Univerzitet u KragujevcuEkonomski fakultet

Seminarski radTema: Monopol – Pojam, osnovne

karakteristike i uspostavljanje ravnoteže

Student:2008/171

Kragujevac, 2010

1

Sadržaj:

Pojam monopola............................................................................................................................3

Osnovne karakteristike monopola.................................................................................................4

Prirodni monopol...........................................................................................................................6

Realni primer monopola i kršenja antimonopolskog zakona.........................................................7

Monopolsko ponašanje – diskriminacija cena...............................................................................8

Izvori monopolske moći ..............................................................................................................11

Regulacija cena ...........................................................................................................................12

Zaključak .....................................................................................................................................14

Literatura ....................................................................................................................................15

2

Pojam monopola

Monopol je stanje na tržištu kada postoji samo jedan prodavac i mnogo kupaca. Monopol je

osnovni oblik nesavršene konkurencije. To je slučaj kada postoji jedan jedini prodavac s potpunom

kontrolom nad celim privrednim sektorom. Naziv potiče od grčke riječi "mono" - jedan i "polist" -

prodavac. Potpuni monopoli su retke pojave. Primer za ovo su: telefonske usluge, gasovod, voda, struja

itd. Ovi monopolisti moraju računati na konkurenciju i iz drugih privrednih sektora, npr. kablovski

telefoni, struja i gas mogu zameniti druga goriva itd. Na dugi rok nijedan monopolista nije siguran od

napada konkurenata.Pošto je monopolist jedini proizvođač proizvoda, njegova kriva tražnje je kriva

tržišne tražnje. Dakle, tržišno stanje u kojem se na strani ponude nalazi samo jedan prodavac koji je u

mogućnosti da odlučuje, utiče na formiranje cena, a na strani tražnje nalazi se mnoštvo kupaca bez

mogućnosti izbora drugog dobavljača i uticaja na cenu, naziva se monopolom. Za monopolistu ne važi

marginalno pravilo. Monopolistička pozicija na tržištu omogućava mu da maksimizira profit proizvodeći

onu količinu proizvoda i usluga za koju su marginalni troškovi jednaki marginalnom prihodu. U

današnjim uslovima privrećivanja preovlaćuju oligopoli koji su čvrsto povezani sporazumima o cenama,

segmentaciji tržišta, te kao takvi diktiraju razvoj ključnih grana svetske privrede. U tom kontekstu, teško

je danas govoriti o uslovima privređivanja slobodne konkurencije, koja je u suštini zamenjena

monopolističkom konkurencijom. Tako se cene uvek prilagođavaju kalkulacijama monopolista. Drugim

rečima, one su uvek više od cena koje bi se formirale u uslovima slobodne konkurencije. Iznos za koji su

više je izvor monopolskog ekstraprofita. S druge strane, monopolska cena je uvek niža od cene u nabavci

na slobodnom tržištu, što je opet izvor ekstra profita, ali na strani kupovine. Posedica monopolističkih

uslova privređivanja su pozitivne i negativne, to prelivanje novostvorene vrednosti u korist monopola,

kapaciteti i radna snaga se nedovoljno koriste, tehnički progres nalazi bržu primenu, više se izdvaja za

naučno-istraživački rad, koji svojom primenom doprinosi povećanju produktivnosti rada itd. Ali isto

tako, monopolski uslovi privređivanja imaju i svoje nedostatke. ''Zahvaljujući tržišnoj moći, koja se

ogleda u sposobnosti da utiče na cenu proizvoda manju od konkurentne po ceni koja je viša od

konkurentne. Takav ishod predstavlja trošak za društvo, jer manje potrošača kupuje proizvod i plaća ga

po višoj ceni. Zbog toga vlade donose antimonopolske zakone koji ograničavaju i sprečavaju

monopolizaciju tržišta''.

3

Osnovne karakteristike monopola

Tržišna moć

Suština tržišne moći  je mogućnost da se menjaju cene proizvoda. Da bi naveli potrošače da kupuju više, proizvođači moraju da snižavaju cene. Nepotpuna konkurencija ne znači da preduzeće ima apsolutnu kontrolu nad cenom svog proizvoda.

‘’Na primer, Coca-cola u uslovima nepotpune konkurencije može svoje limenke da prodaje za 0,40 ili 0,50 €. Kada bi preduzeće pokušalo da prodaje svoje limenke za 10 €, ono bi propalo. Dakle, reč je o nekom stepenu slobode odlučivanja pri određivanju cena. ‘’1

Ispoljavanje tržišne moći

U pogledu tržišne organizacije, privredni sektor čini spektar od potpune koncentracije do gotovog monopola. U smislu smanjenja trzišne moći preduzeća, potrebno je kvalitativno merilo stepena tržišne moći. Tržišna moć je stepen kontrole što ga jedno preduzeće ili mali broj preduzeća imaju nad cenama i odlukama o proizvodnji u nekom privrednom sektoru. Najuobičajnija mera tržišne moći je sektorski koeficijent koncentracije.

Slika 1.1. Koeficijent koncentracije u četiri preduzeća se definiše kao procenat ukupne proizvodnje nekog sektora koji dolazi iz njegova četiri najveća preduzeća. Koeficijent koncentracije u deset preduzeća je jednak procentu proizvodnje što isporučuje deset najvećih preduzeća u sektoru.

1 www.bbs.edu.rs

4

Centralizacija kapitala

Centralizacija kapitala se javlja uporedo sa koncentracijom gde dolazi do spajanja različitih grana u različitim vezama input-output. Razlozi za centralizaciju su višestruki :

a) različite profitne stope u raznim granama i u raznim fazama privrednih ciklusa. U fazi prosperiteta prerađivačke grane brže reaguju na tražnju, nego ekstraktivne, tako da se profitne stope približavaju, tj. sprečava se njihov pad;

b) centralizacijom se isključuje posrednička funkcija trgovine i profit zadržava u granama proizvodnje;

c) centralizacija omogućava bržu primenu tehničkog progresa, a time i ostvarivanje ekstra profita;

d) heterogeno preduzeće sporije reaguje na promenu cena, posebno sirovina, čime se poboljšava njihov konkurentski položaj.

Ipak, centralizacija i koncentracija kapitala relativno teško stvaraju uslove za klasični oblik monopola. Daleko češći oblik monopola javlja se u proizvodno-tržišnoj morfologiji - oligopol kada se javlja nekoliko učesnika na strani ponude i ako su dva preduzeća, reč je o dupolu, a ako je reč o tražnji, radi se o oligopsonima, odnosno duopsomima.

Monopol kao industrija

Patent daje nekoj firmi ekskluzivno pravo da proizvodi ili odobri neki proizvod. Takvu firmu nazivamo monopol – reč je o jedinoj firmi koja snabdeva čitavo tržište dobrima. S obzirom na činjenicu da monopol nema direktne konkurencije, ne može očekivati da se ponaša kao konkurentna firma. Konkurentne firme su stalno pod pritiskom drugih firmi u industriji da smanje troškove i poboljšaju kvalitet proizvoda.

Pojavljivanje monopola poništava razliku izmedju krive industrijske tražnje i krive tražnje jedne firme. Monopolistička firma jeste industrija. Otuda postoji samo jedna kriva tražnje za koju treba brinuti, a to je kriva tržišne (industrijske) potražnje. U situacijama kada imamo monopol, kriva tražnje koja se odnosi na firmu je identična krivi tržišne tražnje ze neki proizvod, tj. ima silazni nagib.

a) tražnja preduzeća u potpunoj konkurenciji ; b) tražnja preduzeća u nepotpunoj konkurenciji

5

‘’Monopolistička konkurencija se javlja kad mnoga preduzeća prodaju slične ali ne iste proizvode. Liči potpunoj konkurenciji jer ima mnogo kupaca i prodavaca, ulaženje i izlaženje nije teško i cijene se prihvataju onako kako su date. Razlika je samo u tome što su kod potpune konkurencije proizvodi istovjetni, dok u uslovima monopolističke konkurencije proizvodi su diferencirani. Međutim, ovo preduzeće nema nikakav monopol na zemljište ili robu koju prodaje.To mogu raditi i drugi i u analizi polazimo od pretpostavke da svi drugi koji ulaze u ovaj posao imaju iste troškove, a time i istu krivu tražnje. Kako ulaze u ovu oblast drugi, te se malo po malo sužava tržište ranije već formiranih preduzeća, tako da se i kriva tražnje sa proizvodima već postojećih preduzeća pomiče u levo. ‘’2

Prirodni monopol

Postoji jedna posebna vrsta monopola koju nazivamo prirodni monopol. Takva vrsta monopola se ispoljava u granama u kojima postoje visoki fiksni troškovi i mali granični troškovi. Ovakva situacija se često javlja kod komunalnih usluga kod npr. proizvodnje gasa. Tu tehnologija uključuje veoma velike fiksne troškove – izrade i održavanja cevi za isporuku gasa – kada se gasovod postavi, pumpanje veće količine gasa niz gasovod košta veoma malo. Slično tome, lokalna telefonska kompanija uključuje veoma velike fiksne troškove izgradnje centrale i telefonskih linija, dok je granični trošak dodatne jedinice telefonske usluge veoma mali. Prirodne monopole uglavnom reguliše i vodi država. U nekim zemljama telefonske linije regulišu privatna preduzeća koja reguliše država. I jedan i drugi način imaju svoje prednosti i nedostatke. ’’Državni regulatori određuju cene koje komunalno preduzeće može da naplaćuje. U Idealnomslučaju, ove cene bi trebalo da budu cene koje preduzeću omogućavaju da dostigne nultu tačku rentabiliteta – da proizvodi u tački u kojoj je cena jednaka prosečnim troškovima. Problem sa kojim se suočavaju regulatori jeste da se utvrdi koji su pravi troškovi preduzeća. Obično postoji komisija za komunalne usluge koja ispituje troškove monopola u pokušaju da utrvdi pravi prosečni trošak, a zatim određuje cenu koja će pokrivati troškove.’’3 U SAD, ovakva regulatorna tela funkcionišu na državnom i lokalnom nivou. Na ovaj način funkcionišu elektrodisribucija, preduzeće za distribuciju prrodnog gasa i telefonske usluge. Ostali prrodni monopoli, puput kablovske TV, obično se regulišu na lokalnom nivou. Drugo rešenje problema prirodnog monopola je da se dozvoli državi da njime rukovodi. Idealno rešenje u ovom slučaju jeste da preduzeće pruža usluge po ceni koja je jednaka graničnom trošku i da dobija paušalnu subvenciju koja bi mu omogućila da i dalje posluje. Ovo se često praktikuje u sistemima lokalnog javnog prevoza, kao što su autobusi i metroi. Paušalne subvencije ne moraju da znače neefikasno poslovanje, već jednostavno odražavaju velike fiksne troškove koji su povezani sa takvim komunalnim uslugama. S druge strane, baš subvencije mogu da predstavljaju neefikasnost. Problem sa monopolima kojima upravlja država jeste to što je skoro isto tako teško izmeriti troškove, kao što je teško izmeriti troškove regulisanih komunalnih preduzeća. ’’Državne regulatorne komisija koje nadgledaju poslovanje komunalnih preduzeća, često ih podvrgavaju

2 Prof. Dr Jovo Jednak, Ekonomija (2009), Beogradska poslovna škola, Beograd, str. 1853 Hal R. Varijan, Mikroekonomija (2005), copyright Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, str. 376-377

6

temeljnim saslušanjima i zahtevaju od njih da opravdaju podatke o troškovima, kdok interni vladini službenici mogu izbeći tako žestoka detaljna ispitivanja. Može se ispostaviti da vladini službenici koji rukovode takvim državnim monopolima mnogo manje polažu račune javnosti nego oni koji rukovode regulisanim monopolima.’’4

Realni primer prirodnog monopola i kršenja antimonopolskog zakona

‘’Nakon što je Microsoft obelodanio saradnju sa Britanskim nacionalnim arhivom, sa ciljem da pomogne u procesu otvaranja zastarelih formata digitalnih dokumenata, George Greve i Joachim Jakobs iz evropskog ogranka Fondacije za slobodan softver su doveli u pitanje motive američkog softverskog

giganta. Želje koje klijenti imaju danas određuju smer tehnološkog razvoja sutrašnjice; u pitanju je sasvim logičan zaključak. Ali kada baš ti klijenti plaćaju jednoj te istoj kompaniji da prvo napravi problem, a zatim da taj problem reši, većina bi očekivala da pomenuti klijenti iskažu svoje nezadovoljstvo. Mada, izgleda da ima onih koji su ovakvom pojavom zadovoljni.’’5

Problem: Microsoft gospodari tržištem ličnih računara i kancelarijskih paketa, sa udelom koji prelazi 90%. Svaki dokument koji se nalazi u njihovom vlasničkom, binarnom formatu, a posebno svaki koji cirkuliše između više korisnika, jača njihov monopol, a šteti tržišnoj utakmici, ekonomiji i društvu u celini. Što je upotreba ovih formata raširenija, to je jači tzv. ,,mrežni efekat” koji primorava ostale da postanu žrtve iste zavisnosti od Microsofta – baš kao što se to dogodilo sa Britanskim nacionalnim arhivom. A ono što se dogodilo jeste da je Microsoft zatražio od Britanskog nacionalnog arhiva da uloži sredstva u rešenje koje bi omogućilo pristup podacima sačuvanim u zastarelim formatima. Nema ni godinu dana kako je BBC News objavio izjavu g. Gordon Fraiser-a, izvršnog direktora britanskog Microsoft-a, u kojoj je ovaj izrazio zabrinutost da bi klijenti mogli izgubiti svoje podatke: ,,Ukoliko se ne ulože dodatni napori, koji bi nam pružili mogućnost da zastarele formate fajlova čitamo i menjamo i u buduće, suočićemo se sa digitalnom crnom rupom”. ‘’Javnost mora da shvati da dokle god je Microsoft jedini entitet koji zna kako da napravi softver sposoban da u potpunosti iskoristi karakteristike dominantnog formata dokumenata, taj isti Microsoft će ostati i dominantan ponuđač softvera, zbog nedostatka konkurencije i alternative.’’ 6 Microsoft u ovom trenutku pokušava da od komiteta ISO dobije odobrenje za svoj format; svoju tržišnu dominaciju i lobiranje na globalnom nivou koristi kao sredstva kojima će izvršiti pritisak na dovoljan broj organa za standardizaciju pojedinačnih država da glasaju za njegov format u komitetu ISO, ne bi li tako osigurao da MS-OOXML postane dominantan format za čuvanje dokumenata.

Objavljeno na BBC-u, 11. jula 2007. Godine

4 Hal R. Varijan, Mikroekonomija (2005), copyright Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd, str. 377

5 www.voanews.com6 www.fsfeurope.org

7

Monopolsko ponašanje – diskriminacija cena

Cenovna diskriminacija se javlja u tri osnovna oblika, koji se nazivaju cenovna diskriminacija prvog, drugog i trećeg stepena.

1. Cenovna diskriminacija prvog stepena

U idealnom slučaju, preduzeće bi, kad bi moglo, svakom kupcu naplaćivalo najvišu cenu koju je on spreman da plati. Ova maksimalna cena naziva se rezervacijska cena kupca. Ona omogućava prodavcu prisvajanje celokupnog viška na tržištu. U slucaju prikazanom na grafikonu monopolista naplaćuje jedinstvenu cenu Pm, a njegov profit se dobija sabiranjem profita za svaku dodatnu proizvedenu i prodatu jedinicu do količine Qm.

’’Dodatni profit po jedinici proizvoda odgovara razlici između graničnog prihoda i graničnog troška za svaku jedinicu. Sabiranjem profita za svaku dodatnu jedinicu proizvoda, dobijamo varijabilni profit preduzeća, tj. Profit preduzeća uz zanemarivanje fiksnih troškova. Na prikazanom grafikonu varijabilan profit prikazan je u površini između krive graničnog prihoda i graničnog troška. Potrošačev višak koji predstavlja površinu između krive prosečnog prihoda i cene Pm koju kupac plaća, prikazan je oivičenim trouglom PmaxPmA.’’7 Ukoliko je preduzeće u mogućnosti da svakom kupcu naplati najvišu cenu koju je kupac spreman da plati za proizvod, kriva graničnog prihoda nije više bitna za odluku preduzeća o obimu proizvodnje. Za tu odluku važan je dodatni prihod od svake dodatne prodate jedinice, tj. Cena koja se oitava na krivi tražnje. Dodatni profit od proizvodnje i prodaje dodatne jedinice predstavlja razliku između tražnje i grtaničnog torška. Sve dok je kriva tražnje AR iznad krive graničnog troška MC preduzeće može povećati svoj profit povećavanjem proizvodnje. Na prikazanom grafiku to je obim Qmax, pri kome je tražnja jednaka graničnom trošku. Dodatni profit od cenovne diskriminacije prvog stepena prikazan je površinom između krive tražnje AR i krive graničnog prihoda MR. Zbog toga što se svakom kupcu naplaćuje maksimalan iznos koji je spreman da plati, preduzeće prisvaja sav potrošačev višak. Savršena cenovna diskriminacija prvog stepena u praksi je retko moguća. Obično je nepraktično i neizvodljivo naplaćivati svakom kupcu različitu cenu. Praksu naplaćivanja prazličitih cena različitim kupcima za isti proizvod, određujući svakom od njih najvišu cenu koju je ovaj spreman da plati, primenjuju profesionalci poput lekara, advokata, arhitekti, računovođa, prodavci automobila itd.

7 Dr Ljiljana Maksimović, Teorija cena (2008), Ekonomski fakultet, Kragujevac, str.155

8

Grafik – cenovna diskriminacija prvog stepena

2. Cenovna diskriminacija drugog stepena

’’Ovu vrstu diskriminacije cena monopolist sprovodi određujući jednu cenu za određenu količinu proizvoda, a drugu cenu za svaku jedinicu iznad te količine. Ona se sprovodi u oblasti komunalnih usluga – prilikom prodaje vode, električne energije, goriva za ogrev itd. Na grafikonu prikazano je kako potrošač količinu Q1 plaća po ceni P1, količinu od Q1 do Q2 plaća po nižoj ceni P2, a količinu od Q2 do Q3 po još nižoj ceni P3. Kad ne bi bilo diskriminacije, potrošač bi ukupnu potrošnju Q3 platio po ceni P3. Kad ne bi bilo diskriminacije, potrošač bi ukupnu potrošnju Q3 platio po ceni P3, što je manje od plaćanja pazličitih cena za različite količine.’’8

Grafik – cenovna diskriminacija drugog stepena

8 Dr Ljiljana Maksimović, Teorija cena (2008), Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 156

9

3. Cenovna diskriminacija trećeg stepena

Krive ukupnog i prosečnog prihoda monopoliste ukazuju na sledeće ponašanje: ako monopolista želi da poveća obim prodaje, mora da smanjuje cenu proizvoda. Međutim, samo kada je elastičnost tražnje veća od jedan (Ep>1), sniženje cene dovodi do rasta ukupnog prihoda, jer je granični prihod veći od nule.

Grafik – krive prihoda monopolskog preduzeća

U tački u kojoj je Ep=0, ukupni prihod dostiže maksimum, a granični prihod je jednak nuli. ’’Monopolista ne može uvek pribeći povećavanju cenu da bi ostvario veći profit. To bi bilo moguće samo u situaciji kada bi kriva tražnje bila savršeno neelastična. U stvarnosti je kriva

10

tražnje negativnog nagiba, i u različitim tačkama različite elastičnosti.’’9 Da bi monopolista povećao prodaju mora da snizi cenu. U slučaju smanjenja ukupnog prihoda usled smanjenja cena monopolista pribegava diskriminaciji cena trećeg stepena: na onim tržištima gde je elastičnost tražnje veća, određuje nižu cenu, a na tržištima gde je elastičnost tražnje manja, određuje višu cenu.

Grafik – monopolska diskriminacija trećeg stepena

Izvori monopolske moći

Na osnovu prethodnog posmatranja i analize monopolskog ponašanja možemo zaključiti da što je kriva tražnje manje elastična, to će preduzeće imati veću monopolsku moć. Dakle, u krajnjem ishodu monopolska moć je određena elastičnosću tražnje preduzeća.

Faktori koji određuju elastičnost tražnje preduzeća i kji su krajnje odrednice monopolske moći su:

1. Elastičnost tržišne tražnje

9 Dr Ljiljana Maksimović, Teorija cena (2008), Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 159

11

Ako je u pitanju čist monopol, njegova kriva tražnje je istovremeno i tržišna kriva tražnje. U takvoj situaciji monopolska moć preduzeća u potpunosti zavisi od elastičnosti tržišne tražnje predstavlja donju granicu elastičnosti tražnje svakog preduzeća. U svakom slučaju jasno je da elastičnost tržišne tražnje ograničava monopolsku moć pojedinačnih proizvođača.

2. Broj preduzećaMonopolska moć preduzeća smanjuje se porastom broja preduzeća. Kako raste broj preduzeća, svakom preduzeću je sve teže da podiže cene, a da to ne utiče na smanjivanje njegovog udela u prodaji. Osim ukupnog broja preduzeća važan je i broj preduzeća koja imaju značajni udeo na tržištu. Npr. ako tri preduzeća učestvuju sa 90% prodaje na tržištu a sva ostala sa ukupno 10%, onda ta tri preduzeća mogu imati značajnu monopolsku moć. Tržište ima visok stepen koncentracije u slučaju kada samo nekoliko preduzeća ima dominantno učešće u prodaji na tržištu.

3. Interakcija između preduzećaNačin na koji preduzeća međusobno konkurišu važna je odrednica monopolske moći. Ako preduzeća konkurišu agresivno, snižavajući cene kako bi osvojila veći udeo na tržištu, cene se mogu spustiti skoro do konkurentskog nivoa. Preduzeća se boje da podignu cenu, jer očekuju da ih konkurenti neće slediti, i da će u tom slučaju izgubiti svoje tržišno učešće. Bitno je napomenuti i da udruživanje i zajedničko podizanje cena može proizvesti značajnu monopolsku moć. Monopolsku moć treba posmatrati i prema okruženju u kome posluje. Dinamično okruženje na dugi rok može uticati na jačanje ili smanjivanje monopolske moći.

Regulacija cena

Jedan od načina na koji država može da ograniči monopolsku moć jeste regulacija cena monopola. Tradicionalno se smatra da država treba da reguliše one sektore u kojima je monopolska moć velika i posebno monopole koji proizvode osnovna dobra za koje je cenovna elastičnost tražnje mala. Regulacijom cena može se delimično eliminisati gubitak blagostanja koji je nastao zbog monopolske moći.

12

’’Idealno regulisanje monopola putem određivanja cena zahteva da se monopolska cena izjednači sa graničnim troškom. Ako je u pitanju prirodni monopol koji ima opadajuće prosečne troškove, određivanje cene na nivou graničnog troška dovodi do gubitaka (kad kriva prosečnog troška pada, kriva graničnog troška je ispod nje). Da taj gubitak ne bi morala da nadoknađuje država, cena monopoliste se određuje na nivou prosečnog troška. Na grafiku je prikazano da bi monopolist proizvodio output Qm po ceni Pm kada ne bi bilo regulisanja. U potpunoj konkurenciji ponudila bi se količina Qc po ceni Pc.’’10Međutim, kada bi se monoplu odredila cena Pc, monopolist bi ostvarivao gubitak jer bi prosečan trošak bio veći od prodajne cene. Određivanjem cene na nivou Pr, na kome kriva prosečnog troška (AC) seče krivu tražnje (AR), monopolist bi zarađivao nulti ekonomski profit.

Grafik – regulisanje prirodnog monopola

10 Dr Ljiljana Maksimović, Teorija cena (2008), Ekonomski fakultet, Kragujevac, str. 162

13

Zaključak

U ekonomiji se posvećuje značajna paznja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim, savremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije, gde se prvenstveno misli na monopolsku. Monopol se u ekonomiji definiše kao trajna situacija gde postoji samo jedan davatalje određene vrste proizvoda ili usluga. Osobina monopola je nedostatak konkurencije za robu ili uslugu koja se nudi i nedostatak prihvatljive robe za zamenu. Pojava monopola je vezana za novi niz pronalazaka i tehnoloških dostignuća, krajem prošlog i početkom ovog veka. Da bi se sve to stavilo u upotrebu potrebne su velike količine kapitala, koje se pojavljuju stvaranjem velikih i ekonomski moćnih vlasnika kapitala. Proces koncentracije i centralizacije kapitala omogućio je stvaranje monopola. Monopolska moć je dobrim delom određena brojem preduzeća koja konkurišu na tržištu. Kada na tržištu postoji samo jedno preduzeće to je čisti monopol. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cenu robe koju prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani tražnje monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati. Monopolska moć je delimično određena brojem kupaca na tržištu. Identično konkurentnim preduzećima, monopolsko preduzeće može da maksimizira profit ako proizvodi količinu dobara pri kojoj je marginalni trošak jednak marginalnom prihodu (MC=MR). Monopolista tada bira onu cenu pri kojoj se traži ta količina proizvoda. Ako bi proizvodio veću ili manju količinu, gubio bi deo profita. U odnosu na konkurentno preduzeće, cena monopolskog preduzeća veća je od njegovog marginalnog troška. Tržišna moć može da uslovi trošak društvu. Pošto monopolista i monopsonska moć uzrokuju smanjenje proizvodnje ispod konkurentskog obima proizvodnje, potrošačev i proizvođačev višak se gube. Tada monopol naplaćuje cenu višu od troška njegove proizvodnje, te pojedini potrošači ne kupuju to dobro. Iz svega možemo zaključiti da monopolističko tržište ima svoje nedostatke koje ekonomisti pokušavaju da neutralizuju. Na neefikasnost monopolskog ponašanja, kreatori ekonomske politike mogu da reaguju na različite načine. Uz pomoć antimonopolskih zakona, magu da takvu granu učine konkurentnijom. Takođe, mogu da regulišu cene koje naplaćuje monopol, ili da monpolistu transformišu u preduzeće kojim upravlja vlada.

14

Literatura

1. Dr Ljiljana Maksimović, Teorija cena (2008), Ekonomski fakultet, Kragujevac

2. Prof. Dr Jovo Jednak, Ekonomija (2009), Beogradska poslovna škola, Beograd

3. Hal R. Varijan, Mikroekonomija (2005), copyright Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd

4. www.fsfeurope.org

5. www.bbs.edu.rs

6. www.voanews.com

15