1

Uvod u računarstvo

Univerzitet u Nišu

Građevinsko-arhitektonski fakultet

V čas

Milan Gocić

septembar, 2013.

- Softver računarskog sistema -

Pojam

Softver predstavljaju programi, koji se sastoje od

sekvenci instrukcija za računar.

Proces pisanja programa se naziva programiranje, a

osobe koje izvršavaju taj proces nazivaju se

programeri.

Postoje dva tipa softvera računara:

sistemski softver

aplikativni softver 2

2

Sistemski softver

Sistemski softver računara je skup programa koji

kontroliše i koordinira rad različitih tipova opreme

u računarskom sistemu i omogućuje korisniku

efikasno korišćenje raspoložive opreme.

Programiranje koje obuhvata projektovanje,

realizaciju i održavanje sistemskih programa

naziva se sistemsko programiranje.

Program koji obezbeđuje uslove za korišćenje

računara naziva se sistemski program.

3

Klasifikacija sistemskog softvera

Sistemski softver čine sledeće komponente:

operativni sistem

programski sistem

komunikacioni softver

programi za upravljanje bazama podataka

grafički sistem

sistem za upravljanje korisničkim interfejsom

4

3

Operativni sistem

Operativni sistem je osnovna komponenta

sistemskog softvera koju čini skup programa koji

ima tri osnovne funkcije: dodeljivanje sistemskih

resursa (na primer, procesora ili memorije),

raspoređivanje različitih operacija koje treba

izvršiti i nadgledanje sistemskih aktivnosti.

Deo operativnog sistema je uvek u operativnoj

memoriji kada je računar uključen. On prima

signale sa uređaja i naredbe od korisnika i

omogućuje njihovu obradu i izvršavanje.

5

Nivoi operativnog sistema

Jezgro (KERNEL)

Menadžer procesa – upravljanje procesima

Menadžer memorije – upravljanje memorijskim

resursima

Menadžer U/I uređaja

Menadžer datoteka – upravljanje podacima na

sekundarnoj memoriji, organizovanim u datoteke na

direktorijumima

Sigurnost i zaštita

Ljuska (SHELL) - komandni interfejs

Interfejs sa korisnikom interpretacijom komandnog

jezika i/ili grafičkim korisničkim interfejsom

Aktivira odgovarajuće sistemske programe jezgra 6

4

Kernel

Kernel je jezgro operativnog sistema i omogućava

konkurentno izvršavanje procesa, dodeljuje im

memoriju i druge resurse i obezbeđuje mehanizam za

ostvarivanje usluga operativnog sistema.

Kernel štiti korisničke procese od direktnog pristupa

hardveru - procesi pristupaju hardveru korišćenjem

sistemskih poziva kernela, čime se obezbeđuje jedna

vrsta zaštite između samih korisnika.

Svi programi, uključujući i sistemske, funkcionišu na nivou

iznad kernela, što se naziva korisnički režim rada, dok

se sistemske aktivnosti poput pristupa hardveru

obavljaju na nivou kernela, odnosno u sistemskom

režimu rada (supervisory mode).

7

Menadžer procesa

Vrši upravljanje procesima

Program je niz instrukcija koji ostvaruje neki

algoritam.

Proces je program u statusu izvršavanja, zajedno

sa svim resursima koji su potrebni za rad

programa.

Program je fajl na disku. Kada se taj fajl učita u

memoriju i počinje da se izvršava dobijemo

proces.

8

5

Načini izvršavanja procesa

Serijsko izvršavanje programa ili paketna obrada

Označava izvršavanje jednog programa od početka do kraja,

pre nego što drugi program može da započne svoje

izvršavanje.

Multiprogramiranje

Dopušta da veći broj programa istovremeno budu u

operativnoj memoriji i da svi oni zahtevaju određeno vreme

računarskih resursa (CPU, memorije, U/I uređaja). Jednom

od programa se dodeljuje procesor i taj program se izvršava

dok ne dođe na red izvršavanje neke njegove ulazno/izlazne

operacije.

Rad u razdeljenom vremenu

Alternativni metod za istovremeno izvršavanje većeg broja

programa je rad u razdeljenom vremenu (engl. time sharing).

Svakom programu dodeljuje se mali vremenski interval (engl.

time slot) u kome može da koristi procesor.

9

Načini izvršavanja procesa

Multitasking

Omogućuje istovremeno (paralelno) izvršavnje većeg broja

procesa - bilo da pripadaju jednom ili većem broju korisnika,

bez obzira na politiku dodele procesora i memorije, i u tom

smislu obuhvata prethodne politike.

Multiprocesiranje

To je režim rada računara koji koristi veći broj procesora za

izvršavanje instrukcija. Ovaj režim omogućuje paralelno (u

punom smislu) izvršavanje instrukcija jednog programa ili

većeg broja programa.

10

6

Funkcije menadžera procesa

Osnovne funkcije

Kreiranje i brisanje procesa

Suspendovanje i aktiviranje procesa

Planiranje izvršavanja procesa i upravljanje

procesorom (procesorima)

Obezbeđivanje mehanizma za sinhronizaciju

i komunikaciju između procesa

11

Menadžer memorije

Dodeljuje memoriju procesima za smeštanje koda

koji se izvršava i podataka nad kojima se izvršava

Oslobađa memoriju kada se proces završi

Vodi evidenciju o poziciji procesa u memoriji

Upravljanje memorijom mora:

da bude efikasno

što veći broj procesa, koji se istovremeno nalaze u

operativnoj memoriji

što manja fragmentacija slobodnog prostora u

operativnoj memoriji

da garantuje zaštitu dodeljenog prostora

12

7

Virtuelna memorija

Virtuelna memorija je tehnika koju operativni sistem koristi da

upravlja lokacijama segmentiranog programa.

Prilikom instalacije, operativni sistem rezerviše deo hard diska za

smeštanje segmenata programa i podataka (virtuelna memorija).

Ona može biti fiksna (tačno određena vrednost kapaciteta

memorije) ili dinamička (operativni sistem menja veličinu virtuelne

memorije shodno svojim potrebama).

Virtuelna memorija kombinuje RAM računara sa privremenim

prostorom na čvrstom disku. Kada ponestaje RAM-a, virtuelna

memorija premešta podatke iz RAM-a u prostor koji se naziva

datoteka stranične memorije. Premeštanje podataka u datoteku

stranične memorije i iz nje oslobađa RAM da bi računar mogao da

dovrši rad.

13

Menadžer datoteka

Obezbeđuje organizovanje i pristup podacima

na sekundarnoj memoriji računara

Datoteka (File) - Fajl je skup podataka koji

imaju zajedničko ime ili skup bajtova koji se

čuvaju zajedno sa imenom koje ih identifikuje

Omogućava organizovanje podataka u

datoteke, a datoteke smešta u direktorijume

(foldere)

14

8

Funkcije menadžera datoteka

Osnovne funkcije menadžera datoteka

Prevođenje logičke adrese u fizičku adresu (staza,

sektor)

Evidentiranje blokova na sekundarnoj memoriji u

kojima je smeštena neka datoteka

Kreiranje, otvaranje, zatvaranje, čitanje, upis,

brisanje, pozicioniranje datoteka

Evidentiranje slobodnog prostora

Zaštita podataka od neovlašćenog pristupa

15

Klasifikacija operativnih sistema

Prema broju procesa koji se istovremeno nalaze u memoriji:

jednoprocesni

višeprocesni

Prema broju korisnika koji istovremeno koriste računar:

jednokorisnički

višekorisnički

Po načinu zadavanja komandi:

komandni

grafički

Po prenosivosti na različite arhitekture:

prenosivi

podešeni za specifičnu arhitekturu

16

9

Vrste operativnih sistema

Operativni sistemi se projektuju ili za

specifične računare ili nezavisno od

platforme.

Najpoznatiji operativni sistemi za personalne

računare i radne stanice su: DOS,

Microsoft Windows (NT, 2000, XP, Vista,

7), Unix, Linux, MacOS.

17

DOS

DOS - Disk operativni sistemi

Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima

(slovima, brojevima, simbolima)

Interfejs preko komandne linije (komande se

ukucavaju)

Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista

prikazanih na ekranu (engl. menu driven

interface).

Prompt – sistem čeka da korisnik započne aktivnost

Danas ima samo istorijski značaj

18

10

Windows – Istorijat nastanka

DOS (DISK OPERATING SYSTEM) – 1969.

DOS ZA PC – 1981.

WINDOWS 1.0 – NOVEMBAR 1985.

WINDOWS 2.0 – 1987.

WINDOWS 3.0 – 1990.

WINDOWS 95

WINDOWS NT – AVGUST 1996.

WINDOWS 95 OSR2 (WINDOWS 97)

WINDOWS 98 – JUN 1998.

WINDOWS 2000 – FEBRUAR 2000.

WINDOWS ME – SEPTEMBAR 2000.

WINDOWS XP – OKTOBAR 2001.

WINDOWS VISTA – JANUAR 2007.

WINDOWS 7 – OKTOBAR 2009

WINDOWS 8 – 2012. 19

Vilijam Henri Gejts

(William Henry Gates III)

Windows XP

Windows XP odlikuje jednostavnost pronalaženja

programa i datoteka, lakoća pregleda direktorijuma

preko Windows Explorera, rukovanje korisničkim

programima korišćenjem Control Panela i rad u

mrežnom okruženju preko mrežnih servisa.

Ima i 32-bitnu i 64-bitnu verziju. Došao je u dve verzije

Home i Professional.

20

11

Windows Vista

Povećava bezbednost, a integritet korisničkih podataka je

podignut na viši nivo u odnosu na Windows XP,

optimizovana je administracija, kreirani su napredni

alati, pretraga je pojednostavljena i ubrzana.

Windows Vista na tržištu se mogla naći u četiri različita

paketa (edicije): Home Basic, Home Premium,

Business i Ultimate.

21

Windows 8

Windows 8 je značajno predizajniran sistem.

Prilagođen je i za tablete.

Umesto standardnog Start menija uvodi Metro interfejs čiji

su elementi prezenovani u obliku mozaika.

Omogućava sinhronizaciju sa Windows oblak

aplikacijama kao što je Skydrive.

22

12

Linux

Linux je višekorisnički i višeprocesni

operativni sistem sa potpunim skupom

UNIX kompatibilnih alata.

Linux je nastao kao akademski projekat

Linusa Torvaldsa 1991. godine na

Univerzitetu u Helsinkiju. Linus nije bio

zadovoljan performansama tadašnjih

operativnih sistema na postojećem

hardveru.

Linux je svojom koncepcijom stabilnog a

jeftinog operativnog sistema doživeo

veliku ekspanziju i popularnost.

Simbol Linux sistema je mali pingvin

(Tux). 23

Linus Torvalds

Linux distribucije

Osnovna komponenta svake Linux distribucije je kernel

operativnog sistema. Osim kernela i sistemskog

softvera u distribuciji se nalaze i instalacioni alati,

softver za podizanje operatvnog sistema (boot loader),

razne korisničke aplikacije (kancelarijski paketi - office

suite, softver za manipulaciju bit-mapiranih slika) i

serverski paketi.

U poznatije Linux distribucije spadaju: Debian GNU/Linux,

Linux Mandrake, Red Hat Linux, Slackware Linux i

SuSE Linux.

24

13

Operativni sistemi za druge

uređaje operativni sistemi za manje uređaje (mobilni telefoni,

digitroni) i uređaje specijalne namene

(mikroprocesorski sistemi u automobilima, sistemi

za automatsko otvaranje vrata), koji zahtevaju rad

u realnom vremenu.

Popularni operativni sistemi za mobilne telefone su

Symbian i OSE, dok za uređaje specijalne

namene veliko uporište imaju OSEck i OSE

Epsilon.

25

Android

Android™ operativni sistem (nastao 7. novembra

2007.) je trenutno najrasprostranjenij operativni

sistem za mobilne telefone, zasnovan je na Linux

kernelu i prilagođen je tako da se može koristiti na

većini mobilnih uređaja, uključujući pored mobilnih

telefona i tablet računare, laptop računare,

netbook računare, smartbook računare, čitače

elektronskih knjiga, pa čak i ručne satove.

Besplatan je i otvorenog koda što znači da druge

kompanije mogu da koriste Android operativni

sistem koji kreira Google i koriste ga u njihovim

uređajima.

26

14

Programski sistem

Programski ili razvojni sistem računara čini skup

programa koji služe za automatizaciju i testiranje

korisničkih programa.

Programski sistem se deli na:

programske prevodioce (jezički procesori)

uslužne programe (servisni programi)

sredstva za razvoj softvera (CASE alati)

27

Jezički procesori

Da bi program mogao da se izvrši u računaru, potrebno je

da bude zapisan na mašinskom jeziku. Kako je

mašinski jezik krajnje nepodesan za čoveka –

programera, izgrađivani su pogodniji programski jezici,

prvo simbolički a zatim viši programski jezici.

Da bi programi napisani na ne-mašinskom programskom

jeziku mogli da se izvršavaju na računaru, neophodno

je da se izgrade programi koji će ih prevesti na

mašinski jezik. Ti programi nazivaju se jezički

procesori.

Za prevođenje simboličkog jezika na mašinski jezik grade

se asembleri a za prevođenje viših programskih jezika

grade se kompilatori (ili prevodioci).

28

15

Jezički procesori

Da bi se prevedeni program mogao izvršiti, neophodno ga

je povezati sa drugim prevedenim modulima i tako

povezan mašinski program smestiti u deo operativne

memorije predviđen za smeštanje izvršnog programa.

Ove poslove obavljaju programi za povezivanje i

punjenje (engl. linker, loader).

Jednom prevedeni program može se više puta izvršavati,

pri čemu prevođenje i izvršavanje programa nije

vremenski povezano. Program može da se izvršava

korišćenjem programa za otkrivanje grešaka –

debagera (engl. debugger).

29

Jezički procesori

Posebna vrsta jezičkih procesora su interpreteri, koji

prevode, liniju po liniju, program sa višeg programskog

jezika na mašinski jezik, i svaki prevedeni iskaz

izvršavaju pre nego što pređu na prevođenje sledećeg

iskaza.

Izvršavanjem programa (napisanog na višem

programskom jeziku) uz pomoć interpretera, tzv.

interpretiranjem programa, ne proizvodi se program na

mašinskom jeziku.

Interpreteri su lakši za korišćenje od prevodilaca,

omogućuju brže otkrivanje grešaka i zahtevaju manje

memorijskog prostora, ali su manje efikasni od

prevodilaca, jer zahtevaju prevođenje programa pri

svakom izvršavanju.

30

16

Uslužni programi

Uslužni (pomoćni) programi (engl. utilities) su

programi koji pomažu u analiziranju, optimizaciji ili

održavanju računara. Obično se nazivaju alatima

(engl. utility, tool).

Primeri uslužnih programa: antivirus programi,

programi za arhiviranje, pravljenje rezervnih

kopija, čišćenje i komprimovanje diska,

screensaver i sl.

Ovde pripadaju i programi za pokretanje i korišćenje

uređaja kao što su DVD, miš, USB flash i sl., tzv.

drajveri (engl. drivers).

31

Drajveri

Drajver (engl. driver) je program koji omogućava odnosno

olakšava komunikaciju između hardvera (periferijskog

uređaja) i korisničkih programa, tj. korisnika.

Komunikacija sa periferijskim uređajima obavlja se putem

porta na koji je taj uređaj vezan. Komunikacija se obavlja

razmenom nizova bitova, tj. jezik komunikacije je jezik nula i

jedinica.

Ovakav vid komunikacije nije pogodan za korisničke aplikacije.

Programer bi morao u potpunosti da nauči jezik

komunikacije

To je često veoma naporan posao a i udaljava programera

od same suštine programa koji piše

Zato služe drajveri da premoste ovu barijeru i da umnogome

olakšaju komunikaciju sa perifernim uređajem. 32

17

Drajveri

Da bi se bilo koji uređaj instalirao potrebno je

Povezati uređaj na odgovarajući port

Izvršiti instalaciju drajvera

Drajver omogućava jednoznačnu komunikaciju (komunikaciju

na isti način) svih aplikativnih programa sa perifierijskim

uređajem.

Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu računara.

Potrebno je odabrati adekvatan drajver za tačno određeni

uređaj i određeni operativni sistem.

Pojedini operativni sistemi (Windows) imaju bazu drajvera i

mogu sami da prepoznaju i instaliraju odgovarajući drajver

(Plug and Play).

Drajveri za neke operativne sisteme se isporučuju uz sam

uređaj. 33

CASE alati

Computer Aided Software Engineering (CASE)

označava aktivnost razvoja softverskih

proizvoda uz pomoć računara.

CASE tehnologije su namenjene automatizaciji

procesa razvoja softverskih proizvoda. U

najopštijem slučaju, pojam CASE se

upotrebljava za svaki softverski proizvod

namenjen za automatizaciju bilo kojeg

zadatka razvoja softvera.

34

18

Osnovni ciljevi primene CASE

tehnologije povećanje produktivnosti projektanta u

aktivnostima razvoja softvera,

skraćenje vremena izrade projekta,

povećanje kvaliteta softvera i

unapređenje performansi sistema.

35

CASE tehnologija

CASE tehnologije su sistemi koji integrišu sledeće

komponente:

hardver,

softver,

bazu podataka,

procedure,

kadrove.

U CASE terminologiji integralna celina hardverskih i

softverskih komponenti se naziva CASE alatom.

Procedure se nazivaju CASE metodologijom, a

baza podataka CASE enciklopedijom. 36

19

Opšta struktura CASE tehnologije

alati za strateško planiranje,

alati za sistem analizu,

alati za dizajn baze podataka,

alati za razvoj sistema,

alati za izgradnju sistema,

alati za upravljanje sistemima,

alati za podršku procesima,

alati za upravljanje projektima i

enciklopedija. 37

Klasifikacija u odnosu na

pokrivenost Upper CASE - CASE tehnologije namenjene

za automatizaciju faze strategijskog

planiranja sistema i faze upravljanja

projektima.

Middle CASE - CASE tehnologije

namenjene za automatizaciju faze analize i

faze dizajna.

Lower CASE - CASE tehnologije za

automatizaciju faza programiranja, testiranja

i uvođenja informacionog sistema.

38

20

Klasifikacija u odnosu na funkcije

1. Alati za planiranje poslovnih sistema – prate informacione

tokove između organizacionih jedinica

2. Alati za upravljanje projektima – prate glavne upravljačke

aktivnosti, npr. planiranje, procena vrednosti, resurse, rizik,

troškove, kvalitet, standarde, merenja

3. Alati podrške – dokumentovanje, podrška sistemskom

softveru, obezbeđenje kvaliteta, upravljanje bazama podataka

4. Alati za analizu i dizajn – omogućavaju kreiranje sistema

5. Alati za programiranje – podržavaju kreiranje programskog

koda

6. Alati integracije i testiranja – prikupljanje testnih podataka,

analiza izvornog koda i pomoć u aktivnostima testiranja

7. Alati prototipskog razvoja – služe za izradu prototipa

8. Alati za podršku održavanju – koriste se za reverzibilni

inženjering, rekonstrukciju koda i reinženjering 39

Klasifikacija u zavisnosti koje faze

životnog ciklusa sistema pokriva Projektanski CASE - automatizuju prve tri

faze životnog ciklusa: strategijsko planiranje,

analizu i dizajn;

Programerski CASE - automatizuju naredne

tri faze životnog ciklusa: programiranje,

implementaciju i eksploataciju i održavanje;

Integrisani CASE - podržava sve faze

životnog ciklusa razvoja sistema.

40

21

CASE proizvodi na tržištu

Cor-Vision, Cortex Corporation

Promod PLUS, Promod INC

Oracle CASE, Oracle Corporation

Westmount I-CASE, Westmount Technology

Excelerator, Intersolv INC

CASE for Informix, Informix Softvare INC

AD/Cycle, IBM

BPWin

ERWIN

Rational rose

MS Wisio

Matlab CASE

Oracle designer 41

Komunikacioni softver

Da bi razmenjivali informacije, računari koriste

komunikacioni softver koji omogućava računarima

koji su smešteni na maloj ili velikoj udaljenosti da

razmenjuju podatke putem telefonskih linija,

satelitskih veza ili nekih drugih veza.

Komunikacioni softver omogućava da računari

uspostave i prekinu vezu, da kodiraju i dekodiraju

poslate podatke, da se otkriju greške u transmisiji,

omogućava kompresiju podataka da bi se lakše

obavila transmisija.

Primeri ovakvih programa su Symantec PcAnywhere,

AT&T WinVnc i Microsoft NetMeeting.

42

22

Programi za upravljanje bazama

podataka Programi za upravljanje bazama podataka koriste se za

manipulaciju velikim brojem podataka. Svaki logički povezani

skup podataka čini bazu podataka.

Za upravljanje podacima koristi se programski sistem koji se

naziva SUBP (Sistem za upravljanje bazama podataka) ili

DBMS (Data Base Management System). U okviru Microsoft

Office paketa, program Access predstavlja jednokorisnički

program za rad sa bazama podataka.

Najosnovnije funkcije koje treba da obezbedi sistem za

upravljanje bazama podataka su:

kreiranje baze podataka,

ponovni pristup podacima,

modifikacija (ažuriranje) podataka,

sortiranje podataka,

kontrola pristupa podacima i

formiranje izveštaja.

43

Grafički sistem

Grafički sistem u širem smislu je skup hardverskih i

softverskih elemenata i njihovih veza projektovan

tako da zadovolji potrebe određene aplikacije za

grafičkim komunikacijama, omogućavajući

korisniku da kreira, skladišti i prikazuje ili štampa

razne crteže i grafikone.

Računarska grafika je deo sistemskog softvera koji

služi za crtanje slika i prikazivanje grafičkih

podataka.

Primer grafičkog programa je Corel Draw.

44

23

Sistem za upravljanje korisničkim

interfejsom Pod korisničkim interfejsom podrazumeva se izgled

ekrana koji korisnik nekog programa vidi na svom

monitoru, odnosno korisnički interfejs predstavlja

bilo koji način na koji čovek interaguje sa

računarom.

Sistem za upravljanje korisničkim interfejsom (User

Interface Management System – UIMS) je deo

sistemskog softvera koji kontroliše sve

komunikacije između korisnika i aplikativnog

programa. Takođe, treba da kontroliše

komunikaciju između aplikacije i sistema za

upravljanjem prozorima i grafičkog sistema.

45

Aplikativni softver

Aplikativni softver predstavlja skup računarskih

instrukcija, pisanih u određenom programskom

jeziku. Te instrukcije pokreću računarski hardver

koji potom obrađuje određene podatke ili

informacije, a sve u cilju ostvarivanja određenih

korisnikovih potreba.

Postoje dve vrste aplikativnog softvera: posebno

pisani aplikativni softver i gotov aplikativni

softver. Posebno pisani aplikativni softver je

fokusiran na rešavanje nekih specifičnosti u okviru

organizacije. Gotov aplikativni softver je kreiran sa

ciljem da zadovolji neke opšte potrebe.

46

24

Podela

Aplikativni programi se mogu podeliti na:

programske pakete

sisteme programa

aplikativne programe opšte namene

Programski paket sastoji se od više programa i predstavlja

skup procedura za rešavanje problema.

Sistem programa predstavlja skup programa čije su

komponente usko povezane.

Aplikativni program opšte namene nije povezan sa

rešavanjem nekog određenog poslovnog zadatka, već

omogućava izvršavanje opštih radnji koje se javljaju pri

određenoj obradi podataka. Najčešće korišćeni programi

opšte namene su: programi za rad sa tabelama i programi za

obradu teksta.

47

Tekst editori

Tekst editori služe za:

unošenje teksta u računar,

modifikaciju unetog teksta i

oblikovanje teksta zaštampanje.

Postoje dve vrste programa za obradu teksta:

1. Kod jednih se tekst ukucava u običnom editoru, a

između teksta se ukucavaju komande za procesor

teksta. Tipičan primer iz ove grupe programa je TeX,

odnosno njegova podvarijanta LaTeX.

2. Savremeni programi za obradu teksta su, po pravilu,

tzv. WYSIWYG (What You See Is What You Get)

programi. Kod ovih programa korisnik za vreme

kucanja vidi na ekranu kako će dokument izgledati kad

bude odštampan.Tipičan primer je WORD. 48

25

Formati tekst dokumenata

DOC, DOCX

To je dokument pisan u Microsoft Wordu. DOCX je ekstenzija fajla

pisana u Microsoft Wordu 2007.

PDF (Portable Document Format)

Kompanija Adobe je kreirala ovaj format

Najpopularniji format dokumenta i najčešće u upotrebi. Dokumenti

u PDF formatu su mahom za čitanje i ne mogu se ispravljati.

Programi za čitanje PDF fajlova: Adobe Reader, Foxit Reader.

Programi za kreiranje PDF fajlova: Adobe Acrobat, CutePDF

Writer, NitroPDF

DjVu (Deja-Vu)

Alternativa PDF formatu

Dobar za čuvanje skeniranih dokumenata

Programi za čitanje DjVu formata su WinDjView, DjView, itd. 49

Programi za rad sa tabelama

Programi za rad sa tabelama (spreadsheet) imaju na ekranu

prikazane tabele, podeljene na vrste i kolone, koje služe za

prikazivanje i obradu poslovnih podataka.

Okruženje u kom se odvija rad programa čine:

radne tabele (worksheets) za unošenje, računanje i analizu

podataka,

grafikoni (charts) za grafičko predstavljanje podataka,

baze podataka (data bases) za obradu velikog broja

informacija,

posebne mogućnosti za formatizovanje, grafiku i kreiranje

štampanih i trenutnih (on-line) izveštaja.

Najpoznatiji programi: Microsoft Excel, Spreadsheet (Open

Office), itd.

50

26

Programi za obradu slika

Programi za obradu slika primenjuju se za predstavljanje

slike u računaru na rasterski - bitmapirani način (paint -

programi).

Koriste se za unošenje slike u računar pomoću

odgovarajućeg uređaja (skener, digitalni fotoparat ) i

njihovu obradu. Ovi programi imaju mogućnost čitanja

slike iz različitih formata, obrade slike kao i pamćenje u

nekom od formata.

Programi za obradu slike se dele u dve kategorije:

Programi za obradu vektorske grafike se zovu

programi za crtanje.

Programi za bitmapiranu grafiku se zovu programi za

slikanje. 51

Softver za naučna izračunavanja i

vizuelizaciju Softver pretvara apstraktne matematičke relacije u

vizuelne objekte.

Primer: MATLAB, MATHEMATICA

U opštem slučaju, uključuju interaktivno okruženje

tipa pitanje odgovor, programski jezik, kao i alate

za interaktivno kreiranje dokumenata koji sadrži

tekst, numeričke izraze i grafiku.

52