ИндијаИз Википедије, слободне енциклопедије

Координате:  21°   07'   32„   СГ Ш,   78°   18'   38“   ИГД

Република Индијаभा�रत गणर�ज्य

Bhārata Ganarājya

Застава Грб

Крилатица: Satyamēva Jayatē (Санскрит: Само Истина

Побеђује)

Химна

Jana-Gana-Mana

0:00

Гл

ав

ни

гр

ад

Њу Делхи

Сл

уж

бе

ни

јез

ик

Влада користи хинди иенглески, док су 

поуставу званична 

23језика: асамски,бенгалски, бодо,гуџарати, догр

и,енглески, канада,кашмири, конкани,маитхили, малај

алам,манипури, марати,непалски, орија,панџаби, санс

крит,сантали, синди,тамилски, телугу, урду,хинди

Пр

ед

се

дн

ик

:

Пранаб Мукерџи

Пре

мије

р:

Нарендра Моди

Об

ли

к

вл

ад

ав

ин

е

Савезна република и парламентарна република

Не

за

ви

сн

ос

т:

15. августа, 1947

По

вр

ш

ин

а

 

 — 

ук

уп

но

3.287.240 km2  (7)

 — 

во

да 

(%

)

9,56

Ст

ан

 

ов

ни

шт

во

 — 

20

14.

 1.279.301.479 [1] (2)

 — 

гус

ти

на

349/km2

Ва

лу

та

Индијска рупија

 — 

ко

д 

ва

лу

те

INR

 — 

ст

от

и 

де

о 

ва

лу

те

100 паисеа

Вр

ем

ен

ск

а

зо

на

UTC +5:30

Ин

те

рн

ет

до

ме

н

.in

По

зи

вн

и

бр

ој

+91

Индија (хинд. भा�रत; енгл. India) или званично Република Индија (хинд. भा�रत गणर�ज्य, трансл. Bhārat Gaṇarājya;енгл. Republic of India) је држава у јужној Азији.[2] Седма је држава на свету по површини своје територије, другапо броју становника, са око 1,2 милијарде становника и представља најмногољуднију демократију на свету. На југу излази на Индијски океан, на југозападу на Арабијско море, а на Бенгалски залив излази на југоистоку. СаПакистаном се граничи на западу, на североистоку са Кином, Непалом и Бутаном, а на истоку са Бангладешом иМјанмаром. У близини Индије, као острва у Индијском океану, налазе се Шри Ланка и Малдиви; поред тога, индијска острва Андамани и Никобари деле поморску границу са Тајландом и Индонезијом.

Као дом цивилизације долине Инда и област историјских трговачких путева и пространих царстава, Индијски потконтинент је током великог дела своје дуге историје био познат по свом привредном и културном богатству.[3]Четири значајне религије — хиндуизам, будизам, ђаинизам и сикизам — су настале у Индији, док сузороастризам и аврамске религије (јудаизам, хришћанство и ислам) стигли у 1. миленијуму н. е. и значајно обликовали разнолику културу ове области. Британска источноиндијска компанија је од раног 18. века постепено преузимала власт у Индији, да би средином 19. века Индија постала колонија Уједињеног Краљевства. Наконборбе за

независност коју је обележио распрострањени ненасилни отпор, Индија је постала независна држава1947.