· 2020. 11. 22. · Kompenzacioni poslovi sa inostranstvom se obavljaju na osnovu propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se naplata i plaćanje drugom nerezidentu, a ne nerezidentu

1www.biljanatrifunovicifa.com 1www.biljanatrifunovicifa.com 1


“Međunarodna cesija, asignacija,

plaćanje drugom nerezidentu i naplata

od drugog nerezidenta po obavljenim

spoljnotrgovinskim poslovima, sa

primerima iz prakse”


Osnovni alati za rad u spoljnoj trgovini su :

Zakon o spoljnoj trgovini; ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011., 89/2015 ).

Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011, 119/2012., 139/2014., 30/2018.) i

Carinski zakon (“Sl. glasnik RS”, br. 95/2018., i 91/2019.)

4www.biljanatrifunovicifa.com 4

DRUGI OBLICI PLAĆANJA - NAPLATE

Međunarodno prebijanje dugovanja i potraživanja po

obavljenim spoljnotrgovinskim poslovima;

Međunarodno prebijanje dugovanja i potraživanja u

devizama;

Međunarodna cesija;

Međunarodna asignacija;

Preuzimanje - ustupanje duga;

Plaćanje duga drugom nerezidentu i naplata duga od

drugog nerezidenta;

Faktoring poslovi

OTPIS DUGOVANJA I POTRAŽIVANJA

Zakon o obligacionim odnosima član 371. opšti rok

zastarelosti je deset godina.

Kada se radi o prometu roba i usluga, zakupnina,

potraživanja iz radnog odnosa, naknada štete, kamate itd.

Rok za zastarelost je 3 /tri/ godine.

ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA – člna

16 i 16a, regulišu otpis potraživanja – od ispunjenosti

propisanih uslova zavisi da li će se otpis priznavati kao

rashodom perioda ili ne.

Neophodno je ispuniti sva tri navedena uslova, da bi se otpis

priznao kao rashod, odnosno, oslobodio obračuna poreza na

dobit od 15%

www.biljanatrifunovicifa.com 5

1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno

bila uključena u prihode obveznika;

2) da su ta potraživanja u knjigama poreskog obveznika

otpisana kao nenaplativa;

3) da poreski obveznik pruži dokaze da su potraživanja

utužena, odnosno da je pokrenut izvršni postupak radi

naplate potraživanja, ili da su potraživanja prijavljena u

likvidacionom ili stečajnom postupku nad dužnikom.

Obavezno je Odluku sprovesti kroz O-1 i P-1 obrazac kod

NBS.

Primeri odluka o otpisu potraživanja su u materijalu.


7

UGOVORI O PRENOSU I NAPLATI POTRAŽIVANJA

PO SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA

Član 7. Zakona o deviznom poslovanju:

„Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata –

fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi,

odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i

dugovanja koja su nastala po osnovu

realizovanog spoljnotrgovinskog prometa

robe i usluga rezidenata, koji se ne smatra

komercijalnim kreditima i zajmovima”.


Zakon o deviznom poslovanju

Član 33

Rezident može izvršiti naplatu, odnosno

plaćanje i drugom nerezidentu, a ne

nerezidentu kome duguje, odnosno od koga

potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu,

pod uslovom da je taj posao dozvoljen ovim

Zakonom.


Poslovi iz st. 1. i 2. ovog člana mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave rezidenta da je obavešten o izvršenom prenosu.

Ugovor, odnosno izjava rezidenta naročito sadrži identifikacione podatke o svim učesnicima u poslu, podatke o osnovu po kome je nastalo potraživanje i dugovanje iz osnovnog posla i podatke o valuti i iznosu potraživanja i dugovanja koji su predmet poslova iz st. 1. i 2. ovog člana.


Konačno je omogućeno firmama da po osnovu spoljnotrgovinskih poslova mogu da:

- izvrši naplatu i od drugog nerezidenta, a ne od nerezidenta od kojeg se potražuje, odnosno omogućeno je da se plati i drugom nerezidentu, a ne onom kojem se duguje, i

- prodaju potraživanja prema inostranstvu između rezidenata, odnosno moguće je preuzimanje duga prema inostranstvu između rezidenata u Srbiji.


putem kompenzacije, tj. na način da se plaćanje i naplata vrše u robi, odnosno uslugama,

naplatom, odnosno plaćanjem drugom nerezidentu, a ne nerezidentu od koga se potražuje, odnosno kome se duguje,

cesijom putem koje rezident – poverilac prenosi svoje potraživanje prema nerezidentu na drugog rezidenta (cesija je dozvoljena i u slučaju da rezident prenosi potraživanje na drugog rezidenta po osniovu kredita koji je rezident – poverilac odobrio nerezidentu) i


asignacijom putem koje rezident – dužnik

(asignant – uputilac) upućuje drugog rezidenta

(asignata – upućenika ) da izvrši uplatu poveriocu

nerezidentu (asignataru – primaocu uputa).

Asignacija je dozvoljena i u slučaju da rezident

preuzima dug prema nerezidentu od drugog

rezidenta (asignanta) po osnovu kreditnog posla

sa inostranstvom.


Kompenzacioni poslovi sa inostranstvom se obavljaju na osnovu propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se

naplata i plaćanje drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome se duguje, kao i cesija i asignacijasprovode na osnovu propisa o deviznom poslovanju.

Radi obavljanja kompenzacionih poslova sa inostanstvom potrebno je da se pre otpočinjanjaizvoza i uvoza robe izvrši evidentiranjekompenzacionog posla kod Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija,


u slučajevima plaćanje i naplate od drugog nerezidenta, cesije i asignacije, ovi postupci sprovode posle obavljenog spoljnotrgovinskog posla.

Propisana je obaveza da se posle okončanja kompenzacionog posla odnosno posle zaključivanja odgovarajućih ugovora po navedenim vrstama posla dostave odgovarajući obračuni, odnosno ugovori i odgovarajuća dokumentacija Ministarstvu finansija.


1. CESIJA I ASIGNACIJA U

POSLOVANJU SA INOSTANSTVOM

Uslovi pod kojima rezidenti prenose

potraživanja i dugovanja nastalih po

spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata,

regulisano je odredbama člana 2. Deviznog

zakona, rezidenti su (osim rezidenata

fizičkih lica):


Rezidenti koji mogu da potpišu ugovor o asignaciji,

cesiji, prenosu potraživanja :

pravno lice koje je registrvonao i ima seište u Republici Srbiji;

preduzetnik - fizičko lice koje je registovano u Republici Srbiji i koje radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja, obavlja zakonom dozvoljenu delatnost;

ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici Srbiji;

državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i korisnici budžetskih sredstava lokalne valsti;


Rezidenti koji mogu da potpišu ugovor o asignaciji,

cesiji, prenosu potraživanja:

diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koje se finansira iz budžeta Republike Srbije i domaći strani državljani zaposleni u tim predstavništvima, kao i članovi njihovih porodica)

osim rezidenata fizičkih lica mogu:

kupovati, odnosno plaćati dugovanja nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata i

prodavati, odnosno naplaćivati potraživanja nastala spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata.


U skladu sa odredbama Zakona mogu se kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti novačna potraživanja i dugovanja koja ima rezident, a koja su nastala po osnovu prometa robe i usluga sa inostranstvom.

Radi prodaje, odnosno naplate potraživanja ili radi kupovine, odnosno plaćanja dugovanja, zaključuje se ugovor u pisanoj formi između najmanje tri strane, učesnika u poslu.

19

Posebna pravila:

Posebna pravila propisana su za rezidente :

1) javna preduzeća,

2) pravna lica sa državnim kapitalom,

3) pravna lica u procesu restrukturiranja,

4) pravna lica u postupku privatizacije,

Potraživanja i dugovanja ovih subjekata nastala po

osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe

i usluga mogu se prenositi, odnosno platiti ili naplatiti

samo na osnovu:


a) ugovora, ili

b) saglasnosti,ili

c) izjava zaključenih između svih učesnika u

poslu ,

ali uz prethodno pribavljenu saglasnost

Vlade Republike Srbije;



IZMIRIVANJE OBAVEZA ASIGNACIJOM

Asignacija (asignatio - doznaka) je pisana izjava jednog pravnog lica (asignanta) drugom pravnom licu (asignatu) da za njegov račun isplati određeni iznos trećem pravnom licu (asignataru), a to treće lice ovlašćuje da tu isplatu primi u svoje ime.

ASIGNAT – DUŽNIK – DUGUJE ASIGNATARU

Za izmirivanje obaveza asignacijom mora da postoji sporazum o izmirivanju obaveza na ovaj način.


OSNOVNE KARAKTERISTIKE ASIGNACIJE:

Asignacijom se može izmiriti obaveza ili naplatiti potraživanje samo do najnižeg iznosa, ako su međusobne obaveze i potraživanja iskazane u različitim iznosima.

Asignaciju obično pokreće dužnik.

On upućuje drugo lice da isplati njegovog poverioca, a poverioca ovlašćuje da primi uplatu.


OSNOVNE KARAKTERISTIKE ASIGNACIJE:

jedno pravno lice ovlašćuje drugo pravno lice da za

njegov račun isplati određeni iznos sredstava

trećem pravnom licu, a treće pravno lice se

ovlašćuje da to plaćanje primi u svoje ime,

prihvatanjem uputa od strane primaoca nastaje

između primaoca uputa i upućenika dužnički odnos

koji je nezavisan od odnosa između uputioca i

upućenika, kao i odnos između uputioca i

primaoca.


Avansna naplata i asignacija

Asignacijom se mogu izvršiti i avansna plaćanja,

ako su avansi ugovoreni.

Asignacija se sastoji u tome što asignant daje dva

ovlašćenja: jedno asignatu da izvrši isplatu, a drugo

asignataru da primi uplatu.


IFA /ASIGNANT/ UPUTILAC

DUGUJE

CESSNI

IFA DAJE NALOG – UPUT

ERINVESTU DA PLATI DUG

CESSNI

CASSNA

/ASIGNATAR/POTRAŽUJE OD IFE


ODNOS ASIGNANTA I ASIGNATA

DUŽNIK – ISPLATILAC DUGA

Treba razlikovati da li je asignat dužnik

asignantov ili nije.

Ako asignat nije dužnik asignantov, on ne mora

da pristane na asignaciju.

Ako je asignantov dužnik, on je obavezan da

izvrši isplatu po uputu asignanta i tom isplatom

on se oslobađa duga prema asignantu, u meri u

kojoj je platio.


ODNOS ASIGNANTA I ASIGNATARA

DUŽNIKA- PRIMAOCA SREDSTAVA

objašnjava zašto se asignataru čini isplata.

To su izvesna prava i dužnosti asignatara određena valutnim odnosom.

Obično, to je odnos duga, ali može da bude i poklon i zajam.

Asignatar mora da pristane na asignaciju.U slučaju da asignat ne izvrši isplatu asignataru, ovaj će moći da se obrati asignantu /DUŽNIKU/ i da od njega traži isplatu na osnovu potraživanjakoju ima prema njemu.


Radi ilustracije sprovođenja asignacije, daje

se prikaz obligacionih odnosa između:

asignanta (uputilac),

asignata (upućenik) i

asignatara (primalac), iz koga se može

sagledati da posle potpisivanja ugovora o

asignaciji nastaje izmirenje dve obaveze.


Prenošenje uputa

Primalac uputa može uput preneti na drugog

upućenika, a ovaj ga može preneti dalje,

izuzev kad iz samog uputa ili posebnih

okolnosti proizlazi da je neprenosiv.

Zakonom nije propisana forma u kojoj se vrši

prenošenje uputa na drugo lice, već se

pretpostavlja da to treba da bude u pisanom

obliku.


Ostali učesnici koji su putem izjave izvršili

prenos uputa, međusobno se kompenzuju.

Kod višestrukog prenošenja uputa ovlašćeno

lice ima pravo regresa u slučaju neispunjenja

uputa samo prema svom neposrednom

prethodniku.


Za sprovođenje asignacije mora da postoji

likvidnost kod dva učesnika odnosno kod

asignanta (uputioca), zbog primene člana 46.

stav 3. Zakona o platnom prometu, i kod

upućenika (asignata).


Plaćanje prema inostranstvu rezidenta koji je preuzeo dugovanje (upućenik) koje se odnosi na uvoz robe vrši uz podnošenje banci:

ugovor o asignaciji po osnovu kojeg je došlo do promene dužnika,

kopiju fakture o robi i jedinstvene carinske isprave (uputioca) ako se radi o isporučenoj (uvezenoj) robi.


Ukoliko se radi o uvozu usluga, plaćanje prema inostanstvu rezidenta koji je preuzeo dugovanje (upućenik) vrši uz podnošenje banci:

ugovor o asignaciji po osnovu kojeg je došlo do promene dužnika i

kopiju fakture o obavljenoj usluzi od strane inodobavljača koja glasi na (uputioca).


Primer ugovora o asignaciji:

Privredno društvo “KST” d.o.o., Beograd, ul. Stevana Dukića 60, na osnovu kupoprodajnog ugovora prodalo je robu kupcu Privrednomdruštvu “SBS” d.o.o., Beograd, za 6.000 eur u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu poslovne banke na dan plaćanja.

U momentu fakturisanja srednji kurs eur iznosio je 110,80 dinara. Kupcu je fakturisano 664.800,00 dinara + PDV 132.960,00 = ukupno 797.760,00 dinara. Kupac je platio iznos PDV od 132.960,00 dinara na račun “KST” d.o.o., Beograd.


Primer

Privredno društvo “KST” d.o.o., Beograd, ul. Stevana

Dukića 60, uvezlo je iz Nemačke 4 Televizijske

kamere tarifni broj 8525 80 19 00 u vrednosti od

6.000 eura po fakturi broj 957/15 od 03. februara

2020. Srednji kurs na dan uvoznog carinjenja iznosio

je 113,50 dinara. Broj JCI 11029/1702 od 10.

februara 2020. godine.

Inostrani isporučilac robe je firma GREI Gmbh,

Minhen, Nemačka.

Rok za plaćanje po ovom računu je 10. april 2020.

godine.


Primer

Uvoznik Privredno društvo “KST” d.o.o.,

Beograd stari dužnik prema inostranstvu,

zaključio je ugovor sa firmom kupcu “SBS”

d.o.o., Beograd, / kao novi poverilac/ da po

osnovu duga za kupljenu robu u iznosu od

6.000 eur + pdv, da umesto firmi “KST”

d.o.o., osnovni dug plati nemačkoj firmi

GREI Gmbh, Minhen.


Primer

Isplatom duga od 6.000 eur prema stranoj firmi

prestaje obaveza firme “SBS” d.o.o., Beograd,

prema firmi “KST” d.o.o., Beograd.

Na osnovu prethodne saglasnosti od nemačke firme

GREI Gmbh, Minhen, da pristaje da primi novac

od firme “SBS” d.o.o., Beograd, umesto od firme

“KST” d.o.o., Beograd, sačinjen je trojni ugovor o

asignaciji, kojim se izmiruju obaveze između dva

rezidenta i jednog nerezidenta.


UGOVOR O ASIGNACIJI

1) Asignant - (uputilac) - pravno lice Privredno društvo “KST” d.o.o., Beograd, ul. Stevana Dukića 60, Republika Srbija, PIB 102140189, Matični broj: 06923557 /u daljem tekstu uputilac/

2) Asignat – (upućenik) - pravno lice " Privredno društvo“SBS” d.o.o., Beograd, ul. Stojana Protića 208, Republika Srbija, PIB 105180175, Matični broj: 06995717 /u daljem tekstu upućenik/

3) Asignatar - (primalac uputa) - strano pravno lice GREI Gmbh, Minhen, Nemačka /u daljem tekstu primalac uputa/


Član 1.

Predmet ovog ugovora je izmirivanje obaveza koje imaUPUTILAC prema PRIMAOCU UPUTA po osnovu uvoza4 Televizijske kamere tarifni broj 8525 80 19 00 u vrednosti od 6.000 eura po fakturi broj 957/15 od 03. februara 2020.

Obaveza za plaćanje dospeva 10. aprila 2020. godine.

Član 2.

Uplatom putem doznake iznos od 6.000 eur koju u roku izčlana 1. ovog ugovora treba da izvrši UPUĆENIK na računPRIMAOCA UPUTA, UPUTILAC naplaćuje svojepotraživanje od UPUĆENIKA koje je nastalo po osnovukupoprodaje robe u iznosu od 6.000 eur po kupovnom kursuposlovne panke.


Član 3.

Prihvatanjem ovog ugovora UPUĆENIK prihvata uput za ispunjenjeobaveza prema PRIMAOCU UPUTA.

Istovremeno gasi se obaveza UPUĆENIKA prema UPUTIOCU.

Član 4.

Ugovorne strane su saglasne da sve eventualne dodatne troškove koji mogunastati u toku realizacije ovog ugovora sami snose i da se iznos u devizama i u dinarime ne može menjati.

Član 5.

Obaveze koje za UPUTIOCA i UPUĆENIKA proističu izpropisa o deviznom poslovanju, ove ugovorne strane ćeispunjavati svaka za sebe, bez prava da te obaveze prenesu nadrugu ugovornu stranu. /u ovom trenutku – jedino poslovnojbanci bi trebali da dostavite ugovor o ASIGNACIJI/


Član 6.

Ugovorne strane su saglasne da sve eventalne sporove rešavajusporazumno, a ako nastane spor u kojem je jedna stranaPRIMALAC UPUTA/, tada prihvataju nadležnost arbitražeMeđunarodne privredne komore iz Pariza.

Za sporove koji eventualno nastanu između UPUTIOCA I UPUĆENIKA nadležan je Trgovinski sud u Beogradu.

Član 7.

Ovaj ugovor je sačinjen u 6 /šest/ primeraka, i to po 3 /tri/ primerka na srpskom jeziku i na nemačkom jeziku, od kojihsvaka ugovorna strana zadržava po 1 /jedan/ primerak nasrpskom jeziku i 1 /jedan/ primerak na nemačkom jeziku.


Član 8.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od straneovlašćenih predstavnika ugovornih strana.

UPUTILAC UPUĆENIK PRIMALAC UPUTA

U ___________, U _____________, U _____________,

dana ________ dana ________ dana ________

Ako je jedan od učesnika u asignaciji nelikvidan, odnosnoima neizmirene obaveze evidentirane kod banke, navedeninalozi se ne mogu izvršiti.


IZMIRENJE OBAVEZA CESIJOM

Cesija (cessio - ustupanje) znači pravo prvog poverioca (cedenta) da svoje potraživanje prenese na drugog poverioca (cesionara).

Cesiju pokreće poverilac!

Za izmirivanje obaveze cesijom potrebno je da učestvuju najmanje dva pravna lica (poverilac i dužnik), s tim što učestvuje i treće pravno lice koje nije predmet ugovora:

- pravno lice koje prenosi (cedira) svoje potraživanje, - pravno lice koje postaje novi poverilac u čiju korist je preneto (cedirano) potraživanje,- pravno lice - dužnik (cezus) koji preuzima novog poverioca i kome izmiruje svoj dug.


Cesija se obavlja na osnovu sklopljenog ugovora o cesiji između prvog poverioca (cedenta) i novog poverioca (cesionara), o čemu je cedent obavezan da obavesti dužnika (cezusa) da ustupa svoje potraživanje drugom poveriocu, da bi ovaj znao kome da izmiri dug.

Za ustupanje potraživanja cedent nije obavezan da traži saglasnost dužnika (cezusa).


Cesijom se mogu vršiti i avansna plaćanja,

ako su avansi ugovoreni između pravnih

subjekata.

Osim cesije po ugovoru, cesija može biti

zakonska i sudska (odluka suda) o

sprovođenju cesije.

Ustupanje potraživanja uređeno je

odredbama čl. 436. do 445. Zakona o

obligacionim odnosima.


Na novog poverioca, sa potraživanjem prelaze i određena prava, kao što su:

pravo prvenstva naplate,

hipoteka,

zaloga,

prava iz ugovora sa jemcem,

pravo na kamatu,

ugovornu kaznu i sl. za dospele, a neisplaćene kamate po osnovu potraživanja koje se ustupa, pretpostavlja se da se i one ustupaju, ako se ugovorom ne odredi drugačije.


Prilikom ustupanja potraživanja, ustupilac je dužan da preda novom poveriocu dokaze o postojanju duga.

Za izmirivanje obaveza putem cesije, važe ista pravila kao i kod asignacije, što znači da za sprovođenje cesije mora da postoji likvidnost kod cedenta i cezusa (dužnika). Kod prvog, zbog primene člana 46. Zakona o platnom prometu.


ILUSTRACIJA CESIJE



Korisnik naplate (cesionar) – rezident po prijemu deviznog priliva po osnovu naplate potraživanja prema inostranstvu podnosi banci:

ugovor o cesiji na osnovu kojeg je došlo do promene poverioca,

kopiju fakture o robi i jedinstvene carinske isprave (cedenta), ukoliko se radi o izvozu robe.

Ako se radi o izvozu usluga, tada po prijemu deviznog priliva iz inostranstva, rezident – novi poverilac (cesionar) banci dostavlja:

ugovor o cesiji na osnovu kojeg dolazi do promene poverioca i

kopiju fakture o pruženoj usluzi, koju je cedent izvršio prema inokupcu


Primer ugovora za sprovođenje cesije:

Privredno društvo KIKI TRADE d.o.o., Beograd, izvezlo je u Rusku Federaciju 600 kom alumunijumskih prozora tarifni broj 7610100000 u vrednosti od 120.000 eur po fakturi broj 278/2015od 20. januara 2020. i JCI 11029/1346 od 21. januara 2020. godine. Kurs eur na dan izvoza 21. januara 2020. godine iznosio je 112,85 dinara. Što u dinarima iznosi 13.542.000,00

Kupac iz Ruske Federacije je firma VALEX GROUP, Moskva.

Rok za naplatu ovog izvoza je 21. april 2020. godine.


Privredno društvo KIKI TRADE d.o.o., Beograd, duguje za ranije kupljen repromaterijal od Privrednog društva ALKA KOMERC d.o.o., Beograd sumu od 123.000 eur /što u dinarima iznosi 13.837.500,00 /.

Izvoznik privredno društvo KIKI TRADE d.o.o., Beograd /poverilac/ sklopilo je 15. aprila 2020. godine ugovor sa Privrednim društvom ALKA KOMERC d.o.o., Beograd da postojeći dug od 123.000 eur izmiri na sledeći način, da potraživanje po osnovu izvoza u Rusku federaciju, da firma VALEX GROUP, Moskva uplati sumu od 120.000 eur i razliku od 3.000 eur isplati firma KIKI TRADE d.o.o., uplati u dinarima na račun firmi ALKA KOMERC d.o.o.

Na osnovu ovih podataka urađen je ugovor o cesiji, gde se izmiruju međusobne obaveze CEDENTA, CESIONARA I CESUSA u iznosu od 120.000 eur.


UGOVOR O CESIJI

1. Cedent (stari poverilac) - Privredno društvo KIKI TRADE d.o.o., Beograd, ul. Požarevačka br. 2, Republika Srbija, PIB 109156357, Matični broj 06757934 /u daljem tekstu CEDENT/

2. Cesionar (novi poverilac) - Privredno društvo ALKA KOMERC d.o.o., Beograd, ul, Bulevar JNA br. 786, Republika Srbija, PIB 108556897, Matični broj 03479889 /u daljem tekstu CESIONAR/ i

3. Cezus (dužnik) - VALEX GROUP, Moskva, Prospekt 18, Ruska Federacija /u daljem tekstu CESUS/


Zaključili su 15. aprila 2020. godine u Beogradu

UGOVOR O CESIJI

Član 1.

Predmet ovog ugovora je prenos potraživanja odstrane CEDENTA u iznosu od 120.000 eur kojinastao po osnovu izvoza CESUSU 600 komalumunijumskih prozora tarifni broj 7610100000 po fakturi broj 278/2015 od 20. januara 2020. i JCI 11029/1346 od 21. januara 2020. godine.

Rok za naplatu ovog izvoza je 21. april 2020. godine


Član 2.

Prenosom potraživanja iz člana 1. ovog ugovora, CEDENT izmirujesvoj dug prema CESIONAR za kupljen repromaterijal u iznosu od120.000 EUR.

Član 3.

CESUS je u obavezi da uplati iznos od 120.000 EUR CESIONARU u roku od šest dana od dana prijema ovog ugovora.

Član 4.

Danom potpisivanja ovog ugovora CESUS i CESIONAR zasnivajunov dužničko-poverilački odnos, a istovremeno se gasi obavezaCEDENTA prema CESIONARU u iznosu od 120.000 eur.

Član 5.

Obaveze koje za CEDENTA i CESIONARA proističu iz propisa o deviznom poslovanju , ove ugovorne strane će ispunjavati svaka za sebe, bez prava da te obaveze prenesu na drugu ugovornu stranu.

/u ovom trenutku – jedino poslovnoj banci bi trebali da dostaviteugovor o CESIJI/


Član 6.

Ugovorne strane su saglasne da sve eventalne sporoverešavaju sporazumno, a ako nastane spor u kojem je jednastrana CESUS, tada prihvataju nadležnost arbitražeMeđunarodne privredne komore iz Pariza.

Za sporove koji eventualno nastanu između CEDENTA I CESIONARA nadležan je Trgovinski sud u Beogradu.

Član 7.

Ovaj ugovor je sačinjen u 6 /šest/ primeraka, i to po 3 /tri/ primerka na srpskom jeziku i na nemačkom jeziku, od kojihsvaka ugovorna strana zadržava po 1 /jedan/ primerak nasrpskom jeziku i 1 /jedan/ primerak na nemačkom jeziku.


Član 8.

Ovaj ugovor stupa na snagu danom potpisivanja od straneovlašćenih predstavnika ugovornih strana.

Za pravno lice "A“ Pravno lice "B“ Za pravno lice “C”

CEDENT CESIONAR CESUS

___________ _________ ______________

Potvrđujem prijem ugovora

dana_________________

Ako je račun jednog od učesnika u cesiji u blokadi, nalozi se ne mogu izvršiti i isti se vraćaju podnosiocu.


FAKTORING POSLOVI

Sličnosti između faktoring poslova i

preuzimanja duga;

Razlike između faktoring poslova i

preuzimanja duga;

Prednost faktoring ugovora u odnosu na

kredit;

Primer ugovora o faktoringu;


Društvo, prodavac dobara i usluga (klijent),

može svoja potraživanja koja ima po osnovu

prodatih dobara i izvršenih usluga /u zemlji i

inostranstvu/ da proda, ili da poveri njihovu

naplatu faktoru (faktoring aranžmani) i na taj

način da obezbedi efektivna finansijska

sredstva i pre isteka ugovorenog roka naplate

potraživanja.


Kod faktoring poslova učestvuju tri lica, i to:

• faktor - pravno lice koje je registrovano za

obavljanje faktoring poslova;

• klijent - prodavac potraživanja (pravno lice koje

ima potraživanje za prodata dobra ili usluge i to

svoje potraživanje podaje pre roka dospeća);

• dužnik - pravno lice koje duguje za kupljena

dobara ili izvršene usluge.


Prodaja potraživanja faktoru vrši se na osnovu zaključenog pismenog ugovora između faktora i klijenta, koji se zaključuje na određeni period, godinu dana ili više, i njime se ugovaraju poslovi kupovine i prodaje potraživanja između klijenta koji prodaje svoje potraživanje i faktora koji kupuje to potraživanje. Po isteku ugovorenog perioda, ugovor se može produžiti pod istim ili drugim uslovima.

Za zaključenje ovog ugovora nije potrebna saglasnost dužnika, ali on mora da bude obavešten o prodaji njegovog duga kako bi znao kome da uplati sumu koju duguje.


Faktoring poslovi su veoma povoljni poslovi

za obe strane, jer preduzeće koje prodaje

svoje potraživanje faktoru, oslobađa se

određenih troškova koje bi imalo u službi

naplate ili u službi kreditnog odeljenja uz

minimalne troškove koje mu zaračunava

faktor koji vrši te usluge za njega.

63

SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI

– PLAĆANJE I NAPLATA OD

DRUGOG NEREZIDENTA A NE

ONOM KOJEM SE DUGUJE ILI

POTRAŽUJE

64

Član 33. Zakona o deviznom poslovanju

Konačno je omogućeno firmama da po osnovu spoljnotrgovinskih poslova mogu da:

- izvrši naplatu i od drugog nerezidenta, a ne od nerezidenta od kojeg se potražuje, odnosno omogućeno je da se plati i drugom nerezidentu, a ne onom kojem se duguje, i

- naplatom, odnosno plaćanjem drugom nerezidentu, a ne nerezidentu od koga se potražuje, odnosno kome se duguje,

- prodaju potraživanja prema inostranstvu između rezidenata, odnosno moguće je preuzimanje duga prema inostranstvu između rezidenata u Srbiji.

Ove pogodnosti regulisane su Članom 33. Zakona o deviznom poslovanju

65

Naplata, odnosno plaćanje drugom

nerezidentu

Članom 33. Zakona, kojim se uređuju

poslovi naplate, odnosno plaćanja i drugom

nerezidentu, a ne nerezidentu kome rezident

duguje, odnosno od koga rezident potražuje

po tekućem ili kapitalnom poslu.

66

Propisano je da se poslovi iz člana 33. Zakonamogu obavljati na osnovu:

- ugovora - zaključenog između svih učesnika u poslu, ili

- na osnovu izjave rezidenta da je upoznat sa izvršenim prenosom.

NAJNOVIJA izmena Zakona – nalaže kada ja poverilac obavešten da će primiti novac od drugog dužnika treba da da pismenu saglasnost da će primiti novac.

67

UGOVORI O PLAĆANJU DUGA DRUGOM

STRANOM LICU A NE ONOM KOJEM DUGUJU

Ugovori o plaćanju dugovanja, zaključuju se

u pisanoj formi, s tim što se:

učesnicima u kupovini, onosno plaćanju

dugovanja smatraju se:

- rezident – uvoznik – dužnik,

- nerezident – novi dužnik i

- nerezident – poverilac.

68

- Ugovori po spoljnotrgovinskim poslovima, naročito sadrže:

- identifikacione podatke o ugovornim stranama (poslovno ime, sedište, država, kao i poreski identifikacioni broj (PIB) i matični broj za rezidente);

- precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju iz osnovnog spoljnotrgovinskog posla: broj i datum ugovora iz knjige kontrolnika, /kontrolnik više nije obavezna knjiga –ali je dobra pomoćna knjiga/ broj i datum izdavanja izvozne/uvozne fakture u kojoj je iskazano potraživanje, odnosno dugovanje, iznos fakture i rok dospelosti, način i uslove plaćanja, kao i broj i datum jedinstvene carinske isprave za izvezenu, odnosno uvezenu robu;

69

- podatke o predmetu ugovora: iznos potraživanja i dugovanja u devizama i u dinarima;

- mesto i datum zaključenja ugovora i

- potpise ugovornih strana.

Pored navednog, ovi ugovori mogu da sadrže i podatke o:

- plaćanju po osnovu prodatog potraživanja koje kupac duguje prodavcu (iznos ili procenat od vrednosti fakture, uslovi, način i rok plaćanja, valuta i kurs obračuna);

70

- naknadi u dinarima i elementima za njeno

određivanje (kamatna stopa, diskont, premija rizika,

provizija za eventualne usluge, provizija na

neiskorišćeni deo kredita i druge provizije), kao i

način i rok isplate naknade;

- instrumentima obezbeđenja plaćanja

(garancija, osiguranje, menica, jemstvo i dr.);

- maksimalnom iznosu potraživanja za koji je

obezbeđeno pokriće prema konkretnom dužniku

Propisana dokumenta

Zakonom o deviznom poslovanju, član 33. dozvoljeno je da

rezident plaća drugom nerezidentu a ne onom kojem duguje,

propisana su dokumenta:

1. Ugovor o plaćanju duga drugom nerezidentu a ne onom

kojem rezident duguje sa svim elementima;

2. Nerezident može da obavesti rezidenta da će platiti drugo

lice a ne prvobitni dužnik: tada je rezident u obavezi da

napiše:

- Izjavu da prihvata uplatu od drugog nerezidenta i

- da dostavi nerezidentu saglasnost o prihvatanju uplate!


72

PRIMER: PLAĆANJE DRUGOM

NEREZIDENTU

Privredno društvo „IFA“ d.o.o., Beograd, po fakturi broj 4983 od 15. februara 2020. godine, JCI broj 11029/19678 od 24. februara 2020. uvezlo je 500 knjiga SPOLJNOTRGOVINSKI ZAKONI EVROPSKE UNIJE , tarifna oznaka 4901 99 00 00, iz republike Crne Gore, vrednost isporuke je 2.500 eura.

Inostrani isporučilac robe je Privredno društvo SEVTA d.o.o. Budva, Slovenska obala 17, republika Crna Gora.

73

Zvanični srednji kurs na dan carinjenja je 115,65 dinara.

Rok naplate po ovoj izvršenoj usluzi je 60 dana od dana uvoznog carinjenja.

Dana 30. aprila 2020. godine zaključen je ugovor između rezidenta „IFA“ d.o.o., Beograd, kao dužnika i nerezidenta Privrednog društva SEVTA d.o.o. Budva, kao starog poverioca i Privredne Komore Podgorice kao novog poverioca, kojim se dužnik obavezuje da će obavezu u iznosu od 2.500 eur koji duguje starom poveriocu doznačiti na račun novog poverioca najkasnije do 30. 04. 2020. godine. Zvanični srednji kurs na dan zaključenja ugovora iznosio je 115,95 dinara. Istog dana izvršeno je plaćanje.

Na osnovu ovih podataka sačinjen je ugovor o plaćanju dugovanja drugom nerezidentu.

74

NAPLATA POTRAŽIVANJA OD DRUGOG

NEREZIDENTA A NE OD ONOG KOJI DUGUJE

Naplata potraživanja od drugog nerezidenta a ne od onog koji duguje dozvoljeno je samo posle izvršenog izvoza robe i usluga, pod uslovom da potraživanje postoji u trenutku naplate, nezavisno od njegove dospelosti, s tim što se naplata potraživanja vrše uz podnošenje poslovnoj banci:

- ugovora po osnovu kojeg dolazi do promene poverioca,

- jedinstvene carinske isprave i

- izvozne fakture, koji su osnov za ovo plaćanje, odnosno naplatu.

75

Izvoz ili uvoz robe dokazuje se jednistvenom

carinskom ispravom a izvoz ili uvoz usluga

dokazuje se ugovorom ili fakturom za uslugu.

učesnicima u prodaji, odnosno naplati

potraživanja smatraju:

- rezident – izvoznik – poverilac,

- nerezident – novi poverilac i

- nerezident dužnik;

76

Prema odredbama člana 33. Zakona, ugovori po osnovu kojih rezidenti vrše naplatu, odnosno plaćanje trećem licu – nerezidentu, naročito sadrže:

- identifikacione podatke o ugovornim stranama (poslovno ime, sedište, država, kao i poreski identifikacioni broj (PIB) i matični broj za rezidente, ako je pravno lice, odnosno ime i prezime, prebivalište ili boravište, matični broj, broj lične karte ili drugog identifikaciong dokumenta i mesto izdavanja ako je fizičko lice u pitanju);

77

- pravni osnov potraživanja ili dugovanja nastalog po osnovnom tekućem ili kapitalnom poslu i precizne podatke o potraživanju, odnosno dugovanju (visina, način i uslovi plaćanja, rok dospelosti), kao i podatke o pripadajućim ispravama i dokumentaciji koja se odnosi na potraživanje, odnosno dugovanje;

- podatke o predmetu ugovora: iznos potraživanja i dugovanja koji se naplaćuje ili plaća u devizama i dinarima;

- mesto i datum zaključenja ugovora i

- potpise ugovornih strana

78

PRIMER: NAPLATA POTRAŽIVANJA OD

DRUGOG NEREZIDENTA

Privredno društvo „IFA“ d.o.o., Beograd, po fakturi

broj IF – 00957 od 17. februara 2020. godine,

fakturisalo je za izvršene usluge treninga

MEĐUNARODNA CESIJA I ASIGNACIJA , u

Republici Crnoj Gori. Primalac usluga je Privredna

Komora Podgorice. Vrednost izvršene usluge je

3.500 EUR. Srednji kurs eura na dan izvršene

usluge i fakturisanja iznosio je 110,00 dinara.

79

Rok naplate po ovoj izvršenoj usluzi je 60 dana od dana fakturisanja.

Dana 10. aprila 2020. godine zaključen je ugovor između rezidenta „IFA“ d.o.o., Beograd, kao poverioca i nerezidenta Privredna Komora Podgorice kao dužnika, i nerezidenta Privrednog društva SEVTA d.o.o. Budva kao novog dužnika. Novi dužnik Privrednog društva SEVTA d.o.o. Budva obavezuje se da će obavezu koju prema poveriocu ima stari dužnik on izmiriti u roku utvrđenom u ugovoru.

80

Po osnovu ovog ugovora, novi dužnik izvršio

je uplatu na devizni račun Privrednog

društva „IFA“ d.o.o., Beograd, iznos od

3.500 eur.

Srednji kurs evra na dan uplate iznosio je

110,50 dinara.

Na osnovu ovih podataka sačinjen je ugvor o

naplati potraživanja od drugog nerezidenta.

81

ZAKLJUČAK:

Plaćanje obaveza drugom nerezidentu i

naplata potraživanja od drugog nerezidenta

po tekučim i kapitalnim poslovima može se

vršiti na dva načina, i to:

a) na osnovu ugovora između svih učesnika

u poslu , ili

b) izjave rezidenta da je obavešten o

prenosu potraživanja, odnosno dugovanja.

Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i

nerezidenata čija je namena prenos kapitala:

- direktne investicije,

– ulaganja u nekretnine,

– poslovi sa hartijama od vrednosti,

– poslovi sa finansijskim derivatima,

– poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,

– kreditni poslovi,

– garancijski poslovi,

– depozitni poslovi,

– poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom koji

uređuje osiguranje,

– jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).


83

Ovi poslovi se mogu obavljati i na osnovu izjave rezidenta da je obavešten o prenosu predstavlja pojednostavljenje celog postupka prenosa potraživanja i dugovanja između rezidenata.

U praksi inostrani partner može vas samo obavestiti da će umesto njega platiti neka druga firma ili da vi platite svoj dug nekoj drugoj stranoj firmi.

U tom slučaju, rezident sačinjava izjavu o prihvatanju da će poslovne obaveze izmiriti ili naplatiti od drugog nerezidenta. Zakonom je propisano da izjava treba da sadrži sve propisane elemente kao i ugovor. Razlika je što je potpisuje samo rezident, nije potrebno da je potpišu sva ti učesnika u poslu.

Poslovnoj banci dostavljaju se sva prethodno pobrojana dokumenta.

84

Prenos potraživanja i dugovanja rezidenta koja su nastala

po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom

Član 20. Zakona o deviznom poslovanju

reguliše prenos ili prodaju po osnovu

kreditnog posla:

„Banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata –

fizičkih lica, i nerezidenti, mogu prenositi,

odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i

dugovanja rezidenata koja su nastala po

osnovu kreditnog posla sa inostranstvom”.

85

Poslovi prenosa dugovanja i potraživanja rezidenata koja su nastala po osnovu krteditnog posla sa inostranstvom mogu se vršiti samo po osnovu ugovora između prenosioca i primaoca dugovanja i potraživanja, s tim što prenosilac ima obavezu da dužnika, odnosno poverioca iz spoljnotrgovinskog posla obavesti o izvršenom prenosu.

86

Posebna procedura propisana je za rezidente:

1) javna preduzeća,

2) pravna lica sa državnim kapitalom,

3) pravna lica u procesu restrukturiranja i

4) pravna lica u postupku privatizacije,

potraživanja i dugovanja ovih subjekata nastala po

osnovu kreditnog posla sa inostranstvom mogu se

prenositi, odnosno platiti ili naplatiti samo na

osnovu

a) ugovora, ili

b) saglasnosti ili

v)izjava zaključenih između učesnika u

poslu,

uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade

Republike Srbije.


88

Plaćanje između rezidenata po osnovu

kupovine potraživanja i preuzimanja

dugovanja rezidenata koja su nastala po

osnovu kreditnog posla sa inostranstvom

može se vršiti u dinarima i u devizama.

Plaćanje u devizama uređeno je odredbom

člana 34. stav 2. tačka 2).

89

Ukinuta je obaveza obaveštavanja Narodne banke Srbije o izvršenim primenama.

Pored ugovora o prenosu potraživanja ili dugovanja, prilikom naplate, odnosno plaćanja prenetog potraživanja, odnosno dugovanja, obavezno se poslovnoj banci dostavlja dokumentacija o izveštavanju Narodne banke Srbije o kreditnom poslu sa inostranstvom.

INFORMACIJE:

E-mail: [email protected] Autor sam stručne platforme na kojoj možete naći pomoć u radu,

propise, modele i veliki broj odgovora na pitanja koja imate a vezana su

za vaš posao:

www.biljanatrifunovicifa.com

https://www.linkedin.com/in/biljana-

trifunovic/

www.FACEBOOK/IFA.D.O.O.


mailto:[email protected]

http://www.biljanatrifunovicifa.com/

https://www.linkedin.com/in/biljana-trifunovic/

http://www.facebook/IFA.D.O.O


Documents

· 2020. 11. 22. · Kompenzacioni poslovi sa inostranstvom se obavljaju na osnovu propisa o spoljnotrgovinskom poslovanju, dok se naplata i plaćanje drugom nerezidentu, a ne nerezidentu