Европски систем 1848-1918:Зрела форма и колапс равнотеже снага

Европа Бечког конгреса, 1815-48.

• Контуре граница претежно исте све до 1914.• 33 године мира и стабилности• 99 година малобројних, ограничених и кратких ратова• 99 година невиђеног успона

Европа на прагу револуције 1848.

Европа после револуционарне 1848.

• Руска интервенција спасла Хабзбурге

• Немачко питање остаје нерешено

• Италијанско такође• Мађарско такође• Успон Луја Наполеона• Британија и Русија

остају стабилне

Уједињење ИталијеНови актер на Медитерану

Камило Кавур: либерализам, национализам, умерени монархизам, анти-клерикализам; регионалне и културне разлике (Север-Југ)

Уједињење НемачкеБизмарк: визија, вештина и чврстина врхунског калибраПораз Данске (1864), Аустрије (1866) и Француске (1870)

Унутрашња консолидација: успон Кајзер-рајха

Аустро-угарска нагодба 1867Дуализам као тријумф мађарске аритократије

Нестабилна уставна решења (Чеси, Јужни Словени)Де факто персонална унија две суверене државе

Цар Франц Јозеф као једина спона

Европа после Берлинског конгресаОдлике европског система од

Берлина до Сарајева

Процес “прве глобализације”Економски, научни, технички и културни напредак без премцаРелативна политичка стабилностЈединство у различитостиСве изразитија моћ НемачкеОкончање деобе колонијаРастућа нефлексибилност савезништава после БизмаркаГранице непромењене (осим на Балкану) све до 1914.

Супротности стила и супстанцеПремијер Дизраели Краљица Викторија Кајзер Вилхелм II

Три цара, три манираАлександар II, Европејац, “Ослободилац”Александар III, аутократа, тврди реалиста

Николај II, меки, колебљиви добронамерник

Прва глобализација, 1880-1914.

Темељи прве глобализацијеПароброд Берза Железница Телеграф

Две фазе вилхелмовске НемачкеКајзерсрајх после Бизмарка: Континуитет и разлике

•Бизмарк неговао везе са Русијом, потом оне нагло и неповратно слабе•Бизмарк изоловао Француску; после њега Париз успешно враћа позиције•Бизмарк упозоравао на опасност од претесног везивања за Аустрију, после њега она је једини поуздан савезник•Бизмарков фокус на копну, после њега поморска опсесија алармира Британце•Бизмарк држао све опције отвореним, после њега оне се опасно сужавајуБизмарк је био врхунски државник са недораслим, опасним наследницима

Структура и мотиви европских савеза Ко с ким, против кога, зашто?

Француска: трајни супарник Немачке (Алзас и Лорена)Русија: после Бизмарка мора да тражи ослонац у ПаризуНемачка: само Беч поуздан; параноја као парадигмаБританија: без јасних обавеза, са несумњивим симпатијамаАустрија: без опција и маште; анексија ограничила изборИталија: ко да вишеТурска: болесник на Босфору

Балканска генерална проба, 1912-13Сумрак болесника на Босфору: слом одбране на сва три фронта (Македонија, Једрене, Тракија); превага турских германофила

Успаничена АустријаУзнемирена БританијаЗадовољна РусијаКолебљиве Италија и Румунија Реваншизам Бугарске

Бечки јастребовиКључна личност: Конрад фон

Хецендорф, начелник г.ш.• Исход Балканских ратова је катастрофа за Монархију• Србија је трајни извор нестабилности и интрига• Локални рат против Србије је и предуслов и средство за консолидацију Монархије• Брза победа несумњива• Ако чекамо биће касно

Атентат 1914. добродошао

... и голубови

Франц Фердинанд, наследник престола

• Упорно одбија Конрадов притисак, не жели рат• Аутсајдер у бечком врху• Поборник темељних реформи• Монархију сматра трошном• Не подноси Мађаре, тежи тријализму-полицентризму

Увод у трагедију: Видовдан 1914

Црна рука ван контроле• Франц-Фердинандова умереност небитна • Нема стратешког циља• Што горе, то боље• Манипулантски Апис• Принцип као жртва• Неодговорност, слепилоПаралела са 27. мартом

Бечка рачуницаМинистар Берхтолд:

• Локални рат, само против Србије, са ограничени м политичким циљевима• Ултиматум после жетве• Немачка да чува леђа Аустрије према Русији• Остатак Европе по страни• Брза, убедљива победа• Консолидација Монархије уклањањем “Пијемонта”

Берлинска рачуницаКанцелар Бетман-Холвег:• Спремност на рат

против Русије и Француске

• Нужност упада у Белгију (Шлифенов план) ствара ризик енглеске реакције

• Растући радикализам ратних циљева

• Кајзер пред свршеним чином, Рајхстаг такође

Ограничене опције СрбијеНежељени рат

• Исцрпљеност балканским ратовима 1912-13.• Потреба консолидације, интегрисања нових територија• Завереници ван контроле• Спремност на уступке Бечу• Немогући ултиматум А-У• Пресудна руска подршка• Јединство нације

Јулска криза 1914:војни императиви диктирају политику

• Мобилизација = рат (железнице, диспозиције)• Губитак маневарског простора дипломата• Генералштабни планови ван контроле политичара• Аутоматизам, фатализам• Немогућност рикверца• Успаљено јавно мнење

Драматични почетак: лето и рана јесен 1914

• Офанзивни генералштабни планови свих великиха сила• Ентузијазам маса• Грешке у реализацији Шлифеновог плана• Чудо на Марни• Стабилизација фронта• Превага дефанзивне технологије: ров, митраљез, бодљикава жица, мина• Ескалација политичких циљева Немачке

Улазак САД у рат6. април 1917.

Снага изолационизмаПотапање Лузитаније 1915Реизбор Вилсона 1916Британска пропагандаЦимерманов телеграм Обнова подморничког ратаОбјава рата: април 1917Испрва значај за Антанту морални више него војниПун ефекат: пролеће 1918

ВЕРСАЈСКИ ПОРЕДАКЛиберализам на делу: Мењати свет сходно идеалима

Вудроу Вилсон: 1918. срочио “14 тачака”, иницирао Друштво народа, тврдио да демократија чини рат мање вероватним

14. “Потребно је да се оснује свеопшта лига народа са узајамном гаранцијом политичке независности и територијалног интегритета како за велике тако и за мале државе”

Самоопредељење народа:10. Self-determination should be allowed for all those living in Austria-Hungary.

11. Self-determination and guarantees of independence should be allowed for the Balkan states.Забрана тајних уговора (тачка 1): “отворени споразуми, отворено постигнути”

Версајски поредак у Европи

Теоретски оквирТеорија: скуп вредносно утемељених тврдњи обухваћених у концепцијски

оквир унутар којег бескрајна сложеност света постаје разумљива

Реалистичка теорија међ. односа• Несавршени свет је датост• Насиље је иманентно човеку• Људска природа је константна• Основа процеса је ривалство• Држава је била и остала битна

јединка међународног система• Мир: равнотежа снага • Будућност: континуитет• Историја је учитељица живота• Интересно утемељена политика

је морална политика• Императив нужности• Неприкосновеност суверености

Либерална теорија међ. односа• Свет можемо свесно мењати• Насиље је неприродно• Човек је поправљив разумом• Основа процеса је сарадња• Недржавни и невладини актери

су све важнији и благотворнији• Мир: колективна безбедност• Будућност: промена, прогрес• Одбацимо окове прошлости!• Морални принципи имају

првенство над интересима• Хијерархија пожељности• Релативизација суверенитета