3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA

Softver = skup različitih računarskih programa

- Računarski program = niz elementarnih binarnih instrukcija koje obavijaju aritmetičke i logičke operacije a u cilju rešavanja određenog složenog problema

- Program se pakuje i distribuira korisnicima u obliku jednog ili više instalacionih fajlova (instalacioni program)

- Instalacioni program mora da se raspakuje (instalira) na računaru

- Nakon pokretanja programa, on se u celosti ili delimično učita u RAM memoriju

- Izvršavanje programa se odvija u procesoru tako što se izvršava instrukcija po instrukciju

Podela softvera

- sistemski

- aplikativni

KORISNIK

SOFTVER

APLIKATIVNI office baze

podataka naučno-tehnički

programi razonoda …

SISTEMSKI

kompajleri editori linkeri za servisiranje

računara

operativni sistem

drajveri uređaja

mikro programi (ugrađeni u ROM hardvera)

HARDVER RAČUNAR KAO FIZIČKI UREĐAJ

TOK IZVRŠAVANJA PROGRAMA

1. Izračunavanje adrese instrukcije i njeno pribavljanje iz RAMa u CPU

2. Dekodiranje instrukcije u CPU

3. Izračunavanje adrese podataka i njihovo pribavljanje iz RAMa u CPU

4. Izvršavanje operacija nad podacima u CPU

5. Izračunavanje adrese rezultata (podataka) i njihov upis iz CPU u RAM

1

1

2 3

3

4

5

Pribavljanje instrukcije

Pribavljanje operanada (podataka)

Upis rezultata

(podataka)

Izračunavanje adrese

rezultata

5

OPERATIVNI SISTEMI (OS)

OS upravlja i kontroliše rad računara.

OS obezbeđuje interfejs ka korisniku računara.

Način implementacije OS:

- instalacija OS (jednom) - učitavanje OS u RAM (svaki put po pokretanju računara)

KLASIFIKACIJA OS

Kriterijumi za klasifikaciju i klasivikacija OS

1. Prema broju programa koji može da se izvršava istovremeno:

monoprogramski (nekada) multiprogramski (danas)

2. Prema broju korisnika koji može da radi pod jednim OS:

jednokorisnički (PC) višekorisnički (serveri)

3. Prema načinu zadavanja komandi:

komandni (DOS) grafički (Windows)

4. Prema mogućnosti rada OS na različitim hardverskim konfiguracijama računara:

prenosni neprenosni

STRUKTURA OS

Komponenate OS:

1. jezgro (kernel) – osnovne komponente OS

2. Ijuska (shell) – interfejs ka korisniku

Jezgro (kernel) OS upravlja:

1. procesorom

2. memorijom

3. ulazno-izlaznim uređajima

4. podacima

Jezgro OS radi u zaštićenom režimu rada – bez direktnog uticaja korisnika

Ljuska - komandni interfejs (može biti promenjena od strane korisnika)

Više ljuski --- jedno jezgro OS

UPRAVLJANJE PROCESOROM

Program je pasivni entitet koji:

- predstavlja sadržaj programske datoteke na hard disku

Proces je aktivni entitet koji:

- predstavlja program ili deo programa koji je učitan u RAM memoriju

- neke instrukcije procesa po potrebi učitavaju se iz RAM-a i šalju u red za čekanje radi izvršenja u procesoru.

- iz reda čekanja za izvršenje, instrukcije se, jedna po jedna, učitavaju u procesor i tamo izvršavaju.

STANJA PROCESA

Proces može proći kroz 5 stanja: START, READY, RUN, WAIT, STOP

proces je pripravan i čeka u redu za

izvršenje

Pošetak novog

procesa

Dodela procesa

proces je aktivan i izvršava se u

procesoru

proces se završio

novi proces

Oduzimanje procesa

Završetak

procesa

izvršavanje programa za dati prekid

(štampanje)

desio se prekid procesa (npr. zahtev za štampu)

READY RUN

WAIT

START STOP

proces čeka izvršenje programa

za dati prekid

(štampač je slobodan?)

UPRAVLJANJE MEMORIJOM

Osnovne funkcije sistem za upravljanje memorijom:

1. Evidencija memorije

evidencija slobodnih i zauzetih delova memorije koje procesi zauzimaju

2. Alokacija memorije

dodela memorije procesima

3. Dealokacija memorije

oduzimanje memorije završenom procesu

ALOKACIJA MEMORIJE

Proces se izvršava samo ako se nalazi u RAM memoriji računara.

za učitavanje procesa u memoriju zadužen je OS

Vrste alokacije memorije:

1. kontinualna (nekada)

2. diskontinualna (danas)

KONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE

Memorija se deli na delove (particije)

PRAVILO kontinualne alokacije:

JEDAN PROCES - JEDNA PARTICIJA

Veličina procesa je manja ili jednaka od veličine particije.

Vrste kontinualne alokacije:

sa fiksnim brojem particija

sa promenljivim brojem particija

ALOKACIJA SA FIKSNIM BROJEM PARTICIJA

- Koristi se fiksni broj particija.

- Particije mogu da se razlikuju po veličini.

- U jednu particiju se učitava jedan proces.

- Procesi čekaju u redu za učitavanje za odgovarajuću particiju memorije.

- Nedostatak: nedovoljna iskorišćenost particija.

ALOKACIJA SA FIKSNIM BROJEM PARTICIJA

1. Svaka particija ima svoj red za čekanje za učitavanje procesa

2. Sve particije imaju jedinstveni red za čekanje za učitavanje procesa

OS

5K

10K

20K

3KB, 1KB, 2KB

6KB, 9KB, 8KB

15KB, 13KB, 11KB

postoji po jedan red za čekanje procesa za svaku particiju

particije u RAM-u

OS

5K

10K

20K

13KB, 4KB, 8KB

postoji jedinstven red za čekanje procesa za sve particije

particije u RAM-u

ALOKACIJA SA PROMENLJIVIM BROJEM ARTICIJA

Na početku formira se 1 particija i u nju učitava 1 proces.

Naredne particije se formiraju shodno potrebama novih procesa.

Broj particija zavisi od broja procesa i raspoložive memorije.

Nedostatak: javlja se fragmentacija memorije (pojava neiskorišćenih memorijskih delova - šupljina)

DISKONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE

Jedan proces se smešta u više memorijskih particija.

Vrste diskontinualne alokacije:

straničenje

Proces se deli na jednake fizičke celine (stranice) kojima se dodeljuju particije memorije jednake veličine (okviri).

segmentacija

Proces se deli na nejednake programske logičke celine - segmente (procedure, funkcije i dr. programski moduli različitih dužina) kojima se dodeljuju particije memorije nejednake veličine (segmenti).

segmentacija sa straničenjem

Segmenti se dele na stranice jednake veličine.

METODA STRANIČENJA

Memorija se deli na okvire fiksne veličine (0.5 KB, 8KB ili 16 KB).

Proces se deli na stranice fiksne veličine koje odgovaraju veličini okvira memorije.

Stranice procesa se upisuju u okvire RAM memorije.

Evidencija zauzeća memorije izvodi se pomoću tabele stranica.

…

stranica 3

stranica 4

stranica 5

stranica 6

…

stranice procesa

…

okvir 23

okvir 24

okvir 25

okvir 26

…

RAM

Tabela stranica

Stranica Okvir

4 23

6 24

3 25

5 26

… …

upisivanje stranica procesa u RAM

Izračunavanje fizičke adrese u RAM-u iz logičke adrese procesa

Pri učitavanju procesa u memoriju vrši se konverzija logičkih adresa (pd) procesa u fizičke adrese (fd) RAM-a koristeći tabelu stranica.

Logička adresa pd: p- redni broj stranice, d-pomeraj unutar stranice proc.

Fizička adresa fd: f-adresa početka okvira, d-pomeraj unutar okvira memorije

Primer alokacije

stranica 0stranica 1stranica 2stranica 3

novi procesi

lista slobodnihokvira

14

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

11

12

stranica 0stranica 1stranica 2stranica 3

novi procesi

lista slobodnihokvira

1413182015

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

11

12

stranica 1

stranica 0

stranica 2

stranica 314

13

18

20

0

1

2

3

tablica stranicaa) b)

15

Tabela stranica

DELJENJE STRANICA

Identičnim stranicama, koje pripadaju različitim procesima, dodeljuju se isti okviri u RAMu. Ostale stranice (sa pripadajućim okvirima) su privatne i pripadaju samo datom procesu.

stranica okvir

Broj okvira

RAM Memorija

Notepad, Stranica 1 1 105 100

Notepad ,Stranica 2 2 106 101

Notepad, Stranica 3 3 109 102 2222222222222

11111111, Stranica 4 4 111 103

PROCES 1 Tabela stranica za proces 1

stranica okvir

104

105 Stranica 1

Notepad, Stranica 1 1 105 106 Stranica 2

Notepad ,Stranica 2 2 106 107

Notepad, Stranica 3 3 109 108

2222222, Stranica 4 4 102 109 Stranica 3

stranica okvir

PROCES 2 Tabela stranica za proces 2

110

111 111111111111111

Notepad, Stranica 1 1 105 112

Notepad ,Stranica 2 2 106 113

Notepad, Stranica 3 3 109 114

3333333, Stranica 4 4 115 115 3333333333333

PROCES 3 Tabela stranica za proces 3

116

Primer. Skladištenje deljenih i privatnih instrukcija i podataka u RAMu za tri Notepad pokrenuta procesa.

Proces 1

Proces 2

Proces 2

Deljene stranice

VIRTUELNA MEMORIJA

Problem: Veličina Programa > Veličina radne unutrašnje memorije

Rešenje: Korišćenje virtualne memorije (VM)

Virtuelna memorija je strategija dodele memorije koja omogućava da se samo deo programa koji se izvršava nalazi u unutrašnjoj memoriji.

Neke stranice procesa smeštaju se u unutrašnju memoriju (RAM)

Preostale stranice procesa smeštaju se u posebno rezervisani prostor u spoljašnjoj memoriju (HD)

Celokupni adresni prostor procesa predstavljen je virtuelnim adresama pri čemu se ne vode računa o tome da li će stranica procesa biti smeštena u unutrašnjoj ili spoljašnjoj memoriji.

U svakom trenutku vrši se preslikavanje iz virtuelnog adresnog prostora procesa u fizički adresni prostor unutrašnje i spoljašnje memorije.

Korisnik ima utisak da je radna memorija neograničena.

VIRTUELNA MEMORIJA ZASNOVA NA STRANIČENJU

Stranice procesa učitavaju se u unutrašnjoj memoriji (RAMu) po potrebi.

Problem:

Da li je stranica u RAMu?

Rešenje:

Tabeli stranica dodaje se još jedna kolona (bit prisustva) koja određuje položaj stranice:

bit prisustva = 0 (stranica je na HD)

bit prisustva = 1 (stranica je u RAMu)

stranice procesa

tabela stranica

RAM

Hard disk

UPRAVLJANJE ULAZNO-IZLAZNIM UREĐAJIMA

Prenos podataka: procesor <---> RAM, ili procesor <---> U/I

U/I uređaji uvode dodatne probleme koji utiču na prenos podataka:

1. često se zaustavljaju nakon pokretanja, 2. rade na znatno manjim brzinama u odnosu na procesor, 3. brzine variraju od uređaja do uređaja, 4. prenos podataka može biti paralelni ili serijski,

Rešenje problema u komunikaciji sa uređajima:

1. upotreba kontrolera i 2. upotreba drajvera uređaja.

Magistrala podataka

Upravljačka magistrala

generator takta

SPOLJAŠNJI

UREĐAJI

Adresna magistrala

CPJ

KONTROLERI UREĐAJA

Namena kontrolera:

1. upravljanje radom uređaja

2. povezivanje uređaja sa magistralom

Memorijske komponente kontrolera:

1. registari podataka (za privremeno skladištenje podataka koji pristižu iz procesa ili koje uređaj prikuplja i šalje procesu)

2. statusni registri (za smeštaj podataka o tekućem stanju uređaja)

3. upravljački registri (za prihvatanje upravljačkih naredbi iz procesa koji se obraća uređaju)

Kontroler uređaja

Drajver uređaja

aplikativni softver

sistemski softver

hardver

Proces

DRAJVER UREĐAJA

- komponenta sistemskog softvera koja upravlja radom uređaja

- povezuje U/I uređaj sa procesom

- prevodi instrukcije procesa u komande koje U/I uređaj razume

- omogućava pisanje programa koji su nezavisni od hardvera računara

Kontroler uređaja

Drajver uređaja

aplikativni softver

sistemski softver

hardver

Proces

TEHNIKE U/I PRENOSA PODATAKA

USLOVNI (PROGRAMIRANI) PRENOS

- Procesor stalno ispituje status U/I uređaja pomoću posebnog PROGRAMA. - PROGRAM prati tekuću vrednost statusnog registra U/I uređaja i iz njega izdvaja

jedan bit (zastavicu) koji signalizira stanje bafera podataka

zastavica = 1 – uređaj nije spreman za prenos zastavica = 0 - uređaj je spreman za prenos

Ako je uređaj spreman, može da otpočne prenos podataka, inače se čeka.

zastavica

TEHNIKA PREKIDA

- U/I uređaj inicira prenos podataka tako što procesoru pošalje zahtev za prekidom preko linije za prekid (IRQ).

- Ukoliko je CPU spreman, šalje se signal uređaju preko linije IRQ ACK i pokreće se procedura za prenos podataka, inače čeka se da se CPU oslobodi tekućeg posla.

- Ne postoji potreba za stalnim testiranjem statusa U/I uređaja od strane procesora.

IRQ

IRQ ACK

CPU

DIREKTNI PRISTUP MEMORIJI (DMA)

Problemi pri prenosu podataka:

Procesor se opterećuje stalnim zahtevima za U/I prenosom podataka

Procesor se opterećuje pri prenosu većeg bloka podataka

Rešenje problema: - Oslobađanje procesora od U/I aktivnosti - Uvođenje DMA kontrolera

Princip rada DMA prenosa:

1. U toku prenosa podataka, CPU predaje DMA kontroleru kontrolu nad magistralom.

2. CPU nastavlja da izvršava sledeće naredbe u programu.

3. DMA obavlja prenos podataka bez učešća procesora.

4. Nakon završetka prenosa, magistrala se ponovo vraća u posed procesoru.

UPRAVLJANJE PODACIMA NA SPOLJAŠNJOJ MEMORIJI (HARD DISKU)

Upravljanje podacima je jedna od osnovnih funkcija operativnih sistema.

Deo operativnog sistema koji upravlja podacima naziva se SISTEM ZA UPRAVLJANJE PODACIMA.

Zadatak SISTEMA ZA UPRAVLJANJE PODACIMA je da omogući organizaciju podataka tako da KORISNIK:

- može da pristupi podacima brzo i lako, - ne vodi računa o fizičkoj lokaciji podataka na spoljašnjoj memoriji.

DATOTEKA je imenovani skup povezanih podataka koji se čuvaju na spoljašnjoj memoriji (hard disku).

Za korisnika, datoteka predstavlja: - LOGIČKU SKUP PODATAKA koji čine celinu (tekst, slika, muzički ili video sadržaj), - najmanji LOGIČKI SEGMENT spoljašnje memorije, jer korisnik zapisuje podatke

u obliku celih datoteka, a ne njihovih delova.

Za Operativni Sistem, datoteka predstavlja FIZIČKI SKUP PODATAKA u sekundarnoj memoriji.

SISTEM DATOTEKA (fajl sistem) predstavlja deo operativnog sistema koji je zadužen za UPRAVLJANJE DATOTEKAMA.

Fajl sistem obezbeđuje mehanizam:

- evidencije, - upisa podataka na HD i - čitanja podataka sa HD,

U fajl sistemu, za opisivanje datoteka i njihovu organizaciju koriste se posebne datoteke koje nazivamo direktorijumi (directory, folder).

DIREKTORIJUMI su sistemske datoteke koje služe za opisivanje, evidenciju i organizaciju datoteka.

Direktorijumi čuvaju informacije o svojstvima datoteka kao što su: - ime datoteke, - tip datoteke, - raspored blokova datoteke u memoriji, - informacije o pravima i vlasništvu, - vreme i datum kreiranja itd.

FORMATIRANJE I PARTICIONISANJE DISKOVA

Pripreme HD:

Fizičko formatiranje diska (formatiranje niskog nivoa)

Kreiranje particija (deljenje HD na delove)

Logičko formatiranje diska (kreiranje sistema datoteka)

FIZIČKO FORMATIRANJE DISKA (formatiranje niskog nivoa)

Vrši se u toku procesa proizvodnje.

Cilj je podela diska na osnovne elemente:

staze i

sektore

STRUKTURA SEKTORA nakon fizičkog formatiranja

staza

sektor

cilindar

glave

Zaglavlje, (adresa sektora)

Podaci (prazan prostor veličine 512 B)

Zaglavlje, (kod za korekciju

greške)

sektor

PARTICIONISANJE HARD DISKA (Logička podela diska)

HD se deli na više logičkih delova (particija)

- OS vidi svaku particiju kao poseban disk.

Vrste particija: primarna i proširena.

Primarna particija (min 1, a max 4) - particija u kojoj se može instalirati OS.

Proširena particija (min 0, max 1) - služi za skladištenje samo podataka.

Proširena particija se može podeliti na veći broj logičkih delova (drajva).

OS svakoj particiji i logičkom drajvu, dodeljuje po jedno slovo abecede počevši od C (C, D, E, F...)

Particija #1 Primarna sa

Win OS

Particija #2 Proširena sa

3 logička drajva

Particija #3 Primarna sa

Linux OS

Particija #4 Primarna sa

OS/2 OS

Programi za particionisanje HD: Disc Management (Windows 10)

PODACI KOJI SE UPISUJU NA HD PRI KREIRANJU PARTICIJA

1. Glavni but zapis (master but record - MBR)

Broj MBR-a 1 po HD

Mesto na HD

Nulti sektor HD

Funkcije MBR-a

1. Definiše broj particija i njihove pozicije na HD.

2. Sadrži Tabele primarnih particija (najviše 4) koje opisuju položaji particija na HD.

3. Sadrži „MBR Code“ program za pronalaženje i pozivanje aktivne butabilne particije.

HD

2. But zapis particije

Broj but zapisa

1 po particiji

Mesto na HD

Prvi sektor date particije

Funkcije but zapisa

Opisuje particiju

3. But zapis proširene particije

Broj but zapisa

1 but zapis po proširenoj particiji

Funkcije but zapisa

Opisuje proširenu particiju

MBR

LOGIČKO FORMATIRANJE PARTICIJE ( NAREDBA FORMAT)

Logičkim formatiranjem particije kreira se FAJL SISTEM za tu particiju.

Fajl sistem je deo jezgra OS čija je funkcija:

- imenovanje fajlova, - lociranje fajlova, - skladištenje fajlova i - organizacija fajlova na disku.

Fajl sistem korisnicima i aplikacijama obezbeđuje logičku predstavu podataka koji su fizički skladišteni na HD.

Fajl sistem sadrži posebne sistemske datoteke (direktorijume, foldere) koji služe za opisivanje, evidenciju i organizaciju datoteka.

Direktorijumi čuvaju informacije o svojstvima fajlovima. HD

FAT

ATA

OS

Ratličiti OS imaju različite fajl sisteme.

Čak šta više, jedan OS može imati više fajl sistema.

File sistemi operativnog sistema Windows

FAT (File Allocation Table) starija verzija fajl sistema

FAT16 - 16 bita se koristi za adresiranje klastera.

- Koristio se kod: DOS, Windows 95

FAT32

- 32 bita se koristi za adresiranje klastera,

- 2TB najveća particija

- Koristi se kod: Windows 95/98/ME/XP/7/10

NTFS (New Technology File System)

- 64 bita se koristi za adresiranje klastera,

- Veličina particije skoro neograničena,

- 256 znakova za ime datoteke,

- Obezbeđuje dodatne zaštitne funkcije za podatke

- Koristi se kod: Windows NT/2000/XP/7/10,

DATOTEKE (FAJLOVI)

Datoteka (fajl) = logički skup povezanih podataka koji reprezentuje fizički zapis podatka na HD (spoljašnjoj memoriji).

ATRIBUTI DATOTEKE

OS upravlja datotekama koristeći njihova svojstva (atribute).

U atribute datoteka spadaju:

Ime - Simboličko ime datoteke.

Tip - ukazuje na određeni tip datoteke.

Lokacija - mesto na HD gde je datoteka skladištena.

Veličina - Veličina datoteke; obično se izražava u B, kB, MB ili GB.

Vreme i datum - Zapisuje se u fazi kreiranja i poslednje promene datoteke.

Identifikacija korisnika - Datoteci se pripisuje ime korisnika računara

Zaštita - Sadrži informacije o pravu pristupa datoteci (pregled, editovanje, ..).

OPERACIJE NAD DATOTEKAMA

Kreiranje datoteke (NEW)

Upis u datoteku (SAVE, SAVE AS)

Čitanje datoteke (OPEN)

Brisanje datoteke (DELETE)

Promena imena datoteke (RENAME)

Kopiranje datoteke (COPY, CAT, PASTE)

Pregled i promena svojstava datoteke (PROPERTIES)

DIREKTORIJUMI

Direktorijum je sistemska datoteka (fajl) koja opisuje datoteke i njihovu organizaciju.

U direktorijumu se čuvaju podaci o datotekama i drugim direktorijumima koji su u njima sadržani.

Direktorijumi su organizovani u SISTEM DIREKTORIJUMA.

Sistemi direktorijuma su organizovani hijerarhijski (u više nivoa), u obliku stabla.

Sistem direktorijuma se sastoji iz:

- korenog direktorijuma (iz koga se izvode svi ostali poddirektorijumi)

To je početni direktorijum; direktorijum koji nije sadržan ni u jednom drugom; on direktno ili indirektno sadrži sve ostale direktorijume.

- sistema povezanih poddirektorijuma.

DIREKTORIJUMI U OBLIKU STABLA

korisnik1 korisnik2 korisnik3

prog1 prog2

prog data

korijen

data1 data2

prog dataprogr data

prog1 prog2

Sistem podidrektorijuma je organizovan po modelu: roditelj - deca

Dir. roditelj

Podirektorijumi direktorijuma

Podirektorijumi podirektorijuma

Direktorijum

Dir. dete

Dir. roditelj

Dir. dete

RAD SA DIREKTORIJUMIMA

Komande za rad sa direktorijumima obuhvataju:

Kreiranje direktorijuma (NEW)

Brisanje direktorijuma (DELETE)

Promena imena direktorijuma (RENAME)

Kopiranje direktorijuma (COPY, CAT, PASTE)

Pregled i promena svojstava direktorijuma (PROPERTIES)

Prelaz iz jednog na drugi direktorijum

Prikazivanje sadržaja direktorijuma

Programi za rad sa direktorijumima i fajlovima

MS WINDOWS

Grafički OS

Verzije Windows-a:

1. Windows 3.1

2. Windows 95/98

3. Windows NT/Me/2000/2003

4. Windows XP

5. Windows Vista

6. Windows 7

7. Windows 8

8. Windows 10

Zadavanje komandi u Windows OS

1. tastatura 2. miša 3. tačped 4. tačskrin

Osnovne karakteristike Windows OS

1. Zajednički izgled.

2. Aplikacije se vizuelno izvršavaјu u prozoru.

3. Deljenje podataka između aplikacija pomoću Clipboard-a.

4. Nezavisnost rada OS od uređaja.

5. Višeprogramski rad (multitasking).

6. Kompaktibilnost sa aplikacijama starijeg datuma.

Elementi prozora i operacije nad njima

Elementi prozora

- naslovna linija

- statusna linija

- okvir prozora

- meni

- palete sa alatima

- radna površina prozora

- trake za skrolovanje

- dugmad za zumiranje i zatvaranje prozora

Operacija nad prozorima:

- otvaranje,

- zatvaranje,

- uvećavanje,

- smanjivanje

- pomeranje

Elementi Windows-a orjentisani ka korisniku

- desktop sa prečicama za pokretanje programa

- korpa za otpatke (Recycle Bin)

- traka sa zadacima

- start dugme

- programski meni

Podešavanje Windows-a

PROGRAMSKI JEZICI

Služe za pisanje sistemskih i aplikativnih programa.

Podela programskih jezika:

Proceduralni programski jezici (klasični) - Osnovni programski elementi su procedure, rutine, funkcije. - Pomoću njih se definišu sve aktivnosti u programu. - Predstavnici: C, Pascal, Fortran, Basic, Algol

Objektno-orjentisani programski jezici (napredni) - Programski elementi su klase - složene programske strukture. - Iz klase se kreiraju objekti sa određenim svojstvima (npr. iz jedne klase

Window kreiraju se različiti oblici prozora u toku izvršavanja programa). - Implementirana je osobina nasleđivanja. - Predstavnici: C++ , C#, JAVA, , ...

Problemski orijentisani jezici - Za rešavanje usko specijalizovanih problema. - Predstavnici: Matlab, Mathcad, Aspen, …

EDITORI, PREVODIOCI, LINKERI

Editori

za pisanje i editovanje softvera u odgovarajućem programskom jeziku

u editoru su ugrađene odgovarajuće programske alatke za pisanje programa.

Prevodioci (kompajleri)

prevode izvorni program u binarni oblik.

Linkeri

vrše povezivanje prevedenih programskih modula i/ili odgovarajućih programskih biblioteka u jednu celinu.

APLIKATIVNI SOFTVER

obrada teksta (Word, KingSoft Writer, LaTex)

rad sa tabelama (Excel)

crtanje (CorelDraw, AutoCad)

obrada slika (Paint, Photoshop)

izrada prezentacija (PowerPoint, Publisher, Adobe Suite)

rad sa bazama podataka (Access, SQL, Oracle)

animacije (Adobe Flash, 3D Studio Max)

obradu zvučnih zapisa (SONY – Sound Forge, Adobe Audition)

proračuni u nauci i tehnici (Matlab, Mathematica, Maple, Aspen)

igre

virusi

VIRUSI

Skriveni računarski program čija je funkcija zlonamerna aktivnost na računaru bez dopuštenja ili znanja korisnika.

Vrste virusa:

klasični virusi - virusni kod se umeće u „zdravu“ datoteku (EXE, COM, SYS, …) - brišu podatke sa računara, onesposobljavaju OS, …

trojanski konji samostalni programi - lažno se predstavljaju kao korisni programi ili se „prikačuju“ uz druge programe - omogućavaju krađu korisničkih lozinki, brojeva kreditne kartice i dr.

crvi (worm) samostalni programi - zagušenje mrežnog saobraćaja - Internet crvi - masovno slanje elektronske pošte - email crvi

MERE ZAŠTITE OD VIRUSA

1. Koristiti neki od antivirusnih programa.

2. Redovno dopunjavati bazu antivirusnog programa.

3. Koristiti neki od zaštitnih zidova.

4. Proveriti datoteke na viruse prilikom razmene datoteka.

5. Izbegavati preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži.

6. Ne otvarati datoteke pristigle putem elektronske pošte od nepoznatih korisnika,

7. Koristiti programe sa licencom.

PROGRAM KAO PROIZVOD

Proizvođač program treba da obezbedi:

1. garanciju za ispravni rad,

2. uputstvo za korišćenje,

3. rok upotrebe,

4. podršku korisnicima,

5. obuku korisnicima programa.

AUTORSKA PRAVA PROIZVOĐAČA

Tipovi programa sa gledišta autorskih prava:

1. proizvođač je vlasnik softvera,

2. deljeni (shareware) softver,

3. javni (freeware) softver