit, in Serbien über Lebensversicherer , die Kredite an zahlreiche Privatfirmen vergeben zu höheren Renditen zu kommen. Damit würde auch hier die Konjunktur wirksam angekurbelt werden.

In Deutschland, wo dieses Modell schon vor einigen Jahren eingeführt wurde, ist man mit dem bisherigen Verlauf zufrieden. Auch schwächere Firmen bemühen sich, die Kreditraten pünktlich zu zahlen, um sich diese Quelle für weitere künft ige Kredite zu erhalten.

Paul WENINGER

Erweiterte Kreditvergabe durch Versicherer

UDK: 336.71Empfangen: 3. 6. 2013Angenommen: 6. 9. 2013Informationstext


Prof. Paul Weninger war rund vierzig Jahre in diversen Führungspositionen im Austria–Collegialität Konzern sowie in der UNIQA Group tätig. Er ist stv. Großprior des „Military and Hospitaller Order of Saint Lazarus of Jerusalem – Grand Priory of Ruthenia“, Prior von Österreich; weiters Vorstandsmitglied einer NÖ–Niederlassung des im Kranken– und Pfl egedienst engagierten „Österreichischen Hilswerks“, e–mail: [email protected].

3/2013

7

Finansijska kriza iz 2008. Godine alarmirala je nad-zorne organe u vezi sa brojnim problemima. Evropska unija je formirala Evropski odbor za sistemske rizi-ke (European Systemic Risk Board – ESRB) i proširila nadležnosti evropskih fi nansijskih nadzornih organa, uključujući i Evropsku agenciju za tržišta hartijama od vrednosti (European Securities Market Authority – ESMA), Evropsku agenciju za nadzor banaka (Eu-ropean Banking Authority – EBA) i Evropsku agenciju (European Insurance and Occupational Pensions Autho-

rity – EIOPA). Pored toga, ona je donela i određeni broj propisa i nadzornih mehanizama koji treba da pomo-gnu praćenje i predviđanje tržišnih nepravilnosti koje bi mogle da dovedu do budućih kriza.

Alternativni investicioni fondovi i drugi fondovi vi-sokog rizika istaknuti su kao važni činioci fi nansijskog sunovrata, dok je G20 potvrdila da svi značajni subjekti fi nansijskih tržišta moraju biti podvrgnuti pravilima i nadzoru, čime se povećava transparentnost i zaštita investitora. SAD su predmetna pravila usvojile 2010. Godine kroz Zakon Doda i Frenka o reformi Volstrita i zaštiti potrošača. U EU je u junu 2011. Godine doneta Direktiva 2011/61/EU1 koja sadrži pravila za izdava-nje dozvola, poslovanje i transparentnost upravnika alternativnih investicionih fondova i/ili alternativ-nih investicionih fondova na tržištu EU. Od država članica je zahtevano da primene ovu Direktivu do 22. Jula 2013. Konačan cilj je postizanje jednoobraznih pravila na teritoriji cele EU do 2018. Godine, koji će do

Partner, I.K.Rokas & Partners Law Firm, Atina, e–mail:

a.christofi [email protected] Direktiva 2011/61/EU Skupštine Evrope i Saveta od 8. juna

2011. o upravnicima alternativnih investicionih fondova i o izmeni Direktiva 2003/41/EZ i 2009/65/EZ i Uredbi (EZ) br. 1060/2009 i (EU) br. 1095/2010.

tada zameniti sve nacionalne propise u vezi sa privat-nim plasmanima profesionalnih investitora.

Pojam „alternativni investicioni fondovi” obuhvata širok spektar društava za kolektivno investiranje kao što su fondovi uravnotežavanja rizika (hedge funds), privatne akcionarske fondove (private equity funds), fondove nekretnina i druge institucionalne fondove, izuzev društava za kolektivno investiranje u prenosive hartije od vrednosti (Undertakings for Collective Inves-

tment in Transferable Securities – UCITS) regulisanih Direktivom 2009/65/EC. Iako sami fondovi nisu reguli-sani, plan je da se efi kasna posredna kontrola postigne preko regulisanja i nadzora upravnika tih fondova.

Predmet regulisanja Direktive o upravnicima alter-nativnih investicionih fondova postavljen je široko i obuhvata sledeće vrste upravnika privatnih fondova:

a. upravnike iz EU, bez obzira da li upravljaju fondo-vima na teritoriji EU ili van nje;

b. upravnike van EU koji upravljaju bilo fondovima iz EU i/ili obavljaju marketing fondova na teritoriji EU.

U skladu sa pravilima iz navedene direktive, Evrop-ska komisija i Evropska agencija za tržišta hartijama od vrednosti donele su novu Uredbu 2. Nivoa radi rešava-nja određenog broja važnih pitanja u vezi sa primenom, kao što su: osnovni kapital; rešavanje sukoba interesa; pravila o nagrađivanju radi izbegavanja inicijativa za prekomerno preuzimanje rizika; upravljanje rizicima; obračun zaduženja; upravljanje likvidnošću; investici-je u pozicije obezbeđenje hartijama od vrednosti; de-poziti; organizacioni pokazatelji; pravila vrednovanja; pravila o transparentnosti i izveštavanju; izmeštanje poslovanja na teritoriji EU putem jedinstvene dozvole.

Ta pravila obuhvataju određeni broj zaštitnih mera, na primer: funkcija upravljanja rizicima mora da bude odvojena od upravljačkih nadležnosti; kada se radi o metodama uhartijavanja, kao što je slučaj sa prepakiva-

Alkistis CHRISTOFILOU

Nadzor nad alternativnim investicionim fondovima: Da li će se Direktiva o upravnicima investicionih fondova pokazati kao efi kasan mehanizam? – Primedbe na Direktivu o upravnicima

alternativnih investicionih fondovaUDK: 330.322Dostavljen: 6. 9. 2013.Prihvaćen: 7. 9. 2013.Informativni prilog


3/2013

8

ALKISTIS CHRISTOFILOU

njem zajmova u utržive hartije od vrednosti, izdavalac, kupac i zajmodavac ne mogu da naplaćuju kamatu veću od 5%; uloga, kvalifi kacije i odgovornost depozitara; obavezno je zaključenje sporazuma o saradnji između nacionalnih nadzornih organa i nadzornih organa tre-ćih država.

Direktiva o upravnicima alternativnih investicionih fondova predviđa ustanovljenje postupka izdavanja do-zvola, koji će se razviti tokom dva prelazna perioda, a najkasnije do 2018. Oni upravnici alternativnih inve-sticionih fondova koji ispunjavaju uslove moraće da se registruju i da dobiju dozvolu za rad. Tokom prelaznog perioda primenjivaće se nacionalnih propisi dok će za-interesovani upravnici van EU morati da obave analizu relevantnog tržišta da bi odredili pogodne države člani-ce za osnivanje i utvrdili uslove za prenošenje njihovih usluga u druge države članice.

Upravnici alternativnih investicionih fondova koji potiču van EU a žele da se registruju u EU, pored oba-veze prijavljivanja neophodnih podataka i izveštavanja koje moraju da ispune, moraće da potiču iz države koja je zaključila sporazum o saradnji sa nadležnim nad-zornim organom predmetne države članice. Evropska agencija za tržišta hartijama od vrednosti je u svom pres izdanju od 18. jula 2013. Objavila da je odobrila već sedam memoranduma o razumevanju sa nadzor-nim organima trećih država. Ona je pregovarala sa naj-manje 28 država u ime država članica EU. Sada je na nacionalnim nadzornim organima da na osnovu njih zaključe pojedinačne sporazume. Pored toga, upravnici alternativnim investicionim fondovima i upravljani al-ternativni investicioni fondovi neće ispunjavati uslove ako su isključeni kao „nekooperativni” u skladu sa de-fi nicijom Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj UN (OECD).

Direktiva o upravnicima alternativnih investicionih fondova se primenjuje kada upravnici aktivno reklami-raju alternativne investicione fondove, tj. Kada postoji „direkna ili posredna ponuda ili plasman na inicijativu upravnika alternativnih investicionih fondova, jedini-

ca ili akcija alternativnih investicionih fondova kojima

upravljaju ili sa investitorima sa prebivalištem ili se-

dištem na teritoriji EU.” Upravno obrnuto, ako do re-klamiranja dođe na inicijativu investitora, Direktiva o upravnicima alternativnih investicionih fondova se ne primenjuje. Uredba 2. Nivoa biće korisna za ograniča-vanje obima takvog „pasivnog reklamiranja” ili „obrnu-

tog pregovaranja”, kako se takođe ono naziva, sve dok izmene nacionalnih propisa na budu obavljene tokom prelaznog perioda zbog čega ostaje da se vidi kako će se njena značajna uloga odraziti na to kako će upravnici alternativnih investicionih fondova pružati svoje pre-kogranične usluge. Agencija Velike Britanije o nadzoru fi nansijskog ponašanja (Th e UK Financial Conduct Aut-hority – FCA), koja se uvek nalazi na vrhu po inicijati-vama za donošenje nadzornih smernica, u svom vodiču objavljenom u martu 2013. Godine, prihvata da je re-klamiranje aktivno onda kada „neko lice namerava da prikupi kapital tako što jedinicu ili akciju alternativnog investicionog fonda nudi za kupovinu potencijalnom investitoru. To obuhvata i situacije koje predstavljaju ugovornu ponudu „koju potencijalni investitor može prihvatiti radi investiranja i zaključenja ugovora, kao i

situacije koje predstavljaju poziv investitorima za dava-

nje ponude za upis zainteresovanih investitora.” Za da-vanje promotivnog materijala može se prihvatiti da ono ne predstavlja aktivno reklamiranje pod uslovom da se jedinice ne nude istovremeno na prodaju.

Upravnici alternativnih investicionih fondova sa te-ritorije EU mogu da reklamiraju alternativne investici-one fondove sa teritorije EU prema svom univerzalnom pasošu EU. Ova pogodnost se neće važiti za upravnike alternativnih investicionih fondova van teritorije EU ili alternativne investicione fondove najmanje do 22. jula 2015. Godine kada Evropska agencija za tržišta hartija-ma od vrednosti ima obavezu da Komisiju EU obavesti o neophodnim izmenama u ovoj oblasti.

Da bi se postigao cilj jednoobraznosti pravila i nad-zora na teritoriji Unije, Evropska agencija za tržišta har-tijama od vrednosti će jednom godišnje analizirati ak-tivnosti nacionalnih nadzornih organa, oceniti stepen dostignute konvergencije, uključujući i usvajanje prav-ne tehnike i standarda za sprovođenje, kao i upravne propise i kazne.

Uopšteno gledano, tržište na ovu direktivu gleda kao na sredstvo za uspostavljanje skupog nadzornog siste-ma za upravnike alternativnim investicionim fondovai-ma sa teritorije EU i dovelo je do glasne zabrinutosti da to može da utiče na njihovu konkurentnost. Ostaje da se vidi kako će tržište reagovati kada ujednačeni propisi stupe na snagu u državama članicama EU.

Preveo: prof. dr Slobodan Jovanoviće–mail: [email protected]

3/2013

9

The financial crisis of 2008 alerted regulators in multiple respects. Th e EU created the European Systemic Risk Board (ESRB) and upgraded the role of European fi nancial regulators, including the European Securities Market Authority (ESMA), the European Banking Authority (EBA) and the European Insurance

and Occupational Pensions Authority (EIOPA). It further moved to take a number of regulatory and supervisory measures intended to assist in monitoring and foreseeing market irregularities which may lead to future crises.

Hedge funds and other high risk funds have been identifi ed as important components of the fi nancial downturn, while the G20 has acknowledged that all signifi cant fi nancial market actors must be subject to regulation and supervision, thus increasing transparency and investor protection. The USA enacted measures in 2010 with the Dodd–Frank Wall Street Reform and Consumer Protection Act. In the EU, Directive 2011/61/EU was enacted in June, 2011, laying down the rules for the authorisation, ongoing operation and transparency of managers of alternative investment funds (AIFMs) and/or market alternative investment funds (AIFs) in the Union. Member States were required to transpose the Directive by 22 July 2013. Th e ultimate goal is to achieve uniform regulation throughout the Union by the year 2018, which should by then have replaced all national regimes regarding private placements to professional investors.

AIFs encompass a wide range of collective investment undertakings such as hedge funds, private

equity funds, real estate funds and other institutional funds, other than Undertakings for Collective

Investment in Transferable Securities (UCITS) regulated under Directive 2009/65/EC. Although the funds themselves are not regulated, an eff ective indirect control is intended to be achieved through the regulation and supervision of the fund managers.

The Alternative Investment Fund Managers Directive (AIFMD) has a broad scope, encompassing the following kinds of private fund managers:

a. EU AIFMs (irrespective whether they market the funds they manage within or outside the Union);

b. Non–EU AIFMs either managing EU AIFs, and /or marketing AIFs within the Union.

As requested by the Directive, the European Commission and ESMA have further issued Level 2 Regulations to tackle a number of important implementation issues, such as: capital requirements; management of confl icts of interest; remuneration rules to avoid incentives for excessive risk-taking; risk management; leverage calculation; liquidity management; investment in securitization positions; depositaries; organisational parameters; valuation rules; transparency and reporting requirements; passporting of activities within the Union under a single passport.

Such measures include a number of safeguards, as for example: in relation to risk management, the respective offi ces must be separated from functional positions; in relation to securitization tools, as in the case of repackaging of loans into tradable securities, the originator, the sponsor and the original lender will not be allowed to retain a net economic interest exceeding 5%; the role, qualifi cations and liability of depositaries;

Alkistis CHRISTOFILOU

Supervising hedge funds: Will the AIFMD prove an eff ective tool? – Notes on the EU Directive on Alternative Investment

Fund ManagersUDC: 330.322Received: 6. 9. 2013Accepted: 7. 9. 2013Informative contribution

Partner, I.K.Rokas & Partners Law Firm, Athens, e–mail: a.christofi [email protected].


3/2013

10 cooperation arrangements are required to be concluded between UD national and third country supervisory authorities.

The AIFMD foresees the establishment of an authorisation mechanism, which will evolve over two consequent transitional periods until 2018 at least. Eligible AIFMs will have to register and be authorised. During the transitional period, national regimes will apply and interested non-EU managers shall need to undertake the relevant market analyses in order to determine both the eligible Member State for establishment and the requirements for passporting their services to other Member States.

Non-EU AIFMs wishing to establish in the EU, further to the disclosure and reporting requirements that they must meet, will have to originate from a jurisdiction which has concluded a cooperation agreement with the respective MS’s regulator. ESMA in its press release of 18 July 2013 announced it has already approved seven MOUs with non-EU regulators. It has negotiated with at least another 28 jurisdictions on behalf of the Union Member States. It remains for national regulators to conclude agreements on that basis. In addition, both the AIFM and the managed AIFs will not qualify if they are excluded as “non-cooperative” under OECD’s Financial Action Task Force classifi cation.

The AIFMD applies when the AIFM actively markets the AIF, i.e. when there is a “direct or indirect

off ering or placement at the initiative of the AIFM, of

units or shares of an AIF it manages to or with investors

domiciled or with a registered offi ce in the Union”. On the contrary, if the marketing occurs at the initiative of the investor, the AIFMD does not apply. Level 2 Regulations will be useful to delimit the ambit of such “passive marketing” or “reverse solicitation”, as it is also called, while their endorsement into national rules as

long as the transitional periods last remains to be seen and will play a signifi cant role in how AIFMs will be passporting their services. Th e UK Financial Conduct Authority (FCA), which is always at the forefront in providing regulatory directions, in its guidance published in March, 2013, accepts that marketing is active when “a person seeks to raise capital by making a unit or share of an AIF available for purchase by a potential investor. Th is includes situations which constitute a contractual off er that can be accepted by

a potential investor in order to make the investment

and form a binding contract, and situations which

constitute an invitation to the investor to make an

off er to subscribe for the investment.” Th e provision of promotional material could be accepted not to constitute active marketing provided that no units are off ered at the same time for sale.

EU AIFMs may market EU AIFs under their single EU passport. Th is facility shall as a rule not extend to non–EU AIFMs or AIFs for at least until 22 July 2015, when ESMA is required to advise the EU Commission on the suggested evolution in this matter.

To achieve the goal of unified regulation and supervision within the Union, ESMA shall conduct annual peer review analyses of the supervisory activities of national authorities, to assess the degree of convergence achieved including the adoption of the regulatory and implementing technical standards developed by ESMA, as well as administrative measures and penalties imposed by national authorities.

As a general view, the Directive is perceived by the market to establish a more burdensome regulatory regime for EU AIFMs, resulting to the voicing of concerns that this may aff ect the competitiveness of EU AIFMs. It remains to be seen how the market will respond now that the harmonized regulation has started becoming eff ective in the EU jurisdictions.

ALKISTIS CHRISTOFILOU

3/2013

11

Apstrakt

Privredna društva čije se akcije nalaze na listingu berzi i njihovi direktori i službenici snose povećan rizik pasivne procesne legitimacije po suparničnim tužbama akcionara. Zbog toga što suparnične tužbe podrazume-vaju velike iznose nadoknada, od suštinskog značaja za sve stranke u postupku je da tuženi direktori / službe-nici i privredno društvo raspolažu odgovarajućim osi-guranjem direktora i službenika. Bez adekvatnog po-krića, direktori i privredno društvo bi mogli da dođu u situaciju da u celini ili delimično sami snose isplatu nadoknade štete. Ako oni ne mogu da isplate nadokna-du štete, što je obično slučaj zbog velikih iznosa tužbe-nih zahteva kod suparničnih tužbi, oštećena lica neće naplatiti ništa ili će ostvariti delimičnu nadoknadu šte-te, pa suparnična tužba neće ostvariti svoj cilj. To ima negativne posledice po efi kasnost u odštetnom pravu. Osiguranje direktora i službenika je zato bitno za par-nične stranke kod suparnične tužbe i za društvo. Ipak, može doći do sukoba interesa između tuženog privred-nog društva i direktora u pogledu nadoknade nastale obaveze ako su podosigurani. Može doći i do sukoba in-teresa između brojnih osiguravača, što može negativno da utiče na osiguravajuće pokriće i isplatu obaveze na-stale po suparničnoj tužbi. Prvi sukob interesa između privrednog društva i direktora može se ograničiti uba-civanjem ili klauzule o alokaciji ili klauzule o redosledu isplata. Može se izvršiti i izbor u pogledu (veće) podele Odeljaka A i C osiguravajućeg pokrića u polisi osigura-nja direktora i službenika ili se može zaključiti poseb-na polisa osiguranja po Odeljku A. Potencijalni efekti sukoba interesa između brojnih osiguravača direktora i službenika mogu se smanjiti ubacivanjem adekvatno formulisanih klauzula o istovetnosti forme i klauzula o vodećem osiguravaču. U tom kontekstu, ali takođe ne-

zavisno, po mišljenju autora treba da se primenjuje i di-rektna obaveza savesnog i korektnog postupanja prvog osiguravača prema osiguravačima viška štete, a takođe i obaveza dužne pažnje osiguravača viška štete.

Ključne reči: osiguranje direktora i službenika, su-parnična tužba, odeljak A i odeljak B osiguravajućeg pokrića, klauzula o istovetnosti forme, klauzula o vo-dećem osiguravaču, direktna obaveza savesnog i korek-tnog postupanja prvog osiguravača

1. UVOD

Velika šteta i njena nadoknada od strane većeg broja lica često je bila predmet pažnje u pravnoj teoriji u po-slednjih nekoliko godina. Visoki odštetni zahtevi neiz-bežno se tiču velikog broja lica koja su pretrpela štetu ili koja su učestvovala u rešavanju spora sa jednim fi -zičkim ili pravnim licem ili grupom lica odgovornih za štetu, a koji spor se tiče istog ili sličnog činjeničnog os-nova, zakonske odgovornosti ili drugih pitanja (Cam-pos, 2012, 1065; Nagareda, 2008, xii; Cashman, 2007, 1; Hensler, 2000, 3; Hensler, 1993, 966). Velika šteta se če-sto rešava kroz suparničarstvo, umesto vođenja pojedi-načnih parnica. Sudska praksa pokazuje da se povećao broj suparničnih tužbi. Posebno je to slučaj u fi nansij-skom sektoru gde se suparnične tužbe sve češće podižu protiv akcionarskih društava. Zahtevani odštetni iznosi u tim parnicama kao i stvarno dosuđeni iznosi protiv akcionarskih društava u severnoj Americi i Evropi su (veoma) visoki.

Na primer, u istraživanju Cornerstone survey obav-ljenom u periodu 1996–2010 prosečan iznos nadokna-de po suparničnim tužbama u SAD iznosio je 40 mi-liona dolara (Cornerstone Research, 2011a, 2), dok se iz drugih istraživanja došlo do prosečnih iznosa od 45 i 48 miliona dolara (Baker, Griffi th, 2010, 22; Klausner, Hegland, 2010, 1). Svake godine u periodu od 2000. do

ČLANCI

Doc. dr Wim WETERINGS

Mogući sukobi interesa kod osiguranja direktora i službenika u slučaju suparnične tužbe akcionara

UDK: 368.6:347.72Primljeno: 11.8.2013.Prihvaćeno: 17.9.2013.Pregledni naučni rad

Univerzitet u Tilburgu, Pravni fakultet; advokat u advokatskoj firmi Dirkzwager Advocaten & Notarissen N.V., Arnhem, e–mail: [email protected] / [email protected].

3/2013

12

WIM WETERINGS

2009. u proseku jedna od petnaest kompanija sa ber-zanske liste S&P 500 pojavljivala se u svojstvu tuženog / satuženog u suparničnim tužbama (Cornerstone Rese-arch, 2011b, 12). Ovaj odnos od jedne od 8,5 kompanija u fi nansijskom sektoru bio je još izraženiji. Promene u vezi sa suparničnim tužbama protiv kompanija sa berze takođe se mogu uočiti i u Evropi. Na primer, u Holan-diji, najmanje 13 suparničnih tužbi pokrenuto je u pos-lednjih nekoliko godina protiv kompanija čije akcije su kotirane na holandskoj berzi akcija (koja ima akcije 75 kompanija), po kojima se isplata nadoknade kretala između 1 milion i 1 milijardu evra (Van Abeelen, Wete-rings, 2013, 35).

U najkraćem, rizik za kompanije, čijim akcijama se trguje na berzi, da budu upletene u suparnični spor sa akcionarima ili povodom nekih drugih pitanja je vi-sok. Takvi slučajevi neminovno podrazumevaju viso-ke sume nadoknada ili iznose vansudskog poravnanja. Pored kompanija, cilj suparničnih tužbi akcionara često je usmeren na ličnu odgovornost direktora. Direktori i članovi nadzornih odbora sve češće se suočavaju sa suparničnim tužbama, te zato pronalaženje zaštite od ovog rizika odgovornosti sve više dobija na značaju.1

U svetlu ogromnih tužbenih zahteva, od suštinske je važnosti za sve strane da direktori i kompanija koji su tuženi imaju adekvatno osiguranje od odgovornosti di-rektora i službenika. Bez osiguranja ili dovoljnog osigu-ranja, tuženi direktori i kompanija će možda morati da u celosti ili delimično sami snose teret isplate tužbenog zahteva. Ako oni to ne budu mogli da ispune, što se dešava često uzimajući u obzir visinu tužbenog zahteva, suparnična tužba neće postići svoj cilj. To takođe ima negativne posledice na domet prava građanskopravne odgovornosti. Sve zainteresovane strane u suparničnoj tužbi imaju interes za postojanjem adekvatnog osigura-nja direktora i službenika, pri čemu može doći do suko-ba interesa između tužene kompanije i direktora. Pored toga, može da dođe i do sukoba interesa između raznih osiguravača direktora i službenika, što može da nega-tivno utiče na osiguravajuće pokriće i isplatu po osno-vu tužbenog zahteva. Osiguranje direktora i službenika mora da bude tako organizovano da bude u interesu ne samo zainteresovanih strana, već i društva, kako bi se u najvećoj meri sprečili potencijalni sukobi interesa.

Interes i uloga adekvatnog osiguranja direktora i službenika za slučaj suparnične tužbe akcionara de-taljnije se razmatra u poglavlju 2. Zatim će se detalj-nije analizirati pokriće po polisi osiguranja direktora i službenika pre mogućeg sukoba interesa između (i)

1 U SAD, akcionarske suparnične tužbe su godinama bile najčešći pojavni oblik odštetnih zahteva protiv kompanije sa berze i njenih direktora (Towers Watson, 2011, 19; Baker, Griffi th, 2010, 21).

kompanije i njenih direktora i (ii) raznih osiguravača u poglavlju 3. Diskutovaće se o mogućim rešenjima, kao što je ograničenje prvog mogućeg sukoba ubacivanjem klauzula o alokaciji ili klauzule o redosledu plaćanja, ili (većom) podelom Odeljaka A i C polise osiguranja. Takođe, biće istaknuti argumenti u prilog tvrdnje da se bolja veza između raznih osiguravača odgovornosti di-rektora i službenika može postići ubacivanjem ispravno defi nisane klauzule o istovetnosti forme. Pored navede-nog, biće obrazloženo zašto se potencijalni sukobi in-teresa između raznih osiguravača prilikom isplate po-vodom suparnične tužbe mogu umanjiti ubacivanjem adekvatne klauzule o vodećem osiguravaču (lideru) i, nezavisno od toga, prihvatanjem direktne obaveze sa-vesnog i poštenog ponašanja prvog osiguravača prema osiguravačima viška šteta (i takođe, obaveze dužne pa-žnje osiguravača viška šteta). Poslednje poglavlje za-ključujemo kratkim rezimeom.

2. ULOGA OSIGURANJA DIREKTORA I SLUŽBENIKA KOD SUPARNIČNIH TUŽBI

AKCIONARA

2.1. Veza između osiguranja direktora i službenika i suparničnih tužbi akcionara

Kolektivna nadoknada velike štete poželjnija je u od-nosu na pojedinačne nadoknade svim oštećenim stra-nama. Ekonomska prednost, sa parnicama ili bez njih, podizanja suparnične tužbe je očigledna. Za tužene strane i njihove osiguravače, korisno je da se sprovodi samo jedna parnica umesto velikog broja pojedinačnih sudskih postupaka, što ima koristan efekat na troško-ve odbrane (Hensler, 2000, 121; Rosenberg, 1987, 571). Druga važna prednost za zainteresovane strane leži u tome što kod kolektivne isplate, postoji veća sigurnost u odnosu na broj odštetnih zahteva i visinu, te tako i u odnosu na njihove obaveze na nadoknadu vis–à–vis oštećenih. Takođe, jedna parnica sprečava konfrontira-nje sa kontradiktornim ili nedoslednim odlukama suda. Za oštećena lica, prednost leži u tome što ona primaju nadoknadu u kratkom ili kraćem roku bez potrebe da svaki pojedinac vodi skupu, dugu, tešku i neizvesnu parnicu (Bone, 2012, 69–70).

Kolektivna isplata promoviše usklađenost prava i time smanjuje prostor između tzv. ponavljača i poje-dinca – oštećenika u vezi sa važnošću pobede u parnici, know-how i fi nansija – takođe poznato kao „nadokna-da za neravnopravnost” (Bone, 2012, p. 69; Rosenberg, 2000, 393; Hensler, 2000, 4). Preventivni efekat supar-nične tužbe takođe se može navesti kao važna prateća nuspojava (Bone, 2012, 71; Scherer, 2012, 27). Posto-

3/2013

13


janje suparnične tužbe može da ima efekat odvraćanja zbog čega su potencijalni prekršioci standarda podsta-knuti da se povinuju pravilima, te zato suparnična tuž-ba više nije potrebna (više o ovome u poglavlju 2.2).

Ipak, suparnična tužba akcionara iz fi nansijskog sektora se jedino može rešiti kolektivno ili pojedinač-no ako tuženi direktor i / ili kompanija mogu da snose moguću nadoknadu (bilo kroz isplatu ili na drugi na-čin). Imajući u vidu visoke sume kod suparničnih tužbi, direktori često neće moći sami da ispune sve ili veliki deo tih troškova. Isto važi i za kompaniju, jer će u pro-tivnom nadoknade koje treba da plati imati (izrazito) negativne posledice na fi nansijsko poslovanje kompa-nije. To je izvesno tačno za mlade kompanije (Bondt, 2010, 621). Iz tog razloga, posedovanje polise osigura-nja odgovornosti od vitalnog je značaja za uspešnost i efi kasnost suparnične tužbe i kolektivne nadoknade.

2.2. Značaj osiguranja direktora i službenika kod suparničnih tužbi (za akcionare, direktore,

kompanije i društvo)

U svetlu rizika moguće lične odgovornosti i gubitka njihove privatne imovine, direktori i članovi nadzornog odbora kompanije sa berze automatski raspolažu veli-kim interesom da zaključe polisu osiguranja direktora i službenika. Najveći broj kompanija sa berze zaključuje takvo osiguranje za svoje direktore i službenike (Baker, Griffi th, 2010, 44).

Kod suparnične tužbe akcionara, polisa osiguranja direktora i službenika će takođe biti jedino sredstvo za kompaniju (Katz, 1996, 31). U tim slučajevima, osi-guranje trgovačke opšte odgovornosti često ne pruža nikakvu zaštitu jer se osiguravajuće pokriće „jedino” pruža za odgovornost za telesne povrede i štete na stva-rima (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013; Maniloff , 2012). Odštetni zahtevi akcionara, međutim, tiču se isključivo čiste fi nansijske štete. Ne postoji standardno pokriće odgovornosti kompanije u osiguranju direktora i službenika, ali se pokriće može proširiti tako da i kom-panija bude osiguranik (više o ovome u poglavlju 3.1).

Pored navedenog, osiguranje direktora i službenika sa adekvatnim pokrićem može da predstavlja dobar način za kompanije sa berze da privuku i zadrže dobre i iskusne direktore i službenike koji će kritički pratiti najnoviji razvoj kod suparničnih tužbi akcionara – pos-redan interes kompanije (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013, 11; Baker, Griffi th, 2007, 502; Black, Cheffi ns, Klausner, 2006, 1140; Parr, 2004, 13). Takođe, polisa osiguranja direktora i službenika sprečava direktore da zbog straha od odgovornosti i suparničnih tužbi postupaju pre-komerno oprezno i da se zato dovoljno ne upuštaju u preduzetničke rizike, kada vođenje posla u stvari po-

drazumeva preuzimanje prihvatljivih rizika u interesu akcionara i drugih zainteresovanih strana (Baker, Grif-fi th, 2010, 57; Black, Cheffi ns, Klausner, 2005, 169).

Akcionari takođe imaju veliki interes u osiguran-ju direktora i službenika. Oni su, zapravo, osiguranici kojima se po suparničnoj tužbi dosuđuje nadoknada bez obzira na vrednost njihovih akcija koje su svakako nepovoljno pogođene u celini ili u najvećoj meri nado-knadom koja treba da se isplati.

Osiguranje direktora i službenika nije jedino važno za direktore, akcionare i kompaniju, već takođe ima i širi društveni značaj. Postojanje osiguranja direktora i službenika obezbeđuje da postoje solventne, odgovor-ne strane ako se desi da direktori (i službenici) i / ili kompanija budu proglašeni odgovornim vis–à–vis ak-cionara.2 Ta unapređena sredstva nadoknade imaju po-zitivan uticaj na kompenzatorne i preventivne funkcije prava građanskopravne odgovornosti (Hensler, 2000, 121–122; Rosenberg, 1987, 563–566). Kod suparničnih tužbi, kompenzatorna funkcija ima važnu ulogu jer se, sa jedne strane, odštetni zahtevi po osnovu krivice za štetu objedinjuju kako bi se obezbedila efi kasna is-plata i pojačan pristup obligacionom pravu (ili drug-oj vrsti prava), dok sa druge strane, ukupna utužena suma je često velika ili prekomerna (Hensler, 2000, 3–4). Ta kompenzatorna funkcija može, međutim, jedino ispravno da se postigne ako postoji dovoljno osiguravajuće pokriće.

Ideja za preventivnu funkciju građanskopravne odgovornosti leži u tome što su direktori i kompanije, zbog straha od odgovornosti i obaveze da nadoknade štetu svojim akcionarima, podstaknuti da pažljivo po-stupaju i spreče nastanak štete za akcionare (Griffi th, 2012, 337; Shavell, 2004, 268). Međutim, ako direktor i / ili kompanija nemaju dovoljno sredstava da mogu da plate nadoknadu štete, što se posebno ne može is-ključiti kod suparničnih tužbi akcionara, odvraćajući uticaj građanskopravne odgovornosti ne bi bio dovolj-no robustan. Razlog je što relevantna strana ne može isplatiti nadoknadu štete na bilo koji način, ispravno ponašanje koje je trebalo primeniti nije unapred pozna-to (problem dokaza za donošenje presude). Uticaj ne-postojanja odvraćajućeg uticaja postaje još veći ako se akcionari unapred odreknu prava na nadoknadu štete zbog nepostojanja dovoljno sredstava direktora i kom-panije. U slučaju polise osiguranja direktora i službeni-ka, biće moguće da direktori i kompanija mnogo češće

2 U SAD (gde se relativno govoreći pojavljuje mnogo više internih odštetnih zahteva iz osnova odgovornosti), u teoriji se pojavilo stanovište da upravo iz tog razloga polisa osiguranja direktora i službenika je više u interesu pravnih lica / akcionara nego u interesu direktora za koga je kompanija zaključila tu vrstu osiguranja (Boyer, 2005; Gutiérrez, 2003; Romano, 1991).

3/2013

14 budu proglašavani odgovornim u datim okolnostima, te je zato tada jača motivisanost na pažljivo postupa-nje. Sa druge strane, postoji takođe nekoliko podsticaja na postupanje sa dužnom pažnjom u slučaju postojanja polise osiguranja direktora i službenika, jer direktori ili kompanije više ne moraju da sami u celini ili delimič-no, snose štetu (Shavell, 2005, 63–77; Parsons, 2003, 448–471; Dionne, 2000, 153; Baker, 1996, 267; and Pa-uly, 1968, 531–537). Ipak, osiguravači preduzimaju sve mere kako bi te aspekte građanskopravne odgovornosti što više iskoristili u uslovima osiguranja – maksimalna suma osiguranja, isključenja, franšize, suma premije, kontrola ponašanja, itd (Weterings, 2012).

Konačno, adekvanta polisa osiguranja direktora i službenika proizvodiće pozitivne posledice po cilje-ve suparnične tužbe: (i) efi kasno i efektivno rešavanje suparničnih tužbi vansudskim poravnanjem u kojem oštećena lica ostvaruju razumnu nadoknade štete; (ii) izbegavanje brojnih pojedinačnih parnica povodom istog osnova; i (iii) pojačano ostvarivanje uloge zakona.

3. MOGUĆI SUPROTNI INTERESI U OSIGURANJU DIREKTORA I SLUŽBENIKA

KOD AKCIONARSKIH TUŽBENIH ZAHTEVA

3.1. Osiguravajuće pokriće direktora i službenika

Polisa osiguranja direktora i službenika u osnovnom pokriću pruža zaštitu od odštetnih zahteva protiv di-rektora ili članova nadzornog odbora radi nadoknade štete prouzrokovane njegovim radnjama ili propusti-ma u vršenju nadležnosti direktora ili člana nadzornog odbora (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 9, 11, 12). Ovo bi moglo da se odnosi na odštetne zahteve kompanije prema direktoru gde direktor radi ili je radio (interna odgovornost). Takođe, postoji pokriće odštetnih zah-teva trećih lica kao što su stečajni upravnik, klijent ili konkurent – eksterna odgovornost (Weterings, 2012). Odštetni zahtevi akcionara, uzimajući u obzir potpuno pokriće za internu i eksternu odgovornost direktora ili druge vrste odgovornosti, takođe će biti pokriveni bilo po pojedinačnoh tužbi, bilo po suparničnoj tužbi. Osi-guranjem su pokrivene nadoknade koje potiču od ta-kvih odštetnih zahteva kao i troškovi odbrane od istih (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–25; Baker, Griffi th, 2007, 500).

Pokriće za direktore i službenike, a koje se odnosi na rizik lične odgovornosti za radnje uprave, naziva se pokrićem po Odeljku A polise. Pored navedenog, postoji i Odeljak B polise, koji je poznat kao korpora-tivno pokriće (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–19; Baker, Griffi th, 2007, 46–47 i 499; Mathias, 2006, 6–18).

Većina kompanija sa berze izvršila je obeštećenje svo-jim direktorima i službenicima i na toj osnovi su preu-zele rizik odgovornosti direktora / službenika kao i nadoknade štete i eventualne troškove odbrane. Za Odeljak B polise kompanija koja, na osnovu emitova-nog obeštećenja, mora da snosi troškove odbrane i /ili nadoknade u slučaju odgovornosti direktora može da računa na to da ti troškovi budu pokriveni polisom osiguranja direktora i službenika (O’Leary, 2007, 37).

U većini polisa osiguranja direktora i službenika, Odeljak A i B su standardno pokriveni. Pored toga, postoji mogućnost proširenja osiguranja direktora i službenika sa Odeljkom C (Griffi th, 2012, 339; Mathias 2006, 6–20). To pokriće štiti kompaniju od odštetnih zahteva koji se direktno postavljaju protiv kompanije (Baker, Griffi th, 2010, 47–48; Baker, Griffi th, 2007, 499; Philips, 2007, 698). Pokriće se često ograničava na tzv. odštetne zahteve vlasnika hartija od vrednosti, ug-lavnom, defi nisane kao odštetni zahtevi vlasnika sred-stava obezbeđenja korporativnog osiguranika (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–10).

Ovaj Odeljak C polise (i njegov predmet) važan je za kompanije čije su akcije listirane na naciona-lnom i međunarodnom berzanskom tržištu radi omogućavanja da se zaštite od rizika podnošenja suparnihčnih tužbi akcionara. Dalje, ako pokriće po Odeljku C nije zaključeno ili je nedovoljno, to je štetno za akcionare. Tužena kompanija će u tom slučaju mo-rati da plati odštetne zahteve u celini ili delimično iz „svog džepa”, što negativno utiče na imovinu kompa-nije. Konačno, to može da utiče ili će uticati na funk-cionisanje i vrednost kompanije (vrednost akcija). To bi moglo da ima za posledicu da akcionari u celini ili delimično snose sopstveni gubitak. Takođe, umanjenje imovine kompanije može da nepovoljno pogodi dru-ge akcionare, kao što su poverioci i zaposleni. Ako se posmatra iz ovog ugla, polisa osiguranja direktora i službenika sa Odeljkom C pokrića je poželjna za svaku kompaniju sa berze.

3.2. Zaštita direktora u odnosu na zaštitu kompanije – problemi podele pokrića

Iako polisa osiguranja direktora i službenika redov-no pruža tri vrste zaštite, samo Odeljak A polise osigu-ranja štiti direktora. Glavna mana istovremene zaštite i kompanije od odgovornosti (Odeljak C polise) je u tome što veliki odštetni zahtev protiv kompanije može da smanji ili iscrpi sumu osiguranja, zbog čega direktori mogu da postanu podosigurani ili da se nađu u situaciji da uopše nemaju osiguranje ako se tokom istog perioda osiguranja podnese još jedan odštetni zahtev. Takođe, može se desiti da akcionari podnesu odštetne zahteve

WIM WETERINGS

3/2013

15 protiv kompanije i direktora, ali pošto je suma osigu-ranja nedovoljne visine za isplatu u ime i kompanije i direktora ili je u celini nedovoljna da pruži pokriće za samo jednog osiguranika iz suparnične tužbe, akciona-ri neće biti obeštećeni (Bordon, 1998, 170). Suparnične tužbe često se odnose na ogromne iznose (desetine ili stotine miliona dolara, odnosno evra), što je odavno postao sasvim realan scenario. To je još izvesnije zbog toga što se suma osiguranja prvo koristi za plaćanje troškova odbrane, jer su advokatske provizije kod su-parničnih tužbi (veoma) visoke da bi se prvo počelo sa njihovim isplatama (Eisenberg, 2004, 51–54; Alexan-der, 1991, 511–512). U tom slučaju, razna osigurana lica, kompanija i direktori, imaju suprotstavljene inte-rese u vezi sa razdvajanjem sume osiguranja ili rezer-vacijom.

Zbog toga se u polise osiguranja direktora i služ-benika ubacuju klauzule o alokaciji i / ili klauzule o redosledu plaćanja. Ako je upotrebljena klauzula o redosledu plaćanja (poznata i pod nazivom „klauzula o prioritetnim isplatama”), prvo se nadoknada mora isplatiti direktorima (Mathias, 2006, 6–14). Većina po-lisa osiguranja direktora i službenika sadrži pomenutu klauzulu. To će imati efekat samo ako odštetni zahtevi protiv direktora i kompanije budu postavljeni istovre-meno. U suprotnom, primeniće se princip „prvi u vre-menu, jači u pravu”, kao što će isto važiti i u slučaju da te klauzule nema u polisi osiguranja. U slučajevima kada ova klauzula funkcioniše u korist osiguranih direktora, mana za osiguranu kompaniju vidi se iz toga što ona može u celini ili delimično da ostane bez zaštite u slu-čaju podnošenja suparnične tužbe. Uprkos zaključenoj polisi osiguranja od odštetnih zahteva akcionara (Ode-ljak C polise), kompanija bi mogla da bude prinuđena da na kraju snosi troškove ukupne ili dela nadoknade kao i troškove odbrane, što će negativno uticati na nje-nu vrednost akcija.

Kada se radi o klauzuli o alokaciji, osiguranici mo-raju da se, što je moguće u većoj meri, potrude da do-govore pošteno i adekvatno podelu sume osiguranja (nadoknada štete i troškovi odbrane), ako je ona nedo-voljna za nadoknade svim osiguranim licima (Ostrager, Newman 2010, 1531; Ferrara, 2005, 13–29; Bordon, 1998, 170).3 Kada je „nevolja” podeljena između raznih osiguranih lica, svako se onda suočava sa podosiguran-jem.

3 Slučajno ili ne, klauzula o alokaciji često se tiče razdvajanja osiguranih i neosiguranih suma između, na primer, osiguranog direktora i neosigurane kompanije (jer odštetni zahtevi akcionara nisu pokriveni Odeljkom C uslova osiguranja). Ipak, postoji nekoliko klauzula koje se odnose na razdvajanje osiguranih suma.

U tom slučaju, pomenutim klauzulama pokušava se adekvatno regulisanje problema podele sume osigura-nja u slučaju podosiguranja po polisi osiguranja direk-tora i službenika (sa kombinovanim pokrićem Odelja-ka A–B–C). Međutim, čini se mnogo poželjnijim da se razdvoje pokrića po Odeljcima A i C i da se u što većoj meri teži sprečavanju nastanka podosiguranja. Sprovo-đenje osiguranja direktora i službenika počelo je prvo samo sa pokrićem po Odeljku A radi prodaje zaštite direktorima i službenicima od rizika lične odgovorno-sti. Osiguranje se, iz dobrog razloga, zvalo „Osiguranje odgovornosti direktora i službenika.” Zaštita kompa-nije dodata je kasnije radi pokrića po polisi osiguranja direktora i službenika (Odeljci B i C). To je druga vr-sta pokrića, za drugog osiguranika i drugačije situaci-je. Zato je poželjnije praviti podelu između pokrića za direktora, za koje je osiguranje direktora i službenika prvo i bilo namenjeno i pokrića za kompaniju od od-štetnih zahteva akcionara, od kojeg rizika je teško do-biti zaštitu van polisa osiguranja direktora i službenika (O’Leary, 2007, 36).

3.3. Podela pokrića po Odeljcima A i C

U okviru osiguranja direktora i službenika može se izvršiti navedeni izbor. To može da se uradi ubaciva-njem odvojenih podlimita. U tom slučaju, na snazi su odvojene sume osiguranja za Odeljke A i C. Iako je to najjednostavnije rešenje, postoji mogućnost da pokriće za direktore bude privremeno ili trajno pogođeno od-štetnim zahtevima protiv kompanije ili obrnuto. To se dešava u slučaju nesolventnosti kompanije, zbog toga što ili stečajni upravnik otkaže celu polisu osiguranja direktora i službenika ili ako stečajni upravnik i / ili po-verioci smatraju da je polisa osiguranja direktora i služ-benika deo imovine kompanije, bez obzira da li je ona solventna. Pored toga, isticanje prigovora odgovornosti u vezi sa radnjama kompanije, kao što su neprijavljiva-nje informacija, može da utiče na celu polisu i, samim tim na pokriće po Odeljku A.

Poželjnije rešenje je u tome da se razdvoje polise osi-guranja za Odeljak A na jednoj strani od Odeljka C (i Odeljka B) sa druge strane. U nekim slučajevima, osi-guravači polisa osiguranja direktora i službenika nude odvojenu polisu osiguranja direktora i službenika samo sa Odeljkom A (samostalno pokriće po Odeljku A) za ličnu odgovornost direktora. U drugim slučajevima, postoje redovne polise osiguranja direktora i službeni-ka sa Odeljcima A, B i C u kojima se višak sume osi-guranja koristi kao deo pokrića po Odeljku A (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013, 11–41; Philips, 2007, 720). Ovaj višak pokrića koristi se čim se iscrpe druge sume osigu-ranja osnovnog pokrića iz polise osiguranja direktora


3/2013

16 i službenika. U tom slučaju, višak pokrića važi samo za direktora (Rossi, 2005, 7). U oba slučaja mogu da se primenjuju širi uslovi osiguranja po Odeljku A od onih koji su uobičajeno mogući u polisama osiguranja direk-tora i službenika (sa Odeljcima A–B–C), kao što su širi opis šteta, manji broj isključenja radnji drugih osigura-nih lica i isključenja koja ne utiču na troškove odbrane.

Iz istraživanja koje je sproveo Willis (Th e Willis D&O A–Side Purchasing Survey), američki broker u osiguranju, vidi se da oko 55%–60% kompanija sa li-ste Fortune 100 i 35%–40% kompanija iz Evrope sa li-ste Fortune 500 imaju neku formu odvojenog pokrića Odeljka A (Willis, 2004).4 U većini slučajeva podela pokrića se tiče polise osiguranja A–B–C uz dodatno pokriće viška po Odeljku A. Ono što je neuobičajeno u pogledu tih rezultata odnosi se na to da su u periodu istraživanja (2002–2003) nadoknade po suparničnim tužbama bile najviše, te da su se prilikom produženja polise osiguranja brojne kompanije sa berzi odlučile na zaključenje šireg pokrića po Odeljku A (višak pokrića). Sve ovo je potvrđeno u istraživanju kompanije za kon-salting o upravljanju rizicima Towers Watson (Towers Watson, 2008, 15, 16 i 18). Prema tom istraživanju 41% kompanija sa berze u 2008. godini imalo je odvojena pokrića Odeljka A i ono se primenjivalo na 80% veli-kih poslovnih aktivnosti. U 2011. godini taj procenat je iznosio78% (Towers Watson, 2011, 16–17).

U Evropi je uobičajeno da se zaključuju tradicional-ne, kombinovane polise osiguranja sa Odeljcima A–B–C, bez odvojenog pokrića po Odeljku A. U izuzetnim slučajevima, kada se zaključuje odvojeno pokriće, ono se tiče osiguranja viška po Odeljku A. Očekivanje je, međutim, da će u slučaju povećanja broja suparničnih tužbi, doći do povećanja tražnje za odvojenim pokri-ćem po Odeljku A ili pokriću viška štete po Odeljku A jer to pruža direktorima i službenicima najbolju zaštitu od podosiguranja usled iscrpljenja suma osiguranja u korist kompanije. U tom slučaju, takođe će biti lakše da kompanije sa berzi privuku direktore i službenike pa će one biti manje podstaknute da postupaju suviše pažljivo. Pored toga, to će pružiti najbolju zaštitu od odgovornosti kompanija sa berze ako imaju odvojene polise osiguranja Odeljka C, makar odvojenu (samo-stalnu) polisu osiguranja Odeljka A, zbog čega pokriće po Odeljku C se sporije i manje iscrpljuje.

Uopšteno govoreći, kompanija je ugovarač osigu-ranja. Ona zaključuje ugovor o osiguranju direktora i službenika sa osiguravačem. Ipak, kompaniju zastupaju odbor direktora, koji je, u stvari, strana koja zaključu-je ugovor o osiguranju direktora i službenika. Ako se osiguranje direktora i službenika zaključuje bez pokrića

4 Willis D&O A–Side Purchasing Survey 2004. Ovi rezultati su potvrđeni u istraživanju 2007. godine.

po Odeljku C kao i / ili bez odvojenih odeljaka A i C, akcionari će moći da se koriste prigovorom da direktor nije postupao u interesu kompanije i njenih akcionara, što može da predstavlja samostalan ili povezan osnov za odgovornost direktora. Sledstveno tome, za direkto-ra kompanije sa berze, ako postoji velik rizik od toga da akcionari podignu suparničnu tužbu, važno je ugovo-riti dovoljno pokrića po Odeljcima A i C. Pošto se taj interes povećao poslednjih nekoliko godina i doći će do njegovog daljeg povećavanja, očekuje se da to aktivira i promeni evropsko tržište osiguranja direktora i službe-nika. U tom kontekstu, direktor mora da obezbedi da suprotni interesi kompanije i direktora u polisi osigura-nja budu uravnoteženi i da postoji dovoljno pokriće za direktore i kompaniju. Angažman brokera u osiguranju mogao bi da bude nepoželjan iz prostog razloga što ako bi ga angažovano direktor, broker bi se suočio sa pro-blemom da mora da daje konfl iktne preporuke o po-kriću kompaniji i direktorima. Brokeri zato moraju da izvršavaju svoje obaveze sa dužnom pažnjom prilikom savetovanja o programu i sumama osiguranja kako bi izbegli sopstvenu odgovornost.

3.4. Mogućnost nepoklapanja pokrića različitih osiguravača direktora i službenika

Ako su polisu osiguranja direktora i službenika za-ključile kompanije sa berze i / ili njihovi direktori od rizika suparničnih tužbi, odnosno u vezi sa visokim odštetnm zahtevima, može doći do sukoba interesa ve-likog broja osiguravača. Po pravilu, u osiguranje direk-tora i službenika sa visokim sumama osiguranja, uklju-čeno je nekoliko osiguravača. Veće kompanije sa berze u Evropi često imaju pokriće između 100 i 200 miliona evra, dok manje kompanije sa berze imaju pokriće koje počinje od 50 miliona evra (Weterings, 2010, 166). Osiguravači, međutim, imaju maksimalni kapacitet koji je uobičajeno manji od tog iznosa. Često postoji maksimalni kapacitet pokrića od 10, 15 ili 25 miliona evra (sa izuzetkom od 50 miliona evra).5 Budući da je kompanijama čije su akcije listirane na berzi, po pra-vilu, potrebno, a i one same žele da imaju više sume osiguranja (na primer, 100 miliona evra), pokrivanje sume osiguranja mora da se podeli na više različitih osiguravača.

To se može obaviti na nekoliko različitih načina. Kada se radi o saosiguranju, suma osiguranja se deli horizontalno. Postoji samo jedna polisa osiguranja sa jedinstvenom sumom osiguranja, a razni osigurava-či preuzimaju pokrivanje troškova odbrane i moguću

5 Isto važi i za američke osiguravače o odgovornosti direktora i službenika (Griffi th, 2012, 340; Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–19).

WIM WETERINGS

3/2013

17 nadoknadu štete u srazmeri njihovog udela u datom osiguranju. U većini slučajeva, suma osiguranja se kod polisa osiguranja direktora i službenika deli ver-tikalno. U tom slučaju, polisa osiguranja direktora i službenika sastoji se od „kule” sa nekoliko nivoa poli-sa osiguranja i suma osiguranja (Baker, Griffi th, 2010, 53). Osiguravač(i) u prvom nivou (osnovni osiguravač – prim. aut.) mora prvi da pruži pokriće za troškove od-brane i moguću nadoknadu štete Anderson, Stanzler, Masters 2002, 13–16). Gornji nivoi predstavljaju polise osiguranja viška štete (Stempel, 2005, 2–92 i 2–93). One se aktiviraju samo kada suma osiguranja iz donjeg ni-voa bude iscrpljena tako da se aktivira polisa osiguranja iz sledećeg nivoa za nadoknadu viška sume – suma koja premašuje nivo osiguranja iz donjeg nivoa (Richmond, 2000, 29).6

To bi trebalo da spreči osiguravače da zauzimaju ra-zličite stavove o osiguravajućem pokriću, kao i isplati odštetnog zahteva. Ta mogućnost postoji kod suparnič-nih tužbi jer će nekoliko nivoa u tom slučaju često biti aktivirani (Baker, Griffi th, 2010, 145–147). Različiti sta-vovi osiguravača onemogućavaju efi kasnu i efektivnu isplatu suparničnih tužbi. Klauzula o istovetnosti forme može se primeniti da bi se postiglo da nema velikih ra-zlika između uslova polise osnovnog osiguranja i poli-sa osiguranja viška štete (Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–29). Većina programa osiguranja direktora i službenika sadrži takvu klauzulu u polisama osigura-nja viška štete (Stempel, 2005, 2–92 i 2–93). Klauzula o istovetnosti forme može, na primer, da glasi: „Na ovu polisu se primenjuju isti limiti, defi nicije, isključenja i uslovi (izuzev u vezi sa premijom, sumom i limitima odgovornosti i ako nešto drugo nije ugovoreno) koji su sadržani u njoj ili koji budu dogovoreni u osnovnim polisama pre nastanka osiguranog događaja zbog čega je postavljen odštetni zahtev.”

Ako gorenavedena klauzula uopšte nije ubačena ili nije ubačena sa adekvatnim tekstom, mogu nastati sve vrste problema što će dovesti do nedovoljnosti ili nepo-klapajućih pokrića. Konkretno, redovno dolazi do toga da se uslovi osiguranja viška štete razlikuju i, na primer, uslovi osiguranja viška štete sadrže dodatne i / ili spe-cijalne uslove koji se ne nalaze u uslovima osnovnog osiguranja ili osnovnog osiguranja viška štete, kao što je isključenje pokrića, arbitražna klauzula, izbor mero-davnog prava ili neka druga klauzula, ili kraći otkazni rok (Stempel, 2005, 2–93). Drugi je da ne mora svaki osiguravač viška štete da primenjuje uslove osnovnog osiguranja, već one koje primenjuje osiguravač viška

6 Veći broj slučajnih osiguravača može pružati pokriće u nekom nivou osiguranja, tako da horizontalno razdvajanje (saosiguranje) postoji u tom nivou (Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–19).

štete iz donjeg nivoa zaštite, ili da postoji neizvesnost u pogledu toga koji se osiguravač mora slediti. Tako-đe, moguće je da iz teksta klauzule o istovetnosti forme proističe da se mora slediti osiguravač sa najužim po-krićem. U nastavku dajemo primer takve jedne klauzu-le: „Osiguravač pruža osiguravajuće pokriće u skladu sa istim limitima i uslovima osnovne polise i svim oštrijim limitima i uslovima svih drugih osnovnih polisa, izuzev ako nešto drugo nije ugovoreno.”

Da bi izbegao te probleme i da bi se ostvarilo potpu-no i skladno pokriće direktora i kompanije, u klauzuli o istovetnosti forme mora da bude jasno naznačeno da će se slediti uslovi osnovnog osiguranja ali uz istovremeno da ostavi što manje prostora za eventualne razlike u po-krićima kako ne bi bilo praznina između različitih ni-voa osiguravajućeg pokrića. Konkretno, to je čest pro-blem kod suparničnih tužbi u SAD (Stempel, 2000, 16).

3.5. Položaj različitih osiguravača direktora i službenika tokom rešavanja suparničnih tužbi

Bitno je da osiguravači osiguranih direktora i kom-panija na jednoj strani, i oštećena lica sa druge strane u najvećoj mogućoj meri sarađuju prilikom kolektivne ili individualne isplate po osnovu suparnične tužbe, umesto da rade jedni protiv drugih. Opasnost opstruk-cije je, ipak, snažno prisutna uzimajući u obzir različite interese osiguravača direktora i službenika iz različitih nivoa osiguranja i činjenice da će kod suparničnih tužbi biti aktivirano nekoliko nivoa zaštite.

Kod pojedinačne ili suparnične tužbe, osnovni osi-guravač svakako isplaćuje celokupnu sumu osiguranja kada su odštetni zahtevi visoki. To može, takođe, da važi za osiguravače na prvim nivoima viška štete. U tom slučaju, oni neće imati jak interes za isplatom nadokna-de. Ali ako je ishod u pogledu odgovornosti neizvestan, oni će brže odlučiti da se upuste u parnicu (Squire, 2012, 3 i 14). Ako te parnice budu uspešne za njih, oni neće morati da isplate nadoknadu, dok će u slučaju do-suđene obaveze na nadoknadu morati da isplate sumu osiguranja ili njen veći deo.

Ostali osiguravači, sa druge strane, imaju snažan in-teres da isplate nadoknadu jer je moguće da oni neće imati obavezu da isplate svoj ugovoreni udeo uopšte ili će to biti u manjem iznosu od ukupnog udela u pokriću (Squire, 2012, 3, 17 i 26). Parnice osiguravačima stva-raju neizvesnost u pogledu njihovog položaja i, samim tim, rizika. Direktori i kompanija će takođe neretko imati (preveliki) interes u isplati suparnične tužbe. U slučaju isplate nadoknade, iznos koji treba da se plati ćesto će u celini ili pretežnom delu biti manji od sume osiguranja, što im omogućava da štetu ne moraju da plate sami.


3/2013

18 U svakom slučaju, osigurana naknada proizlazi iz jasnoće i jednoobrazne reakcije svih osiguravača iz pro-grama osiguranja direktora i službenika u odnosu na suparničnu tužbu. Problem suprotnih interesa u „kuli osiguranja” može posle svega da dovede do kašnjenja u isplati po osnovu suparnične tužbe i propasti pregovora o isplati nadoknade koji su imali dobre izglede na us-peh (Squire, 2012, 26).

Ovaj problem se može izbeći, ili u najmanju ruku ograničiti, ubacivanjem klauzule o sleđenju, takođe poznatoj i kao klauzula o sleđenju lidera ili klauzula o vodećem osiguravaču (Meyenburg, Stahl, 2006, 22). U tom slučaju, osnovni osiguravač je ovlašćen da kontro-liše odbranu od odštetnog zahteva tako da osiguravači viška štete moraju, po pravilu, da se povinuju odluka-ma osnovnog osiguravača u vezi sa odbranom od i / ili isplatom odštetnog zahteva. Takva jedna klauzula može da ima sledeći sadržaj: „Osiguravači iz ove polise obave-zuju se da slede sve odluke osiguravača iz osnovnih po-lisa.” Ili „Za sve odštetne zahteve, obaveštenja i isplate, mora se pribaviti saglasnost vodećih osiguravača.”

Pozadina klauzule o sleđenju je jedinstvo i usmera-vanje isplate odštetnog zahteva u interesu svih zainte-resovanih strana iz polise osiguranja. U osnovi, nema ugovornog odnosa između osnovnog osiguravača i osiguravača viška štete koji bi bio osnov za ugovorne obaveze između tih osiguravača. Ugovorna veza posto-ji samo između osiguranika i osiguravača – osnovnog osiguravača ili osiguravača viška štete na osnovu ugo-vora o osiguranju. Prema mišljenju autora, moraju se pretpostaviti, uzimajući u obzir faktički odnos između osnovnog osiguravača i osiguravača viška šteta, moguće ozbiljne posledice radnji osnovnog osiguravača po osiguravača viška štete ili njegov položaj, zbog toga što vanugovorna odgovornost leži na osnovnom osiguravaču (i osiguravaču viška šteta – prim. aut.) u kontekstu odštetnih zahteva koji premašuju ili će ver-ovatno premašiti sume osiguranja osnovnog pokrića. Osnovni osiguravač, prema mišljenju autora, ima ob-avezu savesnog i poštenog postupanja ne samo prema svom osiguraniku, već i prema osiguravačima viška šteta.7 Iako se na ovu tvrdnju mogu pronaći prigovo-ri u retkim precedentima i teoriji, takođe je prisut-no i drugo stanovište u precedentnom pravu SAD u vezi sa vansudskim poravnanjem i odlukama o ispla-ti, ali direktna obaveza savesnog postupanja osnov-

7 Twin City Fire Ins. Co. v. Country Mutual Ins. Co., 23 F.3d 1175, 1178 (7th Cir. 1994): „ogromna većina američkih precedenata opisuje obavezu koju prvi osiguravač ima prema osiguravaču viška šteta kao obavezu koja potiče od obaveze prvog osiguravača koju on ima prema osiguraniku.” Videti i: Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 11–76.

nog osiguravača prema osiguravaču viška štete nije utvrđena.8

Takve direktne obaveze mogu se ubrzo pretposta-viti kod klauzule o sleđenju. Zahvaljujući ovoj klau-zuli, izričit pravni odnos nastaje između vodećeg osiguravača (osnovnog osiguravača) i osiguravača koji ga slede – osiguravači viška štete (Meyenburg, Stahl, 2006, 22). Ovaj odnos se može tumačiti kao si-tuacija koja nastaje na osnovu punomoći, odnosno odnosa zastupanja. Osnovni osiguravači primaju „pra-vo” da se brane i isplate odštetni zahtev takođe u ime osiguravača viška štete. Davanje ovlašćenja ipak ne znači da strana koja ima punomoć – vodeći osiguravač može da vrši svoja ovlašćenja na nekontrolisan način i bez dužne pažnje. Osnovni osiguravač ima obavezu, imajući u vidu principe savesnosti i poštenja prema osiguravačima viška štete, da postupa razumno i zato on mora imati u vidu interes osiguravača koji ga sle-de (lica koja su mu dala punomoć) prilikom donošenja odluka (Schwepcke, 2004, 63). Ako vodeći osiguravač / osnovni osiguravač ispunjava svoju obavezu dužne pažnje prema osiguravačima koji ga slede, osiguravač viška rizika, prema mišljenju autora, nema slobodu drugačijeg ponašanja od onog da i on mora da sledi nji-hove odluke.9

To, po pravilu, dovodi do adekvatnog zadovoljenja raznih interesa. Osiguranik i osiguravači viška šteta na višim tačkama u „kuli osiguranja” imaju glavnu reč kada se radi o rešavanju i prihvatanju predloga za ispla-tu odštetnog zahteva koji bi bio previsok sve dotle dok odštetni zahtev ne dopire do njihovog ugovora (Spier,

8 To se primenjuje u većini saveznih država SAD. – Federal Ins. Co. v. Travelers Casualty & Surety Co., 843 So.2d 142 (Ala. 2002) i U.S. Fire Ins. Co. v. Zurich Ins. Co., 768 N.E.2d 288 (Ill. App. Ct. 2002). Međutim, direktna obaveza prvog osiguravača je uvedena u, na primer, precedentima Schal Bovis, Inc. v. Casualty Ins. Co., 732 N.E.2d 1082 (Ill. App. Ct. 1999), St. Paul Fire & Marine Ins. Co. v. Royal Ins. Co. of Am., No. 91 Civ. 6151 (CMM) (S.D.N.Y. May 2, 1994) i Colonia Ins. Co. v. Assuranceforeningen Skuld, 588 So.2d 1009, 1010–11 (Fla. Dist. Ct. App. 1991) rev. den. 598 So.2d 75 (Fla. 1992). U većini saveznih država primenjuje se teorija subrogacije i isti rezultat može ponekad da se postigne na indirektan način. U tom slučaju, osiguravač viška štete se subrogira u prava osiguranika prema prvom osiguravaču. Ovo omogućava manje opcija od direktne obaveze postupanja u dobroj veri. Videti i: Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 11–76.

9 To se takođe susreće u precedentnom pravu SAD. Većina sudova zauzela je stav da osiguravač viška štete, po pravilu, nema osnov za podizanje tužbe protiv prvog osiguravača ako je prvi osiguravač odbio da isplati nadoknadu zbog čega je osiguravač viška štete, umesto njega, morao da isplati nadoknadu. Tužba će biti uspešna jedino ako je prvi osiguravač nepotrebno izbegao da isplati nadoknadu zbog čega je došlo do presude na štetu koja premašuje sumu osiguranja osnovne polise osiguranja. – Fortman v. Safeco Ins. Co., 221 Cal. App. 3d 1394, 271 Cal. Rptr. 117 (2d Dist. 1990).

WIM WETERINGS

3/2013

19 2007, 331; Keeton, 1954, 1138). Kada taj aspekt nestane, osnovni osiguravač donosi odluku pri čemu mora da uzme u obzir interese ostalih osiguravača (obaveza sa-vesne isplate štete). Njega mogu tužiti drugi osiguravači zbog takvog ponašanja. Imajući u vidu da kršenje oba-veze dužne pažnje znači kršenje ugovora o zastupanju ili vanugovornoj odgovornosti, može se sankcionisati nadoknadom štete (štete zbog nesavesnog postupanja). Zato je velika mogućnost pokretanja sudskog postup-ka od strane osnovnog osiguravača ili odbacivanja ra-zumnih predloga za vansudsko poravnanje uklonjena, odnosno smanjena (Sykes, 1994, 77; Syverud, 1990, 1113 and 1127). To je još jasnije zbog činjenice da oba-veza savesnog i poštenog postupanja osnovnog osigura-vača, koja nastaje iz ekskluzivnog prava osiguravača da kontroliše odbranu i isplatu odštetnog zahteva, takođe podrazumeva da se osiguravačima koji slede moraju dostaviti dovoljne informacije i da se oni informišu o toku pregovora o isplati nadoknade i drugim važnim događajima – obaveza savesnog informisanja osigura-vača viška štete o pregovorima o isplati i nepovoljnim događajima (Lanzone, Ringel, 1982, 280–281). Obave-za dužne pažnje osnovnog osiguravača dovodi, prema mišljenje autora, do toga da osiguravači koji slede, ako se to želi, imaju pravo na konsultacije u vezi sa važnim odlukama i odlukama sa značajnim fi nansijskim po-sledicama – obaveza savesnosti prilikom odlučivanja o tome da li da se prihvati odštetni zahtev (Lanzone, Ringel, 1982, 280–281). Do raspravljanja ovog pitanja sigurno može da dođe kod suparničnih tužbi.

Međutim, klauzula o sleđenju ne postoji u svim pro-gramima osiguranja direktora i službenika sa nekoliko nivoa zaštite. Pored toga, moguće je da se koriste razli-čiti jezici, što može da dovede do nemogućnosti da se ostvari prethodno opisani cilj. Tekst odredbe mora biti sastavljen tako da onemogućava njegovo preširoko tu-mačenje a da istovremeno osiguravaču viška štete omo-gućava slobodu da postupa nezavisno. U vezi sa tim re-dovno dolazi do diskusija između brojnih osiguravača u praksi SAD, ali i u drugim državama.

Autor je stava da ako klauzula o sleđenju (ili neka slična) ne postoji u ugovoru, njena pravila svakako pro-izlaze iz obaveze savesnosti i poštenja osnovog osigura-vača i osiguravača viška štete da su (i) osiguravači dužni da prihvate opasan odštetni zahtev, i (ii) da osiguravači imaju obavezu da ispune svoju obavezu u „kuli” polisa osiguranja. To podrazumeva sa jedne strane da osnovni osiguravač ili drugi osiguravači ne smeju da dozvole da se parnice pokreću odmah ili naknadno ako protiv njih postoji rizična suparnična tužba (sa dobrim šansama na uspeh) i ako postoje dobri razlozi da se prvo istraži mo-gućnost vansudskog poravnanja. Na drugoj strani, to

znači da osiguravači viška štete ili drugi osiguravači ne smeju da izbegavaju isplatu svojih udela u nadoknadi štete ako je određena suma nadoknade razumna i zbog toga aktivirana njihova polisa osiguranja.

4. ZAKLJUČAK

Međunarodna praksa suparničnih tužbi pokazuje da su ove tužbe najviše usmerene na akcionarska društva i njihove direktore i službenike. Danas se akcionarska društva i njihovi direktori ne suočavaju samo sa od-štetnim zahtevima svojih akcionara, već i sa druigim ogromnim odštetnim zahtevima. Zbog toga pronalaže-nje načina kako da se takvi odštetni zahtevi rešavaju na efi kasan i efektivan način dobija na značaju. Odgova-rajuće osiguranje direktora i službenika obezbeđuje da se plati osnovan odštetni zahtev ili suparnični tužbeni zahtev akcionara i da tako ne samo da vrši zaštitu inte-resa privrednog društva, njegovih direktora i akcionara, već i obavlja jednu društvenu funkciju.

U zavisnosti od datog slučaja, zaštita koju pruža osi-guranje direktora i službenika može da se razlikuje. Do problema može da dođe, pored ostalog, prilikom raz-dvajanja sume osiguranja između privrednog društva, sa jedne strane, i direktora i službenika, sa druge strane. Problem se pokušava rešiti primenom klauzule o redo-sledu isplata, ali nažalost, ona ne pruža uvek idealno rešenje. Samostalna polisa osiguranja Odeljka A ili osi-guranje viška štete Odeljka A pruža bolju zaštitu.

Drugi problem tiče se činjenice da se visoki iznosi odštetnih zahteva postavljaju u suparničnim tužbama. Osiguranje direktora i službenika akcionarskih društa-va, po pravilu, se sastoji iz nekoliko nivoa osiguranja, te zato u slučaju suparnične tužbe osigurani direktori i ak-cionarsko društvo postavljaju odštetne zahteve prema nekoliko osiguravača. Ipak, brojni osiguravači mogu da pružaju različita pokrića. Pored toga, mogu da postoje različiti interesi kod osiguravača koji se mogu pojaviti u slučaju suparničnih tužbi. Ovi aspekti mogu da ote-žavaju efi kasno i efektivno upravljanje suparničnim tužbama i moraju se, uzimajući u obzir interese velikog broja stranaka i društva u adekvatnom osiguranju di-rektora i službenika, sprečiti što je moguće više. Klau-zula o istovetnosti forme, pod uslovom da je ispravno formulisana, i klauzula o vodećem osiguravaču mogu da pruže rešenje za ova pitanja. Obaveza postupanja na savestan i pošten način prvog osiguravača i osiguravača viška šteta ima takođe važnu ulogu.

Preveo: prof. dr Slobodan JOVANOVIĆe–mail: [email protected]


3/2013

20

Summary

Listed companies and their directors and offi cers run an increasing risk of becoming involved in a shareholders’ class action. Since class actions involve significant compensation amounts, it is of vital importance to all parties involved that the directors/offi cers and the company being sued have adequate Directors & Officers (D&O) insurance. Without suffi cient insurance, these directors and the company might have to bear compensation in whole or in part themselves. If they are incapable of doing so to one extent or another, which is usually the case in light of the extensive compensation amounts with class actions, the injured parties will receive nothing or incomplete compensation and the class action will not realise its goal. Th is also has a negative eff ect on the scope of liability law. D&O insurance is therefore relevant for both the parties involved in the collective action and for society. Nonetheless, confl icts of interest can arise between the company and the directors being sued in respect of the cover if they are underinsured. In addition, confl icts of interest between the various D&O insurers could also arise which can negatively aff ect both the insurance cover and the settlement of a promising class action. D&O insurance must be set up in such a way – given the various interests and in light of the goals of a collective action and liability law – that these potential confl icts of interest are prevented as much as possible. Th e fi rst confl ict of interest between the company and directors can be restricted through the inclusion of either an allocation clause or an order of payment clause. In addition, a choice can be made to make a (greater) division between the Side A and Side C coverage within the D&O insurance policy or to take out a separate Side A policy altogether. Th e potential eff ects of the confl icting interests between the various D&O insurers involved with regard to the cover and

the claim settlement can be mitigated by incorporating a properly defi ned follow form clause and an adequate leading underwriter clause. In that context, but also independently thereof, in my opinion a direct duty of good faith and fair dealing of the primary insurer(s) toward excess insurers (and also a duty of care of excess insurers) should be adopted.

Key words: Directors & Offi cers insurance, class action, shareholders claims, Side A–coverage, Side C–coverage, follow form clause, leading underwriter clause, direct duty of good faith of primary insurer.

LITERATURA (REFERENCES)

Alexander, J. (1991). Do the merits matter. A study of settlements in securities class actions, Stanford Law Review, 43(1), 497–598.

Anderson, E., Stanzler, J., Masters, L. (2002). Insurance coverage litigation, Aspen Publishers.

Baker, T. (1996). On the Genealogy of Moral Hazard, Texas Law Review, 75(2), 237–292.

Baker, T., Griffith, S. (2010). Ensuring corporate misconduct. How liability insurance undermines shareholder litigation, Th e University of Chicago Press: Chicago.

Baker T., Griffith, S. (2007). Predicting corporate governance risk: evidence from the directors’ and offi cers’ liability insurance market, Th e University of Chicago Law Review, 74(2), 487–544.

Black, B., Cheffi ns, B., Klausner, M. (2006). Outside director liability, Stanford Law Review, 58(4), 1050–1155.

Black, B., Cheffi ns, B., Klausner, M. (2005). Liability Risk for outside directors: a cross–border analysis, European Financial Management, 11(2), 153–171.

Wim WETERINGS, PhDAssistant Professor, Faculty of Law, TilburgAttorney at Law, Dirkzwager Advocaten & Notarissen N.V., Arnhem

Possible confl icts of interest with D&O insurance in event of shareholders’ class actions

UDC: 368.6:347.72 Systematic scientifi c work

ARTICLES

3/2013

21


Bondt, B. (2010). Facilitating economic recovery and sustainable growth through reform of the securities class–action system: arbitration as an alternative to litigation, Harvard Journal of Law & Public Policy, 33(2), 608–638.

Bone, B. (2012). Class action, in: Sanchirico, C. (ed.), Procedural law and economics, Edward Elgar: Cheltenham.

Bordon, D. (1998). Directors and Officers Liability Insurance: Deskbook, ABA: Chicago.

Boyer, M. (2005). Directors’ and offi cers’ insurance and shareholder protection, CIRANO working paper, 2005, SSRN: http://ssrn.com/abstract=886504

Campos, S. (2012). Mass torts and due process, Vanderbilt Law Review, 65(4), 1060–1121.

Cashman. P. (2007). Class action law and practice, Th e Federation Press: Sydney.

Cornerstone Research (2011a). Securities Class Action Settlements – 2011 Review and Analysis.

Cornerstone Research (2011b), Securities Class Action Filings – 2011 Year in Review.

Dionne, G. (2000). Handbook of Insurance, Kluwer Academic Publishers: Boston.

Eisenberg, T., Miller, G. (2004). Attorney fees in class action settlements: a empirical study, Journal of Empirical Legal Studies, 1(1), 27–78.

Ferrara, R. (2005). Shareholder Derivative Litigation: Besieging the Board, ALM: New York.

Griffi th, S. (2012). D&O Insurance and the ability of shareholder litigation to deter, in: Hill, C., McDonnell, B. (eds.) Research Handbook on the Economics of Corporate Law, Edward Elgar: Cheltenham.

Gutiérrez, M. (2003). An economic analysis of corporate directors’ fiduciary duties, Rand Journal of Economics, 34(3), 516–535

Hensler. D. (2000). Class action dilemmas: pusuing public goals for private gain, RAND: Santa Monica.

Hensler, D., Peterson, M. (1993). Understanding mass personal injury litigation: a socio–legal analysis, Brooklyn Law Review, 59(3), 961–1063.

Kalis, P., Reiter, T., Segerdahl, J. (2013). Policyholder‘s Guide to the Law of Insurance Coverage, Wolters Kluwer Law & Business.

Kalis, P., Reiter T., Segerdahl, J. (2011). Policyholder‘s Guide to the Law of Insurance Coverage, Wolters Kluwer Law & Business.

Katz, D. (1996). Risk managers advised to lock in D&O contracts, National Underwriter Property & Casualty / Risk & Benefi ts Management, 100(5), 31.

Keeton, R. (1954). Liability insurance and responsibility for settlement, Harvard Law Review, 67(), 1136–1171.

Klausner, M., Hegland, J. (2010). How Protective is D&O Insurance in Securities Class Actions? Part II, Plus Journal, 23(2), 1–5.

Lanzone, A., Ringel, S. (1982). Duties of a primary insurer to an excess insurer, Nebraska Law Review, 61(2), 259–282.

Maniloff , R., Stempel. J. (2012). General liability insurance coverage – Key Issues in Every State, Oxford University Press.

Mathias, J. eds. (2006). Directors’ and offi cers’ liability: prevention, insurance and indemnification, Law Journal Press: New York.

Meyenburg, B., Stahl, A. (2006) Englishes Rückversicherungsrecht and the London Market, Verlag Versicherungswirtshaft GmbH.

Nagareda, R. (2008). Mass torts in a world of settlement, Th e University of Chicago Press: Chicago.

O’Leary, M. (2007). Th e Directors & Offi cers Liability Insurance Deskbook, ABA.

Ostrager, B., Newman, T. (2010). Handbook of Insurance Coverage Disputes, Aspen Publishers.

Pauly, M. (1968). The Economics of Moral Hazard: Comment, American Economic Review, 58(3), 531–537.

Parr, R. (2004). Directors and Offi cers Insurance, in: Paar, R., Loewenson, C. (eds.) D&O Liability Insurance 2004: Directors & Offi cers Under Fire, PLI: New York.

Parsons, C. (2003). Moral Hazard in Liability Insurance, Th e Geneva Papers on Risk and Insurance, 28(3), 447–470.

Philips, R. (2007). Th e securities enforcement manual: tactics and strategies, ABA.

Richmond, D. (2000). Rights and responsibilities of excess insurers, Denver University Law Review, 78(1), 29–103.

Romano, R. (1991). Corporate governance in the aft ermath of the insurance crisis, in: Schuck, P. (ed.) Tort Law and the Public Interest, W.W. Norton: New York.

Rosenberg, D. (2000). Mass tort class actions: what defendants have and plaintiff s don’t, Harvard Journal on Legislation, 37(1), 393–430.

Rosenberg, D. (1987). Class actions for mass torts: doing individual justice by collective means, Indiana Law Journal, 62(3), 561–596.

Rossi, M. (2005). Rewriting the Rulebook On D&O Insurance. Th e Risk Report, 27(5).

3/2013

22

WIM WETERINGS

Ryan, E., Simmons, L. (2011). Securities Class Action Settlements – 2011 Review and Analysis, Cornerstone Research, Inc.

Scherer, F. (2012). Class actions in the U.S. experience: an economist’s perspective, in: Backhaus, J. (eds.), Th e law and economics of class actions in Europe: Lessons from America, Edward Elgar: Cheltenham.

Schwepcke, A. (ed.) (2004). Reinsurance: Principles and State of the Art, Verlag Versicherungswirtshaft GmbH.

Shavell, S. (2005). Minimum Asset Requirements and Compulsory Liability Insurance As Solutions to the Judgment–Proof Problem, Rand Journal of Economics, 36(1), 63–77.

Shavell, S. (2004). Foundations of Economic Analyses of Law, Harvard University Press.

Spier, K.E. (2007). Litigation, in: Polinsky, A.M., Shavell, S. (eds.) Handbook of Law and Economics, North–Holland: Amsterdam.

Squire, R. (2012). How collective settlements camoufl age the costs of shareholder lawsuits, Duke Law Journal, 62(1), 1–78.

Stempel, J. (2005). Stempel on insurance contracts, New York: Aspen Publishers.

Stempel, J. (2000). Law of insurance contract disputes, Gaithersburg: Aspen Publishers.

Sykes, A. (1994). “Bad Faith” refusal to settle by liability insurers: some implications of the judgment–proof problem, Journal of Legal Studies, 23(1), 77–110.

Syverud, K. (1990). Th e duty to settle, Virginia Law Review, 23(1), 77–110.

Towers Watson (2011). Directors and offi cers liability survey: 2011 summary of results. Towers Watson.

Towers Watson (2009). Directors and offi cers liability: 2008 survey of Insurance purchasing trends. Towers Watson

Van Abeelen, D., Weterings, W. (2013). De rol van de D&O–verzekering bij collectieve acties door aandeelhouders, Tijdschrift voor Ondernemingsbestuur [Journal of Corporate Governance], 5(2), 31–43.

Willis (2004). D&O A–Side Purchasing Survey.

Weterings, W. (2012). Directors’ & Offi cers’ liability, D&O Insurance and moral hazard: more control of moral hazard by D&O insurers needed to increase the incentives of directors and supervisory board members, SSRN working paper: http://ssrn.com/abstract=2153129.

Weterings, W. (2010). De aansprakelijkheidsverzekering voor bestuurders en commissarissen in de (verzekerings)praktijk [Liability insurance for directors and officers in (insurance)practice], Verzekerings–Archief [Journal of Insurance Sciences], 88(4), 161–171.

3/2013

23

Abstract

Listed companies and their directors and offi cers run an increasing risk of becoming involved in a shareholders’ class action. Since class actions involve significant compensation amounts, it is of vital importance to all parties involved and society (seen the goals of a collective action and of liability law) that the directors/offi cers and the company being sued have adequate Directors & Offi cers (D&O) insurance. Nonetheless, confl icts of interest can arise between the company and the directors being sued in respect of the cover. In addition, confl icts of interest between the various D&O insurers could also arise. D&O insurance must be set up in such a way that these potential confl icts of interest are prevented as much as possible. Th e fi rst confl ict of interest can be restricted through the inclusion of either an allocation clause or an order of payment clause. In addition, a choice can be made to make a (greater) division between the Side A and Side C coverage within the D&O insurance policy or to take out a separate Side A policy altogether. Th e potential eff ects of the confl icting interests between the various D&O insurers involved can be mitigated by incorporating a properly defi ned follow form clause and an adequate leading underwriter clause. In that context, but also independently thereof a direct duty of good faith and fair dealing of the primary insurer(s) toward excess insurers should be adopted.


1. INTRODUCTION

Large–scale loss and the collective settlement thereof have received a lot of attention in legal literature in the past few years. Mass tort claims invariably concerns large numbers of parties incurring a loss that are involved in the settlement of a dispute with a single person or entity responsible for the loss or a limited group thereof, which dispute forms the basis of the same or similar factual and legal liability or other questions (Campos, 2012, 1065; Nagareda, 2008, xii; Cashman, 2007, 1; Hensler, 2000, 3; Hensler, 1993, 966). Large–scale loss is frequently collectively settled instead of via individual proceedings. Legal practice shows that the number of class actions has increased. Th e fi nancial sector in particular is where the instrument of the class action is increasingly being brought to bear against listed companies. In the process, the claimed compensation amounts as well as the actual settlement amounts for class actions against listed companies in North America and Europe are (very) high.

For instance, in the Cornerstone survey from 1996–2010 the average settlement amount for class actions in the United States amounted to USD 40 million (Cornerstone Research, 2011a, 2); average amounts of USD 45 million and USD 48 million followed from other surveys (Baker, Griffi th, 2010, 22 respectively Klausner, Hegland, 2010, 1). Each year from 2000 to 2009 saw an average of 1 in 15 companies from the S&P 500 index as a defendant / respondent in a class action (Cornerstone Research, 2011b, 12). Th e ratio in1 the fi nancial sector was even more pronounced at 1 in 8.5 companies. Developments in respect of class actions against listed companies can also be seen in Europe. For instance, in the Netherlands, at least 13 class actions were initiated in the past few years against companies that had been listed on the Dutch stock market (which lists 75 companies), whereby the settlement amounts varied roughly between EUR1 million and EUR1 billion (Van Abeelen, Weterings, 2013, 35).

Wim WETERINGS


UDC: 368.6:347.72Received: 11.8.2013.Accepted: 17.9.2013. Systematic scientifi c work

Assistant Professor, Tilburg University, Faculty of Law, Tilburg, and attorney at law, Dirkzwager Advocaten & Notarissen N.V., Arnhem, e–mail: [email protected] / [email protected].

ARTICLES

3/2013

24

WIM WETERINGS

In short, the risk is high for listed companies of becoming involved in a security or other class action. In these cases, it concerns very high levels of compensation or settlement amounts. Th e focus of shareholders’ class actions is oft en aimed at, aside from the listed company, holding the directors personally liable. Individual directors and supervisory board members are confronted more oft en than before with a class action; consequently, fi nding protection against this liability risk is gaining importance.1

In light of the extensive compensation amounts, it is of vital importance to all parties involved that the directors and the company being sued have adequate D&O (Directors & Offi cers) liability insurance. Without insurance or suffi cient insurance, the directors and company being sued might have to bear compensation (in whole or in part) themselves. If they are unable to do so, which is oft en the case given the amounts being sued for, the class action will not realise its goal. Th is also has a negative eff ect on the scope of liability law. All parties involved in a class action have an interest in an adequate D&O insurance policy, but a confl ict of interest can arise between the company and the directors being sued. In addition, confl icts of interest between the various D&O insurers involved could also arise which can negatively aff ect both the insurance cover and the settlement of a promising class action. A D&O insurance policy must be set up in such a way – in the interest of not only the parties involved but also society – that these potential confl icts of interest are prevented as much as possible.

Th e interest and the role of adequate D&O insurance in the event of shareholders’ class actions is fi rst discussed in greater detail below (§ 2). Th en the cover under the D&O insurance policy is addressed before the possible confl ict of interest between (i) the company and its directors and (ii) the various D&O insurers is described in greater detail (§ 3). Possible solutions will be discussed, such as the limitation of the fi rst possible confl ict through the inclusion of an allocation clause or an order of payment clause, or the addition of a (greater) division between the Side A and Side C coverage. It is also argued that a better connection can be created between the cover of the various D&O insurers by implementing a properly defi ned follow form clause. Further, it will be set out that the potential eff ects of the confl icts of interests between the various D&O insurers in the settlement of (promising) class actions can be mitigated through the inclusion of an adequate leading

1 In the United States, a shareholders’ class action has been the most frequently occurring claim against a listed company and its directors for years already (Towers Watson, 2011, 19; Baker, Griffi th, 2010, 21).

underwriter clause and, independently thereof, the adoption of a direct duty of good faith and fair dealing of the primary insurer(s) toward excess insurers (and also a duty of care of excess insurers). I conclude section 4 with a short summary.

2. D&O INSURANCE AND SHAREHOLDERS’ CLASS ACTIONS

2.1 Connection D&O insurance and shareholders’ class actions

The collective settlement of large–scale loss is preferential to individual settlement(s) for all parties involved. The economic benefits, associated with the proceedings or not, of bringing a class action are evident. For the parties being sued and their insurers, it is benefi cial that only one set of proceedings has to be followed instead of multiple lawsuits, which has a benefi cial eff ect on the defence costs (Hensler, 2000, 121; Rosenberg, 1987, 571). Another important advantage for these parties is that in a collective settlement they have more security regarding the number of claims and the scope thereof and, consequently, their compensation obligations vis–à–vis the injured parties. It also prevents them from being confronted with confl icting or inconsistent rulings. For injured parties, it is benefi cial that they receive compensation in the short or shorter term without every party needing to conduct expensive, time–consuming, burdensome and uncertain proceedings (Bone, 2012, 69–70).

Collective settlement promotes the unity of law and reduces furthermore the gap between the so–called repeat player and the individual injured party in respect of the importance of winning the proceedings, the know-how and the fi nancing (Bone, 2012, 69; Rosenberg, 2000, 393; Hensler, 2000, 4). Th e preventive eff ect of the class action can also be mentioned as a important side eff ect (Bone, 2012, 71; Scherer, 2012, 27 et seq). Th e existence of the instrument of the class action can have a deterring eff ect as a result of which potential violators of standards are encouraged to comply with the regulations and a class action is ultimately no longer necessary (more on this in § 2.2).

Nonetheless, a fi nancial shareholders’ class action can only in fact be settled collectively or individually if the director and/or company being sued can bear possible compensation (on the basis of a settlement or not). Given the high amounts involved in a class action, directors will oft en not be able to meet all or a large portion of these costs themselves. Th e same holds true for the company, or compensation to be paid will have a (strongly) negative eff ect on the fi nancial

3/2013

25


position of the company. Th at certainly holds true for young companies (Bondt, 2010, 621). For this reason, the presence of a liability insurance policy is of vital importance for the success and eff ectiveness of a class action and collective settlement.

2.2 Importance of D&O insurance in event of a class action

In light of the risk of possible personal liability and exposure of their private assets, directors and supervisory board members of a listed company automatically have a major interest in a D&O insurance policy. Most listed companies take out such insurance for their directors and offi cers (Baker, Griffi th, 2010, 44).

In a shareholders’ class action, the D&O insurance policy will also be the only resort for the company involved (Katz, 1996, 31). In such cases, a Commercial General Liability Insurance (GCL) policy oft en fails to provide any solace since cover is ‘only’ off ered for (liability for) bodily injury and property damage (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013; Maniloff , 2012). Shareholders’ claims, however, concern purely pecuniary loss. Th ere is no standard cover for the company’s liability under the D&O insurance, but the policy can be expanded, so that cover for the company is also included (more on this in § 3.1).

Furthermore, a D&O insurance policy with adequate cover can be a good way for a listed company to be able to attract and keep good and experienced directors and officers who will critically follow the recent developments regarding shareholders’ class actions – the company’s indirect interest (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013, 11; Baker, Griffi th, 2007, 502; Black, Cheffi ns, Klausner, 2006, 1140; Parr, 2004, 13). In addition, a D&O insurance policy prevents the fear of liability and class action from causing directors to act excessively cautiously and not to take enough entrepreneurial risks, where running a business in fact assumes taking acceptable risks in the interest of the shareholders and other stakeholders (Baker, Griffi th, 2010, 57; Black, Cheffi ns, Klausner, 2005, 169).

Shareholders too have a major interest in D&O insurance. In that way they are, aft er all, assured that in the event of a class action, compensation will take place without the value of their shares being negatively aff ected at all or too much by the compensation to be paid.

D&O insurance is not only important for the directors, shareholders and the company concerned, but it also has a societal relevance. Th e presence of D&O insurance ensures that there are solvent, liable parties in

the event directors (and offi cers) and/or the company are held liable vis–à–vis shareholders.2 Th ese improved means of recovery have a positive eff ect on both the compensatory and preventive functions of liability law (Hensler, 2000, 121–122; Rosenberg, 1987, 563–566). In class actions, the compensatory function plays an important role, as on the one hand liability claims are bundled to ensure that effi cient settlement takes place and access to liability law (or other law) is increased, while on the other hand the total amount sued for is oft en signifi cant to very extensive (Hensler, 2000, p. 3–4). Th at compensatory function can, however, only be properly fulfi lled if there is suffi cient insurance cover.

Th e idea behind the preventive function of liability law is that directors and companies, out of fear of liability and the obligation to pay compensation to their shareholders, are encouraged to act carefully and to prevent loss for the shareholders (Griffi th, 2012, 337; Shavell, 2004, 268 et seq). However, if a director and/or company do not have suffi cient assets to be able to pay the compensation, which in particular cannot be ruled out in shareholders’ class actions, the deterring eff ect of liability law will not be robust enough. Since the relevant party cannot pay anyway, the right behaviour incentives are not given (judgment proof problem). Th e lack of a deterring eff ect becomes even greater if shareholders waive the right to a claim in advance due to insuffi cient assets on the part of the directors and the company. In the event of a D&O insurance policy, it will be possible for directors and companies to be held liable more oft en in appropriate circumstances and the incentives to act carefully are stronger then. On the other hand, there are also fewer stimuli to act with due care due to the presence of the D&O insurance policy, since the directors or companies no longer have to bear the loss themselves in whole or in part (Shavell, 2005, 63–77, Parsons, 2003, 448–471, Dionne, 2000, 153 et seq., Baker, 1996, 267 et seq., and Pauly, 1968, 531–537). Nonetheless, insurers are taking measures to retain as much of those incentives from liability law as possible, amongst others a maximum insured sum, exclusions, deductibles, scope of the premium, monitoring behaviour, etc (Weterings, 2012).

Finally, a proper D&O insurance policy will have a positive eff ect on the goals of class actions: (i) effi ciently and eff ectively settling class actions out of court, whereby injured parties receive reasonable compensation; (ii)

2 In the United States (where relatively speaking many more internal liability claims occur), it has even emerged in the literature that for that reason a D&O insurance policy is more in the interest of the legal entity/shareholders than in the interest of the director for whom the D&O insurance policy was taken out by the company (Boyer, 2005; Gutiérrez, 2003; Romano, 1991).

3/2013

26 avoiding many individual lawsuits pertaining to the same issue; and (iii) increasing access to the law.

3. POSSIBLE OPPOSITE INTERESTS OF PARTIES REGARDING TO COVERAGE

3.1. D&O insurance cover

A D&O insurance policy initially covers claims against a director or supervisory board member for the purpose of compensating loss caused by his/her acts or omissions in his/her capacity of director or supervisory board member (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 9, 11, 12). Th is could relate to a claim against the director by the company where the director is or was working: internal liability. Th ere is also cover for claims of third parties, such as a receiver, a client or a competitor – external liability (Weterings, 2012). Shareholders’ claims – given the ample cover for both internal and external directors’ or other liability – will also be covered in the event of either an individual action or a class action. Both the compensation to be paid that could ensue from such claims and the defence costs against claims are covered (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–25 et seq; Baker, Griffi th, 2007, 500).

Th e cover for directors and offi cers, related to the risk of personal liability for acts of management, is referred to as Side A coverage. In addition, Side B coverage also generally exists, which is also known as corporate reimbursement cover (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–4 and 11–9; Baker, Griffi th, 2007, 46–47 and 499; Mathias, 2006, 6–18). Most listed companies have issued an indemnification to their directors and offi cers and on the basis thereof assume the liability risk of the director/offi cer as well as the compensation and defence costs possibly associated therewith. For a Side B coverage, a company that – on the basis of an issued indemnifi cation – must, in the event of a liability claim vis–à–vis a director, bear the defence costs and/or the compensation can have these costs covered by the D&O insurance policy (O’Leary, 2007, 37).

In most D&O insurance policies, both Side A and Side B are covered as standard. Further, the option exists of expanding the D&O insurance with Side C coverage (Griffi th, 2012, 339; Mathias 2006, 6–20). Th is corporate entity cover protects the company against claims that are brought directly against the company itself (Baker, Griffi th, 2010, 47–48; Baker, Griffi th, 2007, 499; Philips, 2007, 698). Th e coverage is oft en limited to so–called securities claims, mostly defi ned as claims by securities holder of the corporate policyholder (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2011, 11–10).

Th is Side C coverage (and the scope thereof) is important for nationally and internationally listed companies for the purpose of ensuring they are able to protect themselves against the risk of shareholders’ class action claims. Moreover, in the event the Side C coverage is absent or insuffi cient, that is detrimental to the shareholders. Th e company being sued will in that case have to pay the claims in whole or in part out of „its own pocket” – which negatively aff ects the company’s assets, possibly in a signifi cant manner. Ultimately, that can or will have an impact on the functioning and the value of the company (share value). Th is could result in the shareholders, as it were, bearing their own loss in whole or in part. In addition, a decline in corporate assets could also aff ect other stakeholders, such as creditors and employees. If viewed in this light, a D&O insurance policy with Side C coverage is desirable for every listed company.

3.2 Protection of directors versus protection of company

While a D&O insurance policy regularly provides three types of protection, only Side A coverage protects the director. A major disadvantage of also protecting the company against liability (Side C) is that a major claim against the company can reduce or even exhaust the insured sum, as a result of which the directors become underinsured or end up having no cover at all if they are then confronted with another claim in the same insurance year. It can also occur that the shareholders file claims vis–à–vis both the company and the directors, but that the insured sum is insuffi cient to make a payment on behalf of both the company and the directors, or is entirely insuffi cient to provide cover for one of the insured parties in a class action (Bordon, 1998, 170). Class actions often involve extensive amounts (many dozens or hundreds of millions of dollars/euros) and this is a realistic scenario. Th is is even more the case since the insured sum is used to pay for the defence costs fi rst, and the lawyer’s fees for class actions are (very) high to begin with (Eisenberg, 2004, 51–54; Alexander, 1991, 511–512). In that case, the various insured parties – the company and the directors – have confl icting interests in respect of the division of the insured sum or what remains thereof.

It is for that reason that allocation clauses and/or order of payment clauses are incorporated into the D&O insurance policy. In the event of an order of payment clause (also called a priority of payment clause), the directors must be paid fi rst (Mathias, 2006, 6–14). Most D&O insurance policies contain such a clause. Th at will only have an eff ect, however, if claims

WIM WETERINGS

3/2013

27 against the directors and the company are running concurrently. Otherwise, the principle of “fi rst come, fi rst served“ will be in eff ect, as is the case in the event such a clause is absent from the policy. Moreover, whereas this clause can be advantageous to the insured director(s), the disadvantage to the insured company is that it could be left partially or wholly out to dry in the event of a shareholders’ class action. In spite of the insurance taken out against shareholders’ claims (Side C), the company might be forced aft er all to bear all or part of the compensation and the defence costs itself, which will negatively aff ect its share value.

For an allocation clause, the insureds must endeavour as much as possible to arrive at an honest and appropriate division of the insured sum (payment and defence costs), if it is insuffi cient in satisfying every insured party (Ostrager, Newman 2010, 1531; Ferrara, 2005, 13–29; Bordon, 1998, 170).3 Whereas the pain is then shared by the various insured parties, each one is then confronted with underinsurance.

In such an event, these clauses attempt to properly regulate the problem of division in the event of underinsurance under the D&O insurance policy (with a combined Side A–B–C coverage). It appears more desirable, however, to separate the Side A and Side C coverage and to strive to prevent underinsurance as much possible. At some point, D&O insurance was introduced with only Side A coverage for the purpose of off ering directors and offi cers protection against the risk of personal liability. Th e insurance is called “Directors’ and Offi cers’ Liability Insurance” for good reason. Th e protection of the company was added later to the cover provided by the D&O insurance policy (Side B and Side C). Th at is another type of coverage, for another insured party, for other situations. Th at is why it is preferable to make a division between the cover of the director – for whom the D&O insurance was originally intended – and the cover of the company against shareholders’ claims – against which risk it is diffi cult to obtain protection beyond the D&O insurance policy (O’Leary, 2007, 36).

3.3 Division of Side A and Side C coverage

A choice can be made to make that division within the D&O insurance. Th is can be done by including separate sub–limits. In that case, separate insured sums

3 Incidentally, an allocation clause oft en concerns a division of insured and uninsured amounts between, for instance, the insured director and the uninsured company (because shareholders’ claims are not covered on the basis of Side C). Th ere are, however, also clauses that relate to the division of insured amounts.

are in eff ect for both the Side A and Side C coverage. Whereas that is the simplest solution, there is a chance that the cover for the directors will be temporarily or permanently aff ected by claims against the company (or vice versa). Th is can be the case in the event of an insolvency of the company, for instance, because either the receiver cancels the entire D&O insurance policy or the receiver and/or creditors believe that the D&O insurance policy is part of the assets of the company, whether it is insolvent or not. Furthermore, claiming exclusion [of liability] in connection with acts of the company, such as a failure to disclose information, can aff ect the entire policy and, consequently, the Side A coverage too.

It is preferable to opt for separate insurance policies for Side A on the one hand and Side C (and Side B) on the other hand. In some cases, D&O insurers off er a separate D&O insurance policy with only Side A insurance (stand-alone Side A coverage) for the personal liability of directors. In other case, there is a regular D&O insurance policy (with Side A, B and C coverage), whereby an excess cover is used for the Side A portion (Kalis, Reiter, Segerdahl, 2013, 11–41; Philips, 2007, 720). Th is excess cover is called on as soon as the cover limits have been reached for the primary cover under the D&O insurance policy. In that case, that excess coverage is there only for the directors (Rossi, 2005, 7). In both situations, there can be broader policy conditions under the Side A coverage than is usually possible for a D&O insurance policy (with A–B–C coverage), such as a broader description of loss, a more limited exclusion for acts of other insured parties and exclusions which have no eff ect on defence costs.

It is evident from a survey conducted in the US by insurance broker Willis that roughly 55%–60% of the companies from the Fortune 100 and 35%–40% of the companies from the Fortune 500 have some form of separate Side A coverage (Willis, 2004).4 In most cases it concerns an A–B–C insurance policy with a supplemental excess Side A coverage. What is striking about these results is that in the period of the survey (2002–2003) the settlement amounts resulting from shareholders’ class actions were the highest, and upon renewal of the insurance policy many listed companies opted for a broader Side A coverage (excess cover). All this was confi rmed in a survey by Towers Watson, a risk management consultancy fi rm (Towers Watson, 2008, 15, 16 and 18). From this survey it emerged that 41% of the public limited companies in 2008 had a separate Side A coverage and that this applied to 80% of the large cap businesses. In 2011 those fi gures came in at 78% and 78%, respectively (Towers Watson, 2011, 16–17).

4 Th ese results were confi rmed in the 2007 survey.


3/2013

28 Th is is oft en diff erent in Europe, where it is common to have a traditional, combined A–B–C coverage without a separate Side A coverage. In exceptional instances, the latter is the case though, and then it concerns an excess Side A coverage. Th e expectation is, however, that in the event class actions increase, demand will increase for a separate Side A coverage or an excess Side A coverage given that this provides directors and offi cers with the best protection against underinsurance (due to the exhaustion of the insurance limits by the company). In that case it will also be easier for listed companies to attract directors and offi cers and they will be less encouraged to act excessively cautiously. In addition, it will also give the listed company the best protection against liability if they have a separate Side C insurance policy, at least a separate (stand–alone) Side A insurance policy, as a result of which the Side C coverage is burdened less quickly and less heavily.

Generally speaking, the company is the policyholder. It enters into an insurance contract with the D&O insurer. The company, however, is represented by the (board of) director(s), which is in fact the party that takes out the D&O insurance. If D&O insurance is taken out without Side C coverage as well and/or without separate Side A / Side C, the shareholders will possibly argue that the director has not acted in the interest of the company and its stakeholders, which can be a separate or related ground for directors’ liability. Consequently, for a director of a listed company, where a signifi cant risk of a shareholders’ class action is present, it is pertinent to make arrangements for both suffi cient Side A coverage and suffi cient Side C coverage. Since that interest has increased in the past few years and will strongly increase in the future, the expectation is that this will also activate and change the European D&O insurance market. In that context, the director must ensure that the confl icting interests of the company and the directors in the insurance package are in balance and that suffi cient cover is present for both the directors and the company. A role for the insurance broker could also be laid away here. Engaged by the director, the broker might nonetheless encounter the problem that it must make (confl icting) recommendations concerning the cover to both the company and the directors. Brokers must therefore perform their work with due care when advising on the insurance structure and the insured sums, for the purpose of avoiding being held liable.

3.4 Possibility of no matching covers of diff erent D&O insurers

If a D&O insurance policy is relied upon by listed companies and/or their directors due to class actions

– and therefore in connection with high claims – a confl ict of interest can arise between the various D&O insurers. D&O insurance policies with high insured sums generally involve several insurers. Th e larger listed companies in Europe oft en have a coverage between EUR 100 million and EUR 200 million, while the smaller listed companies have a coverage starting at EUR 50 million (Weterings, 2010, 166). Insurers, however, have a maximum capacity that is usually below this. Th ere is oft en a maximum capacity of EUR 10 million, EUR 15 million or 25 million (and on exception EUR 50 million).5 Since a listed company usually needs and desires to have a higher insured amount (for instance EUR100 million), the insured sum must be shared amongst the diff erent insurers.

Th at can take place in a variety of ways. In the event of coinsurance, the insured amount is divided horizontally. There is one insurance policy with a single insured sum, whereby different insurers assume the defence costs and possible compensation in proportion to their share of the insurance. Mostly, however, the insured amount is divided vertically for a D&O insurance policy. In that case, the D&O insurance policy consists of a „tower” with many layers of insurance policies and insured sums (Baker, Griffi th, 2010, 53). Th e insurer(s) on the fi rst layer (the primary insurer) must be fi rst to provide cover for defence costs and possible compensation (Anderson, Stanzler, Masters 2002, 13–16). Th e layers above this are excess insurance policies (Stempel, 2005, 2–92 and 2–93). It is only when the insured amount under a layer has been exhausted that the insurance policy at the next level can be called upon to pay for the excess (Richmond, 2000, 29 et seq.)6

Th is should then prevent the various insurers from taking a diff erent position in respect of the cover, as well as the settlement of the claim. Th at chance exists in the event of a class action given that several layers will oft en be called upon in that case (Baker, Griffi th, 2010, 145–147). Deviating positions of the insurers concerned could frustrate an effi cient and eff ective settlement of a class action. A follow form clause can be used to ensure that there is no substantive diff erence between the conditions of the primary insurance policies and those of the excess insurance policies (Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–29). Most D&O insurance packages contain such a clause in the excess insurance policies

5 Th is is also the case for American D&O insurers (Griffi th, 2012, 340, Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–19).

6 Incidentally, various insurers can be involved in an insurance layer, so that a horizontal division (coinsurance) exists within that level (Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 13–19).

WIM WETERINGS

3/2013

29 (Stempel, 2005, 2–92 and 2–93). A follow form clause can, for instance, read as follows:

“Th is Policy is subject to the same terms, defi nitions, exclusions and conditions (except as regards the premium, the amount and Limits of Liability and except as otherwise provided herein) as are contained in or as may be added to the Underlying Policies prior to the happening of an occurrence for which claim is made hereunder.”If a clause has not been incorporated at all or

properly, all kinds of problems can arise which will result in insuffi cient or deviating covers. Specifi cally, it regularly occurs that the policy conditions of an excess insurer deviate and, for instance, the excess insurance policy contains supplemental and/or special conditions that are not included in the conditions of the primary insurance policy or an underlying excess insurance policy, such as an exclusion of cover, an arbitration clause, a choice-of-law or another clause, or a stricter notifi cation period (Stempel, 2005, 2–93). Another problem is that possibly not every excess insurer must adhere to the conditions of the primary insurer, but rather to those of an excess insurer from a layer below, or that uncertainty exists as to which insurer must be followed. It is also possible that it can be derived from the text of the follow form clause that the insurer with the narrowest cover must be followed. Th e following is an example of such a clause:

“Th e insurer will provide the insured coverage in accordance with the same terms and conditions of the primary policy and any more restrictive terms and conditions of any other underlying policy, except as otherwise provided herein.”In order to avoid such problems and to realise

complete and matching cover for the directors and the company, a follow form clause must therefore clearly indicate that the conditions of the primary insurer will be followed and must leave as little room as possible for deviating covers, so that there is no gap between the various layers. Specifi cally, this is a frequently occurring problem in class actions in the United States (Stempel, 2000, 16).

3.5 Position of diff erent D&O insurers during settlement of class actions

It is also relevant for the insured directors and the company on the one hand and the injured parties on the other hand that in the collective or individual settlement of a fi nancial class action the various insurers work together as much as possible instead of against each other. Th e risk of obstruction is, however, strongly present given the diff ering interests of the D&O insurers

at the various layers and the fact that in class actions several insurance layers will be called upon.

In the event of an individual or class action, the primary insurer will lose its entire insured sum anyway when high levels of compensation have been claimed. Th is might apply to the insurers on the fi rst excess layers as well. In that case, they will not have a strong interest in a settlement. But if the outcome is uncertain in respect of liability, they will be sooner inclined to go to court (Squire, 2012, 3 and 14). If those proceedings are successful, they need not pay out, whereas in the case of a settlement they will have to cough up the insured sum or a large portion thereof.

Th e other insurers, on the other hand, have a strong interest in a settlement given that in that case their insured sum is not called upon at all or only in part (Squire, 2012, 3, 17 and 26). Proceedings generate uncertainty for them regarding their position and, consequently, a risk. Th e directors and the company will also oft en have (too great of) an interest in a settlement of a class action. In the event of a settlement, the amount to be paid will oft en wholly or largely come in below the insured sum, which prevents them from having to pay compensation themselves.

In any case, the insured benefi t from clarity and a unifi ed response from all insurers within the D&O insurance package as a result of an announced class action. Th e deviating interest problem within the ‘insurance tower’ can, aft er all, produce delays in the settlement of a (promising) class action and even result in the breakdown of settlement negotiations that had good prospects (Squire, 2012, 26).

Th is problem can be avoided, or at least limited, through the inclusion of a to follow clause, also called the follow the leader clause or Leading Underwriter Clause (Meyenburg, Stahl, 2006, 22). In that case the primary insurer is authorized to control the defence of claims, so that the excess insurers must, in principle, follow the decisions of the primary insurer in respect of the defence against and/or the settlement of the claim. Such a clause can have the following contents:

“The underwriters of this policy shall bind themselves to follow any decision taken bythe underwriters of the Underlying policies.”

or

“All claims, advices and settlements to be agreed by the Leading Underwriters.”

Th e background of the follow clause is unity in and streamlining of the settlement of a claim in the interest of all parties involved in the policy. Basically, there is no contractual relationship between a primary insurer


3/2013

30 and an excess insurer that gives rise to contractual obligations between these insurers. There are contractual obligations only between the insured and the insurer – the primary or the excess insurer – created by the insurance contract. In my opinion, it must be assumed – given the factual relationship between primary and excess insurers and the possible major consequences of the acts of a primary insurer for an excess insurer or the position thereof – that direct, non–contractual duties lie with primary insurers (and excess insurers) in the context of claims that exceed primary limits or are likely to do so. Th e primary insurer owes, in my opinion, a duty of good faith and fair dealing not only to its insured but also to excess insurers.7 Whereas that is argued in the sparse case law and literature, another viewpoint is also regularly assumed, certainly in US case law, in respect of settlement negotiations and settlement decisions; unfortunately no direct duty of good faith is seen from primary insurers toward excess insurers.8

Such direct duties can sooner be assumed in the event of to follow clause. Th anks to this clause, an explicit legal relationship arises between the leading/primary insurer and the following/excess insurers (Meyenburg, Stahl, 2006, 22). It can be viewed as a situation in which a power of attorney exists, an agency relationship as it were. Th e primary insurer receives a “right” to defend and to settle the claim also on behalf of the excess insurer(s). Granting a power of attorney does not yet mean, however, that the party having a power of attorney – the leading insurer – can exercise its powers in an uncontrolled manner and without due care. Th e primary insurer has – given his duty

7 Cf. in respect of the United States, for instance, Twin City Fire Ins. Co. v. Country Mutual Ins. Co., 23 F.3d 1175, 1178 (7th Cir. 1994): “overwhelming majority of American cases describe the duty that a primary insurer owes an excess insurer as one derivative from the primary insurer’s duty to the insured.” See also: Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 11–76.

8 Th at applies in most states in the US. See, for instance, Federal Ins. Co. v. Travelers Casualty & Surety Co., 843 So. 2d 142 (Ala. 2002) and U.S. Fire Ins. Co. v. Zurich Ins. Co., 768 N.E.2d 288 (Ill. App. Ct. 2002) . However, a direct duty was imposed on the primary insurer in, for instance, Schal Bovis, Inc. v. Casualty Ins. Co., 732 N.E.2d 1082 (Ill. App. Ct. 1999), St. Paul Fire & Marine Ins. Co. v. Royal Ins. Co. of Am., No. 91 Civ. 6151 (CMM) (S.D.N.Y. May 2, 1994), and Colonia Ins. Co. v. Assuranceforeningen Skuld, 588 So.2d 1009, 1010–11 (Fla. Dist. Ct. App. 1991) rev. den. 598 So.2d 75 (Fla. 1992). In most states, the doctrine of equitable subrogation is in fact applied and the same result can sometimes be achieved via a circuitous route. In that case, the excess insurer is subrogated to the rights of the insured against the primary insurer. Th is provides fewer options than a direct duty of good faith. See Anderson, Stanzler, Masters, 2002, 11–76.

of good faith and fair dealing to also excess insurers – to act reasonably and for that reason must take the interest of the following insurers (the parties issuing the authorisation) into consideration when making decisions (Schwepcke, 2004, 63). If the leading/primary insurer complies with its duty of care toward the followers, the following excedent insurer does not have, in my opinion, any freedom of movement and must simply follow.9

Th at results, in principle, in a proper consideration of the various interests. Th e insured and the excess insurers higher in the ‘insurance tower’ have, aft er all, a major incentive to settle and to accept a settlement proposal that might be too high, as long as it does not affect them (Spier, 2007, 331; Keeton, 1954, 1138). Whereas that aspect disappears when the primary insurer makes the decision, it must take into consideration the interests of the other insurers (duty of good faith to settle) and it can be sued by the other insurers upon a violation thereof. Since the violation of the duty of care results in a breach of contract of agency or a tort, it can be sanctioned with compensation (damages for bad faith liability). As a result, the strong incentive for the primary insurer to initiate proceedings, or at least to reject reasonable settlement proposals, is removed/mitigated (Sykes, 1994, 77; Syverud, 1990, 1113 and 1127). Th is is even more the case because the duty of good faith and fair dealing of the primary insurer, which arises from the insurer’s exclusive right to control the defence and settlement of claims, also entails that the following insurers must be furnished with suffi cient information and that the following insurers are kept abreast of the course of the settlement negotiations and other important developments: the duty of good faith to keep the excess carrier informed of settlement negotiations and adverse developments (Lanzone, Ringel, 1982, 280–281). Th e duty of care of the primary insurer(s) results, in my opinion, in the fact that the following insurers, if desirable, have a right to consultation regarding fundamental decisions and decisions with signifi cant fi nancial implications: the duty of good faith in deciding whether to settle (Lanzone, Ringel, 1982, 280–281). Th is could defi nitely come up for discussion in class actions.

However, a to follow clause is not contained in all D&O insurance packages with several layers. Further,

9 Th at can also be found in US case law. Th e majority of courts are of the opinion that an excess carrier has, in principle, no cause of action against a primary insurer where the primary insurer has refused to settle a case causing the excess insurer to step in. An action will only be successful where the primary’s unreasonable failure to settle has resulted in a verdict in excess of the primary policy limits. See for example Fortman v. Safeco Ins. Co., 221 Cal. App. 3d 1394, 271 Cal. Rptr. 117 (2d Dist. 1990).

WIM WETERINGS

3/2013

31 diff erent language is possible, which can result in the inability to realise the goal described above properly or at all. Th e text of the provision must be drawn up in such as way as to prevent it from being phrased too broadly and for an excess insurer to have the freedom ensuing therefrom to act independently in part. In connection with this, discussions between the various insurers occur regularly in US practice or elsewhere.

Incidentally, I am of the opinion that if a to follow clause (or a proper one) is absent, it already ensues from the duty of good faith and a fair dealing of primary and excess insurers that (i) insurers are obliged to accept a risky claim, and (ii) the insurers concerned have a duty to contribute in the event of a “tower” of insurance policies. Th is entails on the one hand that a primary or other insurer must not allow proceedings to take place immediately or later if a risky class action exists (with a good chance of success) and on account thereof there are good reasons to fi rst explore the possibility of a reasonable settlement. On the other hand, this means that excess or other insurers must not attempt to avoid making a contribution to a settlement if a specifi c settlement amount is reasonable and their policy is called upon as a result thereof.

4. CONCLUSION

Th e international class action practice shows that class actions are increasingly being aimed at holding listed companies and their directors and officers liable. Nowadays listed companies and their directors are not only being confronted with shareholders’ liability claims more frequently than before, but also with significant extensive compensation amounts. Consequently, fi nding ways to deal with such claims in an effi cient and eff ective manner is also gaining importance. A proper D&O insurance policy ensures that a valid or other shareholders’ class action can also be paid, and it not only guarantees the interests of the company, its directors and its shareholders, but it also has a societal function.

Th e protection that D&O insurance provides can, however, vary depending on the case. Problems can arise, among other things, in the division of the insured amount between the company on the one hand and the director and offi cers on the other hand. An order of payment clause strives to resolve this problem, but, unfortunately, does not always provide solace. A separate Side A insurance policy or an excess Side A coverage provides better protection.

Another problem also concerns the fact that high levels of compensation are being claimed in class

actions. A D&O insurance policy of a listed company generally consists of several layers of insurance; in the event of a class action, several insurers are called upon by the insured directors and the company. Nonetheless, the various insurers can have deviating covers. In addition, diff ering interest can exist at the insurers involved in respect of the approach to the class action. Th ese aspects can frustrate an effi cient and eff ective handling of a promising class action and must – given the interests of the various parties involved and of society in proper D&O insurance – be prevented as much as possible. A follow form clause – one that is properly formulated – and a leading underwriter clause can provide a solution for such issues. Th e duty of good faith and fair dealing of both the primary insurer and the excess insurer play an important role as well.

Summary

Listed companies and their directors and offi cers run an increasing risk of becoming involved in a shareholders’ class action. Since class actions involve significant compensation amounts, it is of vital importance to all parties involved that the directors/offi cers and the company being sued have adequate Directors & Officers (D&O) insurance. Without suffi cient insurance, these directors and the company might have to bear compensation in whole or in part themselves. If they are incapable of doing so to one extent or another, which is usually the case in light of the extensive compensation amounts with class actions, the injured parties will receive nothing or incomplete compensation and the class action will not realise its goal. Th is also has a negative eff ect on the scope of liability law. D&O insurance is therefore relevant for both the parties involved in the collective action and for society. Nonetheless, confl icts of interest can arise between the company and the directors being sued in respect of the cover if they are underinsured. In addition, confl icts of interest between the various D&O insurers could also arise which can negatively aff ect both the insurance cover and the settlement of a promising class action. D&O insurance must be set up in such a way – given the various interests and in light of the goals of a collective action and liability law – that these potential confl icts of interest are prevented as much as possible. Th e fi rst confl ict of interest between the company and directors can be restricted through the inclusion of either an allocation clause or an order of payment clause. In addition, a choice can be made to make a (greater) division between the Side A and Side C coverage within the D&O insurance policy or to take


3/2013

32 out a separate Side A policy altogether. Th e potential eff ects of the confl icting interests between the various D&O insurers involved with regard to the cover and the claim settlement can be mitigated by incorporating a properly defi ned follow form clause and an adequate leading underwriter clause. In that context, but also independently thereof, in my opinion a direct duty of good faith and fair dealing of the primary insurer(s) toward excess insurers (and also a duty of care of excess insurers) should be adopted.


REFERENCES

Alexander, J. (1991). Do the merits matter. A study of settlements in securities class actions, Stanford Law

Review, 43(1), 497–598.

Anderson, E., Stanzler, J., Masters, L. (2002). Insurance

coverage litigation, Aspen Publishers.

Baker, T. (1996). On the Genealogy of Moral Hazard, Texas Law Review, 75(2), 237–292.

Baker, T., Griffith, S. (2010). Ensuring corporate misconduct. How liability insurance undermines shareholder litigation, Th e University of Chicago Press: Chicago.

Baker T., Griffith, S. (2007). Predicting corporate governance risk: evidence from the directors’ and offi cers’ liability insurance market, Th e University of

Chicago Law Review, 74(2), 487–544.

Black, B., Cheffi ns, B., Klausner, M. (2006). Outside director liability, Stanford Law Review, 58(4), 1050–1155.

Black, B., Cheffi ns, B., Klausner, M. (2005). Liability Risk for outside directors: a cross–border analysis, European Financial Management, 11(2), 153–171.

Bondt, B. (2010). Facilitating economic recovery and sustainable growth through reform of the securities class–action system: arbitration as an alternative to litigation, Harvard Journal of Law & Public Policy, 33(2), 608–638.

Bone, B. (2012). Class action, in: Sanchirico, C. (ed.), Procedural law and economics, Edward Elgar: Cheltenham.

Bordon, D. (1998). Directors and Officers Liability Insurance: Deskbook, ABA: Chicago.

Boyer, M. (2005). Directors’ and offi cers’ insurance and shareholder protection, CIRANO working paper, 2005, SSRN: http://ssrn.com/abstract=886504

Campos, S. (2012). Mass torts and due process, Vanderbilt Law Review, 65(4), 1060–1121.

Cashman. P. (2007). Class action law and practice, Th e Federation Press: Sydney.

Cornerstone Research (2011a). Securities Class Action Settlements – 2011 Review and Analysis.

Cornerstone Research (2011b), Securities Class Action Filings – 2011 Year in Review.

Dionne, G. (2000). Handbook of Insurance, Kluwer Academic Publishers: Boston.

Eisenberg, T., Miller, G. (2004). Attorney fees in class action settlements: a empirical study, Journal of Empirical Legal Studies, 1(1), 27–78.

Ferrara, R. (2005). Shareholder Derivative Litigation: Besieging the Board, ALM: New York.

Griffi th, S. (2012). D&O Insurance and the ability of shareholder litigation to deter, in: Hill, C., McDonnell, B. (eds.) Research Handbook on the Economics of Corporate Law, Edward Elgar: Cheltenham.

Gutiérrez, M. (2003). An economic analysis of corporate directors’ fiduciary duties, Rand Journal of Economics, 34(3), 516–535

Hensler. D. (2000). Class action dilemmas: pusuing public goals for private gain, RAND: Santa Monica.

Hensler, D., Peterson, M. (1993). Understanding mass personal injury litigation: a socio–legal analysis, Brooklyn Law Review, 59(3), 961–1063.

Kalis, P., Reiter, T., Segerdahl, J. (2013). Policyholder‘s Guide to the Law of Insurance Coverage, Wolters Kluwer Law & Business.

Kalis, P., Reiter T., Segerdahl, J. (2011). Policyholder‘s Guide to the Law of Insurance Coverage, Wolters Kluwer Law & Business.

Katz, D. (1996). Risk managers advised to lock in D&O contracts, National Underwriter Property & Casualty / Risk & Benefi ts Management, 100(5), 31.

Keeton, R. (1954). Liability insurance and responsibility for settlement, Harvard Law Review, 67(), 1136–1171.

Klausner, M., Hegland, J. (2010). How Protective is D&O Insurance in Securities Class Actions? Part II, Plus Journal, 23(2), 1–5.

WIM WETERINGS

3/2013

33 Lanzone, A., Ringel, S. (1982). Duties of a primary insurer to an excess insurer, Nebraska Law Review, 61(2), 259–282.

Maniloff , R., Stempel. J. (2012). General liability insurance coverage – Key Issues in Every State, Oxford University Press.

Mathias, J. eds. (2006). Directors’ and offi cers’ liability: prevention, insurance and indemnification, Law Journal Press: New York.

Meyenburg, B., Stahl, A. (2006) Englishes Rückversicherungsrecht and the London Market, Verlag Versicherungswirtshaft GmbH.

Nagareda, R. (2008). Mass torts in a world of settlement, Th e University of Chicago Press: Chicago.

O’Leary, M. (2007). Th e Directors & Offi cers Liability Insurance Deskbook, ABA.

Ostrager, B., Newman, T. (2010). Handbook of Insurance Coverage Disputes, Aspen Publishers.

Pauly, M. (1968). The Economics of Moral Hazard: Comment, American Economic Review, 58(3), 531–537.

Parr, R. (2004). Directors and Offi cers Insurance, in: Paar, R., Loewenson, C. (eds.) D&O Liability Insurance 2004: Directors & Offi cers Under Fire, PLI: New York.

Parsons, C. (2003). Moral Hazard in Liability Insurance, Th e Geneva Papers on Risk and Insurance, 28(3), 447–470.

Philips, R. (2007). Th e securities enforcement manual: tactics and strategies, ABA.

Richmond, D. (2000). Rights and responsibilities of excess insurers, Denver University Law Review, 78(1), 29–103.

Romano, R. (1991). Corporate governance in the aft ermath of the insurance crisis, in: Schuck, P. (ed.) Tort Law and the Public Interest, W.W. Norton: New York.

Rosenberg, D. (2000). Mass tort class actions: what defendants have and plaintiff s don’t, Harvard Journal on Legislation, 37(1), 393–430.

Rosenberg, D. (1987). Class actions for mass torts: doing individual justice by collective means, Indiana Law Journal, 62(3), 561–596.

Rossi, M. (2005). Rewriting the Rulebook On D&O Insurance. Th e Risk Report, 27(5).

Ryan, E., Simmons, L. (2011). Securities Class Action Settlements – 2011 Review and Analysis, Cornerstone Research, Inc.

Scherer, F. (2012). Class actions in the U.S. experience: an economist’s perspective, in: Backhaus, J. (eds.), Th e law and economics of class actions in Europe: Lessons from America, Edward Elgar: Cheltenham.

Schwepcke, A. (ed.) (2004). Reinsurance: Principles and State of the Art, Verlag Versicherungswirtshaft GmbH.

Shavell, S. (2005). Minimum Asset Requirements and Compulsory Liability Insurance As Solutions to the Judgment–Proof Problem, Rand Journal of Economics, 36(1), 63–77.

Shavell, S. (2004). Foundations of Economic Analyses of Law, Harvard University Press.

Spier, K.E. (2007). Litigation, in: Polinsky, A.M., Shavell, S. (eds.) Handbook of Law and Economics, North–Holland: Amsterdam.

Squire, R. (2012). How collective settlements camoufl age the costs of shareholder lawsuits, Duke Law Journal, 62(1), 1–78.

Stempel, J. (2005). Stempel on insurance contracts, New York: Aspen Publishers.

Stempel, J. (2000). Law of insurance contract disputes, Gaithersburg: Aspen Publishers.

Sykes, A. (1994). “Bad Faith” refusal to settle by liability insurers: some implications of the judgment–proof problem, Journal of Legal Studies, 23(1), 77–110.

Syverud, K. (1990). Th e duty to settle, Virginia Law Review, 23(1), 77–110.

Towers Watson (2011). Directors and offi cers liability survey: 2011 summary of results. Towers Watson.

Towers Watson (2009). Directors and offi cers liability: 2008 survey of Insurance purchasing trends. Towers Watson

Van Abeelen, D., Weterings, W. (2013). De rol van de D&O–verzekering bij collectieve acties door aandeelhouders, Tijdschrift voor Ondernemingsbestuur [Journal of Corporate Governance], 5(2), 31–43.

Willis (2004). D&O A–Side Purchasing Survey.

Weterings, W. (2012). Directors’ & Offi cers’ liability, D&O Insurance and moral hazard: more control of moral hazard by D&O insurers needed to increase the incentives of directors and supervisory board members, SSRN working paper: http://ssrn.com/

abstract=2153129.

Weterings, W. (2010). De aansprakelijkheidsverzekering voor bestuurders en commissarissen in de (verzekerings)praktijk [Liability insurance for directors and officers in (insurance)practice], Verzekerings–Archief [Journal of Insurance Sciences], 88(4), 161–171.


3/2013

34

Apstrakt

Kraj dvadesetog i početak dvadesetprvog veka obe-ležen je opštom globalizacijom u svim segmentima društva – ekonomiji, sportu, kulturi. Pojava globaliza-cije postavila je nove izazove i za države i za osigura-vače, koji posluju u njima. Proces globalizacije sve više dovodi do gubljenja značaja državnih granica, a uticaj globalizacije na ubrzani privredni rast doprinosi pro-meni strukture rizika i njegovom izravnavanju, što je često neophodno, a ponekad jedino i moguće ostvariti izvan nacionalnih granica. Globalizacija sa sobom nosi otvaranje i deregulaciju tržišta osiguranja, kao što je to slučaj u Kini, Meksiku i nekim državama Južne Ameri-ke. Međutim, i dalje postoje brojne države koje imaju zakone koji sprečavaju da inostrani osiguravači posluju direktno na tom tržištu, bez izdavanja potrebne dozvole nadzornog organa. Velike kompanije, u prevazilaženju navedenih barijera svojim globalnim programima osi-guranja imovine, upućuju se na usluge lokalnih osigu-ravača koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osigu-ranja, izdatu od nadležnog nadzornog organa države u kojoj se imovina nalazi. Uticaj globalnih kretanja na lokalna tržišta osiguranja dovode do pojave frontinga. U ovom radu biće izneti teorijski i praktični aspekti fronting osiguranja počev od pojma frontinga i ugovo-ra o fronting osiguranju kao i osobenosti ovih odnosa iskazanih u master polisi. Posebno će se razmotriti pita-nja uticaja frontinga na osiguranika, osiguravača, reo-siguravača i delatnost osiguranja kao i iskustva i praksa fronting osiguranja u Srbiji.

Ključne reči: fronting osiguranje, captive – sopstveno društvo za osiguranje, master polisa, reosiguranje

1. POJAM FRONTING OSIGURANJA

Fronting je engleski izraz koji označava nešto ispred, odnosno fasadu, paravan, prednju stranicu. U doma-

ćoj literaturi, za fonting osiguranje koristi se i pojam pretpreuzimanje (Žarković, 2013, 432) što predstav-lja postupak kojim osiguravač samo naizgled redovno preuzima rizik. U nekim zemljama Evrope i Sloveniji za ovo osiguranje koristi se naziv indirektno osiguranje (Šker, 2012, 37). Zakon o osiguranju Slovenije, indirek-tni način osiguranja defi niše kao saosiguranje, odnosno fakultativno kvotno reosiguranje (Zakon o zavaroval-ništvu, 2006, čl. 14 st. 10). Imajući u vidu da je izraz fronting dominantan, a ova vrsta osiguranja isključivo je zasnovana na elementu inostranosti, u daljem radu, za ovu vrstu osiguranja koristićemo izraz fronting osi-guranje. Fronting je ugovor kojim je zaključeno osi-guranje od strane kompanije (fronter) koja deluje kao osiguravač, ali glavni deo, do 100% rizika, prenosi tre-ćim licima, na primer jednom ili više reosiguravača pod uslovima koji su navedeni u ugovoru (Schwepcke, 2004, 17). U fronting osiguranju, osiguravač rizik ne prenosi društvu za reosiguranje, već na drugog osiguravača po-stavljenog u ulogu reosiguravača. U daljem tekstu, izraz reosiguravač će biti upotrebljavan u ovom kontekstu.

U ovom radu biće reči o fronting osiguranju kao alternativnoj tehnici za upravljanje rizicima. Fronting poslovi su usko povezani sa captive, ali mogu se zaklju-čivati i nezavisno od nje.

U situaciji opšte globalizacije, velike kompanije žele da svoju imovinu, koja se nalazi u drugim državama, zaštite pod istim uslovima i kod istog osiguravača kod kojeg su osigurali i imovinu matične kompanije. Za ovakvo osiguranje menadžeri rizika kompanije u sa-radnji sa brokerom i svojim osiguravačem, izrađuju globalni ili master program osiguranja. Osiguravač matične kompanije, u državama koje su liberalizovale poslove osiguranja, može direktno osiguravati imovinu delova kompanija u tim državama pod istim uslovima kao i imovinu matične kompanije. Međutim, veliki broj zemalja štiti svoja tržišta osiguranja i za osiguranja imovine u tim državama neophodno je da osiguravač ima licencu nadležnog nadzornog organa, odnosno mora biti registrovan za obavljanje poslova osiguranja. U takvim situacijama, osiguravač matične kompanije

ČLANCIČLANCI

Mr Milovan JOVANOVIĆ

Fronting osiguranje i njegov uticaj na razvoj osiguranja u SrbijiUDK: 368Dostavljen: 18. 7. 2013.Prihvaćen: 28. 8. 2013.Stručni rad

MK Group Beograd, e– mail: [email protected].

3/2013

35

Fronting osiguranje i njegov uticaj na razvoj osiguranja u Srbiji

mora sarađivati sa lokalnim osiguravačima, odnosno licenciranim osiguravačima u datoj državi. Lokalni osi-guravači zaključuju ugovor sa osiguravačem matične kompanije o sprovođenju globalnog programa osigu-ranja čime osiguravač matične kompanije postaje lider osiguranja, a lokalni osiguravač fronting osiguravač. Lokalni osiguravač sa osiguranikom zaključuje polisu osiguranja, ali najveći deo rizika ili čak ceo rizik prenosi lideru osiguranja kao svom reosiguravaču, a za svoj deo posla dobija odgovarajuću proviziju.

2. UGOVOR O FRONTING OSIGURANJU

Osobenost ugovora o fronting osiguranju ogleda se s jedne strane, u dualizmu postojećih odnosa, između osiguravača i osiguranika a, sa druge, osiguravača i re-osiguravača. U nekim slučajevima taj odnos dodatno se komplikuje, jer može predviđati i odnos između osigu-ravača, reosiguravača i retrocesionara, gde je retrocesi-onar lider osiguranja. U međusobne ugovorne odnose između navedenih strana uključuju se često i posredni-ci, odnosno brokeri osiguranja.

U standardnim tokovima osiguranja, postupak osi-guranja kreće od osiguranika preko osiguravača, pa do reosiguravača. U fronting osiguranju postupak osigu-ranja polazi od reosiguravača, kao lidera osiguranja, koji sa vlasnikom osiguranika i njegovim brokerom koncipiraju globalni program osiguranja sa svim ele-mentima, od predmeta osiguranja, osiguranih rizika, suma osiguranja, podlimita i franšiza. Tako koncipi-ran program osiguranja dostavlja se lokalnom brokeru osiguranja i lokalnom osiguravaču. Broker osiguranja kojeg je odabrao matični osiguravač, traži lokalnog brokera partnera u državi osiguranja, koji je licenciran za poslove posredovanja. Reosiguravač takođe traži na lokalnom tržištu osiguravača partnera koji je ovlašćen i licenciran za obavljanje poslova neživotnog osiguranja i kojem dostavlja globalni program osiguranja. Reosi-guravači, kao lideri osiguranja, u državama u kojima nemaju svoje fi lijale ili ekspoziture, unapred traže par-tnere osiguravače za fronting osiguranje, stvarajući na taj način mrežu osiguravača za sprovođenje globalnih programa osiguranja širom sveta.

Kao rezultat pravnih odnosa u fronting osiguranju dolazi do određenih obaveza ugovornih strana koji na-staju u odnosima između reosiguravača iz inostranstva i osiguravača, osiguravača i osiguranika, osiguravača i reosiguranika kao i specifi čnog odnosa između osigu-ranika i reosiguravača.

Postupak fronting osiguranja započinje zaključe-njem ugovora o osiguranju i reosiguranju između reo-

siguravača iz inostransta, kao lidera osiguranja, i lokal-nog reosiguravača.

Zaključenje ugovora između reosiguravača, kao li-dera, i lokalnog osiguravača, kao partnera, ima za cilj da se pisanim putem utvrde osnovni uslovi i zahtevi za preuzimanje rizika u osiguranje, smernice za admini-strativno rešavanje i obradu šteta, pitanja u vezi sa po-lisama osiguranja koje će izdavati osiguravač na zahtev reosiguravača.

Ugovor između reosiguravača iz inostranstva i lo-kalnog osiguravača je dvostrano obavezujući ugovor u kome svaka ugovorna strana ima određene obaveze.

Na zahtev reosiguravača, osiguravač izdaje polise na osnovu njegovih smernica za preuzimanje rizika, a koje reosiguravač prihvata, odnosno reosigurava.

Ugovor o osiguranju i reosiguranju zaključen izme-đu reosiguravača i osiguravača, prilikom izdavanja po-lise, sadrži sledeće obaveze:

• Na zahtev reosiguravača, osiguravač izdaje kota-cije, ponude za premiju, najkasnije u roku od 10 dana.1

• Osiguravač izdaje polise, sva primenjiva proširenja osiguranja, potvrde o osiguranju i fakture u roku od 60 dana2 nakon prijema obavezujućih instruk-cija od strane reosiguravača.

• Osiguravač je dužan da odmah obavesti reosigura-vača u slučaju da tekst polise ili predložena formu-lacija teksta nije u skladu sa lokalnim zakonima, kako bi se tekst polise izmenio.

• Ukoliko ne postoji drugačije pisano upustvo, re-osiguravač u izdate polise uključuje opšte uslove osiguranja osiguravača.

• Ukoliko reosiguravač izda pisano obaveštenje o tome, polise uključuju opšte uslove osiguranja re-osiguravača.

Ugovorom se reosiguravač obavezuje da će pružiti reosiguranje za svaku polisu izdatu od strane osigura-vača, u skladu sa zaključenim ugovorom. Reosiguravač je obavezan da izda potvrdu o reosiguranju za svaku polisu izdatu od strane osiguravača, na osnovu čega je osiguravač dužan da cedira polisu na bazi 100% kvot-nog reosiguranja, osim ukoliko nije drugačije dogovo-reno sa reosiguravačem i ukoliko takvo reosiguranje nije dozvoljeno prema važećim lokalnim zakonima.

Ugovor o osiguranju i reosiguranju između reosigu-ravača i osiguravača uređuje i pitanje premija, samo-pridržaja, dodatnih provizija ili naknada za fronting, kao i procedure obrade šteta. Ugovor reguliše i pitanja kontrole dokumentacije, cesija, arbitraža, ništavnosti

1 Navedeni rok nije pravilo, već se utvrđuje ugovorom o osiguranju i reosiguranju između osiguravača i reosiguravača.

2 Rok se utvrđuje ugovorom o osiguranju ili reosiguranju između osiguravača i reosiguravača.

3/2013

36

MILOVAN JOVANOVIĆ

pojedinih odredbi, merodavnog prava. Ovaj ugovor, po svojoj prirodi, predstavlja ugovor o fronting osigu-ranju, odnosno dvostrano obavezujući ugovor kojim se stvara obaveza lokalnom osiguravaču da zaključi drugi ugovor o osiguranju sa osiguranikom, kao i obaveza re-osiguravaču da zaključi drugi ugovor o reosiguranju sa osiguravačem.

Ugovor o fronting osiguranju između osiguravača i osiguranika je formalno u svemu identičan kao i svaki drugi ugovor o osiguranju, s tom razlikom da osiguranik nema uticaj na izbore predmeta osiguranja, osiguranih ri-zika, suma osiguranja, podlimita i franšiza, već te elemente u polisu unosi osiguravač na osnovu instrukcija reosigura-vača na osnovu globalnog programa osiguranja.

Ugovor o osiguranju je dvostrano obavezujući ugo-vor u kome je osiguranik ugovorna strana koja zaklju-čuje ugovor u svoje ime i za svoj račun i koja se obavezu-je da plati premiju osiguranja. Obaveza osiguranika da prijavi sve okolnosti od značaja za ocenu rizika u ovom slučaju je modifi kovana, u smislu da je osiguravač već upoznat sa ocenom rizika kroz upustva dobijena od re-osiguravača. Osiguraniku ostaje obaveza obaveštavanja osiguravača o promenama rizika, do kojih dolazi u toku trajanja osiguranja. Osiguranik u toku trajanja osigura-nja ima obavezu da preduzme sve preventivne mere za otklanjanje uzroka nastupanja osiguranog slučaju, kao i obavezu preduzimanja mera za smanjenje posledica na-stalih osiguranim slučajem. Nastupanje osiguranog slu-čaja proizvodi obavezu osiguranika da prijavi nastanak osiguranog slučaja, odnosno prijavi štetu osiguravaču.

Osnovna obaveza osiguravača u ugovoru o osigura-nju je isplata naknade iz osiguranja. Međutim, pre toga, osiguravač je u obavezi da prihvati ponudu osiguranika za zaključivanje ugovora o osiguranju, jer se na to oba-vezao ugovorom sa reosiguravačem, kao i da osigurani-ku dostavi važeće uslove osiguranja koji čine sastavnni deo polise.

Nakon zaključenja ugovora o osiguranju, osiguravač preuzeti rizik prenosi u reosiguranje zaključenjem ugo-vora o reosiguranju. Ugovor o reosiguranju je dvostra-no obavezujući posao u kome ugovorne strane imaju potpunu slobodu da same odrede sadržaj svojih prava i obaveza (Marović, Jovanović, 2004, 193). Pravna pri-roda ovog ugovora je da je to ugovor o reosiguranju. Međutim, sloboda ugovaranja je uslovljena preuzetim obavezama iz predhodno zaključenog ugovora o osigu-ranju i reosiguranju između reosiguravača iz inostran-stva i lokalnog osiguravača.

Osiguranik, nakon izdavanja, dostavlja polise osi-guranja brokeru osiguranika, koji je po pravilu lokalni broker. Broker osiguranika kontroliše da li su polise u skladu sa instrukcijama dobijenim od brokera globalnog programa osiguranja. Ponekad se događa da se instrukci-

je koje dobije osiguravač i instrukcije koje dobije lokalni broker razlikuju, te ih je nužno uskladiti. Ovde postoje dva ugovora sa brokerima. Jedan ugovor o posredovanju koji zaključuje matični osiguranik u inostranstvu sa bro-kerom u inostranstvu koji defi niše uslove osiguranja sa reosiguravačem iz inostranstva. Drugi ugovor o posre-dovanju zaključuje lokalni osiguranik sa lokalnim broke-rom za posredovanje sa lokalnim osiguravačem.

U navedenim odnosima u fronting osiguranju speci-fi čno mesto zauzima odnos između matičnog osigura-nika i reosiguravača u inostranstu. Matični osiguranik u inostranstvu sa reosiguravačem u inostranstvu defi -nišu globalni program osiguranja a pravno međusobne odnose zasnivaju zaključenjem master polise. Lokalni osiguranik nije u pravnom odnosu sa reosiguravačem. Njegova obaveza prihvatanja globalnog programa osi-guranja proizilazi iz faktičke i formalne veze sa matič-nim osiguranikom u inostranstvu koji je vlasnik lokal-nog osiguranika.

3. MASTER POLISA

Globalni programi osiguranja velikih kompanija, usled neujednačenosti zakonskih propisa država u koji-ma se nalazi imovina tih kompanija, suočeni su sa pro-blemom formulisanja jednoobraznih uslova osiguranja. Zaključeni ugovor o osiguranju, odnosno izdata polisa osiguranja, mora biti u skladu sa uslovima predviđenim nacionalnim zakonima. Master polisa zaključuje se sa ciljem pokrivanja „razlika u uslovima”, a kojom se is-punjavaju praznine u pokriću lokalne polise osigura-nja (Samardžić, 2009, 205). Uslovi osiguranja lokalnih osiguravača, najćešće, su restriktivniji u pogledu obima pokrića od uslova osiguranja po kojima je sačinjen glo-balni program osiguranja, te se u takvim situacijama master polisom pokriva razliku u pokriću između ovih uslova. U Srbiji do nedavno nije bilo moguće zaključiti osiguranje po uslovima all risk pokrića, već su se ugo-varali rizici iz imenovanih vrsta osiguranja. Ukoliko je globalnim programom osiguranja bilo predviđeno osi-guranje po all risk pokriću, master polisa će pokrivati one rizike koji nisu pokriveni imenovanim rizicima iz lokalne polise i all risk pokrića iz master polise. Često se u uslovima master osiguranja uvodi klauzula o na-doknadi štete nastale nepriznavanjem uslova i limita iz master polise od strane lokalnih sudova (Jovanović, 2012, 70).

Lokalne polise uvek moraju biti u skladu sa lokalnim zakonima, što često dovodi do nezadovoljavanja uslova iz master polise. U cilju prevazilaženja ovog problema, reosiguravač i osiguravač u ugovor o osiguranju i reo-siguranju ugrađuju DIC klauzulu za razliku u uslovima

3/2013

37 (Diff erence in Conditions), koja reguliše pitanje kada su lokalni uslovi osiguranja ograničeniji u odnosu na one koje pruža master polisa, te će ta razlika u uslovima biti pokrivena iz master polise. Druga klauzula DIL o razli-kama u limitima (Diff erence in Limits) reguliše pitanje kada je limit određen lokalnom polisom iscrpljen, a ra-zlika između limita lokalne polise i limita master polise biće obezbeđena iz master polise.

Uobičajeno za globalne programe osiguranja je da se i oni, poput neproporcionalnog reosiguranja, orga-nizuju prema određenom broju nivoa zaštite. Različi-tim klauzulama želi se obezbediti određeni nivo zaštite, kao što su, na primer, klauzule o istovetnosti isplata ili klauzula o kontroli odštetnog zahteva. Određeni ste-pen centralizovanog osmišljavanja uslova globalnog programa osiguranja mora da postoji, radi ostvarivanja maksimalne usklađenosti uslova osiguranja (Samar-džić, 2009, 206).

4. PREDMET FRONTING OSIGURANJA

Predmet fronting osiguranja je uslovljen prirodom samog frontinga, i budući da se sastoji od osiguranja i reosiguranja, ne predstavlja prost zbir osiguranih pred-meta iz osiguranja i predmeta reosiguranja. Za razliku od osiguranja, osigurani predmeti kod fronting osigu-ranja su najćešće ekonomsko dobro na kome se može realizovati osigurani rizik, mada ima slučajeva kada je predmet fronting osiguranja i lično dobro.3

Predmet fronting osiguranja je sveobuhvatniji, te uglavnom obuhvata sve pokretne i nepokretne stvari svih društava kćeri matične kompanije širom sveta, za-tim određeni novčani interes iskazan kroz prekid rada, kao i osiguranje od odgovornosti.

Predmet reosiguranja je nadoknada svih isplata koje je osiguravač isplatio osiguraniku. Kod fronting osigu-ranja reosiguravač ima obavezu isplate i većeg iznosa od onog koji je osiguravač isplatio osiguraniku. Zaklju-čivanjem ugovora o osiguranju i reosiguranju i izdava-njem master polise, reosiguravač je u obavezi da isplati pun iznos štete, iako on prelazi iznos koji je osiguravač isplatio osiguraniku.

5. NAČIN UGOVARANJA VISINEPOKRIĆA U FRONTING OSIGURANJU

Fronting osiguravač podatke za sve bitne elemente ugovora o osiguranju dobija kroz instrukcije od reosi-

3 U Bosni i Hercegovini, pripadnici međunarodne zajednice i mirovnih snaga osigurani su po fronting polisama.

guravača kao lidera osiguranja. Način ugovaranja visine pokrića utvrđen je globalnim programom osiguranja u kome su menadžeri rizika matične kompanije i brokeri utvrdili uslove osiguranja. Načini ugovaranja visine po-krića isti su za sva preduzeća širom sveta u vlasništvu matične kompanije. Globalnim programom utvrđuje se predmet osiguranja, a time i imovina koja je isključena iz osiguranja, kao i limiti i podlimiti osigurane vredno-sti za te predmete osiguranja. Imajući u vidu da globalni programi osiguranja imaju za cilj što potpunije pokriće za osiguranu imovinu, najčešće se imovina kompani-je osigurava po principima all risk osiguranja. Pored imovine kompanije, utvrđuje se i način osiguranja od prekida rada, kao i osiguranja odgovornosti kompanije. Osiguranje imovine od svih rizika predviđa pokriće na novu vrednost, sa utvrđenim limitima koji predstavlja-ju maksimalnu obavezu osiguravača za naknadu štete pokrivene po fronting polisi. Pored utvrđenih limita u globalnom programu, utvrđuju se i podlimiti za pojedi-ne rizike kao maksimalne obaveze osiguravača za dati rizik. U cilju racionalnijeg korišćenja osiguranja i sma-njenja troškova osiguranja, programima su predviđene i franšize, odnosno nivoi učešća osiguranika u šteti za pojedinačno određene rizike.

6. PREMIJA OSIGURANJA U FRONTING OSIGURANJU

Visinu premije, iskazanu u polisi osiguranja, utvr-đuje reosiguravač u instrukcijama koje dostavlja osi-guravaču. Ukoliko premija nije tarifna, reosiguravač će obezbediti da se zaračuna ciljana premija, a ukoliko je premija tarifna, tražiće se kvotacija.

Premiju osiguranja kod fronting osiguranja napla-ćuje osiguravač od osiguranika jednokratno. Za razliku od standardnih osiguranja gde se premija može plaćati i u ratama, kod fronting osiguranja ona se naplaćuje jed-nokratno, nakon izdavanja polise osiguranja. U slučaju da osiguranik ne plati premiju u predviđenom roku, osiguravač obaveštava o tome reosiguravača, osigura-nika i osiguranikovog brokera i dostavlja obaveštenje o raskidu ili prestanku osiguranja, ukoliko u dodatno određenom roku ne uplati premiju. Premija se u poli-sama iskazuje u američkim dolarima ili evrima, a na-plaćuje se u domaćoj valuti prema zvaničnom kursu za datu valutu na dan uplate. U Srbiji osiguranik premiju plaća osiguravaču, a u nekim državama pravila su da osiguranik premiju plaća svom brokeru, koji je prosle-đuje osiguravaču.

Premija reosiguranja mora biti srazmerna cedira-nom osiguranju, bez provizije reosiguravača, posred-ničke provizije, poreza i drugih zakonskih obaveza.


3/2013

38 Osiguravač, na osnovu sporazuma sa reosiguravačem, ima pravo na proviziju ili nadoknadu za fronting, obra-čunatu na bazi utvrđenog procenta neto premije reosi-guranja za polisu koju izda osiguravač. Prilikom utvr-đivanja nadoknade za fronting, utvrđuje se i minimalni iznos provizije koji se izražava nominalno, u američkim dolarima ili evrima.

Od premije osiguranja treba razlikovati nadokna-du za fronting. Premiju osiguranja plaća osiguranik u iznosu naznačenom na polisi, na osnovu sume osi-guranja i premijske stope. Nadoknada za fronting ili provizija je nadoknada koja ostaje osiguravaču nakon cediranog osiguranja. Visina nadoknade u frontingu prevashodno zavisi od visine samopridržaja osigurava-ča, odnosno od procenta zadržanog rizika. Uobičajeni samopridržaj u fronting osiguranju, u državama gde je zabranjeno 100% prenošenje rizika, kreće se od 5–10%. Za fronting osiguranja sa malim iznosom premije, utvr-đuje se fi ksna nadoknada za osiguravača u visini od 500 USD. Ova nadoknada ima za cilj da pokrije troškove osiguravača u postupku sprovođenja fronting osigura-nja. Ukupni fronting troškovi uglavnom variraju od 5% do 12% naplaćene bruto premije (Th ompson, 2004, 3).

7. NADOKNADA ŠTETE U FRONTING OSIGURANJU

Reosiguravači i brokeri veliki značaj pridaju ugrađi-vanju klauzula o kontroli šteta, što predstavlja predu-slov budućih obaveza reosiguravača.

Osnovni princip reosiguranja o samostalnosti osi-guravača u sopstvenim poslovima, prema kome osi-guravač samostalno odlučuje prilikom procene i likvi-dacije odštetnih zahteva, bez obraćanja reosiguravaču, u fronting osiguranju ne važi. U pogledu štete, prema polisi osiguranja, osiguravač i reosiguravač dužni su da se pridržavaju procedura navedenih u potvrdi o fakul-tativnom reosiguranju. Poštovanje navedenih procedu-ra od strane osiguravača, predstavlja uslov koji prethodi regresu. Osiguravač je dužan da prijavi reosiguravaču svaku štetu ili okolnosti koje mogu dovesti do štete po izdatoj polisi, u roku od 24 sata od nastanka štetnog do-gađaja ili saznanja o takvoj šteti. Važnost blagovremene informacije o šteti za reosiguravača ispoljava se i u či-njenici da osiguravač štetu može prijaviti elektronskom poštom, faksom ili telefonom.4

Osiguravač ne sme da prizna nikakvu odgovornost iz nastale štete, kao ni da likvidira ili plati štetu, bez predhodnih konsultacija i dogovora sa reosiguravačem.

4 Ugovorom o fronting osiguranju između reosiguravača i osiguravača, uređuju se, između ostalog, način i postupak prijave štete.

Osiguravač je u obavezi da reosiguraniku dostavi de-taljne informacije o šteti, dovoljne za pravilnu procenu pokrića i plaćanja obaveze, što predviđa dostavljanje podataka o osiguraniku, oštečenom, broju reosigura-vačeve potvrde o fakultativnom reosiguranju, datumu nastanka i prijave štete, mestu i uzroku nastanka štete, broju polise osiguravača, stanju štete i preduzetim kora-cima na umanjenju gubitka, procenu o iznosu i obimu štete izkazane u lokalnoj valuti, kao i druge informacije koje mogu biti od značaja za isplatu štete.

Imenovanje procenitelja štete obavlja se u dogovoru sa reosiguravačem, za šta je neophodna njegova pisana saglasnost. U slučaju hitnosti, kada je određivanje pro-cenitelja potrebno obaviti odmah, odredbama postoje-ćeg ugovora o osiguranju i reosiguranju između reosi-guravača i osiguravača, unapred je određen procenitelj za takve situacije. U slučaju da imenovani procenitelj ne bude u mogućnosti da izvrši proveru štete, uz pisanu saglasnost reosiguravača, može se angažovati lokalna agencija za procene šteta.

Osiguravač prethodno mora dobiti pisano odobre-nje od reosiguravača za likvidaciju svih šteta, većih od ugovorom utvrđenog limita izraženog u američkim dolarima ili evrima. Osiguravač je ovlašćen da likvidira sve štete ispod utvrđenog limita u skladu sa uslovima iz polise i sam avansira njihovu isplatu. Sve avansira-ne štete od strane osiguravača, reosiguravač će refun-dirati u roku od 30 dana od prijema svih relevantnih dokumenata u vezi likvidacije štete. Ukoliko osiguravač nije u mogućnosti da avansira isplatu šteta, reosigura-vač može izvršiti isplatu štete direktno osiguraniku ili podnosiocu odštetnog zahteva, ukoliko je to zakonom države osiguranika dozvoljeno, ili može izvršiti isplatu osiguravaču dok on istovremeno obavlja isplatu osigu-raniku ili licu koje je osiguranik ovlastio. Reosiguravač može izvršiti isplatu, zajednički plativu celu sumu za nadoknadu štete, osiguravaču i osiguraniku, odnosno podnosiocu odštetnog zahteva, ukoliko je to po zakonu države osiguranika moguće.

Reosiguravač nakon isplate nadoknade za štetu, može naložiti osiguravaču da otpočne postupak prema trećem licu na osnovu subrogacije (u prava osigurani-ka), ukoliko ima osnova za to (Klobučar, 2007, 199).

Nadoknada štete u fronting osiguranju ne zasniva se na kumuliranju osobina nadoknade štete iz osigura-nja i reosiguranja, već ima određene osobenosti prou-zrokovane specifi čnim odnosima koji postoje u ovom osiguranju. Osnovni princip reosiguranja, zasnovan na istovetnosti sudbina, koji daje pravo osiguravaču da za-hteva od reosiguravača nadoknadu za isplaćenu štetu osiguraniku, istovremeno uslovljava obavezu reosigu-ravača da isplati nadoknadu osiguravaču u visini iznosa isplaćenog osiguraniku za štetu. U fronting osiguranju,

MILOVAN JOVANOVIĆ

3/2013

39 reosiguravač u određenim situacijama ima veću obave-zu naknade od one koju je isplatio osiguravač, na ime štete, osiguraniku. U pitanju je situacija kada je zbog zakonskih ograničenja lokalnog osiguravača obim po-krića po polisi uži od pokrića predviđenog globalnim programom osiguranja i master polisom. Princip reo-siguranja koji se tiče prebijanja uzajamnih potraživanja između osiguravača i reosiguravača, u fronting osigu-ranju ne postoji, jer osiguravač premiju plaća jedno-kratno nakon zaključenja osiguranja. Nastala šteta na imovini osiguranika po prijavi reosiguravaču, za njega predstavlja obavezu isplate nastale štete.

Nadoknada štete po fronting polisama razlikuje se i od nadoknade za štetu po polisama osiguranja u saosi-guranju. Kod saosiguranja, svaki osiguravač odgovara samo za preuzeti deo obaveza. U fronting osiguranju osiguravač ne zadržava rizik za sebe već ga cedira reosi-guravaču, koji nadoknađuje pun iznos štete.

8. EFEKTI FRONTING OSIGURANJA

Efekti fronting osiguranja mogu se utvrditi u odno-su na motive i ciljeve koji se žele postići ovim osigura-njem. Motiv frontinga može biti ostvarivanje licencnih ciljeva, odnosno osiguravač bez licence može posred-stvom fronting osiguravača zaključiti osiguranje na tr-žištu, gde je uslov za osiguravače posedovanje licence izdate od strane nadzornog organa, a koju on nema. U situacijama kada osiguranik za osiguranje svog interesa traži odgovarajući rejting osiguravača, zainteresovani osiguravač, koji nema traženi rejting, može koristiti usluge fronting osiguravača koji poseduje odgovaraju-ći rejting, te na taj način zadovoljiti postavljeni uslov. Fronting osiguranje može biti sredstvo za ulaženje osiguravača na određeno tržište ili u određenu oblast osiguranja, uz tehničku i fi nansijsku podršku reosigu-ravača, ali istovremeno može biti i sredstvo izlaska sa određenog tržišta, u slučaju da ga ugovorne obaveze ve-zuju za određeno vreme. Fronting osiguranje je osnov za funkcionisanje captive, jer većina captive osiguravača nema potrebne dozvole za obavljanje poslova osigura-nja na željenom tržištu.5 Fronting osiguranje može se koristiti i za poreske olakšice. Kompanije koje biraju da osiguraju svoje poslove preko captive, žele da postignu poreske olakšice za svoje premije osiguranja.

Zaključivanjem fronting osiguranja, dolazi do us-postavljanja određenih odnosa između aktera ovog osiguranja. Ti odnosi mogu dovesti do pozitivnih ili

5 Više od 40% glavnih američkih korporacija poseduje jednu ili više captive. Osnovne destinacije na kojima su osnovane captive su Bermudska ostrva, Kajmanska ostrva i država Vermont (Towers, 1).

negativnih efekata koji se ispoljavaju kod osiguranikua, osiguravačua, reosiguravačua, a mogu uticati i na delat-nost osiguranja u celini.

8.1. Uticaj fronting osiguranja na osiguranika

Uticaj fronting osiguranja na osiguranika može se ispoljavati u pozitivnim ili negativnim dejstvima. Po-zitivni efekti fronting osiguranja proističu iz prirode ovog osiguranja, osmišljenog u cilju pružanja potpunije i jeft inije zaštite osiguranika. Osiguranik svoju imovinu osigurava po globalnom programu osiguranja, koji je osmislio menadžment rizika matične kompanije osigu-ranika u saradnji sa brokerom. U proceni rizika i ugo-varanja pokrića uključena su najpozvanija lica – vlasnik osiguranika koji najbolje poznaje strukturu kompanije i delatnosti koja se osigurava, a sa druge strane, broker osiguranika kao stručno lice iz oblasti osiguranja. Ugo-varanjem fronting osiguranja osiguranik dobija nižu premiju za osigurano pokriće, zato što fronting aran-žman sa reosiguravačem obuhvata i osiguranje imovine drugih osiguranika matične kompanije u istoj ili dru-gim državama, stvarajući efekat ekonomije obima, što dovodi do disperzije rizika i nižih premija. Efekti fron-ting osiguranja za osiguranika ispoljavaju se i u obimu i širini ugovorenog pokrića. Osiguranik dobija šire po-kriće fronting osiguranjem, jer u globalnom programu osiguranja mogu se naći i rizici koji nisu predviđeni lo-kalnim uslovima osiguranja. Šire pokriće ostvaruje se postojanjem master polise. Postojanjem globalnog pro-grama osiguranja, osiguravač eliminiše troškove koje bi imao ukoliko bi morao da utvrđuje elemente potrebne za ugovaranje pokrića.

Negativni efekti fronting osiguranja za osiguranika mogu se ispoljiti u gubitku samostalnosti kod izbora i utvrđivanja načina ugovaranja visine pokrića. Ponekad je interes osiguranika da ugovori niže franšize ili da ih isključi za pojedine rizike, od onih koje su predviđene globalnim programom. Međutim, ovde treba istaći, da i u ovoj situaciji osiguranik ima mogućnost da ugovori nezavisno osiguranje za pokriće troškova franšize. Na osiguranika, fronting osiguranje može imati negativni uticaj i kod plaćanja premije. Kod standardnih oblika osiguranja, osiguranik premiju može plaćati na rate, što direktno utiče na njegov novčani tok (cash fl ow), dok kod fronting osiguranja premija se plaća jednokratno, odmah nakon zaključenja osiguranja. Zavisno od ugo-vora o osiguranju i reosiguranja između reosiguravača i osiguravača, te regulisanja plaćanja provizije brokeru, može se dogoditi da osiguravač ne plaća proviziju lo-


3/2013

40 kalnom brokeru, već to postaje obaveza osiguranika što predstavlja novi izdatak za osiguranika.6

8.2. Uticaj fronting osiguranja na osiguravača

Osiguravač je u fronting osiguranju neposredni izdavalac polise osiguranja, kojom osigurava pokriće predviđeno globalnim programom osiguranja. Reosi-guravač na lokalnom tržištu traži partnera, licencira-nog osiguravača, koji na taj način proširuje svoj portfelj osiguranikom, kojeg bi u redovnom postupku osigura-nja teško mogao „dobiti”. Izdavanjem fronting polise osiguraniku, osiguravač dobija mogućnost da osigu-raniku samostalno, bez uticaja reosiguravača, ponudi i osiguranje drugih rizika koji nisu obuhvaćeni global-nim programom. U druge rizike mogu se svrstati za-konski obavezna osiguranja, osiguranja kasko osigura-nja motornih vozila, osiguranje zaposlenih, osiguranje robe u transportu. Posebna mogućnost za osiguravača je prilika da osiguraniku ponudi da samostalno osigura iznose franšize, odnosno iznose, fronting osiguranjem predviđene kao šteta koja pada na teret osiguranika.

Fronting osiguranjem, u najvećem broju slučajeva, osiguravaju se veliki i složeni rizici7 koje osiguranik zbog složenosti rizika i sopstvenih kadrovskih i fi nan-sijskih resursa, ne bi bio u mogućnosti da osigura. Na ovaj način od reosiguravača dobija uputstva i potrebnu logistiku za preuzimanje ovakvih rizika. U poslovima fronting osiguranja, veliki značaj za osiguranika ima know-how koji, na ovaj način, osiguravač preuzima od svetski priznatog reosiguravača, edukujući tako svoj kadrovski potencijal, kako bi u budućnosti i sami mo-gli osiguravati slične rizike. Osiguravači, po uzoru na globalne programe osiguranja, i sami razvijaju svoje programe osiguranja i na taj način obogaćuju svoju po-nudu i konkurentnost na domaćem tržištu osiguranja. Fronting osiguranje osiguravačima omogućava dobija-nje provizije uz relativno mali napor i mali rizik, jer se ceo ili najveći deo rizika prenosi reosiguravaču.

Prenošenje rizika reosiguravaču je okolnost koja na osiguravača može imati i negativan efekat. U slučaju nesolventnosti reosiguravača, osiguravač je u obavezi prema osiguraniku da izmiri nastalu štetu u punom iznosu. Osiguravač kao jedini pravni subjekt u osigu-ranju koji je u ugovornom odnosu sa osiguranikom, u obavezi je da osiguraniku nadoknadi 100% iznos nasta-le štete. U takvoj situaciji mali deo provizije u odnosu na ukupnu štetu ne bi bila adekvatna suma. Međutim,

6 Fronting osiguranjem po polisi DDOR–a br. 400220208, 400220224, 400220190, osiguranik je bio u obavezi da plati proviziju lokalnom brokeru u visini od 20.000 evra.

7 Na primer, čeličane, automobilska industrija, cementare, rafi nerije, šećerane, mostogradnja i sl.

i u slučaju samostalnog osiguranja, osiguravač može doći u situaciju, da zbog nesolventnosti reosiguravača, sam nosi ceo iznos štete osiguranika. Razlika kod ova dva slučaja je u tome što kod fronting osiguranja reosi-guravač bira osiguravača, a kod standardnog reosigura-nja, osiguravač bira reosiguravača. Praksa je pokazala da i u fronting osiguranju osiguravači mogu da odbiju, ukoliko reosiguravač nema određeni rejting ili prihvate ponudu reosiguravača za fronting osiguranjem.

8.3. Uticaj fronting osiguranja na reosiguravača

Reosiguravač je najčešće osiguravač matičnog osi-guranika. U državama u kojima je dozvoljeno direktno osiguranje sa stranim osiguravačem, ovaj osiguravač i dalje ostaje u ulozi osiguravača lokalnih osiguranika, dok u državama koje ne dozvoljavaju direktno osigura-nje sa stranim osiguravačem i traže posedovanje licence za poslove osiguranja, ovaj osiguravač traži partnere u lokalnim osiguravačima koji poseduju licencu, i on se prema njima pojavljuje kao reosiguravač potpunog ili najvećeg dela rizika. Fronting osiguranje na pozitivan način pomaže reosiguravaču da premosti nedostatak li-cence u zemlji osiguranika za osiguranje imovine lokal-nog osiguranika, što mu omogućava da vodi program primarnog osiguranja bez licence (Robert, 2001, 22).

Imajući u vidu da reosiguravač, sprovodeći global-ni program osiguranja izrađuje upustva i instrukcije za osiguravača, pruža mu se mogućnost da ceo postupak i tok osiguranja drži pod kontrolom. Kontrola prijave i likvidacija štete direktno su pod nadzorom reosigu-ravača.

Osiguravač kroz fronting osiguranje trpi i određene negativne uticaje kroz povećane troškove za proviziju fronting osiguravača koja nije u srazmeri sa prenetim rizikom. Reosiguravač ima i povećane troškove za pro-nalaženje fronting osiguravača, izradu instrukcija osi-guranja za osiguravače, izdavanje master polise i druge troškove u vezi sa pribavom osiguranja. Negativan uti-caj na reosiguravača u fronting osiguranju može imati i inertan odnos osiguravača prema zaključenom osigura-nju iz razloga što osiguravač ne nosi nikakav ili veoma mali rizik, a za izdavanje polise je dobio svoju proviziju. U takvom odnosu osiguravač može biti nemotivisan da izvršava svoje obaveze iz ovog osiguranja.

Izbor kredibilnog osiguravača za osiguranika je va-žan kako on u toku osiguranja ne bi postao insolventan ili otišao u stečaj. Reosiguravač, kao nosilac globalnog programa osiguranja, odgovoran je prema matičnom osiguraniku za kompletno osiguravajuće pokriće svih njegovih preduzeća shodno zaključenoj master polisi. U slučaju insolventnosti ili pokretanja stečaja nad lo-kalnim osiguravačem, za reosiguravača nastaje pro-

MILOVAN JOVANOVIĆ

3/2013

41 blem jer se prekida lanac osiguranja od osiguranika do reosiguravača. Kako bi reosiguravači prevazišli nastalu situaciju, u državama gde je to dozvoljeno, ugovaraju se klauzule o direktnom plaćanju štete osiguraniku od strane reosiguravača. Ove klauzule se navode u ugo-voru između osiguravača i reosiguravača, kao i master polisom između reosiguravača i matičnog osiguranika. U SAD su sudovi za fronting osiguranja, gde je prene-to 100% rizika reosiguravaču, donosili presude da u slučaju insolventnosti osiguravača, reosiguravač treba da direktno osiguraniku isplati štetu (Carranza, 2010, 246–247). U ovim presudama, sudovi su navodili da direktna isplata reosiguravača osiguraniku ne predstav-lja pravilo, već da se sve okolnosti moraju utvrđivati od slučaja do slučaja. Iz prakse američkih sudova proizila-zi da je osnov ove isplate sudska praksa, a ne ugovorni odnos.

8.4. Uticaj fronting osiguranja na delatnost osiguranja

Najveći broj captive i fronting procesa obavlja se u SAD. Opreznost kod fronting procesa od strane regu-latora počinje još od 1950 (Robert, 1999, 53–56). Dr-žava Njujork je najdoslednija u svom negativnom stavu prema fronting osiguranju, međutim, pitanje frontinga postavljalo se i u drugim državama, pa i u Nacionalnom udruženju poverenika za osiguranje (National Associa-tion of Insurance Commissioners). Najčešći argument regulatora protiv frontinga je da on pomaže i podsti-če reosiguravača da radi u državi u kojoj nema licencu za rad. Drugo po redu je pitanje likvidnosti. Imajući u vidu da su reosiguravači često izvan regulatorne juris-dikcije, regulatori nemaju ovlašćenje da štite osigura-nika od bilo kakvih neregularnosti koje mogu počiniti reosiguravači. Međutim, ovde treba napomenuti da i u redovnim poslovima reosiguranja, regulatorni organ nema mogućnost kontrole reosiguravača, koji je u naj-većem broju slučajeva iz druge države.

Svi oni koji imaju negativan stav prema frnotingu, kao i sudovi u SAD koji su postupali u predmetima iz fronting osiguranja, jednoglasni su u stavu da fronting ne krši zakonske propise.

Fronting osiguranje ima i pozitivne efekte za delat-nost osiguranja u državi u kojoj se sprovodi. Doprinosi ne samo razvoju delatnosti osiguranja, već i razvoju pri-vrede zemlje. Inostrani kreditori fi nansiranje poslovnih aktivnosti domaćih preduzeća uslovljavaju primenom standarda osiguranja koji još nisu razvijeni na doma-ćem tržištu, tako da preduzeća ovaj uslov ispunjavaju korišćenjem fronting osiguranja. Fronting osiguranje sprovodi se u državama čija su tržišta osiguranja zatvo-

rena. Pomoću fronting osiguranja ova tržišta se pripre-maju za buduću liberalizaciju i konkurenciju.

Lokalni osiguravači kroz programe frontinga mogu pratiti trendove u osiguranju i zahteve i interese osigu-ranika, kao i blagovremeno preduzimati mere, kako bi svoje uslove osiguranja uskladili sa tim potrebama i time postali konkurentniji na tržištu. Fronting osigura-nje utiče i na bilanse lokalnih osiguravača. Najveći deo rizika se prenosi reosiguravaču, tako da on snosi pot-pun ili najveći deo gubitka nastalog realizacijom osigu-ranog rizika. Usled nastanka štetnog događaja, lokalni osiguravači ne trpe nikakve gubitke.

9. FRONTING OSIGURANJE U SRBIJI

Prva fronting osiguranja pojavila su se u Srbiji kra-jem devedesetih godina prošlog veka, kada su izdate prve lokalne polise usklađene sa globalnim programi-ma osiguranja. Intenzivnije fronting osiguranje počelo je da se primenjuje od 2001. godine, nakon liberalizaci-je tržišta i intenzivne privatizacije preduzeća, odnosno dolaskom stranih investitora. Način sprovođenja fron-ting osiguranja uglavnom je ujednačen i odnosi se na preduzeća u Srbiji čiji su vlasnici strane kompanije, a koje svoju imovinu u Srbiji žele da zaštite i osiguraju po jedinstvenom globalnom programu osiguranja, preko domaćih osiguravača i reosiguravača.

9.1. Praksa domaćih osiguravača u fronting osiguranju

Propisi Srbije onemogućavaju strane osiguravače da direktno zaključuju polise osiguranja u Srbiji (Zakon o osiguranju, 2004, čl. 3). Strani osiguranici, kao lideri globalnih programa osiguranja, primorani su da osigu-ranje u Srbiji zaključuju posredstvom domaćih osigu-ravača. Imajući u vidu i odredbu u Zakonu o osigura-nju prema kojoj domaći osiguravači obavezno moraju reosigurati višak rizika kod domaćih reosiguravača, fronting osiguranje u Srbiji uvodi još jednog učesnika u proces frontinga, a to je domaći reosiguravač. Domaći osiguravač osigurava imovinu osiguranika po global-nom program; rizik iznad samopridržaja reosigurava kod domaćeg reosiguravača, a domaći reosiguravač višak rizika preko svog samopridržaja cedira reosigura-vaču u inostranstvu, koji je lider ovog osiguranja.

Nakon dobijanja instrukcija od lidera osiguranja, osiguravač na osnovu predviđenih rizika koji se osigu-ravaju, utvrđuje visinu svog samopridržaja u ovom osi-guranju. Imajući u vidu da instrukcije predviđaju vrste osiguranja ili kombinacije rizika, koje osiguravač nema predviđene u svojim uslovima osiguranja, on shodno


3/2013

42 tome i utvrđuje iznos rizika koji može sam nositi kroz samopridržaj. Visina tog samopridržaja je manja od sa-mopridržaja u osiguranju uobičajenih rizika, jer u fron-ting osiguranju svako osiguranje je slučaj za sebe.

Uslovi osiguranja koji se koriste za fronting osigura-nja predviđeni su u instrukcijama reosiguravača lidera, međutim, Narodna banka Srbije, kroz mere nadzora (Zakon o osiguranju, 2004, čl. 149 i 161) insistira da se osigurani rizik može osigurati samo po uslovima do-maćih osiguravača, te osiguravači, shodno zahtevima iz instrukcija, pripremaju i usvajaju posebne uslove kako bi pokrili tražene rizike. U slučaju da nije mogu-će usvojiti uslove za sve rizike, razlika u rizicima po-kriva se master polisom. Polise frontinga koje izdaje domaći osiguravač pisane su dvojezično, na srpskom i engleskom. Iznos premije osiguranja obračunava se u konvertibilnoj valuti uz napomenu da se plaćanje obavlja u domaćoj valuti, dinarima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Postupak uplate premije kreće se od osiguranika do osiguravača, a zatim od domaćeg reosiguravača do stranog reosiguravača. Isplata šteta mora ići istim putem kao i premija, samo u suprotnom smeru. U fronting osiguranju u Srbiji, osi-guranik premiju može platiti samo osiguravaču, nikako reosiguravaču. Isplatu štete osiguraniku može izvršiti samo osiguravač, nikako reosiguravač.

Lokalni brokeri, odnosno posrednici u osiguranju, imaju svoje mesto u fronting osiguranju i u Srbiji. Osi-guravač, nakon izdavanja, polisu dostavlja brokeru koji obavlja kontrolu usklađenosti osiguranih rizika sa rizi-cima predviđenim u globalnom programu osiguranja. Nakon kontrole polise, brokeri je dostavljaju na potpi-sivanje osiguraniku. Značajna uloga brokera ogleda se i u pitanjima u vezi sa štetama,: prijavi šteta, dostavljanju podataka u toku obrade šteta, isplati šteta. Za poslove posredovanja, brokeri u fronting osiguranju dobija-ju proviziju od osiguravača, mada se ponekad dešava, kada u lancu ima više posrednika na različitim nivoi-ma, da brokeri svoju proviziju dobiju i od osiguranika, koji ih je angažovao. Brokerska provizija u fronting osi-guranju kreće se 5–7,5%.

Domaći osiguravači i reosiguravači, u prihvatanju inostranog reosiguravača, posebnu pažnju posvećuju kredibilnosti stranog reosiguravača. Osiguravači ne prihvataju automatski svaku ponudu za fronting osigu-ranje, već sagledavaju sve činjenice, a posebno činjenice o rejtingu stranog reosiguravača. Pojedini osigurava-či imaju odluke upravnih odbora da mogu prihvatati fronting osiguranja samo ukoliko strani reosiguravač ima rejting A,8 što obezbeđuje visok stepen likvidnosti

8 Bonitet reosiguravača prema Agenciji za procenu boniteta Standard & Poor’s.

reosiguravača.9 Strani reosiguravač, takođe, u izboru lokalnog osiguravača za fronting partnera traži osigu-ravače koji moraju ispunjavati određene kriterijume: bonitet, kadrovske i tehničke osposobljenosti. Imajući u vidu da su domaći osiguravači već dugo godina prisut-ni na tržištu osiguranja i reosiguranja u međusobnim relacijama, značajna je i istorija međusobnih poslovnih odnosa i pozitivna ili negativna iskustva jednih ili dru-gih u dosadašnjem poslovanju. Osiguravači koji kratko vreme posluju na tržištu osiguranja u Srbiji su kompa-nije kćeri najpoznatijih evropskih osiguravača.

U dosadašnjoj poslovnoj praksi sa fronting osigura-njem, na osnovu sprovedenog istraživanja koje je spro-veo autor lično, nijedan osiguranik nije imao proble-ma, nerešenih pitanja ili sudskih sporova proisteklih iz fronting osiguranja. Fronting osiguranje postalo je zna-čajan izvor prihoda domaćih osiguravača, pa su najveći osiguravači organizaciono ustanovili posebna odeljenja za međunarodne poslove ili sektore za reosiguranje, sa-osiguranje i fronting poslove. Visina ostvarene zarade iz fronting osiguranja kreće se do 8% neto premije. Za fronting poslove manjeg obima, sa manjim iznosom premije, provizija osiguravaču nadoknađuje se u nomi-nalnom iznosu i iznosi najmanje od 300 do 500 evra.10

10. ZAKLJUČAK

Fronting osiguranje u Srbiji doprinosi razvoju de-latnosti osiguranja kroz edukovanje zaposlenih kod domaćih osiguravača, razvoju novih programa osigu-ranja, osposobljavanju osiguravača za tržišnu utakmicu i proširivanju portfelja osiguranja. Sprovodeći globalni program osiguranja kroz fronting osiguranje, zaposleni se upoznaju sa tehnikama osiguranja koje se primenju-ju na specifi čne rizike ili posebne vrste osiguranja sa kojima se oni ranije nisu susretali. Na ovaj način osigu-ravaču se direktno prenosi know-how iskustvo stranog reosiguravača. Sprovodeći nove programe osiguranja, osiguravač dobija razrađene uslove osiguranja od stra-nog reosiguravača. Pozitivan primer u tom pravcu je nedavna primena uslova osiguranja od svih rizika (all risk) domaćih osiguravača, koji ovu vrstu osiguranja do sada nisu koristili. All risk uslove osiguranja na doma-će tržište doneti su zahvaljujući globalnim programima osiguranja posredstvom fronting polisa. Nakon toga, osiguranici i osiguravači prepoznali su novi kvalitet

9 Primera radi prema poslednjoj proceni boniteta Triglav Re ima rejting A, Sava Re ima rejting A– (A minus).

10 Ugovorom o osiguranju i reosiguranju između osiguravača i reosiguravača iz inostranstva (lidera osiguranja) navedeni su nominalni iznosi provizije osiguravača za fronting poslovime manjeg obima.

MILOVAN JOVANOVIĆ

3/2013

43 ovog osiguranja. Domaći osiguravači su svojim osigu-ranjima pokrivali rizike za koje je cena bila znatno sku-plja od osiguranja istih rizika stranih osiguranika. Na ovaj način, osiguravači su shvatili da je cena osiguranja postala značajan činilac na tržištu osiguranja i u Srbiji. Cena osiguranja nije samo visina premije, već i kvalitet usluge, organizacija, servis i sve drugo što jedno osigu-ranje čini efi kasnim. Domaći osiguravači, posredstvom fronting osiguranja, proširuju dodatno svoj portfelj naknadnim osiguranjima rizika osiguranika koji nisu pokriveni fronting polisama. Osiguravači samostalno svojim polisama pružaju obavezne vrste osiguranja osiguraniku kojeg su osigurali fronting polisama. Ta osiguranja mogu biti kasko osiguranja motornih vozi-la, obavezna osiguranja autoodgovornosti, osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja (nezgode) ili dopunskog zdravstvenog osiguranja. Osiguravači sve češće sami pokrivaju rizike za koje su ugovorene fran-šize, do iznosa ugovorene franšize, dok su iznosi preko franšize pokriveni fronting polisama.

Otpor prema fronting osiguranju pojavljuje se izvan osiguranja, u delu stručne javnosti i medija. To pokazu-ju novinski naslovi poput: „Sigurno je ono što je samo (polu)ilegalno” (Dani, 2001) i „Fronting biznis – nuž-no zlo industrije osiguranja” (Svijet osiguranja, 2011). Negativan stav prema fronting osiguranju zasniva se na arhaičnom shvatanju da se, na ovaj način, preliva kapi-tal iz zemlje u inostranstvo, pa do strožih kritika da se radi o ponižavajućem, kolonijalnom odnosu. Činjenica da SAD predstavljaju najveće tržište fronting osigura-nja, za neke nema značaja. Da vlasnička struktura ne utiče apriori na delatnost osiguranja, najbolji je primer delatnost osiguranja u Sloveniji nakon uslaska u EU i liberalizacije tržišta osiguranja. Slovenačko tržište osi-guranja danas se sastoji od 18 osiguravajućih društa-va, tri penziona fonda, tri ogranka drugih osiguravača država članica EU i 628 osiguravača iz zemalja članica EU koji direktno sprovode osiguranje (Štibernik, Simo-niti, 2012, 15). Učešće domaćih osiguravača na tržištu osiguranja u Sloveniji, i pored velikog broja učesnika, iznosi 92% (Kočović, 2012, 35).


3/2013

44

SUMMARY

General globalisation has set new challenges in all segments of the society for both the state and insurers. Globalisation brings with it the opening and deregulation of the insurance market. However, there are still numerous countries with the laws that prevent foreign insurers from operating directly at their markets. Aiming at overcoming the above–mentioned barriers with their global property insurance programmes, the companies are directed to services of local insurers holding permits for insurance operations issued by the competent supervision authorities of the country in which the property is located.

Fronting insurance is the agreement concluded between the companies acting as the insurer for the insured parties, but the main portion of up to 100% of risk is transferred onto third persons, namely one or several reinsurers. The insurer from abroad is entitled to insure directly the property of companies in the countries that liberalised insurance operations. However, a large number of countries protect their insurance markets and property insurance in these countries requires the insurer to hold the licence of the competent supervision authority, namely it has to be registered for conducting of insurance operations. In such cases, the insurer from abroad has to co–operate with local insurers, namely licensed insurers in the relevant country. Local insurers conclude the agreement with the insurer from abroad on implementation of a global insurance programme, which makes the insurer from abroad the insurance leader, and local insurers become fronting insurers. Local insurer concludes the insurance policy with the insured party, but the largest portion of risk or even the entire risk is transferred onto the insurance leader as its re–insurer, while it is paid appropriate commission for its part of work.

The insurance conditions of local insurers are most oft en more restrictive in the scope of coverage compared to insurance conditions under which a global

insurance programme was compiled. Th erefore, in such

situations the master policy covers the diff erence in

coverage between the above–mentioned conditions.

Local policies always have to be in compliance with local

legislation and that is why the re–insurer and insurer

integrate the DIC clauses in the insurance agreements

in order to cover the diff erence in conditions. Th e

above–mentioned clause regulates the issues when

local insurance conditions are more limited compared

to those provided by master policy, which means that

such diff erence shall be covered from the master policy.

Th e DIL clause on diff erence in limits regulates the

issues related to cases when the limit that is set based on

a local insurance policy is exhausted and the diff erence

between the local policy limit and master policy limit

shall be covered from the master policy.

Due to legal limitations, Serbia introduces the

retrocessionaire in fronting insurance since local

insurers have the obligation to insure the risk exceeding

the retention at domestic reinsurers, who in turn may

insure abroad the surplus risk that exceeds the retention.

Th e impact of fronting insurance on insurance in Serbia

may be analysed through the impact this insurance has

on the insured parties, insurers, reinsurers, as well as

eff ects of fronting insurance on the overall insurance

activities. Th e eff ects that fronting insurance has may

be classifi ed as positive and negative. Th e analysis of all

the arguments points to the conclusion that fronting

insurance has a positive impact on the development of

insurance in Serbia through the transfer of know-how

and experiences of foreign insurers, development of

new insurance programmes, promoting of competition

and enhancing of the quality of insurance services.

Key words: Fronting insurance, captive, master insu-

rance policy, reinsurance

Milovan JOVANOVIĆ, LLMMK Group Belgrade

Fronting insurance and its impact on the development of insurance in Serbia

UDC: 368Professional paper

ARTICLES

3/2013

45

Fronting insurance and its impact on the development of insurance in Serbia


Carranza, K. E. (2010). Fronting Arrangments: Industry Practices and Regulatory Concerns, Connecticut Insurance Law Journal, 17(1), 227–252.

Dani. (2001). 204, Sarajevo, dostupno na: http://www.bh-dani.com/arhiva/204/sadrzaj.shtml, 15. 7. 2013.

Jovanović, M. (2012). Osiguranje od svih rizika na tržištu osiguranja u Srbiji, Revija za pravo osiguranja, 4, Be-ograd, 69–75.

Klobučar, D. (2007). Risk managment i osiguranje, Tectus: Zagreb.

Kočović, J. (2012). Uticaj vlasničke strukture osiguravaju-ćih kuća na razvoj tržišta osiguranja u zemljama za-padnog Balkana, Tokovi osiguranja,1, Beograd, 33–37.

Marović, B., Jovanović, S. (2004). Reosiguranje, DDOR Novi Sad: Novi Sad

Robert, M. H, (1999). Fronting: Here We Go Again, Best’s Review, 53–56.

Robert, M. H. (2001). Fronting: Business Considerations, Regulatory concerns, Legislative Reactions and Related Case Law, XII Mealey’s Reinsurance, Report, No. 14

Samardžić, S. (2009). Požarno osiguranje u sistemu neži-votnog osiguranja, Želnid: Beograd.

Schwepcke, A. (2004). Reinsurance: Principles and State of the Art – A guidedbook for home lerners, Swiss Re Germany AG, Karlsruhe.

Svijet osiguranja. (2011). 5, Zagreb, dostupno na: http://

www.svijetosiguranja.eu/hr/novosti/damir–zo-

ric–fronting–poslovi–stete–hrvatskom–osigura-

nju,12679.html, 15. 7. 2013.

Šker, T. (2012). Šta je to fronting? Svet osiguranja, 3, Beo-

grad, 37–37.

Štibernik, N., Simoniti, S. (2012). Tržište osiguranja u Slo-

veniji i njegova regulativa – odabrana pitanja, Tokovi

osiguranja,1, 14–24.

Th ompson, J. H. (2004). A Captives Primer, Captiva

Managers Ltd: Road Town, Tortola British Virgin

Islands.

Towers, P. Captives 101: Managing Cost and Risk,

dostupno na: http://www.towersperrin.com/tp/

getwebcachedoc%3Fwebc=TILL/USA/2004/200408/

Captives.pdf, 15. 7. 2013.

Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br.

29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Službeni list

SRJ, br. 31/93 i Službeni list SCG, br. 1/2003 – Ustavna

povelja.

Zakon o osiguranju, Sl. glasnik RS, br. 55/2004, 70/04,

61/05, 61/05 – dr. zakon, 85/05 – dr. zakon, 101/07,

63/09 – odluka US i 107/09.

Zakon o zavarovalništvu, Uradni list RS, št.109/2006.

Žarković, N. (2013). Pojmovnik osiguranja, Skonto: Novi

Sad.

3/2013

46

Apstrakt

Kako bi poslovanje društava za osiguranje odraža-valo složenosti, obim, profi l i stepen rizika kojima su izložena, društva za osiguranje, odnosno njihovi vlasni-ci, trebalo bi da organizuju korporativno upravljanje na način koji neće imati negativan uticaj na sveobuhvatnu izloženost riziku i profi l rizika u dužem roku, kao i na način koji neće sprečiti, niti otežati ostvarivanje poslov-nih ciljeva, strategije poslovanja i operativnih planova.

Predmet istraživanja ovog rada su osnovni postulati korporativnog upravljanja u društvu za osiguranje, te pravni aspekti sistema internih kontrola i upravljanja rizikom, kao integralnog dela korporpativnog uprav-ljanja, sa posebnim osvrtom na kontrolu usklađeno-sti poslovanja (engl. Compliance). Autor ističe značaj kreiranja i promovisanja korporativne kulture koja se zasniva na odgovornosti uprave i svakog zaposlenog za ostvarivanje dobrih poslovnih performansi i istovre-meno obezbeđivanje zaštite interesa svih stejkholdera u društvu za osiguranje na duži rok.

Pored analize zakona i drugih propisa, kao i autono-mne regulative u oblasti korporativnog upravljanja, si-stema internih kontrola i upravljanja rizicima u društi-ma za osiguranje saglasno pravu Republike Srbije, autor daje i uporedno–pravni prikaz rešenja komunitarnog prava – prava Evropske unije, koje bi trebalo da obezbe-di regulatorni okvir za zaštitu svih učesnika na tržištu osiguranja uz poštovanje osnovnih etičkih principa.

Ključne reči: korporativno upravljanje, sistem inter-nih kontrola, integrisani pristup upravljanja rizicima, compliance

1. UVODNE NAPOMENE

Polazeći od aktuelnog trenutka globalne krize fi nan-sijskog tržišta, a imajući u vidu propuste u delu korpo-rativnog upravljanja u fi nansijskim institucijama, kada je reč o sprečavanju prekomernog preuzimanja rizi-ka, novi regulatorni okvir – Solventnost II (Direktiva 2009/138/EC), zahteva od društava za osiguranje po-stojanje sistema internih kontrola, odnosno uspostav-ljanje sistema upravljanja rizicima na korporativnom nivou. Cilj rada je da ukaže na rast značaja kontrole u strukturi korporativnog upravljanja i neophodnost im-plementacije efi kasnih sistema upravljanja rizikom, a u cilju podizanja performansi i konkurentnosti u periodu nakon krize.

„Dobro korporativno upravljanje danas je široko prihvaćeno, kao bitno, za uspostavljanje privlačne inve-sticione klime, koju karakterišu konkurentne kompani-je i efi kasna fi nansijska tržišta” (White Paper – Preporu-ke o korporativnom upravljanju u jugoistočnoj Evropi,

2009). Unapređenje korporativnog upravljanja nameće se kao neminovnost i trebalo bi da doprinese ukupnoj ekonomskoj efi kasnosti, uz uvažavanje regulatornog okvira, kulturnog ambijenta, tradicije, strukture vla-sništva i sl. Prema istraživanju Svetske banke (La Porta, Lopez–de–Silanes, Sleifer, Vishny, 1999, 1) „empirijski dokazi odbacuju hipotezu da je privatno ugovoranje dovoljno”. Dodatno, oni navode dokaz da se: „insajderi u značajnom broju kompanija suprotstavljaju reformi korporativnog upravljanja i širenju tržišta kapitala… Time pokazuju interes da zadrže status quo sistem.”

Treba istaći da je trajnost u upravljanju rizikom i rezultatom od esencijalnog značaja za obezbeđenje dugoročnog uspeha društava za osiguranje, kao i pro-movisanje tačno određene vrednosti kompanije sa de-fi nisanjem jasnih transparentnih procesa (Hasenohrl, 2009, 56–62).

ČLANCI

Mr Ljiljana STOJKOVIĆ

Pravni aspekti upravljanja rizikom i sistem internih kontrola kao integralni deo korporativnog

upravljanja u društvu za osiguranje

UDK: 005.21:334.72.021]:368Primljen: 22. 9. 2013.Prihvaćen: 3. 10. 2013.Stručni rad

Advokat iz Beograda, e–mail: [email protected].

3/2013

47

Pravni aspekti upravljanja rizikom i sistem internih kontrola kao integralni deo korporativnog...

2. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE U DRUŠTVU ZA OSIGURANJE SA ASPEKTA

AUTONOMNE REGULATIVE

2.1. Osnovni principi za delatnost osiguranja

Stabilan i koherentan regulatorni režim je osnova za dobro korporativno upravljanje (OECD, 2011, 33). Upravljanje u društvima za osiguranje sve više dobija na značaju, te postaje centralni elemenat regulatornog okvira i nadzornih organa. Ovaj trend isticanja znača-ja korporativnog upravljanja je neophodan kako bi se obezbedila adekvatna ravnoteža između razvijenog re-gulatornog okvira, koji zahteva visok kvalitet u sprovo-đenju prakse korporativnog upravljanja i istovremeno, težnje da se obezbedi adekvatna autonomija društava za osiguranje, u donošenju odluka i preuzimaju odgo-vornosti za razvoj adekvatnih praksi upravljanja. Na osnovu empirijskih sagledavanja nesporno je da glavni instrumenti, koji obezbeđuju pravičnu i nepristrasnu raspodelu korporacijske moći, s jedne strane i zaštitu prava različitih stejkholdera sa druge strane, su pre sve-ga adekvatno uspostavljena sudska zaštita zakonskih prava i uređeno upravljanje, podržano adekvatnim ni-voima obelodanjivanja i transparentnošću.

U sferi korporativnog upravljanja generalno, a po-sebno u oblasti funkcionisanja društava za osiguranje, sve veći značaj dobija autonomna regulativa, kao i regu-lativa koju donose organi nadzora nad radom društava za osiguranje. Organi nadzora usvajaju instrukcije, kao standarde, koje treba slediti u uspostavljanju i razvija-nju dobre poslovne prakse u sferi korporativnog uprav-ljanja.

Radi efi kasnijeg upravljanja i nadgledanja društava za osiguranje, a u saglasnosti sa međunarodnim princi-pima korporativnog upravljanja i osnovnim principima supervizije osiguranja, Međunarodna asocijacija super-vizora osiguranja (International Association of Insuran-ce Supervisors – IAIS), usvojila je Osnovne principe za delatnost osiguranja, standarde, vodič i metodologiju za procenu (International Association of Insurance Su-pervisors, 2012).

Saglasno principu 7 (engl. insurance core principle – dalje u tekstu: ICP 7), koji se odnosi na korporativno upravljanje, organ nadzora treba da zahteva da društvo za osiguranje uspostavi i implementira okvir korpora-tivnog upravljanja, koji obezbeđuje pouzdano i opre-zno upravljanje i kontrolu poslovanja društva za osi-guranje, kao i adekvatno priznavanje i zaštitu interesa osiguranika.

Saglasno principu ICP 8 nadzorni organ zahteva da društvo za osiguranje ima, kao deo svog celovitog okvi-ra korporativnog upravljanja, efektivan sistem uprav-

ljanja rizicima i internih kontrola, uključujući efektivne funkcije za upravljanje rizicima, compliance, aktuarska pitanja i internu reviziju. Uspostavljeni sistem interne kontrole i funkcije koja je zadužena za kontrolu zako-nitosti (compliance) trebalo bi da je adekvatan prirodi, obimu, kompleksnosti kompanije, njenim poslovnim aktivnostima i riziku kojima je izložena. Sistem uprav-ljanja rizikom je dizajniran da identifi kuje, procenjuje, kontroliše, upravlja i izveštava.

Uspostavljanje stabilnog upravljanja u sektoru osi-guranja zahteva dva nivoa odbrane i to: prvi nivo uk-ljučuje uspostavljanje internih organa društva (menad-žment, sistem upravljanja rizicima, interna reviziju i sistem internih kontrola) sa nadzornim odborom, koji bi trebalo da kontroliše sve druge organe i uspostavlje-ni sistem internih kontrola. Spoljni nadzor obezbeđuje drugi nivo kontrole. Oba nivoa odbrane su podjednako važna i neophodna da obezbede visok nivo transparen-tnosti i odgovornosti.

Korporativno upravljanje odnosi se na sistem (poput strukture, politika i procesa), putem kojeg se upravlja i sprovodi kontrola pravnog lica. Saglasno tome, okvir korporativnog upravljanja u društvu za osiguranje, de-fi niše ulogu i odgovornosti svih učesnika u procesu.

Saglasno osnovnim principima izuzetan značaj za korporativno upravljanje društava za osiguranje ima nadzorni odbor. U skladu sa osnovnim principom ICP, nadzorni odbor trebalo bi da ima pet osnovnih uloga:

1) nadzorni odbor ima ulogu nadgledanja funkcije upravljanja rizicima koja je nezavisna i koja kontroliše rizike povezane sa vrstama poslova koje društvo obav-lja. Nadzorni odbor uspostavlja funkciju interne revi-zije, aktuarsku funkciju i jak sistem internih kontrola obezbeđujući sistem koji se može primeniti i omogućiti uspostavljanje ravnoteže u funkcionisanju sistema;

2) Nadzorni odbor ima pristup svim informacijama o kompaniji i može tražiti i primiti bilo koju dodatnu informaciju i analizu ako je to potrebno;

3) Nadzorni odbor komunicira sa organom nadzora kada je to neophodno i sastaje se sa nadzornim orga-nom kada je to potrebno;

4) Nadzorni odbor imenuje odgovornu osobu za kontrolu usaglašenosti poslovanja, čije su odgovornosti za obezbeđivanje usaglašenosti sa relevantnom legisla-tivom i zahtevanim standardima poslovnog ponašanja i koja izveštava nadzorni odbor periodično, u propisa-nim rokovima;

5) Ako je ovlašćeni aktuar deo sistema internih pro-cesa kontole, aktuar ima direktan pristup nadzornom odboru ili odboru koji je pomoćno telo nadzornog od-bora. Aktuar izveštava o relevantnim pitanjima nadzor-ni odbor u defi nisanim rokovima. Nadzorni odbor bi

3/2013

48

LJILJANA STOJKOVIĆ

trebalo da daje značajan doprinos zaštiti interesa svih stejkohldera, posebno osiguranika.

Nadzorni odbor formira pomoćna tela – odbore koji će mu pomagati u obavljanju njegove uloge i nadležnosti. Trebalo bi svakako formirati Odbor za reviziju kao po-moćno telo koje bi bilo zaduženo za kontrolu svih pitanja povezanih sa internom revizijom, internim kontrolama i eksternim revizorima kao i za ocenjivanje i odobrava-nje fi nansijskih izveštaja. Odbor revizora bi trebalo da obezbedi da sistem internih kontrola dostigne standard COSO1 koji podrazumeva integrisani pristup upravljanja rizikom (Labudović Stanković, 2011, 9–16).

Saglasno principima OECD koji se odnose na uprav-ljanje u osiguranju (OECD, 2011), upravljanje rizikom je proces koji sprovodi odbor direktora, rukovodstvo i drugi zaposleni u društvu radi uspostavljanja i ostva-rivanja strategije društva. Proces mora biti osmišljen da identifi kuje događaje koji mogu nepovljno utica-ti na društvo i da upravlja rizikom u okviru utvrđene prihvatljivosti rizika, obezbeđujući mehanizme (koji treba da pruže razumno uveravanje) da će svi ciljevi defi nisani kreiranom strategijom biti ostvareni. Tako, upravljanje rizikom u svakoj kompaniji zahteva odgo-varajuće strategije, koje proizilaze iz defi nisanih ciljeva kompanije i sagledavanja rizika koji predstavljaju pret-nju ostvarenju ciljeva. Strategije obuhvataju defi nisanje odgovarajućih mehanizama i to uspostavljanjem si-stema internih kontrola koje imaju za cilj ublažavanje rizika, na celishodan i za kompaniju racionalan način, odnosno uz minimalne troškove i korišćenjem sinergije postojećih resursa kompanije.

Sistem internih kontrola uspostavlja i defi niše odbor direktora i isti obuhvata politike, procese i procedure (uključujući interno izveštavanje) neophodne da obez-bede odgovarajuće pridržavanje i sprovođenje usvoje-nih strategija. De facto i de iure upravljanje rizikom je proces tesno povezan i u interakciji je sa sistemom in-ternih kontrola.

3. SISTEM INTERNIH KONTROLA I UPRAVLJANJE RIZICIMA PREMA

KOMUNITARNOM PRAVU

Novi, pravni i metodološki okvir za upravljanje rizici-ma, Solventnost II (Direktiva 2009/138/EC), kao nasto-janje za uvođenjem efi kasne kontrole solventnosti u de-latnosti osiguranja, nastaje kao rezultat velike fi nansijske

1 COSO se odnosi na The Committee of Sponsoring Organisations of the Treadway Commission, koji ima u fokusu interne kontrole. Defi nicija upravljanja rizikom u dokumentu ENTERPRISE RISK MANAGEMENT – Integrated Framework, 2004, godine, dostupno na internet adresi: www.coso.org.

i ekonomske krize, kada se pojavila potreba za efi kasnim upravljanjem rizikom. Osnovni ciljevi Direktive Solven-tnost II su zaštita osiguranika, upravljanje svim rizicima kojima je društvo izloženo, anticipiranje tržišnih prome-na i zasnovanost na principima a ne na strogim pravili-ma. Solventnost II se oslanja na tri stuba: stub I – kvan-titativni zahtevi za sopstvenim kapitalom – fi nansijska opremljenost sa kvantitativnim zadacima; stub II – kvali-tativni nadzor– postupak pravne provere od strane nad-zora (ocena delotvornosti sistema upravljanja rizicima i interne kontrole; dodatni zahtevi za kapitalom u poseb-nim slučajevima) i stub III – tržišna disciplina – propisi o transparentnosti i objavljivanju podataka.

Novi regulatorni okvir za delatnost osiguranja, Sol-ventnost II, zahteva od društava za osiguranje uspo-stavljanje funkcije upravljanja rizikom i uspostavljanje sistema internih kontrola, što posebno uključuje orga-nizovanje funkcije za kontrolu usklađenosti poslovanja. Uloga nadzornog organa po ovom sistemu će biti da obezbedi adekvatan pristup korporativnom upravlja-nju i upravljanju rizicima u društvima za osiguranje. U situacijama ekstremnih izloženosti riziku, u okviru poslovanja, nadzorni organ će imati pravo da zahteva povećanje kapitala. Efektivnost Solventnosti II okvira će u mnogome zavisiti od raspoloživosti aktuara, viso-ko edukovanih fi nansijskih stručnjaka i izvanrednog informacinog sistema (Lester, Reichardt, 2009, 3).

Solventnost II prisiljava osiguravače na intenzivno upravljanje rizikom i usmerava društvo za osiguranje ka konceptu upravljanja zasnovanom na vrednostima (Peer, 2010, 17–22). Upravljanje orijentisano na vred-nosti je koncept upravljanja sa ciljem dugoročnog, trajnog povećanja vrednosti društva za osiguranje kao celine.

Regulatorni okvir EU ima sledeće ciljeve: trajno jačanje fi nansijskih tržišta u EU, pravovremeno pre-poznavanje sistemskih rizika, koordinaciju postupaka nadzornih vlasti, unifi kovanje poboljšanih propisa za osiguranja, zajedničke postupke u krizama. Navedeni ciljevi deluju na strukturu uspostavljenog korporativ-nog upravljanja i organizacionu strukturu društva za osiguranje. Nesporno je da novi regulatorni okvir EU ukazuje na potrebu defi nisanja jasnih odgovornosti, u smislu obaveza koje obavljaju strukturirani organi društva, zatim menadžment rizika, efi kasan sistem in-ternih kontola, transparentan sistem izveštavanja kako internog tako i izveštavanje nadzornog organa i obez-beđivanje društva dovoljnim kapitalom.

3.1. Stabilan i delotvoran sistem upravljanja

Društva za osiguranje moraju uspostaviti stabilan sistem upravljanja, koji uključuje transparentnu orga-

3/2013

49 nizacijsku strukturu sa jasnom alokacijom odgovorno-sti, odnosno odgovarajućom raspodelom odgovornosti. Sistem upravljanja treba organizovati u skladu sa priro-dom, opsegom i složenošću poslova društva. Nadzorni organ mora imati potrebna ovlašćenja da zahteva da se sistemi upravljanja poboljšaju i ojačaju kako bi se osi-gurala usklađenost sa zahtevima defi nisanim Direkti-vom Solventnost II.

Delotvoran i prudentan sistem upravljanja je klju-čan za primereno upravljanje društvima za osiguranje. Sistem upravljanja, saglasno Direktivi Solventnost II uključuje funkciju upravljanja rizicima, funkciju praće-nja usklađenosti, funkciju interne revizije i aktuarsku funkciju.

3.2. Primerenost i prikladnost lica koja upravljaju društvom ili imaju druge ključne funkcije

Funkcije uključene u sistem upravljanja smatraju se ključnim funkcijama, te su ujedno važne i kritične funkcije. Stoga, sve osobe koje obavljaju ključne funkci-je moraju biti primerene i imati profesionalne kvalifi ka-cije i iskustvo za delotvorno vođenje odnosno obavljan-je ključnih funkcija.

Profesionalne kvalifi kacije, znanje i iskustvo lica koja obavljaju ključne funkcije treba da budu primereni da omoguće stabilno i razborito upravljanje. Osim toga, ova lica moraju imati dobar ugled i integritet. Ovo se, zapravo, odnosi na prikladnost.

3.3. Upravljanje rizicima

Društva za osiguranje imaju uspostavljen delotvoran sistem upravljanja rizicima koji obuhvata strategije, pro-cese i postupke izveštavanja koji su potrebni za utvrđiva-nje, merenje i praćenje rizika, upravljanje rizicima i kon-tinuirano izveštavanje, na pojedinačnoj i grupnoj osnovi, o rizicima kojim su izložena ili bi mogla biti izložena, odnosno o međusobnoj uslovljenosti tih rizika.

Sistem upravljanja rizicima mora biti delotvoran i dobro integrisan u organizacijsku strukturu i proce-se odlučivanja društva. Funkcija upravljanja rizicima mora biti strukturirana na način koji olakšava sprovo-đenje sistema upravljanja rizicima.

3.3.1. Funkcija upravljanja rizicima i odbor za upravljanje rizicima

Sistem upravljanja rizicima je integralni element sistema korporativnog upravljanja u društvu za osigu-ranje (IAIS, OECD, 2009). Proces upravljanja rizicima pomaže društvu za osiguranje da razume prirodu i zna-

čaj rizika kojima je izloženo ili može biti izloženo i da upravlja tim rizicima adekvatno.

Uspostavljanje funkcije upravljanja rizicima je zah-tevano u većini jurisdikcija ili promovisano od nadzor-nih organa. Odbor direktora ili nadzorni odbor može obrazovati odbor ya upravljanje rizicima, odnosno ko-mitet za upravljanje rizicima kao svoje pomoćno telo. Neophodno je da funkcija upravljanja rizicima i odbor za upravljanje rizicima imaju neophodna ovlašćenja, izvore i pristup svim relevantnim infomacijama.

3.4. Sistem internih kontrola

Prema zahtevu Solventnost II, društvo za osiguranje mora imati uspostavljen delotvoran sistem interne kon-trole. Ovaj sistem uključuje upravne i računovodstvene postupke, okvir unutrašnje kontrole, adekvatne sisteme izveštavanja na svim nivoima društva, kao i funkciju praćenja usklađenosti (compliance).

Funkcija praćenja usklađenosti uključuje savetova-nje upravnog i/ili nadzornog organa društva o uskla-đenosti sa zakonima i drugim propisima. Ova funkcija uključuje i procenu mogućeg uticaja bilo kojih prome-na u pravnom okruženju na poslovanje konkretnog društva, te utvrđivanje i procenu rizika usklađenosti.

Interna revizija uključuje vrednovanje primerenosti sastava unutrašnjih kontrola i drugih elemenata siste-ma upravljanja. Funkcija interne revizija je objektivna i nezavisna od poslovnih funkcija.

3.4.1.Compliance funkcija kao integralni deo sistema internih kontrola

Compliance funkcija trebalo bi da bude defi nisana kao institucionalni – integralni deo sistema internih kontrola društva ya osiguranje.

Kako je compliance funkcija jedna od obaveznih funkcija defi nisanih Direktivom Solventnost II, njena neodgovarajuća implementacija neminovno će voditi povećanju zahtevanog kapitala društva za osiguranje, zbog toga što neodgovarajući sistem internih kontrola dovodi do neodgovarajućeg, odnosno neefi kasnog mo-dela korporativnog upravljanja.

Uspostavljene compliance politike moraju biti pred-met kritičke ocene i provere najmanje jedanput godiš-nje, kako bi se obezbedile najbolje prakse i prilagođava-nje promenama u okruženju i onemogućilo nepovoljno refl ektovanje tržišnih kretanja.

1) Oblast delovanja

Delovanje compliance funkcije odnosi se na primenu zakona i drugih propisa, koje se odnose na aktivnosti društva za osiguranje, odnosno poštovanje regulator-


3/2013

50 nih zahteva od strane društva za osiguranje, a imajući u vidu odredbe Direktive Solventnost II, koje se odnose na solventnost društava za osiguranje. Posebno u foku-su ove funkcije su zakonske odredbe koje se odnose na:

– osnovnu delatnost društva (osiguranje, reosigura-nje, penzijski fondovi),

– savesno i odgovorno postupanje sa klijentima – osiguranicima,

– upravljanje odštetnim zahtevima, – zaštitu potrošača, zaštitu podataka o ličnosti,– sprečavanje prevara,– zaštitu konkurencije,– konfl ikt interesa, – regulativa o sprečavanju pranja novca i fi nansira-

nje terorizma.

2) Uloga

Saglasno navedenoj oblasti delovanja obaveza i ulo-ga compliance funkcije je da (1) identifi kuje, procenjuje i prati compliance rizike; (2) pruža podršku i savetuje rukovodstvo u vezi sa obavezama usaglašavanja odre-đenih oblasti poslovanja sa propisima; (3) pruža neop-hodnu pomoć i podršku zaposlenima u vezi konkretnih obaveza i odgovornosti.

3) Misija

Misija funkcije za kontrolu usaglašenosti (complian-ce funkcije) je da obezbedi transparentnost i promoviše compliance kulturu, kao sveobuhvatni deo korporativne kulture i da razvija svest o odgovornosti, kako najvišeg rukovodstva, tako i svakog zaposlenog, te da istovreme-no doprinosi očuvanju i razvoju dobre poslovne repu-tacije društva i obezbedi stabilno poslovanje.

4. ZAKONODAVNI OKVIR REPUBLIKE SRBIJE

4.1. Imperativni propisi

Društvo za osiguranje je dužno da sistem internih kontrola organizuje, primenjuje i razvija u skladu sa Zakonom o osiguranju i Odlukom Narodne banke Sr-bije o sistemu internih kontrola i upravljanju rizicima u poslovanju društva za osiguranje i to tako što utvrđuje organizacionu strukturu, pismene procedure, postupke i radnje kojima se obezbeđuje identifi kovanje, merenje i procena rizika, odnosno upravljanje rizicima, njihova primena i stalna provera, kao i prilagođavanje prome-njenim uslovima poslovanja društva.

Saglasno Odluci Narodne banke Srbije, kao regula-tora za tržište osiguranja u Republici Srbiji, pod siste-mom internih kontrola podrazumevaju se odgovaraju-će procedure, postupci i radnje koje je društvo dužno

da organizuje na način koji odgovara prirodi, složenosti i rizičnosti posla, kao i promenama uslova poslovanja koje se mogu predvideti – radi sprečavanja i prekomer-ne izloženosti društva rizicima, sprečavanja nezakoni-stosti i nepravilnosti u poslovanju društva, kao i zaštite interesa osiguranika, korisnika osiguranja, trećih ošte-ćenih lica i drugih poverilaca društva.

Upravljanje rizicima društva mora biti u skladu s propisima, pravilima struke, dobrim poslovnim običa-jima i poslovnom etikom.

Za organizovanje, primenu i razvoj sistema internih kontrola prema propisima Narodne banke Srbije, odgo-vorni su upravni odbor, direktor društva i rukovodioci organizacionih jedinica društva koji su neposredno od-govorni direktoru društva (u daljem tekstu: rukovodioci).

Istovremeno, za sprovođenje sistema internih kon-trola odgovorni su svi zaposleni u društvu, koji su dužni da se, pri obavljanju svojih zadataka, pridržava-ju utvrđenih procedura, postupaka i radnji, kao i us-postavljenih etičkih i profesionalnih standarda. Svaki zaposleni u društvu dužan je da sve nepravilnosti koje uoči u organizaciji i sistemu internih kontrola blagovre-meno prijavi direktoru društva i rukovodiocima, radi njihovog otklanjanja.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da je regu-latorni sistem Republike Srbije zasnovan na principima uspostavljenim komunitarnim pravom i principima koji defi nišu standarde najbolje prakse upravljanja u društvu za osiguranje i isti obezbeđuje: neophodnost poštovanja načela savesnosti u poslovanju; adekvatno uspostavljanje sistema internih kontrola, koji omogu-ćuje i obezbeđuje efi kasno i efektivno upravljanje rizi-cima sa kojima se kompanija susreće, u okviru obavlja-nja osnovne delatnosti, koji mora biti deo korporativne kulture, gde je uprava i vodeći menadžmet glavni pro-moter i nosilac sprovođenja ove culture; da sprovođenje sistema internih kontrola mora biti i odgovornost svih zaposlenih u društvu, i to u okviru pojedinačnih odgo-vornosti svakog zaposlenog.

4.2. Struktura korporativnog upravljanja u društvu za osiguranje

U vezi sa strukturom organa društva za osiguranje, nakon donošenja Zakona o privrednim društvima (u daljem tekstu: ZOPD) pojavila su se određena otvorena pitanja, budući da je prisutna, de lege lata, nedovoljna usaglašenost posebnog (Zakona o osiguranju) i opšteg (ZOPD) zakona. Statusna pitanja funkcionisanja akcio-narskog društava za osiguranje i korporativnog uprav-ljanja kao bitnog dela statusne regulative uredjeni su Zakonom o osiguranju. Navedene odredbe, sedes ma-teriae, predstavljale su lex specialis u odnosu na ZOPD

LJILJANA STOJKOVIĆ

3/2013

51 koji je bio na snazi do donošenja ZOPD iz 2011. godine i bile su relativno kompatibilne sa ovim zakonom.

Osnovni problem usklađivanja društava za osigu-ranje sa novim ZOPD jeste u tome što Zakon o osi-guranju, u članu 47 stav 1 propisuje da se „na organe akcionarskog društva za osiguranje primenjuje zakon kojim se uređuje pravni položaj privrednih društa-va, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena.” Nesporno je da zakon defi niše supsidijarnu primenu ZOPD. Međutim, Zakon o osiguranju nije uredio strukturu organa, odnosno nedostaju odredbe koje jasno defi nišu prethodna pitanja i to: pojam uprave (ko čini upravu), kao i strukturu organa akcionarskog društva za osiguranje.

Ključno pitanje koje se postavilo pred stručnu po-slovnu javnost u Republici Srbiji, u kontekstu nedovolj-ne konzistentnosti dva sistemska zakona, koji uređuju materiju statusnih pitanja društava za osiguranje u Re-publici Srbiji jeste: Kako organima utvrđenim Zakonom o privrednim društvima utvrditi nadležnosti propisane Zakonom o osiguranju i podzakonskim aktima Narod-ne banke Srbije, a sve u cilju zakonitog poslovanja ovih privrednih subjekata i neophodne pravne sigurnosti svih učesnika na tržištu (Stojković, 2013, 184–197)? Na ovo i slična pitanja u implemetaciji propisa odgovore je dala poslovna praksa kroz usaglašavanje tekstova sta-tutarnih dokumenata sa organom nadzora. Međutim, očekuje se da će se donošenjem novog Zakona o osi-guranju precizirati sva trenutno otvorena i nedovoljno konzistentna rešenja, koja se tiču regulatornog okvira, koji defi niše strukturu i odgovornosti organa društva za osiguranje.

4.3. Smernice Narodne banke Srbije kao organa nadzora2

Polazeći od činjenice da je u procesu posredne i neposredne supervizije Narodna banka Srbije uočila nezadovoljavajući nivo profesionalnosti i angažovanosti organa pojedinih društava za osiguranje, odnosno neadekvatnog korporativnog upravljanja i celokupne funkcije upravljanja, donete su smernice za oblast ko-rporativnog upravljanja radi usklađivanja aktivnosti organa društava za osiguranje sa složenošću, obimom i stepenom rizika kome su društva izložena. Pomenute smernice su de facto standardi koje treba slediti u us-postavljanju i razvijanju dobre poslovne prakse u sferi korporativnog upravljanja.

2 Smernica br. 2. – Korporativno upravljanje, dostupno na internet adresi: www.nbs.rs. Smernice u oblasti nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja dostupno na istoj internet adresi.

Prilagođavanje organizacije novom poslovnom modelu, korporativna kultura, organizaciona struktura i upravljanje ljudskim resursima treba da budu takvi da se svakom zaposlenom omogući da shvati svoje za-datke i njihov značaj u ostvarivanju ciljeva društva za osiguranje. Sistem internih kontrola u ovom procesu ima važnu ulogu jer treba da osigura sprovođenje kon-cepta adekvatnog upravljanja svim rizicima poslovanja i ostvarivanje strategija i planova i predupredi nepravil-nosti i nezakonitosti u poslovanju, kao i prekomernu izloženost rizicima.

Odgovorna, transparentna i tržišno orijentisana društva za osiguranje, koja imaju povoljnu poslovnu reputaciju – cilj je kome treba da teži uprava društva. Takvim postupanjem najbolje će se obezbediti kvalitet-na usluga osiguranja uz apsolutnu sigurnost i zaštitu interesa samog društva za osiguranje.

5. ZAKLJUČAK

Korporativna struktura društva za osiguranje tre-balo bi da ima adekvatno uspostavljene i raspoređene kontrolne i upravljačke odgovornosti, sa jasno defi ni-sanim obavezama i odgovornostima i sa jasnim zahte-vima u pogledu kvalifi kacija koje moraju imati osobe koje su članovi organa društva za osiguranje. Dobro stukturiran sistem korporativnog upravljanja društva za osiguranje sa jasno defi nisanim obavezama i odgo-vornostima esencijalna je komponenta regulatornog i nadzornog okvira.

Jasno uspostavljen i defi nisan pravni okvir korpora-tivnog upravljanja obezbeđuje da uprava ne koristi svo-ju privilegovanu poziciju na štetu drugih stejkohldera, a posebno manjinskih akcionara, poverioca, osiguranika i/ili ugovorača osiguranja.

Upravljanje rizicima je ključni mehanizam u obavlja-nju delatnosti osiguranja, te bi trebalo da bude sveobu-hvatno i dobro integrisan u sistem korporativnog uprav-ljanja društvom za osiguranje. Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor trebalo bi da uspostavi okvir, odnosno adekvatnu strategiju upravljanja rizikom, te da defi niše pristup društva, upravljanju rizicima, metode za procenu rizika i utvrdi odgovornosti risk menadžmenta.

U Republici Srbiji i pored činjenice da postoje pod-zakonski propisi koji uređuju osnovne postulate korpo-rativnog upravljanja i upravljanja rizicima, opšti regu-latorni okvir koji se odnosi na strukturu korporativnog upravljanja je nekonzistentan i nedovoljno jasan, te se očekuje da će donošenjem novog Zakona o osiguranju biti stvoreni neophodni preduslovi, kako za zakonito poslovanje svih učesnika na tržištu, tako i za adekvatnu zaštitu interesa svih stejkholdera.


3/2013

52

SUMMARY

A well structured system of the insurance corporate governance, with clearly defi ned duties and responsibilities, makes an essential component of the regulatory and supervisory framework.

Corporate structure of the insurance company should have adequately established and assigned control and management responsibilities, with the obligations and responsibilities clearly stated and with a specifi c request in respect of qualifi cations required for persons members of their bodies.

It is the precisely determined legal framework of corporate governance that prevents the board of management from abusing their privileged position at the expense of other stakeholders, and especially minority shareholders, creditors, policyholders and / or insurers.

Risk management is a key mechanism of insurance operations, consequently, it should be comprehensive and well integrated into the corporate governance system of the insurance company. The Board of Directors or the Supervisory Board should establish a framework and an adequate risk management strategy (eng. “risk management framework”), defi ne the company’s approach, risk management, methods for risk assessment and determine the responsibility of the management for the implementation of risk management policies.

Key words: corporate governance, sistem internih kontrola, integrisani pristup upravljanja rizicima, compliance


Directive 2009/138/EC of the European Parliament and of the Council of 25 November 2009 on the taking–

up and pursuit of the business of Insurance and

Reinsurance (Solvency II), Offi cial Journal of the

European Union L 335/1

International Association of Insurance Supervisors.

(2012). Insurance Core Principles, Standards, Guidance

and Assessment Methodology, 1 October 2011as

amended 12 October 2012, dostupno na: www.

iaisweb.org., 15. 9. 2013.

IAIS and OECD. (2009). Issues Paper on Corporate

Governance, dostupno na: http://www.oecd.org/

fi nance/insurance/46036825.pdf, 12. 9. 2013.

Hasenohrl, M. (2009). Upravljanje šansama u krizi, uprav-

ljanje rizikom I prihodom u društvima za osiguranje,

Revija za pravo osiguranja, 3–4, 56–62.

Labudović–Stanković, J. (2011). Integrisani koncept

upravljanja rizicima kompanija za osiguranje kao na-

čin korporativnog upravljanja, Revija za pravo osigu-

ranja, 3, 9–16.

La Porta, R., Lopez–de–Silanes, F., Shleifer, A., Vishny,

R. (1999). Investor Protection: Origins, Consequences,

Reform, World Bank: Cambridge, dostupno na: http://

citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.1

98.5422&rep=rep1&type=pdf, 15. 9. 2013.

Lester, R., Reichardt, O. (2009). Insurance Governance

and Risk Management, dostupno na siteresources.

worldbank.org/FINANCIALSECTOR/Resources/pri-

mer11_Insurance_governance_Risk_management.

pdf

Odluka Narodne banke Srbije o sistemu internih kontrola

i upravljanju rizicima u poslovanju društva za osigura-

nje, Službeni glasnik RS, br. 12/2007.

OECD. (2011). OECD Guidelines on Insurer Governance,

OECD Publishing, dostupno na: www.oecd.org/

dataoecd/. 12. 9. 2013.

ARTICLES

Ljiljana STOJKOVIĆ, LLMAttorney, Belgarde

Legal aspects of risk management and internal control system as integral part of corporate governance at insurance company

UDC: 005.21:334.72.021]:368Professional Paper

3/2013

53

Legal aspects of risk management and internal control system as integral part of corporate...

Peer, H. (2010). Zamena paradigmi u burnim vremenima

(projekat EU Solventnost II), Revija za pravo osigura-

nja, 2, 17–22.

Stojković, Lj. (2013). Korprativno upravljanje u akcionar-

skom društvu za osiguranje–uporedno pravni aspek-

ti, u: Marano, P., Jovanović, S., Labudović Stanković,

J. (urednici): Pravo osiguranja Srbije u tranziciji ka

evropskom (EU) pravu osiguranja (184–197). Beograd:

Udruženje za pravo osiguranja Srbije.

White paper – Preporuke o korporativnom upravljanju u jugoistočnoj Evropi, Pakt stabilnosti, Sporazum jugo-istočne Evrope za reforme, investicije, integritet i rast. (2003). Prevod objavljen u časopisu Prizma, 9.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004 – ispr., 61/2005, 61/2005 – dr. zakon, 85/2005 – dr. zakon, 101/2007, 63/2009 – odluka Ustavnog suda, br. 107/2009, 99/2011 i 119/2012.

Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS, br. 36/2011 i 99/2011.

3/2013

54

Apstrakt

Pranje novca je u uslovima globalizacije i liberaliza-cije postalo problem koji zahteva saradnju među drža-vama i donošenje mera za njegovo suzbijanje ne samo na nacionalnom, već i međunarodno-pravnom i na nadnacionalnom nivou. Nakon pregleda najznačajnije regulative na nacionalnom, međunarodno-pravnom i nadnacionalnom nivou koja se odnosi na pranje nov-ca, autor objašnjava faze pranja novca – polaganje, pri-krivanje i integraciju. Uz to, pažnju posvećuje sistemu analize zasnovanom na proceni rizika, kao vrlo važnom mehanizmu otkrivanja i sprečavanja pranja novca. Cen-tralni deo rada odnosi se na pranje novca u osiguranju. Autor objašnjava postupak pranja novca u osiguranju i navodi primere iz prakse. Na kraju je predstavljeno sta-nje u Srbiji i ukazano da iako zakon sadrži dobra rešenja u pogledu sprečavanja pranja novca, u praksi se često ne sprovode uvek, pa bi takvu praksu trebalo menjati.

U radu je korišćen uporedno-pravni i analitički me-tod.

Ključne reči: pranje novca, osiguranje, sistem zasno-van na proceni rizika

1. UVOD

Osnovni smisao pranja novca je prikrivanje pra-vog porekla i vlasništva nad sredstvima koja potiču iz kriminalnih aktivnosti (najčešće trgovine narkotici-ma, trgovine ljudima i sl.) i njihovo uvođenje u legalne tokove. Dakle, čitav proces je usmeren na pretvaranje nelegalno stečenog u legalni novac. Ovaj proces je vrlo dinamičan, što znači da se načini pranja novca menjaju prilagođavajući se novim propisima (nacionalnim i me-đunarodnim), kao i privrednom ambijentu (na primer, sa globalizacijom se olakšava put pranju novca). Izraz

„pranje novca” prvi put je upotrebljen u Sjedinjenim Američkim Državama (u daljem tekstu: SAD). Pre-ciznije, ovaj izraz se odnosio na predstavljanje novca mafi je, poreklom od krijumčarenja alkohola i drugih kriminalnih radnji, kao novca stečenog od perionica za pranje veša i automobila. Izraz „pranje novca” (money laundering) je nastao u novinarstvu, premda ima mi-šljenja da je potekao od marke mašina za pranje – La-undromat. Američka država Vašington je donela prvi Zakon o pranju novca (Money Laundering Act) 1986.

Pranje novca ima višestruke negativne posledice na ekonomiju, ali i društvo. Dovodi do destabilizacije fi nansijskog sistema, gubitka poverenja u fi nansijski sistem, utiče na promenu kursa i tražnju valuta, uzurpi-ranja međunarodne trgovine, smanjuje investicije, do-prinosi smanjenju ugleda države i predstavlja kočnicu dugoročnog razvoja. Iako se najčešće vezuje za fi nan-sijski sektor, do „pranja novca” može doći i u nefi nan-sijskom sektoru (na primer, kod advokata, advokatskog ortačkog društva; lica koja se bave poštanskim saobra-ćajem; organizatora posebnih igara na sreću u igrač-nicama; priređivača igara na sreću koje se organizuju preko Interneta, telefona ili drugi način putem teleko-munikacionih veza; preduzetnika i pravnih lica koja se bave posredovanjem u prometu nepokretnosti i sl.).

Budući da je pranje novca globalni problem i da šteti stabilnosti fi nansijskog sistema i poverenju u isti, isto-vremeno predstavlja ozbiljnu pretnju tržištu EU, koje nastoji da dostigne što viši stepen integracije. Iz tog razloga nije dovoljno suprotstaviti mu se na nacional-nom nivou, tj. krivičnim pravom država članica EU, već je neophodno delovati i preduzimanjem preventivnih mera na nadnacionalnom nivou.

Kako bi se ovaj problem minimizovao, nužna je i sa-radnja među državama. Gotovo sve države prihvataju međunarodne standarde u borbi protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma. Jedine države koje to ne čine, prema izveštajima međunarodnih organizacija i Upra-ve za sprečavanje novca Republike Srbije, su Iran i Na-rodna Demokratska Republika Koreja (Pravilnik o me-todologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom

ČLANCI

Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ

Pranje novca sa osvrtom na osiguranje

UDK: 336.74:368Primljen: 10. 9. 2013.Prihvaćen: 22. 9. 2013.Pregledni naučni rad

Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Kragujevac, e–mail: [email protected].

3/2013

55


o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma, 2010, čl. 21).

O tome koliko je pranje novca važno za kriminalce govori podatak da se u SAD od prodaje kokaina ostvari godišnji prihod od 29 milijardi dolara, od prodaje he-roina 10 milijardi dolara, a od prodaje kanabisa 67 mi-lijardi dolara, dok godišnji prihod od prodaje kokaina, heroina i kanabisa u SAD i Evropi iznosi 122 milijar-de dolara (Fijat, 2008, 27). Kolika je vrednost opranog novca može se samo pretpostaviti. Smatra se da se ona kreće u rasponu 2–5% svetskog bruto domaćeg proi-zvoda (u daljem tekstu: BDP). Ipak, procene o vredno-sti opranog novca za pojedine države su znatno iznad pomenutih. Tako na primer, u Nemačkoj 2–11% BDP, Australiji 4–12% BDP, Japanu 4–15% BDP, SAD 4–33% BDP, dok se, prema nekim analizama, najviše novca opere u Italiji 10–50% BDP (Fijat, 2008, 28).

2. REGULATIVA I DEFINICIJA PRANJA NOVCA

U uspostavljanju međunarodnih standarda u borbi protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma naročito važnu ulogu ima Grupa za fi nansijusku akciju protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma (Financial Acti-on Task Force, u daljem tekstu: FATF).1 Ova grupa je usvojila 40 preporuka koje države članice grupacije tre-ba da primenjuju. Poslednje izmene pomenutih prepo-ruka usvojene su početkom 2012 (FATF, 2012). Treba ukazati da se države razlikuju po stepenu razvijenosti fi nansijskog sistema, pravnog sistema, te da se ne može očekivati da će sve preduzimati iste mere za sprečava-nje pranja novca i fi nansiranje terorizma. Ipak, FATF utvrđuje osnovne principe koje države treba ugrade u svoje nacionalne propise. To bi bili: identifi kovanje kli-jenata, identifi kovanje rizika, vršenje nadzora nad tran-sakcijama, vođenje sudskog postupka u slučaju pranja novca i fi nansiranja terorizma, primena preventivnih mera, čuvanje podataka, interna kontrola, utvrđivanje ovlašćenja i odgovornosti nadležnih organa, povećanje transaprentnosti i dostupnosti informacija o vlasnicima pravnih lica i olakšanje međunarodne saradnje.

Više je defi nicija pranja novca. Mnoge konvencije sadrže defi nicije pranja novca. Defi nicije iz Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. (u daljem tek-

1 Grupa za fi nansijsku akciju protiv pranja novca (prevodi se i kao: Operativne snage fi nansijske akcije) je nadnacionalno telo osnovano 1989., čiji je cilj borba protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma. Ovo telo je prvi put usvojilo 40 preporuka 1990. godine, s tim što su preporuke kasnije menjane i dopunjene sa još devet.

stu: Bečka konvencija) i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i do-punskih protokola iz 2000. (u daljem tekstu: Palermo konvencija) prihvata veliki broj država, među kojima i Republika Srbija. Tako, pod pranjem novca se podrazu-meva „konverzija ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela; prikrivanje ili netačno prikazivanje pra-ve prirode, porekla, mesta nalaženja, kretanja, raspola-ganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena izvršenjem krivičnog dela; sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem krivičnog dela” (Zakon o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja tero-rizma, 2009, čl. 2).

Nešto detaljniju defi niciju pranja novca daje Direk-tiva o sprečavanju pranja novca iz 2005, poznata kao tzv. treća Direktiva.2 Shodno članu 1 ove Direktive, pod pranjem novca podrazumevaju se radnje izvršene s na-merom: a) konverzije ili prenosa imovine, sa znanjem da ta imovina potiče iz kriminalnih poslova ili učestvo-vanja u takvim poslovima radi prikrivanja ili netačnog prikazivanja nezakonitog porekla imovine ili poma-ganja lica koje je umešano u obavljanje takvih poslova radi izbegavanja zakonskih posledica njegovih postu-paka; b) prikrivanja ili netačnog prikazivanja prave pri-rode, izvora, lokacije, karaktera, kretanja, prava u vezi sa svojinom na imovinu, sa znanjem da imovina potiče iz kriminalne aktivnosti ili učešća u takvoj aktivnosti; c) sticanja, držanja ili upotrebe imovine sa znanjem da

2 Ova Direktiva je više puta menjana do sada i to: – Directive 2010/78/EU of the European Parliament and of

the Council of 24 November 2010 amending Directives 98/26/EC, 2002/87/EC, 2003/6/EC, 2003/41/EC, 2003/71/EC, 2004/39/EC, 2004/109/EC, 2005/60/EC, 2006/48/EC, 2006/49/EC and 2009/65/EC in respect of the powers of the European Supervisory Authority (European Banking Authority), the European Supervisory Authority (European Insurance and Occupational Pensions Authority) and the European Supervisory Authority (European Securities and Markets Authority), Offi cial Journal of the European Union, L 331/120;

– Directive 2009/110/EC of the European Parliament and of the Council of 16 September 2009 on the taking up, pursuit and prudential supervision of the business of electronic money institutions amending Directives 2005/60/EC and 2006/48/EC and repealing Directive 2000/46/EC, Offi cial Journal of the European Union, L 267/7;

– Directive 2008/20/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 amending Directive 2005/60/EC on the prevention of the use of the fi nancial system for the purpose of money laundering and terrorist fi nancing, as regards the implementing powers conferred on the Commission, Offi cial Journal of the European Union, L76/46;

– Directive 2007/64/EC of the European Parliament and of the Council of 13 November 2007 on payment services in the internal market amending Directives 97/7/EC, 2002/65/EC, 2005/60/EC and 2006/48/EC and repealing Directive 97/5/EC, Offi cial Journal of the European Union, L 319/1.

3/2013

56

JASMINA LABUDOVIĆ STANKOVIĆ

ta imovina potiče iz kriminalne aktivnosti u trenutku sticanja državine; d) učešća, udruživanja radi činjenja, pokušaja da se počini, pružanja pomoći, omogućavanja i savetovanja kako da se izvrši bilo koja radnja navedena u prethodnim tačkama. Istu defi niciju sadrži i predlog nove (četvrte) Direktive o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma, objavljen 5. februara 2013 (Eu-ropean Commission, 2013, čl. 1 (2)).

Dodajmo, da se u smislu pomenute treće Direktive (kao i predloga nove), pod pranjem novca podrazu-mevaju i sve aktivnosti kojima je nastala imovina koju treba oprati na teritoriji druge države članice ili u nekoj trećoj državi.

Imajući u vidu vrlo sofi sticirane metode pranja novca, defi nicija pranja novca mora biti „fl eksibilna”, tj. primenjiva na nove metode i tehnike pranja novca. Ovo iz razloga jer se pranje novca ne odnosi samo na novac, već na bilo koju imovinu proisteklu iz kriminal-nih aktivnosti (Hopton, 2006, 2). Imovina se odnosi na stvari, novac, prava, hartije od vrednosti, tj. na sve tele-sne i bestelesne, pokretne ili nepokretne, materijalne ili nematerijalne stvari, kao i isprave ili instrumente u bilo kom obliku, uključujući elektronsku ili digitalnu formu kojima se može utvrditi pravo svojine i druga prava.

Značaj Bečke konvencije ogleda se u činjenici što je ovom konvencijom zahtevano od država koje su ratifi -kovale konvenciju da pranje novca opredele kao krivič-no delo i da ga, kao takvo, unesu u svoje zakonodavstvo. Nakon Bečke konvencije, u Strazburu je 1990. doneta Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfi skaciji pri-

hoda stečenih kriminalom (u daljem tekstu: Strazbur-ška konvencija). Dobrim delom, osnovu Strazburške konvencije čini Bečka konvencija, s tim što Strazbur-ška konvencija polazi od šireg kruga krivičnih dela po osnovu kojih se ostvaruje prihod koji je predmet pranja novca, tj. odnosi se najmanje na sva teška krivična dela, a ne samo na trgovinu narkoticima.

Shodno Palermo konvenciji, predikatna krivična dela, a to su sva krivična dela iz kojih potiče dobit koja je predmet pranja novca (Palermo konvencija, čl. 2 (h)), obuhvataju mnogo širi krug krivičnih dela, nego Bečka konvencija koja se odnosi samo na krivično delo trgo-vine nakroticima. Tako, Palermo konvencija se odnosi na sva teška krivična dela za koja je propisana kazna za-

tvora u trajanju od najmanje četiri godine ili teža kazna

(Palermo konvencija, čl. 2 (b)); krivična dela organizo-

vanog kriminala (Palermo konvencija, čl. 5), korupcije

(Palermo konvencija, čl. 8) i ometanja pravde (Palermo

konvencija, čl. 23). Predikatna krivična dela mogu biti

„izvršena unutar i van jurisdikcije konkretne države

koje su potpisnice Konvencije. Međutim, krivična dela

učinjena van jurisdikcije države potpisnice, predstavlja-

ju predikatna krivična dela, samo kada određena rad-

nja predstavlja krivično delo i po zakonu države u kojoj

je učinjena, a bilo bi krivično delo i po zakonu države

potpisnice” Konvencije ako je delo učinjeno u njoj (Pa-lermo konvencija, čl. 6, tač. 2 (c)). Palermo konvencija

postavlja cilj državama potpisnicama da obuhvate što

više predikatnih krivičnih dela. Takođe, ona ukazuje na

obavezu država da uspostave sveobuhvatni nacionalni

nadzorni režim za banke i nebankarske fi nansijske su-

bjekte, kako bi se sprečilo pranje novca.

Dakle, u pogledu predikatnih krivičnih dela, tj. kri-vičnih dela iz kojih potiče prihod koji je predmet pranja novca, postoje različiti načini regulisanja. U svakom slučaju, države mogu da izaberu način koji im odgo-vara. Tako, najširi način regulisanja podrazumeva da u krug predikatnih krivičnih dela ulaze sva krivična dela. Pranje novca može da se odnosi na prihode steče-ne izvršenjem teških krivičnih dela, odnosno dela koja predstavljaju organizovani kriminal. S druge strane, pranje novca može da obuhvati i prihode koji potiču od krivičnih dela za koje je propisana stroža kazna od mi-nimalne zatvorske (na primer, za koja je propisana mi-nimalna kazna duža od godinu dana, odnosno za koja je propisana minimalna kazna duža od šest meseci). Postoje i države koje polaze od koncepta da se pranje novca odnosi samo prihod stečen od krivičnih dela sa sastavljene liste krivičnih dela. Moguće su i kombinaci-je prethodnih pristupa (FATF, 2010, 3). Treba istaći da FATF upućuje na to da se u krug predikatnih krivičnih dela uključe sva teška krivična dela. Osim toga, i Direk-tiva EU iz 2005. o sprečavanju korišćenja fi nansijskog sistema za pranje novca i fi nansiranje terorizma,3 ističe potrebu uspostavljanja šireg opusa krivičnih dela čijim izvršenjem se ostvaruje prihod koji je predmet pranja novca, premda upućuje na teška krivična dela (član 3 (5) treće Direktive). Predlog četvrte Direktive, u krug predikatnih krivičnih dela, uključuje i poreska krivična dela.

Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfi skaciji

prihoda stečenih kriminalom i o fi nansiranju terorizma

(u daljem tekstu: Varšavska konvencija) usvojena je od

strane Saveta Evrope 2005. godine. Varšavska konven-

cija sadrži novije i savremenije standarde u borbi protiv

pranja novca i fi nansiranja terorizma. Jedna od njenih

tekovina je defi nisanje fi nansijsko–obaveštajne službe

(u daljem tekstu FOS). Inače, osnivanje FOS preporuče-

no je od strane FATF u okviru 40 preporuka. FOS pred-

stavlja nacionalni centar za traženje, primanje, analizu i

razmenu informacija o sumnjivim transakcijama i osta-

lih informacija u vezi sa pranjem novca i fi nansiranjem

terorizma. On mora imati blagovremeni, direktni ili

3 Direktivom se utvrđuju detaljna pravila o savesnosti klijenata, o povećanoj savesnosti visokorizičnih klijentata i savestnosti prilikom uspostavljanja poslovnih odnosa.

3/2013

57 indirektni pristup svim informacijama koje su potreb-

ne, uključujući i analizu prijava sumnjivih transakcija.

Konvencijom se predviđaju privremene mere koje FOS

mora preduzeti kada posumnja u legalnost transakcije,

a predviđena je i međunarodna saradnja između naci-

onalnih FOS.

3. FAZE PRANJA NOVCA

Cilj pranja novca nije makismiziranje profi ta, već je cilj pretvoriti što veću količinu „prljavog” novca, tj. novca stečenog kriminalom, u legalni novac. Drugim rečima, cilj je ostvariti što veću iskorišćenost tzv. „pr-ljavog” novca (Pedić, 2010, 619). Tako kriminalci imaju mogućnost da „prljav” novac koriste za vrlo raznovrsne legalne aktivnosti.

Osnovne faze pranja novca su: polaganje ili ulaganje (placement), prikrivanje ili raslojavanje (u upotrebi su i sledeći nazivi: mešanje, oplemenjivanje, pretresanje – layering) i integracija (integration). U prvoj fazi ileglano stečen novac, kako sam naziv kaže, polaže se na bankar-ski račun i tako ulazi u bankarski sistem. Ulaganje ne-zakonitog novca predstavlja se kao novac koji je legalno stečen, i to najčešće kao prihod ostvaren od fi ktivne kompanije koja ne obavlja nikakvu delatnost, već služi samo da se preko nje pere novac, odnosno preko nje se obavlja usitnjavanje većih suma novca u manje, kako bi se manji iznosi uložili i izbeglo prijavljivanje nadlež-nim državnim organima (Nacionalna strategija za bor-bu protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma, 2008, 1). Smatra se da je ovo najopasnija faza, posmatrano iz ugla kriminalaca jer postoji direktna veza s novcem. S druge strane, ova faza je izuzetno važna za otkrivanje prljavog novca (Cindori, 2007, 56). Dakle, u ovoj fazi je najlakše otkriti ko je vlasnik nezakonitog novca i oda-kle on potiče. Veliki iznosi novca mogu se „razbiti” na manje sume. Takođe, ukoliko se prihod sastoji od nov-čanica male denominacije, cilj je da se pretvore u nov-čanice veće denominacije, da se polože na bankarski račun, uloži u fi nansijske instrumente, kao i kupovinu ugovora o osiguranju. Moguće je i da se vrši konver-tovanje u drugu valutu (Schott, 2006, I–7). U ovoj fazi veliku ulogu mogu imati off –shore kompanije.4

U drugoj fazi se vrši niz transakcija koje imaju za cilj da prikriju pravo poreklo ilegalno stečenog novca i vla-sništvo nad takvim novcem. U toj fazi se novac može prenositi sa računa na račun, može se menjati valuta, ulagati u različite hartije od vrednosti, a često dolazi i

4 Off –shore kompanija je strana kompanija (pravno lice) koja ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovana (Zakon o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma, 2009, čl. 3(22/).

do prenosa sredstava u druge države. Polise osigura-nja se mogu unovčavati. Nakon toga, novac se ponovo može uložiti na bankarske račune, koristiti za kupovinu hartija od vrednosti, nekretnina i druge aktive.

Integracija je poslednja faza koja podrazumeva da je ilegalno stečen novac, konačno, ušao u legalne tokove i integrisao se u fi nansijski sistem. Ova faza je poznata i kao faza „sušenja” ili „centrifugiranja” (Cindori, 2007, 57). Koristi se za kupovinu nekretnina, dragocenosti, automobila, antikviteta, i sl. U fazi integracije, novac se često ulaže u kompanije koje imaju fi nansijskih proble-ma, s tim da one nastavljaju svoju delatnost nakon ula-ganja novca. Kada novac dođe do ove faze vrlo je teško utvrditi da je, zapravo, u pitanju „prljav” novac (Nacio-nalna strategija za borbu protiv pranja novca i fi nansi-ranja terorizma, 2008, 2). U praksi se navedene faze če-sto prepliću i ponekad ih je teško razlikovati, budući da je pranje novca vrlo kompleksan proces. Faze se mogu odvijati i u različitim državama (Schott, 2006, I–9).

Pranje novca podrazumeva korišćenje različitih me-toda. One se konstantno menjaju i mogu se razlikovati od države do države, zavisiti od stepena razvijenosti dr-žave, složenosti fi nansijskog sistema, propisa u oblasti sprečavanja pranja novca i saradnje između država i različitih organizacija (Schott, 2006, I–10). Krijumča-renje novca, konvertovanje u drugu valutu, kupovina osiguranja, međunarodna trgovina, manipulacije raču-nima, manipulacije hartijama od vrednosti, korišćenje off –shore centara, igre na sreću i sl., samo su neki od metoda pranja novca.

4. SISTEM ZASNOVAN NA PROCENI RIZIKA

Za uspešnu borbu protiv pranja novca veliki značaj imaju preventivne mere, među kojima izdvajamo i one koje se tiču analize i procene rizika. Sistem analize za-snovan na proceni rizika (risk-based system) je suprotan sistemu zasnovanom na pravilima (rule-based system). Sistem zasnovan na pravilima bio je u primeni od do-nošenja prve Direktive o sprečavanju pranja novca iz 1991. (Council Directive 91/308/EEC). Njegovu prime-nu predviđala je i Direktiva iz 2001. (Directive 2001/97/EC), dok Direktiva iz 2005. (Directive 2008/20/EC), polazi od sistema zasnovanog na riziku. Na poštovanje ovog principa apeluje i FATF (FATF, 2012, 11). Tako-đe, ovaj sistem prihvaćen je i u predlogu nove Direktive o sprečavanju pranja novca (European Commission, 2013), s tim što predlog nove Direktive dodatno nagla-šava značaj RBS. Da bi se RBS efi kasno primenjivao u praksi, nužna je koordinisana primena od strane nad-zornih organa i na nivou EU i na nacionalnom nivou.


3/2013

58 Sistem zasnovan na proceni rizika, osim procene rizika od pranja novca i fi nansiranja terorizma, „po-drazumeva i klasifi kaciju rizika, kao i njegovu materija-lizaciju u formi sumnjivih transakcija” (Cindori, 2013, 183). FATF poznaje tri faze u primeni sistema zasnova-nog na proceni rizika. To su: detekcija rizika, procena i razvoj strategije upravljanja rizikom i ublažavanje rizi-ka (Cindori, 2013, 184). Takođe, FATF poznaje i tri vr-ste rizika – nizak rizik, visok rizik i inovacije, kao što su tehnološke inovacije, kako bi se očuvala anonimnost. FATF predviđa i mehanizme koji se primenjuju za ana-lizu primenjenih procedura i donošenje odluke o nivou rizika. Procena rizika mora biti takva da se odnosi na svakog potrošača, proizvod i uslugu.

Procena zasnovana na riziku mora poći od analize svih relevantnih činjenica, odnosno pribavljenih in-formacija koje mogu upućivati na sumnjive transakcije pranja novca. Iako tzv. treća Direktiva iz 2005. ne daje defi niciju sumnjivih transakcija, u članu 20 propisano je da sve države članice treba da obrate posebnu pažnju na sve aktivnosti za koje posebno smatraju da će vero-vatno, zbog svoje prirode biti povezane sa pranjem nov-ca ili fi nansiranjem terorizma. Ovo se posebno odnosi na sve složene ili neuobičajene delove transakcija koje nemaju očiglednu ekonomsku i vidljivu zakonitu svr-hu. U Zakonu o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma Republike Srbije (u daljem tekstu: ZSPNFT) nalazimo sličnu odredbu o sumnjivim transkacijama u članu 29 a (na osnovu koje je obveznik dužan da obra-ti naročitu pažnju na rizik pranja novca i fi nansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koji omogućavaju anonimnost stranke) i članu 29 b koji govori o neuobičajenim transakcijama, tj. o transakcijama koje su složene i imaju neuobičajeno visok iznos – neuobičajeno se izvršavaju. Takođe, po-menuti član 29 b govori i o povezanosti transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odno-sno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim, odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim oso-binama stranke. Obveznici su dužni da utvrde osnov i svrhu ovakvih transakcija i da o tome sačine službenu belešku u pismenoj formi. Iz ovakve sadržine odredbi zakona, može se zaključiti da nije precizno defi nisan pojam sumnjive transakcije. Iako pomenuti zakon po-lazi od sistema zasnovanog na proceni rizika, istraži-vanja govore da se on neadekvatno sprovodi u praksi (Cindori, 2013, 200).

Sistem zasnovan na proceni rizika vrlo je važan za prijavljivanje sumnjivih transakcija nadležnim organi-ma. Iako je to u mnogim državama detaljno uređeno, u Srbiji je u članu 37 pomenutog zakona to urađeno na opšti način.

Efi kasna upotreba RBS sistema zahteva: detaljnu defi niciju sumnjivih transakcija, efi kasan nadzor, prija-vu sumnjivih transakcija ne samo od banaka, već i od nefi nansijskih subjekata, zbog činjenice da opasnost od pranja novca sve više dobija na značaju u ovom sektoru, obuku svih subjekata koji učestvuju u procesu spreča-vanja pranja novca i fi nansiranja terorizma (Cindori, 2013, 202).

5. PRANJE NOVCA I OSIGURANJE

Pranje novca najčešće se manifestuje preko ulaga-nja novca u banke (polaganjem na bankarske račune) i druge depozitne institucije. Ipak, na meti perača novca je i osiguranje, i to, u prvom redu životno osiguranje. Takođe, pranje novca može se vršiti i kupovinom ne-životnog osiguranja. Osetljivost osiguranja na pranje novca zavisi od više faktora. To su: složenost ugovora, distribucija, način plaćanja (na primer, gotovina ili sa računa na račun), ugovorno pravo (International Asso-ciation of Insurance Supervisors, 2004, 3).

Ključni razlozi atraktivnosti osiguranja za one koji žele da operu novac su: veličina premije koja se napla-ćuje zaključenjem ugovora, jednostavnost zaključenja ugovora o osiguranju, laka dostupnost osiguranja, ra-znovrsnost proizvoda osiguranja, tj. različite vrste ugo-vora (Financial Action Task Force, 2004, 15). Uostalom, osiguranje se često obavlja i kao prekogranična tran-sakcija. Korisnik osiguranja najčešće je osoba koja nije i ugovorna strana, odnosno strana koja je platila premije, što je dodatna pogodnost za one koji žele da nezakoni-to stečen novac prikažu kao zakonit. Česti su slučajevi promene korisnika osiguranja, pre nego što polisa osi-guranja bude dospela za isplatu osigurane sume, odno-sno pre nego što bude zahtevan otkup polise (Interna-tional Association of Insurance Supervisors, 2004, 4).

Postoje različiti modaliteti pranja novca u osigu-ranju. Osim toga, mogu se praviti razlike i po fazama (polaganje, prikrivanje ili mešanje i integracija). Pranje novca započinje fazom polaganja novca, što bi u slučaju osiguranja značilo kupovinu polisa osiguranja (bilo osi-guranja života, bilo neživotnog osiguranja). Osiguranje se često kupuje preko posrednika osiguranja (brokera) nad kojim osiguravač najčešće nema kontrolu (Financi-al Action Task Force, 2004, 15).

Životno osiguranje je postalo naročito popularno za tzv. perače novca zato što se, osim godišnjih premija, može uplatiti jednokratna premija (single premium), zato što se može podići velika količina novca, zato što osiguranje života daje mogućnost otkupa, matematič-ku rezervu i sl. Često se dešava da narko dileri kupuju polise osiguranja života novcem od prodaje narkoti-


3/2013

59 ka. Ubrzo nakon toga, zahtevaju otkup polise, a zatim dobijen novac od osiguravača ulažu dalje – u zemlji, a najčešće u inostranstvu kako bi zavarali trag pravom poreklu novca. Otkupi se dešavaju često, nezavisno što su manji od sume osiguranja koja bi bila isplaćena kada bi polisa dospela. Kriminalcima se to isplati jer znaju da novac koji nije opran manje vredi. To može da bude signal osiguravaču da je reč o pranju novca.

Osim toga, pored tzv. tradicionalnih vrsta ugovora o osiguranju života, prisutne su i nove vrste ugovora, koje su atraktivne tzv. peračima novca. Zbog izraženije i oštrije konkurencije na fi nansijskom tržištu, nastaju nove vrste tzv. hibridnih ugovora o osiguranju života, kao npr. ugovori osiguranja života vezani za investicio-nu jedinicu, koji imaju obeležja vrlo složenih fi nansijs-kih proizvoda i koji su naročito privlačni peračima nov-ca. Sa širenjem lepeze novih fi nansijskih mogućnosti za klijente (na primer, fi ksni i varijabilni prinosi), odnos-no sa novim vrstama ugovora o osiguranju, raste i broj klijenata (osiguranika) među kojima su i oni koji žele da „operu prljav novac.”

Osim ugovora o osiguranju vezanih za investicionu jedinicu, naročito pogodni za pranje novca su ugovori o osiguranju života na određeno vreme, mešovito osigu-ranje života i ugovori o osiguranju rente. Za dati „prljav novac” u formi premije, dobija se „opran” novac u for-mi osigurane sume, odnosno otkupne vrednosti (ako je zahtevan otkup), odnosno rente koja se može isplati-ti odmah ili odloženo u ratama (fi ksne ili varijabilne). Često se dešava da onaj ko kupuje polisu osiguranja nije osiguranik niti korisnik osiguranja. U lancu kupovi-ne polise često učestvuje veliki broj subjekata kako bi se prikrio trag o poreklu novca i osiguravač zavarao u pogledu prave namere kupovine polise osiguranja.

Mnogi ugovori o osiguranju života koji su zaključeni sa svrhom pranja novca, zaključeni su preko broke-ra (posrednika), ali i zastupnika u osiguranju. Tre-ba reći da su vrlo sumnjive transakcije u kojima se zaključivanje ugovora o osiguranju obavlja isključivo preko određenog (određenih) posrednika. Kako bi posrednici ostvarili što veću zaradu, stupaju u vezu sa kriminalcima, pa se može reći da predstavljaju onu najslabiju „kariku” koja dovodi do prevare osiguravača i istovremeno, pranja novca (National Money Launde-ring Strategy, 2007, 61). U jednom od slučajeva pranja novca otkrivenog u SAD, brokeri su novcem narko kla-na kupovali različite vrste polise osiguranja života. Poli-se su kupovane od osiguravača Eagle Star Life (National Money Laundering Strategy, 2007, 62). Istraga je otkrila da su mnoge polise plaćene novcem sa računa brokera na koje im je uplaćivana provizija. Praktično, brokeri su primali novac od klijenta iz Kolumbije, a novcem sa

svojih računa kupovali polise u ime klijenata (National Money Laundering Strategy, 2007, 62).

Kanali distribucije osiguranja su raznovrsni, pa do zaključenja ugovora može doći i putem Interneta, kao i preko trećeg lica (na primer, investicionih savetnika). Ipak, s druge strane posrednici i zastupnici u osiguranju mogu biti izuzetno važan mehanizam odbrane od pran-ja novca. Oni direktno dolaze u kontakt sa osobama koje žele da operu novac i zato su važan deo programa sprečavanja pranja novca. Treba istaći da i kada dođe do pranja novca preko posrednika, razlog ne mora da bude namera posrednika da kriminalcima pomogne u pran-ju novca. Moguće je da posrednik nije ni bio svestan da je pomogao kriminalcima u pranju novca. Takođe, moguće je da nije bio obučen i nije mogao da zna da je reč o transakciji pranja novca.

Do pranja novca može doći i kod neživotnog osi-guranja. U takvim slučajevima oni koji žele da operu novac, mogu ispostaviti osiguravaču lažne odštetne za-hteve, odnosno zahteve koji glase na mnogo veće iznose od realnih (stvarnih šteta). Praksa je zabeležila i sluča-jeve otkaza polise, a zatim uplate veće premije nego što je to potrebno kako bi se kasnije tražio povraćaj viška uz isplate tog viška nekoj trećoj osobi. Za pranje novca podobno je i podosiguranje. Budući da je kod podosi-guranja suma osiguranja manja od vrednosti osigurane stvari, kriminalac (osiguranik) može od osiguravača da zahteva da on (osiguranik) uplati potrebnu razliku u premiji, s tim da se suma osiguranja poveća.

Od pranja novca nije pošteđeno ni reosiguranje. Brojni su slučajevi pranja novca u reosiguranju. Tako, na primer moguće je da novac od kriminala, koji primi osiguravač na ime premija, bude jednim delom (iznad samopridržaja osiguravača) prenet na reosiguravača; mogu se osnovati lažni osiguravači kako bi deo novca bio prenet na reosiguravača; mogu se osnovati lažni reosiguravači (International Association of Insurance Supervisors, 2004, 4). Treba istaći da u reosiguranju ne postoji direktan odnos osiguranika i reosiguravača, pa je nemoguće da reosiguravač utvrdi identitet svakog osiguranika, odnosno korisnika osiguranja. Takvo obe-ležje ovog odnosa pogoduje kriminalcima. Direktan odnos postoji samo između osiguravača i reosiguravača.

Međunarodno udruženje supervizora osiguranja (IAIS) je objavilo listu indikatora koji mogu ukazati na transakcije koje imaju karakter sumnjivih, tj. transak-cije koje su deo procesa pranja novca. Navodimo neke od njih. Tako na primer, sumnju može izazvati situacija kada potencijalni osiguranik potiče iz vrlo udaljenog prodručja na kome posluju drugi osiguravači, a on zah-teva osiguranje od osiguravača iz nekog vrlo udaljenog mesta bez ikakvog valjanog razloga za to; osiguranje od rizika koji nisu uobičajeni za vrstu delatnosti kojom se


3/2013

60 bavi potencijalni osiguranik; uskraćivanje traženih in-formacija, odnosno odlaganje dostavljanja informacija relevantnih za zaključenje ugovora o osiguranju; pri-hvatanje nepovoljnih uslova osiguranja koji nisu u vezi sa zdravstvenim stanjem osiguranika ili godinama ži-vota; neuobičajeno učestalo plaćanje premija unapred; neobično visoke premije osiguranika, imajući u vidu njegova primanja; priliv sredstava preko računa nerezi-denata na račune brokera osiguranja; zahtev za osigura-njem koji nema nikakvu svrhu, odnosno situacija kada osiguranik ne želi da otkrije razlog za osiguranjem; rano otkazivanje ugovora o osiguranju; neobaveštava-nje osiguravača o promeni korisnika osiguranja; pro-mena korisnika i navođenje novog koji nije ni u kakvoj vezi sa osiguranikom; potencijalni osiguranik već ima više polisa osiguranja kod nekoliko drugih osiguravača; kupovina osiguranja sa velikom osiguranom sumom uz otkup polise nakon vrlo kratkog perioda; osigura-nik želi maksimalni iznos zajma po osnovu polise ubr-zo nakon zaključenja ugovora; osiguranik koristi mejl adresu van nadležnosti organa zvaničnog nadzora, a telefon koji je naveo za kontakt je isključen (Internatio-nal Association of Insurance Supervisors 2004, 27–28). Ovom spisku može se dodati da ono što izaziva sumnju da je reč o pranju novca jeste i traženje da se osigurana suma isplati u gotovini ili čekom, kao i situacije kada se premije plaćaju novčanicama u malim apoenima (Ra-dović, Aleksić, Petrović, Petrović, 2003, 125).

Sumnjive transakcije predstavljaju i slučajevi kada se osiguranik više interesuje za uslove otkaza ugovora, nego za korist koju pruža osiguranje. Zato su sumnjive jednokratne premije izuzetno velikog iznosa, otkazi po-lise ubrzo nakon zaključenja ugovora, uplate premija iz off –shore centara i sl.

Evropska komisija je u februaru 2013. objavila predlog nove Direktive o sprečavanju pranja novca, tzv. četvrte Direktive. Iz ugla osiguranja, ovaj predlog Direktive je vrlo značajan budući da uvažava specifi č-nosti sektora osiguranja, tj. njegov specifi čan profi l ri-zika. Važno je istaći da predlog sadrži RBS sistem na kome počiva i Direktiva iz 2005. Ipak, pored pohvala, predlogu nove direktive mogu se uputiti izvesne kriti-ke, u smislu da nije dato dovoljno razjašnjenje u vezi sa smernicama koje treba da razviju Evropska agenci-ja za razvoj bankarstva, Evropska agencija za nadzor osiguranja i penzijskih fondova i Evropska agencija za hartije od vrednosti i tržišta hartija od vrednosti, a koje se odnose na faktore rizika i mere koje treba preduzeti prilikom primene mera u vezi sa pojednostavljenom i detaljnom proverom savesnosti klijenata (Insurance Europe, 2013, 2).

Ukoliko bi se visokorizični klijenti opredelili da kupe nerizične proizvode osiguranja života, onda osiguravači

ne bi trebalo da preduzimaju mere detaljne provere sa-vesnosti klijenata. Pojednostavljena provera savesnosti klijenata vrši se ukoliko postoji nizak rizik od pranja novca. Ipak, predlog nove Direktive ukazuje na to da se pojednostavljena provera savesnosti klijenata vrši od slučaja do slučaja i to uzimajući u obzir odnos sa kup-cima i vrstu transakcije. Struka ukazuje da onda ne bi bilo razlika između pojednostavljene i detaljne provere savesnosti klijenata (Insurance Europe, 2013, 2).

Izvesne primedbe bi se mogle uputiti i kada je reč o proveri identiteta korisnika. Naime, poznato je da se korisnik može menjati više puta, a u nekim državama određivanje korisnika nije obavezno. Promena korisni-ka polise osiguranja može biti od značaja za otkrivan-je pranja novca jedino u slučaju nastanka osiguranog slučaja. Sumnju ne izaziva njegovo određivanje prili-kom zaključenja ugovora o osiguranju života, već samo ukoliko dođe do realizacije osiguranog slučaja. Zato se smatra da korisnika ne treba identifi kovati do momen-ta dok se ne izvrši isplata (Insurance Europe, 2013, 3). Još treba istaći da predlog nove Direktive sadrži odred-bu da će fi nansijske institucije država članica zahtevati proveru identiteta korisnika osiguranja života, kao i ko-risnika u drugim polisama povezanim sa investicijama, bilo da su određeni ili odredivi, u vreme isplate polise. Struka zamera što predlog Direktive ne sadrži defi ni-ciju korisnika polise osiguranja života, kao što je to u preporukama FATF. Ovo je važno jer u zavisnosti od okolnosti, značenje korisnika može biti različito. Kori-snik polise osiguranja života i drugih polisa vezanih za investiciju, je fi zičko ili pravno lice kome će osigurana suma biti isplaćena kada nastane osigurani slučaju (In-surance Europe, 2013, 4).

Pažnju zaslužuje i član 20 predloga Direktive gde se ukazuje da osiguravači treba da preduzmu određene razumne mere kako bi se utvrdilo da li je korisnik poli-se politički eksponirana osoba5, i to najkasnije u vreme isplate polise. Pitanje je: Koje su te razumne mere i od čega one zavise? Te razumne mere treba da odgovara-ju nivou rizika. Ovakva odredba koja se tiče posebno osiguranja je novina, budući da je ne sadrži Direktiva iz 2005.

Zanimljivo je da se predlog Direktive odnosi kada je reč o osiguravačima samo na one koji se bave osi-guranjem života, ali ne i na one koji nude druge vrste

5 Politički eksponirana osoba (funkcioner) je fi zičko lice koje obavlja ili mu je bilo povereno obavljanje važnih javnih funkcija, kao i članovi njihovih porodica ili lica koja su bila bliski srodnici tih lica za koja se zna da su bili bliski saradnici tih lica (Direktiva, 2005, iz čl. 3 (8)). Predlog nove Direktive daje širu defi niciju politički eksponirane osobe (predlog Direktive, 2013, čl. 3 (7 a, b)) i odnosi se i na pojedince iz zemlje (domestic politically exposed persons) koji obavljaju istaknute javne funkcije, pored onih iz inostranstva (foreign politically exposed persons).


3/2013

61 osiguranja. Smatra se da je opravdanje za to činjenica da je osiguranje manje izloženo riziku pranja novca (In-surance Europe, 2013, 1).

5.1. Primeri iz prakse

Zanimljiv slučaj iz prakse je kupovina polisa osigu-ranja života za veći broj stranih državljana. Posebno je interesantno i sumnjivo bilo to što je od osiguravača traženo da isplati osiguranu sumu jednaku visini upla-ćene premije. U slučaju otkaza polise, trebalo je novac vratiti na račune osiguranika u različitim jurisdikcija-ma (International Association of Insurance Supervisors 2004, 28).

Drugi zanimljiv slučaj pranja novca u osiguranju potiče iz 90–ih godina XX veka. U Velikoj Britaniji je osuđen zastupnik osiguranja za kršenje zakona i pra-nje novca. Sredstva u vrednosti od 1,5 miliona dolara su bila deponovana kod banke. Međutim, pranje nov-ca je otkriveno u tzv. drugoj fazi (prikrivanje) kada je novac sa bankarskog računa trebalo da se iskoristi za kupovinu polise osiguranja života. Zapravo, trebalo je platiti jednokratnu premiju. Budući da je zastupnik bio najproduktivniji – nagrađen je. To govori o činjenici da korumpirani zaposleni mogu ugroziti ugled osigurava-ča za koga rade (International Association of Insurance Supervisors 2004, 29).

Pranje novca od droge vršeno je kroz ulaganja nov-ca u osiguranje, tj. u off –shore kompaniju za osiguranje. Osiguravač je nudio polise osiguranja slične proizvodi-ma investicionih fondova. Prinos na takve investicione proizvode zavisio je od kretanja glavnih svetskih ber-zanskih indeksa. Perači novca su novac ulagali u ku-povinu polisa, da bi ubrzo nakon toga zahtevali otkup polise i plaćali penale za rano povlačenje sredstava. U ovom slulaju oprano je oko 29 miliona dolara.

U jednom slučaju osiguranik je platio 400.000 dola-ra na ime premije osiguranja života za kupovinu ugo-vora o osiguranju na period od 10 godina. Međutim, odbio je da dostavi podatke o poreklu tog novca, što je kod nadležnih organa izazvalo sumnju da je reč o pra-nju novca (International Association of Insurance Su-pervisors 2004, 29).

Praksa je puna primera promene korisnika osigu-ranja, i to više puta u toku trajanja osiguranja. Tako, osiguranik je zaključio ugovor o osiguranju života na 5 godina, uz obavezu osiguravača da mu se isplati 7 mi-liona dolara na ime osigurane sume. Međutim, tri me-seca nakon zaključenja ugovora promenjan je korisnik osiguranja. Drugi put korisnik osiguranja je promenjen dva meseca pre isteka osiguranja. Osiguravač je prijavio slučaj nadležnom organima. Utvrđeno je da je poslednji

korisnik bio funkcioner (politički eksponirana osoba – politically exposed person).

Kada je reč o neživotnom osiguranju, zanimljiv je slučaj kupovine pomorskog osiguranja imovine za nepostojeći prekookeanski brod. Kriminalac je platio veoma visoku premiju i podmitio posrednika kako bi bile, navodno, evidentirane štete i isplaćena naknada štete. Kako bi transakcija oslata neotkrivena, zahtev za naknadu štete bio je manji od uplaćene premije (FATF, 2004, 16). Ipak, slučaj je otkriven.

Pomenimo i slučaj pranja novca u osiguranju od autoodgovornosti. Naime, otkriveno je da je grupa kriminalaca zarađivala novac od krađe vozila u jednoj zemlji i namernog izazivanja saobraćajnih udesa u dru-goj zemlji. Kradeni su luksuzni automobili kojima su stavljane lažne tablice pre nego što bi automobili prešli granicu. Ugovor o osiguranju zaključen je u zemlji A. U zemlji B automobil bi imao saobraćajni udes, a zahtev za naknadu štete bi bio ispostavljen osiguravaču u ze-mlji gde je zaključen ugovor o osiguranju. Zemlja u ko-joj su se dešavali udesi nije izabrana slučajno, već zbog brzine isplate odštetnih zahteva. Ukupna šteta u ovom slučaju bila je oko 2,5 miliona dolara (FATF, 2004, 16).

6. REPUBLIKA SRBIJA

Donošenjem ZSPNFT 2009., Srbija je uskladila svoje propise sa međunarodnim, odnosno Direktivom EU iz 2005. Kao obveznici pomenutog zakona predviđena su i društva za osiguranje, društva za posredovanje u osi-

guranju, društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici

u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslova

životnog osiguranja (ZSPNFT, 2009, čl.4, tač. 6)

ZSPNFT u članu 8 predviđa niz radnji i mera koje

su obveznici dužni da preduzmu (utvrđivanje identite-

ta stranke i provera identiteta na osnovu dokumenata,

podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i

verodostojnih izvora; utvrđivanje identiteta stvarnog

vlasnika stranke i provera njegovog identiteta; pribav-

ljanje informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa i

transakcije; redovno praćenje poslovanja i proveravanje

usklađenosti aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog

odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja

stranke). Preduzimanje ovih radnji obavezuje i društva

za osiguranje, i to kada uspostavljaju odnos sa stran-

kom; pri vršenju transakcije u iznosu od 15.000 evra ili

više u dinarskoj protivvrednosti; kada u vezi sa stran-

kom ili transakcijom postoji osnovana sumnja da je reč

o pranju novca ili fi nansiranju terorizma i kada postoji

sumnja u istinitost i verodostojnost pribavljenih poda-

taka o stranci i stvarnom vlasniku. Društvo za osigura-

nje navedene radnje treba da sprovede pre uspostavlja-


3/2013

62 nja poslovnog odnosa sa strankom. Ipak, zakonom je

posebno određeno da kada je reč o poslovima životnog

osiguranja, provera identiteta korisnika polise može da

se izvrši nakon zaključenja ugovora o osiguranju, ali

najkasnije pre isplate po osnovu zaključenog ugovora

(ZSPNFT, 2009, čl. 10).

Član 12 ZSPNFT predviđa izuzetak od obaveze pre-

duzimanja radnje u vezi sa poznavanjem i praćenjem

stranke propisane članom 8 za društva za osiguranje,

društvo za posredovanje u osiguranju, društvo za zastu-

panje u osiguranju i zastupnika u osiguranju koji ima

dozvolu za obavljanje poslova životnog osiguranja u

slučaju zaključivanja ugovora životnog osiguranja kod

kojih pojedinačna rata premije ili više rata premije osi-

guranja, koje treba platiti u jednoj godini, ukupno ne

prelazi 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ili ako

plaćanja jednokratne premije ne prelaze iznos od 2.500

evra u dinarskoj protivvrednosti. Ipak, ako postoji

osnovana sumnja da se radi o pranju novca, prethod-

na odredba se neće primeniti. Pomenute odredbe su u

skladu sa članom 10 (5a) Direktive EU iz 2005.

Ulogu FOS u Srbiji ima Uprava za sprečavanje prana novca (u daljem tekstu: Uprava) koja predstavlja organ

uprave u sastavu Ministarstva fi nansija (ZSPNFT, 2009,

čl. 52). Uprava je i članica Egmont grupe od jula 2003.6

Između ostalog, Uprava organizuje stručne ispite u ko-

jima proverava znanja u oblasti sprečavanja pranja nov-

ca i fi nansiranja terorizma uopšte, ali i u specifi čnim

oblastima poslovanja u kojoj kandidat želi da ima licen-

cu. U 2010. godini održani su stručni istpiti: iz oblasti bankarstva, osiguranja, menjačkih poslova i brokersko-dilerskih poslova (Uprava za sprečavanje pranja novca,

2011a, 3).

Članom 56 ZSPNFT predviđeno je da Uprava može

privremeno da obustavi izvršenje transakcije ukoliko

postoji osnovana sumnja da se radi o pranju novca ili

fi nansiranju terorizma. Nalog za obustavljanje transak-

cije se izdaje u pismenoj formi, s tim što u hitnim slu-

čajevima direktor Uprave, odnosno lice koje on ovlasti,

može da izda usmeni nalog. Obustavljanje transakcije

može da traje najduže 72 sata. Ovo obustavljanje može

da se sprovede i na osnovu pismenog i obrazloženog

zahteva državnog organa strane države nadležnog za

sprečavanje i otkrivanje pranja novca i fi nansiranja te-

rorizma. Ovo je važan element međunarodne saradnje

i u cilju je efi kasnog otkrivanja pranja novca. Takođe,

ZSPNFT predviđeni su i drugi načini međunarodne sa-

radnje.

6 Egmont grupa je osnovana 1995. godine u Briselu (u palati princa Egmonda), i predstavlja glavni forum za rad fi nansijskih

obaveštajnih jedinica država članica u smislu njihovog mrežnog povezivanja.

Upravi se dostavljaju podaci o transakcijama, odno-

sno licima u pogledu kojih postoji osnovana sumnja da

je reč o pranju novca. Shodno izveštaju Uprave za 2011.

godinu, prijavljeno je bilo 2.570 sumnjivih transakcija,

od čega najviše od strane banaka, obveznika koji pru-

žaju usluge poštanskog saobraćaja i brokera (Uprava za

sprečavanje pranja novca, 2011a, 1). S druge strane, ne-

zavisno od toga da li su transakcije sumnjive, prijavlji-

vane su i gotovinske transakcije u vrednosti 15.000 evra

i više. U 2011. godini bilo je 259.866 takvih transakcija.

Kao nadzorni organ u osiguranju, Narodna banka

Srbije vrši i nadzor nad primenom ZSPNFT od strane

društava za osiguranje, društava za posredovanje u osi-

guranju, društava za zastupanje u osiguranju i zastupni-

ka u osiguranju koji imaju dozvolu za obavljanje poslo-

va životnog osiguranja. Ako postoji osnovana sumnja

da je reč o transakcijama koje se mogu okarakterisati

kao pranje novca i fi nansiranje terorizma, pored niza

drugih subjekata predviđenih članom 58 ZSPNFT,

Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak pred

Upravom. Takođe, za sektor osiguranja važan je i član

71 ZSPNFT, prema kome su organizator tržišta har-

tija od vrednosti, u smislu Zakona o tržištu kapitala i

Centralni registar, dužni da u pismenoj formi obaveste

Upravu, ako u vršenju poslova iz svog delokruga, otkri-

ju činjenice koje bi mogle biti u vezi sa pranjem novca i

fi nansiranjem terorizma.

Pranje novca u Republici Srbiji često se odvija uz us-

postavljanje kriminalnih veza sa zemljama u okruženju,

kao što su Bugarska, Rumunija, Crna Gora, Makedo-

nija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Novac „zarađen” od krivičnih dela (trgovina narkoticima, oružjem, falsi-

fi kovanje novca, krijumčarenje imigranata), a koji tre-ba da se „opere”, prenosi se u gotovini, i to često preko

sistema Vestern Union ili preko određenog kurira (Na-

cionalna strategija za borbu protiv pranja novca i fi nan-siranja terorizma, 2008, 8).

Kada je reč o indikatorima pranja novca u osigura-nju u Republici Srbiji, Uprava za sprečavanje novca je sastavila listu indikatora septembra 2011. U nastavku navodimo te indikatore: veoma visoke premije osigura-nja koje stranka uplaćuje godišnje ili paušalno; stranka uplaćuje velike iznose premija za više polisa osigura-nja, posebno u slučajevima kada su polise zaključene u kraćem periodu ili plaćane obveznicama stare devizne štednje; postoji sumnja da su polise osiguranja zaklju-čene na lažna imena, na imena drugih lica ili su prijav-ljene adrese lažne; isto lice je vlasnik većeg broja polisa kod različitih društava za osiguranje, posebno ako po-stoji i saznanje da su ugovori o osiguranju sklapani u kraćem periodu; vlasnik polise često vrši izmene ugo-vora o osiguranju zahtevajući polisu sa većom premi-jom ili da sa mesečnog plaćanja pređe na godišnje ili


3/2013

63 paušalno plaćanje premija; stranka otkazuje polise osi-guranja odmah po sticanju uslova za prevremen otkup, posebno kada se radi o polisi sa visokom premijom; pravna lica koja su vlasnici polisa osiguranja u ime za-poslenih radnika plaćaju neuobičajeno velike premije osiguranja ili otkazuju polise odmah po sticanju uslo-va za prevremen otkup polisa osiguranja; pravna lica kupuju polise životnog osiguranja za svoje zaposlene radnike, a broj zaposlenih je manji od broja kupljenih polisa; polise se izdaju i na lica koja nisu zaposlena u tom pravnom licu; stranka koja sklapa ugovor o osigu-ranju je lice koje ima lošu reputaciju, poznate su nje-ne nezakonite aktivnosti iz prošlosti ili je stranka lice koje se sa takvim licem može dovesti u vezu; ugovarač osiguranja ili osiguranik insistira na tajnosti transakci-je, odnosno, na tome da se iznos premije osiguranja ili suma osiguranja ne prijavi Upravi uprkos činjenici da je to zakonska obaveza osiguravača; klijent molbom ili podmićivanjem pokušava da ubedi službenika društva za osiguranje da protivno zakonu zastupa njegove in-terese; osiguranik kao korisnika u polisi navodi fi zičko lice sa kojim nije u srodstvu.

7. ZAKLJUČAK

Na udaru pranja novca je pored bankarstva, i osigu-ranje. Iz tog razloga u radu je posebna pažnja posvećena pranju novca u osiguranju.

Budući globalnog karaktera, pranje novca nužno iziskuje saradnju između zemalja kako bi se uspešno

stalo na put ovom problemu. Ipak, postoje i države koje nisu usvojile međunarodne standarde u borbi protiv pranja novca, te bi bilo jako poželjno da se to u budućnosti promeni.

O pranju novca postoji obimna međunarodna re-gulativa. Osim toga, kako bi borba protiv pranja novca bila efi kasnija, predlažu se i donose se novi propisi, kao što je i predlog nove Direktive o sprečavanju upotrebe fi nansijskog sistema za svrhu pranja novca i fi nansira-nja terorizma na nivou Evropske unije.

Veliki značaj u borbi protiv pranja novca ima pre-ventiva i to naročito sistem analize zasnovan na proceni rizika. Iako mnoge države svojim propisima predviđaju ovaj mehanizam, u praksi on ne funkcioniše uvek i ne sprovodi se, što je slučaj i u Srbiji, pa bi, u tom smislu, takvu praksu trebalo menjati. Efi kasan nadzor od stra-ne nadležnih organa takođe doprinosi boljoj prevenci-ji. Važno mesto u otkrivanju transakcija pranja novca i fi nansiranja terorizma pripada načelu „upoznaj svog klijenta”, pa bi u budućnosti trebalo raditi na njegovoj daljoj razradi. Pomenimo i neophodnost saradnje sa drugim državama i međunarodnim organizacijama na otkrivanju transakcija pranja novca i fi nansiranja te-rorizma koju treba treba produbljivati. Konačno, kada predlog nove Direktive o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma bude usvojen, neophodno je domaće zakonodavstvo uskladiti sa sadržinom nove Direktive kako bi se pratili najnoviji standardi borbe protiv pranja novca i fi nansiranja terorizma.


3/2013

64

SUMMARY

Money laundering in the process of globalization and liberalization has become a problem that requires cooperation between the countries, and also the adoption of measures for prevention not only at national, but also at the supranational level. Aft er reviewing the most important regulations relating to money laundering, the author explains the stages of money laundering – placement, layering and integration. In addition, author pays attention to the analysis of risk based system, as a very important mechanism in prevention and detection of money laundering. Th e central part of the paper deals with money laundering in insurance. Th e author explains the process of money laundering in the insurance and cites practical examples. At the end, attention is given to situation in Serbia and there is pointed out that even though law contains a good solutions about money laundering, unfortunately, in practice it is not implemented always. So, this practice should be changed. Author has used comparative and analytical research methods.

Key words: money laundering, insurance, risk–based system


Cindori, S. (2007). Sustav sprječavanja pranja novca, Fi-nancijska teorija i praksa, 31(1), 55–72.

Cindori, S. (2013). Money laundering: correlation betwe-en risk assesment and suspicious transactions, Finan-cial Th eory and Practice, 37(2), 181–206.

Council Directive 91/308/EEC of 10 June 1991 on

prevention of the use of the fi nancial system for the

purpose of money laundering, Offi cial Journal, L 166.

Directive 2010/78/EU of the European Parliament and of the Council of 24 November 2010 amending Directives 98/26/EC, 2002/87/EC, 2003/6/EC, 2003/41/EC, 2003/71/EC, 2004/39/EC, 2004/109/EC, 2005/60/EC, 2006/48/EC, 2006/49/EC and 2009/65/EC in respect of the powers of the European Supervisory Authority (European Banking Authority), the European Supervisory Authority (European Insurance and Occupational Pensions Authority) and the European Supervisory Authority (European Securities and Markets Authority), Offi cial Journal of the European

Union, L 331/120.

Directive 2009/110/EC of the European Parliament and of the Council of 16 September 2009 on the taking up, pursuit and prudential supervision of the business of electronic money institutions amending Directives 2005/60/EC and 2006/48/EC and repealing Directive 2000/46/EC, Offi cial Journal of the European Union, L

267/7.

Directive 2008/20/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2008 amending Directive 2005/60/EC on the prevention of the use of the fi nancial system for the purpose of money laundering and terrorist fi nancing, as regards the implementing powers conferred on the Commission, Offi cial Journal

of the European Union, L 76/46.

Directive 2007/64/EC of the European Parliament and of the Council of 13 November 2007 on payment services in the internal market amending Directives 97/7/EC, 2002/65/EC, 2005/60/EC and 2006/48/EC and repealing Directive 97/5/EC, Offi cial Journal of

the European, L 319/1.

Directive 2005/60/EC of the European Parliament and of the Council of 26 October 2005 on the prevention of the use of the fi nancial system for the purpose of money laundering and terrorist fi nancing, Offi cial

Journal of the European Union, L 309/15.

Directive 2001/97/EC of the European Parliament and of the Council of 4 December 2001 amending Council

Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ, PhDAssistant Professor, Faculty of Law, Kragujevac

Money laundering in insurance

UDC: 336.74:368Systematic scientifi c work

ARTICLES

3/2013

65

Money laundering in insurance

Directive 91/308/EEC on prevention of the use of the fi nancial system for the purpose of money laundering, Offi cial Journal, L 344.

Delić, N. (2006). Krivično delo pranja novca – međuna-rodni okviri i pozitivno pravna regulativa, u: Zajed-nički zločinački poduhvat u Rimskom statutu i juri-sprudenciji Tribunala (331–350). Tara: Udruženje za međunarodno krivično pravo.

European Commission. (2013). Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the prevention of the use of the fi nancial system for the purpose of money laundering and terrorist fi nancing, COM(2013) 45 fi nal, 2013/0025 (COD).

FATF. (2012). International standards on combating money launedring and the fi nancing of terrorism & proliferation – Th e FATF Recommendations, OECD, FATF: Paris.

FATF. (2010). FATF 40 Recommendations. FATF, OECD.

Financial Action Task Force. (2004). Financial Action Task Force on Money Laundering, Report on Money Laundering Typologies 2003–2004, FATF: Paris.

Fijat, Lj. (2008). Pranje novca, Bankarstvo, 3–4, 26–34.

Hopton, D. (2006). Money laundering: A Concise Guide for all Business, Gower Publishing Ltd: Hampshire.

Insurance Europe. (2013). Insurance Europe Position Paper on the proposal for the forth AML Directive, Insurance Europe aisbl: Brussels.

International Association of Insurance Supervisors. (2004). Guidance Paper on Anti–Money Laundering and Combating the Financing of Terrorism, IAIS: Amman.

Konvencija o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju pri-

hoda stečenih kriminalom, Službeni list SRJ – Među-narodni ugovori, br. 7/2002–3. (tzv. Strazburška kon-

vencija)

Nacionalna strategija za borbu protiv pranja novca i fi nan-siranja terorizma, Službeni glasnik RS, br. 89/08.

National Money Laundering Strategy, (2007). Dostupno na: http://www.treasury.gov/resource–center/terro-rist–illicit–inance/Documents/nmls.pdf, 5. 10. 2013.

Pedić, Ž. (2010). Nefi nansijski sektor i samostalne profe-sije u kontekstu sprječavanja pranja novca, Zbornik Pravnog fakulteta u Rijeci, 31(1), 617–642.

Pravilnik o metodologiji za izvršavanje poslova u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma, Službeni glasnik RS, br. 7/2010 i 41/2011.

Radović, Z., Aleksić, Ž., Petrović, Z., Petrović, T. (2003). Prevare u osiguranju, Glosarijum: Beograd.

Schott. P. A. (2006). Reference Guide to Anti–Mo-ney Laundering and Combating the Financing of Terorism,Washington: Th e World Bank & Th e Inter-national Monetary Fund.

Uprava za sprečavanje pranja novca (2011a). Godišnji

izveštaj o radu Uprave za sprečavanje pranja novca za

2011. godinu, Ministarstvo fi nansija, Uprava za spre-

čavanje pranja novca: Beograd.

Uprava za sprečavanje pranja novca (2011b). Lista indi-

katora za prepoznavanje sumnjivih transakcija za osi-

guravajuća društva, Ministarstvo fi nansija, Uprava za

sprečavanje pranja novca: Beograd.

Zakon o sprečavanju pranja novca i fi nansiranja terorizma, Službeni glasnik RS, br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010.

Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju,

traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kri-

minalom i o fi nansiranju terorizma, Službeni glasnik

RS – Međunarodni ugovori, br. 19/2009. (tzv. Varšav-

ska konvencija)

Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija pro-

tiv transnacionalnog organizovanog kriminala i do-

punskih protokola, Službeni list SRJ – Međunarodni

ugovori, br. 6/2001. (tzv. Palermo konvencija)

Zakon o ratifi kaciji Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, br. 14/1990. (tzv. Bečka konvencija)

3/2013

66

OBJEDINJENI PREDMETI od C–295/04 do C–298/04

Vincenzo Manfredi (C–295/04)vs

Lloyd Adriatico Assicurazioni SpA,

Antonio Cannito (C–296/04)vs

Fondaria Sai SpA,

Nicolo Tricarico (C–297/04),Pasqualina Murgolo (C–298/04)

vsAssitalia SpA

Presuda Evropskog suda od 13. jula 2006. godine

1. ČINJENIČNO STANJE KOJE JE DALO POVODA POKRETANJU POSTUPAKA PRED

EVROPSKIM SUDOM

Svojim odlukama od 8. septembra 1999. godine, 10. novembra 1999. godine i 3. februara 2000. godine, nadležni organ Republike Italije za zaštitu konkurencije – Autorita Garante della Concorenza e del Mercato (u daljem tekstu: AGCM) je pokrenuo postupak u vezi sa povredom prava konkurencije protiv nekoliko osigura-vajućih društava.

Postupak je pokrenut na osnovu Zakona br. 287/90 koji ovlašćuje AGCM da pokrene postupak u vezi sa dogovorima koje su osiguravajuća društva postigla u vezi sa zajedničkim nastupom u pogledu prodaje razli-čitih proizvoda, kao i u vezi sa razmenom informaci-ja. U konkretnom slučaju, AGCM je svoje postupanje bazirala na nedozvoljenoj razmeni informacija između konkurenata na tržištu. Naime, AGCM je utvrdila da je u periodu od 1994. do 1999. godine u Italiji, za ra-zliku od ostatka Evropske unije, zabeležen neuobičajen porast premija osiguranja kod obaveznog osiguranja od odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom motornih vozila. AGCM je sektorskom analizom trži-šta dodatno utvrdila da je tržište osiguranja od odgo-vornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom motornih vozila prilično zatvoreno. AGCM je prikupila obimnu dokumentaciju na osnovu koje je mogla da se dokaže intenzivna i veoma raširena razmena informacija izme-đu velikog broja osiguravajućih društava koja se bave pružanjem pomenute vrste osiguranja. Razmena in-formacija se odnosila na razmenu podataka pre svega u vezi sa cenama, popustima, prinosima, troškovima,

odnosno štetom prouzrokovanom u saobraćajnim ude-sima i troškovima distribucije.

U svojoj konačnoj odluci br. 8546 (1377) od 28. jula 2000. (objavljenoj u Službenom glasniku br. 30/2000 od 14. avgusta 2000.) AGCM je utvrdila da su osiguravaju-ća društva koja su bila obuhvaćena postupkom koji je AGCM vodila, zaključivala nedozvoljene sporazume u cilju razmene informacija na tržištu osiguranja. Nedo-zvoljeni sporazumi omogućili su osiguravajućim druš-tvima da koordinišu svoju poslovnu politiku i da na taj način, a na osnovu prethodnog dogovora, fi ksiraju cene (premije) u osiguranju od odgovornosti za štetu pro-uzrokovanu upotrebom motornih vozila, čineći to na način koji je doveo do značajnog porasta premija osigu-ranja koje nije bilo primereno tržišnim uslovima. Osi-guranicima u ovom slučaju nije ostavljena mogućnost izbora osiguravača. Odluka AGCM–a protiv koje su osiguravajuća društva pokrenula upravni spor potvrđe-na je od strane Upravnog suda regije Lacio (Tribunale amministrativo regionale per il Lazio), kao i od strane Državnog Saveta (Consiglio di Stato).

Osiguranici su pokrenuli postupke pred nadležnim organom kako bi ostvarili naknadu štete u postupku protiv osiguravajućih društava zbog neosnovanog po-većanja premije osiguranja koje su platili iz razloga što su osiguravajuća društva na nedozvoljen način razme-njivala informacije i na osnovu takve razmene faktič-ki postigli dogovor o visini premije osiguranja, što je AGCM utvrdila da predstavlja nedozvoljeno ponašanje.

U postupku koji je vođen protiv osiguravajućih dru-štava dokazano je da je prosečna premija osiguranja od odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom mo-tornih vozila bila 20% viša od premije koja bi se for-mirala da nije bilo nedopuštenog ponašanja osigura-vajućih društava i njihove orkestrirane prakse. Ovakvo postupanje osiguravajućih društava prozurokovano nji-hovim udruženim i zajedničkim delovanjem dovelo je do toga da su fi nalni korisnici usluga – osiguranici, bili oštećeni ovakvim ponašanjem i to iz dva razloga – bilo im je uskraćeno pravo na izbor, budući da su se osigu-ravajuća društva dogovorila oko premija.

Nacionalni sud je smatrao da ovakvo postupanje osiguravajućih društava ne samo da je bilo protivno članu 2 Zakona br. 287/90, već i članu 81 Ugovora o Evropskoj zajednici (u daljem tekstu: Ugovor) koji za-branjuje i proglašava ništavim sve zabranjene ugovore, odluke i orkestrirane prakse. Nacionalni sud je rezono-vao da navedeni član komunitarnog prava daje osnov svakom osiguraniku da se pozove na nevažnost bilo kakvog sporazuma koji se smatra zabranjenim po čla-nu 81 Ugovora, i po osnovu toga da zahteva naknadu

SUDSKA PRAKSA SUDOVA DRŽAVA ČLANICA EU I EVROPSKOG SUDA PRAVDE / COURT PRACTICE – PRACTICE OF THE EU MEMBER-STATES COURTS AND EUROPEAN COURT OF JUSTICE

3/2013

67

Objedinjeni predmeti od C–295/04 do C–298/04

štete u slučajevima kada se može dokazati uzročno–po-sledična veza između orkestrirane prakse koja se za-sniva na nedopuštenom ugovoru, dogovoru odnosno odluci, i štete koju je osiguranik pretrpeo usled takvog postupanja. Nacionalni sud se nije precizno izjašnjavao o roku u kom mogu da se podnesu zahtevi za nakna-du štete koji su regulisani italijanskim nacionalnim pravom, a čije odredbe su kompatibilne sa članom 81 Ugovora, niti je precizirao visinu naknade štete koja bi se odredila. Imajući u vidu kompleksnost svih okolno-sti, nacionalni sud Italije je odlučio da u objedinjenim postupcima po predmetima od C–295/04 do C–297/04 zastane sa daljim odlučivanjem obraćajući se Evrop-skom sudu za tumačenje u vezi sa određenim pitanjima čiji će pregled biti dat u ovom tekstu. Takođe, i u slučaju C–298/04 nacionalni sud Italije je odlučio da zastane sa daljim odlučivanjem obraćajući se Evropskom sudu za tumačenje u vezi sa istim pitanjima, kao i u postupcima u predmetima od C–295/04 do C–297/04, uz dodatno pitanje:

Da li se član 81 Ugovora može tumačiti tako da se njime prekludira primena nacionalnog propisa koje uređuje isto pravno pitanje na sličan način (da li se može prekludirati primena člana 33 Zakona br. 287/90) prema kome se zahtev za naknadu štete koja je proiste-kla iz povrede komunitarnog prava, odnosno nacional-nih propisa država članica, mora podneti od strane za-interesovanih lica koja imaju pravni interes pred sudom koji nije sud koji je uobičajeno nadležan za postupanje kod zahteva za naknadu štete slične vrednosti, čime dolazi do značajnog uvećanja troškova, ali i značajnog prologiranja u donošenju odluke povodom podnetog zahteva?

Na osnovu odluke Evropskog suda od 28. septembra 2004. sporovi od C–295/04 do C–298/04 su objedinjeni u cilju objedinjene rasprave i donošenja odluke.

2. PRVO PITANJE U SPOROVIMA OD C–295/04 DO C–298/04

Prvim pitanjem koje je upućeno Evopskom sudu, nacionalni sud je želeo da dobije tumačenje u pogledu sledećeg: Da li se ugovor, sporazum odnosno orkestri-rana praksa između osiguravajućih društava, koji imaju za predmet razmenu informacija, mogu smatrati uzro-kom povećanja premija osiguranja od odgovornosti za štetu prouzrokovanu upotrebom motornih vozila, i da li se to može smatrati povredom člana 81 Ugovora?

Evropski sud je istakao da se komunitarno pravo i nacionalno pravo država članica, u delu koji uređu-je oblast konkurencije, primenjuju paralelno. Sud je istakao da članovi 81 i 82 Ugovora proizvode direktno

dejstvo na odnose između pojedinaca i da ustanovlja-vaju pravila koja se tiču i pojedinaca, a koje nacionalni sudovi moraju da obezbede, te da jače pravno dejstvo komunitarnog prava zahteva da svako pravilo, odno-sno norma nacionalnog prava koje je u suprotnosti sa komunitarnim pravom prestane da se primenjuje, bez obzira da li je nacionalni propis usvojen pre donošenja konkretnog akta komunitarnog prava ili posle.1 Da bi se za određeni ugovor, sporazum ili orkestriranu praksu moglo reći da utiče na trgovinske odnose između drža-va članica, neophodno je sa određenim stepenom izve-snosti i na bazi objektivnih propisanih kriterijuma ili na osnovu objektivnog činjeničnog stanja, da oni mogu neposredno ili posredno, realno ili potencijalno uticati na trgovinske odnose između država članica, u smislu da mogu narušiti principe na kojima počiva jedinstve-no tržište Evropske zajednice, a takav uticaj ne sme biti zanemarljiv, o čemu je Sud već ranije davao svoje mi-šljenje u sporovima C–42/84 Remia and Others v Com-mission2 i C–306/96 Javico.3

Kako je predmetno relevantno tržište veoma oset-ljivo na pružanje usluga osiguranja od osiguravača iz drugih država članica, članovi nacionalnog cenovnog kartela mogu da zadrže svoje učešće na tržištu samo pod uslovom ako se odbrane od stranih konkurenata o čemu već postoji sudska praksa u sporovima Belasco and Others v Commission i British Sugar v Commission.

3. DRUGO PITANJE U SPOROVIMA OD C–295/04 DO C–297/04 I ODGOVOR NA

TREĆE PITANJE U SPORU C–298/04

Drugim pitanjem koje je uputio Evropskom sudu, nacionalni sud Italije je zamolio za tumačenje sledećeg: Može li se član 81 Ugovora tumačiti tako da se osigu-ranici mogu pozvati na ništavost ugovora, sporazuma odnosno orkestrirane prakse, što je pravna posledica postupanja suprotno članu 81, pod uslovom da se može dokazati uzročno-posledična veza između određenog ugovora, sporazuma, odnosno prakse i štete koja je na-stupila?

Evropski sud je u davanju tumačenja na postavlje-no pitanje najpre istakao da član 81, stav 2 Ugovora

1 Videti detaljnije sporove C–127/73 BRT and SABAM [1974] ECR 51, para 16; C–282/95 P Guerin Automobiles v Commission [1997] ECR I–1503, para 39; C–453/99 Courage and Crehan [2001] ECR I–6297, para 23; C–198/01 CIF [2003] ECR I–8055, para 48.

2 Videti detaljnije spor C–42/84 Remia and Others v Commission [1985] ECR 2545, para 22.

3 Videti detaljnije spor C–306/96 Javico [1998] ECR I–1983, para 16.

3/2013

68 propisuje da se svi ugovori, sporazumi i praksa koji su

suprotni članu 81 Ugovora smatraju ništavim, te tako

i nevažećim. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi, nače-

lo ništavosti predstavlja načelo na koje se može pozvati

svako treće lice koje ima pravni interes, pod uslovom

da su ispunjeni uslovi propisani članom 81, stav 1 Ugo-

vora i sve dok nisu ispunjeni uslovi za izuzetak od op-

šteg pravila koje propisuje član 81, stav 3 Ugovora, kao

u sporu C–10/69 Portelange.4 Kako Ugovor propisuje

apsolutnu ništavost, to praktično znači da takav ugovor,

sporazum odnosno orkestrirana praksa ne proizvode

pravno dejstvo između ugovornih strana, odnosno su-

bjekata na koje se konkretna praksa odnosi o čemu je

Sud ranije već doneo odluku u sporu C–22/71 Begue-

lin.5 Član 81, stav 1 Ugovora proizvodi neposredno dej-

stvo na odnose između subjekata i ustanovljava prava

čiju zaštitu su nacionalni sudovi dužni da obezbede. Iz

navedenog proizilazi pravo svakog subjekta da se oslo-

ni na pravnu posledicu koju propisuje član 81 Ugovora

te da pred nacionalnim sudom ostvaruje sva prava koja

proizilaze iz uvažavanja svih pravnih posledica ništavo-

sti, uključujući i pravo da zahteva naknadu štete.

4. DRUGO PITANJE U SPORU C–298/04

Nacionalni postupajući sud je želeo da dobije tu-

mačenje u vezi sa sledećim pitanjem: Da li se član 81

Ugovora ima tumačiti tako da ima jaču pravnu snagu

od člana 33, stav 2 Zakona br. 287/90 prema kome treća

lica moraju da pokrenu postupak u vezi sa povredom

komunitarnih pravila koja uređuju pravo konkurenci-

je, kao i nacionalnih propisa koji uređuju ovu oblast,

pred sudom koji nije sud koji je uobičajeno nadležan

za vođenje postupka za naknadu štete, čime dolazi do

značajnog uvećanja troškova i značajnog prolongiranja

postupka?

Evropski sud je zauzeo stav da u nedostatku ekspli-

citnih proceduralnih pravila komunitarnog prava, duž-

nost je zakonodavca u svakoj državi članici da propiše

detaljna pravila koja uređuju postupak ostvarivanja

ovakvog prava, obezbeđujući efi kasnost, ali ujedno i

garantovanje jednake pravne zaštite oštećenih širom

Evropske unije, kao da su zaštitu izvodili iz neposredne

primene člana 81.

4 Videti detaljnije spor C–10/69 Portelange [1969] ECR 309, para 10.

5 Videti detaljnije spor C–22/71 Beguelin [1971] ECR 949, para 29.

5. TREĆE PITANJE U SPOROVIMA OD C–295/04 DO C–297/04 I ODGOVOR NA ČETVRTO PITANJE U SPORU C–298/04

Nacionalni postupajući sud je želeo da dobije tuma-čenje u vezi sa pitanjem: Da li se član 81 Ugovora ima tumačiti tako da pomenuti član ima jaču pravnu sna-gu u odnosu na nacionalno zakonodavstvo u pogledu roka unutar koga se može isticati zahtev za naknadu štete koja je proistekla iz ugovora, sporazuma, odnosno orkestrirane prakse koji su protivni članu 81 Ugovora i da li taj rok počinje da teče od dana kada je zaključen sporni ugovor, odnosno sporazum, odnosno od dana od kada je ustanovljena praksa koja je suprotna članu 81 Ugovora?

Evropski sud je smatrao da u nedostatku eksplicit-nih proceduralnih pravila komunitarnog prava koja uređuju ovo pitanje, nacionalno zakonodavstvo svake države članice treba da uredi detaljna pravila i procedu-re kojima će se obezbediti zaštita prava koja neposred-no proizilaze iz komunitarnog prava, uz garantovanje efi kanosti vođenja sudskog postupka i jednak tretman unutar Evropske zajednice. Nacionalno pravilo prema kome rok zastarelosti počinje da teče računajući od dana zaključenja ugovora, odnosno od dana ustanovlje-nja orkestrirane prakse može dovesti do toga da prak-tično postane nemoguće ostvarivati pravo na naknadu štete, posebno u slučaju kada nacionalno zakonodav-stvo država članica propisuje kratke rokove zastarelosti. U slučajevima u kojima postoji kontinuirana povreda prava konkurencije ili ponovljena povreda prava kon-kurencije, može doći do toga da rok zastarelosti iste-kne čak i pre nego što prestane kontinuirana povreda prava konkurencije, u kojim slučajevima praktično po-staje nemoguće da subjekt koji je pretrpeo štetu zaista i ostvari pravo na naknadu štete. Dužnost je postupa-jućeg nacionalnog suda da utvrdi da li je ovo slučaj i u postupku koji se vodi pred italijanskim sudom.

Odgovor na treće pitanje u slučajevima C–295/04 do C–297/04, kao i na četvrto pitanje u slučaju C–298/04 je da u nedostatku eksplicitnih proceduralnih pravila, dužnost je zakonodavca konkretne države članice da propiše rok zastarelosti za pokretanje postupka za na-knadu štete po osnovu povrede člana 81 Ugovora, ali na način kojim će se obezbediti efi kasnost i obezbediti jedank tretman širom Evropske zajednice svih zainte-resovanih oštećenih koji žele da pokrenu postupak za naknadu štete koju su pretrpeli usled provrede prava konkurencije. Stoga, dužnost je postupajućeg nacional-nog suda da utvrdi da li rok zastarelosti za pokretanje postupaka za naknadu štete prouzrokovane povredom člana 81 Ugovora počinje da teče računajući od dana zaključenja zabranjenog ugovora, odnosno sporazuma,


3/2013

69 odnosno od dana ustanovljavanja nedozvoljene prakse, a posebno da pri tome vodi računa da se ovim ne pro-uzrokuje skraćenje roka zastarelosti kojim se onemo-gućava ili se značajno otežava oštećenom da ostvaruje svoje pravo pred sudom na efi kasan način i na način koji mu je obezbeđen pravilima komunitanog prava.

6. ČETVRTO PITANJE U SPOROVIMA OD C–295/04 DO C–297/04 I ODGOVOR NA PETO

PITANJE U SPORU C–298/04

Nacionalni sud je želeo da dobije tumačenje na pi-tanje: Da li se član 81 Ugovora ima tumačiti tako da nacionalni sudovi država članica mogu prilikom dono-šenja odluke u vezi sa zahtevom za kaznenu odštetu da priznaju zahtev čija visina nadmašuje visinu imovinske koristi koju su stekli subjekti koji su zaključili nedozvo-ljene ugovore, odnosno sporazume, odnosno koji su učestvovali u nedopuštenoj orkestriranoj praksi?

U skladu sa dosadašnjom praksom Evropski sud je bio stava da su nacionalni sudovi dužni da obezbede da pravila komunitarnog prava istinski zažive u prime-ni u državama članicama i da se kroz njihovu prime-nu obezbedi zaštita prava svih onih kojima se zaštita pruža relevantnim odredbama komunitarnog prava, o čemu je bilo reči u sporovima C–106/77 Simmenthal6 i C–213/89 Factortame and Others.7 Praktična primena člana 81 Ugovora bila bi dovedena u pitanje kada bi lici-ma, koja su pretrpela štetu ponašanjem koje je suprotno imperativnim odredbama člana 81 Ugovora, bilo uskra-ćeno pravo da zahtevaju naknadu štete koju su pretrpeli ugovorom, sporazumom ili praksom koji su ograničili ili onemogućili slobodu konkurencije na jedinstvenom tržištu. Postojanje ovakvog prava jača slobodu konku-rencije na jedinstvenom tržištu roba i usluga i ima za cilj da utiče na sprečavanje zaključenja ugovora, spora-zuma ili ustanovljavanja prakse kojima se ograničava sloboda konkurencije. Zahtevi za naknadu štete koji se podnose pred nacionalnim sudovima treba, izme-đu ostalog, da služe i očuvanju slobode konkurencije na tržištu. Što se tiče same odluke u pogledu podnetih zahteva za naknadu štete, odnosno u pogledu zahteva za eventualnu kaznenu naknadu, u odsustvu pravila komunitarnog prava koja ovo pitanje detaljnije uređu-ju, dužnost je zakonodavaca u svakoj državi članici da odrede kriterijume za određivanje visine zahteva za na-knadu štete, uz puno uvažavanje načela efi kasnosti i na-čela zaštite jednakog tretmana unutar Evropske unije.

6 Videti detaljnije spor C–106/77 Simmenthal [1978] ECR 629, para 16.

7 Videti detaljnije spor C–213/89 Factortame and Others [1990] ECR I–2433, para 19.

7. ODLUKA SUDA

Na osnovu svega gore navedenog Evropski sud je odlučio sledeće:

1. Ugovor, sporazum ili orkestrirana praksa koji su zaključeni ili ustanovljeni između osiguravajućih dru-štava, a koji se sastoje u međusobnoj razmeni informa-cija koja za posledicu može da ima povećanje premija osiguranja od odgovornosti za štetu prourokovanu upotrebom motornih vozila, plovila, mopeda i dr., i kojima se narušava sloboda konkurencije propisana nacionalnim pravom konkretne države članice, može predstavljati postupanje suprotno članu 81 Ugovora ukoliko, u skladu sa karakteristikama konkretnog na-cionalnog tržišta, postoji dovoljan stepen izvesnosti da takav ugovor, sporazum ili praksa mogu imati neposre-dan ili posredan, odnosno stvarni ili potencijalni uticaj na prodaju polisa osiguranja u konkretnoj državi člani-ci, te da takav uticaj nije beznačajan.

2. Član 81 Ugovora ima se tumačiti tako da svaki pojedinac ima pravo da se pozove na ništavost ugo-vora, sporazuma, odnosno orkestrirane prakse koji su suprotni navedenom članu Ugovora, pod uslovom da postoji uzročno-posledična veza između zaključenja ugovora, odnosno sporazuma, odnosno ustanovljava-nja nedopuštene orkestrirane prakse i štete koju je to lice pretrpelo a koja je nastala kao posledica konkret-nog ugovora, sporazuma, odnosno prakse. U nedostat-ku eksplicitnih proceduralnih pravila komunitarnog prava, nacionalno zakonodavstvo svake države članice dužno je da propiše detaljna pravila i procedure koje se odnose na ostvarivanje takvog prava, uključujući i pravila koja počivaju na konceptu „uzročno-posledične veze”, pod uslovom da ista počivanju na načelu efi ka-snosti i načelu obezbeđivanja jednakog tretmana širom Evropske zajednice.

3. U nedostatku eksplicitnih proceduralnih pravila komunitarnog prava, nacionalno zakonodavstvo sva-ke države članice je dužno da utvrdi nadležnost sudo-va pred kojima će se voditi postupci za naknadu štete koja je proistekla kao posledica kršenja odredbi komu-nitarnog prava koje uređuju pravo konkurencije, kao i da propiše detaljna pravila kojima se uređuje postupak ostvarivanja takvih prava, a sve ovo pod uslovom da te odredbe nisu manje povoljne u odnosu na odredbe koje propisuje domaće zakonodavstvo konkretne države čla-nice, kao i pod uslovom da domaći propisi ne onemo-gućavaju ostvarivanje prava na naknadu štete u slučaju provrede člana 81 Ugovora.

4. U nedostatku eksplicitnih proceduralnih pravila komunitarnog prava, nacionalno zakonodavstvo sva-ke države članice je dužno da uredi rok unutar koga se može ostvarivati pravo na naknadu štete koja je proiste-


3/2013

70 kla iz nedozvoljenog ugovora, odnosno sporazuma, od-nosno nedopuštene orkestrirane prakse kojima se krši član 81 Ugovora. Dužnost je domaćeg suda da utvrdi da li nacionalni propisi koji uređuju rokove unutar kojih se mogu podneti zahtevi za naknadu štete u slučaju za-ključenja ugovora, sporazuma, odnosno prakse suprot-ne članu 81 Ugovora, propisuju da se rok ima računati počev od dana zaključenja ugovora, odnosno spora-zuma, odnosno od dana ustanovljavanja orkestrirane prakse.

5. U nedostatku eksplicitnih proceduralnih pravila komunitarnog prava, nacionalno zakonodavstvo svake države članice dužno da je da propiše kriterijume na osnovu kojih će se određivati visina naknade štete koja je proistekla kao posledica zaključenja ugovora, odno-sno sporazuma, odnosno ustanovljavanja orkestrirane prakse kojima se krše obavezujuća pravila komunitar-nog prava, a određivanje visine naknade štete treba

da počiva na načelu efi kasnosti i načelu jednakog tre-tmana širom Evropske zajednice. U skladu sa načelom obezbeđivanja jednakog tretmana, moguće je u postup-cima koji se vode pred nacionalnim sudovima utvrditi pravo na specifi čnu naknadu, kao što je naknada štete ili kaznena naknada, na način sličan onome koji se za-sniva na odredbama komunitarnog prava koje uređuje slobodu konkurencije na tržištu EU. I na kraju, lice koje pretrpelo štetu zaključenjem ugovora odnosno spora-zuma ili orkestriranom praksom koje su suprotne nače-lu slobode konkurencije, ima pravo ne samo na nakna-du obične štete, već ima pravo i na naknadu izgubljene dobiti, kao i pravo na kamatu.

Prevela i priredila za prikaz:Mr Jelena Gazivoda, advokat,

e–mail: [email protected]


3/2013

71

NOVI PROIZVODI KOMPANIJE „ZURICH”

Kompanija za osiguranje „Zurich” namerava da po-jača svoje aktivnosti u oblasti biometrijskih proizvoda. Osiguranje od teških bolesti – kojih je na listi osigura-nja pedeset biće uključeno i u osiguranje od gubitka sposobnosti za obavljanje profesionalne delatnosti pod nazivom „Team”. Ovo osiguranje će imati relativno po-voljnu početnu visinu premije. Premije će biti utvrđiva-ne na godišnjem nivou. Osim kolektivnih osiguranja za srednja preduzeća, postoje slični proizvodi namenjeni pojedincima, a ove nove proizvode mogu da plasiraju i brokeri osiguranja.

Osim toga, na planu starosnog zbrinjavanja, „Zu-rich” proširuje ponudu polisa za ulaganje u investici-one fondove. Tako, na primer, proizvod „Vorsorgefl ex” predstavlja osiguranje rente sa jednokratnom uplatom, i prvenstveno je namenjen starijima. Sigurnost i raspo-loživost sredstava obezbeđeni su ulaganjem u dva fon-da. Proizvod „Balance” je namenjen starijim osobama sklonim sigurnim ulaganjima i to u fondove sa manjim udelom akcija i slabijim oscilacijama vrednosti. Inače, najveći deo prodaje odvija se preko Deutsche Bank i to 47%, preko agenata 24% i preko brokera osiguranja 18%. „Zurich” je obustavio prodaju klasičnog životnog osiguranja.

Izvor: http://www.versicherungsmagazin.de/index.

php;do=show/id=20933/alloc=195/site=vm, 30. 8. 2013.

STAROSNO ZBRINJAVANJE ZA GENERACIJU SREDNJE DOBI

U Berlinu je predstavljena studija „Generacija sred-nje dobi – životne situacije, nadanja i brige stanovnika između 30 i 59 godina.” Od ukupno 35 miliona stanov-nika ove starosne grupe odabrana je i anketirana repre-zentativna grupa od 1240 osoba.

Rezultati pokazuju da su anketirani pretežno zado-voljni ličnim i profesionalnim uslovima života. Njih 54% smatra da će u budućnosti njihova ekonomska si-tuacija biti slična sadašnjoj, a 19% da će biti i bolja. Ipak, pored bojazni za zdravstveno stanje, postoji i strah da u starosti neće imati željeni životni standard (55%), da zbog bolesti ili nezgode neće biti sposbni za rad (49%) ili da u sledećim godinama neće imati dovoljna prima-nja (41%).

U predstavljanju studije učestvovao je i dr Alexan-der Erdland, predsednik Udruženja nemačke ekonomi-je osiguranja (GDV), koji je rekao da uprkos postojanu

tih strahova, nema izražene svesti za sopstveno zbrinja-vanje; na primer, jedna trećina ispitanih je izjavila da želi da ide u prevremenu penziju čime bi postupili na sopstvenu štetu. Tri četvrtine anketiranih želi, doduše, da štedi za starost, ali ne uz veća sadašnja odricanja. Skoro niko ne želi dugoročno da planira ili ulaže: 60% anketiranih je izavilo da bi ulagali najduže na deset go-dina, što ne omogućava nikakvo sistematsko osiguranje za starost.

Žene i majke maloletne dece, pre svega, se intenziv-no brinu sa jedne strane za primanja u starosti (48% i 50%) i očekuju od države da u većoj meri prizna za pen-ziju vreme provedeno u vaspitanju i nezi (71 i 60 %). Ovo ipak odgovara jednoj ranijoj pretpostavci i očeki-vanjima od države. Ipak, sve su manje šanse za takve mere. Nadalje, 27% žena je navelo da je prevremeno prestalo da radi potpuno ili delimično (52%), a samo trećina želi u budućnosti da radi puno radno vreme. Gotovo polovina (45%) anketiranih muškaraca i žena je u podjednakoj meri izjavila da želi da živi u zajednici u kojoj bi muškarac radio puno radno vreme, a žena skra-ćeno kako bi vodila brigu o deci. Samo 18% anketiranih (16% na zapadu, a 29% na istoku zemlje) daje prednost ravnopravnosti u podeli poslova oko dece i u domaćin-stvu u slučaju punog radnog vremena oba partnera.

Kako kaže Erdland, jedan od navažnijih zaključaka za branšu jeste da savetodavna funkcija treba da ubudu-će zauzme još veću ulogu u obradi pitanja (prevencije) siromaštva u starosti i prevremenog odlaska u penziju. Erdland dalje predlaže mogućnosti za redovan celovit uvid u očekivana primanja u starosti kod sva tri sloja stanovništva, pošto sadašnje informacije daju samo fra-gmentarnu sliku i utiču na nedovoljnu svest o pretećoj oskudici u starosti. U tom pravcu Komisija EU pripre-ma projekat platformi na internetu koje bi pružale po-trebne informacije, na kome DGV aktivno sarađuje.

Izvor: http://www.versicherungsmagazin.de/index.php;do=show/id=20930/alloc=195/site=vm, 30. 8. 2013.

ZABRANA PROVIZIJE – SIGNALI IZ PARLAMENTA EU

Na Osmom savetovanju eksperata u Alpbahu, održa-nom 27–28. avgusta 2013., sa glavnom temom „Broker osiguranja – profesija sa ili bez budućnosti”, potpred-sednik Parlmenta EU, Otmar Karas, izneo je mišljenje da predviđeni propisi u vezi provizija koje brokeri neće smeti zaračunavati u prodaji tzv. PRIPs ne idu u prilog poštenom odnosu cena–usluga, rekavši da će se Parla-

OSIGURANJE U SVETU – VESTI / WORLD INSURANCE – NEWS

3/2013

72

Osiguranje u svetu – Vesti / World insurance – News

ment „suprotstaviti cunamiju regulative koja ide na te-

ret delatnosti prodaje. U oblasti fi nansijskih usluga, u

ovo vreme značajnih društvenih transformacija, postoji

velika potreba za odnosima poverenja, verodostojnosti

i ličnog kontakta; u tom smislu je u industriji osigura-

nja, uporkos svim tehničkim mogućnostima komu-

nikacije, upravo uloga brokera nezamenjiva.” Otmar

Karas, smatra Direktivu o posrednicima u osiguranju

(IMD II) predlogom na kome treba još raditi u svetlu

uloge unutrašnjeg tržišta EU, kao njenog realnog odgo-

vora na globalizaciju. Evropi treba zajednička regulati-

va sa dovoljnim prostorom za slobodno odlučivanje, ali

koji ne sme da ometa konkurenciju. Prema njegovim

rečima, trebalo bi posvetiti više pažnje nacionalnim za-

konodavstvima u cilju što manjeg dupliranja regulative.

Izvor: http://www.versicherungsjournal.at/markt–und–

politik/provisionsverbot–karas–gibt–entwarnung–12899.php,

2. 9. 2013.

„SAJBER” KRIMINAL SE NE MOŽE OSIGURATI

Nedavno je austrijska policija objavila nove statistič-ke podatke. Uočljiv je porast kriminala u oblasti inter-neta, ali, iako postoji, na primer mogućnost osiguranja od zloupotreba od strane zaposlenih, prema rečima direktora jedne od vodećih osiguravajućih austrijskih kompanija UNIQA Austrija, Hartwiga Lögera, nema naročito velike tražnje za tom vrstom osiguranja.

Interesantan je trend u krađi automobila: u odno-su na prvu polovinu godine, njihov broj se smanjio za 11%, uglavnom zahvaljujući ugradnji GPS čipa. Tako je na primer UNIQA ostvarila povrat od 75% ukrade-nih vozila, a 2015. godine bi trebala da stupi na snagu i Uredba EU o obaveznoj ugradnji čipa u nove modele automobila. Povećan je broj krađa plemenitih metala, pljačke prodajnih objekata sa tehničkom robom, kao i domaćinstava, a visine šteta su sve veće.

Izvor: http://derstandard.at/1376535266801/

Internetkriminalitaet–ist–nicht–versicherbar, 1. 9. 2013.

Izbor i prevod: Nela Bukoroviće–mail: [email protected]

3/2013

73

1) U vezi sa postojanjem nacionalnih zakona ili podzakonskih akata koji specijalno regulišu osigura-nje preko interneta

Molim da navedete da li u vašoj zemlji postoje pra-vila koja posebno regulišu poslovanje i ugovore preko interneta i da li se ta pravila primenjuju na sve ugovore (uključujući ugovore o osiguranju) ili na sve ugovore o fi nansijskim uslugama ili isključivo na ugovore o osi-guranju.

Glavni izvori pravnog regulisanja poslovanja za sve ugovore o fi nansijskim uslugama (izuzimajući lutrijske igre, igre u kazinima, kladioničke igre i igre na sreću na automatima), uključujući ugovore o osiguranju preko interneta su:

– Zakon o elektronskoj trgovini, Službeni glasnik RS, br. 41/2009,

– Zakon o elektronskom dokumentu, Službeni gla-snik RS, br. 51/2009,

– Zakon o elektronskom potpisu, Službeni glasnik RS, br. 135/2004,

– Zakon o zaštiti potrošača, Službeni glasnik RS, br. 73/2010,

– Podzakonski akti – pravilnici doneti na osnovu tih zakona.

Pored navedenih, na poslovanje društava za osigura-nje primenjuju se i:

– Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS, br. 55/2004, 70/2004, 61/2005, 101/2007, 107/2009, 99/2011 i 119/2012.

– Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, Služ-beni glasnik RS, br. 51/2009, 72/2011, 78/2011, 101/2011 i 93/2012.

– Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, Službeni list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/2000, Službeni glasnik RS, br. 73/2010.

– Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko–pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju, Službeni glasnik RS, br. 87/2011.

– Zakon o obligacionim odnosima, Službeni list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, Službeni list SRJ, br. 31/93.

– Ostali zakoni i podzakonski akti.

Zakonom o elektronskoj trgovini (čl. 9), Zakonom o elektronskom dokumentu (čl. 4, st. 3) i Zakonom o elek-tronskom potpisu (čl. 3) propisani su pravni poslovi na koje se ne primenjuju odredbe tih zakona u postupku za-ključenja ugovora. To su: pravni poslovi kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se usta-novljavaju druga stvarna prava na nepokretnosti, ugo-vori o utvrđivanju imovinskih odnosa bračnih drugova, ugovori o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost, ugovori o poklonu, ugovori nasled-nog prava, ugovori o doživotnom izdržavanju i drugi pravni poslovi za koje je propisana upotreba svojeručnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeručnog potpisa, i pravne radnje kao što su izjave u postupku za raspravljanje zaostavštine i formu zaveštanja.

2) U vezi sa zaključenjem ugovora o osiguranju preko interneta

Molim da ukratko opišete

– kako se kategorišu sukcesivni koraci (ponuda, pri-hvat ponude)

Zakon o elektronskoj trgovini u čl. 9 propisuje op-šte pravilo da se ponuda i prihvat ponude mogu dati elektronskim putem, odnosno u elektronskoj formi pri-likom zaključenja ugovora, kada se takvom ugovoru ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sači-njen u elektronskoj formi.

Osiguravač je dužan da, bez odlaganja, elektronskim putem, posebnom elektronskom porukom, potvrdi pri-jem elektronske poruke koja sadrži ponudu ili prihvat ponude za zaključenje ugovora.

Ugovorne strane, koje nisu potrošači, u međusob-nim ugovornim odnosima mogu izričito ugovoriti od-stupanje od prethodno navedenog pravila.

– trenutka kada je utvrđena saglasnost

Prema čl. 15 Zakona o elektronskoj trgovini, ugovor u elektronskoj formi smatra se zaključenim onog časa kada ponuđač primi elektronsku poruku koja sadrži izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ponuda i pri-hvat ponude, kao i druge izjave volje učinjene elektron-skim putem, smatraju se primljenim kada im lice kome su upućene može pristupiti.

IZ RADA UDRUŽENJA I DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE / ACTIVITIES OF THE ASSOCIATION AND INSURANCE COMPANIES

Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ

Odgovori na Upitnik AIDA: Osiguranje preko interneta (povodom XIV sve tskog kongresa u Rimu 29. 9. – 2. 10. 2014.)

3/2013

74

SLOBODAN JOVANOVIĆ

– pravila o pravu odustajanja ugovarača osiguranja

Prema čl. 31 Zako na o zaštiti potrošača, osiguravač je dužan da ugovaraču osiguranja preda obrazac za jed-nostrani raskid ugovora na daljinu u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, odnosno od dana obave-štavanja potrošača o sadržini ugovora ako je obaveštenje primio posle zaključenja ugovora o osiguranju. Ugovarač osiguranja to može da učini u pismenoj formi ili na traj-nom nosaču zapisa (trajnom medijumu). Kod elektron-ske trgovine, odnosno zaključenja ugovora o osiguranju preko interneta, osiguravač je dužan da ugovaraču osi-guranja omogući da, osim rask ida ugovora na navedeni način, ugovor može da raskine popunjavanjem i dostav-ljanjem obrasca o jednostranom raskidu na internet stra-nici osiguravača u elektronskom obliku. U tom slučaju osiguravač je dužan da ugovaraču osiguranja bez odla-ganja pošalje potvrdu o prijemu izjave o raskidu.

3) U vezi sa specijalnim informacijama ili upozo-renjima koji se moraju dati potencijalnom ugovaraču osiguranja prilikom zaključenja ugovora preko inter-neta

Razmislite o prekidu komunikacije: greška u izjavi, greške u prenosu i soft veru (pritiskanje pogrešnog ta-stera, klik na pogrešan okvir; elektronska poruka izgu-bljena na internetu ili soft ver ne može da šalje / prima poruke, itd.).

Osiguravač je dužan da potencijalnom ugovaraču, pre zaključenja ugovora o osiguranju, obezbedi na ja-san, razumljiv i nedvosmislen način podatke i obave-štenja o:

1) postupku koji se primenjuje kod zaključivanja ugovora;

2) ugovornim odredbama;3) opštim uslovima;4) jezicima na kojima ugovor može biti zaključen;5) kodeksima ponašanja i kako se ti kodeksi mogu

pregledati elektronskim putem.Osiguravač je dužan da potencijalnom ugovaraču,

pre zaključenja ugovora, obezbedi tehnička sredstva za prepoznavanje i ispravljanje pogrešnog unosa podataka u poruku pre njene predaje ili slanja.

Osiguravač je dužan da obezbedi da tekst ugovora i odredbe opštih uslova koje su sastavni deo ugovora zaključenih u elektronskoj formi budu dostupni kori-snicima usluga na način koji omogućava njihovo skla-dištenje, ponovno korišćenje i reprodukovanje.

4) U vezi sa specijalnom zaštitom osiguranika od prevara ili u vezi sa plaćanjem premije

Da li u vašem pravnom sistemu postoje specijalna pravila u vezi sa ovom vrstom zaštite?

Specijalna zaštita osiguranika od prevara osiguravača ostvaruje se putem nadzorne funkcije Narodne banke Sr-bije i opštim pravilima ugovora o osiguranju iz Zakona o obligacionim odnosima.

Opšta pravila u vezi sa plaćanjem veće ili manje pre-mije regulišu situacije kada posle zaključenja ugovora o osiguranju dolazi do povećanja ili smanjenja rizika, kao i kada se osigurani slučaj dogodi pre raskida ugovora ili postizanja sporazuma o povećanju premije.

Tako u slučaju povećanja rizika posle zaključenja ugo-vora, ako je povećanje rizika toliko da osiguravač ne bi zaključio ugovor da je takvo stanje postojalo u času nje-govog zaključenja, on može raskinuti ugovor. Međutim, ako je povećanje rizika toliko da bi osiguravač zaključio ugovor samo uz veću premiju da je takvo stanje postojalo u času zaključenja ugovora, on može ugovaraču osigu-ranja predložiti novu stopu premije. U tom slučaju, ako ugovarač osiguranja ne pristane na novu stopu premije u roku od četrnaest dana od prijema predloga nove stope, ugovor prestaje po samom zakonu.

Sledeće pravilo u vezi sa plaćanjem premije reguliše situaciju kada se osigurani slučaj dogodi pre nego što je osiguravač obavešten o povećanju rizika ili pošto je oba-vešten o povećanju rizika, ali pre nego što je ugovor ra-skinuo ili postigao sporazum sa ugovaračem osiguranja o povećanju premije. Tada se naknada smanjuje u sraz-meri između plaćenih premija i premija koje bi trebalo platiti prema povećanom riziku.

U slučaju kad se posle zaključenja ugovora o osigura-nju dogodilo smanjenje rizika, ugovarač osiguranja ima pravo da zahteva odgovarajuće smanjenje premije, ra-čunajući od dana kad je o smanjenju obavestio osigura-vača. Ako osiguravač ne pristane na smanjenje premije, ugovarač osiguranja može raskinuti ugovor.

Pored navedenih pravila, primenjuju se i opšta pravila obligacionog prava iz čl. 65 Zakona o obligacionim odno-sima kojim je propisano da ako jedna strana izazove za-bludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora, druga strana može zahtevati poništaj ugovora i onda kad zabluda nije bitna. Ugovarač osiguranja koji je zaključio ugovor pod prevarom ima pravo da zahteva naknadu pretrpljene šte-te. Takođe, prema čl. 210 ZOO ako je ugovarač platio pre-miju nekom licu a da to nema osnov u pravnom poslu ili zakonu, lice (osiguravač, agent ili posrednik u osiguranju) koje je primilo uplatu premije od ugovarača osiguranja ili osiguranika dužno je da mu je vrati, odnosno nadoknadi iznos koji je on uplatio na ime premije.

5) U vezi sa specijalnom ulogom posrednika u osi-guranju

Da li u vašem pravnom sistemu postoje specijalna pravila za posrednike kada posluju preko interneta?

3/2013

75 Primeri: zahtev registracije, obaveze informisanja, odgovornost za internet stranicu, zaštita ličnih podata-ka, itd.

Za poslovanje posrednika u osiguranju preko interne-ta, primenjuju se ista pravila u meri u kojoj ona očigled-no nemaju za predmet regulisanje poslovanja osigurava-ča. Sa druge strane, Zakonom o osiguranju propisane su određene obaveze društva za posredovanje koje je ono dužno da izvršava mimo obaveza propisanih za elektron-sku trgovinu.

Tako je društvo za posredovanje u osiguranju koje obavlja poslove posr edovanja (brokerske poslove u osi-guranju) u osiguranju na osnovu naloga osiguranika, dužno da osiguraniku pruži objašnjenja i savete o okol-nostima koje su od značaja za zaključenje ugovora o osi-guranju.

U izvršavanju obaveze objašnjavanja i savetovanja, društvo za posr edovanje u osiguranju dužno je naročito da:

1) izradi odgovarajuću analizu opasnosti i predloži odgo varajuće pokriće;

2) izradi procenu solventnosti društva za osiguranje, na osnovu poda taka o poslovanju tog društva;

3) posreduje, radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju sa d ruštvom za osiguranje koje, u odnosu na okolnosti pojedinog slučaja, osiguraniku nudi najpo-voljniju zaštitu;

4) obavesti društvo za osiguranje o osiguranikovoj nameri da zakl juči ugovor o osiguranju i da osigurani-ku ponudi uslove osiguranja i upozna ga sa pravilima za izračunavanje premije;

5) proveri sadržinu polise osiguranja;

6) p onudi pomoć osiguraniku za vreme trajanja ugo-vora o osig uranju, pre i posle nastupanja osiguranog slu-čaja, a naročito da vodi računa o tome da osiguranik u utvrđenim rokovima izvrši radnje koje su od značaja za očuvanje, odnosno ostvarivanje prava iz ugovora o osi-guranju;

7) prati izvršavanje ugovora o osiguranju koji je osi-guranik zakl jučio uz njegovo posredovanje;

8) izradi predlog za izmenu zaključenog ugovora o osiguranju, radi veće sigurnosti osiguranika.

Uslov registracije posrednika u osiguranju ostvaruje se dobijanjem dozvole za rad društva za posredovanje od Narodne banke Srbije i njegovom registracijom u Agenci-ji za privredne registre, dok je zaštita ličnih podataka za sve korisnike fi nansijskih usluga regulisana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008.

N.B. Odgovori u ovom Upitniku su dati prema stan-ju pozitivnih propisa Republike Srbije na dan 6. 6. 2013. godine.

Odgovori na Upitnik AIDA: Osiguranje preko interneta

3/2013

76

Apstrakt

Društva za osiguranje sastavljaju fi nansijske i godiš-nje izveštaje o poslovanju, u skladu s propisima. Analiza ovih izveštaja i podataka obuhvata strukturu portfelja, ažurnost u rešavanju i isplati šteta i dobitak odnosno gubitak, a zbog specifi čnosti delatnosti osiguranja ana-liziraju se racio brojevi i tehnički rezultat kao dodatni pokazatelji karakteristični za osiguranje. U radu su pri-kazani ostvareni rezultati poslovanja svih društava za osiguranje u Republici Srbiji u 2012. godini na osnovu kojih se ocenjuje uspešnost poslovanja delatnosti osi-guranja u celini.

Ključne reči: premija, štete, rezultati poslovanja, teh-nički rezultat, racio brojevi, dobitak

1. UVOD

Posle dužeg povećanja proizvodnje u Republici Srbi-ji koje je karakterisalo period od 2001. do 2008. godine nastupio je period usporavanja, a zatim i opadanja pri-vrednih aktivnosti. Nakon prilično nepovoljnih kreta-nja u 2009. kada se bruto društveni proizvod (u daljem tekstu: BDP) smanjio za 3,5%, u naredne dve godine došlo je do blagog oporavka privrednih aktivnosti. U 2010. BDP je porastao za 1,0% a u 2011. godini za 1,6%. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku u 2012. godini ostvaren je pad od 1,9% (Republički zavod za statistiku, 2012, 1). Posmatrano po aktivnostima, naj-veći rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija, stručne, naučne, inovaci-one i tehničke delatnosti, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, a najveći pad u sektoru poljoprivre-de, šumarstva i ribarstva, ostale uslužne delatnosti i sek-toru usluga smeštaja i ishrane.

Zabeležen je rast indeksa potrošačkih cena od 107,8 prema 111,0 u 2011. godini i 106,5 u 2010. godini.

Infl acija decembra tekuće prema decembru pret-hodne godine porasla je za 13,0% prema 7,0% u 2011. odnosno 10,3% u 2010. godini.

Broj zaposlenih manji je za 1,1% u odnosu na sma-njenje od 2,8% u 2011. godini i 4,9% u 2010. godini. U isto vreme indeks prosečnih zarada bez doprinosa nominalno je iznosio 109,3 prema 111,2 u 2011. godi-ni i 107,6 u 2010., a realno 101,4 prema 100,2 odnosno 100,7.

Prema Anketi o radnoj snazi aprila 2012. broj neza-poslenih se povećao na 25,5% sa 22,2% u 2011. godini i 19,2% koliko je iznosio u aprilu 2010. godine.

Među značajnije karakteristike delatnosti osiguranja u 2011. godini spada izmena zakonske i podzakonske regulative:

1. Izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije1 (iz-među ostalog) u cilju daljeg unapređenja njene pru-dencione i kontrolne funkcije formirana je Uprava za nadzor nad fi nansijskim institucijama. Utvrđeno je da propise iz oblasti nadzora donosi i izdavanje i oduzi-manje dozvola vrši Izvršni odbor Narodne banke Srbije na predlog Uprave za nadzor nad fi nansijskim institu-cijama.

2. Izmenom Zakona o osiguranju2 produžen je rok za razdvajanje kompozitnih društava koja obavljaju po-slove životnog i neživotnog osiguranja do 31.12.2013. godine;

3. Izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u sa-obraćaju3 pomeren je početak primene najniže sume osiguranja na koje može biti ugovoreno obavezno osi-guranje od auto odgovornosti na 13.10.2014. godine;

4. Ustavni sud Republike Srbije na sednici održanoj 20.12.2012. godine doneo je Odluku kojom je utvrdio da stav 2 člana 26 Zakona o obaveznom osiguranju u

1 Službeni glasnik RS, broj 72/03,55/04,85/05–dr. zakon, 44/10,76/12 i 106/12.

2 Službeni glasnik RS, broj 55/04, 70/04, 61/05, 85/05,101/07, 63/09 Odluka US, 107/09, 99/11 i 119/12.

3 Službeni glasnik RS, broj 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 Odluka Ustavnog suda. E–mail: [email protected].


Dr Milan CEROVIĆ*

Tržište osiguranja Republike Srbije u 2012. godini

UDK: 368:339.13Primljen: 16. 9. 2013.Prihvaćen: 18. 9. 2013.Informativni prilog

3/2013

77 saobraćaju nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Sr-bije. Na osnovu člana 168 stava 3 Ustava, ova odredba zakona prestala je da se primenjuje danom objavljivanja ove Odluke, tj. od 23.01.2013. godine.4

5. Izmenama Odluke o bližim kriterijumima i na-činu obračunavanja matematičke rezerve i rezerve za učešće u dobiti5 produžen je rok do 31.12.2013. godine do kada su društva za osiguranje obavezna da prime-njuju najvišu propisanu kamatnu stopu na sve ugovo-re o životnom osiguranju u stranoj valuti uključujući i ugovore s valutnom klauzulom;

6. Doneta je nova Odluka o pojedinim oblicima deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi i najvišim iznosima pojedinih deponovanja i ulaganja garantne rezerve društava za osiguranje.6 U cilju usa-glašavanja sa Zakonom o tržištu kapitala propisani su oblici, kao i kvalitativni uslovi za plasman sredstava tehničkih rezervi, uključujući i municipalne obveznice, a radi daljeg usaglašavanja sa evropskom regulativom i unapređenja investicionog procesa društava za osi-guranje, utvrđena je obaveza društva za osiguranje da plasira sredstva za pokriće tehničkih rezervi i garantne rezerve u skladu s principom prudentnosti, vodeći ra-čuna o profi lu rizika i limitima tolerancije rizika, kao i obaveza da donese strategiju i politiku za upravljanje rizicima plasmana sredstava.

Napomena: Uporedni podaci premije osiguranja, li-kvidiranih i rezervisanih šteta, dobitak i gubitak po go-dinama prikazani su u evrima po srednjem kursu NBS krajem svake godine (2012=113,7183; 2011=104,6409; 2010=105,4982 i 2009=95,8888), a podaci u tabelama, kao i njihov komentar, po kursu navedenom u svakoj tabeli.

2. UČESNICI NA TRŽIŠTU OSIGURANJA

U 2012. na tržištu osiguranja radilo je 28 akcionar-skih društava, kao i u prethodnoj 2011. godini – 24 društva za osiguranje i četiri društva za reosiguranje.

Poslove neživotnih vrsta osiguranja obavljalo je je-danaest društava, osiguranje života – sedam, a osigura-nje životnih i neživotnih osiguranja (kompozitna druš-tva) – šest društava.

Prema strukturi vlasništva kapitala, sedam akcio-narskih društava je u domaćem vlasništvu od kojih su dva u većinskom vlasništvu države. U stranom vlasniš-tvu je 21 društvo od kojih su tri društva za reosiguranje.

4 Službeni glasnik RS, broj 7/13.5 Službeni glasnik RS, broj 7/10, 93/11 i 87/12.6 Službeni glasnik RS, broj 87/12.

U društvima za osiguranje i društvima za reosigura-nje radilo je 11.376 lica u odnosu na 11.208 u 2011. go-dini i 11.025 lica u 2010. godini (Agencija za privredne registre, 2012, 8). Pored zaposlenih lica u društvima za osiguranje, poslove osiguranja obavljali su i drugi uče-snici na tržištu, 19 banaka kao i u prethodnoj godini, 84 pravna lica (društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju) u odnosu na 79 u 2011. godini, 105 zastupnika u osiguranju (fi zičkih lica preduzetnika) u odnosu na109 u 2011. godini i 14.023 fi zičkih lica koja su imala ovlašćenje za poslove zastu-panja, odnosno posredovanja u osiguranju u odnosu na 13.363 u 2011. godini.

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju omo-gućava da prodaju polisa osiguranja od autoodgovor-nosti, pored lica predviđenih Zakonom o osiguranju, mogu obavljati i pravna lica koja u skladu sa propisi-ma o bezbednosti saobraćaja na putevima vrše tehnički pregled motornih vozila. Prodaja polisa autoodgovor-nosti od strane tehničkih pregleda ne smatra se poslovi-ma zastupanja u osiguranju u smislu Zakona o osigura-nju, ali tu prodaju mogu vršiti samo zaposlena lica kod tehničkih pregleda, koja imaju ovlašćenje za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju izdato od Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS). Pored akcionar-skih društava i tehničkih pregleda, prodaju ovih osigu-ranja vrše i drugi učesnici na tržištu.

3. PREMIJA OSIGURANJA

Blag oporavak privredne aktivnosti u 2010. i 2011. a zatim pad u 2012. godini, nedovoljno razvijeno tržište i pooštravanje domaćih i međunarodnih rizika poslova-nja nepovoljno su se odrazili i na delatnost osiguranja u Republici Srbiji, što je uticalo na visinu premije, struk-turu portfelja i druge pokazatelje poslovanja društava za osiguranje i društava za reosiguranje.7 Visina, obim i struktura ostvarene premije osiguranja uslovljena je i nizom faktora, među kojima najznačajnije mesto zau-zima uticaj svetske ekonomske krize što se u značajnoj meri odražava na stepen privredne aktivnosti, iskori-šćenost privrednih kapaciteta, društveno–ekonomske i političke prilike, kretanje zaposlenosti, životnog stan-darda i drugih društvenih aktivnosti.

Ukupna bruto premija osiguranja manja je za 7,2 miliona evra, odnosno 1,3% u odnosu na povećanje od 12,0 miliona evra, odnosno 2,2% u 2011. godini i smanjenje za 22,3 miliona evra, odnosno 4,0% koje je zabeleženo u 2010. godini.

7 Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast BDP u 2010. iznosio je 1,0% a 2011. godine 1,6%.


3/2013

78

Premija neživotnih osiguranja manja je za 16,0 mili-ona, evra odnosno 3,5% u odnosu na povećanje od 5,1 milion evra, odnosno 1,1% u 2011. godine i pad od 29,0 miliona evra, odnosno 6,1% u 2010. godini.

Premija životnih osiguranja povećana je za 8,8 mili-ona evra ili 9,2% u odnosu na povećanje od 6,9 miliona evra ili 7,7% u 2011. i 6,5 miliona evra ili 7,9% koliko je iznosilo u 2010. godini.8

Učešće premije neživotnih osiguranja u ukupno ostvarenoj premiji karakteriše postepen pad, sa 85,3% u 2009. godini, preko 83,5% u 2010. i 82,6% u 2011. go-dini, na 80,7% u 2012. godini. U isto vreme povećavalo se učešće premije životnih osiguranja sa 14,7% u 2009. godini, preko 16,5% u 2010. i 17,4% u 2011. godini, na 19,3% koliko je zabeleženo u 2012. godini.

Posmatrano po vrstama osiguranja, najveće učešće u ukupnoj bruto premiji, ali sa tendencijom pada, beleži

8 Posmatrano u dinarima ukupna premija je povećana za 7,2%, kao rezultat osetnijeg povećanja premije životnih osiguranja za 18,6% i znatno nižeg povećanja premije neživotnih osiguranja za 4,8%.

obavezno osiguranje od autoodgovornosti, i to 31,8% u odnosu na 32,6% u 2011. i 33,3% u 2010. godini.9 Drugo mesto zauzimaju životna osiguranja 19,3% u odnosu na 17,4% (2011), odnosno 16,5% (2010), ostala osiguranja imovine 14,5% u odnosu na 14,4% (2011), odnosno 13,7% (2010), auto kasko 11,3% u odnosu na 12,5% (2011), od-nosno 13,5% (2010), osiguranje imovine od opasnosti po-žara 7,7% u odnosu na 7,7% (2011) odnosno 8,4% (2010) i osiguranje nezgode 6,4% u odnosu na 6,8% (2011), odno-sno 6,2% (2010), a sve ostale vrste neživotnog osiguranja 8,4% u odnosu na 8,6% u 2011., odnosno 8,4% u 2010. go-dini. Karaktrističan je pad učešća premije motornih vozila (auto kasko i autoodgovornost) sa 46,8% u 2010., preko 45,2% u 2011. na 42,7% u 2012. godini.

Od 436,2 miliona evra premije svih vrsta neživotnih osiguranja, na osiguranje motornih vozila (auto kasko i autoodgovornost) odnosi se 230,9 prema 247,4 u 2011. i 250,5 miliona evra u 2010., što je činilo 52,9% u odnosu

9 U 2009. godini učešće osiguranja od autoodgovornosti iznosilo je 39,9%.

Šifra Vrsta osiguranjaIznos u evrima Učešće

2012Index

2011=1002011 2012

01 Osiguranje od posledica nezgode 37.023.802 34.653.103 6,4% 93,6

02 Dobrovoljno zdravstveno osiguranje 9.286.656 9.525.204 1,8% 102,6

03 Osiguranje motornih vozila 68.590.331 60.921.795 11,3% 88,8

04 Osiguranje šinskih vozila 1.564.857 1.302.658 0,2% 83,2

05 Osiguranje vazduhoplova 1.186.209 1.166.189 0,2% 98,3

06 Osiguranje plovnih objekata 981.347 841.008 0,2% 85,7

07 Osiguranje robe u prevozu 7.476.828 6.996.473 1,3% 93,6

08 Imovina od požara i dr. opasnosti 42.083.851 41.435.996 7,7% 98,5

09 Ostala osiguranja imovine 78.659.874 78.519.306 14,5% 99,8

10 Autoodgovornost 178.801.683 170.001.539 31,5% 95,1

11 Odgovornost vazduhoplova 2.476.632 3.577.885 0,7% 144,5

12 Odgovornost plovnih objekata 128.420 117.624 0,0% 91,6

13 Opšta odgovornost 10.065.500 10.020.533 1,9% 99,6

14 Osiguranje kredita 930.573 790.497 0,1% 84,9

15 Osiguranje jemstva 738.048 731.835 0,1% 99,2

16 Osiguranje fi nansijskih gubitaka 1.363.329 4.548.802 0,8% 333,7

17 Osiguranje troškova pravne zaštite 89.172 83.135 0,0% 93,2

18 Osiguranje pomoći na putu 10.763.334 10.991.890 2,0% 102,1

19 Drugo neživotno osiguranje 15.137 13.094 0,0% 86,5

I NEŽIVOTNA OSIGURANJA 452.225.583 436.238.565 80,7% 96,5

20 Osiguranje života 83.105.363 90.634.181 16,8% 109,1

21 Rentno osiguranje 4.739.437 4.672.722 0,9% 98,6

22 Dopunsko uz osig. života 7.286.367 8.183.476 1,5% 112,3

23 Dopbrovoljno penzijsko osiguranje 0 0 0,0% 0,0

24 Ostale vrste životnog osiguranja 364.055 761.971 0,1% 209,3

II ŽIVOTNA OSIGURANJA 95.495.222 104.252.350 19,3% 109,2

III UKUPNO (I+II) 547.720.805 540.490.915 100,0% 98,7

Izvor: Narodna banka Srbije, Sektor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja.

Tabela 1: Bruto premija osiguranja u evrima po srednjem kursu NBS 31. decembra 2011. i 2012. godine

MILAN CEROVIĆ

3/2013

79 na 54,7% u 2011. i 56,0% u 2010. godini.10 Drugo mesto sa 18,0% prema 17,4% u 2011. i 13,7% u 2010. zauzimaju ostala osiguranja imovine, zatim 9,5% u odnosu na 9,3% u 2011. i 8,4% u 2010., osiguranje imovine od požara i nekih drugih opasnosti i 7,9% u odnosu na 8,2% u 2011. i 6,2% u 2010., osiguranje lica od posledica nezgode, što zajedno sa osiguranjem motornih vozila iznosi 385,5 miliona evra ili 88,4% ukupne premije neživotnih osiguranja prema 89,6% u 2011. i 90,0% koliko je iznosilo u 2010. godini. Kao i pret-hodne godine, ali sa izmenjenim redosledom, veoma mali iznos premije i nisko učešće beleži osiguranje drugih vrsta neživotnih osiguranja, osiguranje troškova pravne zaštite i obavezno osiguranje od odgovornosti plovnih objekata. U odnosu na prethodnu godinu ostvaren je rast premije kod trinaest prema deset, a pad kod šest prema devet vrsta ne-životnih osiguranja koji je zabeležen u 2011. godini. Veći rast od deset odsto ostvaren je kod četiri vrste osiguranja, i to 362,6% osiguranje fi nansijskih gubitaka, 157,0% osi-guranje vazduhoplova, 111,5% dobrovoljno zdravstveno osiguranje i 111,0% pomoć na putu. Najveći pad od 9,5% zabeležen je kod osiguranja šinskih vozila, zatim 7,7% kod osiguranja kredita, 6,9% kod osiguranja plovnih objekata i 6,0% kod ostalih neživotnih osiguranja.

Od 104,3 miliona evra premije životnih osiguranja najveći deo – 90,6 miliona evra odnosi se na osiguranje života, što čini 86,9% prema 87,0% u 2011. i 86,9% u 2010. godini. Znatno niže učešće od 7,8% prema 7,6% u 2011. i 7,6% u 2010. zabeleženo je kod dopunskg osi-guranja uz osiguranje života, zatim 4,5% prema 5,0% u 2011. i 5,5% u 2010., rentno osiguranje i ostale vrste životnih osiguranja 0,7% prema 0,4% u 2011. i 0,0% koliko je iznosilo u 2010. godini. Rast premije životnih osiguranja od 9,2% rezultat je povećanja od 109,3% kod ostalih vrsta životnih osiguranja, 12,3% kod dopunskog osiguranja uz osiguranje života i 9,1% kod osiguranja života i pada od 1,4% kod rentnog osiguranja.

Ukupna zarađena bruto premija svih vrsta životnih i neživotnih osiguranja iznosila je 533.580.892 evra pre-ma 548.729.827 evra u 2011. godini.

Ostvarena premija osiguranja po glavi stanovnika iznosila je 75evra prema 77 evra u 2011. i 73 evra u 2010. a učešće bruto premije osiguranja u BDP 1,8% koliko je iznosilo u 2011. i u 2010. godini.

4. RASPODELA BRUTO PREMIJE OSIGURANJA

Raspodela bruto premije osiguranja uređuje se Pravil-nikom o maksimalnim stopama režijskog dodatka koji,

10 U 2009. godini premija osiguranja motornih vozila bila je još veća. Iznosila je 269,2 miliona evra ili 56,5% od premije svih vrsta neživotnih osiguranja.

kao akt poslovne politike, donosi društvo za osiguranje. Visinu režijskog dodatka utvrđuje svako društvo za osi-guranje. Pravilnik je predmet nadzora NBS (Zakon o osi-guranju, 2004, čl. 149, st. 1, tač. 2).

Režijski dodatak iznosi 114,5 miliona evra u odno-su na 115,2 miliona evra u 2011. i 132,6 miliona evra u 2010. godini, odnosno 21,2% u odnosu na 21,0% i 24,8% od ukupne bruto premije. Za životna osiguranja režijski dodatak iznosi 18,6 miliona evra prema 16,7 miliona evra u 2011. i 16,5 miliona evra u 2010., odnosno 17,8% prema 17,5% i 18,6%, a za neživotna osiguranja 96,0 mi-liona evra u odnosu na 98,5 miliona evra u 2011. i 116,2 miliona evra u 2010. odnosno 21,2% prema 21,8% u 2011. i 26,0% koliko je iznosio u 2010. godini.

Najveći procenat režijskog dodatka od 42,6% izdvojen je kod osiguranja pomoći na putu prema 39,5% koliko je u prethodnoj godini iznosilo u ovoj istoj vrsti osiguranja i 45,0% kod osiguranja troškova pravne zaštite u 2010., a najniži procenat režijskog dodatka od 0,4% izdvojen je kod osiguranja odgovornosti vazduhoplova prema 0,8% kod ove vrste u 2011. i 14,5% koji je u 2010. izdvojen kod osiguranja vazduhoplova. Obavezna osiguranja od odgo-vornosti u saobraćaju imaju različit režijski dodatak, auto odgovornost 18,0% (od limitiranih 23,0%) prema 18,1% u 2011. i 20,8% u 2010, vazduhoplov 0,4% prema 0,8% i 26,5%, a plovni objekti 23,7% prema 28,0% u 2011. i 26,9% koliko je iznosio u 2010. godini.

Sredstva preventive koja se koriste za sprovođenje mera radi sprečavanja i suzbijanja rizika koji ugrožavaju imovinu i lica izdvojena su od bruto premije neživotnih osiguranja u iznosu od 6,9 miliona evra prema 7,0 mili-ona evra u 2011. i 6,5 miliona evra u 2010. godini ili po prosečnoj stopi od 1,6% prema 1,5% koliko je iznosila u 2011. i u 2010. godini. Najveći procenat preventive od 2,0% izdvojen je kod osiguranja od autoodgovornosti kao i prethodne godine u ovoj vrsti osiguranja prema 2,3% kod osiguranja šinskih vozila u 2010. a najmanji 0,1% kod osiguranja vazduhoplova prema 0,4% kod osiguranja pomoći na putu u 2011. i 0,2% kod osigura-nja vazduhoplova u 2010. godini. Nisu izdvajana sred-stva preventive kod osiguranja od odgovornosti vazdu-hoplova i osiguranja troškova pravne zaštite kao u 2011. kod osiguranja vazduhoplova, osiguranja od odgovor-nosti vazduhoplova i osiguranja troškova pravne zaštite i u 2010. godini kod osiguranja troškova pravne zaštite. Od ukupno izdvojenih sredstava preventive, 87,4% pre-ma 86,9% u 2011. i 86,6% u 2010. godini odnosi se na auto kasko, osiguranje imovine od opasnosti požara i nekih drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine i osi-guranje od autoodgovornosti.

Ukupna tehnička premija obračunata u skladu sa aktima poslovne politike društava za osiguranje (bru-to premija umanjena za režijski dodatak i preventivu)


3/2013

80 iznosi 419,1 milion evra u odnosu na 425,5 miliona evra u 2011. i 396,6 miliona evra u 2010. godini, od-nosno 77,5% od bruto premije u odnosu na 77,7% u 2011. i 74,1% u 2010. godini.11 Veći deo tehničke pre-mije 80,7% odnosi se na neživotna, a 19,3% na životna osiguranja u odnosu na 81,5% na (neživotna), odnosno 18,5% (životna) u 2011. i 81,9% (neživotna), odnosno 18,1% (životna) koliko je iznosilo u 2010. godini. Pored promene strukture bruto premije, na povećanje učešća tehničke premije u bruto premiji, najviše je uticala pro-mena izdvajanja za režijski dodatak. Neophodno je uka-zati na činjenicu da ovo nije stvarno ostvarena tehnička premija, već da bi ovoliko iznosila kada bi iznos troško-va sprovođenja osiguranja (u daljem tekstu: TSO) bio manji ili jednak iznosu režijskog dodatka. Pošto je za TSO upotrebljen veći iznos premije osiguranja od izno-sa obračunatog režijskog dodatka u skladu sa poslov-nim aktima društava za osiguranje, stvarna tehnička premija (bruto premija umanjena za preventivu i TSO) iznosi 308,9 miliona evra u odnosu na 312,2 miliona evra u 2011. i 340,5 miliona evra u 2010. godini. Ovo treba imati u vidu jer stvarna tehnička premija, prika-zana u bilansu uspeha društava za osiguranje, ima veo-ma veliki uticaj na utvrđivanje merodavnog tehničkog rezultata i drugih pokazatelja poslovanja osiguravača, što je prikazano u delu rada koji se odnosi na ostvarene rezultate poslovanja.

5. AŽURNOST U LIKVIDACIJI I ISPLATI ŠTETA

Ažurnost u obradi i isplati zahteva za naknadu šteta predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja poslovanja društava za osiguranje i delatnosti osiguranja u celini. Utvrđuje se odnosom broja prenetih rezervisanih na-stalih prijavljenih šteta (u daljem tekstu: Rnpš) na kraju prethodne godine i prijavljenih, storniranih i odbijenih (u daljem tekstu: St i Od), likvidiranih i rezervisanih nastalih prijavljenih šteta na kraju tekuće godine.

Prosek plaćenih šteta izračunat je na osnovu iznosa likvidiranih šteta, a prosek rezervisanih nastalih pri-javljenih šteta na osnovu dela iznosa rezervisanih šteta koji se odnosi na ove štete.

U 2012. godini u odnosu na 2011. godinu zabe-ležen je rast broja svih kategorija zahteva za naknadu štete izuzev broja rezervisanih nastalih prijavljenih šteta. Broj podnetih zahteva povećan je za 3,4% (život-na 18,9%, a neživotna 2,4%) u odnosu na stagnaciju u 2011. (životno je zabeležilo pad od 7,5% a neživotno rast od 0,5%), storniranih i odbijenih 10,8% (životno 11,7%, a neživotno 10,8%) u odnosu na pad od 7,3%

11 U 2009. godini tehnička premija je bila još manja. Iznosila je 73,2% od bruto premije.

(pad životnog 7,8%, a neživotnog 7,3%), plaćenih 3,3% (životno 19,3%, a neživotno 2,2%) u odnosu na rast od 1,4% (pad životnog 8,1% i rast neživotnog 2,1%) u 2011. godini.

Broj rezervisanih zahteva za naknadu štete na kraju 2012. smanjen je za 9,1% kao rezultat povećanja kod ži-votnih osiguranja za 27,7% i smanjenja kod neživotnih osiguranja za 10,2% u odnosu na povećanje od 0,2% (životno – rast 25,2%, a neživotno – pad od 0,4%) koje je zabeleženo u 2011. godini.

Od ukupnog broja podnetih zahteva za naknadu šte-te, 93,1% predmet su neživotnih vrsta osiguranja u od-nosu na 94,0% u 2011. i 93,5% u 2010., a 6,9% predmet su životnih vrsta osiguranja u odnosu na 6,0% u 2011. i 6,5% koliko je zabeleženo u 2010. godini. Od stornira-nih i odbijenih zahteva 96,0% su po osnovu neživotnih, a 4,0% po osnovu osiguranja života što je u istoj sraz-meri kao i u dve prethodne godine.

Najveći broj podnetih zahteva za naknadu štete kod neživotnih osiguranja – 20,3% odnosi se na nezgodu, 18,2% na auto kasko, 17,8% na ostala osiguranja imo-vine, 16,2% na dobrovoljno zdravstveno osiguranje, 14,3% na auto odgovornost i 8,4% na osiguranje pomo-ći na putu. Njihov zbir čini 95,2% od ukupno podnetih zahteva za naknadu štete svih vrsta neživotnih osigura-nja u odnosu na 95,7% u 2011. i 95,0% koliko je iznosio u 2010. godini.

Kod životnih osiguranja, 77,6% podnetih zahteva za naknadu štete u 2012. godini odnosi se na osiguranje života u odnosu na 77,3% u 2011. i 80,2% u 2010. go-dini, a 17,9% na dopunsko osiguranje uz osiguranje ži-vota u odnosu na 18,9% u 2011 i 17,3% u 2010. godini.

Od ukupno 459.314 zahteva za naknadu štete koji su bili u postupku rešavanja, 34.443 preneta nerešena predmeta iz prethodne i 424.881 prijavljenih zahteva u toku godine, u 2012. rešeno je 428.023 ili 93,2% prema 92,3% koliko je ostvareno u 2011. i u 2010. godini. Li-kvidirano je i isplaćeno 375.148 ili 87,6% prema 88,4% u 2011. i 87,4% u 2010., a 52.875 predmeta ili 12,4% stornirano je i odbijeno u odnosu na 11,6% u 2011. i 12,6% u 2010. godini. Najveći broj storniranih i odbi-jenih zahteva zabeležen je kod vrsta osiguranja sa naj-većim brojem podnetih zahteva, izuzev kod životnih osiguranja gde je na prvom mestu dopunsko osiguranje uz osiguranje života. Slična kretanja su i kod broja pla-ćenih zahteva. Od plaćenih šteta 93,8% su po osnovu neživotnih, a 6,2% po osnovu životnih osiguranja pre-ma 93,2%, odnosno 6,8% u 2011. godini. Ovi podaci ukazuju da je ostvarena veoma dobra ažurnost u likvi-daciji i isplati šteta.

Na kraju 2012. rezervisan je 31.291 nastao prijavljen zahtev za naknadu štete što čini 6,8% od ukupnog broja zahteva za rešavanje u toku godine, prema 7,7% koliko

MILAN CEROVIĆ

3/2013

81 je rezervisano u 2011. i 2010. godini. Do smanjenja bro-ja rezervisanih šteta u odnosu na prethodne dve godine u najvećem delu došlo je zahvaljujući eksternoj kontroli NBS koja je započeta krajem 2010. godine. U toku 2012. godine okončan je kontrolni ciklus u vezi sa primenom Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju kod 11 društava koja obavljaju poslove osiguranja od autood-govornosti stavljajući naglasak na troškove sprovođenja osiguranja i na proceduru i postupak rešavanja malih šteta.12. Krajem 2012. izvršena je kontrola jednog, a po-četkom 2013. godine drugog društva po drugim osno-vama. Zbog utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti i nepostupanja u skladu s pravilima o upravljanju rizi-kom izrečene su propisane mere nadzora. Izrečeno je 18 novčanih kazni, u slučaju 12 društava i 6 odgovornih lica u ovim društvima. U jednom društvu za osiguranje oduzeta je saglasnost predsedniku upravnog odbora, a u drugom generalnom direktoru društva. Protiv tri društva za osiguranje i odgovornih lica u tim društvi-ma podnete su prijave za privredne prestupe. Jednom zastupniku u osiguranju oduzeta je dozvola za rad (Na-rodna banka Srbije, 2012a, 3). Po osnovu osiguranja od autoodgovornosti na kraju 2012. rezervisano je 13.860 šteta što je znatno manje od 15.196 u 2011. i 16.524 predmeta koliko je rezervisano na kraju 2010. godine.

Od ukupnog broja rezervisanih zahteva za naknadu štete 96,0% se odnosi na neživotna u odnosu na 97,1% u 2011. i 97,7% u 2010., a 4,0% na životna osiguranja što je znatno više u odnosu na 2,9% u 2011. i 2,3% koliko je kod životnih osiguranja zabeleženo u 2010. godini. Naj-veći broj rezervisanih šteta neživotnih osiguranja 73,9% odnosi se na osiguranje motornih vozila (46,2% AO i 27,7% AK) u odnosu na 74,4% (45,4% AO i 29,0% AK) u 2011 i 79,6% (49,2% AO i 30,4% AK) u 2010., a kod životnih osiguranja 99,0% predmeta odnosi se na osigu-ranje života i dopunsko osiguranje uz osiguranje života prema 99,9% koliko je iznosilo u 2011. i u 2010 godini.

U 2012. godini došlo je do smanjena prosečno isplaćene štete za 7,0% kao rezultat povećanja za 8,1% kod životnih i smanjenja za 9,3% kod neživotnih vrsta osiguranja prema povećanju od 2,6% (životno 34,7%,

12 Član 27 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju defi niše posebnu proceduru rešavanja malih šteta. Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 500 evra, a od dana pristupanja Republike Srbije EU od 1.000 evra i za koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se može utvrditi obaveza osiguravača, smatraju se malim štetama i osiguravač je dužan da ih reši (isplati ili odbije) u roku od 8 dana od dana prijema zahteva. Zbog nepoštovanja ovih odredbi i drugih propusta NBS je izrekla više mera prema društvima za osiguranje i njihovim članovima uprave, ali o tome nije data nikakva službena informacija iz koje bi se videlo koja društva i lica su u pitanju.

a neživotno 0,4%) koje je zabeleženo u 2011. godini.13 Prosečno isplaćena šteta iznosila je 634 evra u odnosu na 682 evra u 2011. i 665 evra u 2010. godini kao rezul-tat povećanja prosečne štete kod životnih osiguranja na 1.041 evra prema 963 evra u 2011. i 715 evra u 2010. i smanjenja proseka kod neživotnih osiguranja na 602 evra prema 664 evra u 2011. i 661 evro koliko je iznosila u 2010. godini.

Najveći prosek kod neživotnih vrsta osiguranja od 16.981 evra u odnosu na 28.246 evra u 2011. i 487.118 evra u 2010. zabeležen je kod osiguranja vazduhoplo-va, zatim 5.533 evra kod osiguranja plovnih objekata u odnosu na 8.520 evra u 2011. i 1.711 evra u 2010. kod osiguranja kredita, 2.391 kod osiguranja imovine od požara i nekih drugih opasnosti prema 3.794 evra u 2011. i 3.286 evra u 2010. kod osiguranja odgovor-nosti plovnih objekata, 2.056 evra kod osiguranja kre-dita prema 3.614 evra u 2011. i 3.508 evra u 2010. kod osiguranja plovnih objekata i 1.681 evro kod osiguranja robe u prevozu u odnosu na 3.096 evra u 2011. kod osi-guranja troškova pravne zaštite, gde nije bilo isplaćenih zahteva za naknadu štete u 2010. godini.

Najniži prosek kod neživotnih vrsta osiguranja od 97 evra zabeležen je kod ostalih vrsta neživotnih osi-guranja u odnosu na 121 evre kod dobrovoljnog zdrav-stvenog osiguranja u 2011. i 119 evra koliko je u 2010. godini iznosio kod drugih vrsta neživotnih osiguranja, zatim 99 evra kod dobrovoljnog zdravstvenog osigura-nja u odnosu na 198 evra u 2011. i 119 evra u 2010. kod drugih vrsta neživotnih osiguranja, 161 kod osiguranja pomoći na putu prema 208 evra u 2011. i 207 evra u 2010. kod ove vrste osiguranja i 316 evra kod osiguranja nezgode prema 337 evra u 2011. i 295 evra u 2010. go-dini koliko je iznosio kod ove vrste osiguranja.

Najveći prosek kod životnih osiguranja od 1.382 evra zabežen je kod rentnog osiguranja u odnosu na 1.355 evra u 2011. i 2.153 evra u 2010. kod drugih vrsta životnih osiguranja, a najmanji od 664 evra kod dopun-skog osiguranja uz osiguranje života u odnosu na 679 evra u 2011. i 680 evra u 2010. godini koliko je iznosio kod ove iste vrste osiguranja.

Prosek rezervisanih nastalih prijavljenih zahteva za naknadu štete za sve vrste životnih i neživotnih osigu-ranja iznosio je 2.994 evra (životna 1.871, a neživotna 3.041 evra) prema 3.006 evra (životna 2.295, a neži-votna 3.027 evra) u 2011. i 3.243 evra (životna 2.433, a neživotna 3.262 evra) u 2010. godini. Prosečno rezervi-sana šteta beleži blago smanjenje od 0,4% kao rezultat smanjenja od 18,5% kod životnih i povećanja proseka od 0,5% kod neživotnih vrsta osiguranja prema padu od 7,3% (životna 5,7%, a neživotna 7,2%) u 2011. godi-

13 U prosek nije uključen broj storniranih i odbijenih zahteva za naknadu štete.


3/2013

82 ni. Najveći prosek od 67.637 evra zabeležen je kod osi-guranja vazduhoplova prema 55.399 evra kod ove iste vrste osiguranja u 2011. i 32.141 evra kod osiguranja kredita koliko je iznosio u 2010. godini. Drugo mesto sa prosekom od 17.614 evra zauzima osiguranje od od-govornosti vazduhoplova prema 36.692 evra u 2011. i 24.711 evra u 2010. kod osiguranja od požara i drugih opasnosti, a treće mesto, sa prosekom od 15.886 evra odnosi se na osiguranje od požara i drugih opasno-sti prema 6.194 evra u 2011. kod osiguranja kredita i 20.234 evra u 2010. godini kod osiguranja vazduhoplo-va. Najniži prosek od 232 evra zabeležen je kod osigu-ranja fi nansijskih gubitaka prema 239 evra kod rentnog osiguranja u 2011. i 16 evra koliko je u 2010. godini iznosio kod osiguranja fi nansijskih gubitaka.

Isplaćene štete sa troškovima koji obuhvataju uviđaj, procenu, likvidaciju i isplatu, ostvarivanje regresnih zahteva, sudske troškove i takse, veštačenja i druge troškove, uključujući i štete iz primljenih saosiguranja, iznose 237,8 miliona evra prema 247,7 miliona evra u 2011. i 238,1 milion evra u 2010., što je u sve tri godi-ne pojedinačno manje u odnosu na 253,9 miliona evra koliko su iznosile u 2009. godini. Na neživotne vrste osiguranja odnosi se 209,8 miliona evra prema 226,0 miliona evra u 2011. i 220,6 miliona evra u 2010. a na osiguranje života 28,0 miliona evra prema 21,7 miliona evra u 2011. i 17,5 miliona evra u 2010. godini. Iznos ukupno isplaćenih šteta karakteriše pad od 4,0% što je više od pada ostvarene premije osiguranja koje je izno-silo 1,3%, kao rezutat povećanja isplaćenih šteta život-nih osiguranja od 29,0% i pada kod neživotnih osigura-nja od 7,2% prema rastu premije životnih osiguranja od 9,2% i padu kod neživotnih osiguranja od 3,5%.

Najveći rast isplaćenih šteta zabeležen je kod osigu-ranja od požara i nekih drugih opasnosti od 180,6 u od-nosu na 535,3 indeksnih poena kod osiguranja kredita u 2011., a najveći pad kod osiguranja vazduhoplova od 10,0 prema 3,5 indeksnih poena koliko je iznosilo kod ove iste vrste osiguranja i u 2011. godini.

U strukturi isplaćenih šteta neživotnih osiguranja najveći deo, od čak 58,4% u odnosu na 61,0% u 2011. i 60,4% u 2010. godini pripada osiguranju motornih vozila. Posmatrano po vrstama osiguranja, na prvom mestu je autoodgovornost sa 37,9% u odnosu na 39,3% u 2011. i 36,9% u 2010., a zatim autokasko 20,5% prema 21,7% (2011), odnosno 23,5% (2010), ostala osiguranja imovine 15,2% prema 15,7% (2011), odnosno 15,9% (2010), nezgoda 10,1% prema 9,7% (2011), odnosno 8,6% (2010), osiguranje imovine od požara 7,6% prema 3,9% (2011), odnosno 6,0% (2010), što zajedno izno-si 91,2% prema 90,3% (2011), odnosno 90,9% (2010), a svih ostalih vrsta neživotnih osiguranja 8,2% prema

9,7% u 2011. odnosno 9,1% koliko je iznosilo u 2010. godini.

Posredne štete koje se plaćaju preko doprinosa ga-rantnom fondu iznosile su 7,2 miliona evra prema 8,4 miliona evra u 2011. i 7,2 miliona evra u 2010. godini. Njihovo učešće u ukupnom iznosu isplaćenih šteta svih vrsta osiguranja od odgovornosti u saobraćaju iznosi 9,1% prema 9,4% u 2011. i 8,8% u 2010. godini ili 4,1% prema 4,6% (2011), odnosno 4,0% (2010) od bruto pre-mije osiguranja. Prema podacima Udruženja osigura-vača Srbije za poslednje tri godine isplaćene štete bile su manje od doprinosa garantnom fondu, prvenstveno zbog toga što se smanjuje broj i iznos isplaćenih šteta po osnovu stečaja sa tendencijom daljeg opadanja jer se radi o stečaju društava za osiguranje koja su prestala sa radom 2004. i 2005. godine, što ukazuje da je doprinos garantnom fondu trebalo smanjivati na način defi nisan Zakonom.

Najveće učešće isplaćenih zahteva za naknadu štete kod životnih osiguranja zabeleženo je kod vrste osigu-ranja života 86,1% prema 84,8% u 2011. i 82,5% u 2010. i dopunskog osiguranja uz osiguranje života 8,1% pre-ma 9,8% u 2011. i 11,8% u 2010., a sve ostale vrste ži-votnih osiguranja imale su učešće šteta od 5,8% prema 5,4% u 2011. i 5,7% koliko je iznosilo u 2010. godini.

Ukupno rezervisane štete za sve vrste životnih i neži-votnih osiguranja sa troškovima iznose 193,4 miliona evra prema 200,3 miliona evra u 2011. i 201,2 miliona evra u 2010. godini. Na štete neživotnih osiguranja od-nosi se 98,4% prema 98,6% u 2011. i 98,8% u 2010. a na štete životnih osiguranja 1,6% prema 1,4% u 2011. i 1,2% u 2010. godini.

Najveće učešće u rezervisanim štetama neživotnih osiguranja beleži osiguranje motornih vozila 80,7% (74,1% AO i 6,6% AK) prema 77,4% (70,2% AO i 7,2% AK) u 2011. i 78,0% (70,1% AO i 7,9% AK) u 2010. go-dini. Drugo mesto sa 5,1% zauzima osiguranje od poža-ra prema 7,0% u 2011. i 5,2% u 2010. godini. Na trećem mestu je osiguranje lica od posledica nezgode sa 4,8% prema 6,0% u 2011. u ovoj istoj vrsti osiguranja i 5,5% koliko je u 2010. iznosilo učešće ostalih osiguranja imo-vine, a na četvrtom sa 3,9% ostala osiguranja imovine prema 4,6% u 2011. u ovoj istoj vrsti osiguranja i 3,9% u 2010. koliko je iznosilo učešće nezgode. Sve druge vrste neživotnih osiguranja učestvuju sa 5,5% prema 5,0% u 2011. i 7,4% u 2010. godini.

Najveći deo od ukupno rezervisanih šteta životnih osiguranja pripada dopunskom osiguranju uz osigura-nje života 50,8% prema 54,0% u 2011. i 61,0% u 2010. a zatim osiguranju života 48,9% prema 46,0% u 2011. i 38,9% u 2010., a svim ostalim vrstama životnih osigu-ranja 0,3% prema 0,0% u 2011. i 0,1% u 2010. godini.

MILAN CEROVIĆ

3/2013

83

Rezervisane nastale prijavljene štete na kraju 2012. iznosile su 93,7 miliona evra što je manje od 103,5 mili-ona evra u 2011. i 111,5 miliona evra koliko su iznosile u 2010. odnosno 48,4% prema 51,7% u 2011. i 55,4% u 2010. godini od ukupno rezervisanih šteta. Najveći deo čak 97,5% prema 97,8% u 2011. i 98,3% u 2010. pripada neživotnim, a svega 2,5% prema 2,2% u 2011. i 1,7% u 2010. godini životnim vrstama osiguranja.

Kao i kod ukupno rezervisanih šteta neživotnih osi-guranja najveći deo 79,4% prema 73,2% u 2011. i 75,2% u 2010. godini odnosi se na osiguranje motornih vozila (72,5% prema 65,1% u 2011. i 66,5% u 2010. autood-govornost, a 6,9% prema 8,1% u 2011. i 8,7% u 2010. autokasko). Drugo mesto sa 8,6% prema 12,1% u 2011. i 7,8% u 2010. zauzima osiguranje od požara, treće sa 3,6% osiguranje od opšte odgovornosti prema 2,5% u 2011. kod ove iste vrste osiguranja i 6,5% u 2010. koli-ko je iznosilo učešće ostalih vrsta osiguranja imovine, a četvrto mesto sa 3,8% ostala osiguranja imovine prema 7,4% u 2011. kod ove vrste osiguranja i 4,5% u 2010. godini kod osiguranja kredita koje je zauzimalo četvrto mesto. Na sve druge vrste neživotnih osiguranja, izuzev osiguranja motornih vozila i ove tri vrste osiguranja, odnosilo se 4,6% prema 4,8% u 2011., i 5,9% u 2010. go-dini što ukazuje da je u ukupnom iznosu rezervisanih nastalih prijavljenih šteta neživotnih osiguranja domi-nantno učešće osiguranja motornih vozila i ove tri vrste osiguranja.

Kod rezervisanih nastalih prijavljenih šteta životnih osiguranja na prvom mestu sa 62,0% prema 58,9% u 2011. je osiguranje života, a sa 51,6% u 2010. godini bilo je dopunsko osiguranje uz osiguranje života. Drugo mesto sa 37,5% prema 41,9% u 2011. zauzima dopun-sko osiguranje uz osiguranje života, a sa 48,4% u 2010. godini zauzimalo je osiguranje života. Na sve druge vr-ste životnih osiguranja otpada svega 0,5% od ukupno rezervisanog iznosa prema još manjem delu od 0,01% koliko je iznosilo u 2011. i 2010. godini.

Rezervisane nastale neprijavljene štete iznose 99,9 prema 96,7 u 2011. i 89,7 miliona evra koliko su iznosi-le u 2010. odnosno 51,6% prema 48,3% u 2011. i 44,6%

u 2010. godini od ukupno rezervisanih šteta. Kao i kod ukupno rezervisanih i rezervisanih nastalih prijavljenih šteta najveći deo 99,3% prema 99,3% u 2011. i 99,5% u 2010. pripada neživotnim, a 0,7% prema 0,7% u 2011. i 0,5% u 2010. godini životnim vrstama osiguranja.

Kod neživotnih vrsta osiguranja najveće učešće od 81,8% prema isto tolikom učešću u 2011. i 81,3% u 2010. godini zabeležilo je osiguranje motornih vozila (75,5% prema 75,6% i 72,6% – autoodgovornost, a 6,3% prema 6,2% i 6,9 % – autokasko). Zatim sledi osiguranje od nezgode sa 7,5% koliko je iznosilo i u 2011. i 6,7% u 2010, ostala osiguranja imovine sa 4,0% prema 4,4% u 2011. i 4,2% u 2010., a osiguranje od požara sa 2,0% prema 1,6% u 2011. i 2,3% u 2010. koliko je iznosilo osi-guranje od opšte odgovornosti. Osiguranje motornih vozila i ove tri vrste osiguranja učestvuju sa 95,3 prema isto tolikom učešću u 2011. i 94,5% u 2010., a na sve sve druge vrste neživotnih osiguranja sa 4,7% prema isto toliko u 2011. i 5,5% u 2010. godini od ukupnog iznosa rezervisanih nastalih neprijavljenih zahteva za nakna-du štete.

Najveće učešće kod rezervisanih nastalih neprijav-ljenih šteta životnih osiguranja zabeležilo je dopunsko osiguranje uz osiguranje života 96,6% prema 100,0% koliko je iznosilo u 2011. i 2010., osiguranje života 3,4% prema 0,0% u 2011. i 2010. godini, a sve ostale vrste ne-životnih osiguranja svega 0,01% prema 0,0% u 2011. i 2010. godini jer su sve rezervisane štete pripadale do-punskom osiguranju uz osiguranje života.

Obavezna osiguranja od odgovornosti u saobraćaju za-uzimaju vodeće mesto u ukupnom portfelju osiguranja, a posebno u portfelju neživotnih vrsta osiguranja. Bru-to premija osiguranja ove tri vrste obaveznih osiguranja (autoodgovornost, vazduhoplov i plovila) iznosi 32,1% od ukupne premije prema 33,1% u 2011. i 33,6% u 2010. a u odnosu na premiju neživotnih osiguranja 39,8% pre-ma 40,1% u 2011. i 40,2% u 2010. godini. Udeo u ukupno likvidiranim štetama iznosi 33,5% prema 35,9% u 2011. i 34,2% u 2010., a u odnosu na iznos šteta neživotnih osiguranja 37,9% prema 39,3% u 2011. i 36,9% u 2010. godini. Posebno visoko učešće zabeleženo je kod rezervi-


Tabela 2: Tehničke rezerve osiguranja na dan 31.12.2012. u evrima

Ukupno Neživot Život

Redni broj

Opis Iznos %

UTR%

TRNŽIznos % UTR % TRŽ

1 Prenosna premija 180.042.676 178.288.815 99,0 45,0 1.753.860 1,0 0,5

2 Rezervisane štete 193.593.212 190.557.729 98,4 48,1 3.035.483 1,6 0,9

3Rezerve za izravnanje rizika

27.421.400 27.421.400 100,0 6,9 0 0,0 0,0

4 Matematička rezerva 345.270.489 0 0,0 0,0 345.270.489 100,0 98,6

5 Ukupno 746.327.777 396.267.945 53,1 100,0 350.059.832 46,9 100,0


3/2013

84 sanih zahteva za naknadu štete čak 73,0% prema 69,2% u 2011. i 69,3% u 2010., a u odnosu na iznos šteta neživot-nih vrsta osiguranja 74,1% prema 70,2% u 2011. i 70,1% u 2010. godini. U strukturi portfelja obaveznih osigura-nja u saobraćaju dominantno mesto zauzima osiguranje od autoodgovornosti, a veoma malo učešće zabeležilo je obavezno osiguranje od odgovornosti vlasnika vazdu-hoplova i obavezno osiguranje od odgovornosti vlasni-ka plovila. Od ukupne bruto premije obaveznih osigu-ranja u saobraćaju 97,9% prema 98,6% u 2011. i 99,1% u 2010. pripada osiguranju od autoodgovornosti. Udeo likvidiranih i rezervisanih šteta autoodgovornosti iznosi 100,0%, kao i u prethodne dve godine. Karakterističan je podatak o likvidiranim i rezervisanim štetama auto-odgovornosti. Za 50.554 likvidirana predmeta isplaćeno je 79,5 miliona evra, a za 13.860 predmeta rezervisan je iznos od 141,2 miliona evra. Veoma slična situacija bila je i u prethodne dve godine. Tako, u 2011. isplaćene su 58.363 štete u iznosu od 88,8 miliona evra, a 15.196 za-hteva je rezervisano na iznos od 138,6 miliona evra, a u 2010. isplaćeno je 55.267 zahteva u iznosu od 81,4 mili-ona evra, a rezervisano 16.524 zahteva na iznos od 139,3 miliona evra. Na osnovu ovih podataka može se sasvim pouzdano zaključiti da je u poslovima osiguranja veoma visoko učešće obaveznih osiguranja u saobraćaju, među kojima je daleko najvće osiguranje od autoodgovornosti. To treba imati u vidu kako zbog velikog obima poslova, tako i zbog činjenice da osiguranje od autoodgovornosti u našoj zemlji, po velikom broju pitanja, nije uređeno u skladu sa evropskim standardima.

Tehničke rezerve osiguranja čine sredstva prenosne pre-mije, rezervisanih šteta, rezervi za izravnanje rizika i ma-tematičke rezerve. Utvrđuju se na osnovu akata poslovne politike društava za osiguranje u skladu sa odlukama NBS kojima su uređeni bliži kriterijumi i način obračunavanja pojedinih vrsta tehničkih rezervi osiguranja.14

Ukupna sredstva tehničkih rezervi osiguranja iznose 746,3 miliona evra prema 707,6 miliona evra u 2011. i 650,2 miliona evra u 2010. godini. Prenosna premija iznosi 180,0 miliona evra prema 188,2 miliona evra u 2011. i 187,6 miliona evra u 2010., što čini 24,1% prema 26,6% u 2011. i 28,9% u 2010. godini od ukupnog izno-sa svih vrsta tehničkih rezervi. Rezervisane štete iznose 193,6 miliona evra prema 200,3 miliona evra u 2011. i 201,2 miliona evra u 2010. odnosno 25,9% prema 28,3% u 2011. i 30,9% u 2010., a rezerve za izravnanje rizika 27,4 miliona evra prema 26,1 milion evra u 2011. i 18,8 miliona evra u 2010., odnosno 3,7% prema isto toliko u 2011. i 2,9% u 2010. godini.

14 Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja prenosnih premija; Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja rezervisanih šteta i Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja rezervi za izravnanje rizika.

Matematička rezerva osiguranja života na kraju 2012. iznosila je 345,3 miliona evra prema 293,1 miliona evra u 2011. i 242,6 miliona evra u 2010., odnosno 46,3% pre-ma 41,4% u 2011. i 37,3% u 2010. godini od iznosa uku-pnih tehničkih rezervi, a deo koji je obrazovan u 2012. iznosi 52,2 miliona evra prema 50,5 miliona evra u 2011. i 58,6 miliona evra koliko je ostvarena u 2010. godini.

6. REOSIGURANJE

Ukupna premija pasivnog saosiguranja i reosigura-nja iznosi 65,8 miliona evra prema 67,9 miliona evra u 2011. i 67,7 miliona evra, odnosno 12,2% prema 12,4% u 2011. i 12,6% u 2010. godini od ukupne premije osi-guranja. Veći deo 89,1% odnosi se na premiju reosigu-ranja, a 10,1% na premiju pasivnog saosiguranja

Učešće pasivnog saosiguranja i reosiguranja u likvi-diranim štetama osiguranja iznosi 42,0 miliona evra prema 22,9 miliona evra u 2011. i 27,6 miliona evra u 2010. odnosno 17,7% što je znatno više od 9,2% koliko je zabeleženo u 2011. i 11,6% u 2010. godini. Kao i kod premije veći deo (93,8%) pripada učešću reosiguranja, a 6,2% učešću pasivnog saosiguranja.

7. OSTVARENI REZULTATI

Društvo za osiguranje sastavlja fi nansijske izveštaje i godišnji izveštaj o poslovanju u skladu sa zakonom, primenom kontnog okvira i sadržaja pojedinih računa u kontnom okviru koji propisuje NBS. Sagledavanje rezultata poslovanja polazi od analize fi nansijskih izve-štaja i drugih podataka na više načina koji se koriste za analizu poslovanja preduzeća, a zbog specifi čnosti osi-guranja analiziraju i neki dodatni pokazatelji karakte-ristični samo za delatnost osiguranja. U nastavku rada prikazaćemo rezultate poslovanja svih društava za osi-guranje u zemlji koristeći merodavan tehnički rezultat, racio brojeve i dobitk, odnosno gubitak.

7.1. Tehnički rezultat

Tehnički rezultat osiguranja veoma je značajan za analizu poslovanja delatnosti osiguranja u celinu i druš-tva za osiguranje pojedinačno. Služi kao indikator po-litike cena i dovoljnosti tarifnog sistema premija osigu-ranja koje se koriste za izmirivanje obaveza po osnovu zaključenih ugovora o osiguranju, troškova sprovođe-nja osiguranja i drugih obaveza u skladu sa propisima. Veoma je pogodan za korišćenje kao korektivni faktor jer osiguravač skoro u svakom trenutku raspolaže po-dacima za njegovo izračunavanje.

MILAN CEROVIĆ

3/2013

85 Tehnčki rezultat bez efekata reosiguranja i pasivnog saosiguranja sa režijskim dodatkom iznosi 105,8 milio-na evra prema 131,4 miliona evra u 2011. i 77,7 miliona evra u 2010., odnosno 0,744887 prema 0,69156 u 2011. i 0,80110 koliko je iznosio u 2010. godini.15 Tehnički re-zultat neživotnih osiguranja iznosi 109,9 miliona evra prema 123,2 miliona evra u 2011. i 82,3 miliona evra u 2010., odnosno 0,666598 prema 0,64520 u 2011. i 0,74183 u 2010. godini. Životna osiguranja su zabeležila negativan tehnički rezultat u iznosu od 4,1 milion evra prema pozitivnom rezultatu od 8,2 miliona evra u 2011. i negativnom rezultatu od 4,6 miliona evra u 2010., od-nosno 1,047780 prema 0,89537 u 2011. i 1,06393 koliko je iznosio u 2010. godini.

Ostvaren je pozitivan tehnički rezultat kod svih vr-sta neživotnih osiguranja izuzev veoma malog negativ-nog rezultata u iznosu od 30.998 evra kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja prema pozitivnom rezultatu kod svih vrsta u 2011., za razliku od 2010. godine kada je zabeležen pozitivan tehnički rezultat kod svih vrsta neživotnih osiguranja izuzev negativnog rezultata od 3,6 miliona evra kod osiguranja vazduhoplova, 3,4 mi-liona evra kod osiguranja kredita i 0,2 miliona evra kod osiguranja pomoći na putu. Negativan tehnički rezultat kod životnih osiguranja od 4,1 milion evra rezultat je pozitivnog rezultata dopunskog osiguranja uz osigu-ranje života 3,7 miliona evra i drugih vrsta životnih

osiguranja 0,1 milion evra i negativnog rezultata vrste osiguranja života 5,0 miliona evra i rentnog osiguranja 2,9 miliona evra prema pozitivnom rezultatu od 8,2 mi-liona evra u 2011. u kojoj je samo rentno osiguranje za-beležilo negativan tehnički rezultat od 0,8 miliona evra.

Veoma je značajno da vrste osiguranja sa najvećim učešćem u ukupnom portfelju beleže pozitivan tehnički rezultat, kao što je osiguranje nezgode, autokasko, osi-guranje imovine od požara i nekih drugih opasnosti, ostala osiguranja imovine i autoodgovornost.

Merodavan tehnički rezultat, kao indikator politike cena i adekvatnosti tj. dovoljnosti premija, potvrđuje da je premijski sistem svih vrsta neživotnih osiguranja, izuzev dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, dovoljan za pokriće obaveza po osnovu ugovora o osiguranju, troškova sprovođenja osiguranja do visine obračunatog režijskog dodatka i drugih obaveza u skladu sa zako-nom. Kod životnih osiguranja premijski sistem je do-voljan kod dopunskog osiguranja uz osiguranje života i ostalih vrsta životnih osiguranja, a nedovoljan kod osi-guranja života i rentnog osiguranja.

Tehnčki rezultat bez efekata reosiguranja i pasivnog saosiguranja sa troškovima sprovođenja osiguranja po-kazuje znatno nepovoljnije rezultate jer je veći iznos TSO od režijskog dodatka negativno uticao na ostva-rene rezultate poslovanja. Zbog nedostatka podataka o


Tabela 3: Tehnički rezultat sa troškovima sprovođenja osiguranja u evrima po srednjem kursu NBS 31.12. svake godine

Redni broj

Opis 2010 2011 2012

1 Bruto premija 535.752.638 547.720.805 540.490.9152 Preventiva 6.520.547 7.000.934 6.883.4573 Troškovi sprovođenja osiguranja (TSO) 204.842.481 228.503.262 221.510.8654 Tehnička premija 324.389.610 312.216.609 312.096.5935 Prenosna tehnička premija prethodne godine 132.475.777 139.759.864 127.969.7466 Prenosna tehnička premija tekuće godine 138.624.147 139.070.880 132.190.1407 Merodavna tehnička premija 318.241.240 312.905.594 307.876.1998 Likvidirane štete 238.130.783 247.744.534 237.776.0049 Naplaćeni regresi 6.347.587 7.316.680 7.101.970

10 Doprinos garantnom fondu 7.166.900 8.361.683 8.131.39111 Rezervisane štete tekuće godine 201.179.205 200.265.632 193.593.21212 Rezervisane štete prethodne godine 185.908.670 202.827.231 184.279.71613 Matematička rezerva tekuće godine (MR) 58.564.156 48.492.186 60.901.96614 Merodavne štete 312.784.787 294.720.124 309.020.88815 Merodavan tehnički rezultat u evrima 5.456.453 18.185.470 –1.144.68816 Merodavan tehnički rezultat 0,98285 0,94188 1,00372


15 U Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada NBS u 2012. godini iskazan je merodavan tehnički rezultat osiguranja

u samopridržaju od 71,4% koji je nešto nepovoljniji od 67,8% koliko je iznosio u 2011. godini (Narodna banka Srbije, 2012, 66).

3/2013

86 TSO po vrstama osiguranja prikazan je ukupan tehnič-ki rezultat za sve vrste životnog i neživotnog osiguranja.

Za razliku od pozitivnog tehničkog rezultata bez efe-kara reosiguranja sa režijskim dodatkom od 105,8 mili-ona evra, kada se umesto režijskog dodatka iskažu troš-kovi sprovođenja osiguranja utvrđeni bilansom uspeha društava za osiguranje, ostvaren je znatno nepovoljniji, tj. negativan tehnički rezultat u iznosu od 1,1 milion evra prema pozitivnon rezultatu od 18,2 miliona evra u 2011. i 5,5 miliona evra u 2010., odnosno 1,00372 pre-ma 0,94188 u 2011. i 0,98285 u 2010. godini.

Merodavan tehnički rezultat sa TSO, pod pretpo-stavkom da su raspoređeni po vrstama osiguranja sraz-merno visini bruto premije, ukazuju da kod jednog broja vrsta osiguranja tarifni sistemi nisu dovoljni za pokriće obaveza po osnovu ugovora o osiguranju, TSO i drugih obaveza u skladu sa zakonom, što je veoma izraženo u životnom osiguranju, u neživotnom osigu-ranju kod nezgode (1,110348), dobrovoljnog zdrav-stvenog osiguranja (1,140522), autokaska (1,054426) i autoodgovornosti (1,026800), a u životnom osiguranju kod osiguranja života (1,485140), rentnog osiguranja (2,489544) i ostalih vrsta osiguranja života (1,215085).

7.2. Racio brojevi

Racio brojevi fi nansijskih izveštaja koriste se za analizu poslovanja preduzeća, ali se zbog specifi čnosti

0,5%, a racio troškova sprovođenja osiguranja je sma-njen za 0,1% u odnosu na prethodnu godinu.

Troškovi sprovođenja osiguranja umanjeni za provi-ziju od reosiguranja i retrocesija u iznosu od 12,713.741 evra prema 12,598.428 evra u 2011. i 11,198.921 evra u 2010. godini iznose 221,510.865 evra prema 228,503.262 evra i 188,793.998 evra odnosno 41,0% prema 41,7% u 2011. i 35,2% u 2010. godini od ukupne bruto premije (Udruženje osiguravača Srbije, 2012).16

Pokrivenost troškova sprovođenja osiguranja režij-skim dodatkom od 51,7% prema 50,4% u 2011. i 70,3% u 2010. godini pokazuje da je u odnosu na 2011. doš-lo do smanjenja troškova, ali je to smanjenje značajno ispod pokrića u 2010. godini i neophodnog potpunog pokrića. Smanjenje TSO za 7,0 miliona evra ili 3,1% uz istovremeno smanjenje režijskog dodatka za 0,7 milio-na evra ili 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, uticalo je na povećanje pokrića TSO režijskim dodatkom za 1,3%.

Nesrazmera između režijskog dodatka i TSO veoma je nepovoljan pokazatelj, što se posebno odnosi na oba-vezna osiguranja u saobraćaju imajući u vidu njihovo učešće u ukupnoj premiji osiguranja, režijskom dodat-ku i troškovima sprovođenja osiguranja i činjenicu da su troškovi sprovođenja osiguranja obaveznog osigura-nja od autoodgovornosti limitirani.

Ako se povećavaju TSO, neophodno je da se pove-ćava i režijski dodatak jer TSO treba da budu manji ili

MILAN CEROVIĆ

Tabela 4: Racio brojevi delatnosti osiguranjaRedni broj Opis Vrsta 2010 2011 2012

1 Racio režije

Život 18,6% 17,5% 17,9%

Neživot 26,3% 21,7% 22,3%

Ukupno 25,1% 21,0% 21,5%

2 Tacio TSO*

Život 37,3% 41,7% 41,1%

Neživot 35,3% 41,6% 41,6%

Ukupno 35,7% 41,6% 41,5%

3 Racio šteta

Život 19,8% 22,8% 26,9%

Neživot 50,0% 49,9% 48,8%

Ukupno 45,0% 45,1% 44,6%

4 Kombinovani Rd+štete

Život 38,5% 40,3% 44,8%

Neživot 76,4% 71,6% 71,2%

Ukupno 70,0% 66,2% 66,0%

5Kombinovani TSO+štete

Život 57,1% 64,5% 68,0%

Neživot 85,4% 91,5% 90,4%

Ukupno 80,7% 86,8% 86,1%

*TSO raspoređeni srazmerno visini bruto premije osiguranja

16 Prema ovim podacima troškovi sprovođenja obaveznih osiguranja od odgovornosti u saobraćaju iznose 74,8 miliona evra prema 68,6 miliona evra u 2011. i 67,5 miliona evra u 2010 godini, odnosno 43,1% prema 38,6% u 2011. i 37,9% u 2010., a svih ostalih vrsta životnih i neživotnih osiguranja 149,9 miliona

delatnosti osiguranja analiziraju i neki dodatni racio pokazatelji koji su karakteristični samo za poslovanje i bonitet društava za osiguranje.

Sve vrste racio brojeva, izuzev racija režije, imaju po-zitivnu tendenciju. U 2012., racio režije je povećan za 0,5%, a racio troškova sprovođenja osiguranja je sma-njen za 0,1% u odnosu na prethodnu godinu.

3/2013

87 jednaki iznosu obračunatog režijskog dodatka. Neop-hodno je imati u vidu da visina režijskog dodatka koji pokriva TSO mora da ima određenu granicu jer nepri-mereno visok režijski dodatak dovodi u pitanje oprav-danost i smisao osiguranja što, pre svega, treba da ima-ju u vidu osiguravači, ali i NBS kao organ za nadzor i kontrolu, posebno kada je iznos TSO značajno veći od iznosa režijskog dodatka.

Racio šteta smanjen je za 0,5%, kombinovani racio sa režijskim dodatkom za 0,2%, a kombinovani racio sa troškovima sprovođenja osiguranja za 0,6% u odnosu na 2011. godinu.

7.3. Ostvarena dobit

Pored objektivnih okolnosti zbog otežanih uslova poslovanja i subjektivnih slabosti koje su se uglavnom manifestovale preko nelojalne konkurencije osigura-vača, delatnost osiguranja u celini beleži pozitivan fi -nansijski rezultat. Neto dobitak osetno je povoljniji u odnosu na 2011., ali je znatno manji od ostvarenog u 2010. godini.

Ukupan neto dobitak svih društava za osiguranje i reosiguranje iznosi 11,3 miliona evra prema 5,3 miliona evra u 2011. i 18,6 miliona evra koliko je iznosio u 2010. godini, kao rezultat neto dobitka 18 društava u iznosu od 21,6 miliona evra i neto gubitka 10 društava u izno-su od 10,3 miliona evra. Društva za osiguranje ostvari-la su neto dobitak od 7,4 miliona evra kao rezultat neto dobitka od 17,7 miliona evra koji je ostvarilo 14 društa-va i neto gubitka od 10,3 miliona evra koji je ostvarilo 10 društava za osiguranje. Sva 4 društva za reosiguranje poslovala su pozitivno i ostvarila neto dobitak u iznosu od 3,9 miliona evra.

Neto dobitak društava za osiguranje od bruto premi-je osiguranja iznosi 1,4% prema 1,0% u 2011. i 2,7% u 2010., a u odnosu na osnovni i ostali kapital 3,6% pre-ma 1,7% u 2011. i 7,2% koliko je iznosio u 2010.

Znatno povoljnije rezultate zabeležila su društva za reosiguranje. Nihov neto dobitak u odnosu na premiju reosiguranja iznosi 6,6%, a u odnosu na osnovni i ostali kapital 16,9%.

8. ZAKLJUČAK

I pored blagog pada ukupnog portfelja osiguranja u Republici Srbiji, u 2012. godini ostvareni su pozitivni rezultati. Značajno je povećan dobitak, a racio brojevi ukazuju na pozitivne tendencije. Tehnički rezultat sa režijskim dodatkom pozitivan je kod neživotnih osi-guranja, izuzev kod dobrovoljnog zdravstvenog osigu-ranja, a negativan kod životnih osiguranja, izuzev kod dopunskog osiguranja uz osiguranje života i ostalih osiguranja života. Međutim, kada se umesto režijskog dodatka u obračunu prikažu troškovi sprovođenja osi-guranja, osetno je nepovoljniji. U tom slučaju tehnič-ki rezultat, kao indikator cena osiguranja, ukazuje da premijski sistemi nisu dovoljni za pokriće šteta i drugih obaveza u skladu sa zakonom u neživotnim vrstama osiguranja kod nezgode, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, autokaska i autoodgovornosti, a u životnom osiguranju kod osiguranja života, rentnog osiguranja i ostalih vrsta osiguranja života.

Imajući u vidu nepovoljne uslove privređivanja i po-oštravanje domaćih i međunarodnih rizika poslovanja, ostvareni rezultati u celini ukazuju da se delatnost osi-guranja kreće u pozitivnom smeru što čini dobru osno-vu za dalji razvoj u narednom periodu.


Tabela 5: Finansijski rezultat u evrima po srednjem kursu NBS 31.12.

Redni broj

Opis2010 2011 2012

Iznos Broj ad Iznos Broj ad Iznos Broj ad

1 Neto dobitak 26.261.242 17 18.549.152 15 21.533.781 18

2 Neto gubitak 7.702.533 9 13.216.629 12 10.258.604 10

3 Neto dobitak 1–2 18.558.709 xxx 5.332.523 xxx 11.275.177 xxx


evra prema 159,9 miliona evra u 2011. i 121,3 miliona evra u 2010, odnosno 40,9% prema 32,8% od bruto premije koliko su iznosili u 2011. i 2010. godini. TSO koji su umanjeni za iznos provizija od reosiguranja i retrocesija u odnosu na prihode od premija osiguranja i saosiguranja u samopridržaju iznose 47,3%, kod životnih osiguranja 37,8%, kod obaveznih osiguranja u saobraćaju 41,1%, a kod neživotnih osiguranja (bez obaveznih osiguranja u saobraćaju) čak 58,8%. Imajući u vidu ograničenje

režijskog dodatka i TSO kod osiguranja od autoodgovornosti, može se zaključiti da je veći deo troškova od autoodgovornosti, ali najverovatnije i deo TSO životnih osiguranja, prebačen na teret ostalih vrsta neživotnih osiguranja, što je uticalo da se deo premije osiguranja u samopridržaju potroši za troškove sprovođenja osiguranja. Napomena: Dinarski iznosi preračunati u evre po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2012. godine (1 evro=113,7183 dinara).

3/2013

88

SUMMARY

Insurance companies prepare fi nancial and annual

reports on operations, in accordance with the regula-

tions. Analysis of these reports include data structure of the portfolio, updating the settlement and payment of claims and gain or loss. Due to the specifi cs of the

insurance also, analyzed ratio numbers and technical result as additional indicators specifi c to insurance. Th is paper presents the achieved results of all insuran-

ce companies in the Republic of Serbia in the 2012, on

which assesses performance of the insurance industry as a whole.

Key words: premium, damages, claims, technical re-sults, ratio numbers, profi t


Agencija za privredne registre. (2012). Saopštenje o poslo-

vanju fi nansijskih institucija u Republici Srbiji u 2012.

godini – uporedni podaci iz fi nansijskih izveštaja za

2012. i 2011. godinu, Agencija za privredne registre:

Beograd.

Narodna banka Srbije. (2012). Godišnji izveštaj o poslo-

vanju i rezultatima rada, Narodna banka Srbije: Be-

ograd.

Narodna banka Srbije. (2012a). Sektor osiguranja u Srbiji

– Izveštaj za 2012. godinu, Narodna banka Srbije, Sek-

tor za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja: Beograd.

Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja matematičke rezerve i rezerve za učešće u dobiti, Služ-beni glasnik RS, broj 7/10, 93/11 i 87/12.

Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja re-zervisanih šteta, Službeni glasnik RS, br. 86/07

Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja rezervi za izravnanje rizika, Službeni glasnik RS, br. 13/05 i 23/06

Odluka o bližim kriterijumima i načinu obračunavanja prenosnih premija, Službeni glasnik RS, br. 19/05

Odluka o pojedinim oblicima deponovanja i ulaganja sredstava tehničkih rezervi i najvišim iznosima poje-dinih deponovanja i ulaganja garantne rezerve društa-va za osiguranje, Službeni glasnik RS, broj 87/

Republički zavod za statistiku. (2012). Ekonomska kretan-ja u Republici Srbiji, 2012., Republički zavod za stati-stiku: Beograd.

Udruženje osiguravača Srbije. (2012). Godišnji fi nansijski izveštaj za 2012. godinu, Beograd, dostupno na: http://uos.rs/assets/Uploads/Akta/GodFinIzv2012.pdf, 12.9.2013.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS, broj 55/04, 70/04, 61/05, 85/05,101/07, 63/09 Odluka US, 107/09, 99/11 i 119/12.

Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, Službeni glasnik RS, broj 51/09, 78/11, 101/11, 93/12 i 7/13 Od-luka Ustavnog suda.


Milan CEROVIĆ, PhD

Insurance market of Republic of Serbia in 2012

UDC: 368:339.13Informative paper

3/2013

89

ODABRANE KNJIGE / SELECTED BOOKS

Sebastian Prisching, Saniranje šteta usled prirodnih katastrofa – osiguranje kao

jedno od rešenja (Schadenbewältigung nach Naturkatastrophen – Versicherungslösung als ein

möglicher Beitrag), Schrift enreihe der Gesellschaft für Versicherungsfachwissen 2. tom,

ISBN 978–3–7083–0832–6, 335 strana, 48,80 EUR

Austrijsko društvo za nauku osiguranja je po drugi put dodelilo nagradu za naučni rad u kome se obrađuje tema relevantna za nauku osiguranja. Ovaj put je prika-zana knjiga mr Sebastijana Prišinga koja obrađuje model rešavanja šteta nastalih usled prirodnih katastrofa, tzv. model NatKat, na kome se u Austriji radi poslednjih go-dina. U knjizi se obrađuju i mogući problemi ovog mode-la, tj. nejasnoće i granice koje nastaju u smislu ekonom-skih, pravnih i moralnih obaveza. Posebno se obrađuju neka pravna pitanja na nivou evropskog i nacionalnog prava. Polazi se od potrebe da se provere pravni osnovi modela u kome svaki akt zakonodavca treba da bude od-govarajuće ekonomski efi kasan i pravno opravdan.

Georg Muhri, Peter Ertl, Roland Gerlach, Lična odgovornost direktora, članova upravnog i

nadzornog odbora (za Austriju) Persönliche Haft ung für Geschäft sführer, Vorstände und Aufsichtsräte

(f. Österreich), Linde Beč 2013, ISBN 978–3–7073–2280–4, 160 strana, cena 58,00 EUR

U pomenutoj knjizi eksperti iz prakse nude pregled odgovornosti organa rukovođenja u zakonskoj regu-lativi. Autori na razumljiv način predstavljaju rizike i mogućnosti osiguranja rukovodioca pod geslom „ogra-ničite svoju odgovornost što boljim poznavanjem ri-zika”. U knjizi su zastupljeni zadaci i područja rizika, analize rizika, građanska i krivičnopravna odgovornost, menadžerska odgovornost u računovodstvu, direktora/upravnog odbora u situaciji poslovne krize, odgovor-nost iz ugovora o vršenju dužnosti, menadžerska odgo-vornost sa aspekta osiguranja, kao i širok pregled istih sa slučajevima iz prakse.

Martin Winner, Rizici odgovornosti majki koncerna u srednjoj i istočnoj Evropi (Haft ungsrisiken für die

Konzernmutter in Mittel– und Osteuropa), Facultas Nomos, ISBN 978–3–7089–1040–6, 810 strana, cena 132,00 EUR

Ova knjiga je rezultat dvogodišnjeg istraživanja In-stituta za istraživanje privrednog prava srednje i istočne

Evrope (Forschungsinstituts für mittel– und osteuropäis-ches Wirtschaft srecht – FOWI) Ekonomskog univerzi-teta u Beču, u okviru koga je istraživana regulativa od-govornosti majke koncerna, i to u Albaniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj. U svim posmatranim državama ima mno-go propisa koji ovu odgovornost ne tretiraju direktno, niti pak imaju na nju značajno dejstvo. Za praksu osi-guranja je neophodna detaljna analiza na osnovu ka-rakteristika svake pojedine zemlje zbog veoma velikih razlika koje vladaju u propisima svake od njih.

Marc Latza, Priručnik za preuzimanje tehničkih rizika: informacije za prihvatanje i analizu zanatskih rizika u oblasti kompozitnih osiguranja (Handbuch für das Technische Underwriting: Informationen für die

Aufnahme und Analyse von gewerblichen Risiken im Bereich der Kompositversicherungen), GmbH, 2013,

ISBN 978–3844–24061–0, 236 strana, cena 39,99 EUR

Prikazani priručnik predstavlja vrlo uspešno delo „iz

prakse i za praksu”. Na jasna način je opisana organiza-

cija zaštite od požara i eksplozije, postupci tokom istih,

obrađene su teme kao osiguranje montažnih radova,

građevinskih usluga, osiguranja mašina, obezbeđenje

poljoprivrednih i industrijskih pogona za biogasove,

osiguranje prekida proizvodnje itd. Nadalje, razmatraju

se pitanja vezana za energiju vetra, solarnu energiju i sl.

U celini se radi o dobro strukturisanom delu u kome

autor svesno redukuje složenost sadržaja, kao i veliki

broj paragrafa, zakonskih tekstova i uslova koji inače

regulišu celokupnu i jako obimnu materiju. Zbog toga

je priručnik pogodan za zaposlene u osiguranju, kako

u unutrašnjim tako i spoljnim službama (agentima) i

preuzimačima tehničkih rizika.

Robert Schwarz, Praktične smernice za poslovno starosno zbrinjavanje – Poslovno kolektivno

osiguranje, sigurna forma poslovnog starosnog zbrinjavanja (Praxisleitfaden betriebliche

Altersvorsorge Die sichere Form der betrieblichen Altersvorsorge: Betriebliche Kollektivversicherung),

Springer Fachmedien Wiesbaden 2013, ISBN 978–3–658–02845–9, 155 strana, 25,69 EUR

Poslovno kolektivno osiguranje je vrsta penzijskog osiguranja koje je manje izloženo oscilacijama tržišta kapitala i utoliko obezbeđuje sigurnije penzije. Poslov-no kolektivno osiguranje je vrsta poslovne penzije sa garancijom i upravo u vreme oscilatornih kretanja na berzama jeste jedina forma penzijskog osiguranja koja obezbeđuje rast penzija. Smatra se kao postojeća i si-

BIBLIOGRAFIJA / BIBLIOGRAPHY

3/2013

90 gurna alternativa reformi penzijskog osiguranja u Au-striji.

Hubert W. van Bühren, Priručnik za pravo osiguranja (Handbuch Versicherungsrecht), Anwaltverlag Bon 2012, ISBN 978–3–8240–0972–5, 2480 strana, cena

159 EUR

Ovaj priručnik za pravo osiguranja je idealan i kom-petentan pratilac u rešavanju gotovo svih pitanja u pra-vu osiguranju. U uvodnom delu je predstavljena siste-matika i sudska praksa reformisanog prava o ugovoru o osiguranju; slede objašnjenja vezana za 25 važnih vrsta osiguranja u kojima su učešće uzeli advokati i eksperti iz osiguravajućih kompanija na način da vrste osigu-ranja kojima se bave objašnjavaju na osnovu sudske prakse, sastavljenih ček lista za efi kasnije sprovođenje postupaka, obrazaca tužbi, uslova za pojedine vrste osi-guranja i sl. U ovom izdanju se razmatra sudska praksa zaključno do 1. jula 2012. godine sa detaljnom razra-dom odredbi Zakona o ugovoru o osiguranju Nemač-ke iz 2008. Knjiga predstavlja deo osnovne literature za stručne advokatske studije na Nemačkoj advokatskoj akademiji u Berlinu.

ODABRANI ČLANCI / SELECTED ARTICLES

Udruženje osiguravača Austrije, Siguran oblik poslovnog penzijskog zbrinjavanja:

poslovno kolektivno osiguranje (Die sichere Form der betrieblichen Altersvorsorge: Betriebliche

Kollektivversicherung)U aktuelnim diskusijama na ovu temu, u Austriji se

ističu koristi i prednosti kolektivnog poslovnog osigu-ranja. Dr Louis Norman–Audenhove, generalni sekretar Udruženja austrijskih osiguravača, kaže da je ova vrsta osiguranja manje podložna kretanjima na tržištu kapi-tala i stoga obezbeđuje sigurnije penzije. Sa više od 70 milijardi evra uloženih u životno osiguranje, od čega 75% u klasično životno osiguranje (a time i u poslovno zbrinjavanje), ovaj se koncept pokazao već nekoliko de-setina godina kao stabilan, čak i u kriznim vremenima. Poslovnom kolektivnom osiguranju u Austriji temelji su postavljeni 2005. godine kao alternativa penzijskom sistemu, u formi klasičnog životnog osiguranja sa sigur-nim rastom i garantovanom kamatom. Sistem je zami-šljen kao varijanta minimalno sklona riziku da bi ko-risnici penzija što manje osetili negativne oscilacije na tržištu kapitala. Među prednostima modela poslovnog kolektivnog osiguranja navode se sledeće:

– Sigurnost sistema klasičnog životnog osiguranja. Formiranjem većih rezervi za slučaj oscilacija dobro se

izravnavaju rezultati boljih i lošijih perioda. Ova sred-stva su sigurna i u slučaju stečaja jer ne spadaju u ste-čajnu masu.

– Zakonski uređene, sigurne odredbe investiranja: zakonske odredbe o ulaganju kapitala dobro uređuju mogućnosti ulaganja u životno osiguranje. One stva-raju mogućnost vrlo sigurne politike ulaganja sa mini-malnim rizikom.

– Poštovanje ovih zakonskih odedbi nadgleda neza-visni fi ducijar koga odredi Agencija za nadzor osigura-nja. On vrši stalnu kontrolu da li su sredstva rezervi do-voljna za pokriće zahteva klijenata u svakom trenutku. Zatim slede procene sredstava prema posebno restrik-tivnim, a time i vrlo sigurnim pravilima.

– Maksimalna zaštita ulagača putem odgovarajućih propisa o bilansiranju: polaganje računa životnog osi-guranja podleže vrlo strogoj kontroli. Primenu propisa jednom godišnje proverava odgovarajući službenik za zaštitu ulaganja. Takođe, vrši i redovne kontre bilansa. Isto to čini i agencija za zaštitu potrošača.

– Vrhunska garancija za udeo u dobiti: budući da se u praksi ostvaruju viši prinosi na tržištu kapitala i da se višak može isplaćivati, tj. vraćati klijentima iz troškova rizičnih premija, osiguravač može, pored garantovane kamate, da fi nansira i udeo u dobiti. Ovako se rasporedi najmanje 85% ukupne godišnje dobiti.

Izvor: http://www.vvo.at/die–sichere–form–der–betrieblichen–altersvorsorge–betriebliche–kollektivversich.

html

Dieter Pscheidl, Prospekti za osnovne informacije EU – ideal ili stvarnost (EU–Basisinformationsblätter:

Ideal und realität)

U Evropskoj uniji u oblasti različitih investicionih proizvoda vladaju velike razlike u obavezama infor-misanja, kako među državama EU, tako i ponuđačima (bankama, osiguravačima i kompanijama koje upravlja-ju hartijama od vrednosti). U cilju poboljšanja položaja klijenta, odnosno olakšanja njegovog postupka odluči-vanja u masi informacija koje mu stoje na raspolaganju i uglavnom deluju zbunjujuće na prosečnog potrošača, nadležni u EU su odlučili da propišu obavezu ponuđa-čima ovih proizvoda za izdavanje prospekta koji mora da sadrži osnovne informacije. Ipak i dalje postoje ne-rešena pitanja koja se mogu svrstati u tri grupe: jasan pogled na proizvode svih ponuđača, transparentnost usluga osiguranja i odgovornost. Donošenje Uredbe je planirano za ovu, 2013, godinu, a počela bi se provoditi u praksi najkasnije početkom 2016. godine.

Izvor: Versicherungsrundschau, br. 4/2013, str. 15.

Odabrani članci i knjige / Selected articles and books

3/2013

91 Walter J. Jaburek, Razmena zdravstvenih podataka između osiguravača u svetlu Zakona

o zdravstvenoj telematici iz 2012. godine (Gesundheitsdatenaustausch durch Versicherer im

Lichte des Gesundheitstelematkgesetzes 2012)

Zakon o zdravstvenoj telematici je u Austriji prvi put objavljen kada je donet Zakon o reformi zdravstenog sistema 2005. godine, a sa daljnjim zakonskim izmena-ma propisa u zdravstvenom sistemu sledile su izmene i ovog zakona. Reč je o veoma složenoj problematici u kojoj se pravna nauka i informaciona tehnologija mak-simalno prožimaju, a najčešća pitanja i problemi su oni u vezi sa elektronskim potpisom, obezbeđenjem poda-taka tokom elektronske razmene, programima koji na najbolji način nude zaštitu podataka i dr.

Izvor: Versicherungsrundschau, br. 5/2013, str. 22–24.

Werner Müller, Na putu ka Direktivi Solventnost II treba rešiti još neka pitanja (Auf dem Weg zu Solvency

II sind noch einige Probleme zu lösen)

U ovom intervjuu gospodina Vernera Milera, direk-tora u kompaniji Allianz i rukovodioca Sektora za raču-novodstvo i poreze u Udruženju osiguravača Austrije, čitamo o koracima koje EU još planira u sprovođenju Direktive Solventnost II, ulozi koju ima ORSA (Own Risk and Solvency Assessment), čiji će rezultati biti pod-vrgavani proveri nadzora osiguranja i o pogledu jedne od vodećih osiguravajućih kompanija na problematiku koju sadrži ove Direktiva. Kao što je poznato, Solven-tnost II počiva na tri stuba: zahtevima za kapitalom, poštovanju pravnih propisa i propisima u vezi sa objav-ljivanjem informacija.

Izvor: Versicherungsrundschau, br. 5/2013, str. 8–10.

Izbor i prevod:Nela Bukorović,

e–mail: [email protected]

Odabrani članci i knjige / Selected articles and books

3/2013

92

SKUPŠTINA EVROPE I SAVET EVROPSKE UNIJE,

Imajući u vidu Ugovor o osnivanju Evropske zajed-nice, a posebno član 47(2) i član 55,

Imajući u vidu predlog Komisije,

Imajući u vidu mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog odbora1,

Nakon savetovanja sa Odborom ili Komitet regiona,

Postupajući u skladu sa postupkom utvrđenim u čla-nu 251. Ugovora2,

Imajući u vidu da:(1) je predviđeno nekoliko značajnih izmena Prve

Direktive Saveta 73/239/EEZ od 24. jula 1973. godine o usklađivanju zakona, uredbi i administrativnih propisa koji se odnose na započinjanje i obavljanje delatnosti direktnog osiguranja različitog od osiguranja života3; Direktive Saveta 78/473/EEZ od 30. maja 1978. godine o usklađivanju zakona, uredbi i administrativnih pro-pisa koji se odnose na saosiguranje na teritoriji Zajed-nice4; Direktive Saveta 87/344/EEZ od 22. juna 1987. godine o usklađivanju zakona, uredbi i administrativ-nih propisa koji se odnose na osiguranje troškova prav-ne zaštite5; Druge Direktive Saveta 88/357/EEZ od 22. juna 1988. godine o usklađivanju zakona, uredbi i ad-ministrativnih propisa koji se odnose na direktno osi-guranje različito od osiguranja života i utvrđuju odred-be koje doprinose efi kasnoj primeni slobode pružanja usluga6; Direktive Saveta 92/49/EEZ od 18. juna 1992. godine o usklađivanju zakona, uredbi i administrativ-nih propisa koji se odnose na direktno osiguranje razli-čito od osiguranja života (Treće Direktive o neživotnom

1 Sl. list EU, C 224, 30.08.2008., str. 112 Mišljenje Skupštine Evrope od 22. 4. 2009. godine (koje

još nije objavljeno u Službenom listu) i Odluka Saveta od 10. 11. 2009. godine.

3 Sl. list EU, L 228, 16. 8. 1973, str. 3.4 Sl. list EU, L 151, 07.06.1978, str. 25.5 Sl. list EU, L 185, 04. 07.1987, str. 77. 6 Sl. list EU, L 172, 04.07.1988, str. 1.

osiguranju)7; Direktive 98/78/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 27. oktobra 1998. godine o dopunskom nad-zoru društava za osiguranje u osiguravajućoj grupi8; Direktive 2001/17/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 19. marta 2001. godine o reorganizaciji i likvidaciji dru-štava za osiguranje9; Direktive 2002/83/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 5. novembra 2002. godine o osigura-nju života10; i Direktive 2005/68/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 16. novembra 2005. godine o reosiguranju.11 Da bi se bolje obezbedila potrebna jasnoća, potrebno je da se ove Direktive prerade.

(2) Radi lakšeg započinjanja i obavljanja delatnosti osiguranja i reosiguranja, neophodno je da se uklone značajnije razlike između zakona država članica u po-gledu pravila propisanih za društva za osiguranje i reo-siguranje. U tom cilju treba da se obezbedi pravni okvir za društva za osiguranje i reosiguranje da obavljaju de-latnost osiguranja širom teritorije unutrašnjeg tržišta, i da se na taj način društvima za osiguranje i reosigura-nje sa sedištima u Zajednici olakša da pokrivaju rizike i obaveze koje se nalaze u njoj.

(3) U interesu je neometanog funkcionisanja unu-trašnjeg tržišta da se utvrde usklađena pravila za nadzor osiguravajućih grupa i, u cilju zaštite poverilaca, uskla-đena pravila za postupak reorganizacije i likvidacije društava za osiguranje.

(4) Celishodno je da određena društva koja pružaju usluge osiguranja ne budu obuhvaćena sistemom koji se utvrđuje ovom Direktivom, i to ili zbog svoje veliči-ne, pravnog statusa, odnosno prirode – jer su tesno po-vezana sa sistemima javnog osiguranja – ili zbog poseb-nih usluga koje pružaju. Pored toga, poželjno je da se u nekoliko zemalja članica izuzmu određene institucije, čija delatnost pokriva samo veoma ograničen sektor a

7 Sl. list EU, L 228, 11.08.1992, str. 1.8 Sl. list EU, L 330, 05.12.1998, str. 1.9 Sl. list EU, L 110, 20.04.2001, str. 28.10 Sl. list EU, L 345, 19.12.2002, str. 1.11 Sl. list EU, L 323, 9. 12. 2005, str. 1.

DIREKTIVE I PROPISI EU / EU DIRECTIVES AND REGULATIONS

Direktiva 2009/138/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju i obavljanju delatnosti

osiguranja i reosiguranja (Solventnost II) (prerađeno)

3/2013

93 koja je zakonom ograničena na određenu teritoriju ili posebno navedena lica.

(5) Veoma mala društva za osiguranje koja ispunja-vaju određene uslove, uključujući taj da im je prihod od ukupne premije manji od 5 miliona evra, izuzimaju se iz oblasti primene ove Direktive. Međutim, sva druš-tva za osiguranje i reosiguranje koja već imaju dozvolu izdatu po osnovu važećih Direktiva, treba da je i dalje imaju kada se ova Direktiva bude primenjivala. Društva koja su izuzeta iz oblasti primene ove Direktive treba-lo bi da mogu da primenjuju osnovne slobode garan-tovane Ugovorom. Takva društva imaju mogućnost da traže dozvolu po osnovu ove Direktive kako bi uživala pogodnosti jedinstvene dozvole predviđene ovom Di-rektivom.

(6) Države članice bi trebalo da mogu da zahtevaju da se društva koja obavljaju delatnost osiguranja i reo-siguranja a izuzeta su iz oblasti primene ove Direktive registruju. Države članice bi takođe mogle da predvide prudencijalni i pravni nadzor za ta društva.

(7) Direktiva Saveta 72/166/EEZ od 24. aprila 1972. o usaglašavanju zakona država članica koji se odnose na osiguranje od građanske odgovornost zbog upotrebe motornih vozila i sprovođenje obaveze osiguranja od takve odgovornosti12; Sedma Direktiva Saveta 83/349/EEZ od 13. juna 1983. bazirana na članu 54(3)(g) Ugo-vora o konsolidovanim računima13; Druga Direktiva Saveta 84/5/EEZ od 30. decembra 1983. o usaglašavanju zakona država članica koji se odnose na osiguranje od građanske odgovornosti zbog upotrebe motornih vo-zila14; Direktiva 2004/39/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. o tržištima fi nansijskih instrumena-ta15; i Direktiva 2006/48/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 14. juna 2006. o započinjanju i obavljanju delatnosti kreditnih institucija16 utvrđuju opšta pravila u sferi ra-čunovodstva, autoodgovornosti, fi nansijskih instrume-nata i kreditnih institucija i postavljaju defi nicije u tim oblastima. Celishodno je da se određene defi nicije koje su utvđene u navedenim direktivama primenjuju i za svrhe ove Direktive.

(8) Započinjanje poslova osiguranja i reosigura-nja treba da podleže dobijanju prethodnog odobrenja. Zbog toga je neophodno da se utvrde uslovi i postupak za davanje odgovarajućih odobrenja, kao i za odbijanje zahteva za dobijanje tih odobrenja.

(9) Direktivama koje se ukidaju ovom Direktivom nisu utvrđena nikakva pravila u pogledu obima poslova

12 Sl. list EU, L 103, 2. 5. 1972, str. 1.13 Sl. list EU, L 193, 18. 7. 1983, str. 1.14 Sl. list EU, L 8, 11. 1. 1984, str. 17.15 Sl. list EU, L 145, 30. 4. 2004, str. 1.16 Sl. list EU, L 177, 30. 6. 2006, str. 1.

reosiguranja za koje može da se izda dozvola društvu za osiguranje. Države članice same odlučuju o utvrđivanju odgovarajućih pravila u vezi s tim.

(10) Upućivanja u ovoj Direktivi na društva za osi-guranje i reosiguranje treba da uključuju i sopstvena društva za osiguranje i sopstvena društva za reosigura-nje, osim kada su date posebne odredbe za takva druš-tva.

(11) Pošto ova Direktiva predstavlja bitan instru-ment za postizanje ciljeva unutrašnjeg tržišta, društvi-ma za osiguranje i reosiguranje koja su dobila dozvo-le u matičnim državama članicama treba dozvoliti da sve svoje poslove obavljaju na celoj teritoriji Zajednice putem osnivanja ogranaka ili putem pružanja usluga. Zbog toga je celishodno da se postigne potrebno usa-glašavanje koje bi bilo dovoljno za uzajamno prizna-vanje dozvola i sitema nadzora, a time i za jedinstvenu dozvolu koja važi na celoj teritoriji Zajednice i dozvo-ljava da nadzor nad društvom sprovodi matična država članica.

(12) Direktiva 2000/26/EZ Skupštine Evrope i Sa-veta od 16. maja 2000. o usaglašavanju zakona država članica koja se odnose na osiguranje od građanske od-govornosti zbog upotrebe motornih vozila (Četvrta Di-rektiva o autoosiguranju)17 utvrđuje pravila o postavlja-nju likvidatora šteta. Ta pravila treba da se primenjuju za potrebe ove Direktive.

(13) Društva za reosiguranje treba da ograniče svoju delatnost na poslove reosiguranja i poslove povezane sa poslovima reosiguranja. Ovaj zahtev ne treba da spre-čava društvo za reosiguranje da obavlja poslove kao što su pružanje statističkih ili aktuarskih saveta, obavljanje analize rizika ili istraživanja za svoje klijente. To tako-đe može da uključuje funkciju i poslove holdinga koji se odnose na poslove u fi nansijskom sektoru u smislu člana 2(8) Direktive 2002/87/EZ Skupštine Evrope i Sa-veta od 16. decembra 2002. o dopunskom nadzoru kre-ditnih institucija, društava za osiguranje i investicionih kompanija u fi nansijskom konglomeratu.18 U svakom slučaju, ovaj zahtev ne dozvoljava obavljanje nepoveza-nih bankarskih i fi nansijskih poslova.

(14) Zaštita ugovarača osiguranja pretpostavlja da su za društva za osiguranje i reosiguranje propisani va-ljani zahtevi u pogledu solventnosti, što rezultira efi ka-snom raspodelom kapitala na celoj teritoriji Evropske unije. Imajući u vidu razvoj tržišta, sadašnji sistem više nije adekvatan. Zbog toga je neophodno da se uvede nov regulatorni okvir.

(15) U skladu sa najnovijim razvojem upravljanja ri-zikom, u kontekstu Međunarodnog udruženja supervi-

17 Sl. list EU, L 181, 20. 7. 2000, str. 65.18 Sl. list EU, L 35, 11. 2. 2003, str. 1.

Direktiva 2009/138/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 25. 11. 2009. godine o započinjanju i obavljanju ...

3/2013

94 zora osiguranja, Komisije za međunarodne računovod-stvene standarde i Međunarodne aktuarske asocijacije, a shodno skorašnjem razvoju i u drugim fi nansijskim sektorima, trebalo bi da se usvoji ekonomski pristup za-snovan na riziku koji daje podsticaj društvima za osigu-ranje i reosiguranje da valjano mere rizike i upravljaju svojim rizicima. Usaglašavanje bi trebalo da se pojača predviđanjem posebnih pravila za vrednovanje imovi-ne i obaveza, uključujući i tehničke rezerve.

(16) Glavni cilj regulisanja i nadzora osiguranja i reosiguranja jeste da se obezbedi odgovarajuća zaštita ugovarača i korisnika osiguranja. Termin korisnik osi-guranja obuhvata svako fi zičko ili pravno lice koje ima neko pravo po osnovu ugovora o osiguranju. Drugi ci-ljevi regulisanja i nadzora osiguranja i reosiguranja su postizanje fi nansijske stabilnosti i fer i stabilnog tržišta, koji takođe treba da budu uzeti u obzir, ali ne smeju da slabe glavni cilj.

(17) Očekuje se da režim solventnosti utvrđen u ovoj Direktivi obezbedi još bolju zaštitu ugovarača osigura-nja. Da bi se to postiglo neophodno je da države članice osiguraju da nadzorni organi raspolažu odgovarajućim resursima za izvršavanje svojih obaveza, kako je predvi-đeno u ovoj Direktivi. To podrazumeva sve neophodne kapacitete, uključujući fi nansijske i ljudske resurse.

(18) Nadzorni organi država članica zato treba da imaju na raspolaganju sva sredstva koja su neophod-na da se osigura da društva za osiguranje i reosigura-nje uredno obavljaju svoju delatnost na celoj teritoriji Zajednice, bilo da posluju po osnovu prava osnivanja poslovne jedinice ili slobode pružanja usluga. Da bi se obezbedila delotvornost nadzora, sva delovanja nad-zornih organa treba da budu srazmerna prirodi, obimu i složenosti rizika prisutnih u delatnosti društava za osi-guranje i reosiguranje, bez obzira na značaj predmet-nog društva za ukupnu fi nansijsku stabilnost tržišta.

(19) Ova Direktiva ne bi trebalo da bude suviše opterećujuća za mala i srednja društva za osiguranje. Jedan od načina za postizanje ovog cilja jeste valjana primena principa srazmernosti. Ovaj princip treba da se primenjuje i na zahteve koji se postavljaju pred druš-tva za osiguranje i reosiguranje i na vršenje nadzornih ovlašćenja.

(20) Ova Direktiva, posebno, ne bi trebalo da bude suviše opterećujuća za društva za osiguranje koja su specijalizovana za pružanje posebnih vrsta osiguranja ili usluga posebnim segmentima klijenata, već bi treba-lo da prepozna da ovakva specijalizacija može da pred-stavlja dragocen instrument za delotvorno i efi kasno upravljanje rizikom. Da bi se ostvario ovaj cilj, kao i valjana primena principa srazmernosti, treba da se do-nese i poseban propis koji će društvima omogućiti da koriste sopstvene podatke za kalibrisanje parametara u

modulima rizika osiguranja u standardnoj formuli za obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventno-sti.

(21) Ova Direktiva takođe treba da uzme u obzir posebnu prirodu sopstvenih društava za osiguranje i reosiguranje. S obzirom na to da ova društva pokrivaju samo rizike povezane sa industrijskom ili komercijal-nom grupom kojoj pripadaju, treba da se obezbede od-govarajući pristupi u skladu sa principom srazmernosti da bi se odrazili priroda, razmere i složenost njihove delatnosti.

(22) Prilikom nadzora nad poslovima reosiguranja, treba uzeti u obzir posebne karakteristike delatnosti re-osiguranja, odnosno njihovu globalnu prirodu i činje-nicu da su ugovarači osiguranja i sami društva za osigu-ranje ili reosiguranje.

(23) Nadzorni organi treba da su u stanju da od društava za osiguranje i reosiguranje dobiju informa-cije potrebne za svrhu nadzora, uključujući, gde je to primereno, informacije koje je društvo za osiguranje ili reosiguranje javno obelodanilo po osnovu fi nansijskog izveštavanja, listinga ili drugih zakonskih ili regulator-nih zahteva.

(24) Nadzorni organi matične države članice treba da budu odgovorni za kontrolu fi nansijskog stanja dru-štava za osiguranje i reosiguranje. U tom cilju, oni treba da sprovode redovna ispitivanja i vrednovanja.

(25) Nadzorni organi treba da su u stanju da uzmu u obzir efekte koje na upravljanje rizicima i sredstvima proizvode dobrovoljna pravila ponašanja i transparen-tnost koje sprovode relevantne institucije koje posluju sa neregulisanim ili alternativnim investicionim instru-mentima.

(26) Polazna tačka za adekvatnost kvantitativnih zahteva u sektoru osiguranja jeste potreban kapital za obezbeđenje solventnosti. Nadzorni organi zato tre-ba da imaju ovlašćenje da nalože dodatak na potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti samo u izuzetnim okolnostima, u slučajevima navedenim u ovoj Direk-tivi, nakon procesa nadzornog ispitivanja. Standardna formula za potreban kapital za obezbeđenje solventno-sti koncipirana je tako da odražava profi l rizika većine društava za osiguranje i reosiguranje. Međutim, mogu-će je da u nekim slučajevima standardizovan pristup ne može adekvatno da odrazi vrlo specifi čan profi l rizika određenog društva.

(27) Uvođenje obaveze dodatka na potrebni kapital predstavlja izuzetak i uvodi se samo kao krajnja mera kada su druge nadzorne mere nedelotvorne ili neodgo-varajuće. Pored toga, izraz izuzetak treba da se tumači u kontekstu posebne situacije svakog društva, a ne u od-


3/2013

95


nosu na broj obaveznih dodataka na potrebni kapital na konkretnom tržištu.

(28) Dodatak na potrebni kapital treba da se zadr-ži sve dok se ne poprave okolnosti u kojima je on bio uveden. U slučaju značajnih nedostataka celih ili de-limičnih internih modela ili značajnih nedostataka u upravljanju, nadzorni organi treba da budu sigurni da predmetno društvo čini maksimalne napore da otkloni nedostatke koji su doveli do uvođenja obaveze dodatka na potrebni kapital. Međutim, u slučaju da standardizo-van metod ne odražava adekvatno poseban profi l rizika društva, onda se dodatak na potrebni kapital može za-držati u uzastopnim godinama.

(29) Neki rizici mogu da se valjano obuhvate samo putem zahteva koji se odnose na upravljanje a ne putem kvantitativnih zahteva koji se odražavaju u potrebnom kapitalu za obezbeđenje solventnosti. Zbog toga je efi -kasan sistem upravljanja bitan za adekvatno upravljanje društva za osiguranje i za regulatorni sistem.

(30) Sistem upravljanja uključuje funkciju uprav-ljanja rizikom, funkciju usklađenosti, funkciju interne revizije i aktuarsku funkciju.

(31) Funkcija predstavlja administrativni kapacitet za obavljanje posebnih poslova upravljanja. Utvrđiva-nje posebne funkcije ne sprečava društvo da slobodno odlučuje o tome kako će da organizuje tu funkciju u praksi, osim kada je drugačije određeno u ovoj Direk-tivi. Ovo ne bi trebalo da dovede do nepropisno op-terećujućih zahteva jer bi trebalo da se uzmu u obzir priroda, razmere i složenost poslovanja društva. Zato bi trebalo da je moguće da se za vršenje ovih funkcija angažuje sopstveno osoblje, da se oslanja na savete do-bijene od spoljnih eksperata ili da se za njeno vršenje angažuju spoljni eksperti u okviru ograničenja utvrđe-nih ovom Direktivom.

(32) Pored toga, osim kada se radi o funkciji interne revizije, u manjim i manje složenim društvima trebalo bi da jedno lice ili organizaciona jedinica može da vrši više od jedne funkcije.

(33) Funkcije uključene u sistem upravljanja smatra-ju se ključnim funkcijama i shodno tome takođe zna-čajnim i kritičnim funkcijama.

(34) Sva lica koja vrše ključne funkcije treba da budu sposobna i podobna. Međutim, zahtev u pogledu oba-veštavanja nadzornog organa treba da važi samo za no-sioce ključnih funkcija.

(35) U svrhu ocene potrebnog nivoa kompetentno-sti onih koji stvarno vode društvo ili imaju druge ključ-ne funkcije, treba da se, kao dodatni faktori, uzmu u obzir njihove stručne kvalifi kacije i iskustvo.

(36) Sva društva za osiguranje i reosiguranje treba da imaju, kao sastavni deo svoje poslovne strategije, re-

dovnu praksu ocenjivanja svojih ukupnih potreba veza-nih za solventnost, imajući u vidu svoj specifi čni profi l rizika (sopstveni rizik i ocena solventnosti). Ta ocena ne zahteva ni razvijanje internog modela niti služi za obračun potrebnog kapitala različitog od potrebnog ka-pitala za obezbeđenje solventnosti ili minimalnog po-trebnog kapitala. Rezultati svake ocene treba da se pod-nesu na uvid nadzornim organima, kao deo informacije koja se obezbeđuje za nadzorne svrhe.

(37) Da bi se osigurao efi kasan nadzor funkcija ili poslova koji su prepušteni spoljnim pružaocima usluga, neophodno je da nadzorni organi društva za osiguranje ili reosiguranje koji angažuju spoljne pružaoce uslu-ga imaju pristup svim relevantnim podacima koje taj spoljni pružalac usluga drži, bez obzira na to da li je on regulisan ili neregulisan subjekt, kao i pravo da obavlja-ju neposredne kontrole kod njega. Da bi mogli da uzmu u obzir tržišni razvoj događaja i osiguraju dalje pošto-vanje uslova za angažovanje spoljnih pružalaca usluga, nadzorni organi treba da budu odgovarajuće obavešteni pre angažovanja spoljnih pružalaca usluga za kritične i značajne funkcije ili poslove. Ti uslovi treba da uzmu u obzir rad Zajedničkog foruma i budu u skladu sa va-žećim pravilima i praksama u bankarskom sektoru i sa Direktivom 2004/39/EZ i njenom primenom na kredit-ne institucije.

(38) U cilju garantovanja transparentnosti, društva za osiguranje i reosiguranje treba da javno obelodane, odnosno da stave javnosti na raspolaganje – u štam-panom ili elektronskom obliku, besplatno, i najmanje jedanput godišnje – bitne informacije o svojoj solven-tnosti i fi nansijskom stanju. Društvima treba da bude dozvoljeno da, na dobrovoljnoj osnovi, javno obeloda-njuju dodatne informacije.

(39) Treba da se donesu propisi kojima se reguliše razmena informacija između nadzornih organa i orga-na ili tela koja, na osnovu svoje funkcije, pomažu sta-bilnosti fi nansijskog sistema. Zbog toga je neophodno da se bliže navedu uslovi pod kojima ovakve razmene informacija treba da budu moguće. Osim toga, kada informacije mogu da se obelodanjuju samo uz izričitu saglasnost nadzornih organa, ti organi treba da budu u stanju, gde je to primereno, da saglasnost daju pod uslovom da su ispoštovani strogi uslovi.1

(40) Neophodno je da se unapredi usaglašavanje nadzora ne samo u pogledu nadzornih instrumenata već i u pogledu nadzornih praksi. Odbor evropskih su-pervizora za osiguranje i penzije po osnovu rada (CEI-OPS), osnovan na osnovu odluke Komisije 2009/79/EZ19, treba da igra značajnu ulogu na ovom planu i

19 Sl. list EU, L25, 29. 1. 2009, str. 28.1

3/2013

96 da dostavlja redovne izveštaje o ostvarenom napretku Evropskom Parlamentu i Komisiji.

(41) Cilj informacije i izveštaja koje CEIOPS treba da podnese u vezi sa dodacima na potrebni kapital nije da se spreči njihova upotreba, kao što je dozvoljeno ovom Direktivom, već da se doprinese sve većem ste-penu usaglašavanja nadzora u pogledu korišćenja do-dataka na potrebni kapital između nadzornih organa u različitim državama članicama.

(42) Da bi se ograničilo administrativno opterećenje i izbeglo dupliranje poslova, nadzorni organi i nacio-nalni organi zaduženi za statistiku treba da sarađuju i razmenjuju informacije.

(43) U svrhu jačanja nadzora društava za osiguranje i reosiguranje i zaštite ugovarača osiguranja, ovlašćeni revizori u smislu Direktive 2006/43/EZ Skupštine Evro-pe i Saveta od 17. maja 2006. o zakonom propisanim revizijama godišnjih fi nansijskih izveštaja20, treba da imaju obavezu da promptno izveste o svim činjenicama koje bi mogle ozbiljno da utiču na fi nansijsku situaciju ili administrativnu organizaciju društva za osiguranje ili reosiguranje.

(44) Društva za osiguranje koja obavljaju i poslove životnog i poslove neživotnog osiguranja treba da tim poslovima upravljaju zasebno, u cilju zaštite interesa ugovarača životnog osiguranja. Za takva društva, naro-čito, treba da važe isti zahtevi u pogledu kapitala kao oni koji se primenjuju na ekvivalentnu osiguravajuću grupu, koju sačinjavaju društvo za životno osiguranje i društvo za neživotno osiguranje, uzimajući u obzir po-većanu prenosivost kapitala u slučaju društava za kom-binovano osiguranje.

(45) Ocena fi nansijskog položaja društava za osi-guranje i reosiguranje treba da počiva na zdravim eko-nomskim principima i da optimalno koristi informaci-je dobijene sa fi nansijskih tržišta, kao i opšte dostupne podatke o tehničkim rizicima osiguranja. Posebno, za-htevi u pogledu solventnosti treba da budu bazirani na ekonomskom vrednovanju celokupnog bilansa stanja.

(46) Standardi vrednovanja u svrhu nadzora treba da budu kompatibilni sa trendovima u međunarodnom računovodstvu, u meri u kojoj je to moguće, kako bi se ograničila administrativna opterećenost društva za osiguranje i reosiguranje.

(47) U skladu sa tim pristupom, potrebni kapital tre-ba da bude pokriven sopstvenim fondovima, bez obzira da li su onai bilansne ili vanbilansne stavke. Pošto sva fi nansijska sredstva ne obezbeđuju puno apsorbovanje gubitaka u slučaju likvidacije i na bazi stalnosti, stav-ke sopstvenih fondova treba da budu klasifi kovane u skladu sa kriterijumima kvaliteta u tri stuba, a podob-

220 Sl. list EU, L157, 9. 6. 2006, str. 87.

ni iznos sopstvenih fondova za pokrivanje potrebnog kapitala treba da bude u skladu s tim ograničen. Ogra-ničenja koja se primenjuju na stavke sopstvenih fondo-va treba da se primenjuju samo za određivanje stanja solventnosti društva za osiguranje ili reosiguranje, i ne treba da dodatno ograničavaju slobodu tih društava u pogledu njihovog internog upravljanja kapitalom.

(48) Generalno, imovina koja nije potrebna za pred-vidive obaveze na raspolaganju je za absorbovanje gu-bitaka usled negativnih poslovnih fl uktuacija na stalnoj bazi i u slučaju likvidacije. Zbog toga veliki deo viška imovine nad obavezama, vrednovano u skladu sa prin-cipima datim u ovoj Direktivi, treba da se tretira kao kvalitetan kapital (Stub 1).

(49) Nisu sva sredstva unutar jednog društva neo-graničena. U nekim državama članicama posebni pro-izvodi rezultiraju strukturama fondova sa utvrđenom namenom koji jednoj klasi ugovarača osiguranja daju veća prava nad sredstvima unutar njihovog sopstvenog fonda. Iako su ta sredstva uključena u obračun viška imovine koja prelazi obaveze za svrhe sopstvenog fon-da, ona u stvari ne mogu da se stave na raspolaganje za rešavanje rizika izvan fonda sa utvrđenom namenom. Da bi se postigla doslednost sa ekonomskim pristu-pom, ocena sopstvenih fondova treba da se koriguje tako da odražava različitu prirodu sredstava, koja čine deo aranžmana sa utvrđenom namenom. Slično tome, obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventno-sti treba da odrazi smanjenje u objedinjavanju ili diver-sifi kaciji vezanoj za ove fondove sa utvrđenom name-nom.

(50) Aktuelna je praksa u određenim državama čla-nicama da društva za osiguranje prodaju proizvode životnog osiguranja u vezi sa kojima ugovarači ili ko-risnici osiguranja daju doprinos riziko kapitalu kompa-nije u zamenu za ceo ili deo prinosa na doprinose. Ti akumulirani profi ti predstavljaju rezervne fondove, koji su svojina pravnog lica u kojem su stvoreni.

(51) Rezervni fondovi treba da se vrednuju u skladu sa ekonomskim pristupom utvrđenim u ovoj Direktivi. U tom pogledu, prosto upućivanje na procenu vredno-sti rezervnih fondova u zakonski propisanim godišnjim izveštajima ne bi trebalo da bude dovoljno. U skladu sa zahtevima o sopstvenim fondovima, rezervni fondovi treba da se ocenjuju kriterijumima utvrđenim u ovoj Direktivi za klasifi kaciju u stubove. Ovo znači, između ostalog, da samo rezervni fondovi koji ispunjavaju zah-teve za klasifi kaciju u Stub 1 treba da se smatraju kapi-talom Stuba 1.

(52) Udruženje društava za uzajamno osiguranje i udruženja društava za uzajamno osiguranje sa varija-bilnim doprinosima mogu da upute zahtev svojim čla-novima za uplatu dopunskih doprinosa (poziv članovi-


3/2013

97 ma za uplatu dopunskog doprinosa) kako bi povećali iznos fi nansijskih sredstava koja drže za apsorbovanje gubitaka. Poziv članovima za uplatu dopunskog dopri-nosa može da predstavlja značajan izvor fi nansiranja za udruženja društava za uzajamno osiguranje i dru-štava tipa uzajamnog osiguranja, uključujući situaciju kada su ta udruženja suočena sa negativnim poslovnim fl uktuacijama. Pozivi članovima za uplatu dopunskog doprinosa zato treba da se priznaju kao stavke dodat-nih sopstvenih fondova i da se, shodno tome, tretiraju za svrhe solventnosti. Posebno, u slučaju društava za uzajamno osiguranje ili tipa uzajamnog osiguranja bro-dovlasnika sa varijabilnim doprinosima koji isključivo osiguravaju pomorske rizike, pribegavanje pozivima članovima za uplatu dopunskog doprinosa predstavlja davno ustanovljenu praksu koja se sprovodi u skladu sa posebnim aranžmanima za oporavak, a dozvoljeni iznos tih poziva članovima treba da se tretira kao kva-litetan kapital (Stub 2). Slično tome, u slučaju društava za uzajamno osiguranje i tipa za uzajamno osiguranje kada su pozivi članovima za uplatu dopunskog dopri-nosa sličnog kvaliteta, odobren iznos tih poziva članova takđe treba da se tretira kao kvalitetan kapital (Stub 2).

(53) Da bi se društvima za osiguranje i reosiguranje omoguićlo da ispune svoje obaveze prema ugovaračima i korisnicima osiguranja, države članice treba da zah-tevaju da ta društva formiraju odgovarajuće tehničke rezerve. Principi i aktuarske i statističke metodologije koji obeležavaju obračun tih tehničkih rezervi treba da budu usklađeni širom Zajednice kako bi se postigla bo-lja uporedivost i transparentnost.

(54) Obračun tehničkih rezervi treba da bude u skla-du sa vrednovanjem imovine i drugih obaveza, tržišno usklađen i u skladu sa međunarodnim trendovima u računovodstvu i nadzoru.

(55) Vrednost tehničkih rezervi zato treba da odgo-vara iznosu koji bi društvo za osiguranje ili resiguranje moralo da plati ukoliko bi prenelo svoja ugovorna pra-va i obaveze odmah na drugo društvo. Shodno tome, vrednost tehničkih rezervi treba da odgovara iznosu za koji bi se očekivalo da će biti potreban drugom društvu za osiguranje ili reosiguranje (referentnom društvu) za preuzimanje i ispunjavanje osnovnih obaveza iz osigu-ranja i reosiguranja. Iznos tehničkih rezervi treba da odražava karakteristike osnovnog portfelja osiguranja. Informacije karakteristične za jedno društvo, kao što su informacije u vezi upravljanja štetama, i troškovi treba da se koriste u njihovom obračunu samo u onoj meri u kojoj te informacije omogućavaju društvima za osi-guranje i reosiguranje da bolje odraze karakteristike osnovnog portfelja osiguranja.

(56) Pretpostavke donete o referentnom društvu u vezi preuzimanja i zadovoljavanja osnovnih obaveza iz

osiguranja i reosigurajna treba da budu usklađene ši-rom Zajednice. Posebno, pretpostavke o referentnom društvu koje određuju da li ili ne, i ukoliko da, u ko-joj meri, efekti diverzifi kacije uzeti u obzir u obraču-nu margine rizika treba da se analiziraju kao deo oce-ne uticaja mera implementacije i onda treba da budu usklađene na nivou Zajednice.

(57) U svrhu obračuna tehničkih rezervi, trebalo bi da bude moguće da se primene razumne interpolacije i ekstrapolacije iz direktno uočivih tržišnih vrednosti.

(58) Neophodno je da se očekivana sadašnja vred-nost obaveza iz osiguranja obračunava na bazi trenut-nih i kredibilnih informacija i realističnih pretpostavki, uzimajući u obzir fi nansijske garancije i opcije iz ugovo-ra o osiguranju i reosiguranju, da bi se dobilo ekonom-sko vrednovanje obaveza iz osiguranja i reosiguranja. Trebalo bi da se traži primena delotvornih i usklađenih aktuarskih metodologija.

(59) Da bi se odrazila specifi čna situacija malih i srednjih društava, treba da se predvide pojednostavlje-ni pristupi za obračun tehničkih rezervi.

(60) Nadzorni režim treba da predvidi zahtev oset-ljiv na rizik, koji se bazira na prospektivnom obračunu kako bi se osigurala tačna i blagovremena intervenci-ja nadzornih organa (potreban kapital za obezbeđenje solventnosti), i minimalni nivo obezbeđenja ispod koga iznos fi nansijskih sredstava ne bi smeo da padne (mini-malni potrebni kapital). Oba zahteva u pogledu kapita-la treba da budu usklađena širom teritorije Zajednice kako bi se postigao ujednačen nivo zaštite ugovarača osiguranja. Za dobro funkcionisanje ove Direktive, trebalo bi da postoji adekvatna lestvica intervencija iz-među potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti i minimalnog potrebnog kapitala.

(61) Da bi se ublažili eventualni neodgovarajući pro–ciklični efekti fi nansijskog sistema i izbegla situa-cija u kojoj su društva za osiguranje i reosiguranje neo-pravdano prinuđena da dodatno povećavaju kapital ili da prodaju svoje investicije kao rezultat negativnih kre-tanja na fi nansijskom tržištu, modul tržišnog rizika iz standardne formule za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti treba da uključi mehanizam simetričnog usklađivanja u pogledu promena nivoa cene kapitala. Osim toga, u slučaju izuzetnih padova na fi nansijskom tržištu, i kada mehanizam simetričnog usklađivanja nije dovoljan da društvima za osiguranje i reosiguranje omogući da ispune zahteve vezane za potreban kapital za obezbeđenje solventnosti, trebalo bi da se predvidi da nadzorni organi mogu da produže rok u kome se od društava za osiguranje i reosiguranje zahteva da pono-vo uspostave nivo podobnih sopstvenih fondova koji pokriva potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti.


3/2013

98 (62) Potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti treba da odražava nivo podobnih sopstvenih fondova koji društvima za osiguranje i reosiguranje omoguća-va da apsorbuju značajne gubitke i koji ugovaračima i korisnicima osiguranja daje razumne garancije da će plaćanja biti izvršena po dospeću.

(63) Da bi obezbedila da društva za osiguranje i re-osiguranje stalno drže podobne sopstvene fondove koji pokrivaju potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti, uzimajući u obzir promene u njihovom portfelju rizi-ka, ta društva treba da obračunavaju potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti najmanje jednom godišnje, da ga stalno kontrolišu i ponovo obračunavaju kad god se značajno promeni profi l rizika.

(64) Da bi se unapredilo dobro upravljanje rizikom i ispunili zahtevi u pogledu kapitala, potreban kapital za obezbeđenje solventnosti treba da se određuje kao ekonomski kapital koji društva za osiguranje i reosigu-ranje treba da drže da bi obezbedila da se uništenje ne javlja češće nego jednom u 200 slučajeva ili, alternativ-no, da ta društva neće biti u položaju, uz verovatnoću od najmanje 99,5% da ispunjavaju svoje obaveze prema ugovaračima i korisnicima osiguranja tokom narednih 12 meseci. Ekonomski kapital treba da se obračunava na bazi stvarnog profi la rizika tih društava, uzimajući u obzir uticaj mogućih tehnika umanjenja rizika, kao i efekata diversifi kacije.

(65) Treba da se donesu propisi kojima će se odre-diti standardna formula za obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti, kako bi se društvima za osiguranje i reosiguranje omogućilo da ocene svoj eko-nomski kapital. Za strukturu standardne formule treba da se usvoji modularni pristup, što znači da individu-alna izloženost svakoj kategoriji rizika treba da se oce-njuje u prvom koraku, a onda da se grupiše u drugom koraku. Tamo gde upotreba specifi čnih parametara za društvo omogućava da se bolje odrazi pravi profi l rizika osiguranja društva, treba je dozvoliti, pod uslovom da su takvi parametri izvedni korišćenjem standardizova-ne metodologije.

(66) Da bi se odrazila specifi čna situacija malih i srednjih društava treba obezbediti pojednostavljene pristupe obračuna potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti u skladu sa standardnom formulom.

(67) U principu, novi pristup zasnovan na riziku ne ugrožava koncept kvantitativnih investicionih ograni-čenja i kriterijuma za podobnost sredstava. Trebalo bi, međutim, da bude moguće da se uvedu investiciona ograničenja i kriterijumi za podobnost sredstava koji obuhvataju rizike koji nisu adekvatno pokriveni pod-modulom standardne formule.

(68) U skladu sa pristupom potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti, zasnovanog na riziku, treba-lo bi da bude moguće, u određenim okolnostima, da se koriste delimični ili celi interni modeli za obračun tog zahteva umesto standardne formule. Da bi se za ugova-rače i korisnike osiguranja obezbedio ekvivalentan nivo zaštite, takvi interni modeli treba prethodno da budu odobreni od strane nadzornih organa na osnovu uskla-đenih procesa i standarda.

(69) Kada iznos podobnih osnovnih sopstvenih fon-dova padne ispod nivoa minimalnog potrebnog kapi-tala, odobrenja izdata društvima za osiguranje ili reo-siguranje treba da se ukinu ako odnosna društva nisu u stanju da u kratkom roku ponovo uspostave iznos podobnih osnovnih sopstvenih fondova na nivou mi-nimalnog potrebnog kapitala.

(70) Minimalni potrebni kapital treba da obezbedi minimalni nivo ispod kojeg iznos fi nansijskih sredstava ne sme da padne. Neophodno je da se ovaj nivo obra-čunava u skladu sa jednostavnom formulom za koju važi defi nisan najniži i najviši nivo potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti zasnovan na riziku da bi se omogućilo proširenje mogućnosti za nadzornu inter-venciju, i neophodno je da bude zasnovan na podacima koji mogu da posluže za reviziju.

(71) Društva za osiguranje i reosiguranje treba da imaju sredstva dovoljnog kvaliteta da pokriju svoje ukupne fi nansijske potrebe. Svim investicijama koja drže društva za osiguranje i reosiguranje, treba da se upravlja u skladu sa principom „opreznog investiranja”.

(72) Države članice ne bi trebalo da zahtevaju da društva za osiguranje i reosiguranje investiraju svo-ja sredstva u neku posebnu kategoriju imovine, jer bi takav zahtev mogao da bude nekompatibilan sa libe-ralizacijom kretanja kapitala predviđenim u članu 56 Ugovora.

(73) Neophodno je da se zabrane sve odredbe koje bi državama članicama omogućile da zahtevaju zalaga-nje imovine koja pokriva tehničke rezerve društva za osiguranje ili reosiguranje, bez obzira u kojoj formi bi takav zahtev mogao biti dat, kada je osiguravač reosigu-ran od strane društva za osiguranje ili reosiguranje koje ima dozvolu u skladu sa ovom Direktivom, ili od strane društva iz treće zemlje gde se nadzorni režim te treće zemlje smatra ravnopravnim.

(74) Pravni okvir do sada nije predvideo ni detaljne kriterijume za prudentnu ocenu predložene akvizicije, niti postupak za njihovu primenu. Zbog toga je po-trebno da objašnjenje kriterijuma i procesa prudentne ocene obezbedi neophodnu pravnu sigurnost, jasnost i predvidljivost u pogledu procesa ocene, kao i njego-vog rezultata. Ovi kriterijumi i postupci bili su uvedeni


3/2013

99 odredbama Direktive 2007/44/EZ. Što se tiče osigura-nja i reosiguranja, ove odredbe bi zato trebalo da budu kodifi kovane i integrisane u ovu Direktivu.

(75) Zbog toga je maksimalno usklađivanje ovih po-stupaka i prudentne ocene na celoj teritoriji Zajednice od kritičnog značaja. Međutim, odredbe o kvalifi kuju-ćim udelima ne bi trebalo da spreče države članice da zahtevaju da nadzorni organi budu informisani o akvi-zicijama udela ispod praga utvrđenog u ovim odredba-ma, pod uslovom da za tu svrhu države članice utvrđuju najviše jedan dodatni prag ispod 10%. Te odredbe ne bi trebalo da spreče nadzorne organe da predvide opšte smernice u pogledu toga kada će se smatrati da ti udeli rezultiraju značajnim uticajem.

(76) Imajući u vidu sve veću mobilnost građana Uni-je, osiguranje od autoodgovornosti se sve više nudi na prekograničnim osnovama. Da bi se obezbedilo konti-nuirano valjano funkcionisanje sistema zelene karte i aranžmana između nacionalnih biroa auto–osigurava-ča, celishodno je da države članice budu u stanju da za-htevaju da se društva za osiguranje koja pružaju osigu-ranje od autoodgovornosti na njihovoj teritoriji putem pružanja usluga, priključe i učestvuju u fi nansiranju na-cionalnog biroa kao i garantnog fonda ustanovljenog u toj državi članici. Država članica pružanja usluga treba da zahteva od društava koja pružaju osiguranje od au-toodgovornosti da imenuju zastupnika na njenoj terito-riji koji će prikupljati sve neophodne informacije u vezi šteta i zastupati predmetno društvo.

(77) U okviru unutrašnjeg tržišta u interesu je ugo-varača osiguranja da oni imaju pristup najširoj mogućoj lepezi proizvoda osiguranja koji su raspoloživi u Zajed-nici. Država članica u kojoj se nalazi rizik ili država čla-nica obaveze treba da obezbedi da ne postoji ništa što bi sprečavalo prodaju unutar njene teritorije svih proizvo-da osiguranja koji se prodaju u Zajednici, ukoliko oni nisu u sukobu sa zakonskim odredbama koje štite opšte dobro, koje važe u toj državi članici i ukoliko opšte do-bro nije zaštićeno pravilima države članice – domaćina.

(78) Treba doneti propise za sistem sankcija koji će se primenjivati onda kada, u državi članici u kojoj se nalazi rizik ili u državi članici obaveze, društvo za osi-guranje ne poštuje neke od primenljivih propisa koijma se štiti opšte dobro.

(79) Na unutrašnjem tržištu za osiguranje, potrošači imaju širi i raznovrsniji izbor ugovora. Da bi u potpu-nosti iskoristili prednosti ovog diverziteta i jače konku-rencije, potrošačima treba staviti na raspolaganje sve informacije pre zaključivanja ugovora kao i sve vreme u toku trajanja ugovora koje bi im bile potrebne da va-ljano izaberu ugovor koji najbolje odgovara njihovim potrebama.

(80) Društvo za osiguranje koje nudi ugovore o po-moći treba da poseduje neophodna sredstva za pruža-nje pogodnosti koje nudi u okviru odgovarajućeg pe-rioda. Treba da se utvrde posebni propisi za obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti i apso-lutna najniža vrednost za minimalni potreban kapital koji takvo društvo treba da poseduje.

(81) Delotvorno obavljanje delatnosti saosiguranja u Zajednici za poslove koji će verovatno zbog svoje pri-rode ili svog obima biti pokriveni međunarodnim sao-siguranjem treba da bude olakšano minimalnim uskla-đivanjem kako bi se sprečila distorzija konkurencije i razlike u tretmanu. U ovom kontekstu vodeća društva za osiguranje treba da procene štete i utvrde iznos teh-ničkih rezervi. Osim toga, treba da se obezbedi posebna saradnja za polje saosiguranja u Zajednici, kako između nadzornih organa država članica, tako i između tih or-gana i Komisije.

(82) U interesu zaštite osiguranih lica, nacionalni zakoni koji se odnose na osiguranje troškova pravne zaštite treba da budu usklađeni. Svi sukobi interesa na-stali, posebno, iz činjenice da društvo za osiguranje po-kriva drugo lice ili pokriva lice u pogledu kako troško-va pravne zaštite, tako i druge vrste osiguranja, trebalo bi da budu isključeni koliko je to moguće ili rešeni. U tom cilju odgovarajući nivo zaštite ugovarača osigura-nja može da se postigne različitim sredstvima. Ma koje rešenje da se usvoji, interesi lica koja imaju pokriće za troškove pravne zaštite treba da budu zaštićeni ekviva-lentnim zaštitnim merama.

(83) Sukobi između osiguranih lica i društava za osiguranje koja pokrivaju troškove pravne zaštite treba da budu rešeni na najpravičniji i najbrži mogući način. Zbog toga je celishodno da države članice predvide ar-bitražni postupak ili postupak koji nudi uporedne ga-rancije.

(84) U nekim državama članicama, privatno ili do-brovoljno zdravstveno osiguranje služi kao delimična ili potpuna alternativa za zdravstveno pokriće koje se obezbeđuje sistemima socijalne zaštite. Posebna pri-roda takvog zdravstvenog osiguranja razlikuje ga od drugih klasa obeštećujućeg osiguranja i životnog osi-guranja utoliko što je neophodno obezbediti da ugo-varači osiguranja imaju delotvoran pristup privatnom zdravstvenom pokriću ili zdravstvenom pokriću koje se zaključuje na dobrovoljnim osnovama, bez obzira na njihovu starost ili profi l rizika. Imajući u vidu prirodu i društvene posledice ugovora o zdravstvenom osigu-ranju, nadzorni organi države članice u kojoj se nalazi rizik treba da budu u stanju da zahtevaju sistematično dostavljanje notifi kacija o opštim i posebnim uslovima osiguranja u slučaju privatnog ili dobrovoljnog zdrav-stvenog osiguranja kako bi verifi kovali da su takvi ugo-


3/2013

100 vori delimično ili u potpunosti alternativni zdravstve-nom pokriću koje pruža sistem socijalne zaštite. Takva verifi kacija ne bi trebalo da predstavlja prethodan uslov za prodaju proizvoda.

(85) U tom cilju, neke države članice su usvojile po-sebne zakonske odredbe. Za zaštitu opšteg dobra, tre-balo bi da je moguće da se usvoje ili primenjuju takve zakonske odredbe pod uslovom da one neosnovano ne ograničavaju pravo osnivanja poslovne jedinice ili pra-vo pružanja usluga, pri čemu se podrazumeva da takve odredbe treba da se primenjuju na određen način. Te zakonske odredbe mogu da se razlikuju po svojoj pri-rodi shodno uslovima u svakoj od država članica. Cilj zaštite opšteg dobra, takođe, može da se postigne tako što će se od društava koja nude privatno zdravstveno pokriće ili zdravstveno pokriće, koja se zaključuju na dobrovoljnoj bazi, zahtevati da nude standardne polise u skladu sa pokrićem koje obezbeđuju zakonski pro-grami socijalne zaštite po premijskoj stopi koja će biti na istom nivou ili ispod propisanog maksimuma i da učestvuju u programima za kompenzovanje gubitaka. Kao još jedna mogućnost, može se zahtevati da tehnič-ke osnove privatnog zdravstvenog osiguranja ili zdrav-stvenog osiguranja, koja se zaključuju na dobrovoljnoj osnovi, bude slično tehničkim osnovama životnog osi-guranja.

(86) Države članice – domaćini, treba da budu u sta-nju da zahtevaju da svako društvo za osiguranje koje na njihovim teritorijama nudi obavezno osiguranje od nesreća na radu o svom riziku, poštuje posebne odred-be utvrđene njihovim nacionalnim zakonom o takvom osiguranju. Međutim, takav zahtev ne treba da važi za odredbe koje se tiču fi nansijskog nadzora, koji treba da ostane u isključivoj odgovornosti matične države čla-nice.

(87) Neke države članice ne predviđaju nikakav oblik indirektnog oporezivanja za poslove osiguranja, dok većina primenjuje posebne poreze i druge oblike doprinosa, uključujući posebne doplate za kompenza-ciona tela. Struktura i stope takvih poreza i doprinosa značajno se razlikuju od jedne do druge države članice u kojima se primenjuju. Poželjno je da se spreče posto-jeće razlike koje dovode do distorzije konkurencije u uslugama osiguranja između država članica. Dok se ne postigne usklađivanje, primena poreskih sistema i dru-gih oblika doprinosa koje predviđaju države članice u kojima se nalazi rizik ili države članice obaveza, vero-vatno će rešiti ovaj problem, a na državama članicama je da utvrde aranžmane kojima će se osigurati naplata takvih poreza i doprinosa.

(88) One države članice koje ne podležu primeni Uredbe (EZ) br. 593/2008 Skupštine Evrope i Saveta od 17. juna 2008. godine o zakonima koji važe za ugovorne

obaveze (Rim I)21 treba da, u skladu sa ovom Direkti-vom, primenjuju odredbe te Uredbe kako bi odredile zakon koji je primenjiv na ugovore o osiguranju koji spada u oblast primene člana 7 ove Uredbe.3

(89) Kako bi se uzeli u obzir međunarodni aspekti reosiguranja, treba doneti propise koji omogućavaju za-ključivanje međunarodnih ugovora sa trećom zemljom, u cilju defi nisanja načina nadzora reosiguravajućih su-bjekata koji obavljaju delatnost na teritoriji svake ugo-vorne strane. Osim toga, treba obezbediti fl eksibilan postupak za ocenu prudentne jednakosti sa trećim ze-mljama na bazi Zajednice, kako bi se poboljšala libe-ralizacija usluga reosiguranja u trećim zemljama, bilo kroz osnivanje poslovnih jedinica, bilo kroz prekogra-nično pružanje usluga.

(90) Zbog posebne prirode konačnih poslova reosi-guranja, države članice treba da obezbede da društva za osiguranje i reosiguranje koja zaključuju ugovore o reosiguranju ili obavljaju poslove reosiguranja mogu da valjano utvrde, izmere i kontrolišu rizike koji nastaju iz tih ugovora ili poslova.

(91) Treba obezbediti odgovarajuća pravila za prav-na lica sa posebnom svhrom koja preuzimaju rizike od društava za osiguranje i reosiguranje, a nisu društva za osiguranje i reosiguranje. Naplativi iznosi od pravnih lica sa posebnom svrhom treba da se smatraju iznosima koji se mogu odbiti po osnovu ugovora o reosiguranju ili retrocesiji.

(92) Pravna lica sa posebnom svrhom koja dobiju odobrenje pre 31. oktobra 2012. treba da budu reguli-sana zakonima države članice koja je izdala odobrenje odgovarajućim pravnim licima sa posebnom svrhom. Međutim, kako bi se izbegla regulatorna arbitraža, sva-ka nova delatnost započeta od strane pravnih lica sa po-sebnom svrhom pre 31. oktobra 2012. trebalo bi da se reguliše odredbama ove Direktive.

(93) Imajući u vidu sve veću prekograničnu priro-du delatnosti osiguranja, divergencija između režima pojedinačnih država članica koji se odnose na pravna lica sa posebnom svrhom, koja podležu odredbama ove Direktive, trebalo bi da se smanji u najvećoj mogućoj meri, uzimajući u obzir njihove nadzorne strukture.

(94) Dalji rad na pravnim licima sa posebnom svr-hom treba da se odvija uzimajući u obzir ono što je ura-đeno u drugim fi nansijskim sektorima.

(95) Mere koje se tiču nadzora društava za osigura-nje i reosiguranje u grupi treba da omoguće organima koji vrše nadzor društava za osiguranje i reosiguranje da ocenu njihove fi nansijske situacije formiraju na čvr-šćim osnovama.

21 Sl. list EU, L177, 4. 7. 2008, str 6.3


3/2013

101 (96) Takav grupni nadzor treba da uzme u obzir osi-guravajuće holdinge i osiguravajuće mešovite holdinge u meri u kojoj je to neophodno. Međutim, ova Direkti-va ni na koji način ne podrazumeva da države članice treba da primene nadzor nad tim društvima posmatra-nim individualno.

(97) Nadzor individualnih društava za osiguranje i reosiguranje ostaje bitan princip nadzora u osiguranju, ali je pritom neophodno da se odredi koja društva pod-ležu nadzoru na nivou grupe.

(98) Uz regulisanje nacionalnim zakonima i zakoni-ma Zajednice, društva, a posebno društva za uzajamno osiguranje i udruženja tipa zajedničkog osiguranja, treba da su u stanju da formiraju koncentracije ili gru-pe, ne kroz nivoe kapitala već kroz formalizovane jake i održive odnose, zasnovane na ugovornom ili druga-čijem materijalnom priznavanju koje garantuje fi nan-sijsku solidarnost između tih društava. Kada se domi-nantan uticaj vrši kroz centralizovanu koordinaciju, nadzor nad tim društvima treba da se vrši u skladu sa istim pravilima kao za grupe konstituisane kroz nivoe kapitala kako bi se postigao adekvatan nivo zaštite za ugovarače osiguranja i jednaki uslovi između grupa.

(99) Grupni nadzor treba da se primenjuje u svakom slučaju na nivou krajnjeg matičnog društva čije se sedi-šte nalazi u Zajednici. Države članice, međutim, treba da su u stanju da svojim nadzornim organima dozvole da primenjuju grupni nadzor na ograničenom broju ni-žih nivoa, kada to smatraju neophodnim.

(101) Neophodno je obračunati solventnost na ni-vou grupe za društva za osiguranje i reosiguranje koja čine deo grupe.

(102) Konsolidovani potrebni kapital za obezbeđe-nje solventnosti za grupu treba da uzme u obzir global-nu diversifi kaciju rizika koji postoje u svim društvima za osiguranje i reosiguranje u toj grupi kako bi valjano odrazio izloženost riziku za tu grupu.

(103) Društva za osiguranje i reosiguranje koja pri-padaju toj grupi treba da su u stanju da podnesu zahtev za odobravanje internog modela koji će se koristiti za obračun solventnosti i na nivou grupe i na individual-nom nivou.

(100) Neke odredbe ove Direktive izričito predviđa-ju posredničku ili konsultativnu ulogu CEIOPS–a, ali to ne isključuje da CEIOPS može da igra posredničku ili konsultativnu ulogu i u vezi sa drugim odredbama.

(104) Ova Direktiva odražava inovativni nadzorni model u kojem se ključna uloga daje grupnom super-vizoru, uz priznavanje i zadržavanje značajne uloge za pojedinačne supervizore. Ovlašćenja i dužnosti super-vizora povezana su sa njihovom odgovornošću.

(105) Svi ugovarači i korisnici osiguranja treba da dobiju jednak tretman bez obzira na njihovu nacional-nost ili mesto boravka. U tu svrhu, svaka država članica treba da obezbedi da se ni jedna od mera koje preduzi-maju nadzorni organi na osnovu nacionalnog mandata tog nadzornog organa ne smatra suprotnom interesima države članice ili ugovača ili korisnika osiguranja u toj državi članici. U svim situacijama izmirivanja šteta i li-kvidacije, imovna treba da se raspodeli na osnovu jed-nakosti svim relevantnim ugovaračima osiguranja, bez obzira na njihovu nacionalnost ili mesto boravka.

(106) Neophodno je obezbediti da sopstveni fondo-vi budu odgovarajuće raspodeljeni unutar grupe i da su raspoloživi za zaštitu ugovarača ili korisnika osiguranja kada je to potrebno. U tom cilju društva za osiguranje i reosiguranje unutar grupe treba da imaju dovoljno sopstvenih fondova da bi obezbedili potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti.

(107) Svi supervizori uključeni u grupni nadzor tre-ba da su u stanju da razumeju donete odluke, a posebno kada takve odluke donosi supervizor grupe. Čim jedan od supervizora bude raspolagao nekom relevantnom informacijom, treba da je prosledi drugim supervizo-rima, da bi svi supervizori bili u stanju da zauzmu stav na osnovu istih relevantnih informacija. U slučaju da predmetni supervizori ne mogu da postignu saglasnost, treba da se zatraži kvalifi kovan savet od CEIOPS–a radi rešavanja odgovarajućeg pitanja.

(108) Na solventnost ogranaka društava za osigura-nje ili reosiguranje osiguravajućeg holdinga, i društva za osiguranje ili reosiguranje iz treće zemlje mogu da utiču fi nansijska sredstva grupe kojoj ona pripadaju, kao i raspodela fi nansijskih sredstava unutar odgova-rajuće grupe. Zato, nadzorni organi treba da raspolažu sredstvima za vršenje grupnog nadzora i preduzimanje odgovarajućih mera na nivou društva za osiguranje ili reosiguranje kada je njegova solventnost ugrožena ili bi mogla da bude ugrožena.

(109) Koncentracije rizika i transakcije unutar grupe mogu da utiču na fi nansijski položaj društava za osi-guranje ili reosiguranje. Zato nadzorni organi treba da budu u stanju da vrše nadzor nad takvim koncentra-cijama rizika i transakcijama unutar grupe, uzimajući u obzir prirodu odnosa između regulisanih subjekata kao i neregulisanih subjekata, uključujući osiguravaju-će holdinge kao i osiguravajuće mešovite holdinge i da preduzimaju odgovarajuće mere na nivou društva za osiguranje ili reosiguranje kada je njihova solventnost ugrožena ili bi mogla biti ugrožena.

(110) Društva za osiguranje i reosiguranje unutar grupe treba da imaju odgovarajuće sisteme upravljanja koji treba da potpadaju pod nadzornu reviziju.


3/2013

102 (111) Sve osiguravajuće i reosiguravajuće grupe koje podležu grupnom nadzoru treba da imaju revizora za grupu koji se imenuje iz redova uključenih nadzornih organa. Prava i dužnosti supervizora grupe treba da obuhvataju odgovarajuću koordinaciju i ovlašćenja za odlučivanje. Organi uključeni u nadzor društava za osi-guranje i reosiguranje koja pripadaju istoj grupi treba da ustanove aranžmane za koordinaciju.

(112) Imajući u vidu sve veće nadležnosti supervi-zora grupe, treba sprečiti proizvoljno zaobilaženje kri-terijuma za izbor supervizora grupe. Posebno u sluča-jevima kada se supervizor grupe imenuje, uzimajući u obzir strukturu grupe i relativni značaj poslova osigu-ranja i reosiguranja na različitim tržištima, transakcije unutar grupe kao i reosiguranje grupe ne bi trebalo da se dvostruko broje prilikom ocenjivanja njihovog rela-tivnog značaja unutar tržišta.

(113) Supervizori iz svih država članica u kojima su osnovana društva koja pripadaju grupi treba da budu uključeni u grupni nadzor preko Saveta supervizora (Savet). Svi oni treba da imaju pristup informacijama koje su na raspolaganju drugim nadzornim organima u okviru Saveta i treba da budu aktivno i stalno uključe-ni u proces odlučivanja. Treba da se ustanovi saradnja između organa koji su odgovorni za nadzor društava za osiguranje i reosiguranje, kao i između tih organa i or-gana koji su odgovorni za nadzor društava koja posluju u drugom fi nansijskom sektoru.

(114) Aktivnosti Saveta treba da budu srazmerne prirodi, obimu i složenosti rizika neizbežnih u poslova-nju svih društava koja pripadaju grupi, kao i prekogra-ničnoj prirodi poslovanja. Savet treba da bude formiran tako da se osigura da saradnja, razmena informacija i procesi konsultacija među nadzornim organima Saveta budu delotvorno primenjeni u skladu sa ovom Direkti-vom. Nadzorni organi treba da koriste Savet za unapre-đenje usklađivanja svojih odluka i da tesno sarađuju u sprovođenju svojih nadzornih aktivnosti u okviru cele grupe, shodno usklađenim kriterijumima.

(115) Ova Direktiva treba da predvidi konsultativ-nu ulogu za CEIOPS. Saveti koje CEIOPS daje relevan-tnom supervizoru ne treba da budu obavezujući za tog supervizora prilikom njegovog odlučivanja. Prilikom odlučivanja, relevantni supervizor, međutim, treba da u potpunosti uzme u obzir taj savet i da obrazloži svako značajno odstupanje od njega.

(116) Društva za osiguranje i reosiguranje koja pri-padaju grupi, čiji se glavni deo nalazi izvan Zajednice treba da budu subjekti jednakog i odgovarajućeg gru-pnog nadzora. Zato je neophodno da se obezbedi tran-sparentnost pravila i razmena informacija sa organima treće zemlje u svim relevantnim okolnostima. Da bi se obezbedila harmonizacija u određivanju i oceni ravno-

pravnosti nadzora u osiguranju i reosiguranju u trećoj zemlji, treba da se donesu propisi na osnovu kojih će Komisija donositi obavezujuće odluke u pogledu rav-nopravnosti režima solventnosti trećih zemalja. Za tre-će zemlje u pogledu kojih Komisija nije donela nijednu odluku, ocenu ravnopravnosti treba da donese supervi-zor grupe nakon izvršenih konsultacija sa drugim rele-vantnim nadzornim organima.

(117) Pošto nacionalna zakonodavstva nisu usklađe-na u pogledu mera reorganizacije i postupaka likvida-cije, celishodno je, u okviru unutrašnjeg tržišta, da se obezbedi uzajamno priznavanje zakona država članica o merama reogranizacije i likvidacije koji se tiču dru-štava za osiguranje, kao i neophodne saradnje, uzima-jući u obzir potrebu za jedinstvo, univerzalnost, koordi-nisanje i javnost takvih mera i za ekvivalentan tretman i zaštitu poverilaca u osiguranju.

(118) Neophodno je obezbediti da mere reorganiza-cije koje su usvojili nadležni organi države članice da bi sačuvali ili uspostavili zdravo fi nansijsko stanje društva za osiguranje i sprečili koliko je to moguće likvidaci-ju, proizvedu pun efekat na na celoj teritoriji Zajedni-ce. Međutim, to ne treba da utiče na efekte svih takvih mera reorganizacije, kao i postupaka likvidacije u od-nosu na treće zemlje.

(119) Treba napraviti razliku između nadležnih or-gana za svrhu mera reorganizacije i postupaka likvida-cije i nadzornih organa društava za osiguranje.

(120) Defi nicija ogranka u slučaju nesolventnosti, treba, u skladu sa postojećim principima nesolven-tnosti, da uzme u obzir jedinstven pravni subjektivitet društva za osiguranje. Međutim, zakonodavstvo matič-ne države članice treba da odredi način na koji treba da se tretiraju imovina i obaveze koje drže nezavisna lica koja imaju stalno ovlašćenje da deluju kao zastupnici društva za osiguranje prilikom likvidacije tog društva za osiguranje.

(121) Treba da se utvrde uslovi pod kojima postup-ci likvidacije koji, ne zasnivajući se na nesolventnosti, uključuju red prioriteta za plaćanje šteta iz osiguranja, spadaju u obim primene ove Direktive. Odštetni zahte-vi od strane zaposlenih društva za osiguranje po osno-vu ugovora o radu i radnih odnosa treba da se podvedu pod nacionalni program garantovanih zarada. Takvi za-htevi treba da uživaju pogodnosti tretmana određenog zakonom u matičnoj državi članici (lex con cursus).

(122) Mere reorganizacije ne isključuju otvaranje postupaka likvidacije. Zato postupci likvidacije treba da se otvore u odsutnosti ili nakon usvajanja mera reor-ganizacije i oni mogu da obustave poravnanje ili druge analogne mere, uključujući i mere reogranizacije.


3/2013

103 (123) Samo nadležni organi matične države članice treba da imaju ovlašćenja da donose odluke o postup-cima likvidacije koji se tiču društava za osiguranje. Te odluke treba da proizvode dejstvo na celoj teritoriji Za-jednice i treba da ih priznaju sve države članice. Odluke treba da budu objavljene u skladu sa postupcima ma-tične države članice u Službenom listu Evropske unije. Informacije takođe treba da budu stavljene na raspola-ganje poznatim poveriocima koji su rezidenti Zajedni-ce, i koji treba da imaju pravo da prijave potraživanja i daju primedbe.

(124) Celokupna imovina i obaveze društva za osi-guranje treba da budu uzeti u obzir u postupku likvi-dacije.

(125) Svi uslovi za otvaranje, sprovođenje i zaključi-vanje postupka likvidacije treba da se regulišu zakoni-ma matične države članice.

(126) Da bi se obezbedilo koordinisano delovanje među državama članicama, nadzorni organi matične države članice i nadzorni organi svih drugih država članica treba da budu hitno informisani o otvaranju po-stupka likvidacije.

(127) Od najvećeg je značenja da osigurana lica, ugovarači i korisnici osiguranja, i sva oštećena lica, koja imaju direktno pravo na podnošenje tužbe pro-tiv društva za osiguranje po osnovu odštetnih zahteva nastalih iz poslova osiguranja, budu zaštićeni u po-stupku likvidacije, pri čemu se podrazumeva da takva zaštita ne isključuje odštetne zahteve koji ne proističu iz obaveza po ugovorima o osiguranju ili poslova osi-guranja, već iz građanske odgovornosti koju je izazvao zastupnik u pregovorima za koju, u skladu sa zakonom koji se primenjuje na ugovore o osiguranju ili poslove osiguranja, zastupnik ne snosi odgovornost shodno ta-kvim ugovorima o osiguranju ili poslovima osiguranja. Da bi se postigao ovaj cilj, države članice treba da ima-ju mogućnost izbora jednog od ekvivalentnih metoda radi obezbeđivanja posebnog tretmana za poverioce po osnovu osiguranja, pri čemu ni jedan od tih metoda ne sprečava državu članicu da izvrši rangiranje različitih kategorija odštetnih zahteva iz osiguranja. Osim toga, treba da se obezbedi odgovarajuća ravnoteža između zaštite poverilaca po osnovu osiguranja i drugih privi-legovanih poverilaca zaštićenih po osnovu zakonodav-stva odgovarajuće države članice.

(128) Otvaranje postupaka likvidacije treba da uključi ukidanje odobrenja za obavljanje delatnosti koje je dato društvu za osiguranje ukoliko to već nije učinjeno.

(129) Poverioci treba da imaju pravo da prijave po-traživanja ili da podnesu pismene primedbe u postup-ku likvidacije. Potraživanja poverilaca koji su rezidenti

druge države članice, a ne matične države članice, treba da se tretiraju na isti način kao ravnopravna potraži-vanja u matičnoj državi članici, bez diskriminacije po osnovu nacionalnosti ili mesta boravka.

(130) Da bi se zaštitila legitimna očekivanja i sigur-nost određenih transakcija u drugoj državi članici koja nije matična država članica, neophodno je da se odredi zakon koji se primenjuje na efekte mera reorganizacije i postupka likvidacije na sudske postupke koji su u toku, i na pojedinačne izvršne radnje iz sudskih postupaka.

(131) Mere koje su neophodne za implementaciju ove Direktive treba da budu usvojene u skladu sa odlu-kom Saveta 1999/468/EZ od 28. juna 1999. koja utvrđu-je postupke za primenu ovlašćenja vezanih za sprovo-đenje koja su preneta na Komisiju.224

(132) Posebno, Komisija treba da ima ovlašćenje da usvaja mere koje se tiču prilagođavanja Aneksa i mere koje posebno određuju ovlašćenja nadzornih organa i radnje koje se preduzimaju, i kojima se detaljnije utvr-đuju zahtevi u oblastima kao što su sistem upravljanja, obelodanjivanje, kriterijumi za ocenjivanje u vezi kva-lifi kovanih udela, obračun tehničkih rezervi i zahtevi u pogledu kapitala, pravila investiranja i grupnog nadzo-ra. Komisija, takođe, treba da bude ovlašćena da usvaja mere implementacije koje trećim zemljama daju ravno-pravni status po odredbama ove Direktive. Pošto su ove mere opšteg karaktera i predviđene su za izmenu ne-bitnih elemenata ove Direktive, između ostalog, putem njihovog dopunjavanja nebitnim elementima, moraju da se usvajaju uz strogu kontrolu u skladu sa regulator-nim postupkom kako je utvrđeno u članu 5A Odluke 1999/468/EZ.

(133) Pošto ciljevi ove Direktive ne mogu da budu ostvareni u dovoljnoj meri od strane država članica, imajući u vidu njihove razmere i efekte, mogu da se bolje ostvare na nivou Zajednice. Zajednica može da usvoji mere, u skladu s principom subsidijarnosti, kako je utvrđeno u članu 5 Ugovora. U skladu s principom srazmernosti, kako je utvrđeno u tom članu, ova Direk-tiva ne ide dalje od onog što je neophodno za postizanje ovih ciljeva.56

(134) Direktiva Saveta 64/225/EEZ od 25. februara 1964. o ukidanju ograničenja slobode osnivanja poslov-nih jedinica i slobode pružanja usluga u pogledu reosi-guranja i retrocesije23, Direktiva Saveta 73/240/EEZ od 24. jula 1973. kojom se ukidaju ograničenja u delatnosti direktnog osiguranja različitog od životnog osigura-nja24; Direktiva Saveta 76/580/EEZ od 29. juna 1976. kojom se menja Direktiva 73/239/EEZ o usklađivanju

22 Sl. list EU, L184, 17. 7. 1999, str. 23.4

23 Sl. list EU, 56, 4. 4. 1964, str. 878.5

24 Sl. list EU,. 227, 16. 8. 1973, str. 20.6


3/2013

104 zakona, uredbi i administrativnih propisa vezanih za započinjanje i obavljanje delatnosti direktnog osigura-nja različitog od osiguranja života25; i Direktiva Saveta 84/641/EEZ od 10. decembra 1984. kojom se menja, posebno u pogledu turističke pomoći, Prva Direktiva (73/239/EEZ) o usklađivanju zakona, uredbi i admini-strativnih propisa vezanih za započinjanje i obavljanje delatnosti direktnog osiguranja različitog od životnog26, zastarele su i zato treba da se ukinu.78

(135) Obaveza uključivanja ove Direktive u nacio-nalne zakone treba da bude ograničena na one odredbe koje predstavljaju značajne promene u poređenju sa ra-nijim direktivama. Obaveza uključivanja odredbi koje su nepromenjene predviđena je u ranijim direktivama.

(136) Ova Direktiva ne treba da dovodi u pitanje obaveze država članica vezanih za rokove za uključiva-nje u nacionalne zakone direktiva navedenih u Aneksu VI, deo b.

(137) Komisija će preispitati adekvatnost postojećih garantovanih programa u sektoru osiguranja i dati od-govarajuće zakonske predloge.

(138) Član 17 (2) Direktive 2003/41/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 3. juna 2003. o poslovima i nadzoru institucija koje obezbeđuju penzije po osnovu rada (27) odnosi se na postojeće zakonske odredbe o marginama solventnosti. Ova upućivanja treba da se zadrže da bi se zadržao status kvo. Komisija treba da preispita Direkti-vu 2003/41/EZ u pogledu člana 21 (4) što je brže mo-guće. Komisija, uz pomoć CEIOPS–a, treba da izradi odgovarajući sistem pravila za solventnost koja se tiču institucija za obezbeđenje penzija po osnovu rada, pri čemu će u potpunosti biti uvažene bitne karakteristike osiguranja i, zato, ne bi trebalo da utiče na primenu ove Direktive koja će se primenjivati na te institucije.9

(139) Usvajanje ove Direktive menja profi l rizika društva za osiguranje u odnosu na ugovarača osigu-ranja. Komisija treba, što je pre moguće, a u svakom slučaju do kraja 2010. godine da da predlog za revizi-ju Direktive 2002/92/EZ Skupštine Evrope i Saveta od 09/12/2002 o posredovanju u osiguranju28, uzimajući u obzir uticaj ove Direktive na ugovarače osiguranja.10

(140) Veoma su potrebne dalje sveobuhvatne reforme regulatornog i nadzornog modela fi nansijskog sektora EU i Komisija treba da ih brzo uvede uz dužno razma-tranje zaključaka koje je dala grupa eksperata kojima je predsedavao Jacques de Larosière od 25. februara 2009. godine. Komisija treba da predloži zakone potrebne za

25 Sl. list EU, L189, 13. 7. 1976, str. 13.7

26 Sl. list EU, L339, 27. 12. 1984, str. 21.8

27 Sl. list EU, L235, 23. 9. 2003, str. 10.9

28 Sl. list EU, L9, 15. 1. 2003, str. 3.10

uklanjanje nedostataka utvrđenih u vezi odredbi vezanih za usklađivanje nadzora i dogovore o saradnji.

(141) Neophodno je zatražiti savet od CEIOPS–a kako da se na najbolji način rešavaju pitanja unapre-đenog grupnog nadzora i upravljanja kapitalom unu-tar grupe društava za osiguranje i reosiguranje. Treba pozvati CEIOPS da da savet koji će pomoći Komisiji da sačini svoje predloge pod uslovima koji su saglasni sa visokim nivoom zaštite ugovarača osiguranja (i ko-risnika osiguranja) i zaštite fi nansijske stabilnosti. U tom pogledu CEIOPS treba da bude pozvan da da sa-vet Komisiji o strukturi i principima koji bi mogli da usmeravaju potencijalne buduće izmene i dopune ove Direktive koje bi mogle biti potrebne za realizovanje promena koje bi mogle biti predložene. Komisija treba da podnese izveštaj Evropskom Parlamentu i Savetu, zajedno sa odgovarajućim predlozima za alternativne režime za prudentan nadzor društava za osiguranje i reosiguranje unutar grupe koji pospešuje delotvorno upravljanje kapitalom unutar grupe, posle konstatova-nja da postoji adekvatan pomoćni regulatorni okvir za uvođenje takvog režima.

Poželjno je, posebno, da režim za podršku grupe funkcioniše na zdravim osnovama baziranim na posto-janju usklađenog i adekvatnog fi nansiranja garantnog programa osiguranja; usklađenog i zakonski utemelje-nog okvira za nadležne vlasti, centralne banke i mini-starstva fi nansija koji se tiče upravljanja krizom, reša-vanja i podele fi skalnog tereta koji usklađuju nadzorna ovlašćenja sa fi skalnim odgovornostima; na zakonski utemeljenom okviru za posredovanje u sporovima u vezi sa nadzorom; na usklađenom okviru za rano inter-venisanje; i usklađenom okviru o prenosivosti sredsta-va, nesolventnosti i postupku likvidacije koji eliminiše relevantne barijere iz nacionalnih zakona o privrednim društvima ili korporacijama za prenosivost sredstava. U svom izveštaju Komisija treba, takođe, da uzme u ob-zir efekte diversifi kacije tokom vremena i rizik povezan s pripadnošću grupi, praksu u centralizovanom uprav-ljanju rizikom u grupi, funkcionisanje internih modela grupe, kao i nadzor transakcija unutar grupe i koncen-traciju rizika.

(142) U skladu sa tačkom 34 Međuinstitucionalnog sporazuma o boljoj izradi zakona29 države članice se po-zivaju da izrade, za sebe a u interesu Zajednice, sopstve-ne tabele koje ilustruju, koliko je to moguće, korelaciju između ove Direktive i mera uključivanja u nacionalne zakone, i da ih objave.11

29 Sl. list EU, C321, 31. 12. 2003, str. 1.11


3/2013

105


USVOJILE SU OVU DIREKTIVU:

SADRŽAJ

NASLOV IOPŠTA PRAVILA O ZAPOČINJANJU I OBAVLJANJU DELATNOSTI DIREKTNOG

OSIGURANJA I REOSIGURANJA

POGLAVLJE I Predmet, oblast primene i defi nicije

ODELJAK 1 Predmet i oblast primene Članovi 1 i 2

ODELJAK 2 Isključenja iz oblasti primene

Pododeljak 1 Opšte odredbe Članovi 3 i 4

Pododeljak 2 Neživotno osiguranje Članovi 5 do 8

Pododeljak 3 Životno osiguranje Članovi 9 i 10

Pododeljak 4 Reosiguranje Članovi 11 i 12

ODELJAK 3 Defi nicije Član 13

POGLAVLJE IIZapočinjanje poslova direktnog osiguranja i reosiguranja

Članovi 14 do 26

POGLAVLJE III Nadzorni organi i opšta pravila Članovi 27 do 39

POGLAVLJE IVUslovi koji regulišu poslove osiguranja i reosiguranja

ODELJAK 1Odgovornost administrativnog, upravljačkog ili nadzornog tela

Član 40

ODELJAK 2 Sistem upravljanja Članovi 41 do 50

ODELJAK 3Objavljivanje informacija Članovi 51 do 56

ODELJAK 4 Kvalifi kujuća učešća Članovi 57 do 63

ODELJAK 5Čuvanje profesionalne tajne, razmena informacija i promovisanje usaglašenosti nadzora

Članovi 64 do 71

ODELJAK 6 Dužnosti revizora Član 72

POGLAVLJE VObavljanje delatnosti životnog i neživotnog osiguranja

Članovi 73 i 74

POGLAVLJE VI

Pravila u vezi sa vrednovanjem imovine i obaveza, tehničkim rezervama, sopstvenim fondovima, potrebnim kapitalom za obezbeđenje solventnosti, minimalnim potrebnim kapitalom i pravilima ulaganja

ODELJAK 1 Vrednovanje imovine i obaveza Član 75

ODELJAK 2 Pravila u vezi sa tehničkim rezervama Članovi 76 do 86

ODELJAK 3 Sopstveni fondovi

Pododeljak 1 Utvrđivanje sopstvenih fondova Članovi 87 do 92

Pododeljak 2 Klasifi kacija sopstvenih fondova Članovi 93 do 97

Pododeljak 3 Prihvatljivost sopstvenih fondova Članovi 98 i 99

ODELJAK 4 Potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti

Pododeljak 1Opšte odredbe za potrebni kapital za obezbeđenje solventnosti koji koristi standardnu formulu ili neki interni model

Članovi 100 do 102

Pododeljak 2Standardna formula za obračun potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti

Članovi 103 do 111

Pododeljak 3Celi i delimični interni modeli potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti

Članovi 112 do 127

ODELJAK 5 Minimalni potrebni kapital Članovi 128 do 131

ODELJAK 6 Investicije Članovi 132 do 135

POGLAVLJE VIIDruštva za osiguranje i reosiguranje sa fi nansijskim problemima ili u nesređenoj situaciji

Članovi 136 do 144

3/2013

106


POGLAVLJE VIIIPravo osnivanja poslovne jedinice i sloboda pružanja usluga

ODELJAK 1Osnivanje poslovnih jedinica od strane društva za osiguranje

Član 145 do 146

ODELJAK 2Sloboda pružanja usluga: od strane društava za osiguranje

Pododeljak 1 Opšte odredbe Član 147 do 149

Pododeljak 2 Osiguranje od autoodgovornosti Član 150 do 152

ODELJAK 3Nadležnosti nadzornih organa države članice domaćina

Pododeljak 1 Osiguranje Članovi 153 do 157

Pododeljak 2 Reosiguranje Član 158

ODELJAK 4 Statističke informacije Član 159

ODELJAK 5Tretman ugovora ogranaka u postupcima likvidacije društva za osiguranje

Članovi 160 do 161

POGLAVLJE IX

Ogranci koji su osnovani u okviru Evropske zajednice i pripadaju društvima za osiguranje ili reosiguranje sa sedištima koja se nalaze van Evropske zajednice

ODELJAK 1 Započinjanje poslovanja Članovi 162 do 171

ODELJAK 2 Reosiguranje Članovi 172 do 175

POGLAVLJE X

Zavisna društva društava za osiguranje i reosiguranje koja su regulisana zakonima treće zemlje i sticanje učešća od strane ovih društava

Članovi 176 i 177

NASLOV II POSEBNE ODREDBE ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE

POGLAVLJE IMerodavno pravo i uslovi ugovora o direktnom osiguranju

ODELJAK 1 Merodavno pravo Član 178

ODELJAK 2 Obavezno osiguranje Član 179

ODELJAK 3 Opšte dobro Član 180

ODELJAK 4Uslovi ugovora o osiguranju i premijske stope

Član 181 i 182

ODELJAK 5 Informacije za ugovarače osiguranja

Pododeljak 1 Neživotno osiguranje Članovi 183 i 184

Pododeljak 2 Životno osiguranje Članovi 185 i 186

POGLAVLJE IIOdredbe koje se primenjuju na neživotno osiguranje

ODELJAK 1 Opšte odredbe Članovi 187 do 189

ODELJAK 2 Saosiguranje u Evropskoj zajednici Članovi 190 do 196

ODELJAK 3 Pomoć Član 197

ODELJAK 4 Osiguranje troškova pravne zaštite Članovi 198 do 205

ODELJAK 5 Zdravstveno osiguranje Član 206

ODELJAK 6 Osiguranje od nezgode na radu Član 207

POGLAVLJE IIIOdredbe koje se primenjuju na životno osiguranje

Članovi 208 i 209

POGLAVLJE IV Pravila koja se primenjuju na reosiguranje Članovi 210 i 211

NASLOV III NADZOR DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE U GRUPI

POGLAVLJE IGrupni nadzor: defi nicije, slučajevi primene, oblast primene i nivoi

ODELJAK 1 Defi nicije Član 212

ODELJAK 2 Slučajevi primene i oblast primene Članovi 213 i 214

ODELJAK 3 Nivoi Članovi 215 do 217

POGLAVLJE II Bonitet

ODELJAK 1 Solventnost grupe

Pododeljak 1 Opšte odredbe Članovi 218 i 219

3/2013

107


Pododeljak 2 Izbor metoda obračuna i opšti principi Članovi 220 do 224

Pododeljak 3 Primena metoda obračuna Članovi 225 do 229

Pododeljak 4 Metode obračuna Članovi 230 do 234

Pododeljak 5Nadzor solventnosti grupe društava za osiguranje i reosiguranje koja su zavisna društva nekog osiguravajućeg holdinga

Član 235

Pododeljak 6Nadzor solventnosti grupe za grupe sa centralizovanim upravljanjem rizikom

Članovi 236 do 243

ODELJAK 2Koncentracije rizika i transakcije unutar grupe

Članovi 244 i 245

ODELJAK 3 Upravljanje rizikom i interna kontrola Član 246

POGLAVLJE III Mere za omogućavanje grupnog nadzora Članovi 247 do 259

POGLAVLJE IV Treće zemlje Članovi 260 do 264

POGLAVLJE V Osiguravajući mešoviti holdinzi Članovi 265 i 266

NASLOV IV REORGANIZACIJA I LIKVIDACIJA DRUŠTAVA ZA OSIGURANJE

POGLAVLJE I Oblast primene i defi nicije Članovi 267 i 268

POGLAVLJE II Mere reorganizacije Članovi 269 do 272

POGLAVLJE III Postupak likvidacije Članovi 273 do 284

POGLAVLJE IV Zajedničke odredbe Članovi 285 do 296

NASLOV V OSTALE ODREDBE Članovi 297 do 304

NASLOV VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

POGLAVLJE I Prelazne odredbe

ODELJAK 1 Osiguranje Članovi 305 i 306

ODELJAK 2 Reosiguranje Članovi 307 i 308

POGLAVLJE II Završne odredbe Članovi 309 do 312

ANEKS I VRSTE NEŽIVOTNOG OSIGURANJA

A. Klasifi kacija rizika prema vrstama osiguranja

B. Opis dozvola koje se izdaju za više vrsta osiguranja

ANEKS II VRSTE ŽIVOTNOG OSIGURANJA

ANEKS III PRAVNE FORME DRUŠTAVA

A. Forme društva za neživotno osiguranje:

B. Forme društva za životno osiguranje:

C. Forme društva za reosiguranje:

ANEKS IVSTANDARDNA FORMULA ZA OBRAČUN POTREBNOG KAPITALA ZA

OBEZBEĐENJE SOLVENTNOSTI (SCR)

1. Obračun osnovnog potrebnog kapitala za obezbeđenje solventnosti

2. bračun modula rizika neživotnog osiguranja

3. Obračun modula rizika životnog osiguranja

4. Obračun modula tržišnog rizika

ANEKS V GRUPE VRSTA NEŽIVOTNOG OSIGURANJA U SMISLU ČLANA 159

ANEKS VI

Deo AUkinute direktive sa spiskom njihovih sukcesivnih izmena

(iz člana 310)

Deo B Spisak rokova za unos u nacionalni zakon (iz člana 310)

Aneks VII KORELACIONA TABELA

3/2013

108

Poštovanje etike objavljivanja i sprečavanje zloupo-trebe objavljivanja su odgovornost i obaveza svakog au-tora, recenzenta, urednika i izdavača.

Časopis Evropska revija za pravo osiguranja objav-ljuje Izjavu o etici objavljivanja i zloupotrebi objav-ljivanja naučnih i stručnih radova. Pomenuta Izjava sastavljena je u skladu sa standardima Komiteta o eti-ci objavljivanja (Committee on Publications Ethics: COPE). Redakcija časopisa i Udruženje za pravo osi-guranja Srbije, kao izdavač Evropske revije za pravo osi-guranja, obavezuju se da poštuju etiku objavljivanja i sprečavaju zloupotrebe u objavljivanju naučnih i struč-nih radova. Istovremeno, poštovanje etike objavljivanja obaveza je svakog autora. Niko ne može biti izuzet od ove obaveze.

A) U oblasti objavljivanja i autorstva, svaki članak objavljen u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja mora da sadrži spisak literature, naveden u posebnom odeljku na kraju članka, i instituciju koja je fi nansijski pomogla sprovedeno istraživanje u članku, ukoliko po-stoji takva institucija. Osim toga, mora postojati sagla-snost za objavljivanje članka od strane institucije koja je fi nansijski pomogla istraživanje objavljeno u članku. Članak ne sme biti plagijat, niti sme sadržati krivotvo-rene podatke. Časopis ne prihvata ranije objavljene članke. Zabranjeno je ponovo objavljivanje istih istra-živanja. Časopis Evropska revija za pravo osiguranja, prijavljen je kod Centra za evaluaciju u obrazovanju i nauci (CEON). Preko sistema ASEESTANT dostavljeni radovi biće proveravani preko servisa CrossCheck, od-nosno iTh enticate i dobijaće DOI (Digital Object Iden-tifi er) brojeve.

B) Odgovornost autora:

Svi autori navedeni u članku moraju dati značajan intelektualni doprinos istraživanju, odnosno pisanju rada. Da bi neko imao status autora nije dovoljno da je samo učestvovao u prikupljanju podataka, pružao po-moć u tehničkoj obradi podataka, odnosno teksta ili je samo prevodio tekst. Biti autor znači: aktivno učestvo-vati u osmišljavanju sadržaja članka, njegove strukture, metodologije izrade članka; pisati članak, vršiti izmene i prepravke u tekstu; odobriti konačnu verziju teksta.

Autori su u obavezi da potpišu izjavu da su sva istra-živanja u članku originalna, da je rad u potpunosti sa-mostalno napisan uz naznaku punog naziva izvora dru-gih autora koji su korišćeni u radu i da navedeni rad u

celosti ili neki njegov deo nije ranije objavljivan. Autori treba da potvrde da rukopis podnet na recenziranje nije u postupku recenziranja niti je prihvaćen za objavljiva-nje u drugom časopisu. Autori treba da potvrde da su svi podaci navedeni u članku istiniti i autentični, i da, u slučaju potrebe, na zahtev recenzenata i Redakcije časo-pisa, isprave greške, odnosno opozovu članak.

Autori moraju da uklone sve informacije iz članka

na osnovu kojih bi recenzenti mogli da ih identifi kuju.

Zato je neophodno da u članku i citatima govore o sebi

u trećem licu.

C) Odgovornost recenzenata:

Kroz objektivno i blagovremeno recenziranje pod-netih rukopisa, recenzenti treba da doprinesu i pomo-gnu poboljšanju kvaliteta članka. Na sajtu časopisa na-lazi se poseban deo namenjen recenzentima u kome je detaljnije opisano koje su obaveze recenzenata. U časo-pisu Evropska revija za pravo osiguranja primenjuje se dvostruko anonimno recenziranje. Recenzenti ne sme-ju biti u sukobu interesa sa sprovedenim istraživanjem, autorima članka, odnosno sa fi nansijerima istraživanja. Od recenzenata se očekuje da upozore urednika na bilo koji objavljeni članak, odnosno dostavljeni članak koji je suštinski sličan članku koji je u postupku recenzira-nja. U toku recenziranja članka, recenzenti treba autoru da ukažu na relevantan objavljen rad koji u rukopisu nije citiran, a koji je od značaja za temu koja se u član-ku obrađuje. Recenzirani članci treba da budu tretirani kao poverljivi. Rukopisi ne smeju biti zadržani, niti ko-pirani.

D) Odgovornost urednika:

U obavljanju svojih dužnosti urednik mora da delu-je objektivno, pošteno i ne sme da diskriminiše autore po bilo kom osnovu. Urednik ima pravo da dostavlje-ni članak odbije, odnosno prihvati. U odabiru radova, urednik se mora rukovoditi kvalitetom, originalnošću, naučnim značajem radova (unapređenjem naučnih znanja), primenljivošću rezultata istraživanja u rešava-nju problema iz prakse, atraktivnošću teme za čitaoce, jasnoćom teksta.

Urednik ne sme da bude u sukobu interesa sa autori-ma članaka koje odbacuje, odnosno prihvata. Članak se prihvata kada je osnovano sigurno: da nije plagijat; da nije prethodno objavljen u potpunosti, odnosno njegov veći deo; kada ne sadrži krivotvorene podatke. Kada

Izjava o etici objavljivanja i zloupotrebi objavljivanja

3/2013

109 se utvrde krupne materijalne greške, urednik objavlju-je ispravku ili opoziv članka. Urednik je odgovoran za očuvanje anonimnosti recenzenata. U slučaju prigovo-ra istaknutih od strane autora čiji je rad odbijen, odno-sno od strane trećih lica, a koji se odnose na povredu etike objavljivanja članaka ili prigovora zbog konfl ikta interesa, urednik i Redakcija časopisa Evropska revija za pravo osiguranja, sprovešće postupak za utvrđivanje osnovanosti prigovora i razmatranje prigovora. Uko-liko urednik, odnosno recenzenti istaknu prigovore, autorima treba pružiti mogućnost da odgovore na sve prigovore urednika, odnosno recenzenata.

Urednik ima pravo da objavi rad u časopisu Evrop-ska revija za pravo osiguranja, s tim što ne sme da otkri-je svoj identitet recenzentima.

E) Odgovornost izdavača:

Udruženje za pravo osiguranja Srbije, kao izdavač Evropske revije za pravo osiguranja, obavezuje se da čuva reputaciju (ugled) časopisa nastojeći da objavljuje kvalitetne radove, originalne naučne i stručne radove. Kada je to potrebno, članci koji nisu napisani u skladu

sa etikom objavljivanja, biće povučeni. Ispravke će biti učinjene u što kraćem roku. Izdavač se obavezuje na

dobru komunikaciju sa uredništvom, autorima i recen-

zentima.

F) Posebna pitanja etike objavljivanja:

Etika objavljivanja i sprečavanje zloupotreba objav-ljivanja u časopisu Evropska revija za pravo osiguranja podrazumeva:

• Vršenje konstantnog praćenja poštovanja svih prethodno navedenih standarda u cilju poštovanja dobre prakse i etike objavljivanja;

• Nastojanje Redakcije i izdavača časopisa da se za-dovolje interesi čitaoca i autora;

• Konstantno poboljšanje kvaliteta objavljenih čla-naka;

• Slobodu izražavanja, odnosno pisanja;• Ukoliko je to neophodno, primenu postupka opo-

ziva članaka, objavljivanje ispravki, objašnjenja i izvinjenja;

• Vođenje uredne evidencije prispelih radova, recen-zija i potpisanih autorskih izjava o originalnosti rada od strane Redakcije časopisa;

• Nastojanje časopisa da očuva integritet akademske evidencije;

• U slučaju sumnje u tačnost podataka, istraživanja i rezultata, traženje objašnjenja i potrebnih ispravki od autora;

• Sprečavanje objavljivanja plagijata i krivotvorenih podataka.

3/2013

110

Uslovi koje rad treba da ispunjava

Rad se recenzira i prihvata za objavljivanje pod sle-dećim uslovima:

• Da je originalan;• Da se prvi put dostavlja na recenziju za objavljiva-

nje u Evropskoj reviji za pravo osiguranja;• Da njegovo objavljivanje ne razmatra neki drugi

izdavač;• Da nije u celini ili nekim delom već objavljen;• Da nije već prihvaćen za objavljivanje kod nekog

drugog izdavača;• Da neće biti objavljen u nekom drugom časopisu

sve dok ne bude doneta odluka o njegovom objav-ljivanju u Evropskoj reviji za pravo osiguranja.

Svi radovi podležu dvostrukoj anonimnoj recenziji.Autori svoje radove treba da šalju Redakciji časopi-

sa, odnosno glavnom i odgovornom uredniku, Jasmini Labudović Stanković, na e–mail: [email protected] i/ili prof. Pjerpaolu Maranu (Pierpaolo Marano), zame-niku glavnog urednika, na e–mail: [email protected]. Radovi se mogu dostaviti na srpskom, engle-skom i nemačkom jeziku. Uz rad treba dostaviti potpi-sanu i skeniranu autorsku izjavu koja se nalazi na sajtu

www.erevija.org.

For mat

Članak ne sme da bude duži od 12 strana, sve mar-gine – 2,54 cm, format strane – A4, prored – „1”. Au-tori treba da koriste Times New Roman, vode računa o abecednom redosledu citiranja, strane reči i fraze pišu kurzivom (italic).

Naslov rada

Naslov treba da odražava temu rada. U interesu je časopisa i autora da se koriste reči koje su adekvatne za indeksaciju i pretraživanje. Naslov ne treba da bude duži od 10 reči. Treba da bude centriran, ispisan veli-kim slovima (Font 14, bold). Podnaslovi treba da budu centrirani, ispisani velikim slovima (Font 12), označeni arapskim brojevima. Sledeći podnaslovi pišu se malim slovima po abecednom redosledu: a), b), c), d).

Primer:OSIGUR ANJE ODGOVORNOSTI BROKERA1. UVOD2. DEFINICIJA OSIGURANJA PROFESIONALNE

ODGOVORNOSTI 2.1. Građanska odgovornost brokera osiguranja

2.1.1 Analiza a) Uporedno pravo

Apstra kt, Zaključak i Summary

Na početku, a posle naslova rada, treba da se nala-zi apstrakt koji ne sadrži više od 20 redova. Treba da bude kucan običnim slovima (bez bolda i kurziva), bez podvlačenja i citata. Naslov „Apstrakt” treba da bude centriran.

Apstrakt treba da ima između 100 i 250 reči i da se nalazi posle zaglavlja (autorovog imena, naslova), a pre ključnih reči iza kojih sledi tekst rada. Apstrakt mora da bude jasan i da ukratko informiše čitaoca o sadržini rada. Naročito treba voditi računa o tome da apstrakt sadrži: cilj istraživanja, korišćene metode, rezultate istraživanja i zaključak.

Zaključak se daje na kraju rada. Zaključak bi trebalo da bude u strukturisanoj formi i da iznosi do 1/10 duži-ne rada (duži od apstrakta).

Rad, na kraju, treba da sadrži rezime na engleskom jeziku – Summary, dužine do 2/3 strane.

Ključne reči

Ključne reči se daju posle apstrakta, a pre glavnog teksta. Ključnih reči ne treba da bude više od 6. Red tre-ba da počne kurzivom, a zatim da se nastavi redovno kucanim rečima.

Ime aut ora

Svoje ime i prezime, sa titulom „mr”, „dr” itd. ispred imena, autor navodi pre apstrakta sa gornje leve strane, dok u fusnoti označenoj „*” u Superscriptu navodi naziv institucije u kojoj je zaposlen, kao i e–mail adresu.

Primer: Doc. dr Slavko Đorđević* U fusnoti:Parker Ins. Co. London, e–mail: pravna.sluzba@par-

ker.com, iliUniverzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Kraguje-

vac, e–mail: [email protected]

Tabele

Za tabele važe ista tehnička uputstva kao i za tekst, sačinjavaju se u MS Wordu ili Excelu, označavaju red-nim arapskim brojevima sa gornje strane tabele. Sva-ka tabela mora da ima naslov na gornjoj strani tabele i treba da bude postavljena što bliže tekstu na koji se odnosi.

U putstvo za autore članaka u Evropskoj reviji za pravo osiguranja

3/2013

111 Fusnote

Fu snote treba navoditi ispod teksta na svakoj stra-ni na koju se odnose. Molimo autore da nastoje da sva dodatna pojašnjenja i detalje najvećim delom umetnu u kontekst izlaganja u samom tekstu, a što manji deo ostave za fusnote.

Literatura

Literaturu koja je korišćena u pisanju rada navesti kao posebnu sekciju na kraju rada, iza rezimea na eng-leskom jeziku (APA Style). Literaturu poređati po abe-cednom redu prema prezimenu autora. Ako je isti autor citiran više puta, literaturu navesti po godini izdanja, počevši od najnovije. Na kraju svake reference navesti DOI broj, ukoliko postoji.

Primer: Croly, C., Jeff eries, I. (2012). Pitanja u vezi sa istovetnošću isplate u reosiguranju prema engleskom pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Ne-mačke i SAD, Revija za pravo osiguranja, 11(1), 6–16.

Jensen, C. M., Meckling, H. W. (1976). Th eory of the Firm: Managerial Behavior, Agency Costs and Ownership Structure, Journal of Financial Economics, 3(4), 305–360.

Giovannini Group. (2001). Cross–Border Clea-ring and Settlement Arrangements in the EU, Brusse-ls, dostupno na: http://ec.europa.eu/internal_mar-ket/financial–markets/docs/first_giovannini_en.pdf, 21.10.2008.

Mehr, R., Osler, R. (1961). Modern Life Insurance – a textbook of income insurance, New York: Th e Macmillan Company.

Rorbah, V. (2013). Značaj interkulturalne kompen-tencije u osiguranju, u: Marano, P., Jovanović, S., Labu-

dović Stanković, J. (urednici): Pravo osiguranja Srbije u tranziciji ka evropskom (EU) pravu osiguranja (99–111). Beograd: Udruženje za pravo osiguranja Srbije.

Žarković, N. (2011). Životna osiguranja, Novi Sad: Skonto.

Zakon o osiguranju, Službeni glasnik RS. br. 125/2004.

Pravila citiranj a

Citiranje knjiga, članaka, radova u zbornicima, tre-ba vršiti u tekstu rada i to u skladu sa sledećim pravili-ma:

a) U zagradi navesti (prezime autora, godinu objav-

ljenog rada, stranu).

Primer: (Žarković, 2011, 157)

b) Ukoliko knjiga, odnosno članak ima više autora, prezimena autora odvojiti zarezom, zatim navesti godi-

nu i stranu.

Primer: (Mehr, Osler, 1961, 243)

c) Ukoliko se u radu navodi više radova istog autora u istoj godini, pored godine dodati slovo (a, b, c).

Primer: (Slavnić, Jovanović, 2008a, 26) (Slavnić, Jovanović, 2008b, 20)

d) Prilikom citiranja propisa navesti pun naziv, go-dinu usvajanja zakona i član.

Primer: (Zakon o osiguranju, 2004, čl. 15)

3/2013

112 Lista recenzenata

Prof. dr Stefan Pürner, Nemačka fondacija za među-narodnu pravnu saradnju, Nemačka

Prof. dr dr habil. Peter Hauser, Univerzitet „Johanes Kepler Linc”, Ekonomski fakultet Beč i Zapadnomađarski univerzitet u Šopronu, Austrija

Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu, Pravni fakultet, Velika Britanija

Prof. dr Jerome Kullmann, Univerzitet Pariz–Dofi n, Privatno pravo, Francuska

Prof. dr Helmut Heiss, Univerzitet u Cirihu, Pravni fakultet, Švajcarska

Prof. dr Herman Cousy, Univerzitet u Luvenu, Pravni fakultet, Belgija (profesor emeritus)

Prof. dr Josef Dezsy, Zapadnomađarski univerzitet u Šopronu, Ekonomski fakultet, Mađarska

Prof. dr Jovan Slavnić, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Predrag Šulejić, Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Jakov Radišić, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Volfgang Rorbah, Univerzitet u Beču, Eko-nomski fakultet, Austrija, (u penziji)

Prof. dr Stevan Šogorov, Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Prof. dr Miodrag Orlić, Univerzitet u Beogradu, Prav-ni fakultet, Republika Srbija, (u penziji)

Prof. dr Pierpaolo Marano, Katolički univerzitet „Svetog Srca”, Fakultet za nauku bankarstva, fi nansija i osi-guranja, Italija

Prof. dr Ioannis Rokas, Atinski univerzitet za ekono-miju i privredu, Departman za privredu i pravosuđe, Grčka

Prof. dr Nebojša Žarković, Univerzitet „Megatrend” Beograd, Fakultet za poslovne studije Vršac, Republika Srbija

Prof. dr Katarina Ivančević, Univerzitet „Union” Beo-grad, Pravni fakultet, Republika Srbija

Prof. dr Marijana Dukić Mijatović, Univerzitet Pri-vredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Republika Srbija

Prof. dr Slobodan Jovanović, Univerzitet Privredna akademija, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Repu-blika Srbija

Doc. dr Jasmina Labudović Stanković, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Slavko Đorđević, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Srđan Vladetić, Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet, Republika Srbija

Doc. dr Loris Belanić, Sveučilište u Rijeci, Pravni fa-kultet, Republika Hrvatska

dr Kyriaki Noussia, Advokatska komora Atine, Grčkadr Lola Stamenković, Jubmes banka, Republika Srbija

Referees

Prof. Stefan Pürner, LLD, Deutsche stift ung fur Inter-nationale Rechtliche Zusammenarbeit, Deutschland

Prof. habil. Peter Hauser, PhD, Universitä t Johannes Kepler Linc, Wirtschaft suniversitä t Wien and West–Unga-rishen Universität Sopron, Austria

Prof. Robert Merkin, LLD, University of Southampton, Southampton Law School, UK

Prof. Jerome Kullmann, LLD, Université Paris–Dauphine, Droit privé, France

Prof. Helmut Heiss, LLD, Universitä t Z ürich, Rechtswissenschaft liche Fakultät, Switzerland

Prof. Herman Cousy, LLD, KU Leuven – Universiteit, Faculteit Rechtsgeleerdheid, Belgium

Prof. Josef Dezsy, PhD, West–Ungarishen Universität Sopron, Wirtschaft swissen Fakultät, Hungary

Prof. Jovan Slavnic, LLD, University of Novi Sad, Fa-culty of Economics, Serbia,(ret.)

Prof. Predrag Sulejic, University of Belgrade, Faculty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Jakov Radisic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Wolfgang Rohrbach, PhD, State University of Vi-enna, Faculty of Economics, Austria, (ret.)

Prof. Stevan Sogorov, LLD, University of Novi Sad, Fa-culty of Law, Serbia

Prof. Miodrag Orlic, LLD, University of Belgrade, Fa-culty of Law, Serbia, (ret.)

Prof. Pierpaolo Marano, PhD, Università Cattolica del Sacro Cuore – Milano, Facoltà di Scienze bancarie, fi nan-

ziarie e assicurative, ItalyProf. Ioannis Rokas, LLD, Οικονομικό Πανεπιστήμιο

Αθηνών, Τμήμα Οργάνωσης και Διοίκησης Επιχειρήσεων (Athens University of Economics and Business, Business Ad-ministration Department), Greece

Prof. Nebojsa Zarkovic, PhD, University „Megatrend” Belgrad, Serbia

Prof. Katarina Ivancevic, LLD, University „Union” Belgrad, Faculty of Law, Serbia

Prof. Marijana Dukic Mijatovic, PhD, University Bu-siness Academy, Faculty of Law, Serbia

Prof. Slobodan Jovanovic, PhD, University Business Academy, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Jasmina Labudovic Stankovic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Slavko Djordjevic, PhD, Univer-sity of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Srdjan Vladetic, PhD, University of Kragujevac, Faculty of Law, Serbia

Assistant Professor Loris Belanic, PhD, University Ri-jeka, Faculty of Law, Croatia

Kyriaki Noussia, LLD, Athens Bar Association, GreeceLola Stamenkovic, PhD, Jubmes bank, Serbia