U OVOM BROJUODJECI PROTESTA POLJOPRIVREDNIKA:

Strana 2.

KAKO POMOĆI SOCIJALNO UGROŽENIMA NA SELU:

Solidarnost, pre svega Strane 6 – 7.

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina V • Broj 86 • 29. april 2016. • cena 40 dinara

od 18.4. do 22.4. 2016.

Rast ce ne ku ku ru za

Rast ce na na svet skim ber za ma

PLANOVI Fo to

: M

. M

ileu

snić

Po ljo pri vred nik Vo jin Stepаnčević iz Šidа ima pe de se tak ju ta ra svo je ze-mlje i to vi vi še od 20 go ve da. Nje-

go vi plаnovi su dа do đe do sto hektаrа vlаstite ze mlje i stotinаk govedа, jer smаtrа dа sa mo u tаkvim okolnostimа jednа porodicа mo že dа ži vi sаsvim so lid no.

Zа to mu je, tvr di, neophodnа po-moć držаve i dodаje dа se plаši dа bi, nа nаčin kаko je uništenа industrijа, isto tаko moglа bi ti uništenа i poljoprivredа.

Stra na 20.

LA ĆA RAK LA ĆA RAK

Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006Lacarak, Zeleznicka 40, Tel/Fax: 022/671-006www. jankovic-mes.co.rs

TRA GOM ZA NI MLJI VOG EKO – PRO JEK TA

Strana 11.

Eko-bašteNe traže preko hleba pogače

SMS MALI OGLASI 063/8526-021

Честитамо ускршње и првомаjске празнике!

2 29. april 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Miroslav Ninković, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Kad ne ko pla ti PIK ,,Be čej’’ 45,5 mi li o na evra, a (ne ko, či taj Ki ne-zi) za Že le za ru da 46 mi li o na evra

lo gič no se na met ne pi ta nje u če mu je trik. Da li je mo gu će da če li ča na vre-di kao pro pa li po ljo pri vred ni kom bi nat? Od go vor se ne kri je u lo gi ci već u eko-no mi ji. U ovom tre nut ku u ovoj ze mlji vre de isto i PIK i Že le za ra, a čak bi se mo glo re ći da su Ki ne zi če li ča nu pre pla-ti li. Mi o drag Ko stić i nje go va MK gru-pa, ku pu ju ći ne ka da šnji po ljo pri vred ni gi gant, be čej ski PIK, ku pi li su imo vi nu, to jest nji ve, (do bi li na ob ra du i ve li ke dr žav ne po vr ši ne) a Ki ne zi će mo ra ti da ulo že no vac, zna nje, tr ži šte i ogrom-

ne mar ke tin ške re sur se ka ko bi Že le-za ru uči ni li ren ta bil nom. Uz to mo ra će da da ju naj ma nje 300 mi li o na evra da bi kom pa ni ja po sta la kon ku rent na jer, ja sno je, cilj ki ne ske kom pa ni je je da pre ko pe ri fe ri je pro dru na tr ži šte Evro-pe. PIK ,,Be čej’’ je pro dat sa 2.908 hek ta ra ze mlji šta sa cen trom za do ra du se me na, me ša o ni com stoč ne hra ne, si lo si ma skla di šnog ka pa ci te ta 44.500 to na, krup nom i sit nom me ha ni za-ci jom. Rad na je di ni ca “Svi njar stvo” ima šest obje ka ta na far mi ka pa ci te ta 4.600 kr ma ča i 4.390 naz¬imi ca, što omo gu ću je pro iz vod nju do 100.000 to vlje ni ka go di šnje dok rad na je di ni ca

“Go ve dar stvo” ras po la že sa dve far me ka pa ci te ta 1.950 kra va i pro iz vod njom mle ka do 12 mi li o na li ta ra go di šnje. Pro da ta je i “Flo ra”, fa bri ka za pre ra du po vr ća, rib njak od 666 hek ta ra, kao i re sto ran “Rib njak” i po slov ni pro stor u “Ma ster cen tru” No vo sad skog saj ma. Sve to je oti šlo za 45,5 mi li o na. Da je ku pio sa mo nji ve, is pa lo bi da je Ko-stić hek tar pla tio oko 15.000 evra, a da je si lo se, ,,Flo ru’’, sta je i po slov ni pro stor u Mas¬ter cen tru Sa jam do-bio fraj. Pa ko je bo lje pro šao, Ko stić ili Ki ne zi? Te ško je pro su di ti. Te ško je za pra vo i po re di ti ova dva pri me ra, ali pro sto, in te re sant no je to što je jed-

no po sr nu lo po ljo pri vred no pred u ze će uz ra me že le za ri sa pre ko pet hi lja da rad ni ka i pred vi đe nom pro iz vod njom te škom dva mi li o na to na. Da je po ljo-pri vre da u Sr bi ji, ba rem za do ma će taj-ku ne, je di ni is pla tiv bi znis ja sno je ako se osvr ne mo ma lo una zad. Ku po va li su na ši bi zni sme ni i rud ni ke i fa bri ke i bro-do gra di li šta i he mij ske i tek stil ne i raz ne dru ge in du stri je ali su na čvr stim no ga-ma sa mo oni ko ji su ušli u po ljo pri vre du. Raz li ka je u to me što su Ki ne zi obe ća li da svi rad ni ci, njih vi še od 5.000 osta ju na svo jim rad nim me sti ma, dok je od 1.300 rad ni ka u ,,Be če ju” njih 600 osta lo na uli ci! To se već ose ti u Be če ju, ti rad ni ci

ne ma ju pri ho da, pa je znat no ma nji pa-zar u ma lo pro da ji. Čak se is ti če da će Be-čej, usko ro bi ti grad glad nih i si ro ma šnih, a na la zi se u sr cu voj vo đan ske žit ni ce. I to je re zul tat jed ne od po sled njih ve li kih pri va ti za ci ja u agra ru (pre o sta lo je još da se pro da PKB…). Sa PKB to ne bi tre ba lo či ni ti jer, on je gra đen da bi po ro i zvo dio hra nu za Be o grad, ko ji je da nas tr ži šte od dva mi li o na po tro ša ča! Kom bi nat bi mo gao do bro da po slu je kroz snab de-va nje tog tr ži šta i da osta ne dr žav no pred u ze će. Uosta lom, u Izra e lu sva ze-mlja je u dr žav nom vla sni štvu i ta kva pred u ze ća, pa svi do bro po slu ju i ži ve!

B. Gu lan

Uče stvu ju ći na ne dav nom pro test-nom oku plja nju po ljo pri vred ni ka u Srem skoj Mi tro vi ci Go ran ču pić

iz Sa la ša No ćaj skog, hteo je da do pri-ne se da se po ljo pri vred ni pro iz vo đa či ogla se i dig nu svoj glas zbog sve ga što se do ga đa u Sr bi ji, a ve za no je sa po ljo-pri vre dom.

- Ho će mo da se ogla si mo zbog ce ne ot ku pa sto ke, jer je ce na go ve da sa da 1,9 evra, a bi lo je 2,10 evra, pa la je i ce na te la di. Ka da za tva raš ne znaš ni šta: ni ko me ćeš pro da ti, ni po ko joj ce ni, ni ka da će to bi ti, a ni da li će bi ti sub ven-ci ja za sto ku? Ja ih pro šle go di ne ni sam imao, jer sam tek uba cio sto ku u tov. Sa da kad sam je pre dao, pod neo sam zah tev za sdo bi ja nje ub ven ci je i če kam no vac. Do kle? Ne znam - ka že Go ran Ču-pić, mla di po ljo pri vred nik, do da ju ći ka ko je bit no zna ti od go vo re na ova pi ta nja jer ako mu uslo vi ne od go va ra ju opre de li će se za ne što dru go.

Bo ško kom ne no vić, po ljo pri vred nik iz Mar ti na ca do da je ka ko ga pla ši ak tu-el no sta nje u sto čar stvu i po ljo pri vre di uop šte.

- Ne vo di se uop šte bri ga o toj pri-vred noj gra ni ko ja nas hra ni i do bar deo pro iz vo da iz vo zi. Ra dim, a ne is pla ti nam se. Hra nio sam 300 ko ma da svi nja, imao sam 30 bi ko va, a sa da sam se tog po sla

oka nuo pa ne ću da ku pim ni pra se, ni bi-ka. Ba vim se sa mo ra tar stvom, a tek od to ga ne ću ima ti ni šta. Mno go je onih ko ji su se od re kli ba vlje nja sto čar stvom zbog uslo va ko ji ga pra te – ka že Kom ne no vić.

Pro test no oku plja nje zbog zbog ka ta-stro fal no lo še si tu a ci je u agra ru na ro či to sto čar stvu, zbog lo ših po te za re sor nog mi ni star stva i pre pu šta nja se lja ka sa mih se bi or ga ni zo va la je Uni ja po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča srem ske Mi tro vi ce. zla tan Đu rić, pred sed nik ove Uni je do da je ka-ko je lo šoj si tu a ci ji u po ljo pri ve di naj vi še

ku mo va lo ne kom pe tent no Mi ni star stvo po ljo pri vre de jer je svo jim lo šim po te zi ma i me ra ma do ve lo do ogrom-nog ne za do volj stva po ljo pri-vred ni ka ko ji su do ve de ni na rub eg zi sten ci je.

- Od Vla de Sr bi je zah te-va mo da hit no uve de pri vre-me nu me ru za bra na uvo za do kra ja 2016.go di ne za ži-vu sto ku za kla nje, me so i me sne pre ra đe vi ne, mle ko i mleč ne pro iz vo de, vo će i po vr će, iz u zev ju žnog vo ća; da po vu če pred log pre po-ru ke lo kal nim sa mo u pra va-ma da uzu r pa to ri ma po ljo-pri vred nog ze mlji šta u dr žav noj svo ji ni omo gu će nje go vo iz da va nje na osno vu van sud skog po rav na nja i da ih po za ko-nu ka zne; da hit no sme ni sve na čel ni ke Upra ve za ve te ri nu ko ji su naj vi še ku mo-va li ne kon tro li sa nom uvo zu i do ve li na še sto čar stvo u ko laps – na veo je zah te ve Zla tan Đu rić.

Da je se ljak po seb no onaj sit ni ji pro iz-vo đač do ve den do ivi ce op stan ka sma tra i po ljo pri vred nik iz Mar ti na ca Mi len ko vuč ko vić. - Ga si mo se zbog po gre šnog si ste ma u dr ža vi ka da je po ljo pri vred au pi ta nju. U dr ža vi je to kom 2015. go di-ne uve že no 2,2 mi li o na ži vih svi nja, sto-ti ne hi lja da to na me sa ko me je pro šao

rok tra ja nja i pi tam ko me to od go va ra i da li je ne ko za to od go va rao.Ce na svi-nja je 105 a nas oni ko šta ju do 140 di na ra. Sve je ja sno kao dan – ka že Vuč ko vić i na sta vlja ka ko od ga ji 350 svi nja u svom to vi li štu, a sa ovim ot kup nim ce na ma je na či stom gu bit ku. Ra-ču ni ca po ka zu je da će sa-mo ove go di ne iz gu bi ti oko de vet hi lja da evra. Ali, Vuč-ko vić ima i dru gi pro blem. Uz svo jih pet hek ta ra ze mlje ko je ob ra đu je, na li ci ta ci ju je po pra vu pre čeg od gra-da do bio 16 hek ta ra dr žav-

ne ze mlje na za kup od go di nu da na: za de set hek ta ra pr ve kla se ka že pla tio je 4.400 evra, ali kad je do šlo do de o be dru gi su pr vo kla snu ze mlju ko ja je tre-ba lo da Vuč ko vić ob ra đu je, a nje mu je do de lje na pe ta kla sa ze mlje. On oče ku je da se ova ne prav da hit no is pra vi jer je za ot pla tu za ku pa po di gao kre dit i sta vio hi po te ku na ku ću.

Ne za do vo ljan je i Mom či lo haj du ko-vić iz Ku zmi na, ko ji ima far mu sa 150 kra va mu za ra, a zbog ni ske ot kup ne ce ne mle ka raz mi šlja da kra ve pro da i pre sta ne sa mle kar stvom. Da je mla đi, oti šao bi iz ze mlje jer ov de ne ma ži vo ta za se lja ka, ka že Ovaj Ku zmi nac.

Oku plje nji ma se na tr gu u Srem-skoj Mi tro vi ci obra tio prof. dr Mi la din Še var lić, ko ji je iz neo pod ta ke da je u pe ri o du iz me đu dva po pi sa po ljo pri vre-de, onom iz me đu 2002. i 2012.go di ne, u Sr bi ji ne sta lo čak 150.000 po ro dič-nih po ljo pri vred nih ga zdin sta va, a ova-kva ’’euta na zi ja” se o skih do ma ćin sta va u ova ko krat kom ro ku ni je za be le že na nig de u sve tu.

- Ima mo 500 pra znih se la u ze mlji, a Vla da ne či ni ni šta da una pre di po-lo žaj se lja ka. Šta vi še, naj pre su sma-nji li sub ven ci je sa 100 na 20 hek ta ra, pa sma nji li sub ven ci je sa 12.000 di na ra na 4.000 po hek ta ru. Vla da se lja ci ma ne da je re gres na di zel go ri vo, po ma že stra nim in ve sti to ri ma, a mla di po ljo pri-vred ni ci osta ju bez po mo ći, dok 4.000 ne za po sle nih agro no ma če ka po sao – re kao je uz osta lo, dr Še var lić.

s.Đ. - sl.n.

kad po ljo pri vred ni kom bi nat i že le za ra vre de isto

pO Gle di

SREM SKA MI TRO VI CA • Od Je Ci prO te sta pO lJO pri vred ni ka

ne tra že pre ko hle ba po ga čepo ljo pri vred ni ci sa sku pa upu ti li tri zah te va vla di sr bi je sa ci ljem raz re še nja ne kih ne po zna ni ca u po ljo pri vred noj pro iz vod nji

Od go vorOku plje ni na mi tro vač kom glav-

nom tr gu ni su od go vo re na tri po-sta vlje na pi ta nja do bi li u ro ku od 48 sa ti, ali će ih or ga ni za to ri sku pa do bi ti ma kar na knad no. Ka ko nam je po tvr-dio pred sed nik Uni je po ljo pri vred nih pro iz vo đa ča Srem ske Mi tro vi ce Zla-tan Đu rić, usko ro se mo že oče ki va-ti sa sta nak i raz go vor na ak tu el ne te me sa naj po zva ni ji ma za po ljo pri-vre du u dr ža vi. Bar ta ko je, po sle sku pa, na go ve šte no iz Be o gra da.

Oku plja nje u Srem skoj Mi tro vi ci

Dr Mi la din Še var lić

Zla tan Đu rić, pred sed nik Uni je

Bo ško Kom ne no vić iz Mar ti na ca

Mi len ko Vuč ko vić iz Mar ti na ca Go ran Ču pić iz Sa la ša No ćaj skog

329. april 2016.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Da sti žu bo lja vre me na za sto ča re na ja vlju ju iz Mi ni­star stva po ljo pri vre de. Po­

sle sko ro go di nu da na od po čet ka ra da Na ci o nal ne re fe rent ne la bo­ra to ri je usko ro će sa ra dom po če­ti La bo ra to ri ja za ana li zu kva li te ta mle ka.

­ Sa is pi ti va nji ma je naj pre po­če la fi to sa ni tar na la bo ra to ri ja, a sa ra dom bi, usko ro, tre ba lo da poč ne i la bo ra to ri ja za is pi ti va nje kva li te­ta si ro vog mle ka.To je ve o ma va žna stvar za sve na še sto ča re, ali i nas u mi ni star stvu, ka že Da ni lo Go lu bo vić dr žav ni se kre tar za po ljo pri vre du.

­ Na ši sto ča ri ve o ma do bro zna ju šta zna či ka da im mle ka re ili po je­di ne la bo ra to ri je ura de ana li zu. Po­čet kom ra da ove la bo ra to ri je tač­no će se zna ti kva li tet mle ka ko je is po ru ču ju i ni u kom slu ča ju ne će bi ti ošte će ni. Bi lo je pri me ra da se mle ka re i la bo ra to ri je do go vo re i to uvek ide na šte tu pro iz vo đa ča, i vre me je da se ta prak sa pre ki ne. To će bi ti vr lo br zo jer na ba vlje na je i no va opre ma, struč ne ka dro ve ima mo i pi ta nje je da na otva ra nja te la bo ra to ri je ­ tvr di Go lu bo vić.

U vi še go di šnjim pla no vi ma raz­vo ja sto čar stva sva ka ko je i uki da­nje pre mi ja za mle ko.

­ Ono što sto ča re oče ku je je po­ste pe no uki da nje pre mi ja ko je će bi ti is pla ći va ne sa mo za pr vu i eks­tra ka te go ri ju mle ka, da bi ka da se stek nu uslo vi za to one u pot pu no­sti uki nu le. To ne zna či da će no vac ko ji je bio na me njen pre mi ja ma za mle ko bi ti utro šen za ne što dru go. Ula skom na še ze mlje u Evrop sku uni ju pre mi je će bi ti is pla će ne po gr lu. Sve to će se de ša va ti po ste pe­no i otva ra nje La bo ra to ri je za ana li­zu kva li te ta mle ka u to me ima ve li ki zna čaj ­ ka že Da ni lo Go lu bo vić.

Broj ne su pred no sti otva ra nja La bo ra to ri je za ana li zu kva li te ta mle ka, a jed na od njih je sva ka ko i ana li za pa to ge na i vi ru sa i to na naj vi šem struč nom ni vou.

­ Po red to ga u toj la bo ra to ri­ji oba vlja će se i kon tro la afla tok si­na što je ve o ma zna čaj no, ako se pri se ti mo si tu a ci je od pre ne ko li ko go di na ka da smo svi bi li u pro ble­mu. Ta kve stva ri se vi še ne sme ju do ga đa ti, jer ve li ki broj na ših po ljo­pri vred ni ka ži vi is klju či vo od sto čar­stva i pro iz vod nje mle ka i mleč nih pro iz vo da ­ ka že Go lu bo vić. On do­da je da će ce ne ana li za u La bo ra to­ri ji bi ti da le ko pri stu pač ni je od onih ko je nu de dru gi i to će bi ti još jed na po volj nost za sto ča re.

Ne do sta tak Na ci o nal ne re fe rent­ne la bo ra to ri je bi lo je kost u gr lu nad le žnim in sti tu ci ja ma pro te klih de set i vi še go di na. Tek pro šle go di­ne otvo re na je Di rek ci ja, a sa is pi ti­va nji ma je pr vo po če la fi to sa ni tar na la bo ra to ri ja. Pre sko ro go di nu da na go vo re no je ka ko je to isto rij ski tre nu tak za Sr bi ju, a po hva le su na­po kon sti gle i iz Evrop ske uni je ko ja je u otva ra nje Na ci o nal ne re fe rent­ne la bo ra to ri je ulo ži la bli zu de vet mi li o na evra.

Z. M.

Mi ni star po ljo pri vre de i za šti­te ži vot ne sre di ne prof. dr Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­

Bo­ško­vić na ja vi la je na bav ku 30 no vih me te o ro lo ških sta ni ca i an­ga žo va nje do dat nih asi ste na ta sa­ve to da va ca u ci lju još efi ka sni jeg funk ci o ni sa nja prog no zno iz ve štaj­ne slu žbe (PIS).

Ka ko je sa op šti lo Mi ni star stvo po ljo pri vre de, mi ni star ka Bo go­sa vlje vić Bo ško vić je pod se ti la da PIS, či je uslu ge po ljo pri vred ni pro­iz vo đa či mo gu da ko ri ste bes plat no pu tem SMS po ru ka, ob u hva ta dva seg men ta – prog no zu po ja ve bilj nih bo le sti i pra će nje bilj nih šte to či na, a Mi ni star stvo po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne pri da je ve li ki zna čaj raz vo ju te slu žbe iz vi še raz lo ga.

­ Ko ri šće njem in for ma ci ja PIS­a i pra vo vre me nom za šti tom bi lja po­ve ća va se efe kat tre ti ra nja, sma­nju je broj pro ho da pr ska li ce, po ve­ća va pri nos što do vo di do sni ža va nja tro ško va po ljo pri vred ne pro iz vod nje i po ve ća nja pro fi ta ­ ob ja sni la je mi­ni star pri li kom obi la ska po ljo pri vred­nog do bra Hra sto va ča u Kli čev cu.

Dru gi efe kat je da pra vo vre me na za šti ta u ve li koj me ri sma nju je ko­li či nu he mi ka li ja ko jom se tre ti ra ju bilj ke što ima ne pro ce njiv uti caj na zdra vlje po tro ša ča, is ta kla je Bo go­sa vlje vić Bo ško vić.

­ Zbog to ga je pla ni ra no da u ovoj go di ni bu de na ba vlje no 30 no vih me te o ro lo ških sta ni ca ko­je će bi ti po ve re ne na upra vlja nje i ko ri šće nje po ljo pri vred nim sa ve to­

dav nim struč nim slu žba ma. U tom smi slu će mo u na red nom pe ri o du an ga žo va ti i po dva asi sten ta sa­ve to dav ca u sva koj po ljo pri vred­noj­sa ve to dav noj slu žbi za po slo ve PIS­a ­ na ja vi la je Sne ža na Bo go sa­vlje vić Bo ško vić.

Ona je uka za la na va žnost i prak­ti čan zna čaj me te o ro lo ških sta ni ca, jer po ljo pri vred ni ci za hva lju ju ći nji­ho vom ko ri šće nju, bla go vre me no do bi ja ju po dat ke o prog no zi ra noj po ja vi bilj nih bo le sti i šte to či na.

Bo go sa vlje vić Bo ško vić je do da la da je va žno da po ljo pri vred ne sa­ve to dav ne struč ne slu žbe na vre me

in for mi šu po ljo pri vred ni ke ka da je op ti mal no da iz vr še za šti tu, od no­sno tret man za se ja nih use va, jer štet ni or ga ni zmi ima ju sta di ju me u svom raz vo ju u ko ji ma su raz li či to ose tlji vi na sred stva za za šti tu.

­ Zbog to ga sma tram da je na­bav ka no vih me te o ro lo ških sta ni ca iz u zet no va žna in ve sti ci ja Mi ni star­stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne ko jom će mo po kri ti zna ča­jan deo te ri to ri je Re pu bli ke Sr bi je. Cilj nam je da po mog ne mo po ljo pri­vred ni ci ma da sma nje broj tret ma­na, po ve ća ju efi ka snost upo tre blje­nih tret ma na, pri no se i sa mim tim

pri ho de od kul tu ra ko je ga je i da ne ma mo bes po treb na tre ti ra nja jer ona zna če ve ći sa dr žaj he mij skih sred sta va u plo do vi ma ­ za klju či la je Bo go sa vlje vić Bo ško vić.

Di rek tor Upra ve za za šti tu bi lja Ne­boj­ša­Mi­lo­sa­vlje­vić uka zao je da su agro me te o ro lo ške ili auto­mat ske me te o ro lo ške sta ni ce mo­žda naj va žni ji alat u ade kvat noj prog no zi i pra će nju štet nih or ga­ni za ma, na po me nuv ši da su dru gi ala ti fe ro mon ske ili lov ne klop ke i sve tlo sne lam pe.

­ Za hva lju ju ći tim ala ti ma, obez­be đu je mo pra vu in for ma ci ju po­ljo pri vred ni ci ma o po ja vi štet nog or ga ni za ma i vre me nu tre ti ra nja ­ ka zao je Mi lo sa vlje vić i do dao da je bit no ne sa mo pra vo vre me no ko ri­sti ti ade kvat no sred stvo, već i na čin nje go vog ko ri šće nja.

­ Da je mo pre po ru ku ko jim sred­stvi ma tre ba da tre ti ra ju od re đe ni štet ni or ga ni zam. Cilj nam je ne sa mo da sma nji mo broj tre ta ma­na, već da obez be di mo i kva li tet i bez bed nost pro iz vo da u ra tar stvu,

ali i vo ćar stvu, po vr tar stvu i osta­loj bilj noj pro iz vod nji ­ na gla sio je Mi lo sa vlje vić.

­ Sva ki pro iz vo đač ko ji je za in te­re so van za ova kvo pra će nje štet nih or ga ni zma, mo že pu tem SMS po ru­ke da do bi je in for ma ci ju ko ja je nje­mu bit na s ob zi rom na kul tu ru ko ju uz ga ja, i to ne sa mo o po ja vi štet­nog or ga ni zma, već i sred stvu ko je tre ba ko ri sti ti za nje go vo su zbi ja nje ­ re kao je Mi lo sa vlje vić.

Di rek tor po ljo pri vred ne sa ve to­dav ne i struč ne slu žbe Po ža re vac Alek­san­dar­ Sto­ja­no­vić ka zao je da je ta slu žba jed na od 34 slu žbe na te re nu ko je ra de sa me teo sta­ni ca ma.

­ Pra ti mo po ja vu i prog no zu bo­le sti i šte to či na, za in te re so va ni po­ljo pri vred ni ci mo gu se ja vi ti slu žbi i do bi ja ti na vre me pre po ru ku o po­ja vi i na či nu i vre me nu tre i ta nja i su zbi ja nju ­ na veo je Sto ja no vić, po no viv ši da je po me nu ta uslu ga bes plat na za sva re gi stro va na po­ljo pri vred na ga zdin stva.

S. P.

Po če la je pre sa da ra ne sor te pa pri ka na ora ni ca ma u Sre­mu. Vre men ske pri li ke po go­

du ju ovim ra do vi ma, na kon če ga sle di za li va nje. Za vr še tak ra do va se oče ku je u na red nim da ni ma što je od ve o ma va žnog zna ča ja ka ko bi se do bio do bar pri nos.

Ra ni ra sad iz no si se u po lje kad vre me do volj no oto pli i pre sta ne opa snost od po ja ve ka snih pro leć­nih mra ze va. Naj bo lje je da se pa­pri ka ra sa đu je po ti hom i oblač nom vre me nu. Pi ki ra ni ra sad ne tre ba ču pa ti već ga lo pa ti com ili ru kom pri hva ti ti ta ko da na ko re nu osta ne što vi še ze mlje kao što su to uči ni li pro iz vo đa či iz Ku ku je va ca. Zbog to­ga se je dan dan pre ra sa đi va nja le ja sa ra sa dom do bro za li je.

Za ma šin sku sad nju ne mo že se upo tre bi ti i pre ra sli ra sad. U za­visnso ti od na či na na vod nja va nja i pri pre ma raz li či tih na či na ne ge pa­pri ka se sa di u tzv. bra zde ili na rav­nu po vr ši nu. Bilj ke se sa de na raz­ma ku 40 x 30 cm ili 30 x 30 cm. Pri ta kvoj gu sti ni sad nje mo gu ća je sa mo ruč na ne ga use va. Sad nja u bra zde je znat no po god ni ja ka da se pa pri ka ga ji na ve ćoj po vr ši ni.

Na kon pre sa de pa pri ke ono što sle di je na vod nja va nje si ste mom kap po kap što se či ni pri li kom ra sa­đi va nja. Sle de će za li va nje je pre ma po tre bi što se od re đu je pre ma vre­men skim pri li ka ma ka da su tem pe­ra tu re ve će ka ko bi se do bi la do volj­na ko li či na ro da pa pri ka.

RTV – Ta njug

KU KU JEV CI­•­NA­PO­LJI­MA­U­SRE­MU

Pre­sa­da­ra­ne­sor­te­pa­pri­ka

Za do bar rod po treb na do bra agro teh ni ka

DA­NI­LO­GO­LU­BO­VIĆ­DR­ŽAV­NI­SE­KRE­TAR­ZA­PO­LJO­PRI­VRE­DU

Si­gu­ran­kva­li­tet­mle­kaTač­no­će­se­zna­ti­kva­li­tet­mle­ka­ko­je­is­po­ru­ču­ju­i­ni­u­kom­slu­ča­ju­sto­ča­ri­ne­će­bi­ti­ošte­će­ni.­Bi­lo­je­pri­me­ra­da­se­mle­ka­re­i­la­bo­ra­to­ri­je­do­go­vo­re­i­to­uvek­ide­na­šte­tu­pro­iz­vo­đa­ča,­i­vre­me­je­da­se­ta­prak­sa­pre­ki­ne

Da­ni­lo­Go­lu­bo­vić

BE O GRAD­•­NA­BAV­KA­NO­VIH­30­ME­TE­O­RO­LO­ŠKIH­STA­NI­CA­

Efi­ka­sni­je­su­zbi­ja­nje­bilj­nih­bo­le­sti­i­šte­to­či­naAuto­mat­ske­me­te­o­ro­lo­ške­sta­ni­ce­su­mo­žda­naj­va­žni­ji­alat­u­ade­kvat­noj­prog­no­zi­i­pra­će­nju­štet­nih­or­ga­ni­za­ma

Mi­ni­star­ka­Bo­go­sa­vlje­ivć­Bo­ško­vić:­Na­bav­ka­nme­te­o­ro­lo­ških­sta­ni­ca­iz­u­zet­no­va­žna­in­ve­sti­ci­ja­

Di rek tor Upra ve za za šti tu bi lja Ne boj ša Mi lo sa vlje vić je na po me­nuo da se svi po da ci pri ku plje ni pu tem agro me te o ro lo ških sta ni­ca, kao i ko ri šće njem osta lih ala ta

– fe ro mon skih klop ki, hva ta ča spo­ra i sve tlo snih lam pi ob ra đu ju u cen tru za PIS u No vom Sa du, pu tem po seb nog in for ma ci nog si ste ma.

Ob­ra­da­u­No­vom­Sa­du

4 29. april 2016.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (24)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za dru gar stvo na ne ka da šnjim ju­go slo ven skim pro sto ri ma ima tra di ci ju du gu vi še od 160 go di­

na i za to vre me pro la zi lo je kroz raz­li­či­te­fa­ze­raz­vo­ja.­To­se­da­nas­mo­že­re­ći­i­za­Re­pu­bli­ku­Sr­bi­ju.­Za­dru­ge­su­de­li­le­sud­bi­nu­nje­nih­se­lja­ka­i­pri­vred­ni­ka.­Pro­ce­nju­je­se­da­u­Sr­bi­ji­i­da­nas­ima­oko­1.300­ze­mljo­rad­nič­kih­za­dru­ga­u­ko­ji­ma­je­za­po­sle­no­oko­10.000­rad­ni­ka.­ Sa­ nji­ma­ je­ po­ve­za­no­ i­ oko­100.000­ za­dru­ga­ra­ i­ vi­še­ sto­ti­na­ hi­lja­da­ sit­ni­jih­ ko­o­pe­ra­na­ta.­ Po­sled­njih­po la ve ka, ide o lo gi ja ko ja je vla da la u­ Sr­bi­ji­ kre­i­ra­la­ je­ i­ za­dru­žnu­ po­li­ti­ku,­pa­se­mo­že­kon­sta­to­va­ti­da­je­ono­ima­lo­vi­še­pa­do­va­ne­go­uspo­na.To­naj­bo­lje­po­ka­zu­je­ i­ sli­ka­da­na­

šnjeg­ se­la­ Sr­bi­je.­ Ima­mo­ oko­ 4.600­se la, ko ja su na ni vou raz vo ja od 1910.­ go­di­ne!­ Jer­ se­lo­ je­ sta­ro,­ pa­sto­ti­ne­hi­lja­da­hek­ta­ra­nji­va­osta­je­u­par­lo­gu,­vi­še­od­30.000­ku­ća­u­Sr­bi­ji­je­ da­nas­ pra­zno,­ a­ isto­ to­li­ko­ i­ obo­ra­za­tov­svi­nja.­Go­to­vo­sva­ko­če­tvr­to­se­lo­u­Sr­bi­ji­je­u­fa­zi­ne­sta­ja­nja,­od­no­sno­za­ko­ju­go­di­nu­ne­sta­će­čak­1.200­njih,­ pa­ će­u­ tim­se­li­ma­osta­ti­ sa­mo­spo me ni ci kao do kaz da je tu ne ka­da­bi­lo­ži­vo­ta.­Isto­vre­me­no,­Sr­bi­ja­da­bi­ pre­hra­ni­la­ sta­nov­ni­štvo,­ go­di­šnje­uvo­zi­ pre­hram­be­nih­ ar­ti­ka­la­ u­ vred­no­sti­od­pre­ko­1,3­mi­li­jar­di­do­la­ra,­a­isto vre me no iz vo zi pro iz vo de za sko ro dve­mi­li­jar­de­do­la­ra.Me­đu­tim,­ čak­ 62,5­ od­sto­ tog­ iz­

vo­za­ ide­na­ tr­ži­šta­biv­še­ Ju­go­sla­vi­je.­U­2009.­go­di­ni­je­ostva­ren­tr­go­vin­ski­su­fi­cit­od­bli­zu­700­mi­li­o­na­do­la­ra.­U­no vi je vre me ni smo se vra ti li ni na ne­ka­da­šnja­ tr­ži­šta­ ni­ti­ smo­pak­ osvo­ji­li­no­va!­Jer,­pri­li­kom­ras­pa­da­SFRJ,­s­

pro­sto­ra­Sr­bi­je­hra­na­se­iz­vo­zi­la­u­40­tr­ži­šta­ na­ svim­ kon­ti­nen­ti­ma.­ U­ od­no su na to vre me, re kor dan iz voz u 2009.­ go­di­ni­ od­ dve­mi­li­jar­de­ do­la­ra­i­ su­fi­cit­ od­ bli­zu­ 700­mi­li­o­na­ do­la­ra,­ipak pred sta vlja ju sa mo „kap vo de u mo­ru”.Iako­je­za­dru­gar­stvo­na­ovim­pro­

sto­ri­ma­ pre­ jed­nog­ ve­ka­ bi­lo­ ve­o­ma­raz­vi­je­no,­ ono­ je­ da­nas­ u­ za­peć­ku.­Već­ de­ce­ni­ju­ i­ po­ se­ če­ka­ ino­vi­ra­nje­Za­ko­na­o­za­dru­ga­ma­i­vra­ća­nje­od­u­ze­te­imo­vi­ne.­Me­đu­tim,­i­taj­no­vi­bu­du­ći­ za­kon­ „krč­ka”­ se­ u­Mi­ni­star­stvu­eko no mi je, a na nje go vo do no še nje se i­da­lje­če­ka.­­Za­dru­ga­ri­su­za­pro­te­klih­po­la­ve­

ka­na­ovim­pro­sto­ri­ma­do­ži­ve­li­ i­pre­ži­ve­li­če­ti­ri­pljač­ke­sop­stve­ne­imo­vi­ne­pa­ da­nas­ če­ka­ju­ da­ im­ de­mo­krat­ska­vlast vra ti tu ne za ko ni tuod­u­ze­tu­imo­vi­nu.­Ali­i­taj­pro­ces­se­

ve o ma spo ro od vi ja, pa se ni da nas, po­sle­niz­obe­ća­nja­ne­vi­di­kraj­ovom­pro­ble­mu.­Ta­ko,­za­dru­gar­stvo­u­Sr­bi­ji­stag­ni­ra,­ bo­lje­ re­ći­ na­za­du­je,­ dok­ je­ono­ u­ sve­tu­ ko­me­mi­ te­ži­mo­ ve­o­ma­raz­vi­je­no­­­ka­že­vi­še­go­di­šnji­pred­sed­nik­Za­dru­žnog­sa­ve­za­Voj­vo­di­ne­Đor­đe­Bu­ga­rin­(da­nas­se­kre­tar­Udru­že­nja­za­ po­ljo­pri­vre­du­ Pri­vred­ne­ ko­mo­re­Voj­vo­di­ne).Za­dru­žna­imo­vi­na­ko­ja­je­u­po­sle­

rat­nom­pe­ri­o­du­„uto­plje­na”­u­dr­žav­nu­i dru štve nu svo ji nu, po Za ko nu o za­dru­ga­ma­iz­1996.­go­di­ne­tre­ba­da­se­vra­ti­za­dru­ga­ri­ma­na­upra­vlja­nje.­Me­đu­tim,­za­po­sled­njih­de­ce­ni­ju­i­po­go­to­vo­se­ni­šta­ni­je­ura­di­lo­jer­su­broj­ni­zah­te­vi­ za­dru­ga­ za­ vra­ća­nje­ imo­vi­ne­„za­mr­znu­ti”­u­fi­o­ka­ma­op­štin­skih­slu­žbi­ za­ imo­vin­sko­prav­ne­ od­no­se.­ Za­

po­sled­njih­ po­la­ ve­ka,­ ze­mljo­rad­nič­ke­za dru ge su u „mi raz” no si le ze mlji­šte,­ mli­no­ve,­ far­me,­ kla­ni­ce,­ a­ pri­li­kom­ „raz­vo­da­ bra­ka”­ ta­ imo­vi­na­ im­ni­je­ vra­će­na.­ U­ no­vi­ ži­vot­ mo­ra­li­ su­da­star­tu­ju­od­nu­le,­ tač­ni­je­s­ne­ko­li­ko­ hek­ta­ra­ se­o­skih­ utri­na.­ Se­lja­ci­ su­u svim tim uspo ni ma i pa do vi ma, a u Sr­bi­ji­ da­nas­ ima­ 628.000­ ga­zdin­sta­va,­ us­pe­li­ da­ op­sta­nu,­ čak­ i­ da­uve­ća­ju­svo­ju­imo­vi­nu,­jer­su­za­to­ima­li­in­te­re­sa.­Ovo­su­po­da­ci­do­po­pi­sa­po­ljo­pri­vre­de­u­2012.­go­di­ni.

U vre me ka da se pri vo di kra ju pri­va­ti­za­ci­ja­ dru­štve­ne­ svo­ji­ne­ u­ Sr­bi­ji,­tre­ba­odvo­ji­ti­ šta­ je­za­dru­žno,­a­ono­što­je­ka­sni­je­ulo­že­no­u­raz­ne­pre­ra­đi­vač­ke­ ka­pa­ci­te­te,­ tre­ba­ pro­ce­ni­ti­ i­iz­dvo­ji­ti­ za­dru­ga­ma­ u­ vi­du­ ak­ci­ja.­ U­me­đu­vre­me­nu,­ ve­li­ki­ deo­ za­dru­žne­imo­vi­ne­pre­tvo­ren­je­u­pred­u­ze­ća,­pa­je­i­ona­pri­va­ti­zo­va­na.­To­je­su­prot­no­za­ko­nu,­ je­ je­ ona­ već­ ima­la­ ti­tu­la­ra,­od­no­sno­vla­sni­ka.­Ta­ko­se­pri­va­ti­zo­va­lo­ono­što­je­već­bi­lo­pri­vat­no!­Po­zna­va­o­ci­za­dru­gar­stva­u­Sr­bi­ji­tvr­de­da­je­ono­ za­ pro­te­klih­ po­la­ ve­ka­ pre­tr­pe­lo­čak­če­ti­ri­pljač­ke,­a­da­im­imo­vi­na­ni­je­vra­će­na­ni­u­vre­me­da­na­šnje­pri­va­ti­za­ci­je­ ko­ja­ se­pri­vo­di­ kra­ju.­ I­ ta­ko,­dok se vo de sud ski spo ro vi, u to ku je je dan no vi pro ces, a to je pri va ti za ci ja pri­vat­ne­(za­dru­žne)­imo­vi­ne.

Po­če­tak­ve­li­kih­pljač­ki

Kroz du gu isto ri ju za dru gar stva na na­šim­ pro­sto­ri­ma­ nu­žno­ je­ na­po­me­nu­ti­da­se­za­po­slo­va­nje­voj­vo­đan­skih­za dru ga, sve do do no še nja Za ko na o­ pri­vred­nim­ za­dru­ga­ma­ 1937.­ go­di­ne,­ ta­da­šnje­ Kra­lje­vi­ne­ Ju­go­sla­vi­je, na ovim pro sto ri ma pri me nji va lo austro u gar sko za ko no dav stvo, što je tim za dru ga ma, po red so ci jal ne, omo­gu­ća­va­lo­ i­ ostva­ri­va­nje­ eko­nom­ske,­od­no­sno­ pro­fit­ne­ funk­ci­je.­ U­ osta­lim­kra­je­vi­ma­ Sr­bi­je­ pri­me­nji­va­ni­ su­ ta­ko­zva­ni­Mi­lo­še­vi­za­ko­ni,­ko­ji­su­za­bra­nji­va­li­za­dru­ga­ma­sti­ca­nje­pro­fi­ta.Kao­ re­zul­tat­ tih­ raz­li­ka­u­po­lo­ža­ju­

za­dru­ga,­ za­ voj­vo­đan­ske­ za­dru­ge­ je­ka­rak­te­ri­stič­no­ da­ su­ u­ pr­voj­ po­lo­vi­ni­ XX­ ve­ka­ ste­kle­ zna­čaj­nu­ imo­vi­nu,­ko­ja­je­pred­sta­vlja­la­osno­vu­nji­ho­vog­da­ljeg­eko­nom­skog­po­lo­ža­ja­i­pri­vred­nog­de­lo­va­nja.­I­to­je­je­dan­od­raz­lo­ga­što­je­Voj­vo­di­na­bi­la­i­osta­la­raz­vi­je­ni­ji­deo­Sr­bi­je.To­kom­ Dru­gog­ svet­skog­ ra­ta,­ za­

dru ge su mi ni mi zi ra le svo je ak tiv no sti, a­mno­ge­su­pre­sta­le­s­ra­dom.­Okon­ča­njem­ra­ta,­i­po­be­dom­Ko­mu­ni­stič­ke­par­ti­je­ Ju­go­sla­vi­je,­ ra­di­kal­no­ se­me­nja­ od­nos­ dr­ža­ve­ pre­ma­ za­dru­ga­ma­i­ po­či­nje­pr­va­ve­li­ka­pljač­ka­ za­dru­ga­od­stra­ne­dr­ža­ve.­Ustav­DFJ­i­Osnov­ni­za­kon­o­za­dru­ga­ma­iz­1946.­go­di­ne­pred sta vlja ju sa mo pre la zno re še nje u iz­grad­nji­no­vih­dru­štve­no­eko­nom­skih­od­no­sa.­ Već­ 1949.­ go­di­ne,­ do­no­še­njem­Osnov­nog­ za­ko­na­o­ ze­mljo­rad­nič­kim­ za­dru­ga­ma­ i­ Op­šteg­ za­ko­na­o­za­nat­stvu,­tra­si­ra­se­spe­ci­fi­čan­da­lji­ put­ ju­go­slo­ven­skog­ za­dru­gar­stva.­

Za dru gar stvo, kao po kret, do dat no je­ is­kom­pro­mi­to­va­no­ zah­te­vi­ma­ no­ve­ vla­sti­ da­ se­lja­štvo­ „na­ do­bro­volj­noj­ osno­vi”­ oba­ve­zno­uđe­u­ se­ljač­ke­rad­ne­za­dru­ge­for­mi­ra­ne­po­ugle­du­na­so­vjet­ske­kol­ho­ze.

Pri­va­ti­za­ci­ja­pri­vat­ne­imo­vi­ne!Za­dr­ža­va­ se­ po­sto­ja­nje­ za­dru­žne­

imo vi ne, ko ja se na zi va „imo vi nom na­rod­nih­ za­dru­žnih­ or­ga­ni­za­ci­ja”,­ da­bi­se­Ustav­nim­za­ko­nom­1953.­go­di­ne­za­dru­žna­ imo­vi­na­pre­ve­la­u­ ta­ko­zva nu dru štve nu svo ji nu kao „osno vu so­ci­ja­li­stič­kog­pre­o­bra­ža­ja”.­Od­no­si­u­se­ljač­kim­rad­nim­za­dru­ga­ma­uti­ču­da­dr­ža­va­ do­no­si­ Ured­bu­ o­ imo­vin­skim­od­no­si­ma­ i­ re­or­ga­ni­za­ci­ji­ pa­or­skih­rad­nih­za­dru­ga.Dr­ža­va­na­da­lje­afir­mi­še­ze­mljo­rad­

nič­ku­za­dru­gu­i­na­sta­vlja­na­ma­nje­di­rek­tan­na­čin­da­ostva­ru­je­isti­cilj­–­ta­ko­zva­no­po­društvlja­va­nje­pro­iz­vod­nje.­I­po­red­to­ga,­ove­za­dru­ge­po­sta­ju­sve­zna­čaj­ni­ji­su­bjek­ti­pri­vred­ne­struk­tu­re­ta­da­šnje­Ju­go­sla­vi­je.„Dru­ga­ ve­li­ka­ pljač­ka­ za­dru­ga­ i­

za­dru­ga­ra­ od­ stra­ne­ dr­ža­ve­ po­či­nje­Za­ko­nom­ o­ obra­zo­va­nju­ je­din­stve­nih­pri­vred­nih­ko­mo­ra,­1962.­go­di­ne.­Bez­na kna de za dru ga ma uki da ju se za dru­žni­sa­ve­zi­i­nji­ho­va­imo­vi­na­se­pre­no­si­no­vim­pri­vred­nim­ko­mo­ra­ma.Ta­ko­ za­dru­ge­ na­sta­vlja­ju­ da­ oba­

vlja­ju­ pri­vred­nu­ de­lat­nost­ bez­ svo­jih­aso ci ja ci ja ko je po sta ju deo ko mor­skog­ si­ste­ma.­ Usta­vom­ iz­ 1963.­ go­di­ne­ i­amand­ma­ni­ma­na­ustav­1972.­go­di­ne,­ pa­ Usta­vom­ 1974.­ go­di­ne­ i­Za­ko­nom­ o­ udru­že­nom­ ra­du­ 1976.­go­di­ne­ za­dru­ge­po­sta­ju­deo­ ‘udru­že­nog­ra­da’­i­uta­pa­ju­se­u­dr­žav­na,­od­no­sno­‘dru­štve­na’­pred­u­ze­ća.Pro­na­la­ze­ se­ no­vi­ ob­li­ci­ za­dru­

žnog­or­ga­ni­zo­va­nja­u­vi­du­OOUR­a­za­ko­o­pe­ra­ci­ju­i­osnov­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­o­pe­ra­na­ta­ko­ji­ma­je­pret­hod­no­or­ga­ni­za­ci­o­nim­pro­me­na­ma­bez­na kna de od u ze ta naj kva li tet ni ja za­dru­žna­ imo­vi­na.­ Ta­da­ je­ sa­mo­ u­Voj vo di ni u dru štve ni sek tor pre ne­to­ 200.000­ hek­ta­ra­ za­dru­žnog­ ze­mlji­šta­ (od­u­ze­tog­ od­ se­lja­ka),­ de­set kla ni ca, šest mle ka ra, 19 mli­no­va,­dve­fa­bri­ke­za­pre­ra­du­vo­ća­i­po­vr­ća,­ je­da­na­est­me­ša­o­na­ stoč­ne­hra­ne,­ če­ti­ri­ ku­de­lja­re,­ 17­ gra­đe­

vin­skih­ po­go­na,­ 27­ po­go­na­ za­ tr­go­vi­nu­in­du­strij­skom­ro­bom.­Sve­to­stvo­ri­le­su­za­dru­ge.­Se­li­ma­je­osta­vlje­na­mi­ni­mal­na­imo­vi­na,­na­či­jim­osno­va­ma­ je­ tre­ba­lo­ sti­ca­ti­ no­vu­imo vi nu kroz pri vred nu ak tiv nost sa sit­nim­rob­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma.Iako­ bi­ ta­ imo­vi­na­ tre­ba­lo­ da­ se­

vra­ti­za­dru­ga­ma,­to­se­ne­de­ša­va.­Ja­vlja­ju­se­raz­ne­prav­nič­ke­di­le­me­ko­je­sled­be­nik­ te­ imo­vi­ne­ do­ za­šti­te­ dru­štve­ne,­ od­no­sno­ dr­žav­ne­ svo­ji­ne,­ s­ci­ljem­da­bi­se­ta­imo­vi­na­u­to­ku­pri­va­ti­za­ci­je­ ku­pi­la­ za­ ‘tep­si­ju­ ri­be’.­ Za­po­vra­ćaj­ove­imo­vi­ne­u­to­ku­su­mno­gi­sud ski spo ro vi, ali re še nja u prak si još uvek­ne­ma”,­na­vo­di­Bu­ga­rin.Oni­ ko­ji­ su­ na­ raz­ne­ na­či­ne­ do­

šli­ do­ za­dru­žne­ imo­vi­ne­ i­ uknji­ži­li­ je­kao­ svo­ju­ (dr­žav­nu),­ još­ se­ že­sto­ko­su­prot­sta­vlja­ju­ vra­ća­nju­ te­ imo­vi­ne.­Tač­no­je­da­je­ve­o­ma­slo­že­no­pi­ta­nje­raz­gra­ni­če­nja­ šta­ je­ stvar­no­ za­dru­žna,­ od­no­sno­ imo­vi­na­ za­dru­ga­ra.­Na­osno­vu­sa­da­šnjih­vla­snič­ko­svo­jin­skih­od no sa u za dru ga ma pro iz la zi da se Za kon o pri va ti za ci ji od no si sa mo na za­dru­ge­ ko­je­ ras­po­la­žu­ sa­ dr­žav­nom­svo­ji­nom.­To­ je­uglav­nom­ ili­ is­klju­či­vo­ze­mlji­šte­ko­je­je­ste­če­no­po­osno­vu­Za­ko­na­o­agrar­noj­re­for­mi­i­ko­lo­ni­za­ci­ji­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.Osta­la­imo­vi­na­u­za­dru­ga­ma­pred­

sta­vlja­ za­dru­žnu­svo­ji­nu,­ko­ja­ je­na­sta­la­ ude­lom­ za­dru­ga­ra,­ čla­na­ri­nom,­po­slo­va­njem­za­dru­ga­i­na­dru­ge­na­či­ne.­To­je,­u­stva­ri,­svo­ji­na­za­dru­ga­ra­i­ona­ne­pod­le­že­pri­va­ti­za­ci­ji.­Kon­kret­no,­ne­mo­gu­će­je­pri­va­ti­zo­va­ti­pri­vat­nu­imo vi nu, a to je u za dru gar stvu su šti­na­sve­ga.Ima­po­ku­ša­ja­po­je­di­na­ca­ko­ji­bi­da­

se­ola­ko­do­ko­pa­ju­te­imo­vi­ne.­Ta­ko­se­za dru ge ko je ima ju ti tu la re pre tva ra ju u­pred­u­ze­ća­da­bi­ka­sni­je­bi­le­pri­va­ti­zo­va­ne.­To­pred­sta­vlja­pljač­ku­ jer­ se­od ne kog vla sni ka od u zi ma nje go va imo­vi­na.­ (Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­ne˝.­Knji­ga­se­mo­že­na­ru­či­ti­(ce­na­2.000,00­di­na­ra)­kod­iz­da­va­ča­ba­nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar,­JNA­ 35,­ No­vo­ Mi­lo­še­vo,­ e-mail:ba-nat­ski­kul­tur­ni­ cen­tar@g­mail.com­ ili­na­tel­023/783-155­ ili­kod­auto­ra­na­e-mail:gu­lan@nsca­ble.net­ ili­ na­ tel.­063/8-666-527).

ZA DRU GE DE LE SUD BI NU SR BI JE

Če­ti­ri­pljač­ke­za­po­la­ve­kaZa­dru­gar­stvo­je­po­sled­njih­vek­i­po­de­li­lo­sud­bi­nu­Sr­bi­je.­Za­hva­lju­ju­ći­ide­o­lo­gi­ji­ko­ja­je­kre­i­ra­la­i­za­dru­žnu­po­li­ti­ku,­ono­je­ima­lo­vi­še­uspo­na­ne­go­pa­do­va.­Za­dru­ga­ri­ma­je­od­u­ze­to­vi­še­sto­ti­na­hi­lja­da­hek­ta­ra­ora­ni­ca­i­na­de­se­ti­ne­obje­ka­ta,­što­im­ni­do­da­nas­ni­je­vra­će­no.­U­Sr­bi­ji­da­nas­umi­re­sva­ko­če­tvr­to­se­lo

U­ Voj­vo­di­ni­ je­ po­sle­ Dru­gog­svet skog ra ta ukup no na ci o na li­zo­va­no­668.412­hek­ta­ra­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­i­to­od­87.000­vla­sni­ka.­Naj­vi­še­je­uze­to­od­po­du­nav­skih­ Šva­ba,­ i­ to­ 389.250­hek­ta­ra,­od­1.193­ve­le­po­sed­ni­ka­je­ od­u­ze­to­ 84.000­ hek­ta­ra,­ od­cr­ka­va­34.522­hek­ta­ra,­od­ne­ze­mljo­rad­ni­ka­42.000­hek­ta­ra,­a­od­ta­ko­zva­nih­ne­pri­ja­te­lja,­ko­ji­ma­je­imo­vi­na­kon­fi­sko­va­na­po­pre­su­di,­

22.951­hek­ta­ra…Ka­ko­ je­ u­ dr­žav­noj­ svo­ji­ni­ do­

da­nas­ osta­lo­ sa­mo­ još­ 240.000­hek­ta­ra,­ to­ zna­či­ da­ će­ biv­šim­vla sni ci ma mo ra ti da se is pla ti pra­vič­na­ nov­ča­na­ na­dok­na­da­ za­ne­što­ma­nje­od­430.000­hek­ta­ra.­Ako­ bi­ se­ na­dok­na­da­ is­pla­ći­va­la­po­mi­ni­mal­noj­ce­ni­od­1.000­evra­po­ hek­ta­ru,­ on­da­ je­ ja­sno­ da­ je­za­obe­šte­će­nje­po­treb­no­430.000­mi­li­o­na­evra.

Već­ tri­ de­ce­ni­je­ se­ obe­ća­va­ vra­ća­nje­ od­u­ze­te­ za­dru­žne­imo­vi­ne,­vi­še­od­200.000­hek­ta­ra­ i­ ne­ko­li­ko­ hi­lja­da­ zgra­da.­Sa­mo­u­Voj­vo­di­ni­za­dru­ge­ tre­nut­no­ima­ju­oko­75.000­hek­ta­ra­ ta­ko­zva­nih­ za­dru­žnih­ nji­va.­Me­đu­tim,­ za­dru­ga­ri­ tvr­de­ da­je­ nji­ho­vih­ ora­ni­ca­ da­le­ko­ vi­še, jer su ne ka po ljo pri vred na pred­u­ze­ća­ za­dru­žnu­ imo­vi­nu­pro­da­va­la­kao­dru­štve­nu.Pre­ po­čet­ka­ pri­va­ti­za­ci­je­ pro­

ce nje no je da po ljo pri vred na pred­u­ze­ća­ i­ za­dru­ge­ u­ Voj­vo­di­ni­ ko­ri­ste­ 575.115­ hek­ta­ra­ ze­mlje.­U­dru­štve­noj­svo­ji­ni­je­bi­lo­135.000­ hek­ta­ra,­ ali­ kom­bi­na­ti­su­ ko­ri­sti­li­ 230.000­ hek­ta­ra­ jer­su­ ob­ra­đi­va­li­ za­dru­žne­ ora­ni­ce.­Sa­mo­u­Voj­vo­di­ni­za­dru­žnih­ora­ni­ca­ je­bi­lo­oko­200.000­hek­ta­ra, ali za dru ge su ko ri sti le sa mo 75.000­hek­ta­ra.­Nji­ve­su­im­od­u­ze­te­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­i­do­da­nas­ni­su­vra­će­ne.

Ne­sta­li­po­se­di

Ote­to­668.000­hek­ta­ra

529. april 2016.

PU TE VI MA PRI VAT NOG BI ZNI SA

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po­ro­di­ca­Bo­go­je­vić­iz­Go­lu­bi­na­ca­pri­vat­nim­po­slom­po­če­la­je­da­se­ba­vi­1992.­go­di­ne.­Kre­

nu­li­su­s­me­ša­o­nom­stoč­ne­hra­ne­i­ka­ko­se­bi­znis­raz­vi­jao,­2007.­go­di­ne­na­pra­vi­li­ su­objek­te­za­ma­tič­no­ja­to­i­in­ku­ba­tor­sku­sta­ni­cu­za­pro­iz­vod­nju­jed­no­dnev­nih­pi­li­ća.­Ovu­fir­mu­ vo­di­ vla­sni­ca­Ma ri ca Bo go je­vić sa­si­nom­Oli ve rom, dok­kćer­ka­So nja­ra­di­u­No­vom­Sa­du.­Sa­nji­ma­još­šest­stal­no­za­po­sle­nih­ ­ rad­ni­ka­bri­nu­ o­ ro­di­telj­skim­ ja­ti­ma­ pe­tlo­va­ i­ ko­ko­ša­ka­ i­ pro­iz­vod­nji­ jed­no­dnev­nih­pi­li­ća.­Sva­ke­go­di­ne­pre­ko­3.000­pi­li­ća­za­ro­di­telj­ska­ja­ta­ra­se­Ros­308­­uve­zu­iz­Ma­đar­ske­od­ko­jih­se­do­bi­ja­ju­ja­ja­za­pro­iz­vod­nju­jed­no­dnev­nih­pi­li­ća­ko­ji­se,­ka­ko­re­če­ko­mer­ci­ja­li­sta­u­ovoj­fir­mi­Sa va Jo­va no vić,­pla­si­ra­ju­ši­rom­Sr­bi­je.­U­in­ku­ba­tor­skoj­sta­ni­ci­Bo­go­je­vić,­

oda­kle­se­snab­de­va­ju­po­ljo­pri­vred­ne­ apo­te­ke­ i­ to­vlja­či­ ži­vi­ne,­ sva­ke­go­di­ne­pro­iz­ve­de­oko­700.000­jed­no­dnev­nih­pi­li­ća.­Pro­iz­vod­nju,­ka­ko­ka­že­vla­sni­ca,­pra­ti­Na­uč­ni­ in­sti­tut­za­ve­te­ri­nar­stvo­„No­vi­Sad“­i­Po­ljo­pri­vred­na­ struč­na­ slu­žba­ iz­ Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.­–­ Kad­ je­ za­sta­la­ pro­iz­vod­nja­

stoč­ne­hra­ne,­tra­ži­li­smo­ne­ki­ iz­laz­u­ne­če­mu­što­bi­se­po­ve­za­lo­s­hra­nom­ ko­ju­ pro­iz­vo­di­mo.­ Do­šli­ smo­na­ ide­ju­ da­ uve­ze­mo­ ro­di­telj­sko­ja­to­ i­ da­ se­ ba­vi­mo­ pro­iz­vod­njom­tov­nih­pi­li­ća.­I­evo­de­vet­go­di­na­ka­ko­se­ti­me­ba­vi­mo­–­pri­ča­Ma­ri­ca­i­na­sta­vlja:­­Vr­lo­je­te­ško­i­ni­je­bog­zna­ka­

ko­is­pla­ti­vo.­Je­di­no­je­do­bro­to­što­se­na­ovom­na­šem­tr­ži­štu­odr­ža­va­mo.­ Još­ uvek­ smo­ na­ tr­ži­štu,­ dok­su­se­ne­ki,­re­ci­mo­ko­ji­su­bi­li­sta­ri­ji­i­ ve­ći­ od­ nas,­ po­vu­kli­ s­ tr­ži­šta.­Mi­ima­mo­tr­ži­šte,­ali­ku­pov­na­moć­se­iz­go­di­ne­u­go­di­nu­me­nja,­ ta­ko­da­se­ni­ka­da­ne­mo­že­ zna­ti­ ka­kav­ će­pla­sman­ bi­ti.­ Na­ na­šu­ pro­iz­vod­nju­

uti­če­i­ni­ska­ce­na­uto­vlje­nog­pi­le­ta­i­uvoz­ko­je­ka­kvog­me­sa.­Pi­le­ti­na­iz­Ar­gen­ti­ne,­Bra­zi­la,­Eve­rop­ske­uni­je­gde­je­is­te­kao­rok,­sta­vlja­se­u­na­še­sa­mo­u­slu­ge­i­mar­ke­te,­lju­di­ku­pu­ju­ne­zna­ju­ći­šta­je,­dok­na­ši­pro­iz­vo­đa­či­ko­ji­to­ve­pi­li­će­ko­je­mi­pro­iz­vo­di­mo­ne­mo­gu­da­pro­da­ju­i­ne­ma­ju­ni­ka­kvu­za­ra­du­i­za­to­pro­pa­da­ju,­a­za­jed­no­sa­nji­ma­i­mi­ko­ji­pro­iz­vo­di­mo­pi­li­će­za­tov.Ma­ri­ca­do­da­je­da­ta­pro­iz­vod­nja­

ni­ma­lo­ni­je­ni­jed­no­stav­na,­ni­la­ka.­Sva­ke­go­di­ne­u­ju­nu­se­ku­pu­je­ro­di­telj­sko­ja­to­ i­nje­go­va­eks­plo­a­ta­ci­ja­po­či­nje­od­ja­nu­a­ra­na­red­ne­go­di­ne.­Tri­de­set­nje­de­lja­tre­ba­da­pro­đe­dok­se­ od­ nje­ga­ ne­ do­bi­ju­ pr­ve­ pa­re.­Ko­ke­ima­ju­do­bru­no­si­vost­i­od­lič­no­je­iz­leg­nu­će­pi­li­ća.­­­Što­se­ti­če­pro­iz­vod­nje,­sve­je­u­

re­du.­Ne­ma­tu­pro­ble­ma.­Me­đu­tim,­na­ ce­nu­ na­šeg­ pi­le­ta­ uti­če­ i­ na­čin­

na­ko­ji­dru­gi­pro­da­ju­pi­li­će.­Re­ci­mo,­ako­ ga­ pro­da­ju­ uz­ vre­ći­cu­ hra­ne,­nje­go­va­ je­ ce­na­di­nar­po­ko­ma­du,­a­to­oba­ra­ce­nu­na­šeg­pi­le­ta­–­ka­že­vla­sni­ca­in­ku­ba­tor­ske­sta­ni­ce.­Ova­ fir­ma­ hra­nu­ za­ ro­di­telj­sko­

ja­to­ sa­ma­ pro­iz­vo­di­ s­ ima­nja­ vla­sni­ka.­–­Da­ne­ma­mo­na­šu­ze­mlju,­bi­lo­

bi­ja­ko­te­ško.­Ova­ko­se­to­pre­li­va­iz­jed­nog­u­dru­go­i­ta­ko­se­po­kri­va­mo­–­ob­ja­šnja­va­Ma­ri­ca.­Kad­ bi­ ku­po­va­li­ ha­brič­ku­ hra­

nu,­ bi­lo­ bi­ još­mno­go­ te­že.­ Ku­ku­ruz­i­so­ju­pro­iz­vo­de­što­je­osnov­no,­a­osta­le­kom­po­nen­te­ku­pu­ju­i­ko­ri­ste­po­sto­je­ću­me­ša­o­nu,­ta­ko­da­im­to­na­ne­ki­na­čin­olak­ša­va­pro­iz­vod­nju.­–­Te­žak­je­ovaj­po­sao­i­na­po­ran,­

ali­pri­či­nja­va­mi­ i­ za­do­volj­stvo.­Ne­sti­žem­da­odem­na­go­di­šnji­od­mor.­Zad­nji­ put­ sa­ po­ro­di­com­ sam­ bi­la­1991.go­di­ne,­a­u­pen­zi­ji­sam­de­vet­

go­di­na.­Ra­di­la­sam­u­„Cen­tro­sre­mu“­i­„Grad­nji“,­ali­od­1992.go­di­ne­sam­bi­la­osni­vač­i­di­rek­tor­ove­fir­me­i­iz­nje­sam­oti­šla­u­pen­zi­ju,­a­sa­da­je­vo­di­moj­sin­­–­se­ća­se­Ma­ri­ca­i­is­ti­če­zna­čaj­sta­bil­no­sti­fir­me­i­re­dov­ne­is­pla­te­za­ra­da.­I­po­red­svih­te­ško­ća­

ko­je­pra­te­eko­no­mi­ju­ze­mlje,­uz­sve­pri­li­ke­i­ne­pri­li­ke­ko­je­je­pri­ti­ska­ju,­na­pri­me­ru­Fir­me­„Bo­go­je­vić“­iz­Go­lu­bi­na­ca­vi­di­se­da­upor­ni­i­sna­la­žlji­vi­op­sta­ju.­Sa­mo­još­da­je­ma­lo­vi­še­re­da­na­tr­ži­štu.

G. Maj sto ro vić

Vi­še­ od­ de­set­ go­di­na­ Jo van Rat ko vić­iz­Ma­ra­di­ka­uspe­šno­se­ ba­vi­ vo­ćar­stvom,­ od­no­sno­

pro­iz­vod­njom­ šlji­ve­ ko­ja­ je­ naj­za­stu­plje­ni­ja,­ za­tim­ kru­ške,­ tre­šnje­ i­kaj­si­je.­ Ima­ju­ći­ u­ vi­du­ či­nje­ni­cu­ da­je­ma­ra­dič­ka­ze­mlja­ite­ka­ko­za­hval­na­ za­ ovu­po­ljo­pri­vred­nu­de­lat­nost,­u­raz­go­vo­ru­sa­njim­sa­zna­li­smo­da­je­ je­dan­ od­ ret­kih­ po­ljo­pri­vred­ni­ka­ko­ji­se­ne­ža­li­na­dr­ža­vu­i­ko­ji­je­za­do­vo­ljan­svo­jim­po­slom.­Ze­mlje­ima­do­sta,­ ne­gde­ oko­ 20­ hek­ta­ra,­ te­ u­vre­me­ se­zo­ne­u­nje­go­vim­voć­nja­ci­ma­bu­de­an­ga­žo­va­no­i­do­300­rad­ni­ka.­Ka­ko­ka­že,­ni­je­la­ko­na­ći­se­zon­ce­u­Mar­di­ku,­pa­su­na­ovim­po­slo­vi­ma­če­sto­an­ga­žo­va­ni­lju­di­iz­dru­gih­se­la.­Ne­dav­no­je­na­ba­vio­no­vu­pro­iz­vod­nu­li­ni­ju­ za­ pra­vlje­nje­ dr­ve­nih­ gaj­bi­ca,­pa­oče­ku­je­da­će­po­sao­ići­uz­la­znom­li­ni­jom­i­ne­skri­va­op­ti­mi­zam.­­ Pro­iz­vod­nja­ je­ pri­ kra­ju­ i­ ve­ru­

jem­da­će­mo­u­pred­sto­je­ću­se­zo­nu­ući­osa­vre­me­nje­ni­i­sa­kom­plet­nim­pro­iz­vo­dom­ko­ji­će­bi­ti­u­od­go­va­ra­ju­ćoj­am­ba­la­ži­­­po­či­nje­pri­ču­Jo­van­i­ka­že:

­­Reč­je­o­pro­iz­vod­nji­to­kom­ko­je­se­na­pra­vi­25.000­ko­ma­da­gaj­bi­ca­za­24­sa­ta,­ jer­se­ ra­di­o­auto­mat­skoj­pro­iz­vod­nji­i­mi­slim­da­je­to­bi­lo­po­treb­no­na­šem­tr­ži­štu.

Po­red­ du­va­na,­ po­ ko­jem­ je­ po­znat­ ovaj­ kraj­ Sre­ma­ i­ ko­ji­ se­ uz­ga­ja­ u­ dva­de­se­tak­ do­ma­ćin­sta­va,­vo­ćar­ska­ pro­iz­vod­nja­ je­ po­sled­njih­go­di­na­ve­o­ma­za­stu­plje­na,­a­sve­mu­to­me­ po­go­du­je­ od­li­čan­ ge­o­graf­ski­po­lo­žaj,­od­no­sno­plod­na­fru­ško­gor­ska­ze­mlja.­­­Za­i­sta­ima­mo­od­lič­ne­uslo­ve­za­

ba­vlje­nje­ vo­ćar­stvom,­ a­ po­sled­nja­ki­ša­ ko­ja­ je­ pa­la­ je­ vi­še­ ne­go­ do­bro­do­šla­­­ka­že­vo­ćar­iz­Ma­ra­di­ka­i­na­vo­di­da­sa­da­mo­gu­da­se­okre­nu­za­šti­ti­vo­ća.­­Vo­će­ je­do­bro­cve­ta­lo­ove­go­

di­ne,­ do­bro­ je­ pod­ne­lo­ vre­men­ske­pri­li­ke,­sa­mo­još­da­nas­po­slu­ži­vre­me­ i­ da­lje­ ­­ ka­že­ Rat­ko­vić­ i­ ogra­đu­je­se­da­je­ipak­ra­no­prog­no­zi­ra­ti­ka­kvi­će­pri­no­si­bi­ti,­ali­da­se­sva­ka­ko­na­da­do­brom­ro­du.Ve­ći­nu­svo­jih­pro­iz­vo­da,­ka­ko­is­

ti­če,­pla­si­ra­na­tr­ži­šte­Ru­si­je,­Austri­je­ i­ Ne­mač­ke­ i­ to­ je­ do­bra­ prak­sa­ko­ju­ne­me­nja­go­di­na­ma.­­Imam­si­gur­no­tr­ži­šte­i­do­sa­da­

ni­sam­ imao­ pro­ble­ma­ sa­ pla­sma­

nom,­te­se­na­dam­da­će­ta­ko­i­osta­ti­ ­­ ka­že­ on­ i­ tvr­di­ da­ u­Ma­ra­di­ku­uspe­va­ vo­će­ ko­je­ da­je­ i­ kva­li­tet­ i­kvan­ti­tet.­­ Ka­da­ go­vo­ri­mo­ o­ ula­ga­nji­ma,­

si­gur­no­ da­ su­ da­le­ko­ ve­ća­ ne­go­ u­osta­lim­ po­ljo­pri­vred­nim­ gra­na­ma,­ali­za­to­ka­da­se­ceo­pro­ces­za­o­kru­ži­ima­mo­do­bit­i­do­bru­ra­ču­ni­cu.

U­Ma­ra­di­ku­se­ve­li­ki­broj­lju­di­ba­vi­vo­ćar­stvom,­mno­gi­od­njih­ima­ju­i­hlad­nja­če,­po­go­to­vo­oni­ko­ji­uz­ga­ja­ju­ja­bu­ke.­Na­pi­ta­nje­ka­kvu­ce­nu­oče­ku­je­u­od­no­su­na­pro­šlu­go­di­nu,­Rat­ko­vić­ka­že­da­je­ra­no­go­vo­ri­ti­o­to­me.­­­Naj­va­žni­je­je­da­rod­bu­de­do­bar­

i­ka­vli­te­tan,­a­on­da­će­vo­će­na­ći­put­do­ku­pa­ca.­Po­sto­ji­ je­dan­ma­li­pro­blem­sa­ko­jim­se­su­sre­ćem,­a­to­je­ne­do­vo­ljan­broj­se­zon­skih­ rad­ni­ka.­Sa­mo­to­kom­jed­nog­da­na­neo­p­hod­no­je­od­250­do­300­rad­ni­ka,­jer­je­reč­o­obim­nom­po­slu.­Ma­ra­dik­ne­ma­ka­pa­ci­te­te­u­ljud­stvu,­s­ob­zi­rom­da­je­u­vre­me­bra­nja­vo­ća­ak­tu­e­lan­i­du­van,­pa­mo­ram­da­tra­žim­lju­de­iz­dru­gih­me­sta­­­tvr­di­ovaj­vo­ćar­i­ka­že­na­kra­ju:­­Mi­smo­pi­ja­ca­pod­ve­drim­ne­

bom,­ sa­mo­ za­vi­si­mo­ od­ vre­me­na,­dok­je­sve­osta­lo­na­na­ma.­Ja­sam­uvek­op­ti­mi­sta,­ ta­ko­da­ se­na­dam­do­brom­i­ove­go­di­ne­za­vr­ša­va­on.

M. Ba la ba no vić

MA­RA­DIK • JO VAN RAT KO VIĆ, ZA DO VO LJAN RE ZUL TA TI MA U VO ĆAR STVU

Do bar rod uz vr hun ski kva li tet- Ka da go vo ri mo o ula ga nji ma u vo ćar stvu, si gur no da su da le ko ve ća ne go u osta lim po ljo pri vred nim gra na ma, ali za to, ka da se ceo pro ces za o kru ži, ima mo do bit i do bru ra ču ni cu – pri ča Jo van

Jo­van­Rat­ko­vić,­vo­ćar

Šlji va naj za stu plje ni ja

GO­LU­BIN­CI • FIR MA „BO GO JE VIĆ“ BA VI SE PRO IZ VOD NJOM JED NO DNEV NIH PI LI ĆA

Snab de va ju tr ži šte Sr bi jeU sa vre me no opre mlje noj in ku ba tor skoj sta ni ci pro iz ve du oko 700.000 jed no dnev nih pi li ća go di šnje - Ro di telj ska ja ta ra se Ros 308 uvo ze iz Ma đar ske

In­ku­ba­tor­ska­sta­ni­ca­„Bo­go­je­vić“

Sa­va­Jo­va­no­vić­po­red­in­ku­ba­to­ra

Ro­di­telj­sko­ja­to

6 29. april 2016.

TE MA BRO JA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Tur bu lent ne go di ne u ko ji ma je, sti­če­se­uti­sak,­je­di­na­funk­ci­ja­dr­ža­ve­bi­lo­sta­vlja­nje­ka­ta­na­ca­

na ne ka da šnje in du strij ske gi gan te, na­ži­vot­nu­sce­nu­do­ve­le­ su­ar­mi­ju­ne­za­po­sle­nih,­ ko­ja­ se,­ ka­da­ je­ reč­o se o skim be ze mlja ši ma i sit no po­sed­ni­ci­ma,­ po­ste­pe­no­ pre­tva­ra­la­ u­so­ci­jal­no­ ugro­že­no­ sta­nov­ni­štvo.­Ra­to­vi­ za­ ju­go­slo­ven­sko­ na­sle­đe­do­ve­li­ su­u­ fru­ško­gor­ska­se­la­ i­Sr­be­iz­go­to­vo­svih­de­lo­va­ne­ka­da­šnje­za­jed­nič­ke­dr­ža­ve.­Udru­že­ni­sa­ne­za­po­sle­ni­ma,­sa­sta­rač­kim­sta­ro­se­de­lač­kim­ do­ma­ćin­stvi­ma­ o­ ko­ji­ma­vi­še­ ni­ko­ ni­je­ vo­dio­ ra­ču­na,­ kao­ i­sa­oni­ma­ko­ji­su­neo­d­go­vor­nost­pri­hva­ti­li­ kao­ stvar­ lič­nog­ iz­bo­ra,­ po­sta­li­su­za­vi­sni­od­po­mo­ći­dr­ža­ve­ i­lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ ko­je­ ih­ je­di­ne­dr­že­u­ži­vo­tu.­Na­taj­na­čin,­ži­vot­naj­u­gro­že­ni­jih­

je po ste pe no pre me štan na mar gi­ne­sve­br­že­sva­ko­dne­vi­ce,­a­nji­ho­ve­mu­ke­po­sta­le­ su­deo­ su­ro­ve­ sta­ti­sti­ke­ ko­je­ se­ do­ti­če­ sa­mo­ka­da­ se­že­li­ uka­za­ti­ na­ te­ži­nu­ pro­ble­ma­ u­ko­jem­se­kao­dru­štvo­na­la­zi­mo.Pre­ma­ po­da­ci­ma­ Cen­tra­ za­ so­

ci­jal­ni­ rad­ „Sa­va“,­ u­ mi­tro­vač­kim­se­li­ma­ukup­no­ima­2.616­so­ci­jal­no­ugro­že­nih­ sta­nov­ni­ka­ ko­ji­ pri­ma­ju­stal­nu­nov­ča­nu­po­moć.­To­me­tre­ba­pri­to­da­ti­ po­da­tak­ da­ pre­ko­ po­lo­vi­ne­sta­nov­ni­štva­grad­skog­pod­ruč­ja­ži­vi­ na­ se­li­ma,­ či­me­ ovaj­ po­da­tak­

do dat no uka zu je ne sa mo na re al­no­po­sto­je­ći­pro­blem,­ne­go­i­na­sve­iz­ra­že­ni­ji­ne­do­sta­tak­em­pa­ti­je.­Iako­bi­ za­ oče­ki­va­ti­ bi­lo­ da­ je­ ve­ći­ broj­ko­ri­sni­ka­ove­vr­ste­po­mo­ći­u­ur­ba­nom­de­lu­ gra­da,­ re­dov­nu­nov­ča­nu­na dok na du u grad skim me snim za­jed­ni­ca­ma­pri­ma­1.469­sta­no­vi­ka.­­Mi­se­tru­di­mo­da­sve­na­še­uslu­

ge bu du do stup ne i se o skom sta­nov­ni­štvu.­ So­ci­jal­ni­ i­ dru­gi­ struč­ni­rad­ni­ci­i­vo­lon­te­ri­re­dov­no­iz­la­ze­na­te ren ka ko u grad ske ta ko i u se o­ske­me­sne­za­jed­ni­ce,­ula­zi­se­u­po­ro­di­ce,­a­sa­ra­đu­je­mo­i­sa­rad­ni­ci­ma­iz­me­snih­ za­jed­ni­ca­ i­me­snih­ kan­cle­a­ri­ja­ sa­ ko­ji­ma­ ima­mo­ od­lič­nu­ko­mu­ni­ka­ci­ju­ i­ od­ ko­jih­ do­bi­ja­mo­zna­čaj­nu­ po­dr­šku­ i­ po­dat­ke,­ pri­ča­di­rek­to­ri­ca­Cen­tra­Sne­ža­na­Sta­ni­sa­vlje­vić­i do da je: ­­ Po­ro­di­ce­ su­ pri­lič­no­ ša­ro­li­ke.­

Po­sto­je­po­je­di­ne­me­sne­za­jed­ni­ce­u­ko ji ma do mi ni ra ju Ro mi, ali što se ti­če­ re­ci­mo­ fru­ško­gor­skih­ se­la,­ tu­ima­mo­ do­sta­ do­mi­cil­nog­ sta­nov­ni­štva,­da­kle­ne­iz­be­glog­ili­biv­šeg­iz­be­glog­sta­nov­ni­štva.­Tu­su­oni­ko­ji­mo­žda­ni­ka­da­ni­su­do­bi­li­ šan­su­da­ra­de,­ili­su­iz­gu­bi­li­po­slo­ve­u­tran­zi­ci­ji.­U­Ši­ša­tov­cu­ima­mo­sta­ro­se­de­o­ce,­ali­i­iz­be­glič­ko­sta­nov­ni­štvo;­u­Man­đe­lo­su­do­mi­cil­no­sta­ro­ sta­nov­ni­štvo­i­oni­ko­ji­su­do­šli­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­či­ne­naj­ve­ći­deo­ko­ri­sni­ka,­dok­u­Le­ži­mi­ru­do­mi­ni­ra­ju­sta­ro­se­de­o­ci.­Slič­no­je­i­u­dru­gim­se li ma u ko ji ma pod jed na ko spro­vo­di­mo­či­tav­niz­ak­ci­ja,­od­na­bav­ke­ogre­va,­pre­ko­bri­ge­o­sta­rač­kim­i­sa­mač­kim­do­ma­ćin­stvi­ma­i­slič­no.

Po­moć­me­snih­za­jed­ni­ca

Ži­vot­ u­ se­li­ma,­ ka­žu­ oni­ ko­ji­ u­nji­ma­pro­vo­de­ svo­je­ da­ne,­ sve­ vi­še­li­či­na­ži­vot­u­gra­do­vi­ma.­Ži­vi­se­br­zo,­ lju­di­ ne­ma­ju­ mno­go­ vre­me­na ni za se be, a po seb no ne za one ko­ji­ma­ je­po­moć­naj­po­treb­ni­ja,­pa­ta­ko­ naj­u­gro­že­ni­ji­ ne­ret­ko­ osta­ju­­ne­pri­me­će­ni.­Ži­vot­u­se­li­ma­je­sve­di­na­mič­ni­ji­ i­ sve­ je­ ma­nje­ vre­me­na­za­po­ro­di­ce­i­kom­ši­luk.­Ne­sa­mo­da­ kom­ši­je­ ne­ma­ju­ vre­me­na­ jed­ni­za­dru­ge,­već­ga­ne­ma­ju­ni­čla­no­vi­uže­i­ši­re­po­ro­di­ce­ko­ji­svo­je­srod­ni­ke­sve­če­šće­osta­vlja­ju­da­se­sa­mi­bri­nu­o­se­bi.­

­­ Do­bro­su­sed­ski­ od­no­si­ ko­ji­su­ne­ka­da­bi­li­na­ro­či­to­ne­go­va­ni,­po­sta­ju­sve­ma­nje­vi­dlji­vi.­To­je,­ve­ru­jem,­ dug­ ko­ji­ pla­ća­mo­ vre­me nu, ali za to na sto ji mo da kroz sa­rad­nju­sa­me­snim­za­jed­ni­ca­ma­

re­ši­mo­naj­a­kut­ni­je­pro­ble­me.­Ta­ko­ smo­ne­dav­no­ re­ša­va­li­ pi­ta­nja­stam be nog pro sto ra za jed nu iz­be­glič­ku­ po­ro­di­cu­ u­ Gr­gu­rev­ci­ma­ i­po­mo­gli­dru­gu­u­Šulj­mu.­U­Gr­gu­rev­ci­ma­ sre­đu­je­mo­ krov­ na­ku­ći,­ pa­ je­po­ro­di­ca­ za­hva­lju­ju­ći­Sa­ve­tu­ sme­šte­na­ u­ se­o­sku­ ku­ću­oda­kle­će­bi­ti­vra­će­na­u­svoj­dom­ka da se po sao re a li zu je do kra­ja,­ ka­že­ Sne­ža­na­ Sta­ni­sa­vlje­vić­uz na po me nu da su me sne za jed­ni­ce­ po­seb­no­ ak­tiv­ne­ ka­da­ je­ u­pi ta nju bri ga o sta ri jim oso ba ma, sta­rač­kim­do­ma­ćin­stvi­ma,­kao­i­o­onim­ li­ci­ma­ ko­ja­ iz­ra­ze­ že­lju­ za­sta­rač­kim­do­mo­vi­ma.Da­ su­ se­o­ske­ me­sne­ za­jed­ni­

ce­ pri­lič­no­ ogra­ni­če­ne­ ka­da­ je­ u­pi­ta­nju­ mo­guć­nost­ po­ma­ga­nja­so­ci­jal­no­ ugro­že­nom­ sta­nov­ni­štvu­ sma­tra­ i­ pred­sed­nik­Sa­ve­ta­MZ­Di­voš­Mla­den­Ma­le­še­vić ko­ji na po mi nje da se rad sa nji ma naj­če­šće­ svo­di­ na­ jed­no­krat­nu­po­moć­ i­ sa­rad­nju­sa­Cen­trom­za­so­ci­jal­ni­rad.­­Mi­u­se­lu­ima­mo­dve­slo­bod­

ne­ku­će­u­ko­je­smo­obič­no­sme­šta­li­so­ci­jal­no­ugro­že­no­sta­nov­ni­štvo.­Me­đu­tim,­ma­ko­li­ko­ to­bi­lo­hu ma no mo ra li smo pre ki nu ti sa tom prak som, jer su nam ti na ši me­šta­ni­ obič­no­ osta­vlja­li­ ve­li­ke­du­go­ve­ ko­je­ ni­smo­mo­gli­ po­kri­ti­pa pi ro lo ški, ne go smo ih mo ra­li­ pla­ća­ti.­ Tre­nut­no­ raz­mi­šlja­mo­o­ ru­še­nju­ tih­ ku­ća­ jer­ su­uz­ sve­

to­u­ja­ko­lo­šem­sta­nju.­Sa­dru­ge­stra­ne,­mi­smo­uvek­tu­da­po­dr­ži­mo­one­ko­ji­ma­je­te­ško,­ako­ne­ko­od­Di­vo­ša­na­do­đe­u­ne­la­god­nu­si­tu­a­ci­ju.­U­me­ri­u­ko­joj­je­na­ma­to­ mo­gu­će,­ si­ro­ma­šni­jim­ li­ci­ma,­pre­sve­ga­de­ci,­da­je­mo­bes­plat­ne­me­seč­ne­kar­te­za­pre­voz­i­slič­no,­ka­že­Ma­le­še­vić.Skrom­ne­mo­guć­no­sti­da­po­mog­

ne­ svo­jim­si­ro­ma­šnim­me­šta­ni­ma­ima­i­Me­sna­za­jed­ni­ca­Šu­ljam,­či­ji­pr­vi­ čo­vek­ Go­ran­ Osto­jić na po­mi­nje­da­se­la­ne­ma­ju­do­volj­no­bu­džet­skih­ sred­sta­va­ ko­ja­ bi­ mo­gla­da­is­ko­ri­ste­u­te­svr­he.­­­ Sa­ dru­ge­ stra­ne,­ ako­ će­mo­

pra­vo,­me­ni­kao­pred­sed­ni­ku­Sa­ve­ta­ni­ko­se­u­sko­ri­je­vre­me­ni­je­ni­ obra­ćao­ za­ po­moć.­ U­ par­ na­vra­ta­ je­smo­ po­ma­ga­li,­ ali­ to­ je­bi­la­ skrom­ni­ja­ po­moć­ ko­ju­ mo­že­mo­ da­ or­ga­ni­zu­je­mo.­ Ono­ što­je­smo­ sa­ku­plja­li­ bi­la­ je­ po­moć­za­ Ja­me­nu,­ pa­ smo­ ta­ko­ za­ ovo­se­lo­ po­sla­li­ oko­ 100.000­ di­na­ra­što­ u­ nov­cu,­ što­ u­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­di­ma,­ ka­že­ Osto­jić­ i­do­da­je:­ ­­Što­ se­ ti­če­ sa­mih­me­šta­na­Šulj­ma,­naj­ve­ći­broj­njih­ili­je­u­Mi­tro­vi­ci­gde­ra­di­ili­je­za­u­zet­sva­ko­dnev­nim­svo­jim­po­slo­vi­ma,­bri­ne­ svo­je­ pro­ble­me­ i­ ve­ru­jem­da­ni­ne­ma­ju­svi­do­volj­no­vre­me­na­ da­ se­ ba­ve­ so­ci­jal­no­ ugro­že­nim­ po­ro­di­ca­ma.­ Me­đu­tim,­ kao­pred­sed­nik­Sa­ve­ta­i­lič­no­u­svo­je­ime­mo­gu­da­ka­žem­da­ću,­uko­li ko se ne ko sa ozbilj nim pro ble­mom­obra­ti­za­po­moć­uči­ni­ti­sve­

KA­KO­PO­MO­ĆI­SO­CI­JAL­NO­UGRO­ŽE­NOM­STA­NOV­NI­ŠTVU­NA­SE­LU

So­li­dar­nost,­pre­sve­gaPre­ma­po­da­ci­ma­Cen­tra­za­so­ci­jal­ni­rad­„Sa­va“,­u­mi­tro­vač­kim­se­li­ma­ukup­no­ima­2.616­so­ci­jal­no­ugro­že­nih­sta­nov­ni­ka­ko­ji­pri­ma­ju­stal­nu­nov­ča­nu­po­moć.­To­me­tre­ba­pri­to­da­ti­po­da­tak­da­pre­ko­po­lo­vi­ne­sta­nov­ni­štva­grad­skog­pod­ruč­ja­ži­vi­na­se­li­ma,­či­me­ovaj­po­da­tak­do­dat­no­uka­zu­je­ne­sa­mo­na­re­al­no­po­sto­je­ći­pro­blem,­ne­go­i­na­sve­iz­ra­že­ni­ji­ne­do­sta­tak­em­pa­ti­je

Jo­van­Ku­zman­če­vić

Sve­je­vi­še­za­pu­šte­nih­do­mo­va

So­ci­jal­na­po­moć­sve­po­treb­ni­ja

Sne­ža­na­Sta­ni­sa­vlje­vić

Mla­den­Ma­le­še­vić­

Da­su­se­o­ske­me­sne­za­jed­ni­

ce­pri­lič­no­ogra­ni­če­ne­ka­da­je­u­pi­ta­nju­mo­guć­nost­po­ma­ga­nja­so­ci­jal­no­ugro­že­nom­sta­nov­ni­štvu­sma­tra­i­pred­sed­nik­Sa­ve­ta­MZ­Di­voš­Mla­den­Ma­le­še­vić­ko­ji­na­po­mi­nje­da­se­rad­sa­nji­ma­naj­če­šće­svo­di­na­jed­no­krat­nu­po­moć­i­sa­rad­nju­sa­Cen­trom­za­so­ci­jal­ni­rad

"

729. april 2016.

TE MA BRO JA IZ LO KAL NIH SA MO U PRA VA

GA ZDIN STVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osmo­čla­na­po­ro­di­ca,­tri­ge­ne­ra­ci­je,­slo­žni,­po­sve­će­ni­jed­ni­ dru­gi­ma,­ i­ lju­ba­vi­ pre­ma­

ze­mlji.­To­ je­do­ma­ćin­stvo­ko­je­vo­di­Mi­loš­Ma­len­ko­vić,­ ko­ji­ je,­ kao­i­svo­ji­pre­ci,­na­sta­vio­da­je­de­onaj­te­žač­ki,­ se­ljač­ki­ hleb,­ ko­ji­ ra­đa­ od­zr­na­ ko­je­ sam­ za­se­je.­Ovaj­ uzor­ni­ze­mljo­rad­nik,­na­12­hek­ta­ra­vla­sti­tog­po­se­da­i­4­hek­ta­ra­ko­je­ob­ra­đu­je­u­za­ku­pu,­se­je­ku­ku­ruz,­pše­ni­cu,­je­čam,­tri­ti­ka­le,­ali­se­ba­vi­i­sto­čar­stvom.­Za­raz­li­ku­od­mno­gih,­Mi­loš­ne­od­u­sta­je­od­ga­je­nja­sto­ke,­ne­go­na­pro­tiv,­ši­ri­svo­je­sta­do.­­To­je­tra­di­ci­ja­u­mo­joj­po­ro­di­ci.­

Sa­da­smo­ to­ma­lo­pro­ši­ri­li­ sa­kra­var­stvom,­ i­ od­ ne­ko­li­ko­ kra­va­ ne­ka­da,­ da­nas­uz­ga­jam­27­gr­la­ ra­se­cr­ve­ni­i­cr­ni­hol­štajn.­Ma­ka­ko­zvu­ča­lo,­još­uvek­mi­slim­da­uz­goj­kra­va­da­je­ne­ka­kvu­si­gur­nost.­Ni­je­dan­po­sao­u­po­ljo­pri­vre­di­ni­je­lak,­ali­uz­lju­bav­i­mar­ljiv­rad,­sve­se­mo­že.­Ra­no­se­usta­je,­sto­ka­mo­ra­da­se­na­mi­ri,­šta­le­oči­ste,­pa­da­lje­na­po­slo­ve­ko­ji­če­ka­ju­na­nji­vi,­pri­ča­Mi­loš,­dok­do­ma­ći­ca­nu­di­sre­mač­ku­ša­re­nu­me­snu­pra­dlu,­i­vru­ću­gi­ba­ni­cu.­Ulo­žio­ je­rad,­zna­nje,­ i­sred­stva­

ka­ko­ bi­ obez­be­dio­ što­ op­ti­mal­ni­je­uslo­ve­za­uz­goj­sto­ke,­i­osa­vre­me­nio­pro­iz­vod­nju­mle­ka.­­Ima­mo­va­kum­vo­do­ve­za­mu­žu­

kra­va,­ po­ji­li­ce,­ sve­ je­ auto­mat­ski.­Ulog­ ni­je­ bio­ ma­li,­ ali­ spram­ tru­da­ko­ji­bi­mo­rao­da­se­ulo­ži,­is­pla­ti­se.­U­za­vi­sno­sti­od­ lak­ta­ci­je,­bro­ja­mu­znih­kra­va,­dnev­no­do­bi­ja­mo­od­100­do­150­li­ta­ra­mle­ka,­ko­je­pre­da­jem­„Imle­ku“.­Ima­mo­tu­sre­ću­da­sa­ra­đu­je­mo­ sa­ ovom­kom­pa­ni­jom,­ko­ja­je­do­bro­or­ga­ni­zo­va­na,­sta­bil­na,­ i­ re­kao­bih,­ i­ naj­ja­ča.­Ono­što­je­i­naj­bit­ni­je­za­pro­i­vo­đa­ča­mle­ka,­pla­ća­nje­ je­ured­no­ i­na­vre­me,­a­ i­ce­na­je­naj­bo­lja.­Kre­će­se­do­40­di­na­ra,­a­re­ći­ću­vam­da­mno­ge­pri­vat­ne­mle­ka­re­da­ju­25­do­30­di­na­ra,­što­je­ni­ka­kva­ce­na.­Ne­ža­lim­se,­

ali­vo­leo­bih­i­da­gra­đa­ni­ma­mle­ko­u­pro­dav­ni­ci­ne­bu­de­sku­po.­A­ce­na­te­la­di­ je­ ja­ko­ni­ska.­Do­

ma­ćin­ka­že,­da­se­oni­tru­de­da­te­lad­uto­ve­i­pro­da­ju,­dok­ju­ni­ce­osta­vlja­ju­za­pod­mla­dak,­no­va­gr­la.­Upr­kos­svim­pro­ble­mi­ma,­upor­ni­su­u­že­lji­da­iz­dr­že,­kao­i­dru­gi­sto­ča­ri­u­se­lu,­ma­da­ ima­ i­ onih­ ko­ji­ su­ od­ sve­ga­di­gli­ ru­ke.­ Sma­tra­ da­ ni­je­ re­še­nje­u­ sub­ven­ci­ja­ma,­ ne­go­ u­ ce­ni.­ Do­bra,­ re­al­na­ ce­na,­po­kre­nu­la­bi­ sve­na­bo­lje.­Re­dov­no­sa­ra­đu­je­sa­po­ljo­pri­vred­nom­ struč­nom­ slu­žbom,­pra­ti­ sa­ve­te,­ a­ po­ku­ša­va­ da­ bu­de­in­for­mi­san­ i­o­svim­no­vi­na­ma­ko­je­se­pri­me­nju­ju­u­ sto­čar­stvu,­u­ raz­vi­je­nim­ za­pad­nim­ ze­mlja­ma.­ Ipak,­ka­že­da­smo­mi­da­le­ko­is­pod,­jer­su­ta­mo­sto­ča­ri­or­ga­ni­zo­va­ni,­udru­že­ni,­ima­ju­si­stem­ko­ji­im­omo­gu­ća­va­jef­ti­ni­ju­pro­iz­vod­nju.­Sve­ovo­sa­pa­žnjom­slu­ša­mla­đi­sin­ko­ji­po­ka­zu­je­ lju­bav­ pre­ma­ po­ljo­pri­vre­di,­ dok­je­sta­ri­ji­sin­na­stu­di­ja­ma.­Mi­lo­še­vi­ko­re­ni­su­u­Ša­šin­ci­ma,­i­on­se­na­da­da­ će­ ipak,­ što­ vi­še­mla­dih­ osta­ti,­i­ ra­di­ti­u­svom­se­lu,­ob­ra­đi­va­ti­ze­mlju.­Ali,­is­ti­če­da­ško­la­mo­ra­da­se­

za­vr­ši,­a­ze­mlja­je­tu,­osta­je,­i­če­ka­ih.­ Po­se­du­je­ so­lid­nu­me­ha­ni­za­ci­ju,­a­u­po­sled­njih­par­go­di­na,­kre­di­tom­je­za­no­vio­pri­ključ­ne­ma­ši­ne.­­­Ovu­ se­tvu­ fi­nan­si­ram­ iz­ lič­nih­

sred­sta­va,­ ka­da­ je­ reč­ o­ se­me­nu.­Mi­ne­ral­no­ đu­bri­vo­ je­ na­ dug.­ Te­ška­se­tva­je­pred­na­ma,­ali­mi­mo­ra­mo­svo­je­da­ura­di­mo.­Ka­da­sam­bio­mla­dić­i­ozbilj­no­se­po­sve­tio­po­ljo­pri­vre­di,­mo­glo­je­da­se­za­ra­di,­i­u­ sto­čar­stvu,­ pro­iz­vod­nji­mle­ka.­U­po­sled­njih­20­go­di­na,­sve­se,­na­ža­lost,­pro­me­ni­lo.­ Is­pa­da­da­smo­mi­se­lja­ci­ ne­ki­ ma­te­ma­ti­ča­ri,­ i­ da­ se­sa­mo­ba­vi­mo­ra­ču­ni­com.­Ka­kav­ra­čun,­ka­da­je­stal­no­re­zul­tat­nu­la,­ili­još­go­re­mi­nus.­Re­ci­te­mi,­ima­li­bi­lo­ko­ga­ko­ra­di,­a­da­od­tog­ra­da­ne­ma­ni­šta,­ne­go­je­stal­no­na­ne­ka­kvom­po­čet­ku.­E­sa­da,­zna­ju­svi­to,­se­ljak­vo­li­ze­mlju,­i­osta­je­na­njoj,­do­kra­ja...­pa­ka­ko­god­da­bu­de.­­­Ka­da­ je­ reč­ o­ po­ro­di­ci­ Ma­len­

ko­vić,­ di­le­me­ ne­ma.­ Ge­ne­ra­cij­ska­kop­ča­je­ne­ras­ki­di­vo­ve­za­na­za­ze­mlju,­ nji­vu,­ i­ ne­bo­ nad­ kro­vo­vi­ma­Ša­ši­na­ca.­Jed­nom,­za­svag­da.

M. N.

Po­lo­vi­nom­ apri­la­ pred­stav­ni­ci­Agen­ci­je­za­ru­ral­ni­raz­voj­op­šti­ne­In­đi­ja­pot­pi­sa­li­su u­zgra­di­op­šti­

ne­ In­đi­ja­ 39­ ugo­vo­ra­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ sa­pod­ruč­ja­ op­šti­ne­ In­đi­ja.­Reč­je­ o­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma­ko­ji­ su­ ostva­ri­li­ pra­vo­ na­ pod­sti­ca­je­iz­ op­štin­skog­ fon­da­ za­ po­ljo­pri­vre­du­na­me­nje­ne­na­bav­ci­ pri­ključ­ne­me­ha­ni­za­ci­je.­ Ne­ma­nja­ Čo­rak,­ di­rek­tor­Agen­ci­je­ je­ tom­ pri­li­kom­ is­ta­kao­ da­je­ pod­ne­to­ 39­ zah­te­va­ za­ pri­ključ­nu­me­ha­ni­za­ci­ju­ kao­ i­ za­ ve­štač­ko­ ose­me­nja­va­nje­i­pče­lar­stvo.­Na­kon­pr­vog­kru­ga,­ ovih­ da­na­ se­ vr­ši­ pre­sek­ sta­nja,­te­po­ljo­pri­vred­ni­ke­oče­ku­ju­no­va­sred­stva.­­ Pr­vi­ pre­sek­ je­ ura­đen­ na­ osno­

vu­op­štin­skih­kon­kur­sa­7.­apri­la­ka­da­su­odo­bre­na­32­zah­te­va­za­pri­ključ­nu­

mehaniѕaciju,­pet­zah­te­va­za­ose­me­nja­va­nje­i­dva­zah­te­va­za­pče­lar­stvo.­Reč­je­o­sred­stvi­ma­u­ukup­nom­iz­no­su­od­5,9­mi­li­o­na­di­na­ra­ka­že­di­rek­tor­ i­pod­se­ća­da­su­sred­stva­upla­će­na­po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­na­nji­ho­ve­ra­ču­ne.­­Mi­smo­oba­vi­li­te­ren­sku­kon­tro­lu­i­

ob­i­šli­po­ljo­pri­vred­ni­ke­da­vi­di­mo­da­li­su­za­do­volj­ni.­Dru­gi­pre­sek­smo­oba­vi­li­26.­Apri­la,­s­tim­što­je­kod­kon­kur­sa­za­na­bav­ku­pri­ključ­ne­me­ha­ni­za­ci­je­do­šlo­do­utro­ška­sred­sta­va.­Utro­še­no­je­ ukup­no­ 6,5­mi­li­o­na­ di­na­ra,­ ko­li­ko­je­ i­bi­lo­pla­ni­ra­no­na­osno­vu­kon­kur­sa,­ ta­ko­ da­ će­ na­ža­lost­ bi­ti­ ne­ko­li­ko­pri­ja­va­ ko­je­ ne­će­mo­ mo­ći­ pri­hva­ti­ti.­U­ sva­kom­ slu­ča­ju­ njih­ će­mo­ od­mah­upu­ti­ti­na­Upra­vu­za­agrar­na­pla­ća­nja,­s­ob­zi­rom­da­je­po­zna­to­da­su­kod­njih­otvo­re­ni­ ta­ko­đe­ kon­kur­si­ za­ pri­ključ­

nu­me­ha­ni­za­ci­ju­i­mo­ći­će­da­pod­ne­su­zah­te­ve.­­Naj­ve­će­in­te­re­so­va­nje­sa­da­vla­da­

za­kon­kur­se­ko­ji­se­od­no­se­na­ose­me­nja­va­nje,­ ima­mo­ pu­no­ zah­te­va­ i­ si­gur­no­je­da­će­ih­bi­ti­ iz­me­đu­15­i­20­­­is­ti­če­Ne­ma­nja­Čo­rak­i­do­da­je­da­je­za­ce­lu­go­di­nu­u­skla­du­sa­Pro­gra­mom­po­dr­ške­ spro­vo­đe­nju­ po­ljo­pri­vred­ne­po­li­ti­ke­ i­ po­li­ti­ke­ ru­ral­nog­ raz­vo­ja­op­šti­ne­ In­đi­ja­ i­ ras­pi­sa­nih­ kon­kur­sa­pred­vi­đe­no­ iz­ bu­džet­skog­ fon­da­ 20­mi­li­o­na­di­na­ra.­­Vi­di­mo­da­su­na­ši­po­ljo­pri­vred­ni­ci­

ve­o­ma­za­do­volj­ni,­jer­nji­ma­sva­ka­vr­sta­po­mo­ći­do­bro­do­đe­i­ko­li­ko­ima­mo­in­for­ma­ci­je­sa­te­re­na­ve­o­ma­su­za­in­te­re­so­va­ni­ i­ ras­pi­tu­ju­se­za­kon­kur­se­­­ka­že­di­rek­tor­na­kra­ju­raz­go­vo­ra.­­ M.­Ba­la­ba­no­vić

ŠA­ŠIN­CI­•­U­PO­SE­TI­RA­TA­RU­I­STO­ČA­RU­MI­LO­ŠU­MA­LEN­KO­VI­ĆU

Lju­bav­bez­ra­ču­ni­ce

� Sto�čar�Mi�loš�Ma�len�ko�vić�

IN­ĐI­JA­•­NA­STA­VLJA­JU­SE­KON­KUR­SI­ZA­PO­LJO­PRI­VRED­NI­KE­

Dru­gi­krug­do­de­le­sred­sta­va

Ne�ma�nja�Čo�rak,�di�rek�tor�Agen�ci�jeSa�pr�vog�pot�pi�si�va�nja�ugo�vo�ra

Broj­ko­ri­sni­ka­stal­ne­nov­ča­ne­po­mo­ći­po­na­se­lje­nim­me­sti­ma

Se lo Broj­po­ro­di­ca Broj­ko­ri­sni­ka

La­ća­rak 230 596

Ku­zmin 59 151

Mar­tin­ci 87 212

Ma­čvan­ska­Mi­tro­vi­ca 167 441

Be­še­no­vo 10 19

Bo­sut 22 42

Ve­li­ki­Ra­din­ci 35 89

Gr­gu­rev­ci 27 59

Di­vi­oš 27 69

Za­sa­vi­ca 54 138

Ja­rak 63 190

No­ćaj 46 106

Rav­nje 42 86

Ra­den­ko­vić 31 79

Sa­laš­No­ćaj­ski 23 44

Srem­ska­Ra­ča 20 50

Sta­ra­Bin­gu­la 5 5

Ša­šin­ci 33 76

Šu­ljam 14 26

Čal­ma 26 47

Le­ži­mir 27 52

Man­đe­los 14 30

Ši­ša­to­vac 7 14

što­mo­gu­da­po­mog­nem.­Da­li­ću­u­to­me­us­pe­ti,­ne­znam,­ali­da­ću­se­po­tru­di­ti,­to­si­gur­no­ho­ću.

Za­jed­ni­štvo­kao­pre­ven­ti­va

Iz­grad­nja­ ose­ća­nja­ so­li­dar­no­sti­sa­dru­gi­ma­je,­sma­tra­Sne­ža­na­Sta­ni­sa­vlje­vić­ naj­bit­ni­ji­ aspekt­ bor­be­pro­tiv­ si­ro­ma­štva.­ Iz­grad­nja­ sve­sti­o­to­me­da­tre­ba­bi­ti­hu­man,­do­da­je­ona,­ zna­či­lo­bi­da­ će­ se­ i­ si­tu­a­ci­ja­kod­naj­ne­moć­ni­jih­po­bolj­ša­ti.­­­Ja­ko­je­va­žan­stal­ni­rad­na­po­di­za­nju­po­ro­dič­ne­so­li­dar­no­sti­na­vi­ši­ni­vo.­Onog­mo­men­ta­ka­da­ne­moć­ni­ro­di­telj­pad­ne­i­sme­sti­se­u­bol­ni­cu,­ka­na­ma­idu­hit­ni­zah­te­vi­za­sme­šta­nje­u­do­mo­ve,­kao­da­de­ca­že­le­da­se­što­pre­oslo­bo­de­svo­jih­bli­žih­i­da­ljih­srod­ni­ka.­Ta­ko­đe­bi­bi­lo­ko­ri­sno­i­od­ve­li­ke­ po­mo­ći­ ka­ko­ Cen­tru,­ ta­ko­ i­ugro­že­nim­da­se­pro­ble­mi,­ko­li­ko­je­mo­gu­će,­re­ša­va­ju­i­u­sa­mim­se­li­ma.­Na­rav­no,­ to­ ne­ zna­či­ da­ se­la­ mo­gu­u­ko­re­nu­da­sa­se­ku­pro­blem,­ali­mo­gu­da­uka­žu­na­isti­ili­da­pri­pre­me­te­ren­ka­ko­bi­dr­ža­vi­bi­lo­lak­še,­ka­že­di­rek­to­ri­ca.­­ Me­sne­ za­jed­ni­ce­ ne­ma­ju­ svo­

ja­sred­stva­iz­ko­jih­bi­mo­gle­da­po­

mog­nu,­ ali­ se­ tru­di­mo­ da­ bu­de­mo­od­ ko­ri­sti­ Cen­tru­ za­ so­ci­jal­ni­ rad­ i­da­sva­li­ca­ko­ji­ma­je­po­moć­po­treb­na­omo­gu­ći­mo­da­stu­pe­u­kon­takt­sa­ nad­le­žni­ma.­ Ono­ što­ tre­ba­ re­ći­je­ste­da­mi­pre­po­zna­je­mo­te­lju­de,­da­oni­ni­su­ne­vi­dlji­vi­za­nas­i­da­će­mo­po­dr­ža­ti­sva­ko­ga­ko­bu­de­re­šio­da­kon­kret­no­po­mog­ne­ka­da­je­naj­po­treb­ni­je,­ ka­že­ Jo van Ku zman­če­vić,­ pred­sed­nik­ Sa­ve­za­ Me­sne­za­jed­ni­ce­Le­ži­mir.­­Va­žno­ je­da­ shva­ti­mo­da­ smo­

svi­deo­jed­ne­za­jed­ni­ce­i­da­će­za­jed­ni­ci­ bi­ti­ bo­lje­ sa­mo­ uko­li­ko­ bu­de­mo­či­ni­li­ ne­što­ što­ će­bi­ti­ do­bro­za­ sve.­ Vre­me­na­ su­ te­ška,­ ži­vi­ se­br­zo,­na­mo­men­te­čak­i­pre­br­zo,­ali­po­treb­no­je­uspo­ri­ti­ma­lo,­osvr­nu­ti­se­oko­se­be­i­po­gle­da­ti­svo­je­bli­žnje­ko­ji­ma­ je­ po­moć­ naj­po­treb­ni­ja.­Mo­gu­će­ je,­ali­ni­je­do­bro­da­sta­ri­ji­i­ so­ci­jal­no­ ugro­že­ni­ sta­nov­ni­ci­ na­ših­se­la­ne­pri­me­će­ni­če­ka­ju­po­moć­u­hra­ni,­ ka­da­ zna­mo­da­ se­ba­rem­zdra­va­hra­na­još­uvek­mo­že­pro­na­ći­u­go­to­vo­sva­kom­se­o­skom,­a­po­go­to­vo­fru­ško­gor­skom­do­ma­ćin­stvu­ko­je­ma­kar­ma­lo­pri­vre­đu­je,­za­klju­ču­je­i­Sne­ža­na­Sta­ni­sa­vlje­vić.­

­ S.­Lap­če­vić

Po�moć�je�uvek�do�bro�do�šla

Pre�po�zna�je�mo�te�lju�de,�oni�ni�su�ne�vi�dlji�vi�za�nas�i�po�dr�ža�ćemo�sva�ko�ga�ko�bu�de�re�šio�

da�kon�kret�no�po�mog�ne�ka�da�je�naj�po�treb�ni�je"

8 29. april 2016.

DR­ŽA­VA­I­SE­LO

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ima­ju­ći­sve­ovo­u­vi­du,­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje­šta­nam­je­či­ni­ti.­Ras­po­lo­ži­ve­po­ljo­pri­vred­ne­i­ob­ra­di­ve­po­

vr­ši­ne,­po­seb­no­ora­nič­ne,­mo­gu­se­ra­ci­o­nal­no­ ko­ri­sti­ti­ po­ve­ća­njem­ sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje­i­iz­me­nom­pro­iz­vod­ne­struk­tu­re­ u­ bilj­noj­ pro­iz­vod­nji.­ Da­ bi­ra­ci­o­nal­no­ ko­ri­sti­ te­ po­sto­je­će­ re­sur­se,­i­ostva­ri­li­ovo­što­se­pred­la­že,­po­treb­no­ja­oba­vi­ti­re­gi­o­na­li­za­ci­ju­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje.­Po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ pred­sta­vlja­ osnov­ni­ uslov­za­uspe­šno­oba­vlja­nje­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje.­ Re­la­tiv­no­ po­vo­ljan­ od­nos­iz­me­đu­po­ljo­pri­vred­nih­i­ob­ra­di­vih­po­vr­ši­na,­pre­ma­bro­ju­sta­nov­ni­ka,­uz­po­volj­ne­ kli­mat­ske­ i­ dru­ge­ pri­rod­ne­uslo­ve­za­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju,­osnov­su­za­uspe­šno­or­ga­ni­zo­va­nje­ i­re­a­li­za­ci­ju­pla­ni­ra­nog­raz­vo­ja­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje­za­de­ce­ni­ju,­dve,­tri...­ Re­la­tiv­no­ či­sta­ ze­mlji­šta,­ ko­ja­ni­su­ za­ga­đe­na­ he­mij­skim­ sred­stvi­ma,­ ras­po­lo­ži­va­ rad­na­sna­ga,­ struč­ni­ka­dro­vi­i­do­stig­nu­ća­u­obla­sti­ge­ne­ti­ke­ i­ se­lek­ci­je,­ uz­ po­ve­ća­nje­ do­ma­će­po­tro­šnje­ i­ po­ve­ća­nje­ iz­vo­za,­ osnov­su­uspe­šne­or­ga­ni­za­ci­je­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje.­ Ras­po­lo­ži­ve­ po­ljo­pri­vred­ne­ i­ ob­ra­di­ve­ po­vr­ši­ne,­ po­seb­no­ora­nič­ne­ po­vr­ši­ne,­ mo­gu­ se­ ra­ci­o­nal­no­ ko­ri­sti­ti­ po­ve­ća­njem­ sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje­ i­ iz­me­nom­ pro­iz­vod­ne­struk­tu­re­u­bilj­noj­pro­iz­vod­nji­u­prav­cu­ ve­će­ za­stu­plje­no­sti­ in­du­strij­skog­bi­lja,­kva­li­tet­ne­ka­ba­ste­stoč­ne­hra­ne,­vo­ća­ i­ po­vr­ća.­Di­rekt­na­ ve­za­ iz­me­đu­sto­čar­ske­pro­iz­vod­nje­i­ze­mlji­šta,­kroz­ko­ri­šće­nje­ka­ba­ste­stoč­ne­hra­ne­i­po­vra­ćaj­hu­mu­sa­u­vi­du­staj­nja­ka,­pred­u­slov­su­oču­va­nja­po­sto­je­ćih­fi­zič­kih,­he­mij­skih­ i­ bi­o­lo­ških­ oso­bi­na­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­U­ci­lju­ra­ci­o­nal­nog­ko­ri­šće­nja­ras­po­lo­ži­vih­ze­mlji­šnih­po­vr­ši­na­ i­ rad­no­ stvo­re­nih­ uslo­va­ za­oba­vlja­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje,­ u­ na­red­nom­ pe­ri­o­du­ neo­p­hod­no­je­za­po­če­ti­sa­re­gi­o­na­li­za­ci­jom­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje.

Or­ga­ni­zo­va­ti­tri­re­gi­o­na

Glo­bal­no­po­sma­tra­no­po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju­na­te­ri­to­ri­ji­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ tre­ba­ or­ga­ni­zo­va­ti­ u­ okvi­ru­ tri­ve­li­ka­re­gi­o­na,­i­to:

­­Rav­ni­čar­ski­re­gion­sa­in­ten­ziv­nom­ po­ljo­pri­vred­nom­ pro­iz­vod­njom,­ko­ja­ bi­ ob­u­hva­ta­la­ pod­ruč­ja­ do­ 250­me­ta­ra­ nad­mor­ske­ vi­si­ne,­ a­ či­ni­la­ bi­ga­te­ri­to­ri­ja­AP­Voj­vo­di­ne,­Ma­čve,­Po­mo­ra­vlja,­Sti­ga­i­Po­sa­vi­ne;-­Brd­ski­re­gion­ko­ga­bi­či­ni­lo­pod­

ruč­je­cen­tral­nog­de­la­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ sa­ po­ljo­pri­vred­nim­ po­vr­ši­na­ma­ na­nad­mor­skoj­vi­si­ni­od­250­do­600­me­ta­ra,­i-­ Brd­sko-pla­nin­ski­ re­gion­ ko­ga­

bi­či­ni­le­po­ljo­pri­vred­ne­po­vr­ši­ne­iz­nad­600­me­ta­ra­nad­mor­ske­vi­si­ne.­

Ra­di­ra­ci­o­nal­nog­ko­ri­šće­nja­ras­po­lo­ži­vih­pri­rod­nih­po­ten­ci­ja­la­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­neo­p­hod­no­je­re­gi­o­na­li­zo­va­ti­ po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju­ na­sle­de­ći­na­čin:Rav­ni­čar­ski­re­gion­–­u­ovom­re­

gi­o­nu­bi­ se­ oba­vlja­la­ in­ten­ziv­na­pro­iz­vod­nja:­ži­ta;­in­du­strij­skog­bi­lja;­po­vr­ća,­iz­u­zev­krom­pi­ra;­­se­men­ska­pro­iz­vod­nja­ži­ta­i­in­du­

strij­skog­bi­lja;­in­ten­ziv­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ svi­njar­

stvi;­­in­ten­ziv­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ ži­vi­nar­

stvu;Brd­ski­re­gion­–­u­ovom­re­gi­o­nu­bi­

se­oba­vlja­la­sle­de­ća­pro­iz­vod­nja:­­po­lu­in­ten­ziv­na­pro­iz­vod­nja­ži­ta­za­

go­ve­dar­sku­i­ov­čar­sku­pro­iz­vod­nju;

­­ogra­ni­če­na­pro­iz­vod­nja­in­du­strij­skog­bi­lja;­­ in­ten­ziv­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ go­ve­

dar­stvu­–­me­so,­mle­ko;­­ in­ten­ziv­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ ov­čar­

stvu­–­me­so;­­ in­ten­ziv­na­ pro­iz­vod­nja­ u­ vo­ćar­

stvu,­a­po­seb­no:•­šlji­ve­•­ma­li­ne­•­ja­go­de­•­ku­pi­ne,­

•­vi­šnje­•­ja­bu­ke­i­•­kru­ške.Brd­sko­ –­ pla­nin­ski­ re­gion – u

ovom­ re­gi­o­nu­ pr­ven­stve­no­ tre­ba­ is­ko­ri­sti­ti­ ras­po­lo­ži­ve­ pri­rod­ne­ re­sur­se­–­ pa­šnja­ke­ i­ li­va­de,­ po­lu­in­ten­ziv­nom­pro­iz­vod­njom­u­ ov­čar­stvu,­ ko­zar­stvu­i­go­ve­dar­stvu,­uz­plan­ta­žnu­pro­iz­vod­nju­ i­ sa­ku­plja­nje­ i­ do­ra­du­ le­ko­vi­tog­bi­lja­i­šum­skih­plo­do­va,­a­kao­al­ter­na­tiv­nu­de­lat­nost­or­ga­ni­zo­va­ti­ko­ri­šće­nje­i­eks­plo­a­ta­ci­ju­šum­skog­bo­gat­stva,­uz­isto­vre­me­no­i­nje­go­vu­ob­no­vu;

Sa­rad­nja­re­gi­o­na

Pri­ka­zan­ mo­del­ pred­sta­vlja­ gru­bu­po­de­lu­ ko­ja­ tre­ba­ da­ omo­gu­ći­ ra­ci­o­nal­no­ ko­ri­šće­nje­ ras­po­lo­ži­vih­ re­sur­sa­za­ oba­vlja­nje­ po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje.­ Isto­vre­me­no,­ neo­p­hod­na­ ­ je­in­ten­ziv­na­ sa­rad­nja­ i­ do­pu­na­ pro­iz­vod­nih­pro­gra­ma­iz­me­đu­re­gi­o­na,­po­seb­no­ u­ de­lu­ ra­ci­o­nal­nog­ ko­ri­šće­nja­kon­cen­tro­va­ne­ i­ ka­ba­ste­ stoč­ne­ hra­ne­na­me­nje­ne­raz­vo­ju­sto­čar­stva,­pre­sve­ga­ go­ve­dar­ske­ i­ ov­čar­ske­ pro­iz­vod­nje.­To­pod­ra­zu­me­va­sa­rad­nju­ iz­me­đu­rav­ni­čar­skog­ i­brd­skog­re­gi­o­na­u­po­de­li­ra­da­u­to­vu­ju­na­di­i­pro­iz­vod­nji­ju­ne­ćeg­me­sa­na­me­nje­nog­iz­vo­zu,­kao­i­even­tu­al­nu­sa­rad­nju­u­pro­iz­vod­nji­ov­či­jeg­me­sa­na­me­nje­nog­ iz­vo­zu,­za­šta­po­sto­je­po­ten­ci­ja­li­u­ze­mlja­ma­Bli­skog­Is­to­ka.Da­bi­se­ovi­pro­ce­si­za­u­sta­vi­li­i­kre­

nu­li­pu­tek­na­pre­ka,­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje­šta­nam­je­či­ni­ti,­­pa­i­pred­la­žem­mo­gu­ća­re­še­nja:

1.­De­cen­tra­li­za­ci­ja­dr­žav­ne­upra­ve­(de­kon­cen­tra­ci­ja­ „od­o­zgo­ pre­ma­ do­le'');2.­ Oži­vlja­va­nje­ na­rod­ne­ sa­mo­u­

pra­ve­(ma­le­se­o­ske­op­šti­ne­–­„od­o­zdo­pre­ma­go­re'');

3.­ No­va­ sa­mo­o­dr­ži­va­ na­ci­o­nal­na­eko­no­mi­ja­(„u­se­i­u­svo­je­klju­se'')4.­No­va­agrar­na­re­for­ma;

Evrop­ska­is­ku­stva

U­ pro­te­klih­ če­tvrt­ ve­ka­ Evrop­ska­ eko­nom­ska­ za­jed­ni­ca,­ a­ ka­sni­je­i­ Evrop­ska­ uni­ja­ sve­ vi­še­ se­ u­ svom­raz­vo­ju­ okre­ću­ ru­ral­nim­ sre­di­na­ma,­pa­je­to­i­po­sta­la­osno­va­nji­ho­ve­po­li­ti­ke­ ru­ral­nog­ raz­vo­ja.­ Jer,­ evrop­ski­kon­ti­nent­ ne­ma­ ze­mlji­šnih­ te­ri­to­ri­ja­u­ iz­o­bi­lju­kao­na­pri­mer,­No­vi­Ze­land,­Austra­li­ja,­Ka­na­da,­SAD,­a­ni­je­gu­sto­ ni­ na­se­ljen­ kao­ Ja­pan,­ Ki­na,­In­di­ja...­Zbog­to­ga­sve­vi­še­mo­ra­da­vo­di­bri­gu­o­pra­vil­nom­ko­ri­šće­nju­svo­je­te­ri­to­ri­je.­Na­Dru­goj­kon­fe­ren­ci­ji­o­ru­ral­nom­raz­vo­ju,­odr­ža­noj­u­Sal­zbur­gu,­2003.­go­di­ne,­za­klju­če­no­je­da­se­za­ re­a­li­za­ci­ju­ pro­je­ka­ta­ no­ve­ ru­ral­ne­raz­voj­ne­po­li­ti­ke,­po­sle­2006.­go­di­ne,­po­ve­ća­va­ju­sred­stva­po­dr­ške­tom­raz­vo­ju­ iz­Evrop­skog­agrar­nog­ fon­da­za­ ru­ral­ni­ raz­voj.­ Cilj­ je­ po­me­ra­nje­fo­ku­sa­ak­tiv­no­sti­sa­po­dr­ške­tr­ži­štu,­ ka­po­dr­šci­u­fi­nan­sij­skoj­po­li­ti­ci,­ru­ral­nom­ i­ odr­ži­vom­ raz­vo­ju.­ ­ Po­red­to­ga,­ što­ ru­ral­na­ pod­ruč­ja­ nu­de­ tr­ži­štu­ po­ljo­pri­vred­no­ ­­ pre­hram­be­ne­pro­iz­vo­de,­ šum­ske­ plo­do­ve,­ pro­iz­vo­de­od­dr­ve­ta,­ovo­su­me­sta­za­od­mor,­tu­ri­zam­ ­ i­ ­­ ži­vot.­Ove­ funk­ci­je­ ru­ral­nih­pod­ruč­ja­sve­vi­še­do­bi­ja­ju­na­zna­ča­ju.­Evrop­ska­ko­mi­si­ja­pre­po­zna­je­po­tre­bu­za­no­vim­in­ve­sti­ci­ja­ma­u­di­na­mi­zi­ra­nju­ru­ral­nog­raz­vo­ja­či­me­bi­po­bolj­ša­la­efi­ka­snost­ru­ral­ne­po­li­ti­ke.­Sem­pri­mar­ne­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje­či­ji­zna­čaj­u­ru­ral­noj­eko­no­mi­ji­sve­vi­še­opa­da­otva­ra­ju­se­mo­guć­no­sti­za­no­ve,­van­po­ljo­pri­vred­ne­ ak­tiv­no­sti,­ uslu­žni­ sek­tor...­Za­to­se­čak­is­ti­če:­mo­žda­nas­ubu­du­će­oče­ku­je­ur­ba­ni­eg­zo­dus­pre­ma­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma?!­ Pre­ma­pro­jek­ci­ji­ EU­ se­la­ka­rak­te­ri­šu­mo­guć­no­sti:­or­ga­ni­zo­va­nja­ra­zno­vr­sne­pro­iz­vod­nje,­per­ma­nent­nog­bo­rav­ka­i­sta­no­va­nja­i­po­vre­me­nog­uži­va­nja­u­pri­rod­nim­le­po­ta­ma­i­pej­za­ži­ma.­Ovo­su­osnov­ni­ tren­do­vi­ raz­vo­ja­ru­ral­ne­Evro­pe­u­bu­duć­no­sti,­što­ je­ i­pu­to­kaz­za­ru­ral­nu­Sr­bi­ju,­ako­že­li­da­bu­de­deo­ci­vi­li­zo­va­nog­sve­ta.

Jer,­ u­Sr­bi­ji­ se­ go­di­šnje­ odr­ži­ oko­3.000­ raz­li­či­tih­ tu­ri­stič­kih­ ma­ni­fe­sta­ci­ja.­Ona­ ne­ma­mo­re,­ ali­ je­ šan­sa­ u­raz­vo­ju­ ru­ral­nog,­ od­no­sno­ se­o­skog­tu­ri­zma.­ Ako­ bi­ jed­no­ se­o­sko­ do­ma­ćin­stvo­ima­lo­dve­so­be­sa­po­dva­kre­ve­ta­ i­ iz­da­va­lo­ ih­ stran­ci­ma­ 200­ da­na­go­di­šnje,­po­20­evra­za­je­dan­pun­pan­sion,­to­je­pri­hod­od­16.000­evra­go­di­šnje.­ Ka­da­ bi­ se­ sa­mo­ 10­ od­sto­sta­nov­ni­štva­ Sr­bi­je­ ba­vi­lo­ tu­ri­zmom,­to­bi­za­nju­zna­či­lo­do­dat­ni­pri­hod­od­1,6­mi­li­jar­di­evra­go­di­šnje­(pri­hod­od­tu­ri­zma­u­2014.­go­di­ni­je­1,1­mi­li­jar­du­do­la­ra).­To­ni­je­ma­lo­za­si­ro­ma­šnu­ze­mlju­u­ko­joj­ je­pro­seč­na­pla­ta­oko­400­ evra.­ To­ naj­bo­lje­ po­tvr­đu­ju­ pri­me­ri­ ze­ma­lja­ gde­ je­ raz­vi­jen­ se­o­ski­–­ru­ral­ni­tu­ri­zam.­Jer,­uče­šće­se­o­skog­tu­ri­zma­ u­ ukup­nom­ tu­ri­stič­kom­ pro­me­tu­ze­ma­lja­kre­će­se­od­10­od­sto­u­Špa­ni­ji­i­Ita­li­ji­do­23­od­sto.­Sr­bi­ja­je,­u­po­re­đe­nju­i­sa­ze­mlja­ma­re­gi­o­na,­na­ve­o­ma­ni­skoj­ra­zi­ni.­Lo­ši­je­od­nje­pla­si­ra­na­je­sa­mo­Al­ba­ni­ja.­Pri­me­ra­ra­di,­u­ slo­ve­nač­kom­ se­o­skom­ –­ ru­ral­nom­tu­ri­zmu­ za­po­sle­no­ je­ 40­ od­sto­ vi­ška­rad­ne­sna­ge.­U­Hr­vat­skoj­se­za­po­sle­nost­ vi­ška­ rad­ne­ sna­ge­u­ovom­sek­to­ru­kre­će­od­17­do­19­od­sto,­dok­se­ovaj­pro­ce­nat­u­Bu­gar­skoj­i­Ru­mu­ni­ji­kre­će­od­šest­do­12­od­sto.­Pre­ma­po­da­ci­ma­Tu­ri­stič­kog­sa­ve­za­Sr­bi­je,­pre­dve­ i­ po­de­ce­ni­je­u­njoj­ se­ovim­ tu­ri­zmom­ba­vi­lo­ tek­pe­de­se­tak­ se­la­ sa­3.000­kre­ve­ta­i­pre­ko­800­ga­zdin­sta­va.­Po­sled­nji­po­da­ci­uka­zu­ju­da­je­pre­po­la­de­ce­ni­je­bi­lo­upi­sa­no­6.000­le­ža­je­va,­a­taj­broj­ni­da­nas­ne­pre­la­zi­broj­od­10.000.­

Pre­po­zna­ti­mo­guć­no­sti­raz­vo­ja­sva­ke­sre­di­neDa­ bi­ sva­ka­ ze­mlja­ ili­ re­gion­ po­

ve­ća­li­ na­ci­o­nal­ni­ do­ho­dak­ i­ do­ma­ći­pro­iz­vod­ po­ljo­pri­vre­de­ po­treb­ni­ su­im­ma­kro­e­ko­nom­ska­ i­po­li­tič­ka­ sta­bil­nost,­ po­ve­ća­nje­ pro­duk­tiv­no­sti­pri­me­nom­no­vih­teh­no­lo­gi­ja,­rast­re­al­nog­do­hot­ka­u­van­po­ljo­pri­vred­nom­sek­to­ru,­ve­ći­pod­sti­ca­ji­pro­iz­vod­nji...­S­tim­u­ve­zi­po­sta­vlja­ju­se­i­sle­de­ća­raz­mi­šlja­nja:­ mo­že­ li­ po­ljo­pri­vre­da­bi­ti­mo­tor­ru­ral­nog­raz­vo­ja,­mo­gu­ li­ma­nje­far­me­op­sta­ti­(mo­gu­ako­bu­du­udru­že­ne)­i­mo­že­li­ru­ral­na­ne­po­ljo­pri­vred­na­ eko­no­mi­ja­ znat­no­ do­pri­ne­ti­ raz­vo­ju­se­la?­Da­bi­ spre­či­li­po­ja­vu­ „tu­žnih''­ tren­do­va­ na­ srp­skom­se­lu­tre­ba­lo­bi­u­na­red­nom­pe­ri­o­du:­ujed­na­či­ti­ sto­pe­ ra­đa­nja­ i­umi­ra­nja,­od­no­sno­ sta­bi­li­zo­va­ti­ broj­ ru­ral­nih­sta­nov­ni­ka,­ po­bolj­ša­ti­ sa­o­bra­ćaj­nu­i­ te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nu­ in­fra­struk­tu­ru­na­ se­lu,­ po­di­ći­ zdrav­stve­ni,­ kul­tur­ni,­

obra­zov­ni­ni­vo­se­o­skog­sta­nov­ni­štva,­sma­nji­ti­ za­vi­snost­ od­ vla­sni­štva­ nad­ze­mljom­ i­ omo­gu­ći­ti­ za­po­šlja­va­nje­u­ dru­gim­ sek­to­ri­ma,­ po­ve­ća­ti­ iz­vo­re­do­hot­ka­ iz­ ne­po­ljo­pri­vred­nih­ ak­tiv­no­sti,­sit­na­ga­zdin­stva­or­ga­ni­zo­va­ti­u­ze­mljo­rad­nič­ke­ za­dru­ge.­ Na­ osno­vu­sve­ga­ovog­od­re­đe­no­je­i­pet­prin­ci­pa­ru­ral­nog­ raz­vo­ja.­ To­ je­ da­ se­ pre­po­zna­ju­mo­guć­no­sti­ raz­vo­ja­ sva­ke­ sre­di­ne,­utvr­di­ti­od­go­vor­nost­za­pro­me­ne­u­pro­šlo­sti­ i­bu­duć­no­sti,­vo­di­ti­kon­zi­stent­nu­po­li­ti­ku­re­duk­ci­je­si­ro­ma­štva,­ubr­za­ti­pro­ces­de­cen­tra­li­za­ci­je­vla­sti­i­ja­ča­ti­ulo­gu­i­od­go­vor­nost­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve,­iz­gra­di­ti­pro­duk­ti­van­sek­tor­u­ru­ral­nom­raz­vo­ju­ko­ji­će­do­pri­no­si­ti­mak­si­ma­li­za­ci­ji­ ra­sta­ i­ re­duk­ci­ji­ si­ro­ma­štva.­Na­taj­na­čin­će­do­ći­do­bo­lje­va­lo­ri­za­ci­je­ru­ral­nih­re­sur­sa,­nji­ho­vom­do­pri­no­su­po­ve­ća­nju­bo­gat­stva­ i­bla­go­sta­nja,­po­seb­no­ru­ral­nih­sta­nov­ni­ka­i­dru­štva­u­ce­li­ni.­

Za­klju­čak

Na­osno­vu­sve­ga­do­la­zi­ se­do­za­ključ­ka­ da­ se­ srp­sko­ se­lo­ na­la­zi­ na­ras­kr­šću­iz­me­đu­ne­stan­ka­i­op­stan­ka.­Pro­ces­de­va­sti­ra­nja­ru­ral­nih­pod­ruč­ja­je­ ve­o­ma­ in­ten­zi­van.­ Ma­ni­fe­stu­je­ se­u­ra­znim­for­ma­ma.­Da­bi­se­za­u­sta­vi­li­ne­ga­tiv­ni­tren­do­vi­na­srp­skom­se­lu­po­treb­na­ je­no­va­ i­ ofan­ziv­na­po­li­ti­ka­ru­ral­nog­ raz­vo­ja.­ Da­kle,­ po­treb­na­ je­no­va­so­ci­jal­na­i­agrar­na­re­for­ma.­Jer,­se­la­ni­su­sa­mo­pro­iz­vod­ni­re­gi­o­ni,­već­i­me­sta­za­ži­vot,­bo­ra­vak,­od­mor­i­re­kre­a­ci­ju.­ Evrop­ska­ is­ku­stva­ tre­ba­ da­nam­ bu­du­ po­u­ka­ u­ po­li­ti­ci­ ru­ral­nog­raz­vo­ja,­ko­ja­mo­ra­bi­ti­pri­la­go­đe­na­lo­kal­nim­re­sur­si­ma­ i­ ini­ci­ja­ti­va­ma.­Ako­se­ ne­što­ ne­ uči­ni­ pre­ti­ opa­snost­ da­već­ ­ Sr­bi­ja­ bu­de­ agrar­na­ ze­mlja,­ ali­bez­se­la­i­se­lja­ka!­ (Kraj)

Li te ra tu ra: 1. Vi ćen ti je vić,D., Vu­jo vić,N., (2004): ,,Agrar na po li ti ka EU i bu duć nost po ljo pri vre de Sr bi je'', Eko no mi ka po ljo pri vre de spe ci jal ni broj: Po ljo pri vre da u tran zi ci ji, broj 3 i 4; 2. Gu lan,B., ,,Ne sta nak srp skog se la'', ma ga zin PO LjO PRI VRE DA, sep­tem bar 2003.; 3.Gu lan,B., list PO LI TI­KA ­ do da tak PO SAO, 5. ja nu ar 2006. tekst ,,Ve li ka šan sa za za po šlja va nje''; 4.Gu lan,B. knji ga ,,Sud bi na od u ze te imo vi ne'', april 2015.g.; 5.Zbor nik ra­do va ­ Pr vi me đu na rod ni na uč ni skup ,,Vla sin ski su sre ti 95'' ­ Bal kan sko se­lo u pro me na ma Pri lo zi Mi tro vić, M., tekst ,,Po pu la ci o no­raz voj ni pro ble mi srp skog se la'' i Za kić­Vu ja to vić Z., tekst ,,Stra te ško pla ni ra nje ru ral nog raz vo ja i za dru gar stvo''; 6.Mi ni star­stvo po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do­pri vre de (2004.): Po ljo pri vre da Sr bi je ka evrop skim in te gra ci ja ma, Be o grad

7.Ma te ri ja li EEZ (1989): Bu duć nost ru ral nih pod ruč ja u Evrop skoj za jed­ni ci, Gla snik po ljo pri vre de, Be o grad, br. 11 ­ 12, str 41 ­ 48, pre vod: Vla­di mir Cvje ti ća nin; 8. Stra te gi ja po­ljo pri vre de i ru ral nog raz vo ja Sr bi je, Vla da Sr bi je, 2014.g.; 9.Se la u Sr bi ji, Be o grad, RZS, 2015. go di na, Mi tro vić M.Mi lo van; 10.To mić, D., Gu lan, B., (2004): Mo guć no sti ko ri šće nja ru ral­nog ka pi ta la, zbor nik: Ka pi tal u po ljo­pri vre di IEP, Be o grad, stra na 267 – 275; 11.To mić, D., i Gu lan, B., (1999) knji ga ,,Po ljo pri vre da Ju go sla vi je ­ pre i po sle sank ci ja'', In sti tut za eko no mi­ku po ljo pri vre de Be o grad; 12.To mić, D., Gu lan, B., Ra do je vić V., (2006) : ,,Bu duć nost ru ral nih pod ruč ja u Sr bi­ji'', Po ljo pri vred ni ka len dar, No vi Sad, str. 54­57.; 13. Za kon o za dru gar stvu Sr bi je, 2015. go di ne; 14.Froh ber, K. (2005): Spe cial Is sue Ple nary Pa per from XI EAAE Con gress, Ko pen ha gen, Vol. 32. No.3.str. 229­300.

Re­gi­o­na­li­za­ci­ja­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­njeRe­la­tiv­no­či­sta­ze­mlji­šta,­ko­ja­ni­su­za­ga­đe­na­he­mij­skim­sred­stvi­ma,­ras­po­lo­ži­va­rad­na­sna­ga,­struč­ni­ka­dro­vi­i­do­stig­nu­ća­u­obla­sti­ge­ne­ti­ke­i­se­lek­ci­je,­uz­po­ve­ća­nje­do­ma­će­po­tro­šnje­i­po­ve­ća­nje­iz­vo­za,­osnov­su­uspe­šne­or­ga­ni­za­ci­je­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vod­nje

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan,­član­Aka­de­mij­skog­od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU­i­Na­uč­nog­dru­štva­eko­no­mi­sta­Sr­bi­je

Rav ni čar ski re gion či ni le bi Voj vo di na, Ma čva, Po mo ra vlje, Stig i Po sa vi na

Ru­ral­na­Evro­paOsnov­na­ ka­rak­te­ri­sti­ka­ ru­ral­

ne­ Evro­pe­ je­ste­ eko­nom­ska­ di­ver­zi­fi­ka­ci­ja­i­ši­re­nje­se­kun­dar­nih­i­ter­ci­jal­nih­de­lat­no­sti­u­ru­ral­nim­pod­ruč­ji­ma.­Ze­mlje­EU,­a­po­seb­no­ma­nje­ raz­vi­je­ne­dr­ža­ve­ i­one­ko­je­ te­že­ toj­ za­jed­ni­ci,­ kao­ što­je­i­Sr­bi­ja,­ni­su­u­mo­guć­no­sti­da­pred­u­zi­ma­ju­ kon­kret­ne­ ak­tiv­no­sti­ u­ sva­kom­ ru­ral­nom­ pod­ruč­ju­i­ da­ po­nu­de­ (da­ju)­ od­go­vo­re­ na­broj­ne­ pro­ble­me­ ko­ji­ se­ ja­vlja­ju­u­tim­sre­di­na­ma.­Me­re­vla­da­po­je­di­nih­ ze­ma­lja,­pa­ i­Vla­de­Sr­bi­je­mo­ra­ju­bi­ti­se­lek­tiv­ne­sa­ja­sno­utvr­đe­nim­pri­o­ri­te­ti­ma,­do­pu­nja­va­nje,­kom­bi­no­va­ne­i­sin­hro­ni­zo­va­ne­ sa­ me­ra­ma­ i­ ak­tiv­no­sti­ma­lo­kal­ne­sa­mo­u­pra­ve,­ba­zi­ra­ne­na­nji­ho­vim­pri­rod­nim,­eko­nom­skim­i­ljud­skim­re­sur­si­ma.­U­ovom­pro­ce­su­va­žnu­ulo­gu­i­zna­čaj­ima­ini­ci­ja­ti­va­od­o­zdo.­

929. april 2016.

NA U KA U PRAK SI

AGRO E KO NO MI JA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ma­ši­ne­i­oru­đa­za­ob­ra­du­de­lu­ju­me­ha­nič­ki­ na­ ze­mlji­šte­i­ pri­ to­me­ pot­po­ma­žu­ bi­o­

lo­ške,­ fi­zič­ke­ i­ he­mij­ske­pro­ce­se­u­nje­mu.­ Svo­jim­ de­lo­va­njem­ tre­ba­da­omo­gu­će,­u­za­vi­sno­sti­od­vr­ste­i­sta­nja­ze­mlji­šta,­kao­i­bilj­ne­vr­ste­ko­ja­ se­ ga­ji,­ op­ti­mal­nu­ struk­tu­ru­ze­mlje­ i­ ne­po­re­me­ćen­ pro­stor­ za­rast­i­raz­voj­bi­lja­ka,­te­na­taj­na­čin­da­uti­ču­na­po­ve­ća­nje­pri­no­sa.Pri­me­nom­ oru­đa/ma­ši­na­ za­ ob­

ra­du­ze­mlji­šta­ostva­ru­ju­se­sle­de­ći­ci­lje­vi­i­za­da­ci:

1.­S­ob­zi­rom­na­ze­mlji­šte:

•­ odr­ža­va­nje­ ili­ po­bolj­ša­nje­struk­tu­re­ ze­mlji­šta,­ obez­be­đe­nje­nje­go­ve­op­ti­mal­ne­gu­sti­ne,­s­ob­zi­rom­na­po­ve­ća­nje­za­pre­mi­ne­ne­ka­pi­lar­nih­po­ra,­ko­je­su­is­pu­nje­ne­va­zdu­hom,­po­treb­nim­za­pro­ce­se­raz­grad­nje­ i­ stva­ra­nja­bilj­nih­hra­ni­va,­kao­ i­re­gu­li­sa­nje­po­volj­nog­od­no­sa­vo­de­i­va­zdu­ha­zbog­po­bolj­ša­nja­to­plot­nog­re­ži­ma,•­spre­ča­va­nje­ero­zi­o­nih­pro­ce­sa.

2.­U­po­gle­du­bi­lja­ka:

•­ is­pu­nje­nje­ po­tre­ba­ bi­lja­ka­ za­ va­zdu­hom,­vo­dom­i­to­plo­tom­u­ze­mlji­štu,•­odr­ža­va­nje­po­volj­nih­uslo­va­za­

br­zo­ i­ si­gur­no­ kli­ja­nje,­ op­ti­ma­lan­rast­i­vi­sok­pri­nos­plo­da,•­me­ha­nič­ka­bor­ba­pro­tiv­ko­rov­

skih­bi­lja­ka.

3.­Sa­sta­no­vi­šta­me­ha­ni­za­ci­je:

•­ po­sti­za­nje­ i­ ob­na­vlja­nje­ op­ti­mal­ne­ struk­tu­re­ ze­mlji­šta­ ra­hlja­njem,­ mr­vlje­njem,­ pre­vr­ta­njem­ i­me­ša­njem,­na­raz­li­či­tim­du­bi­na­ma­i­sa­raz­li­či­tim­in­ten­zi­te­tom­de­lo­va­nja,­ko­ju­je­ono­iz­gu­bi­lo­na­kon­ubi­ra­nja­pret­hod­nog­ use­va,­ zbog­ sa­bi­ja­nja­ga­že­njem­ ra­znim­ po­ljo­pri­vred­nim­ma­ši­na­ma,­ kao­ i­ pri­rod­nim­ sa­bi­ja­njem,­zbog­de­lo­va­nja­at­mo­sver­skih­pa­da­vi­na,­ a­ što­ od­go­va­ra­ zah­te­vi­ma­ga­je­ne­bilj­ne­vr­ste,•­ uno­še­nje­ bilj­nih­ osta­ta­ka,­ or­

gan­skog­ i­ mi­ne­ral­nog­ hra­ni­va­ na­kon­že­tve­pred­hod­nog­use­va,•­ pra­vo­vre­me­na­ i­ eko­nom­ski­

oprav­da­na­ pri­me­na­ oru­đa/ma­ši­na,­ko­ja­ostva­ru­ju­vi­sok­po­vr­šin­ski­uči­nak,­ uz­ mo­guć­nost­ kom­bi­no­va­nja­raz­li­či­tih­rad­nih­or­ga­na,­•­ sma­nje­nje­ tro­ško­va­ ob­ra­de­

pri­me­nom­ mak­si­mal­no­ is­ko­ri­šće­ne­i­ade­kvat­ne­me­ha­ni­za­ci­je.

Po­sti­za­nje­na­ve­de­nih­ci­lje­va­i­za­da­ta­ka­mo­gu­će­je­uz­pri­me­nu­raz­li­či­tih­po­stu­pa­ka­i­re­še­nja­oru­đa/ma­ši­na­za­ob­ra­du­ze­mlji­šta,­ko­ja­mo­gu­da­se­po­de­le­pre­ma­ob­li­ku­i­funk­ci­ji­rad­nih­ or­ga­na,­ nji­ho­vom­ po­stup­ku­ra­da,­od­no­sno­uti­ca­ju­na­ze­mlji­šte,­Po­de­la­si­ste­ma­za­ob­ra­du:

1.­ Oru­đa/ma­ši­ne­ za­ ob­ra­du­ ze­mlji­šta­ pre­vr­ta­njem­ (Con­ven­ti­o­nal­til­la­ge),­pri­če­mu­se­osnov­na­ob­ra­

da­ oba­vlja­ kon­ven­ci­o­nal­nim­ oru­đi­ma­–­plu­go­vi­ma).2.­Oru­đa/ma­ši­ne­ za­ob­ra­du­bez­

pre­vr­ta­nja­ (re­du­ko­va­na­ ob­ra­da­ –­Re­du­ced­ til­la­ge­ ili­ kon­zer­va­cij­ska­ob­ra­da­–­Con­ser­va­tion­til­la­ge),­ko­ja­se­oba­vlja­pri­me­nom­raz­li­či­tih­oru­đa­sa­raz­ri­vač­kim­rad­nim­or­ga­ni­ma­u­osnov­noj­ob­ra­di)3.­Bez­ob­ra­de­–­No­till,­od­no­sno­

di­rekt­na­se­tva­–­Di­rect­seedGlav­no­i­osnov­no­obe­lež­je­ob­

ra­de­ ze­mlji­šta­ pre­vr­ta­njem­ je­pri­me­na­ plu­ga­ u­ osnov­noj­ ob­ra­di,­ ko­ji­ svo­jim­ rad­nim­ or­ga­ni­ma­pre­vr­će,­mr­vi­i­me­ša­ora­nič­ni­sloj­ze­mlji­šta,­ osta­vlja­ju­ći­ po­vr­ši­nu­

bez­bilj­nih­osta­ta­ka­od­pred­hod­nog­use­va.­Ta­kvim­na­či­nom­ra­da­plu­ga­ ja­vlja­ju­ se­ ne­že­lje­ni­ efek­ti,­ kao­ što­ su­ gu­bi­tak­ or­gan­ske­ma­te­ri­je­ u­ ora­nič­nom­ slo­ju,­ po­ja­va­ plu­žnog­ đo­na,­ na­ru­ša­va­nje­struk­tu­re­ze­mlji­šta,­kao­i­fi­zič­kih,­od­no­sno­he­mij­skih­svoj­sta­va­ze­mlji­šta.Po­sle­osnov­ne­ob­ra­de­sle­di­pred­

se­tve­na­ pri­pre­ma­ ze­mlji­šta­ oru­đi­ma/ma­ši­na­ma­ sa­ pa­siv­nim­ ili­ak­tiv­nim­rad­nim­or­ga­ni­ma.­U­ci­lju­re­du­ko­va­nja­utro­ška­ra­da­kao­i­ bro­ja­ pro­ho­da­ kon­ven­ci­o­nal­nih­si­ste­ma­ob­ra­de­po­po­lju,­mo­gu­će­je­da­se­odvo­je­ne­rad­ne­ope­ra­ci­

je­ pred­se­tve­ne­ pri­pre­me­ i­ se­tve­spo­je­u­jed­nu.­Na­la­kom­i­ras­tre­si­tom­ ze­mlji­štu­ po­sto­ji­ mo­guć­nost­ da­ se­ od­go­va­ra­ju­ćom­ kom­bi­na­ci­jom­ plu­ga,­ pa­ker­ valj­ka­i­ se­ja­li­ce,­ čak­ sve­ tri­ ope­ra­ci­je,­ob­ra­da­ i­ se­tva,­ iz­ve­du­u­ jed­nom­pro­ho­du.Re­du­ko­va­na­i­kon­zer­va­cij­ska­ob­

ra­da­ ze­mlji­šta,­ kao­ bit­no­ obe­lež­je­ima­ju­ od­su­stvo­ po­stup­ka­ pre­vr­ta­nja­ze­mlje,­ta­ko­da­se­bilj­ni­osta­ci,­od­pred­hod­nog­use­va,­u­za­vi­sno­sti­od­du­bi­ne­ra­da­rad­nih­or­ga­na­i­nji­ho­vog­de­lo­va­nja­na­ze­mlju,­me­ša­ju­u­po­vr­šin­skom­slo­ju­ili­osta­ju­na­po vr ši ni.

So­ja­je­jed­na­od­naj­va­žni­jih­njiv­skih­bi­lja­ka­od­ko­je­se­do­bi­ja­ju­va­žni­pro­iz­vo­di­za­is­hra­nu­lju­di,­

do­ma­ćih­ži­vo­ti­nja­i­za­pre­ra­du­u­in­du­stri­ji.­U­he­mij­skom­sa­sta­vu­zr­na­so­je,­pro­seč­no­se­na­la­zi­oko­40%­pro­te­i­na­i­oko­20%­ulja,­či­me­ iz­u­zet­no­do­bi­ja­na­zna­ča­ju.­So­ja­ima­i­ve­li­ki­agro­teh­nič­ki­zna­čaj.­Svo­jim­moć­no­raz­vi­je­nim­i­ du­bo­kim­ ko­re­no­vim­ si­ste­mom­ ona­po­volj­no­uti­če­ne­sa­mo­na­odr­ža­va­nje­već­ i­po­bolj­ša­va­nje­plod­no­sti­ i­ struk­tu­re­ze­mlji­šta.So­ja­ se­ u­ sve­tu­ ga­ji­ na­ 100­mi­li­

o­na­ha­po­vr­ši­ne­ (na­če­tvr­tom­me­stu­iza­ pše­ni­ce,­ ku­ku­ru­za­ i­ pi­rin­ča),­ što­či­ni­¾­po­vr­ši­ne­pod­ in­du­strij­skim­bi­ljem.­ SAD­ su­ naj­ve­ći­ pro­iz­vo­đač­ sa­pro­iz­vod­njom­od­85­mi­li­o­na­to­na­i­ze­mlja­ sa­ naj­ve­ćom­ po­vr­ši­nom­ od­ 30­mi­li­o­na­ ha.­ SAD,­ Bra­zil­ i­ Ar­gen­ti­na­(naj­ve­ćim­ de­lom­ GMO­ so­ja)­ za­jed­no­ pro­iz­vo­de­ 80%­ ukup­ne­ svet­ske­pro­iz­vod­nje.­Evro­pa­je­ma­li­pro­iz­vo­đač­ so­je­ sa­ sve­ga­ 2%­ svet­ske­ pro­iz­vod­nje,­pri­če­mu­pred­nja­če­Ru­si­ja­i­ Ukra­ji­na,­ a­ od­ ze­ma­lje­ EU­ Ita­li­ja.­So­ja­ se­ u­ Sr­bi­ji­ ga­ji­la­ na­ pro­seč­no­160­000­hek­ta­ra,­ sa­pro­seč­nim­pri­no­som­od­2,49­t/ha­i­ukup­nom­pro­iz­vod­njom­od­399000­to­na.

Pro iz vod na 2010. go di na

Uslo­vi­za­pro­iz­vod­nju­so­je­su­ to­kom­2010.­go­di­ne­bi­li­ve­o­ma­po­volj­ni­ta­ko­da­su­po­stig­nu­ti­re­kord­ni­pri­no­si­ i­ pro­iz­vod­nja­ od­ oko­ 540859­ t­vi­so­kog­kva­li­te­ta.­Pro­seč­ni­pri­no­si­u­2010.­go­di­ni­bi­li­su­3,177t/ha.­(RZS)­U­to­ku­te­go­di­ne­to­kom­ce­log­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da­za­be­le­že­ne­su­ob­lil­ne­

pa­da­vi­ne­na­ro­či­to­to­kom­ma­ja­i­ju­na­ka­da­je­ko­li­či­na­pa­da­vi­na­bi­la­du­plo­ve­ća­ u­ od­no­su­ na­ vi­še­go­di­šnji­ pro­sek.­ Ukup­na­ su­ma­ pa­da­vi­na­ za­ pe­riod­2010.­God­je­iz­no­si­la­683,6mm­što­je­dvo­stru­ko­vi­še­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek­364,3­mm.Že­tva­je­te­kla­neo­me­ta­no­a­ce­ne­

ko­je­su­usle­di­le­na­kon­že­tve­kre­ta­le­su­ se­ u­ ra­spo­nu­ od­ 27,5­36,0­ din/kg.­To­kom­ok­to­bra­­ce­na­so­je­bi­la­je­od­ 28­31­ din/kg,­ dok­ je­ to­kom­ no­vem­bra­ stag­ni­ra­la­ i­ po­ kg­ iz­no­si­la­31,1din/kg.­To­kom­de­cem­bra­i­ja­nu­a­ra­kg­so­je­bio­je­34­35­din­a­vr­hu­nac­ce­ne­po­sti­že­se­u­fe­bru­a­ru­35­36­din/kg.­ Na­kon­ to­ga­ ce­na­ po­či­nje­ li­ne­ar­no­da­opa­da­do­30­din/kg­so­je.­Uko­li­ko­se­gle­da­trend­kre­ta­nja­ce­ne­so­je­od­2010­2014.­go­di­ne­ovo­je­sa­ce­nov­nog­ sta­no­vi­šta­ bi­la­ go­di­na­ sa­naj­ni­žom­ce­nom.

Pro iz vod na 2011. go di na

Pro­iz­vod­nji­ so­je­ u­ 2011.­ go­di­ni­su­ po­go­do­va­le­ pa­da­vi­ne­ i­ ne­što­ ni­že­tem­pe­ra­tu­re­na­po­čet­ku­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da.­U­2011.­za­se­ja­no­je­165253­ha­ so­je­ a­ ostva­re­na­ je­ pro­iz­vod­nja­440847­ t.­ U­ ovoj­ go­di­ni­ so­ja­ je­ bi­la­znat­no­kon­ku­rent­ni­ja­u­od­no­su­na­dru­ge­ ra­tar­ske­ kul­tu­re.­ Pro­seč­ni­ pri­no­si­so­je­bi­li­su­2,668­t/ha.Na­kon­že­tve­ce­na­kg­so­je­ iz­no­si­la­

34,3­ din­ to­kom­ sep­tem­bra­ i­ ok­to­bra­me­se­ca­do­sti­že­36,5­din/kg,­u­na­red­nom­ pe­ri­o­du­ do­ fe­bru­a­ra­ ce­na­ stag­ni­ra­ oko­ 35­ din/kg,­ a­ na­kon­ to­ga­ li­ne­ar­no­ ra­ste­ iz­nad­40,­din/kg­a­svoj­mak­si­mum­ po­sti­že­ u­ av­gu­stu­ sa­ ce­nom­71­din/kg.

Pro iz vod na 2012. go di na

Uslo­vi­ za­ pro­iz­vod­nju­ so­je­ to­kom­2012.­go­di­ne­bi­li­su­ve­o­ma­ne­po­volj­ni.­Osim­na­sa­mom­po­čet­ku,­u­apri­lu­i­ ma­ju,­ to­kom­ či­ta­vog­ ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da­ vla­da­la­ je­ iz­u­zet­no­ ja­ka­ ze­mlji­šna­ i­va­zdu­šna­su­ša,­ i­so­ja­je­bi­la­ u­ stal­nom­ de­fi­ci­tu­ vla­ge.­ Re­zul­tat­ova­kvih­ pro­iz­vod­nih­ uslo­va­ je­su­ naj­ni­ži­ pri­no­si­ so­je,­ a­ obim­ pro­iz­vod­nje­je­znat­no­ni­ži­u­od­no­su­na­pred­hod­nih­ne­ko­li­ko­go­di­na.U­Sr­bi­ji­je­u­2012.­go­di­ni­so­ja­po­

žnje­va­na­na­oko­162714ha­uz­ostva­re­ni­ pro­se­čan­ pri­nos­ od­ oko­ 1,725t/ha­ i­ ukup­nu­ pro­i­zod­nju­ od­ oko­ 280­638­ to­na.Po­sle­ dve­ re­kord­ne­go­di­ne,­zna­ča­jan­pad­pri­no­sa­u­2012.­ go­di­ni­uslo­vi­lo­ je­da­pri­nos­u­po­sma­tra­nom­pe­ri­o­du­ ima­ slab­ ne­ga­ti­van­ trend.­Zbog­ni­skih­pri­no­sa­ i­ re­kord­no­ma­lih­ukup­nih­ ko­li­či­na­ so­je­ to­kom­ ove­ go­di­ne­ po­sti­za­le­ su­ se­ iz­u­zet­no­ vi­so­ke­ce­ne­na­tr­ži­stu­po­kg­so­je.­Na­kon­že­tve­vred­nost­kg­so­je­iz­no­si­la­je­pre­ko­70­din/kg­i­upra­vo­u­zad­njem­kvar­ta­lu­

2012.­go­di­ne­ce­na­za­kg­so­je­je­ima­la­i­ naj­ve­ću­ vred­nost,­ u­ pr­vom­ kvar­ta­lu­be­le­ži­se­pad­ce­ne­so­je­u­in­ter­va­lu­od­63­55­din/kg­sve­do­apri­la­me­se­ca­ka­da­ opet­ ra­ste­ i­ do­no­vog­ ro­da­ ce­na­ je­sa­ma­njim­osci­la­ci­ja­ma­oko­60­din/kg.

Pro iz vod na 2013. go di na

Vre­men­ski­ uslo­vi­ za­ pro­iz­vod­nju­so­je­ u­ 2013.­ go­di­ni­ na­ro­či­to­ to­kom­ve­ge­ta­ci­o­nog­ pe­ri­o­da­ ni­su­ po­go­do­va­li­ovoj­kul­tu­ri.­To­je­dru­ga­uza­stop­na­go­di­na­u­ko­joj­ je­ ostva­ren­pri­nos­znat­no­ni­ži­ od­vi­še­go­di­šnjeg­pro­se­ka­za­ na­šu­ zem­llju.­ Pre­ma­ po­dat­ci­ma­RZS­2013.­go­di­ne­po­se­ja­no­je­159724­ha­pod­ovom­kul­tu­rom­a­pro­seč­ni­pri­no­si­ na­ ni­vou­ Sr­bi­je­ bi­li­ su­ 2,412­ t/ha­dok­je­ukup­na­pro­iz­vod­nja­iz­no­si­la­385­214to­na.­Zbog­lo­ših­uslo­va­pro­iz­vod­nje­usled­su­še­ i­ lo­ših­pro­iz­vod­nih­re­zul­ta­ta­ 2012.­ go­di­ne,­ loš­ re­zul­tat­u­po­sma­tra­noj­2013.­go­di­ni­ se­mo­že­pre­pi­sa­ti­de­lom­i­lo­ši­jem­kva­li­te­tu­se­me­na­i­ne­do­volj­nim­ko­li­či­na­ma­kva­li­tet­nog­se­me­na.

Pro iz vod na 2014. go di na

Za­hva­lju­ju­ći­ če­stim­ i­ obil­nim­pa­da­vi­na­ma­to­kom­ce­log­ve­ge­ta­ci­o­nog­pe­ri­o­da,­2014.­go­di­na­je­bi­la­iz­u­zet­no­po­volj­na­go­di­na­za­so­ju.­Na­oko­154249­ha­ostva­ren­je­pro­se­čan­pri­nos­od­oko­3,539­t/ha.­Ova­go­di­na­je­bi­la­re­kord­na­u­po­glle­du­pri­no­sa­ko­ji­je­za­30%­ve­ći­u­od­no­su­na­vi­še­go­di­šnji­pro­sek­(2,5t/ha)­i­u­po­gle­du­ukup­ne­pro­iz­vod­nje­u­na­šoj­ze­mlji­ 545898­ to­na.­ Uspe­šnost­ ga­je­nja­ove­kul­tu­re­ne­tre­ba­gle­da­ti­sa­mo­sa­aspek­ta­po­volj­nih­vre­men­skih­uslo­va­već­i­sa­­sta­no­vi­šta­sor­ti­men­ta­i­pre­me­ne­agro­teh­ni­ke.­Ve­ća­ula­ga­nja­u­agro­teh­nič­ke­me­re­i­kva­li­te­tan­sor­ti­ment­na­do­ma­ćem­ tr­ži­štu­do­pri­ne­li­ su­ova­kvim­re­zul­ta­ti­ma.Gle­da­no­ sa­ ce­nov­nog­ aspek­ta­ so­ja­

se­2014.­Po­ka­za­la­kao­naj­e­ko­no­mič­ni­ja­ra­tar­ska­kul­tu­ra.­Trend­kre­ta­nja­ce­ne­za­rod­so­je­2013/2014­ni­je­imao­ve­li­ka­od­stu­pa­nja.­Na­kon­že­tve­ce­na­se­kre­ta­la­u­ra­spo­nu­od­39­41­din/kg­a­mak­si­mu­mi­ su­ po­stig­nu­ti­ u­ pr­vom­ tro­me­seč­ju­2015.­Go­di­ne­sa­ce­nom­do­43,8­din/kg.Ana­li­zi­ra­ju­ći­ po­sma­tra­ni­ vre­men­ski­

pe­riod­uoča­va­ju­ se­dra­stič­ne­ raz­li­ke­u­pro­iz­vod­nji­ so­je­ iz­ go­di­ne­ u­ go­di­nu.U­po­sma­tra­nom­pe­ri­o­du­ima­li­smo­čak­tri­eks­trem­ne­go­di­ne.­Ipak­upo­re­đu­ju­ći­se­sa­osta­lim­ze­mlja­ma­Sr­bi­ja­ ime­do­bre­pred­u­slo­ve­za­ovu­ra­tar­sku­kul­tu­ru.­Sr­bi­ja­se­svr­sta­va­u­red­zna­čaj­ni­jih­pro­iz­vo­đa­ča­so­je­u­evrop­skim­raz­me­ra­ma.­Na­ovo­su­uti­ca­la­tri­či­ni­o­ca­pre­sve­ga­uvo­đe­nje­nje­ sor­ti­ vi­so­kog­ ge­nec­kog­po­ten­ci­ja­la,­ bo­lja­ pri­la­go­đe­nost­ agro­teh­nič­kim­uslo­vi­ma­ga­je­nja­so­je­i­ve­ća­ula­ga­nja­u­pro­iz­vod­nju­so­je.

Pri no si i ce na so je od 2010. do 2014. go di nePi­še: Emi li ja Ba jac, dipl.ing., PSS Vr bas

Sta­ti­stič­ki­pri­kaz­pri­no­sa­so­je­u­po­sled­njih­pet­go­di­na

Ci lje vi i za da ci ob ra de ze mlji štaPi­še: Bra ni slav Ogri zo vić, dipl.ing. PSS Som bor

­ Sma­nje­nje­tro­ško­va­ob­ra­de­pri­me­nom­mak­si­mal­no­is­ko­ri­šće­ne­i­ade­kvat­ne­me­ha­ni­za­ci­je

Glav no i osnov no obe lež je ob ra de ze mlji šta pre vr ta njem je pri me na plu ga u osnov noj ob ra di, ko ji svo jim rad nim or ga ni ma pre vr­će, mr vi i me ša ora nič ni sloj ze mlji šta, osta­vlja ju ći po vr ši nu bez bilj nih osta ta kaod pred hod nog use va

Ne­sta­bil­nost­ tr­ži­šta,­ kao­ i­ sla­ba­za­ra­da­ od­ ra­tr­stva­ mo­gla­ bi,­ a­pre­ma­re­či­ma­pro­fe­so­ra­dr­Jor­

da­na­ Alek­si­ća­ pred­sed­ni­ka­ Sa­ve­ta­Fa­kul­te­ta­za­pri­me­nje­nu­eko­lo­gi­ju­„Fu­tu­ra“­ i­mo­ra­la­ da­bu­de­ raz­log­ vi­še­ za­okre­ta­nje­srem­skih­ra­ta­ra­ka­ener­get­skim­ kul­tu­ra­ma­ ko­je,­ ka­ko­ ka­že,­mo­gu­da­obez­be­de­ne­sa­mo­do­bru­za­ra­du­ne­go­i­ener­get­sku­sa­mo­stal­nost­svo­jim­pro­iz­vo­đa­či­ma.Shod­no­ to­me,­već­go­di­na­ma­u­ne­

po­sred­noj­ bli­zi­ni­ i­ u­ sa­rad­nji­ sa­ SRP­„Za­sa­vi­ca“­ dr­ Alek­sić­ i­ nje­go­vi­ stun­den­ti,­na­20­ogled­nih­hek­ta­ra­uz­ga­ja­ju­ ener­get­ske­ kul­tu­re,­ pre­ svih­ do­bro­po­zna­tu­i­bla­go­rod­nu­tr­sku­mi­skan­tus,­ali­ i­dru­ge­ko­je­su­se,­na­po­mi­nje,­po­ka­za­le­mno­go­bo­lje­od­ve­ći­ne­ra­tar­skih­i­po­vr­tar­skih.­­ Naš­ mi­skan­tus­ je­ vi­še­ ne­go­ za­

hva­lan,­ ta­ko­ da­ smo­ na­ de­set­ hek­ta­ra­ pre­šli­ u­ fa­zu­ pu­nog­ plan­ta­ži­ra­nja­ i­ima­mo­ fe­no­me­na­lan­ rod.­ Pre­ pet­ go­di­na­ smo­ kre­nu­li­ u­ ovaj­ po­sao­ i­ sa­da­mo­že­mo­go­vo­ri­ti,­ne­sa­mo­o­po­zi­tiv­nim­re­zul­ta­ti­ma,­ne­go­i­po­ve­ća­noj­am­bi­ci­ji.­Ima­mo­20­to­na­po­hek­ta­ru­i­ja­sa­pu­nim­pra­vom­is­ti­čem­da­„Fu­tu­ra“­ne­ma­plan­ta­žu,­ne­go­pra­vi­rud­nik,­sa­mo­po­vr­šin­skog­ ti­pa.­Ne­mi­slim­ tu­ sa­mo­na­ko­li­či­nu­po­sla­ko­ju­rad­sa­mi­skan­tu­som­tra­ži,­ne­go­i­na­či­nje­ni­cu­da­je­ova­kul­tu­ra­du­plo­ka­lo­rič­ni­ja­od­mr­kog­uglja­i­to­ni­je­za­pot­ce­nji­va­ti,­ka­že­dr­Alek­sić­uz­ na­po­me­nu­ da­ se­ mi­skan­tus­ mo­že­ko­ri­sti­ti­i­u­dru­ge­vr­lo­uno­sne­i­sa­sta­no­vi­šta­eko­lo­gi­je­oprav­da­ne­svr­he:­­­Ono­što­ima­mo­u­pla­nu­na­na­šim­

ogled­nim­po­lji­ma­je­da­u­na­red­nih­pet­go­di­na­ kre­ne­mo­ i­ sa­ pro­o­i­zvod­njom­pe­le­ta­ od­ mi­skan­tu­sa,­ od­no­sno­ da­po­ka­že­mo­ da­ ume­mo­ da­ na­pra­vi­mo­ i­la­ki­ gra­đe­vin­ski­ ma­te­ri­jal.­ Po­ku­ša­va­

li­ smo­da­me­ša­mo­mle­ve­ni­mi­skan­tus­sa­ hi­dra­u­lič­nim­ kre­čom­ i­ pe­skom­ i­ to­se­ po­ka­za­lo­ lo­še­ jer­ je­ ma­te­ri­jal­ bio­te­žak,­a­u­Evro­pi­se­da­nas­in­si­sti­ra­na­što­ lak­šim­ma­te­ri­ja­li­ma,­ ta­ko­da­sa­da­po­ku­ša­va­mo­da­mi­skan­tus­spo­ji­mo­sa­ze­o­li­tom­ i­ pe­le­tom.­Mi­skan­tus­ je­ naš,­pe­let­ za­ sa­da­ ima­mo­ iz­Zre­nja­ni­na,­ a­ze­o­lit­ iz­ Zvor­ni­ka.­ Uko­li­ko­ do­bi­je­mo­že­lje­ni­re­zul­tat,­pla­ni­ra­mo­da­sa­ovom­ino­va­ci­jom­do­đe­mo­i­pred­Mi­ni­star­stvo­na­u­ke­ka­ko­bi­ i­tu­po­ka­za­li­da­kul­tu­re­ko­ji­ma­na­ši­po­ljo­pri­vred­ni­ci­još­uvek­ne­po­sve­ću­ju­do­volj­no­pa­žnje­mo­gu­bi­ti­ i­te­ka­ko­ko­ri­sne­za­sve­nas.Da­ su­ ener­get­ske­ kul­tu­re­ vi­še­na­

men­ske­ i­ da­ da­ju­ do­bru­ za­ra­du,­ srp­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ci,­na­po­mi­nje­dr­Jor­

dan­Alek­sić­već­zna­ju.­Me­đu­tim­spo­ro­me­nja­nje­ sta­rih­ na­vi­ka,­ pod­vo­đe­nje­agra­ra­i­eko­no­mi­je­pod­pi­ta­nje­men­ta­li­te­ta­ i­ te­ško­ otva­ra­nje­ ka­ no­voj­prak­si­ glav­ni­ su­ raz­log­ zbog­ ko­jeg­su­ kul­tu­re­ po­put­ mi­skan­tu­sa­ još­uvek­ne­za­pa­že­nje­u­Sr­bi­ji.­­­Kod­nas­se­sve­pod­vo­di­pod­men­

ta­li­tet,­pa­i­eko­no­mi­ja.­Ja­lič­no­ne­mam­ni­šta­pro­tiv­ono­ga­što­nas­či­ni­onim­što­je­smo.­Sve­što­je­osnov­iden­ti­te­ta­tre­ba­lju­bi­ti,­po­što­va­ti,­raz­vi­ja­ti,­ali­ta­ko­đe­sma­tram­da­ga­tre­ba­i­una­pre­đi­va­ti,­a­to­mo­že­mo­po­sti­ći­sa­mo­pod­uslo­vom­da­pri­hva­ti­mo­zna­nja­sa­vre­me­nog­sve­ta­ i­ da­ shva­ti­mo­ da­ se­ eko­no­mi­ja­ ne­sme­ pod­vo­di­ti­ pod­ men­ta­li­tet­ uko­li­ko­že­li­mo­ da­ ura­di­mo­ ne­što­ za­ se­be.­ Ja­stal­no­go­vo­rim­o­eko­no­mi­ji,­ jer­po­ljo­pri­vre­da­ni­je­sa­mo­ku­po­vi­na­so­ci­jal­nog­mi­ra,­ona­je­pre­sve­ga­pro­fit­i­kao­ta­kvu­je­tre­ba­po­sma­tra­ti.­Ze­le­na­eko­no­mi­ja­je­eko­no­mi­ja­ko­ja­je­pred­na­ma.­Eko­no­mi­ja­ na­ ba­zi­ re­sur­sa­ je­ ne­što­ o­če­mu­će­mo­mo­ra­ti­da­vo­di­mo­ra­ču­na.­Pri­me­ra­ra­di,­vred­nost­fi­zič­kog­ka­pi­ta­la­SRP­ „Za­sa­vi­ce“,­ je­ pre­ko­ 350­mi­li­o­na­evra.­ Vi­ ov­de­ ima­te­ 300­ hek­ta­ra­ pa­šnja­ka!­Za­mi­sli­te­ko­li­ko­je­to­pro­stran­stvo.­Ta­ko­đe,­ne­tre­ba­za­bo­ra­vi­ti­da­mi­ov­de­ima­mo­jed­no­od­ključ­nih­ma­tič­nih­sta­da­ man­gu­li­ca,­ po­dol­ca,­ ma­ga­ra­di.­To­su­ozbilj­ne­re­fe­ren­ce,­to­su­ozbilj­ni­re­su­ri­i­kon­kret­ne­pa­re.­Ta­kva­je­stvar­i­ sa­mi­skan­tu­som.­ Ka­da­ ja­ sa­ jed­nog­hek­ta­ra­ski­nem­20­to­na,­ra­ču­ni­ca­je­u­star­tu­ i­ ja­sna,­ do­bra­ i­ što­ je­ naj­bo­lje­do­stup­na­je­svi­ma.­U­vre­me­nu­u­ko­jem­smo­o­po­ljo­pri­vre­di­ se­ne­sme­ raz­mi­šlja­ti­sa­mo­krat­ko­roč­no­i­mo­ra­se­oti­ći­i­da­lje­od­ono­ga­što­se­sa­ora­ni­ca­ski­da.­Ze­mlja­sa­ma­po­se­bi­pred­sta­vlja­ i­eko­lo­ški­ka­pi­tal­i­ona­se­mo­že­is­ko­ri­sti­ti­na­mno­go­na­či­na,­ob­ja­šnja­va­dr­Alek­sić.­­­­Ako­ima­mo­šan­su­da­raz­vi­je­mo­pro­iz­vod­nju­ ener­git­skih­ kul­tu­ra,­ za­što­to­ ne­ is­ko­ri­sti­ti?­ Bi­ti­ ener­get­ski­ ne­za­vi­san,­glav­ni­je­cilj­sa­va­re­me­ne­eko­no­mi­je­ i­ po­li­ti­ke.­Ga­ran­tu­jem­da­bi­ ovaj­deo­Ma­čve­mo­gao­da­bu­de­ener­get­ski­sa­mo­o­dr­živ,­ako­bi­ ima­li­bio­ener­ga­ne­do­ ko­jih­mo­že­mo­ do­ći­ sa­mo­ po­ uslo­vom­da­poč­ne­mo­da­pro­iz­vo­di­mo­bio­ener­get­ske­ kul­tu­re.­ U­ kraj­njem,­ istu­šan­su­ima­či­ta­va­Voj­vo­di­na­ko­ja­ne­ma­hi­dro­ po­ten­ci­jal.­ Ne­što­ se­ ra­di­ sa­ ve­trom­­i­sun­cem,­ali­bio­ener­gi­ja­je­stvar­bu­duć­no­sti.­Pri­to­me­ne­mi­slim­na­bio­ot­pad­ ili­ šum­ski­ ot­pad­ već­ mi­slim­ na­ge­ne­ri­sa­nje­ro­be­na­na­čin­na­ko­ji­mi­to­či­ni­mo­na­na­šim­ogled­nim­po­lji­ma.­Upra­vo­kroz­rad­na­ogled­nim­po­lji­

ma,­dr­Alek­sić­i­nje­go­vi­sa­rad­ni­ci­i­na­

sto­je­ da­ uka­žu­ po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma­ na­mo­guć­no­sti­ ko­je­ nu­di­ uz­ga­ja­nje­ bio­ener­get­skih­ kul­tu­ra.­ Ovoj­ ide­ji,­ is­ti­če­on,­ na­ ru­ku­ ide­ i­ či­nje­ni­ca­ da­ su­ po­ljo­pri­vred­ni­ci,­uz­ga­ja­njem­vo­ća,­to­kom­pro­te­klih­go­di­na­već­na­pra­vi­li­ot­klon­od­sta­rih,­ra­tar­skih­na­vi­ka.­­­Pr­vi­ko­rak­na­sme­ni­kul­tu­ra­je­već­

uči­njen.­Kre­nu­lo­se­sve­vi­še­sa­voć­nja­ci­ma­i­to­je­do­bro­jer­su­u­pi­ta­nju­vi­še­go­di­šnji­za­sa­di.­Ra­ni­je­smo­ima­li­krat­ko­roč­nu­i­li­ne­ar­nu­po­ljo­pri­vre­du­u­ko­joj­do­mi­ni­ra­ra­tar­stvo­i­to­je­bio­i­još­uvek­je­ste­deo­pro­ble­ma.­Te­ško­se­kod­nas­pri­hva­ta­ide­ja­ku­mu­la­tiv­ne­ren­te­i­u­to­se­ sum­nja.­ Na­ši­ pro­iz­vo­đa­či­ još­ uvek­ne­ma­ju­do­volj­no­po­ve­re­nja­u­pro­me­ne­kul­tu­ra­na­ora­ni­ca­ma,­još­ma­nje­ve­ru­ju­ u­ ide­ju­ jed­ne­ se­tve­ i­ vi­še­go­di­šnjih­že­tvi,­ali­to­sa­dru­ge­stra­ne­ipak­tre­ba­raz­u­me­ti,­ jer­ za­ raz­li­ku­od­pro­iz­vo­đa­ča­iz­Za­pad­ne­Evro­pe­oni­još­uvek­ni­su­pro­šli­ onu­ fa­zu­sta­bil­no­sti­u­pro­iz­vod­nji­i­pla­sma­nu­da­bi­se­mo­gli­okre­nu­ti­i­ka­ne­kim­dru­gim­kul­tu­ra­ma.­Me­đu­tim,­isti­na­je­i­to­da­bi­upra­vo­ne­sta­bil­nost­sa­ra­tar­stvom­tre­ba­la­ i­mo­ra­la­ba­bu­de­po­kre­tač­no­ve­pro­iz­vod­nje,­ sma­tra­Alek­sić.Ona­na­po­mi­nje­da­deo­pro­ble­ma­je­

ste­ i­ či­nje­ni­ca­ da­ Srem­ska­ Mi­tro­vi­ca,­kao­uosta­lom­i­naj­ve­ći­deo­Sre­ma­još­uvek­ni­su­u­do­volj­noj­me­ri­okre­nu­ti­ka­Fru­škoj­go­ri­što­će,­na­po­mi­nje­on,­mo­ra­ti­da­se­uči­ni­u­sko­ri­je­vre­me.­­­­ Za­le­đe­ Fru­ške­ go­re­ je­ još­ je­dan­

pro­stor­ko­ji­nas­če­ka­i­ka­ko­jem­će­mo­se­mo­ra­ti­otvo­ri­ti.­Ta­mo­ima­mo­bo­ga­to­ ze­mlji­šte,­ ima­mo­ Na­ci­o­nal­ni­ park­sa­svo­jim­le­po­ta­ma,­ka­pi­ta­lom­i­pred­no­sti­ma,­ vi­no­gor­je­ i­ u­ kraj­njem­ Šu­lja­mač­ku­gla­vi­cu­kao­me­sto­na­ko­jem­je­ pr­vi­ put­ vam­ Ita­li­je­ rim­ska­ im­pe­ri­ja­do­pu­sti­la­da­ se­ za­sa­di­ vi­no­va­ lo­za.­Sve­ to­ tre­ba­ ko­ri­sti­ti­ na­ ko­rist­ na­šeg­agra­ra.­Ne­ tre­ba­ smet­nu­ti­ sa­ uma­da­

ve­li­ku­stvar­u­sve­mu­to­me­igra­i­mar­ke­ting­ i­ tu­se­tre­ba­još­ jed­nom­vra­ti­ti­SRP­„Za­sa­vi­ci“­kao­si­ste­mu­ko­ji­je­svo­je­pr­ve­ko­ra­ke­na­pra­vio­upra­vo­za­hva­lju­ju­ći­ od­lič­nom­ mar­ke­tin­gu.­ Uko­li­ko­bi­se­re­ci­mo­pri­ča­Na­ci­o­nal­nog­par­ka­i­Pro­ba­eks­plo­a­ti­sa­la­na­pra­vi­na­čin,­po­ljo­pri­vred­ni­ci­na­Fru­škoj­go­ri­bi­i­te­ka­ko­ ose­ti­li­ ko­rist­ od­ svog­ ra­da,­ do­da­je­Alek­sić­i­na­sta­vlja:­­­Pri­to­me­po­treb­na­su­i­no­va­ula­ga­nja,­a­po­treb­no­je­i­ra­di­ti­ne­što­no­vo,­jer­su­ino­va­ci­je­te­ko­je­si­stem­či­ne­na­pred­nim.­Pri­me­ra­ra­di,­u­sa­rad­nji­ sa­ SRP­ „Za­sa­vi­ca“­ mi,­ iz­me­đu­osta­log,­na­sto­ji­mo­da­us­po­sta­vi­mo­i­ ge­net­sko­re­pro­duk­tiv­ni­ cen­tar­ to­plih­di­vljih­ri­ba,­pre­svih­ka­ra­ša­i­li­nja­ka,­či­me­bi­do­dat­no­obo­ga­ti­li­za­sa­vič­ki­fond.­Usva­ja­nje­no­vih­zna­nja,­sme­na­kul­tu­ra­i­ sprem­nost­ da­ se­ kre­ne­u­ne­po­zna­to­glav­ni­ su­ pred­u­slo­vi­ raz­vo­ja­ na­še­ po­ljo­pri­vre­de­ko­ja­bi­sa­jed­ne­stra­ne­bi­la­pro­fi­ta­bil­ni­ja,­a­sa­dru­ge­bi­u­pot­pu­no­sti­ za­do­vo­lja­va­la­eko­lo­ške­ stan­dar­de­ i­do­pri­no­si­la­odr­ži­vom­raz­vo­ju.­Šta­ ima­vred­ni­je­i­va­žni­je­od­to­ga?

­ S.­Lap­če­vić­ M.­Mi­le­u­snić

10 29. april 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

STRU KA

Ko­ri­šće­nje­Mi­skan­tu­sa­-­Br­zo­ra­stu­ći­ hi­brid­ Mi­skan­tus­ (si­nen­sis)­gi­gan­te­us,­ po­znat­ i­ kao­ ki­ne­ska­ tr­ska­ ili­ ki­ne­ska­ tra­va­ odn.­ slo­no­va­tra­va,­ za­hva­lju­ju­ći­ sna­žnom­ pri­ra­stu­uz­mi­ni­mal­no­an­ga­žo­va­nje­i­ne­znat­nom­tro­še­nju­hran­lji­vih­sa­sto­ja­ka­ (C­ 4­bilj­ka),­ pred­sta­vlja­ ide­al­nu­pret­po­stav­ku­da­se­ko­ri­sti­kao­vi­so­ko­kva­li­tet­ni­ob­no­vlji­vi­re­surs,­npr.­u­auto­mo­bil­skoj­ ili­ gra­đe­vin­skoj­ in­du­stri­ji.­Osim­to­ga­je­Mi­skan­tus­zbo­go­grom­nog­ po­vr­šin­skog­ učin­ka­ prak­tič­na­ za­me­na­ za­dr­vo­ ili­ lož­ulje­ (1­hek­tar­ za­me­nju­je­ la­ga­no­ 4.000­ –­9.000­li­ta­ra­lož­ulja!)Uz­goj­mi­skan­tu­sa­-­Vre­me­sad­

nje:­ april­maj: pre­po­ru­ču­je­ se­ sad­nja­pre­pra­vlje­nom­ma­ši­nom­za­sad­nju­ krom­pi­ra­ ­ (spro­vod­na­ cev­ 15­–­ 20­ cm!),­ ma­le­ po­vr­ši­ne­ mo­gu­će­ruč­no­za­sa­di­ti. Ri­zo­me­na­4­cm­du­bi­ne­ (na­ la­kom­ ze­mlji­štu)­ do­ 8­ cm­(na­te­škom­ze­mlji­štu)­za­sa­di­ti­ i­za­tim­do­bro­pre­va­lja­ti/sa­bi­ti­1­x­1­me­

tar­ raz­mak­ sad­nje­ vo­do­pro­vo­dlji­vo­po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ ko­je­ omo­gu­ća­va­ i­ do­bro­pu­šta­nje­ ko­re­nja,­ u­ide­al­nom­ slu­ča­ju­ kao­ i­ za­ ­ sad­nju­­­(ži­ta­ri­ca­)­ ku­ku­ru­za­ pre­ko­ 7­ ste­pe­ni­ pro­seč­ne­ go­di­šnje­ tem­pe­ra­tu­re­ i­naj­ma­nje­600­mm­do­bro­ras­po­re­đe­nih­pa­da­vi­na­u­pe­ri­o­du­ve­ge­ta­ci­je.­Pri­me­na­ bilj­ne­ za­šti­ta­ kod­

mi­skan­tu­sa­-­U­pr­voj.­go­di­ni­sad­nje­ po­ mo­guć­stvu­ oči­sti­ti­ od­ ko­ro­va­ (va­žno!). Če­stim­ efek­tiv­nim­me­ha­nič­kim­ me­to­da­ma­ su­zbi­ja­nja­ko­ro­va­ (npr.­ mo­ti­kom,­ dr­lja­čom),­he­mij­skim­sred­stvi­ma­ko­ja­se­ko­ri­ste­i­za­ku­ku­ruz­(u­Austri­ji­odo­bre­ni­Cal­li­sto,­Har­mony).Đu­bre­nje­-­po­tre­ba­ve­o­ma­ma­

la,­mo­gu­će­ je­ i­ kom­plet­no­ bez­ đu­bre­nja.­nNe­đu­bri­ti­u­go­di­ni­sa­đe­nja! Po­nov­no­ko­ri­šće­nje­pe­pe­la­je­mo­gu­će­ i­ ko­ri­sno­o­so­ka­ i­ staj­sko­ đu­bri­vo­sa­mo­ u­ma­lim­ ko­li­či­na­ma.­ Že­tva­ -­kom­baj­nom­za­ku­ku­ruz­(sa­adap­te­rom/ke­de­rom­bez­re­do­va)­ili­pre­som­

za­ba­li­ra­nje­u­pe­ri­o­du­od­ja­nu­a­ra­do­kra­ja­ apri­la go­di­šni­ pri­nos­ se­ uvek­ža­nje­ u­ na­red­noj­ go­di­ni,­ na­kon­ što­se­ od­mr­zne­ i­ osu­ši vla­žnost­ bi­ tre­ba­lo­da­bu­de­is­pod­20­po­sto­ide­al­no­8­–­15­po­sto. Du­ži­na­iver­ki­2­–­3­cm, vi­si­na­ ko­še­nja­ 10­ –­ 15­ cm. Uči­nak­po­po­vr­ši­ni:­1­sat/ha­kod­op­ti­mal­nog­ob­li­ka­po­vr­ši­ne.­Ukla­nja­nje­­­po­sle­20­–­25­ (30)­go­di­na­ko­ri­šće­nja­za­o­ra­ti,­po­po­tre­bi­do­dat­no­pre­ći­kul­ti­va­to­rom/fre­zom,­za­sa­di­ti­trav­njak,­vi­še­stru­ko­ko­še­nje­ili­sle­de­ći­vi­so­ko­i­scr­plju­ju­ći­za­sad­(npr.­sla­či­ca).

Pri no si ­ 10­ do­ 25­ to­na/ha­ su­ve­ma­se­ (=atro­ to­na)­kao­pro­seč­ni­pri­nos­po­vr­ši­ne­to­kom­svih­20­do­25­go­di­na­na­do­bro­vo­do­pro­pu­stlji­vom,­hu­mu­snom­ ze­mlji­štu­ ti­pa­ „gaj­nja­če“.­ na­kon­ pr­ve­ go­di­ne­ ne­ma­ pri­no­sa­(vi­si­na­­0,75­–­1,5­m),­na­kon­dru­ge­ go­di­ne­ pr­vi­ de­li­mič­ni­ pri­nos,­oko­30%­(vi­si­na­1,5­–­2,5­m)­na­kon­tre­će­go­di­ne­pr­vi­pun­pri­nos­(vi­si­na­3­–­4­m)

DR­JOR­DAN­ALEK­SIĆ,­PRED­SED­NIK­SA­VE­TA­FA­KUL­TE­TA­ZA­PRI­ME­NJE­NU­EKO­LO­GI­JU­„FU­TU­RA“

Bu­duć­nost­je­u­ener­get­ski­bo­ga­tim­kul­tu­ra­maDa­su­ener­get­ske­kul­tu­re­vi­še­na­men­ske­i­da­da­ju­do­bru­za­ra­du,­srp­ski­po­ljo­pri­vred­ni­ci,­na­po­mi­nje­dr­Jor­dan­Alek-sić­već­zna­ju.­Me­đu­tim­spo­ro­me­nja­nje­sta­rih­na­vi­ka,­pod­vo­đe­nje­agra­ra­i­eko­no­mi­je­pod­pi­ta­nje­men­ta­li­te­ta­i­te­ško­otva­ra­nje­ka­no­voj­prak­si­glav­ni­su­raz­log­zbog­ko­jeg­su­kul­tu­re­po­put­mi­skan­tu­sa­još­uvek­ne­za­pa­že­nje­u­Sr­bi­ji

Ka­rak­te­ri­sti­ke­Mi­skan­tu­sa

Dr Jor dan Alek sićU po lju Mi skan tu sa

SRP „Za sa vi ca“ kao pri mer do bre prak se

Ski da nje ro da Mi skan tu sa

Na kra ju La ćar ka, kad se kre ne ka Mar­tin ci ma, na la zi se na se lje „Kli nji ne ru­pe“. U nje mu ži ve, uglav nom, pri pad ni­

ci rom ske po pu la ci je, a do bi lo je ime u dav na vre me na, ka že jed na pri ča, po ne kom čo ve ku s na dim kom Kli nja, ko ji je tu pra vio ćer pič. Od to ga je ži veo, tu je sta no vao i nje go va ku­ći ca je bi la pr va sa zi da na od ćer pi ča na kra ju ovog se la. A, ta lo ka ci ja – Kli nji ne ru pe, bi la je u pra vom smi slu pu na ru pa, jer je iz ra đi­vač ne pe če ne ci gle stal no ko pao ze mlju da bi imao ma te ri ja la, da u ka lu pi ma, pra vi ćer pič za zi da nje ku ća.

Ko pa no je u ovom la ća rač kom na se lju od 40–ak ku ća mi nu lih april skih da na jer su „Kli nji ne ru pe” do bi le svo ju pr vu eko­ba štu. Za sa đe no je vo će, po vr će cve će, a eko­ba šta je deo za ni mlji ve ma ni fe sta ci je, eko ­ pro jek ta kog su re a li zo va la tri me sna udru že nja – „De ka lend”, Ak tiv že na La ćar­ka, „Par no Ro mo ro", uz po dr šku me sne za­jed ni ce i lo kal ne sa mo u pra ve. Pro je kat je na zvan „Ba šta, ma šta i još sva šta“, a pod­ra zu me va ure đe nje ukup no če ti ri eko lo ške

ba šte u se lu od ko jih je jed na upra vo u tom kra ju gde ži ve Ro mi.

Sve je po če lo „u ma šti” autor ke pro jek ta i osni va ča „De ka len da” Oli­ve­re­Jel­kić. Ona ne kri je da i u svo jim zre lim go di na ma stal­no ma šta, da iz mi šlja „igre” ko ji ma se pri­dru žu ju dru gi i svi ma to či ni za do volj stvo, do no si ko rist.

­ Stal no imam ne ke no ve ide je, vo lim da se igra, da ma štam, da iz mi slim igru, a ona se dru gi ma svi di i pri klju či mi se. Mi se i sa da u stva ri igra mo, a ba vi mo se ozbilj nim po slom, to je za sni va nje eko lo ških ba šti. U eko lo ške ba šte smo kre nu li, jer sam vi de la da je to po treb no pa smo po sta vi li dve u se di štu „De ka len da” u cen tru se la. To ima­mo na me ru da po ka zu je mo ka ko se o nji ma tre ba bri nu ti, još jed nu ba štu smo po sta vi­li u kom ši lu ku, a če tvr tu u rom skom na se­lju. Obez be di li smo ra sad cve ća, po vr ća za sad nju, a ne ka se me na sam do ne la iz ino­stran stva. Od njih je ra sa du od ga ji la u svom pla ste ni ku jed na že na iz Ra den ko vi ća, na ša sa rad ni ca – pri ča Oli ve ra Jel kić.

Ro mi su se le po uklju či li u ak ci ju, kao da su ima li tu istu ide ju, a kao da im je fa li la ini ci jal na ka pi sla da poč nu da sa de. Idu će go di ne mo gu da ima ju ba šte u svim svo jim dvo ri šti ma.

U ak ci ji uče stvu je i uče nik Ne ša Fe ra­to­vić, sta nov nik ovog na se lja. Ne str pljiv je da poč ne da se sa di bi lje. Ovaj ta len to va ni re ci ta tor, uče nik me sne osnov ne ško le, re­dov ni je uče snik tak mi če nja u re ci to va nju i po sti že ve o ma do bre re zul ta te. Ho će da sve što pre poč ne, jer za kraj ak ci je je pred vi­đe na utak mi ca i po de la dre so va ko je je sa­mo za ovu pri li ku ura di la po zna ta di zaj ner ka Mil va Du gan iz Ni ša.

­ Naš tim se zo ve „Lo li Pa baj” ili u pre­vo du „Cr ve na ja bu ka”. For mi ra li smo ga za ovu utak mi cu, a igra mo je sa pod mlat kom eki pom LSK. Ima mo u na se lju igra li šte, jer ga je ure di la me sna za jed ni ca ko ja je tu po­sta vi la go lo ve – ka že ovaj de čak.

Ro mi vo le cve će, ali ne ma ju na vi ku da ga ga je. To je mo žda stil nji ho vog ži vo ta da se, i kad ima ju ku ću, če sto ne za dr ža va ju sve

vre me u njoj. Ali, na vi ku ga je nja ko ri snog bi lja će ste ći. Gle da će ka ko ra de jed ni od dru gih, oči sti će pr vo svo ja dvo ri šta od tra­ve, na ći zgod no me sto za sad nju...

­ Eko lo ške ba šte se sa de bez pr ska nja, ra di se sa mo sa sla mom i ze mljom od re­đe nih svoj sta va. Po sa đe no je po vr će, sa da će mo ga pre sa di ti u pro stor ko ji je, za te ba­šti ce, pri pre mljen na ade kva tan na čin. Po­sa di li smo 20 sad ni ca vi šnje, njih je do neo je dan mi tro vač ki pi ljar. Uči će mo sta nov ni ce ovog na se lja ka ko se pra ve so ko vi, dže mo vi

i slič no od vo ća – ka že Be ba Vr saj ko vić iz Ak ti va že na La ća rak.

Or ga ni za to ri pro jek ta pla ni ra ju da „Ba šta ma šta” tra je go di na ma, da ob u hva ti edu ka­ci ju rom ske po pu la ci je o ure đe nju oko li ne, sad nji, jer ko zna mo žda će već do go di ne za jed no us pe ti da u vi še po ro dič nih rom skih ba šta od ga je i ube ru mlad pa ra dajz, krom pir, kra stav ce.

Tekst: S.­Đa­ko­vić Fo to: M.Mi­le­u­snić i pri vat na ar hi va

1129. april 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

PRO JEK TI

LA ĆA RAK­•­TRA­GOM­ZA­NI­MLJI­VOG­EKO­–­PRO­JEK­TA­­

Ni­če­ba­šta­u­„Kli­nji­nim­ru­pa­ma“Pro­je­kat­„Ba­šta,­ma­šta­i­još­sva­šta”­ob­je­di­nio­je­ak­tiv­no­sti­tri­la­ća­rač­ka­udru­že­nja­sa­na­me­rom­da­edu­ku­ju­Ro­me­u­ga­je­nju­po­vr­ća,­vo­ća,­cve­ća,­ali­i­da­im­obez­be­de­još­po­ne­što.­Pr­ve­eko­-­ba­šte­su­po­sa­đe­ne­u­nadi­da­ih­do­na­red­ne­go­di­ne­bu­de­da­le­ko­vi­še

Eko ba šta u “De ka len du”

U Kli nji nim ru pa ma

Dve eki pe pred utak mi cu

Ne­ša­Fe­ra­to­vić­sa­di­cve­će

12 29. april 2016.

LO­VAČ­KE­I­DRU­GE­PRI­ČE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Krat­ka­ lo­vač­ka­ pri­ča­ iz­ Jar­ka,­ni­je­ ona­ „lo­vač­ka“­ u­ ko­joj­se­ lov­ci­ nad­me­ću­ ko­ je­ bo­lji­

i­spret­ni­ji,­gde­se­u­ža­ru­pri­če­po­ne­kad­ i­ pre­te­ra.­ U­ stih­ iz­ po­zna­te­pe­sme­ Zvon­ka­ Bog­da­na­ ­­ „Kad­ bi­lju­di­moj­ ži­vot­ zna­li,­ svi­ bi­ re­dom­lov­ci­po­sta­li,­uži­va­nje­na­sve­stra­ne­svud,­ imal­ lep­še,­ imal­ bo­lje­ kud“,­sta­je­ pri­ča­ krep­kog,­ i­ otre­si­tog,­81­go­di­šnjeg­ lov­ca,­Ste­va­na­Ko­šu­ti­ća­iz­Jar­ka,­ko­ga­i­sa­da­u­lov­vo­di­ista­strast­i­lju­bav,­kao­i­pre­mno­go­go­di­na.­ De­da­ Ste­van­ je­ pra­va­ en­ci­klo­pe­di­ja­lo­va­u­Voj­vo­di­ni,­sve­dok­i­ uče­snik­mno­gih­ do­ga­đa­ja­ ko­ji­ su­uti­ca­li­na­raz­voj­i­odr­ža­nje­lo­vač­kih­dru­šta­va,­kul­tu­re­i­pra­vi­la­lo­va.­Do­bit­nik­ je­ Zlat­ne­ me­da­lje­ Lo­vač­kog­sa­ve­za­ Sr­bi­je,­ Voj­vo­di­ne,­ i­ op­štin­skog­sa­ve­za.­Pre­bi­re­po­se­ća­nju,­ko­je­ga­od­

lič­no­slu­ži:­­ Lo­vač­ko­dru­štvo­ „Sre­mac“­ Ja­

rak,­osno­va­no­je,­i­po­če­lo­sa­ra­dom,­1922.­go­di­ne,­a­uče­stvo­va­lo­ je­ i­u­osni­va­nju­ Lo­vač­kog­ sa­ve­za­ Voj­vo­di­ne,­ či­jeg­ Uprav­nog­ od­bo­ra­ sam­bio­ pr­vi­ član.­ U­ tri­ man­da­ta­ sam­bio­ i­ pred­sed­nik­ ko­mi­si­je­ za­ po­la­ga­nje­lo­vač­kih­is­pi­ta.­Pri­zna­jem­da­sam­bio­strog,­ozbi­ljan­ i­zah­te­van,­jer­da­nas­se­ja­ko­za­ču­dim­ka­da­ne­ki­lov­ci­ne­zna­ju­ni­ka­da­se­pa­ri,­ni­ka­da­se­le­že­di­vljač.­U­lo­vač­ko­dru­štvo,­ko­me­i­da­nas­pri­pa­dam,­učla­nio­sam­se­1960.­go­di­ne.­Iako­sam­

sa­da­po­ča­sni­član,­ho­ću­da­pla­ćam­čla­na­ri­nu,­ jer­ sma­tram­da­ i­ na­ taj­na­čin­ mo­gu,­ i­ mo­ram,­ svom­ dru­štvu­da­po­mog­nem,­ma­kar­da­ima­ju­za­od­re­đe­ne­tro­ško­ve.Dru­štvo­ „Sre­mac“­ iz­ Jar­ka,­ ima­

svoj­Dom­u­ko­me­se­oku­plja­i­ra­di­oko­ 60­ čla­no­va.­ Dom­ je­ sa­gra­đen­za­krat­ko­vre­me­i­otvo­ren­1981.­go­di­ne,­ve­li­kim­en­tu­zi­ja­zmom,­do­br­o­volj­nim­ ra­dom,­ pri­lo­zi­ma­ u­ gra­đi,­nov­cu,­lo­va­ca­iz­se­la,­me­šta­na,­pri­ja­te­lja,­uz­ener­gi­ju­i­ini­ci­ja­ti­vu­de­da­Ste­va­na.­

Is­ti­če­ da­ dru­štvo­ ima­ do­brog­pred­sed­ni­ka,­ali­i­pri­zna­je­da­je­at­mos­fe­ra­opu­šte­ni­ja­i­la­god­ni­ja,­ne­go­što­bi­to­po­pra­vi­la­ma­bi­lo­u­nje­go­vo­vre­me.­Ured­no­i­re­dov­no,­vo­de­ra­ču­na­o­pri­hra­nji­va­nju­di­vlja­či,­so­li­šti­ma.­Sa­sta­ju­se­go­to­vo­sva­kog­po­ne­delj­ka,­pra­ve­pla­no­ve,­do­go­vo­re,­uži­va­ju­u­dru­že­nju,­pri­pre­ma­nju­i­ ku­va­nju­ lo­vač­kih­ spe­ci­ja­li­te­ta,­ i­na­rav­no,­lo­vač­kim­pri­ča­ma.­Lov­ni­je­baš­jef­tin­sport.­­­Uvek­je­lov­bio­skup.­Opre­ma,­

oruž­je,­mu­ni­ci­ja.­Pa­opet,­ka­da­čo­

vek­ne­što­vo­li,­on­da­to­ne­ma­ce­nu.­Čo­vek­ula­že­se­be­u­lov,­a­za­uz­vrat­do­bi­ja­ uži­va­nje­ da­ ugle­da­ di­vljač,­da­kroz­sneg­pra­ti­tra­go­ve­u­lo­vi­štu,­da­bu­de­u­pri­ro­di­i­di­še­sa­pri­ro­dom.­Na­še­ lo­vi­šte­ je­do­bi­lo­na­gra­du­kao­naj­u­re­đe­ni­je­lo­vi­šte­u­Voj­vo­di­ni.­­Ka­rak­te­ri­stič­na­ di­vljač­ za­ ovo­

pod­ruč­je,­je­su­zec­ i­sr­ne­ća­di­vljač,­a­­de­da­Ste­van­se­be­na­zi­va­lov­cem­na­ze­ca.­Išao­je­svu­da,­od­Sem­be­ri­je,­ Hr­vat­ske,­ gde­ sve­ ne,­ vo­đen­svo­jom­lo­vač­kom­stra­šću.­Ot­kri­va­ nam­ šta­ je­ naj­va­žni­je,­

pa­da­se­lo­vac­vra­ti­sa­ulo­vlje­nim­ze­com.­

­­ Naj­va­žni­je­ je­ da­ bu­de­ vre­dan­i­ da­ bu­ši­ra,­ što­ zna­či­ da­ me­nja­pra­vac­ kre­ta­nja,­ le­vo­de­sno,­ grm,­žbun,­Ne­ ići­ kao­voj­nik,­pra­vo­li­nij­ski,­ pa­ do­kle­ stig­neš.­ Zec­ se­ ta­ko­ne­ lo­vi.­ Za­ do­brog­ lov­ca­ je­ do­vo­ljan­ je­dan­hi­tac.­Ali­ i­ sad­že­lim­da­is­tak­nem,­da­je­od­sve­ga­naj­va­žni­je­pra­vil­no­ ru­ko­va­nje­ oruž­jem.­ Uvek­pre­lo­va­se­oruž­je­pre­gle­da,­pu­ška­mo­ra­ bi­ti­ pre­lo­mlje­na,­ otvo­re­na,­ a­oruž­je­se­pu­ni­sa­mo­na­štan­du­ka­da­se­ula­zi­u­lo­vi­šte,­na­gla­ša­va­i­opo­mi­nje­stro­gim­gla­som,­is­ku­sni­lo­vac­Ste­van­Ko­šu­tić.­ M.­Nin­ko­vić

Man­đe­lo­ša­nin­ Vi to mir Mal­ba­šić­ (65)­ je­dan­ je­od­naj­sta­ri­jih­ak­tiv­nih­lo­

va­ca­ Lo­vač­kog­ dru­štva­ “Bo­ško­To­pa­lov”.­U­lo­vu­je­od­1983.­go­di­ne,­ne­ko­li­ko­pu­ta­je­zbog­dru­gih­oba­ve­za­i­ka­ko­ka­že,­ozbilj­nog­ shva­ta­nja­ lo­va,­ pre­ki­dao­tra­ga­nje­za­di­vlja­či,­ali­se­čak­ i­ta­da­dru­žio­sa­pri­ja­te­lji­ma­lov­ci­ma­i­in­te­re­so­vao­za­nji­hov­rad.­­­ Re­la­tiv­no­ ka­sno­ sam­ po­

stao­lo­vac,­u­33.­go­di­ni.­Kod­nas­u­po­ro­di­ci,­ kao­uosta­lom­što­ je­slu­čaj­i­sa­ve­ći­nom­man­đe­lo­ških­po­ro­di­ca,­ lov­ je­ deo­ po­ro­dič­ne­ tra­di­ci­je­i­shva­ta­se­vr­lo­ozbilj­no.­Do­kle­god­sam­mo­gao,­ak­tiv­no­sam­lo­vio,­a­ ka­da­ su­ do­šle­ one­ te­ške­ go­di­ne­u­ ko­ji­ma­ sam­ imao­ dva­ stu­den­ta,­mo­rao­sam­ma­lo­vi­še­da­ra­dim,­ta­ko­da­sam­na­pra­vio­ne­ko­li­ko­kra­ćih­pa­u­za.­ Lo­vu­ sam­ uvek­ pri­stu­pao­sa­ve­li­kim­po­što­va­njem­i­ka­da­sam­pri­me­tio­da­ne­mo­gu­u­pot­pu­no­sti­da­ mu­ se­ po­sve­tim,­ sma­trao­ sam­da­je­ča­sni­je­po­vu­ći­se­i­če­ka­ti­bo­lje­vre­me.­Da­nas­sam­u­pen­zi­ji,­de­ca­su­po­sta­li­svo­ji­lju­di,­imam­već­i­unu­čad,­ta­ko­da­sam­opet­u­stro­ju­sa­svo­jim­pri­ja­te­lji­ma,­ka­že­Vi­ta.To­kom­ svo­je­ lo­vač­ke­ ka­ri­je­re,­

Mal­ba­šić­je­imao­pri­li­ku­da­se­po­ka­že­u­kom­šij­skim­ata­ri­ma,­kao­i­na­lo­vi­šti­ma­biv­še­Ju­go­sla­vi­je.­Lo­vio­je­sa­svim­na­ro­di­ma­ i­na­rod­no­sti­ma­ne­ka­da­šnje­nam­do­mo­vi­ne,­a­se­ća­se­i­dru­že­nja­sa­on­da­šnjim­“bu­dža­ma”­ko­je­su­se­od­da­na­šnjih­raz­li­ko­va­le­“jed­no­stav­no­šću­ i­ že­ljom­da­ ima­ju­isti­tret­man­kao­i­osta­li­lov­ci”.­­U­naj­lep­šem­se­ća­nju­osta­la­su­

mi­ dru­že­nja­ iz­ Ka­le­si­je,­ od­no­sno­

nje­nih­ se­la.­ Man­đe­lo­ša­ni­ su­ ra­ni­je­odr­ža­va­li­do­bre­ve­ze­sa­Osma­ci­ma,­ka­le­sij­skim­se­lom­u­ko­jem­je­to­kom­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­pa­lo­ne­ko­li­ko­na­ših­bo­ra­ca.­Dru­ži­le­ su­se­me­sne­za­jed­ni­ce,­ KUD­ovi,­ fud­ba­le­ri,­ a­ iz­te­dru­žbe­ro­di­le­su­se­i­ve­ze­me­đu­lov­ci­ma.­Ta­mo­smo­obič­no­lo­vi­li­sr­ne­ću­ di­vljač­ ko­je­ je­ u­ Ka­le­si­ji­ bi­lo­vi­še­ne­go­kod­nas­ fa­za­na.­Od­lič­no­smo­se­dru­ži­li,­ča­šća­va­li,­pa­nam­je­lov­bio­ sa­mo­do­dat­na­po­tvr­da­pri­ja­telj­stva,­na­sta­vlja­pri­ču­Mal­ba­šić­i­do­da­je:­­­Bi­la­je­to­baš­pra­va­dru­žba­u­ko­joj­ni­je­bi­lo­po­vla­šće­nih.­Svi­su­bi­li­ rav­no­prav­ni.­ Ta­ko­ sam­ jed­nom­pri­li­kom­na­Ma­je­vi­ci­ lo­vio­ sa­ ta­da­šnjim­mi­ni­strom­unu­tra­šnjih­po­slo­va­Ju­go­sla­vi­je­Fra­njom­Her­lje­vi­ćem­i­Cvi­je­ti­nom­Mi­ja­to­vi­ćem­pred­sed­ni­kom­Pred­sed­ni­štva­SFRJ­sa­ko­ji­ma­sam­pe­ša­čio­ra­me­uz­ra­me.­Se­ćam­se­da­smo­ ima­li­ i­ za­jed­nič­ki­ lovč­ki­do­ru­čak,­što­je­da­nas­ret­kost.­Ra­ši­ri­li­smo­pro­stir­ku,­iz­va­di­li­iz­ran­če­va­sve­što­smo­ima­li­ i­to­po­de­li­li.­Bi­lo­

nam­je­to­ma­lo­čud­no,­jer­smo­oče­ki­va­li­ da­ će­ se­ funk­ci­o­ne­ri­dr­ža­ti­ po­ stra­ni,­ ali­ je­ Her­lje­vić­re­či­ma­da­će­“bi­ti­ta­mo­gde­ga­ sta­vi­mo”­ oda­gnao­ sve­ na­še­slut­nje­i­ne­do­u­mi­ce.Do­ži­veo­ je­ Vi­ta­ da­ bu­de­ i­

bra­ni­lac­ na­ „lo­vač­kom­ su­đe­nju”­ ta­da­ po­čet­ni­ku­ Vo ji sla vu Gra­bi­ću.­Na­ža­lost­ili­na­sre­ću,­ma­ko­li­ko­se­tru­dio,­po­pu­lar­nog­“Be­log”­ ni­je­ us­peo­ da­ sa­ču­va,­pa­su­ga,­ka­ko­to­lo­vač­ki­obi­čaj­na­la­že,­ po­red­ lek­ci­je­ o­ po­tre­bi­

ču­va­nja­ di­vlja­či­ i­ pri­ro­de,­ če­ka­le­ i­do­bre­ba­ti­ne­–­tek­to­li­ko­da­za­pam­ti­ka­da­je­pr­vi­put­ustre­lio­di­vljač.­­­Ma­ ima­tu­sva­šta­da­se­pri­ča!­

Išli­smo­jed­nom­u­lov­i­moj­pri­ja­telj­i­ kom­ši­ja­Ži­ka­ uhva­ti­ ze­či­ju­ ko­žu,­na­pu­ni­ je­sla­mom­ i­po­sta­vi­u­atar,­u­ora­nje,­ ta­man­na­me­sto­ko­je­mi­ne­mo­že­mo­da­pre­sko­či­mo.­I­šta­da­ka­žem,­ na­i­šli­ smo­ na­ ze­ca,­ je­dan­ko­le­ga­ je­po­vi­kao­ iz­sveg­gla­sa­da­ga­je­vi­deo,­a­ka­da­je­opa­lio­sla­ma­se­raz­le­te­la­na­sve­stra­ne.­Pr­vo­nam­ni­je­bi­lo­ja­sno­o­če­mu­se­ra­di,­a­ka­da­smo­shva­ti­li­to­li­ko­smo­se­gla­sno­sme­ja­li­da­smo,­si­gu­ran­sam­u­ to,­ras­te­ra­li­i­one­pra­ve­ko­jih­je­oko­nas­bi­lo,­pri­ča­kroz­sme­šak­Vi­ta.­Bi­lo­je­slu­ča­je­va,­ili­bo­lje­re­če­no­

pri­ča,­da­su­se­me­đu­man­đe­lo­škim­lov­ci­ma­mo­gli­na­ći­ i­oni­ko­ji­u­po­tra­gu­za­di­vlja­či­idu­bez­pa­tro­na,­a­ne­ne­do­sta­ju­im­ni­oni­ko­ji­se­iz­lo­va­vra­te­ne­ sa­mo­bez­di­vlja­či,­ ne­go­ i­bez­pa­sa.­­­Ima­nas­i­ve­se­lih,­a­ima­i­onih­

ko­ji­vo­le­da­ustre­le­vi­še­od­sve­ga.­Me­ni­lič­no­sam­ulov­ni­je­ni­ka­da­bio­pre­te­ra­no­bi­tan.­Vo­leo­sam­i­da­nas­

vo­lim­dru­že­nja,­ lo­vač­ke­pri­če,­ šet­nju­ko­ja­mi­u­ovim­go­di­na­ma­i­pri­ja,­a­sve­dru­go...­ako­bu­de,­bu­de,­ka­že­Vi­ta­i­na­sta­vlja:­­­Mi­smo­ko­rekt­no­dru­štvo.­ Po­štu­je­mo­ pra­vi­la,­ pro­pi­se­i­pre­po­ru­ke,­a­ sve­što­ustre­li­mo­mi­re­dov­no­pri­ja­vlju­je­mo.­Ne­dav­no­smo­oba­vi­li­pre­bro­ja­va­nje­ze­če­va­i­na­ot­pri­li­ke­ ki­lo­me­tru­ kva­drat­nom­bi­lo­ ih­je­ 29,­ što­ni­je­ lo­še.­ Ima­mo­ i­ do­sta­fa­za­na,­sta­ra­mo­se­o­nji­ma,­a­ak­tiv­ni­smo­i­zi­mi­ka­da­ni­ko­ga­ne­ma.­Ta­da­iz­no­si­mo­hra­nu,­pre­gle­da­mo­ te­ren­ i­po­ma­že­mo­di­vlja­či­ako­za­tre­ba.Pre­ ne­ko­li­ko­ go­di­na,­ sta­ri­man­

đe­lo­ški­lo­vac­bio­je­i­kum­svom­dru­štvu­na­lo­vač­koj­sla­vi­Sve­tom­Jev­sta­ti­ju.­Za­nje­ga,­ ka­ko­ sam­ is­ti­če,­bi­la­je­to­ve­li­ka­čast­i­mo­žda­naj­bo­lji­do­kaz­da­sta­ri­ lov­ci­ ima­ju­svo­je­me­sto­u­Dru­štvu­“Bo­ško­To­pa­lov”.

­­ Do­kle­ god­ bu­dem­ mo­gao­ da­ko­ra­čam,­ ja­ ću­ bi­ti­ lo­vac,­ a­ svom­Lo­vač­kom­ dru­štvu­ po­ma­ga­ću­ ko­li­ko­god­je­to­u­mo­joj­mo­ći.­Da­li­će­to­ bi­ti­ di­rekt­no­ u­ lo­vu­ ili­ kroz­ pri­pre­ma­nje­pa­ri­ka­ša,­ure­đe­nje­na­šeg­Do­ma­ i­ slič­no,­ vi­de­će­mo.­ Ono­ što­si­gur­no­znam­to­ je­da­ću­ i­ ja,­kao­i­Her­lje­vić­i­Mi­ja­to­vić­bi­ti­ta­mo­gde­me­mo­ji­mla­đi­pri­aj­te­lji­ ras­po­re­de.­Vre­me­ ko­je­ do­la­zi­ pri­pa­da­mla­đim­lov­ci­ma,­ bo­lje­ opre­mlje­nim­ ne­go­što­smo­mi­sta­ri­ji­ika­da­bi­li­i­je­di­no­što­ bih­ že­leo­ da­ im­ po­ru­čim­ je­ste­da­se­dr­že­za­jed­no,­da­po­štu­ju­di­vljač­i­vo­le­pri­ro­du,­jer­dru­žba,­lju­bav­i­po­što­va­nje­je­su­ono­naj­lep­še­što­lov­stvo­nu­di­čo­ve­ku,­za­klju­ču­je­raz­go­vor­Vi­ta­Mal­ba­šić.

S. L.

JA­RAK­•­81-GO­DI­ŠNJI­STE­VAN­KO­ŠU­TIĆ,­U­LO­VAČ­KOM­DRU­ŠTVU­OD­1960.­GO­DI­NE

Bio i ostao strog i pra ve dan-­Iako­sam­sa­da­po­ča­sni­član,­ho­ću­da­pla­ćam­čla­na­ri­nu,­jer­sma­tram­da­i­na­taj­na­čin­mo­gu,­i­mo­ram,­svom­dru­štvu­da­po­mog­nem,­ma­kar­da­ima­ju­za­od­re­đe­ne­tro­ško­ve­–­pri­ča­ve­te­ran­lov­stva

Lo­vac­Ste­van­Ko­šu­tić

Lo­vač­ki­dom­u­Jar­ku

Lov­–­deo­po­ro­dič­ne­tra­di­ci­jeBi­lo­je­pri­ča­da­su­se­me­đu­man­đe­lo­škim­lov­ci­ma­mo­gli­na­ći­i­oni­ko­ji­u­po­tra­gu­za­di­vlja­či­idu­bez­pa­tro­na,­a­ne­ne­do­sta­ju­im­ni­oni­ko­ji­se­iz­lo­va­vra­te­ne­sa­mo­bez­di­vlja­či,­ne­go­i­bez­pa­sa

Vi­to­mir­Mal­ba­šić:­Dok­ko­ra­čam,­bi­ću­lo­vac!

MAN­ĐE­LOS­•­VI­TO­MIR­MAL­BA­ŠIĆ,­LO­VAC­STA­ROG­KO­VA

Vi­ta­kao­kum­na­lo­vač­koj­sla­vi

1329. april 2016.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA­VOJ­VO­DI­NE

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ja bu ka se na te re nu RC Ru­ma na la zi u fe no fa zi plo do vi do sti gli di men zi je do 10 mm,

opa da nje plo do va po sle cve ta nja (71 BBCH).Pre­gle­dom­pre­zi­me­log­li­šća­pret­

hod­ne­ne­de­lje­utvr­đe­na­je­do­zre­lost­pse u do te ci ja na ni vou od 92% do 97%,­ dok­ je­ nji­ho­va­ is­pra­žnje­nost­bi la na ni vou od 47% do 51%.

Pa da vi ne u pro te klih ne ko li ko da­na su do ve le do in ten ziv nog oslo ba­đa­nja­asko­spo­ra­i­ostva­re­nja­uslo­va­za ja ku in fek ci ju­ pro­u­zro­ko­va­čem­ča­đa­ve­pe­ga­vo­sti­li­sta­i­kra­sta­vo­sti­plo do va ja bu ke (Ven tu ria ina e qu­a lis). Uko­li­ko­ ni­je­ ura­đen­ tret­man­pre ovih pa da vi na ili je od pret hod­nog pro šlo 5 da na, a s ob zi rom da se do kra ja ne de lje na ja vlju ju ne­sta bil ne vre men ske pri li ke sa pa­da­vi­na­ma,­pre­po­ru­ču­je­ se­ tret­man­kom bi na ci jom pre ven tiv nih i ku ra­tiv nih fun gi ci da.

Pre ven tiv ni:­ (a.m. di ti a non) De lan 700­WG

(0,07%) ili Fi e sta (0,075­0,1%) ili­ (a.m. kap tan) Mer pan 50­WP ili

Cap tan 50­WP (0,3%)Ku ra tiv ni:­ (a.m.di fe no ko na zol) Sco re 250

EC, He mo ko na zol 250 EC, Di fe rent 250 EC, Sco o ter 250 EC ili Se kven­ca u kon cen tra ci ji od 0,03%

Na te re nu RC Srem ska Mi tro vi ca, ja bu ka se na la zi u fe no fa zi 71­ plo­do vi do sti gli di men zi je do 10 mm, opa da nje plo do va po sle cve ta nja.

Na svim lo ka li te ti ma ga je nja ja­bu ke i kru ške RC Srem ska Mi tro vi­ca, ostva re ni su uslo vi za ja ku in­fek­ci­ju­fi­to­pa­to­ge­nim­glji­va­ma­Ven­tu­ria­ine­qu­a­lis­i­Ven­tu­ria­pi­ri­na.

Ja bu ka se na la zi u ve o ma ose­tlji voj fe no fa zi za in fek ci ju i li sta i na­ro­či­to­ plo­da,­ do­zre­lost­ pe­ri­te­ci­ja­je na ni vou pre ko 90 %. Pre po ru ka pro­iz­vo­đa­či­ma­je­da­ura­de­tret­man­kom bi na ci jom pre ven tiv nih pre pa­ra ta(ob zi rom na na ja vu ki šnog pe­ri o da na red nih da na) i ku ra tiv nih pre pa ra ta.

a.m.di ti a non pre pa ra ti: De lan 700 WG ili Fi e sta u konc.0,1% (ima i ku ra tiv ni efe kat)

a.m.cap tan pre pa ra ti :Mer pan 50­WP, Cap tan 50­WP u konc.0,3%

ku ra tiv ni tret man :a.m.di fe no ko na zol pre pa ra ti:

Sco re 250 EC, Se kven ca, He mo ko­na zol 250 EC, Si gu ra u konc.0,04%

Za su zbi ja nje pe pel ni ce po treb no

je do da ti pre pa ra te na ba zi ele men­tar nog sum po ra, u konc 0,035­0,04%.

Za šti ta bre skve

Na­lo­ka­li­te­tu­Če­re­vić­za­sa­di­bre­skve na la ze se u fa zi dru go opa da­nje plo do va (BBCH 73).

U pro te klim vi zu en lim pre gle di­ma re gi stro va no je pri su stvo ja ja I ge ne ra ci je bre skvi nog smo tav ca (Cydia mo le sta). U to ku je pi lje nje lar vi. Lar ve se ubu šu ju u mla de la­sta re pri vr hu, bu še hod ni ke kroz sre di nu, a na ula zni otvor iz ba cu ju cr­vo­to­či­nu.­Na­kon­na­pa­da­do­la­zi­do­su­še­nja­ la­sta­ra.­Ka­ko­bi­ se­spre­či­lo ubu ši va nje lar vi u la sta re, na kon sta­bi­li­za­ci­je­vre­me­na,­­pre­po­ru­ču­je­se he mij ski tret man sa in sek ti ci dom na ba zi ak tiv ne ma te ri je hlor pi ri fos (Pyri nex 25 SC) 0,025%.

Za­šti­ta­ozi­mog­ječ­ma

Na te re nu RC Ru ma use vi ozi­mog­ječ­ma­se­na­la­ze­u­fa­zi­od­po­čet­ka­kla­sa­nja­do­po­čet­ka­cve­ta­nja­(51­61 BBCH).

S ob zi rom na na ja vlje ne zna­čaj­ni­je­ pa­da­vi­ne­ u­ na­red­nim­ da­ni­ma,­za­­use­ve­ječ­ma­ko­ji­su­ušli­u­ose tlji vu fa zu cve ta nja po sto ji opa­snost od in fek ci je glji vom pro u zro­ko­va­čem­fu­za­ri­o­ze­kla­sa­(Fu­sa­ri­um­gra­mi­ne­a­rum),­što­uti­če­na­pri­nos­i­kva li tet zr na (štu ra zr na). Osim to­

ga, ova glji va ima spo sob nost sin te­ze mi ko tok si na štet nih po zdra vlje lju­di­i­ži­vo­ti­nja.

U use vi ma ko ji su ušli u fa zu cve­ta nja (naj ma nje 5% kla so va iz ba ci­lo­pra­šni­ke)­pro­iz­vo­đa­či­ma­se­pre­po­ru­ču­je­ pre­ven­tiv­ni­ tret­man­ pred­ki šu ne kim od re gi stro va nih fun gi­ci da:

­ Pro sa ro 250­EC (te bu ko na zol + pro pi ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Za mir 400 EW (pro hlo raz+te­bu ko na zol) 0,75­1 l/ha

­ Bum per P (pro hlo raz + pro pi­ko na zol) 0,75 – 1 l/ha

­ Cel lo (te bu ko na zol + pro ti o ko­na zol + spi rok sa min) 1,25 l/ha

­ Ka ri ka (hlo ro ta lo nil + pro pi ko­na zol) 2 l/ha

­ Osi ris (epok si ko na zol + met ko­na zol) 1,5 – 2,5 l/ha

­ An tre plus (te bu ko na zol+ti o fa­nat­me til) 1,5 l/ha

Za šti ta vi no ve lo ze

Vi­zu­el­nim­ pre­gle­di­ma­ je­ utvr­đe­no­ da­ se­ vi­no­va­ lo­za/sor­ta­ Li­za­na la zi u fe no fa zi raz vo ja li sto va od BBCH 16–6 li sta raz vi je na, cvast je ja sno vi dlji va­BBCH 53.Pred­vi­đa­ju­ se­ obil­ni­je­ pa­da­vi­ne,­

spo­re­–­ko­ni­di­je­pro­u­zro­ko­va­ča­cr­ne pe ga vo sti (Pho mop sis vi ti co la) se raz no se ki šnim ka pi ma, ri zik od in fek ci je pe pel ni ce vi no ve lo ze (Un­ci nu la ne ca tor) ko ja je pri sut na u vi no gra di ma ra ste .Pre­po­ru­ču­je­ se­ po­no­vlje­na­ pre­

ven tiv na za šti ta pro tiv oba pa to ge na me ša vi nom pre pa ra ta na ba zi sum­po ra Ku mu lus DF/Kos san WG/Mic rot­hiol Spe cial Di per se/We be san WG/Wet sul 0,3­0,5 % i ma ko ze ba Man­ko gal 80/Be ve san 45 M 0,2­0,25%.Na­pod­ruč­ju­RC­Ne­go­tin,­KO­Ne­

go tin , u za sa di ma vi no ve lo ze, pri­li kom vi zu el nog pre gle da utvr dje no je da se, u za vi sno sti od vre me na zre nja, vin ske sor te na la ze u fe­no­fa­zi­ po­ BBCH­ ska­li­ 14­16­ (če­ti­ri­li sta raz vi je no – šest li sto va raz vi­je no). Ob zi rom da se, po na ja va ma me te o ro lo ga, u na red nom pe ri o du oče­ku­ju­ pa­da­vi­ne,­ po­treb­no­ je­ za­šti­ti­ti­vi­no­vu­lo­zu­od­pro­u­zro­ko­va­ča­pe pel ni ce (Un ci nu la ne ca tor) i cr­ne pe ga vo sti (Pho mop sis vi ti co la) kom bi na ci jom pre pa ra ta:

­ Ku mu lus (a.m. sum por) 0,3­0,5% i

­ Man ko gal 80 (a.m. man ko zeb) 0,25%

Pri li kom pre gle da za sa da pri me­će­no­je­ i­pri­su­stvo­ lo­zi­ne­ li­sne­gri­nje (Eryophyes vi tis) na 10 % bi­lja­ka­či­ji­su­simp­to­mi­vi­dlji­vi­na­15­% li sto va.Ra­di­su­zbi­ja­nja­ove­šte­to­či­ne­na­

ve de nim pre pa ra ti ma tre ba do da ti i ne­ki­od­sle­de­ćih­aka­ri­ci­da:

Eli sa(a.m. bu pro fe zin) 0,06% iliEn vi dor (a.m.spi ro di klo fen) 0,6

l/ha

Za šti ta ma li ne

Na­ ši­rem­ pod­ruč­ju­ Zla­ti­bor­skog­okru ga za sa di ma li ne se na la ze u fa zi pot pu no raz vi je nih cvet nih pu­polj ka (fa za 57 do 59 po BBCH ska­li).­Po­rast­rod­nih­gran­či­ca­je­uglav­no­za­do­vo­lja­va­ju­ći­osim­na­pu­polj­ci ma na ko ji ma je vi so ka broj nost pre zi me lih ima ga ma li ni ne gri nje (Phylo cop tes gra ci lis).

Za sa di ma li ne se na la ze u fa zi ko ja je ne po sred no pred otva ta ra­nje pr vih cve to va, ko ja je i naj va­žni­ja­ sa­ aspek­ta­ za­šti­te.­ Ova­ fa­za­raz vo ja ma li ne je ra ni ja za 20 i vi­še da na u od no su na pro šlu go di­nu.­Vre­men­ske­pri­li­ke­ni­su­po­volj­ne­za pri mar ne in fek ci je glji vom Dydi­mel la ap pla na ta, pa se tre nut no ne pre­po­ru­ču­ju­me­re­za­šti­te­pro­tiv­ove­bo le sti.

Ma li ni na gri nja je u fa zi in ten ziv­nog po la ga nja ja ja i pi lje nja pr vih lar vi. Za nje no su zbi ja nje u ovoj fa­zi­se­pre­po­ru­ču­je­pri­me­na­aka­ri­ci­da­sa­pro­du­že­nim­de­lo­va­njem,­kao­što­su: En vi dor (spi ro di klo fen) 0,4 l/ha, Nis so run (hek si ti a zoks) 0,05 %, Or­tus (fen pi rok si mat) 0,1% ili San mi­te (pi ri ba den) 0,05%.

Pre­gle­dom­za­sa­da­ni­je­utvr­đe­na­po ja va li snih va ši ju. Na sto pre gle­da­nih­rod­nih­gran­či­ca­(na­10­me­sta­po­ 10­ gran­či­ca)­ usta­no­vlje­na­ su­ 3­ima ga ma li ni nog cve to je da.

Ob zi rom da se za sa di ma li ne na­la­ze­ ne­po­sred­no­ pred­ po­če­tak­cve­ta­nja­ pre­po­ru­ču­je­ se­ za­šti­ta in sek ti ci di ma, jer u na red nom pe ri o du to kom cve ta nja ni je do­zvo lje na pri me na in sek ti ci da, ni ti aka ri ci da.Za­ ovu­ na­me­nu­ se­ pre­po­ru­ču­

je pri me na in sek ti ci da i to: Ka ra te Zeon ili Ko zak (a.m. lamb da ci ha lo­trin)­u­kon­cen­tra­ci­ji­0,03%.­ ili­Afi­neks ili To nus (a.m. ace ta mi prid) 0,025%.­ Pri­me­nom­ pre­po­ru­če­nih­in sek ti ci da u ovom pe ri o du, re ša­va se i su zbi ja nje osta lih štet nih in se ka ta, kao što je ma li ni na mu va (Res se li el la the o bal di).

Po treb no je spro ve sti sve me re za­šti­te­ pče­la­ i­ dru­gih­ opra­ši­va­ča,­ko je pod ra zu me va ju bla go vre me nu pri me nu in sek ti ci da i aka ri ci da, kao i ko sid bu i ukla nja nje ko ro va ko­ji­cve­ta­ju­u­za­sa­du­(ma­sla­čak­i­sl.)­Po što va nje ovih nor mi je oba ve za pro­iz­vo­đa­ča­ma­li­ne­zbog­za­šti­te­in­se­ka­ta­opra­ši­va­ča­i­po­sti­za­nja­kva­li tet nog ro da ma li ne.

Lo ka li tet Pe riod Pa da vi ne Du­ži­na­vla­že­nja­li sta

Sred nja dnev na tem pe ra tu ra

Uslo vi za in fek ci ju

Irig/Ku doš

24.04. (06h) do 26.04.

(10h)21,8 mm/m² 52,58 h 5,92°C ja ka in fek ci ja

No vi Slan ka­men­(Sur­duč­ki­

put)

24.04. (00h) do 26.04. (8h) 17 mm/m² 54,33 h 6,68°C ja ka in fek ci ja

No vi Slan ka­men­(Vo­lar­sko­

po lje)

24.04. (06h) do 26.04. (9h) 13,2 mm/m² 51,50 h 6,61°C ja ka in fek ci ja

Sta­nje­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Pot pu no raz vi je ni cvet ni pu polj ci ma li ne

Bre skva ­ Kal de zi BBCH 73

Po­če­tak­cve­ta­nja­ječ­ma

Ra ste ri zik od in fek ci je pe pel ni ce vi no ve lo ze

Li sne gri nje vi no ve lo ze

14 29. april 2016.

NA U KA U PRAK SI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Žit ni ba u ljar (Za brus te ne bri o­i des, Ca ra bi dae, Co le op te ra) je po re ži mu is hra ne oli go fag­

na šte to či na. Šte te pri či nja va u sta­di ju mu ima ga, ko ji ošte ću je bilj ke u pe ri o du mleč ne zre lo sti do že tve, od se ca kla sje ili se pe nje iz njih i ošte ću je zr no a lar va ko ja je glav­na šte to či na ošte ću je usev pše ni ce i ječ ma od ok to bra do kra ja apri la. Lar va žit nog ba u lja ra se hra ni no­ću li šćem mla dog ži ta ko je is ki da na ka rak te ri sti čan na čin, po je de me­ke de lo ve a ži li ce osta nu sklup ča ne (2).

Ova ka ra bi da pred sta vlja eko­nom ski zna čaj nu šte to či nu ozi mih str nih ži ta. Re dov no se ja vlja u go­di na ma ka da u to ku je se ni ima mo vi so ke tem pe ra tu re i sla bi je pa da­vi ne. Po ja vlju je se na par ce la ma gde je pre du sev pše ni ca i u de lo­vi ma par ce la gde se no vo po se ja na pše ni ca gra ni či sa par ce lom ko ja je to kom iste go di ne po se ja na pše­ni com. Ova vr sta in sek ta ošte ću je tek iz ni kle bilj ke pše ni ce i ječ ma. U za vi sno sti od vre men skih uslo va i broj no sti lar vi šte te mo gu bi ti ve li­ke, a bi lo je i go di na ka da su use vi mo ra li bi ti pre se ja va ni.

Žit ni ba u ljar je da le ko zna čaj ni ji pro blem na pod ruč ju Voj vo di ne, a u ne znat nom obi mu ja vlja se i u cen­tral nom

de lu Re pu bli ke Sr bi je (6). Me đu­tim, nje go va ukup na broj nost znat­no je ni ža, ne go pre če ti ri – pet de­ce ni ja.

Iz gled, bi o lo gi ja i eko lo gi ja žit nog ba u lja ra

Od ra sle je din ke žit nog ba u lja ra su sjaj no cr ne bo je sa leđ ne stra ne i tam no sme đe sa tr bu šne, ve li či­ne oko 15 mm (2). Lar va je ble do žuć ka sta sa iz du že nim, spljo šte­nim te lom i tam nim pe ga ma na le đi ma. Ona pro la zi kroz tri lar ve­na stup nja a tre ći lar ve ni sta di jum mo že da do stig ne du ži nu i do 30 mm.

Žit ni ba u ljar ima jed nu ge ne ra­ci ju go di šnje i pre zi mlja va u sta di­ju mu lar ve. Obič no po čet kom ma ja one za vr ša va ju svo je raz vi će. Od­ra sli in sek ti po ja vlju ju se u vre me mleč no ­ vo šta ne zre lo sti str nih ži­ta. Po sle in ten ziv nog le ta i is hra ne po vla če se u ze mlju na du bi nu do 15 – 20 cm gde, 1 – 2 me se ca,

pro vo de let nji pe riod mi ro va nja (2). Obič no u pr voj po lo vi ni av gu­sta ima go na pu šta let nju di ja pa u­zu, hra ni se, ko pu li ra i po či nje sa po la ga njem ja ja. Jed na žen ka po­lo ži oko 80 – 100 ja ja, kra jem av­gu sta i to kom sep tem bra. Na kon dve ne de lje, pi le se lar ve, hra ne se to kom je se ni i pre zi mlja va ju u pr­vom ili dru gom uz ra stu raz vi ća.

Ma sov no raz mno ža va nje ove šte to či ne na sta je kao po sle di ca na ru ša va nja kom plek sa agro teh­nič kih me ra pri uz ga ja nju str nih ži ta (se tva ozi mih ži ta na str ni ne, ka sna že tva ži ta uz ve li ko osi pa nje zr na, ka sno od no še nje ba la sla­me sa po lja, iz o sta ja nje ili ka sno lju šte nja str ni ke, za ka šnja va nje sa let njim ora njem, ma sov no pri­su stvo ko ro va i sa mo ni klih ži ta to­kom dru ge po lo vi ne le ta).

Štet nost žit nog ba u lja ra

Šte te u je sen i ra no pro le će pra ve lar ve, dok ima go (od ra sli in­sekt) pra vi šte te u vre me mleč no – vo šta ne zre lo sti pše ni ce. Krat ko vre me se ima ga hra ne zr ni ma ži ta ne na no se ći zna čaj ni ja ošte će nja a po tom se po vla či u ze mlju. Je dan ima go ošte ti ukup no do 50 – 60 zr na. Kra jem av gu sta po čet kom sep tem bra pi le se lar ve ko je se hra ne to kom je se ni. Lar ve po red stru ko va ži ta bu še ver ti kal ni hod­nik du bi ne do 40 cm u ko me pro­

vo de ve ći deo vre me na. One naj­če šće to kom no ći iz la ze na po vr ši­nu, te uvla če i uni šta va ju oskud nu li snu ma su i od ošte će nog li šća osta je sa mo zgu žva na ner va tu ra. In ten ziv na is hra na de ša va se na tem pe ra tu ra ma iz nad 10°C.

Simp to mi se la ko uoča va ju u vi du „ne sta ja nja“ mla dih bi lja ka od no sno mo že se uoči ti na par ce li pro re đi va nje

use va.Mla de bilj ke su sa uni šte nom li­

snom ma som ko ja se uoča va kao iz gri že ni osta ci me kog de la tki va. Ži li ce su sklup ča ne i ta kve bilj ke uglav nom ne mo gu da se opo ra ve ili da ju kr žlja ve iz dan ke sa sla bim ili ni ka kvim pri no som.

Mo guć nost su zbi ja nja žit nog ba u lja ra

Fak to ri ko ji ogra ni ča va ju re pro­duk ci ju žit nog ba u lja ra su ni ska tem pe ra tu ra i su sa to kom po la ga­nja ja ja.

Osnov na me ra su zbi ja nja je pri­dr ža va nje plo do re da, od no sno iz­be ga va nje po no vlje ne se tve, bla­go vre me na že tva sa sa što ma njim ras tu rom zr na, iz no še nje sla me od mah sa par ce le, ra no lju šte nje str ni šta ili ta nji ra nje, uni šta va nje sa mo ni klih bi lja ka i iz be ga va nje ra ne se tve.

Ako se str ni ne ipak ga je u po­no vlje noj se tvi, pre ven tiv no su zbi­

ja nje ima ga oba vlja se kra jem av­gu sta i to kom pr ve po lo vi ne sep­tem bra, na kon što ima go na pu sti let nju di ja pa u zu. U tom tre nut ku pre gle da ju se sve po vr ši ne gde se pla ni ra po no vlje na se tva, utvr di se broj nost od ra slih in se ka ta i ta mo gde je neo p hod no, vr ši se su zbi ja­nje pre ne go što žen ka od lo ži ja ja (5) sa pra ško vi tim pre pa ra ti ma ili u tra ke ili po ce loj po vr ši ni u ko li či­ni pre ma pre po ru ci pro iz vo đa ča.

Utvr đi va nje broj no sti ima ga vr­ši se:

1. Ot kri va njem ima ga na sa mo­ni klim bilj ka ma (ako u ve čer njim sa ti ma ima pri sut nih je din ki ba­u lja ra to je znak da tre ba iz vr ši ti tret man).

2. Po sta vlja njem ba la sla me ko je ima ju funk ci ju lov nog mam ka (po sta vlja se 10 – 15 ba la po di ja­go na li bez ob zi ra na ve li či nu par­ce le sa 5 – 10 gra ma pra ško vi tog in sek ti ci da i ako ima u pro se ku 3 i vi še ima ga is pod sva ke ba le, tret­man je eko nom ski oprav dan).

3. Pra vlje njem lov nih ka na la po di ja go na li par ce le (pre gle dom ka­na la u dva da na i to uju tro, ako se nad je je dan ima go ba u lja ra na ra sto ja nju od de set me ta ra u pro­se ku, bi će neo p hod no spro ve sti me re su zbi ja nja).

Su zbi ja nje lar vi žit nog ba u lja ra pre pa ra ti ma za za šti tu bi lja se iz­vo di te ti ra njem u je sen ili u pro le­će ka da se uoče

pr va ošte će nja na par ce la ma. Od in sek ti ci da se mo gu upo tre bi­ti pre pa ra ti na ba zi sle de ćih ak tiv­nih ma te ri ja: fen tion (Le baycid EC – 50) u do zi od 1l/ha, hlor pi ri fos

(Pi ri nex 48 – EC), hlor pi ri fos + ci­per me trin (Nu rell – D, Kon zul i dr.) u do zi od 1l/ha, bi fen trin (Fo bos – EC, Tal star 10 – EC i dr.) u do zi od 0,5 l/ha.

Za klju čak

Žit ni ba u ljar (Za brus te ne bri o i­des) je ve o ma zna čaj na šte to či na str nih ži ta. Sva ke go di ne se iz vo de i he mij ske me re za šti te – pre ven­tiv no su zbi ja nje ima ga i su zbi ja­nje lar vi. Prog no za ste pe na po ja ve ba u lja ra vr ši se na osno vu utvr đi­va nja broj no sti uzi ma njem ze mlji­šnih uzo ra ka to kom

let njih me se ci.Od me ra za šti te naj ve ći zna čaj

ima pra vi lan plo do red, kao i pre­ven tiv no su zbi ja nje ima ga, pre ne go što žen ka od lo ži ja ja (kraj av gu sta – po če tak sep tem bra). He mij sko su zbi ja nje lar vi vr ši se to kom je se ni i pro le ća, pre ne go što pri či ne zna čaj ni je šte te a pri tem pe ra tu ra ma iz nad 10°C.

LI TE RA TU RA: (1) Sta men ko­vić,S. Na uč ni in sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad (1998): Pri pre mi ti se za za šti tu od žit­nog ba u lja ra, Bilj ni le kar, god. XXVI, broj: 4. No vi Sad; (2) Ko­lek tiv auto ra, Sa vez dru šta va za za šti tu bi lja Ju go sla vi je, Be o grad (1983): Za brus te ne bri o i des (žit­ni ba u ljar, cr ni ži ta rac, žit ni br­zec, cr ni ži ta rec), Pri ruč nik iz ve­štaj ne i prog no zne slu žbe za šti te po ljo pri vred nih kul tu ra, 1983., 177 – 180. Be o grad; (3) Sta­men ko vić,S., Se ku lić, R., Ke re ši, T. Na uč ni in sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, No vi Sad; Po ljo pri­vred ni fa kul tet, No vi Sad (1995): Žit ni ba u ljar – tra di ci o nal na šte­to či na str nih ži ta, Bilj ni le kar, god. XXI II, broj: 5. No vi Sad; (4) Fo to gra fi je pre u ze te sa saj­ta: http://zastitaratarskihbiljaka.blogspot.rs/2014/06/stetocine­psenicestrnih­zita.html; (5) Stamenković,S. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad (1996): Racionalna zaštita od žitnog bauljara, Biljni lekar, god. XXIV, broj: 4. Novi Sad; (6) Kereši, T., Sekulić, R., Stamenković,S., Pero Štrbac i sar. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; (2004): Važnije štetočine ratarskih biljaka u Vojvodini – pojava u 2003. i prognoza za 2004. godinu, Biljni lekar, god. XXXII, broj: 1. Novi Sad.

ŽIT NI BA U LJAR

Zna čaj na šte to či na ozi mih str nih ži taOva vr sta in sek ta ošte ću je tek iz ni kle bilj ke pše ni ce i ječ ma. U za vi sno sti od vre men skih uslo va i broj no sti lar vi šte te mo gu bi ti ve li ke, a bi lo je i go di na ka da su use vi mo ra li bi ti pre se ja va ni

Pi še: Ži van ka Špi rić, dipl. ing., PSS Ki kin da

Slika br 1. Imago na klasu

Slika br 2. Imago Zabrus tenebrioides

Slika br 3. Larva Zabrus tenebrioidesSlika br 4. Oštećenja na parceli u usevu strnog žita

Is tra ži va nja nam ka zu ju da je aj-ku la jed na od ret kih vr sta ko je ni ka da ne obo lje va ju od ma lig-

ni te ta. Is tra ži va nja ove ži vo tinj ske vr ste, po ka za la su da je nji ho va hr-ska vi ca spe ci fi č ne struk tu re i da je na čin pre hra nji va nja ove hr ska vi ce bit no dru ga či ji od na či na is hra ne dru gih tki va. Is tra ži va nja su ta ko đe po ka za la da sa dr ži iz ve snih pro te i-na u hr ska vi ca ma aj ku le ko je mo gu igra ti ulo gu spre ča va nja i pro ši re nja me ta sta za.

Pro na đe no je ukup no 18 no vih sup stan ci za ko je se ve ru je da ima-ju zna čaj nu ulo gu u imu no lo škom si ste mu aj ku la. Me đu nji ma je i sup stan ca skva ma lin, ko ja bi mo gla da bu de efi ka sno sre stvo u bor bi pro tiv ra ka.

Ri blje ulje se pre po ru ču je kao pre ven ti va pro tiv ra ka (rak plu ća ili de be log cre va). Odav no je po zna to

da ulje iz je tre ba ka la ra pod ma zu-je zgo bo ve a obo le li od re u mat skog ar tit sa po tvr đu ju da im je re dov na upo tre ba tog ulja sma nji lo upa lu i bo lo ve. Sve ove stu di je po ka zu ju uti caj ome ga-3 na od re đe ne bo le-sti. Zna či tre ba je sti što vi še ri be, žu to vo će (bo ga to be ta-ka ro ti nom) i ze le no li sna to po vr će (po zna to da de lu je an ti kan ce ro ge no), a što ma-nje cr ve nog me sa.

He mi ka li je ko je pro iz vo de sun-đe ri da bi ote ra li školj ke i osta le ne že lje ne ulje ze pri vu kli su pa žnju na uč ni ka ko ji tra ga ju za le kom pro-tiv ra ka. Jed na he mi ka li ja, na zva-na dis ko der mo lid po vr sti sun đe ra, ko ja je stva ra, blo ki ra pro ces ra sta će li ja. Ova he mi ka li ja uti če na za u-sta vlja nje kar ci no ma doj ke. Još ni je raz ja šnje no ka ko do la zi do te po ja-ve, ali po vr ši na kan ce ro ge nih će li-ja mo že da li či na po vr ši nu ne kih or ga ni za ma ko je sun đe ri sma tra ju ne pri ja te lji ma i na pa da ju ih.

Ako sva kog ju tra po pi je te ča šu ob-ra nog mle ka sma nji će te ri zik od ra ka – naj no vi je je ot kri će sa Kan cer In sti-tu ta u Ba fa lu, dr ža va Nju jork. Ob ra no mle ko je di rekt no po ve za no sa sma-nje njem pro cen ta pet vr sta kan ce ra: kan ce ra usta i ždre la, že lu ca, plu ća, cre va i de be log cre va.

Aspi rin mo že da se is ko ri sti u bor bi pro tiv kar ci no ma cre va jer na-vo di će li je ra ka da se sa me uni šte.

Le ka ri već zna ju da re dov no uzi-ma nje aspi ri na sma nju je ri zik od kar ci no ma za 50. od sto.

Is tra ži va či ame rič ke Kom pa ni je za is pi ti va nje kar ci no ma pri Uni ver-zi te tu u Bri sto lu, od lu či li su da is pi-ta ju dej stvo aspi ri na na će li je kar ci-no ma da bi tač no utvr di li šta se de-ša va. Uz ga ja li su će li je kar ci no ma ko lo na na spe ci jal noj vr sti pla sti ke i na njih sta vi li na tri jum sa li ci ta, glav-ni sa sto jak aspi ri na. Ot kri li su da je to iza zva lo sa mo u bi stvo će li ja kar-ci no ma.

Apop to za ili sa mo u bi stvo će li ja je jed no od zna čaj nih funk ci ja će-

li ja i le ka ri da nas ve ru ju da zbog ne u spe ha će li ja kar ci no ma da se sa me uni šte do vo di do nji ho vog ne kon tro li sa nog ra sta. Utvr đe no je isto vre me no da je sa li ci lat us po rio

op šti rast tu mo ra. Ovo je zna ča jan na pre dak u ak ti vi ra nju le ka pro-tiv ra ka u de be lom cr vu, sma tra ju struč nja ci.

(Na sta vi će se)

29. april 2016. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. maja

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sta ri re cep ti

Sred nja mi ni mal na tem pe ra-tu ra va zdu ha u ma ju ima-će vred no sti u gra ni ca ma

vi še go di šnjeg pro se ka, pri če mu će nje na vred nost u pro se ku bi-ti vi ša za oko 0.3ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred-nost maj ske sred nje mi ni mal ne tem pe ra tu re va zdu ha od 13.3ºS. Sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha u ma ju bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred-

no sti ma u pro se ku vi šim za oko 0.4ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu-ra va zdu ha to kom ma ja bi će oko 24.4ºS. Sred nja ko li či na pa da vi-na to kom ma ja bi će u gra ni ca ma vi še go di šnjeg pro se ka sa vred-no sti ma u pro se ku ni žim za oko 6 mm u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja maj ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 44 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA ZA NA RED NI ME SEC

Maj ske ki še Za pri pre ma nje pre bran ca tra-

di ci o nal no se ko ri sti krup ni be li pa sulj, mo že dru ga sor ta,

ko ja vam je pri ru ci. U do bar pre-bra nac mo ra se do da ti pu no cr nog lu ka i mo ra da “pli va u ulju”. Je lo je uku sno i za sit no bez me sa, ali ne će ško di ti ako mu se dod sla ni na, ko-ba si ce i li su vo me so.

Po treb no je: 500gr krup nog be-log pa su lja, 1,5kg cr nog lu ka (mo že i ma lo pra zi lu ka), 500ml ulja, ka ši-ka ale ve pa pri ka, so, bi ber

Pri pre ma: Pa sulj otre bi ti, pa osta vi ti pre ko no ći po to plje nog u vo-

di. Uju tro vo du oce di ti i pro su ti, pa na li ti no vom vo dom. Do da ti pr sto-hvat so de bi kar bo ne, 3 gla vi ce sit no sec ka nog cr nog lu ka i ku va ti, ot pri-li ke je dan sat. Pa sulj je ku van ka da

vo da po be li. Tre ba lo bi zr na da osta-nu ce la. Pa sulj se po so li na kra ju.

Za to vre me ise ći ki lo gram ipo lu ka na re bar ca, mo že se sta vi ti i po la cr nog lu ka, po la pra zi lu ka, pa du go pr ži ti na ulju, na ume re noj tem pe ra tu ri, dok po sta ne sta klast. Na kra ju za či ni ti ale vom pa pri kom, so lju i bi be rom, ko vo li do da će i lju-tu pa pri ku.

U na u lje nu va tro stal nu po su du ili đu več re đa ti red pa su lja, red lu-ka, od o zgo re tre ba da bu de pa sulj. Sve pre li ti sa do sta ulja (jer pa sulj će upi ti ulje), pa sta vi ti u rer nu da se za pe če. Pre bra nac je pod jed na ko uku san i to pao i hla dan.

Pa sulj pre bra nac

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

Hr ska vi ca aj ku le i rakPro na đe no je ukup no 18 no vih sup stan ci za ko je se ve ru je da ima ju zna čaj nu ulo gu u imu no lo škom si ste mu aj-ku la. Me đu nji ma je i sup stan ca skva ma lin, ko ja bi mo gla da bu de efi ka sno sre stvo u bor bi pro tiv ra ka

(Pre no si mo iz vo de iz knji ge “Le ko vi tim bi ljem pro tiv kar ci no ma“, autor Mom či lo Mo ci Sreć ko vić, Slo bo mir 2015.)

Ča ša mle ka sma nju je ri zik od ra ka

Aspi rin mo že da se is ko ri sti u bor bi pro tiv kar ci no ma cre va jer na vo di će li je ra ka da se sa me uni šte. Le ka ri već zna ju da re dov no uzi ma nje aspi ri na sma nju je ri zik od kar ci-no ma za 50. od sto

Za raz li ku od pret hod ne ne de-lje, ka da se ce lo kup no tr go va-

nje od vi ja lo sa mo u pr va dva da na u ne de lji, u pro te klom ne delj nom pe ri o du ce lo kup no tr go va nje se od-i gra lo u po sled nja dva rad na da na. Pr va po lo vi na ne de lje, pro te kla je u pra vom li ci ti ra nju pre sve ga oko ce-ne ku ku ru za, pa po tom i osta lih ro-ba. Ka da se pr vi ku po pro daj ni ugo-vor re a li zo vao, to je bio sig nal da se tr ži šte “otvo ri” , pa je ta ko re a li-zo van ukup ni pro met na ne delj nom ni vou od 1.075 to na, ili za 30,30%

vi še u od no su na pret hod nu ne de-lju, a što je efek tu i ra lo vred no snim pro me tom od 19.986.500 di na ra, što je rast od 25,72% u od no su na upo re đu ju ći po da tak iz pret hod ne ne de lje.

Ce na ku ku ru za je pro te kle ne de-lje do sti gla svoj ovo se zon ski mak-si mum. Ka da je ma lo ko oče ki vao, ce na ku ku ru za je po če la na glo da ra ste. Ključ ni, fun da men tal ni tr ži šni fak to ri sva ka ko ne mo gu zna čaj ni-je da se pro me ne u ta ko krat kom vre men skom pe ri o du, pa ovaj ve li ki

ce nov ni skok tre ba pre sve ga po-tra ži ti u po ve ća noj iz vo znoj tra žnji i to pre sve ga kod onih iz vo zni ka ko ji užur ba no po pu nja va ju bar že ka ko bi iz be gli van red ne tro ško ve zbog ne bla go vre me ne is po ru ke ro be. Ka-ko dru ga či je ob ja sni ti ce nov ni rast ove ro be od 5,28% u ro ku od sa-mo ne de lju da na. Re a li zo va na pro-seč na ce na tr go va nja iz no si 18,59 din/kg (16,90 bez PDV), a ce na od 17,00 din/kg ko ja je re a li zo va na na sa mom kra ju ne de lje, je ap so lut-ni ce nov ni pik ove ro be od po čet ka eko nom ske go di ne, od no sno od ok-to bra pro šle go di ne.

Na tr ži štu pše ni ce je mno go mir-ni je. Me đu tim, či nje ni ca da pre ko ber ze ni je za klju čen ni je dan ugo-vor u ne de lji za na ma, ne zna či da se na ovom tr ži štu ne de ša va ni šta. Na pro tiv, sve po nu de, ali i ko ti ra ni na lo zi ku po vi ne, ta ko đe uka zu ju na rast ce ne ove ro be i to u vr lo pri-

bli žnoj ko re la ci ji sa ra stom ce ne ku ku ru za. Sta ti stič ki po sma tra no, na la zi mo se u pe ri o du ka da je ce na ku ku ru za ve ća od ce ne pše ni ce, ali sve su in di ci je da će po sle pr vog za-klju če nog ku po pro daj nog ugo vo ra ce na pše ni ce u naj ma nju ru ku do-sti ći ce nu ku ku ru za.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 29. april 2016.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 18.4. do 22.4. 2016.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, MAJSKI FJU ČERS 2016.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 168,88 $/t 173,65 $/t 178,65 $/t 185,27 $/t 182,11 $/t

Ku ku ruz 148,97 $/t 149,99 $/t 151,33 $/t 155,35 $/t 151,33 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UPpo ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, maj 16 351,28 $/t 350,62 $/t 362,08 $/t 370,97 $/t 374,28 $/t

So ji na sač ma, maj 16 295,90 $/t 293,00 $/t 305,10 $/t 3118,90 $/t 325,20 $/t

•Rast ce ne ku ku ru za•Rast ce na na svet skim ber za ma

Kao i pret hod ne ne de lje na „Pro dukt noj ber zi“, tr go va lo se sa-mo na tr ži štu ku ku ru za. Is klju či vi raz lo ga po ve ća nog obi ma pro me-ta na ovom tr ži šnom seg men tu je zna čaj ni ji rast ce ne ku ku ru za.

Ce na žu tog zr na je sre di nom ne-de lje pr vo oti šla na 16,80, pa na 16,85, da bi do kra ja ne de lje do sti gla ni vo od 17,00 din/kg, bez PDV-a.

Ova kav iz ra žen rast ce ne ku-ku ru za za ne de lju da na, od 0,80

din/kg, u vre men skom in ter va lu pe tak pro šle – pe tak ove ne de-lje, di rekt no je pru zro ko vao da ak tu el na vred nost PRO DEX-a, od 204,47 in dek snih po e na, bu de za 2,66 in dek snih po e na vi ša ne go pro šlog pet ka. Ujed no da na šnja in dek sna vred nost ovog po ka za te-lja pred sta vlja re kord nu vred nost za 2016.go di nu, što je uslo vlje no re kord nom ak tu el nom ce nom ku-ku ru za pro šlo go di šnjeg ro da.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz, rod 2015. 1.075 18,48-18,70 1.075 18,48-18,70 +5,28%

Pše ni ca, rod 2015. 300 18,70-19,25 - - -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

142,76 EUR/t (fu tu res avg 16)

141,79 EUR/t (fu tu res maj 16)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

153,25 EUR/t (fu tu res maj 16)

163,00 EUR/t (fu tu res jun 16)

De ša va nja na ame rič kim ber za ma su se od ra zi la i na kre ta nje ce na na evrop skim

ber za ma, do du še u zna čaj no ma njem obi mu, jer su fun da men tal ni ele men ti ipak ima li zna-čaj ni ji uti caj. U Bu dim pe šti je pše ni ca sku-plja za 3,49%, a ku ku ruz za 0,90%. U Pa ri zu je pše ni ca jef ti ni ja u od no su na kraj pro šle ne de lje za 0,32%, dok je ku ku ruz sku plji za 4,32%.

Na tr ži štu ži ta ri ca je u pro te kloj ne de lji bi lo sve žih ve sti. Me đu tim, ce ne sa obe stra ne

Atlan ti ka su be le ži le na gli rast. Fu da men tal-ni fa kr to ri su osta li ne pro me nje ni za te ku ću se zo nu, kao i za na red nu, ali se tre nut no ni-su uzi ma li u ob zir kod tr go va ca. Fi nan sij ski fon do vi su bi li ti ko li su pre sve ga ku po va li

ve li ke ko li či ne i stva ra li pri ti sak na stra ni tra-žnje. Na sa mom kra ju ne de lje su psi ho lo ški i teh nič ki fak to ri, uz uzi ma nje pro fi ta, uti ca li na pad ce ne.

U od no su na kraj pro šle ne de lje ce na pše-ni ce u Či ka gu je ve ća za 7,83%, a ku ku ru za za 2,78%.

Kao i na tr ži štu ži ta ri ca, ro be iz so ja kom plek sa su ta ko đe za be le ži le rast.

Skok ce na je po sle di ca pa da do la ra i za-bri nu to sti oko po pla va u Ar gen ti ni i su še

u ne kim de lo vi ma Bra zi la, što bi mo glo da uma nji pro iz vod nju. So ja sa maj skom is po-ru kom je sku plja za 7,45%, a so ji na sač ma za čak 12,10%.

Ce nov ni skok kukuruza tre ba po tra ži ti u po ve ća noj iz vo znoj tra žnji i to pre sve ga kod onih iz vo zni ka ko ji užur ba no po pu nja-va ju bar že ka ko bi iz be gli van red ne tro ško ve zbog ne bla go vre me ne is po ru ke ro be

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 18.4.2016. - 25.4.2016.

POVrĆE 18.4.2016. - 25.4.2016.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Južno-bački okrug klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

29. april 2016.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1

Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 21.00 23.00 22.00 rast prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 21.00 19.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 20.00 23.00 21.00 rast dobra

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 25.00 27.00 26.00 bez promene slaba

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 60.00 75.00 65.00 bez promene prosečna

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 23.00 22.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 43.00 35.00 bez promene prosečna

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 7.00 10.00 8.00 bez promene dobra

2 Boranija (žuta) Uvoz(uvoz) kg 230.00 230.00 230.00 pad vrlo slaba

3 Brokola (sve sorte) Domaće kg 140.00 180.00 150.00 rast slaba

4 Celer (sve sorte) Domaće kg 65.00 90.00 70.00 rast dobra

5 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene prosečna

6 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 120.00 160.00 150.00 rast slaba

7 Kelj (sve sorte) Domaće kg 90.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

8 Krastavac (salatar) Domaće kg 120.00 130.00 120.00 rast prosečna

9 Krastavac (salatar) Uvoz(uvoz) kg 90.00 100.00 100.00 rast dobra

10 Krompir (beli) Domaće kg 35.00 45.00 40.00 bez promene dobra

11 Krompir (crveni) Domaće kg 35.00 40.00 40.00 bez promene dobra

12 Krompir (mladi ) Domaće kg 80.00 120.00 100.00 pad dobra

13 Kupus (mladi) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 pad dobra

14 Kupus (sve sorte) Domaće kg 20.00 25.00 25.00 - vrlo slaba

15 Lubenica (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 200.00 200.00 - vrlo slaba

16 Luk beli (mladi) Domaće veza 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

17 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 450.00 600.00 450.00 pad vrlo slaba

18 Luk crni (mladi) Domaće veza 10.00 16.00 12.00 pad dobra

19 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 50.00 55.00 55.00 rast dobra

20 Paprika (Babura) Uvoz(uvoz) kg 180.00 330.00 300.00 rast vrlo slaba

21 Paprika (ljuta) Uvoz(uvoz) kg 500.00 500.00 500.00 bez promene vrlo slaba

22 Paprika (ostala) Uvoz(uvoz) kg 300.00 300.00 300.00 pad vrlo slaba

23 Paprika (šilja) Uvoz(uvoz) kg 260.00 300.00 300.00 bez promene slaba

24 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 240.00 280.00 240.00 pad slaba

25 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 180.00 200.00 180.00 pad prosečna

26 Paradajz (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 140.00 170.00 150.00 pad dobra

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 142.00 145.00 145.00 pad dobra

3 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 75.00 80.00 75.00 bez promene prosečna

4 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 380.00 380.00 380.00 - vrlo slaba

5 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 360.00 360.00 360.00 pad vrlo slaba

6 Jabuka (Ajdared) Domaće kg 45.00 50.00 50.00 bez promene prosečna

7 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 bez promene prosečna

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 90.00 110.00 110.00 rast slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 85.00 bez promene prosečna

10 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 85.00 85.00 85.00 bez promene slaba

11 Jabuka (Jonagold) Uvoz(uvoz) kg 65.00 65.00 65.00 bez promene prosečna

12 Jabuka (ostale) Domaće kg 55.00 65.00 65.00 - slaba

13 Jagoda (sve sorte) Uvoz(Turska) kg 160.00 170.00 170.00 pad slaba

14 Jagoda (sve sorte) Uvoz(Grčka) kg 210.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

15 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 85.00 90.00 85.00 - slaba

16 Kivi (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 140.00 140.00 rast slaba

17 Kruška (Viljamovka) Uvoz(uvoz) kg 210.00 235.00 210.00 bez promene vrlo slaba

18 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 170.00 210.00 190.00 rast slaba

19 Lešnik (očišćen) Domaće kg 1000.00 1100.00 1000.00 bez promene prosečna

20 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 125.00 160.00 160.00 rast dobra

21 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 200.00 210.00 210.00 rast vrlo slaba

22 Mandarina (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 90.00 pad vrlo slaba

23 Orah (očišćen) Domaće kg 600.00 700.00 600.00 bez promene dobra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase 280.00 300.00 290.00 bez promene 11-15

2 Jarad sve težine sve rase 210.00 230.00 220.00 bez promene 0-5

3 Koze sve težine sve rase 140.00 160.00 150.00 bez promene 0-5

4 Krmače za klanje >130kg sve rase 90.00 110.00 100.00 bez promene 0-5

5 Ovca sve težine sve rase 130.00 170.00 150.00 rast 6-10

6 Prasad 16-25kg sve rase 160.00 180.00 170.00 rast 51-80

7 Prasad <=15kg sve rase 170.00 190.00 180.00 rast 21-25

8 Tovljenici 80-120kg sve rase 100.00 120.00 110.00 pad 0-5

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Junad >480kg sve rase 220.00 230.00 220.00 bez promene prosečna

2 Prasad 16-25kg sve rase 180.00 200.00 180.00 bez promene prosečna

3 Tovljenici 80-120kg sve rase 110.00 120.00 120.00 bez promene prosečna

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 19.00 22.00 20.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 - dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 22.00 26.00 24.00 pad slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 60.00 50.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 20.00 22.00 21.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Po volj no dvo red ni be rač Zmaj K2 u od lič nom sta nju ge ne ral no i de talj no re mon to van no vo sve sta vlje no ka i še vi ,le že ji, ta rup ku či šta i le že je vi i no že-vi no vi ta ru pa sa mo o štre ći, ko mu šač ki sto nov i osta le sve gu me ne lo pa ti ce na kra ju ofar ban i ura đe na elek tro in sta la-ci ja... Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju trak tor IMT 577 u do-brom sta nju. Tel: 064/178-31-54.

• Na pro da ju mo ro kul ti va tor, mo tor La 250 na me nja ču od Hon de f600, ma lo tro ši kao Hon da a sna žni ji. Mo tor pa li na pr vu i me njač ide la ga no. Uz fre zu ide i pri ko li ca. Tel: 064/128-10-72 i 064/233-8322.

• Pro da jem trak tor IMT 577 u do brom sta nju. Jo van. Tel: 064/178-31-54.

• Na pro da ju Fendt 312 lsa tur bo-ma tik pred nji hi dra u lik i kar dan, sve no ve gu me, ehr, od li čan trak tor. Tel: 065/250-66-25.

• Pro da jem trak tor sku fre zu IMT. Tel: 064/161-55-09

• Pro da jem se ja li cu za ku ku ruz Be ke-ri cu če ti ri re da pot pu no is pravn. Ce na 1.000 evra. Tel:060/6703660

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem Vla di mir ca, no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju. Mo že za me na za Fer gu so na 533 ili 539. Pro da jem se tvo spre mač u do-brom sta nju. Tel: 467-717.

• Pro da jem kru njač ve li ki Ča ko vec, 20 to na na kar dan sa ele va to rom za še-pu ri ke.Sve u rad nom sta nju, ce na po do go vo ru. Tel: 064/277-13-05.

• Pro da jem kru njač pre kru pač, Po ljo-stroj Odža ci i va gu Li be la Ce lje 300 kg. Tel: 063/193-9-707.

• Pro da jem pre su Kveč, Ko leč ke, plug, dr lja ču, bra nu sve za Sa la še i Et no ku-će. Tel063/193-97-07.

• Pro da jem kom bajn žit ni Džon Dir 950. Tel: 060/067-01-45.

• Pro da jem kom bajn Zmaj 143, 2004 go di šte sa seč kom za sla mu i ku ku-ru znim adap te rom. Tel:064/063-24-34

• Pro da jem trak tor Ma sej Fer gu son 8160 od 200ks i kom bajn Now ho-land 8070 sa ku ku ru znim adap te rom. Tel:062/451-252.

OPRE MA

• Plug rav njak če ški, če tvo ro brazd-ni, 4x30 12 co li, sta nje od lič no. Tel: 061/200-3217.

• Boč na ko sa či ca Du bra va za IMT 539. Is prav na. Ce na do go vor. Tel: 063/404-930 i 022/662-07.

• Na pro da ju pr ska li ca Mo ra va 100l, cre vo 30m, u rad nom sta nju.Po volj no. Tel: 065/543-54-27.

• Pro da jem no ve mu zi li ce, po su da 20 li ta ra ga ran ci ja, mo no fa zna stru ja, do-sta va na adre su. Tel: 062/836-6731

• Na pro da ju hi dra u lic na po lu ga za trak tor u is prav nom sta nju. Tel: 064/215-8234.

• Na pro da ju Tro brazd ni plug Le o-pard sa toč kom. Tel: 066/208-498 I 022/736-066.

• Na pro da ju Se tvo spre mač ši ri ne 2,80, u do brom sta nju. Tel: 066/208-498 I 022/736-066.

• Na pro da ju u do brom sta nju, no va si ta, no vi ve tar kom plet, sa bir na no va, no va la đa, jed na gu ma ve li ka no va, dru ga do bra. Kom bajn ima sec ku, žit-ni adap ter. Ima i ku ku ru zni adap ter, ali je sa njim dru ga ci ja ce na. Tel: 060/322-04-05.

• Na pro da ju ko sač za se no Pa no ni ja. Tel: 063/882-5104

• Na pro da ju boč na ko sa Du bra va za Ur su sa 335, kom plet na. Tel: 063/882-51-04.

• Pro da jem pri ko li cu sa 40 ko šni ca AŽ Stan dard, 800 oži če nih ra mo va, 4 nu-kle u sa. Tel:061/174-21-46.

• Na pro da ju ro to ri za dr lja ču u do-brom sta nju, mo žda 2-3 le ža ja za me-nu ti. Ku plje ni zbog na do grad nje i ta ko osta li. Tel: 064/249-17-02.

• Na pro da ju pre sa Wel ger AP63 u od-lic nom sta nju. Tel: 064/136-75-46.

• Pro da jem pr ska li cu za pre mi ne 880 L, gra ne 18m (26 re do va ku ku ru za). Po gon 2 Ko met pum pe po 105 L. Mo-guć nost po di za nja gra na do 2m. Uve-ze na iz Ne mač ke. Tel: 063/767-7492.

• Pro da jem pri ko li cu Ki kin da. No si vost 2.5-3t. Me tal na. Ki per. Va zdu šna koč-ni ca. Tel: 063/767-74-92

- Na pro da ju trak tor ska pri ko li ca.U od lič nom sta nju vre di po gle da ti. Tel: 063/733-24-49.

- Na pro da ju va ljak, ruč ni rad. Tel: 063/714-9859

• Na pro da ju ma li po tro šač, vla snik, no ve ta bli ce. Dajc de utz Tor pe do 4506. Tel: 069/161-7738.

• Pro da jem pri ko li cu Zma jev ku, 7 to na i sta do ova ca. Tel: 063/8009362

• Pro da jem pri ko li cu mar ke Po be da, no si vo sti 5 to na. Pe ri ca. Tel: 064/289-77-84.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed-nim me nja čem u do brom sta nju i se-tvo spre mač. Tel:467-717

• Pro da jem pre su Wel ger 71 u do brom sta nju. Tel: 064/516-97-10.

• Pro da jem kru njač, pre kru pač Odžač-ki, va gu Li be la Ce lje, me ri 300 kg u od lič nom sta nju, po ljo pri vred nu et no i dru gu an ti ku za sa la še i et no ku će. Tel: 063/19-39-707

• Pro da jem hlad nja ču za mle ko od 13 -1600 li tar, pri ko li cu Doj čfar sa 23 no-ža i se ja či cu za ži to od 2,5 me tra. Tel: 00-385-915-10-54-61.

• Na pro da ju Cr ta lo IMT i LE O PARD. Tel: 022/742-808 I 062/129-01-84.

• Na pro da ju pre sa John De e re 336A u od lič nom sta nju, ga ra ži ra na. Bez ula ga nja. Pro le tos ura đe ni kom plet pe tlja ci. Sa ta nji ri ma, no sa či ma (sve no vo) i re mon to van klip sta vlje ni no vi le ža je vi i ši ne za vo đe nje kli pa. Pre-su pro da jem zbog pr stan ka ba vlje nja sto čar stvom. Tel: 069/557-00-41 i 064/136-20-90.

• Na pro da ju pri ko li ca IMT jed no o so-vin ka ki per 4 to ne, 1989. god. Tel: 063/531-155.

• Na pro da ju ras tu ri vač dju bri va kom-plet sa kar da nom i je dan to cak za le o-pard plug- 3. Tel: 064/586-75-54.

• Pro da jem plug pre vr tač sa te go vi ma za fre zu 506. Tel: 064/579-33-57.

• Na pro da ju Te ška dr lja ča 5,5 me-ta ra. No va, ne ko ri šće na dr lja ča 2016 god, me njam za trak tor 70-100 ko nja. Hi dra u li ka. Tel: 065/250-66-25.

• Pro da jem pr ska li cu 440li ta ra is prav-na. Tel: 064/240-64-79.

• Na pro da ju plug 1 bra zda za voć njak ili pa ri ce du bi na 50cm , du gac ka da-ska Tel: 064/586-75-54.

• Na pro da ju do bro oču va na pri ko li ca za raz ba ci va nje staj skog đu bri va. Mar-ka: Gi li bert. Tel: 063/575-040.

• Ko sa či ca sa gnje či li com SIP 165G sa gnje či li com 2003 go di šte Pr vi vla snik. Ko ri šće na za sop stve ne po tre be. U is prav nom sta nju. Ce na po do go vo ru. Tel: 065/514-20-55 i 022/489-508.

• Na pro da ju V ta nji ra če, se tvo spre ma-či. Tel: 022/301-751 i 062/101-68-60.

• Na pro da ju Po be da pri ko li ca 5.5t, me tal ne stra ni ce i pa tos, rin fu za sa le ve stra ne, is pust na pa to su, tu be les gu me. Tel: 065/517-92-95.

• Na pro da ju ko si li ca za tra vu sa dža-kom za sku plja nje tra ve, ko sa či ca je sa mo hod na. U is prav nom sta nju. Tel: +633-701-50.

• Na pro da ju ro ta ci o na ko sa či ca mar-ke De utz-Fa hr, rad nog za hva ta 1.85 sa kar da nom, no vim no že vi ma, od lič no oču va na. Tel: 063/886-97-17.

• Pro da jem be rač Zmaj 214, jed-no red ni, u is prav nom sta nju. Tel: 064/159-35-76.

• Na pro da ju Al ko mo tor na gre be na-sta ko sa či ca, od 4KS, ben zi nac, po gon na pred i na zad, od lič na i do bra za ko-še nje ve ćih trav na tih po vr ši na, li va da, par ko va, igra li šta, golf te re na...ot ko sa 70 cm ! Vla da. Tel: 064/218-74-00.

• Na pro da ju pri ko li ca dju bre tar ka,po-god na za ma li ne i osta le vo car ske po-slo ve,pro da jem is klju ci vo ra di po tre be za ve com,mo ze za me na za ve cu uz mo ju do pla tu. Tel: 065/350-47-11.

• Na pro da ju Uni ver zal 445, 91. go-di šte, pr vi vla snik, 3960 rad nih sa ti, traj no re gi stro van, za vi še in for ma-ci ja po zo vi te. Mi len ko Va si lje vić. Tel: 064/305-6781 I 063/738-01-95.

• Na pro da ju Me ša o na za stoč nu hra-nu-Ko sa, 250kg. Me ša o na je u do brom sta nju, mo že da ide sa mo to rom i bez. Tel: 062/899-28-85 i 022/688-183.

• - Na pro da ju ma ši na be ke ri ca se ja-nje ku ku ru za. Ma ši na je u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Na pro da ju be rač 221 sa bun ke rom i ru dom na hi dra u lič no ukr šta nje, u do brom sta nju. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Na pro da ju pr ska li ca Kranj ska 330l, gra ne 8m, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Na pro da ju kru njač Be če jac 12t na 1h, kar dan plus mo tor 21kW u od lič nom sta nju, pr vi vla snik. Tel: 022/664-596 i 060/066-45-96.

• Kru njač za ku ku ruz, tro fa zni 3kW, bu banj ši ri ne 400mm. Tel: 022/476-092

• Na pro da ju tro bra zni IMT 757 plug. Plug je u od lic nom sta nju ku pljen nov 2007 go di ne. Tel: 069/147-1265.

• Ta nji ra ča pi pa li ca Spe do, uvoz iz Ita-li je, re mon to va na, ga ran ci ja, kar dan, pre voz do kup ca. Tel: 069/607-700 i 063/606-789.

ZE MLJA, PLA CE VI, KU ĆE, STA NO VI, LO KA LI

• Pro da jemm u jed noj ce li ni dve nji ve po red glav nog pu ta u Bre sta ču, uknji-že no, vla snik 5h. ce na 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Ra či. Kom plet no re no vi ra na. Lo kal. Ogro-man plac. Po volj no. Tel: 065/391-19-14.

• Pro da jem ku ću u uli ci Mak si ma Gor-kog 6 u Srem skoj Mi tro vi ciod 120m2 i po drum . Tel: 064/429-47-85 i 061/209-20-36.

• Pro da jem ku ću 220m2 vi kend na se-lje Le ži mir na pla cu 1470m2 sa dva iz vo ra vo de. Tel: 064/173-97-16.

• Pro da jem ku ću u Srem skoj Mi tro vi ci 200m2 sa ga ra žom i po moć nim objek-ti ma, Cr ve na Če sma, ce na 25.000 evra.Tel: 064/173-97-16.

• Ku ća na pro da ju u Ti ca no voj. Tel: 069/640-123 Zo ri ca

• Pro da jem jed no ju tro ze mlje na iz-la sku La ćar ka sa le ve stra ne pre ma Mar tin ci ma. Tel: 062/877-83-80.

• Vr lo po volj no pro da jem dve ku će na istom pla cu sa CG ce na 61.000 evra ni je fi k sna, uli ca Bu le var Kon stan ti na Ve li kog 16. Tel: 610-210 i 061/18-55-740.

• Pro da jem ju tro ze mlje u Ša šin ci ma po tes Đe le po vac i 10 ari po te su Ku-doš i kom pi ju ter. Tel:064/414-6416.

• Pro da jem ku će u Srem skoj Mi tro vi ci uli ca Pr vog No vem bra i uli ca Ste fa na La sta vi ce. Tel: 063/702-58-78 i 618-430.

• Na pro da ju ku ća sa pla cem od 28 ari i 6 hek ta ra ob ra di ve ze mlje u se lu Be še no vo. Tel: 060/643-19-30.

• Pro da jem ku ću u cen tru uli ca Sta ri šor, mo že za me na. Tel: 061/635-05-18.

• Pro da jem 75 ari ze mlje u No ća ju. Tel: 063/248-011.

• Pro da jem ku ću u Pla nin skoj uli-ci 100m2 na pla cu 8ari, kom plet no adap ti ra na. Tel: 065/321-12-55.

• Pro da jem no vu ku ću u Ma loj Sla-vo ni ji, 70m2, ma ga cin ski pro stor od 150m2. Tel: 626-025.

• Pro da jem ne iz gra đe no gra đe vin sko ze mlji šte, ora ni ca, Vla di mi ra Na zo ra u Ši du, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Pro da jem ku će u Ša šin ci ma, Sa ve Zde la ra 38, dru ga ku ća Sve to za ra Mi-le ti ća 92a, 28 ari ba šte i ju tro ze mlje.Za in te re so va ni do ći lič no na adre su Sa ve Zde la ra 38 Ša šin ci.

• Pro da jem ku ću 100m2 u Ri vi ci sa pra te ćim objek ti ma na 10 ari pla ca. Tel: 022/21-00-369.

• Pro da jem dve nji ve od 8 i od 6 ari bli zu se la u Kra ljev ci ma po god ne za sve vr ste vo ća i vi no gra da. Tel: 063/193-97-07.

• Pro da jem ku ću u Sta roj Pa zo vi od 150m2 sa pra te ćim objek ti ma na pla-cu od 18 ari. Stru ja, vo da, te le fon, plin. Po volj no za ba vlje nje po ljo pri-vred nom i za nat skom rad njom. Tel 022/312-914 i 062/1127090.

• Pro da jem le po oču va nu ku ću od 120m2 sa ba štom od 1000 m2 u Ni-kin ci ma. Tel: 063/766-43-20.

• Pro da jem Jar ku kod Srem ske Mi tro-vi ce 4,5 ha ob ra di ve ze mlje u ko ma-du. Tel:061/165-89-98.

• Pro da jem ba štu po vr ši ne 0,75 ju ta ra kod Va ša ri šta u Ša šin ci ma 300 m od as fal ta. Tel: 022/684-607 i 060/505-19-99.

• Pro da jem ze mlju od 8 i 6 ari bli zu se la po god no za vo ce, vi no grad ili ba-štu. Tel: 063/19-39-707.

PO LJO PRI VRED NI PRO IZ VO DI

• Pro da jem ra sad pa pri ke ba bu re Blon di i Bo bi ta. Tel: 063/510-868.

• Na pro da ju 1.000 ba la sla me. Tel: 060/334-20-53.

• Na pro da ju le šnik je zgra, 1. kla sa, osu šen u su ša ri, bez lo ma, sme žu-ra nih i tru lih plo do va. Sop stve na pro iz vod nja. Na ras po la ga nju ve li ke ko li či ne ujed na če nog kva li te ta. Tel: 063/693-073.

• Na pro da ju luk Vla šac na pro da ju, oži lje ne bilj ke. Ša lje mo br zom po-štom. Tel: 064/198-7615.

• Pro da jem du nje, bra ne u gaj ba ma od lic nog kva li te ta. Ma ra dik-In dji ja. Oko 3 to ne. Tel:063/107-29-05.

• Pro da jem mak ruč no ra djen. Tel: 062/135-79-16L

• Pro da jem oči šćen le šnik 1.00 di na ra ki lo gram. Tel: 062/466-220.

• Pro da jem ra sa du kra stav ca Ajaks. Tel: 063/510-868.

• Zr no helj de na pro da ju. Se lek-to va na, ima mo oko 1200 kg. Tel: 064/211-45-17.

• Pro da jem to plo ce đe no so ji no ulje. Tel: 061/194-4942.

• Na pro da ju sad ni ce pa u lov ni je. Na ve će ko li ci ne ce na po do go vo ru. Kva-li tet sad nog ma te ri ja la za ga ran to van. Tel: 022/382-519 i 062/221-898.

• Na pro da ju ja ja za na sad od pa tu-lja stih ko kin ki na. Ce na po ko ma du 90 din. Mo gu ća za me na za ja ja dru ge ukra sne ži vi ne. Lo ka ci ja Srem ska Mi-tro vi ca. Ša ljem br zom po štom. Tel: 061/215-45-94.

• Ku pu jem se me lu be ni ce Ma u zer ke 100 ko ma da . Tel: 062/514-005.

• Pro da jem tu je za ži vu ogra du. Tel: 022/557-630 i 063/70-344-54.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 29. april 2016.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Pro da jem čist hu mus od ova ca i ko za ura đe na ana li za. Tel: 060/443-20-66 i 022/443-206.

• Pro da jem ra ki ju šlji vo vi cu. Tel: 022/661-312.

• Pro da jem ko zi je mle ko, sir i su rut ku, kuć na do sta va. Tel:661-312.

• Pro da jem se me gra o ri ce, me ša na gra o ri ca i zob, stoč ni gra šak An ge la. Tel: 063/808-61-79.

• Pro da jem ka vez za ko ke no si lje tac-naš, auto mat ske po ji li ce, ce na 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Pro da jem ba li ra nu de te li nu sla di šte-na is pod kro va. Tel: 063/7338855.

• Pro da jem ko zi je mle ko sir i su rut ku. Tel. 022/661-312.

• Pro da jem do ma ću ra ki ju šlji vo vi cu, po-volj no. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Pro da jem sad ni ce ma li ne glen (bez tr na), sad ni ce su eks tra kva li te ta, iz re dov no odr ža va nog za sa da sta rog 2 go di ne. Ga je ne is pod pla ni ne Cer. Ce-na 20 din. ko mad. Tel: 064/001-6627.

USLU GE, PO SLO VI

• Po tre ban rad nik za rad na po ljo pri-vred nom ima nju. Ozbi ljan, da ni je kri vič no ka žnja van i da zna ru ko va ti sa po ljo pri vred nim ma ši na ma. Ta ko đe po treb na i slo bod na že na. Bes pla tan stan i hra na. Pla ta po do go vo ru. Tel: 065/300-39-57.

• Ča so vi ma te ma ti ke. Di plo mi ra ni ma-te ma ti čar da je ča so ve svim uz ra sti ma. Pri pre me za pri jem ni is pit za sred nje ško le i fa kul te te. Tel: 022/617-525 i 611-622.

• Ča so vi ma te ma ti ke za osnov ce i sred njo škol ce. Ne boj ša. Tel: 065/39-11-914.

• Po tre ban rad nik sa is ku stvom, auto-me ha ni čar. Tel: 064/171-00-47 i 060/517-10-04.

• Ča so vi ma te ma ti ke di plo mi ra ni ma-te ma ti čar da je ča so ve svim uz ra sti ma, pri pre me za pri jem ni is pit za sred nje ško le i fa kul te te. Tel:617-525 i 611-622.

• U srem skom se lu, rad no spo sob nom brač nom pa ru da je mo na ko ri šće nje ku ću sa okuć ni com. Tel: 065/387-86-92.

• Po tre ban rad nik sa is ku stvom, auto-me ha ni čar. Tel: 064/171-00-47 i 060/517-10-04.

• Vo do in sta la ter ski ra do vi, kva li tet no i po volj no. Tel: 064/22-42-197.

DO MA ĆE ŽI VO TI NJE

• Na pro da ju Te xel ov no vi sa pe di gre-om oko 7 me se ci sta ri u top kon di ci ji. Tel:066/453-081.

• Pro da jem mla de mu zne ko ze sa ja ri ći ma ili bez. Tel: 069/650-594 I 060/355-10-23.

• Pro da jem jar ca 2 god, sa pe di gre om, či sto krv ni al pi nac, bez ro go va i mu ško ja re 10 me se ci, uma ti če no, sa ro go-vi ma, mo gu ća za me na za sjag nje ne ov ce. Tel: 064/319-7246.

• Na pro da ju ko bi la, ra se li pi ca ner, uz-ra sta 6 go di na i žen sko ždre be, uz ra-sta 7 me se ci. Mo že i za me na za ov ce. Tel: 063/892-92-46.

• Pro da jem 13 ko za sta ro sti od 1-3 go di ne da ju do 3 li tre mle ka. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem dva jar ca. Tel: 661-312

• Pro da jem kra vu cr no be li hol štajn, ste o na. Tel: 069/668-206.

• Pro da jem 20 ja ri ća sta re me sec da-na. Tel: 064/123-96-41.

• Pro da jem tri kra ve uma ti če ne fri-ške mu za re idu u pa šu, Su sek. Tel: 021/878-025.

• Zbog ne mo guć no sti dr ža nja na pro-da ju vo ma kru pan ja rac star 2 go di ne. Tel: 064/175-29-76.

• Na pro da ju Alp ski Ustro jen ja rac pre 6 me se ci. Star go di nu i po Da na . te za je 80 kg. Tel: 064/239-46-62.

• Na pro da ju or gan ski hra nje ne svi nje bez he mi je i kon cen tra ta, 5 svi nja, od 100 do 200 ki la ži ve va ge sta re oko 8 me se ci, or gan ski hra nje ne, bez kon-cen tra ta adi ti va i he mi je. Hra nje ne ko-pri vom, jec mom, ova som, ku ku ru zom i tri ti ka lom. Tel: 062/177-32-37.

• Pro da jem pet ko za i osam ja ri ća.Ce-na po do go vo ru. Tel: 063/703-80-76.

PLA STE NI CI, STA KLE NI CI

• Pro da jem pla ste nik di men zi ja 31,5x7,5 (mo guć nost pro du ža va nja 1.5m). Ram pa, mač ka, vo di li ce, ko-sa či ca - idu za jed no sa pla ste ni kom (ura ču na to u ce nu). Tel: 063/767-74-92.

• Pro da jem pla ste nik 10h40, vi si na 4,5 me ta ra po volj no. Tel: 065/20-190-27.

• Pro da ja go to vih pla ste ni ka ši ri ne 6m, 8m i 10m, a du ži ne ko ja va ma od go va ra. Do go vor oko mon ta že, kon-struk ci je, spo lja šnje i unu tra šnje fo li-je. Tel: 064/065-08-58.

PČE LAR STVO

• Pro da jem 10 pče li njih dru šta va uAŽ- stan dard ko šni ca ma, sme šte nih u de-mon ta žni pa vi ljon. Ce na po do go vo ru. Tel: 064/227-28-71 I 064/490-59-69.

• Pro da jem ro je ve na ra mo vi ma za ko šni cu. Ro je vi su na šest ra mo va, od ko jih če ti ri le glo dva hra na. Ce na pre ba gre ma 60 EUR, po sle ba gre ma 40 EUR. Dru štva su na dva na stav ka od-no sno dva de set ra mo va.Ce na dru štva bez ko šni ce je 150 EUR. Tel: 062/503-023.

• Na pro da ju ko šni ce sa pče la ma, me-ra djer zon ram 40x25cm. U od lič nom sta nju, kao no vi. Tel: 063/760-1015 I 022/752-236.

KUĆ NI LJU BIM CI

• Na pro da ju či sto krv ni haj kom ku ni ći svih uz ra sta od me sec da na pa do od-ra slih muž ja ka i žen ki za pri plod. Tel: 063/564-166.

• Na pro da ju pro šlo go di šnje ko kin ki ne. Tel: 061/215-45-94.

• Leg horn. Pe tao i 4 ko ke. Tel: 064/128-10-72.

• Haj kom i pa non be li ku ni ći, sta ro sti me sec da na, ce na je po me se cu sta-ro sti. Tel: 064/128-10-72 i 061/623-90-24.

MO TOR NA VO ZI LA

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem la du li mu zi nu 1300 is prav-na, ce na 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Pro da jem Re no Se nik 1,9 TD, go di na pro iz vod nje 2005. Tel: 063/800-32-75.

• Pro da jem Fi at Pun to go di na pro-iz vod nje 2002, ben zi nac 4-oro vra-ta , ra đen za Ne mač ko tr ži šte. Tel: 063/529-672.

• BMW ben zin 2004. go di šte, re gi stro-van 3.800 evra mo že za me na za jef ti-ni ji. Tel: 063/531-620.

• Ku pu jem auto mo bi le is prav ne, ne is-prav ne ha va ri sa ne do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Pro da jem Ju go Ko ral In , go di na pro-iz vod nje 2007, sa pli nom, ce na 900 evra. Tel: 060/080-53-31.

• Pro da jem Fi at Kro ma 2005. go di šte 1900 ku bi ka, 150 KS, auto ma tik u od-lič nom sta nju. Tel: 063/852-60-21

RA ZNO

• Pro da jem dve dr ve ne ka ce za ko mi-nu (šlji vu) jed no od 1200l i jed no od 1300l.Ta ko đe pro da jem pet hra sto vih i jed no du do vo bu re ukup ne za pre mi-ne 1500 li ta ra. TeL: 064/496-3140 i 022/458-087.

• Krc ka li ca za le šnik, ruč na ili na elek tro mo tor. Tel: 022/455-489 i 063/580-819.

• Elek trič na pum pa za pre ta ka nje go ri va de ri va ta pum pa je be šum na, mo no fa zna i pro fe si o nal na, kao no va je, uvoz Ne mač ka T.I.P. Mul ti oil 35M pum pen teh nick 74919 hel ma stadt-Ger many Rp28500max2100l-h Hmah 35m, uz pum pu ide i kor pa i pi štolj za to če nje sa si gur no snim ven ti li ma. Tel: 061/200-32-17.

• Na pro da ju me tal na kon struk ci ja pa-vi ljo na sa ele men ti ma za sa sta vlja nje. Na la zi se u Do njim Pe trov ci ma.Po sto je sa lo nit plo će za krov i dr ve no le so nit-na kon struk ci ja za stra ni ce. Tel: 064 5169703, 022/441-326 i 064/686-06-70

• Pro da jem vr calj ku za med, li me na, sa tri ra ma. Tel: 063/101-37-48.

• Na pro da ju svinj ska cre va uso lje-na 92m uvo zna od 1450 din, svinj ska cre va uso lje na 10m uvo zna od 170din, ov či ja cre va uso lje na 92m uvo zna od 1450 din, ju ne ća rav na cre va uso lje-na ø 50-55 uvo zna pak. 10m od 1100 din. Tel:064/232-25-77 i 064/128-60-22.

• Na pro da ju Mi ne ral For te mi ne ral no đu bri vo:Sa stav: CaO 48.44%, Mgo 5.36%, Pb 50mg/kg, Cd 1mg/kg, Cr 70mg/kg, Ni 70mg/kg, Hg 0.5mg/kg, Tel: 063/662-336.

• Na pro da ju ke de ri za ugrad nju sta-kla i dih to va nje vra ta na trak to ri ma, pri ko li ca ma ka mi o ni ma, auto bu si ma, cam ci ma, pre kru pa ci ma, sta ri jim mo-de li ma auta la da, za sta va i raz ne na-me ne. Tel: 064/183-06-36.

• Na pro da ju fl a še sa kr sti ći ma 4c, kr sti ći su od du da spa ja ni fal com bez lep ka bez ci vi ja. Tel:065/860-26-26.

- Pro da jem ka me nje za mlin, no vo, ne ko ri šće no, me nje ku ku ruz u kli pu i zr nu, ži to, je čam itd, Tel: 064/568-1600 I 063/859-84-61

• Pro da jem 3 sta kle na ba lo na od po 54 l. Neo šte će ni, ma lo ko ri šće ni, od de be log sta kla sa či nje ni. Ba lon od 54 l je 3000 din. Ma nji ba lo ni su od 25 l i 20 l, ce na je 2000 din. Tel: 064/198-7615.

• Na pro da ju dve du van ske su ša re, sva ka po 60 ra ma na gas, sa di li ca 4 re da za du van (obič na) i pla ste nik du-ži ne 30m x 8m. Tel: 063/832-35-70.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542.

• Ku pu jem raz ne elek tro mo to re, ruč ni i elek trič ni alat, ra znu gra đe vin sku i po ljo opre mu, ta nji ra če, pre kru pa če, kru nja če, šraf štu ke, vin te, po ljo pri-vred nu, et no i dru gu an ti ku, bu tan bo ce i pro da ja alu mi ni jum ske lam pe ri-je i li mo va za po kri va nje. Tel: 061/11-38-356.

• Pro da jem no vi je ko lor te le vi zo re E 37,55,72 LCD LED,ga ran ci ja 12 me se-ci, do sta vljam na kuć nu adre su. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Ku pu jem kla vir ne har mo ni ke svih ve li či na Dal la pe, Scan dal li, sve ita li-jan ske har mo ni ke, do la zim na kuć nu adre su. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Iz najm lju jem ka zan za ra ki ju. Tel: 064/125-30-66.

• Pro da jem ter mo peć 4,5 ki lo va ti. Tel: 063/535-542

• Ku pu jem is prav ne, ne is prav ne ko lor te le vi zo re LCD LED, do la zim na adre su , non stop, Mla den. Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener get skog dr ve ta,se če se po sle tri go di ne, Goj ko. Tel: 063/109-88-99.

• Pro da jem Euro ku ku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Po ljo me ha ni za ci ja- po cin ko va ni si lo-si, ele va to riod 10-60 to na- CAS, ro to i vi bro se lek tor. Tel: 062/848-81-08.

• Pro da jem sad ni ce, re zni ce šved skog ener get skog dr ve ta. Se če se po sle tri go di ne. Goj ko: Tel: 063/109-88-99.

• Bilj ne ka pi di vljeg kra stav ca Ec bal-li um ela te ri um, po moć no sred stvo za či šće nje si nu sa. Tel: 061/289-11-56

• Pro da jem fri ži der na bu tan, pre-kru pač nel ure đaj za kon tro lu sve tla. Tel.631-320.

• Pro da jem 500kg pla vog ka me na Zor ka Ša bac kri stal, ce na 330 di na ra/kg za po vr tla re i vi no gra da re. Za Po-ljo a po te ke po pust 10 po sto na ce lu ko li či nu. Tel: 063/611-257 i 015/77-41-586 Lju ban.

• Pro da jem ba gre mo ve stu bo ve re za-ne, po lov ne, ce na 250 di na ra, Ku zmin. Tel;063/779-90-66.

• Pro da jem ti fon fi 110du ži na cre va 300m. Tel: 063/212-399.

• Pro da jem po lov ne de lo ve IMT 539 star osam go di na i dvo red ni Ol tov špar tač ku ku ru za. Tel: 062/112-70-90.

• Pro da jem po lov ne de lo ve sa trak to ra IMT533 star 9 go di na i dvo red ni Ol to špar tač za ku ku riz. Tel: 022/312-314 i 062/112-70-90.

• Pro da jem dva ruč no ra đe na in ku ba-to ra ka pa ci te ta 60 i 120 ja ja, vr lo po-volj no. Tel064/214-64-59.

• Na pro da ju be la srp ska bron za. Vi še di men zi ja, ce na po ko ma du je 3500 di na ra. Tel: 064/232-18-80

• Pro da jem tvr do cre vo oki ten fi 14 sa dve ka palj ke na 1, 2 me ta ra. Du ži na 8000m. Tel: 066/312-736

• Pro da jem po cin ko va ni pla ste nik 30x5m. Tel: 066/312-736

• Pro me na fre kven ci ja od 10 do 30 KHz u ne pra vil nim vre men skim raz-ma ci ma spre ča va na vi ka va nje pa co-va na zvuk i re zul tat je na pu šta nje do ma ći na na obo stra nu ra dost. Tel: 022/310-545

• Pro iz vo di mo i pro da je mo kon tej ne re za ra sad po vr ća i cve ća, sa 35 ru pa, 60, 66, 73, 104 i usko ro sa 240. Mi lo-rad Đu rić. Tel: 062/200-678

• Pro da jem pla stič ne ci ster ne od 1000l. ce na 75 eura, za ve ce ko li či ne do go vor. Tel: 062/851-88-99.

• Po volj no, cre va za pe ska re nje sa di zna ma 8 i 10mm, kon denz bo ce i pe ska re. Tel: 022/673-526 i 063/854-1638

LIČ NI OGLA SI

• Udru že nje „Mo ja sre ća“ iz Gor njeg Mi la nov ca mo že da upri li či da se de-voj ke iz Ru si je uda ju u Sr bi ju. Za in te-re so va ni ja vi te se na 065/552-43-11.

• Mu ška rac 49 go di na sam, bez ro di-te lja tra ži že nuod 33-40 go di na ra di bra ka i po ro di ce. Tel: 064/36-55-896

• Fa kul tet ski obra zo van mu ška rac, si tu i ran sa ima njem, ne pu šač iz Srem-ske Mi tro vi ce, tra ži že nu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 064/542-12-77.

• Tra žim ozbilj nu že nu za brak od 25 do 40 go di na. Pe kar. Tel: 064/41-386-43

• Tra žim že nu za po moć u ku ći ili za uda ju do 70 go di na. Tel: 064/55-19-159.

• Tra žim že nu za že nid bu ko ja mo že da ima po ro di cu. Tel: 022/618-031, 064/504-03-02 i 064/542-12-77.

• Si tu i ran slo bo dan mu ška rac tra ži slo-bod nu že nu do 45 go di na za dru že nje i even tu al ni brak. Tel: 064/944-12-95.

• Si tu i ra ni mu ška rac sred njih go di na tra ži žen sku oso bu do 45 go di na ra-di dru že nja i even tu al nog bra ka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Ože njen mu ska rac dis kret no bi se dru žio sa da mom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tra žim ozbilj nu de voj ku ra-di dru že nja i bra ka, pr vo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Že leo bih da upo znam žen sku oso bu oko 45 go di na sta ro sti, ozbilj na ve za mo guć brak, vre di po ku ša ti Srem, Ba-nat i Bač ka. Tel: 061/668-43-79.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1929. april 2016.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

OGREVNO DRVO"Sto posto metar"

BATIKA• Prodaja • Sečenje i cepanje po meri• Donošenje na kućnu adresu

NOVO U SREMU!Uslugu sečenja i cepanja vršimonajnovijom mašinom, posle Vašeg odabira željenog drveta i uz Vaše prisustvo po želji.

Planinska 16(preko puta Doma učenika)

064/642-96-21 i 022/615-955

MARKETING 063/8526-021MARKETING 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

20 29. april 2016.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Iаko je po stru ci veterinаrski tehničаr, Jelenа Erić iz Mаrtinаcа nemа ni jed nog dаnа

rаdnog iskustvа u svo joj stru ci, jer se zаjedno sа svo jim su pru gom Zorаnom već 15 godinа bаvi uz­go jem svinjа. Tre nut no imаju 16 krmаčа, а po tur nu su hrаne 20

komаdа. Obrаđuju 32 hektаrа ze­mlje, nа ko joj pro iz vo de svu po­treb nu hrаnu zа svi nje, tаko dа su “zаtvorili” ceo ci klus pro iz vod nje. Jelenа i Zorаn kаžu dа se od tog poslа do sаdа mo glo do bro ži ve ti, s ob zi rom dа je svinjаrstvo kаtegorijа gde se nаjbrže mo že oplo di ti kаpitаl,

а i uvek su imаli sigurаn plаsmаn, kod klаnice “Đur đe vić”.

­ U ovom po slu sаm se nаšlа sаsvim slučаjno, kаdа smo od brаtа iz Pećinаcа do bi li prаsice zа uslu­žni tov. Nаkon što smo mu is po­ru či li tu pr vu tu ru, kre nu li smo sа krmаčаmа. Držаli smo ih onаko nа primitivаn nаčin, nа slаmi, pod sijаlicom i pod čаrdаkom, nаjpre jed nu, pа dve, tri, sve dok nаm to ni­je “ušlo u krv”. Srećа pа su te 2000­te bi le do bre go di ne zа svinjаrstvo ta ko da smo mo gli dа nаprаvimo obo re i sve objek te ko ji nаm zа ovаj posаo trebаju, od prаsilištа

pа do renovirаnjа tovilištа. Sаdа je situаcijа u svinjаrstvu postаlа težа ne go rаnije, аli nemа povrаtkа, rаdićemo ovo i dаlje, jer smo mno­go ulo ži li u ovаj posаo i nemаmo u plаnu dа se bаvimo ni jed nom dru­gom delаtnošću – kаže Jelenа Erić iz Mаrtinаcа i dodаje dа ovаj posаo zаhtevа neprekidаn rаd dаn i noć.

A dа bi zаštitili mаle i sred nje po ljo pri vred ne proizvođаče, kojimа pre ti opаsnost dа u nаrednom pe ri o du, uko li ko i dаlje ostаnu neorgаnizovаni, bu du ugаšeni, Zorаn je zаjedno sа ostаlim uzgаjivаčimа svinjа nedаvno osnovаo Asocijаciju stočаrа Sremа i Mаčve.

­ Pri dru ži li su nаm se i po ljo pri­vred ni ci iz Fruškogorjа, iz Divošа, Čаlme, Bin gu le, Erdevikа. Mi svi imаmo zаjednički cilj, а to je dа opstаnemo nа tr ži štu i dа se i dаlje bаvimo ovom pro iz vod njom. Osim togа, že li mo dа edu ku je mo nаše člаnove, po seb no mla de, ka ko bi oni osta ja li na se lu i ba vi li se ovim po­slom. Ima mo u pla nu dа nаprаvimo do go vor oko zаjedničkog nаstupа nа tr ži štu i dа se upoznаmo sа no vim merаmа ko je nаs oče ku ju nа pu tu kа Evrop skoj uni ji. Mi slim dа sаmo kroz zаjedničko delovаnje mo že mo dа bu de mo pаrtner u pregovorimа sа vlаdom, а u ve zi ce ne nаših po ljo pri vred nih proizvodа. U tom prаvcu nedаvno smo nаprаvili i pred log merа ko je smo pro sle di li po moć ni ku ministrа po ljo pri vre de. Trаžili smo dа se kаo merа zаštite domаćeg tržištа uve du prelevmаni

ko je trebа povećаti nа 50 dinаrа po kilogrаmu nа uvoz ži vih svinjа, mesа i prerаđevinа od mesа i pro­du ži ti im trаjаnje do krаjа 2016. go di ne. Osim togа trаžimo, tаkođe, i do no še nje nаcionаlnog zаkonа o si gur no sti hrаne, kаo i dа se rаd veterinаrsko­in spek cij skih slu žbi po­dig ne nа vi ši ni vo, te dа se u rаdnjаmа vid no obe le ži domаće i uvo zno me so – kаže Zorаn Erić, uzgаjivаč svinjа iz Mаrtinаcа, pred sed nik Asocijаcije stočаrа Sremа i Mаčve.

S. Mihаjlović fo to: M. Mi le u snić

Po ljo pri vred ni proizođаč iz Šidа Vo jin Stepаnčević obrаđuje tre nut no pre ko 100 jutаrа ze­

mlje, od čegа je polа u nje go vom vlаsništvu, dok po lo vi nu uzimа u аrendu. Ze mlju je nаsledio od roditeljа, kаo i po ljo pri vred ne mаšine, а uzgаjа ži to, so ju, ku ku­ruz i lu cer ku. Pre ne ko li ko godinа sejаo je i re pu i sun co kret, аli – kаko kаže, od re pe je odustаo jer je pri hod nesigurаn.

­ Uvek se jem kul tu re ko je dаju nаjveći pri hod, а ko ri stim kvаlitetne he mij ske prepаrаte i semenа. Ništа ne žаlim, sve ulаžem i finаnsirаm sa svim sаm, jer su mo je nji ve i pri no si mo je ogledаlo. Ipаk, kаdа nа krаju pod vu čem cr tu ­ me ni ne ostаne go to vo ništа. Unаpred znаm štа me čekа, ro di lo ne ro di­lo, me ni se isto pi še. A ulаgаnjа u po ljo pri vre du uvek po sto je, re ci­mo, sаdа bih trebаo dа ob no vim mehаnizаciju, а nemаm s či me. Kаmаte nа kre di te su ve li ke, pа se ne isplаti ni dа ih uzimаm, а i nisаm pristаlicа zаduživаnjа. Mi seljаci smo do šli u tаkvu situаciju dа bu de mo sreć ni аko uspe mo dа vrаtimo ono što ulo ži mo, jer vi še ne mo že mo bi ti čаk ni nа po zi tiv­noj nu li. Re ci mo, lаne je bilа dobrа godinа zа pše ni cu, uljаnu re pi cu i sun co kret, dok je sojа podbаcilа, а ku ku ruz je bio u ne kim pro seč­nim okvirimа. Držаvа je prepustilа dа ce ne po ljo pri vred nih proizvodа formirаju ve li ki ze mljo po sed ni ci, а trebаlo bi dа bu de obr nu to. Jer, 90 po sto seljаkа obrаđuje u pro se ku 30 hektаrа orаnicа, sа mehаnizаcijom stаrom 25 i vi še go di na. A ti “sit ni” po ljo pri vred ni ci uprаvo i či ne te melj ove držаve, а ne ovi ve li ki ze mljo­po sed ni ci. Kod nаs se sаmo pričа o to me kаko je nа Zаpаdu, а ne

gledа se kаkvo je sta nje kod nаs. Ministаrstvo po ljo pri vre de nа sve to ću ti, аli nаm je du bo ko zаvuklo ru ke u dže po ve, jer smo mi po­sled njih ne ko li ko godinа bukvаlno osiromаšili i u ve li koj me ri postаli socijаlni slučаjevi u ovoj ze mlji. Zаto sаm sve vi še rаzočаrаn, jer sve plаnove ko je imаm u ovаkvim okolnostimа ne mo gu dа ostvаrim. Osim togа, rаzočаrаn sаm i kаd vi­dim ko je sve došаo u po sed ze mlje i nа ko ji nаčin i kаko obrаđuje tu ze­mlju – sа ogor če njem komentаriše Vo jin uslo ve u kojimа rаde po ljo pri­vred ni ci.

Premа nje go vom mi šlje nju, držаvа bi trebаlа dа imа tаkvu strаtegiju dа ogrаnični mаksimum zemljištа, te dа okosnicа po ljo pri­vre de bu de po ro dič no gаzdinstvo od ne ko li ko člаnovа. Kаže dа je trgovаčko iz vo znič ki lo bi veomа jаk i dа rаdi sve nа šte tu poljoprivrednikа,

iаko su seljаci izgrаdili ovu ze mlju. ­ Cenа kilogrаmа svinj skog mesа

ne sme bi ti is pod dvа evrа, а svi znаmo ko li ko ni sko je pаlа u po sled­njih ne ko li ko godinа, Zаto je me ni svinjаc prаzаn već tre ću go di nu zа re dom. Dr žim sаmo govedа, tre nut­no imаm 24 komаdа, аli se ni to vi­še ne isplаti, je di no je još rаtаrstvo nа grаnici rentаbilnosti. Ako držаvа ne pre du zme ne ke hit ni je me re, mi slim dа će situаcijа usko ro zа nаs bi ti jаko teškа. Po pri ro di sаm optimistа, jer dа nisаm tаkаv ne bih ovo ni rаdio, аli mi slim dа jаko mаlo vremenа ostаje zа optimizаm. Go re od ovogа kаko je sаdа zа po­ljo pri vre du nemа. Mi ne mo že mo pаrirаti Evro pi i Zаpаdu, jer su oni pitаnje po ljo pri vre de re ši li pre sko­ro dvа vekа, а mi još uvek nemаmo ni kon cep ci ju štа i kаko trebа dа se je mo, ne go rаdimo sve to sti hij­ski. Držаvа bi trebаlo minimаlno

dаti svimа 500 evrа po hektаru, jer ovo što sаd dаje ni su sub ven ci je, ne go socijаlnа po moć. Po mom mi­šlje nju, trebаju dа se nаprаve ne ke skаle ko jih bi se držаlа pridržаvаlа pri li kom isplаtа subvencijа, jer je ovаko ispаlo neprаvedno. Trebаli su dа po mog nu onim seljаcimа ko ji imаju do 50 hektаrа ze mlje, zаtim onimа ko ji obrаđuju od 50 do 100 hektаrа, dok zа one ko ji bi se nаšli u tre ćoj kаtegoriji, а to su ze mljo­po sed ni ci sа vi še od 100 hektаrа ze­mlje, ne bi trebаlo dа bu de nikаkvih subvencijа. A po ovo me kаko su oni urаdili, ispаdа dа su nаjviše nа subvencijаmа profitirаli oni ko ji su imаli nаjveći broj hektаrа – is ti če Vo jin Stepаnčević iz Šidа.

Nje go vi plаnovi su dа do đe do sto hektаrа vlаstite ze mlje i stotinаk govedа, jer smаtrа dа u tаkvim okolnostimа jednа porodicа mo že dа ži vi sаsvim so lid no. Me đu tim, zа to

je, tvr di, neophodnа po moć držаve i dodаje dа se plаši dа bi nа nаčin kаko je uništenа industrijа isto tаko moglа bi ti uništenа i poljoprivredа.

S. Mihаjlović fo to: M. Mi le u snić

ŠID • VO JIN STE PAN ČE VIĆ, RA TAR I STO ČAR

Zа optimizаm preostаlo mаlo vremenа- Mi slim dа ne ma go reg sta nja zа po ljo pri vre du od ovo ga ka kvo je sa da. Mi ne mo že mo pаrirаti Evro pi i Zаpаdu, oni su pitаnje po ljo pri vre de re ši li pre sko ro dvа vekа, а mi još uvek nemаmo ni kon cep ci ju štа i kаko trebа dа se je mo, ne go rаdimo sve sti hij ski – kаže po ljo pri vred nik iz Šidа Vo jin Stepаnčević

U štаli imа 24 krаveVo jin Stepаnčević, po ljo pri vred nik iz Šidа

MAR TIN CI • JE LE NA ERIĆ, VLA SNI CA FAR ME SVI NJA

Već 15 godinа u po ro dič nom bi zni su

Jelenа nа svаkodnevnom po slu

Zorаn Erić iz Mаrtinаcа

Jelenа Erić, vla sni ca far me iz Mаrtinаcа

- U ovom po slu sаm se nаšlа sаsvim slučаjno, kаdа smo od brаtа iz Pećinаcа do bi li prаsice zа uslu žni tov. Nаkon što smo mu is po ru či li tu pr vu tu ru, kre nu li smo sа krmаčаmа