Весна Поповић

HACTAВНИ ЛИСТОВИЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

за трећи разред основне школе

• DRAGANI] •Beograd, 2007.

2

Рецензентипроф. др Гојко ТешићБранка Максимовић, професор књижевности, директор ОШ „Радојка Лакић“Снежана Алексић, професор разредне наставе у ОШ „Радојка Лакић“

За издавачаМиодраг Драганић

Главни уредникНикола Страјнић

Министар просвете и спорта Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у трећем разреду основне школе својим решењем број 6-00-00237/2005-06 од 25. 4. 2005. године.

ISBN 86-441-0631-7

�

Молимо те да пажљиво прочиташ са родитељем или учитељем.

Пред тобом је ученички комплет за трећи разред; ту су текстови, пи-тања и задаци који ће осмислити путовање кроз књижевност и науку о језику и учинити пријатном, а твоје учење олакшати нашим искуством.

Желимо да ти наше књиге, од корице до корице, буду пријатне: њихов изглед, садржај, начин да научиш да планираш и да оцењујеш свој и туђи рад. Желимо да научиш да учиш и из енциклопедија, књига, телевизијских емисија, филмова, да учиш запажајући, размишљајући... И желимо да нам, на крају школске године, твоји родитељи и ти предложите како да побољшамо уџбенички комплет за српски језик. И тебе и нас оцењиваће и учитељица која користи наше уџбенике. Када попуниш упитнике, на крају школске године, предаћеш их учитељици, а она ће их проследити нама. Тако ћемо покушати да сви заслужимо најбоље оцене у овом послу.

Упутства:Током рада на текстовима из читанке, пронаћи ћеш објашњене

непознате речи. Препиши их у Мој речник у радном листу. Упиши и непознате речи које нису наведене, а објашњење за њих потражи у разреду. Кад пишеш или говориш, користи неку од тих речи – тако ћеш обогатити свој речник.

Читанка ти нуди и питања за разговор о тексту под насловом „Подели своја промишљања са нама“. Она су предвиђена за разговор у одељењу. Већина текстова из читанке има предложак и у радном листу – то ћеш у договору са учитељицом попуњавати самостално, у пару или у групи. Користи читанку, нека текст стоји испред тебе док га анализујеш, осим ако учитељица не предложи другачије.

У читанци је остављен простор за ваше стваралаштво. Учитељица ће предложити кад је најбоље да урадиш вежбу из прилога – у току обраде, увежбавања, утврђивања, проширивања или провере знања, на часу или као домаћи задатак.

У приручнику за граматику и правопис налазе се подаци које треба да научиш и увежбаш, а своје знање ћеш проверити одговарајући на питања у посебном делу радних листова.

На радном листу, после сваког вежбања, налази се и табела у коју ћеш уписивати своје утиске и размишљања о питањима на која си одговарао. Молимо те да редовно попуњаваш табелу. Теби ће помоћи да пратиш своје учење, откриће ти начин како да уживаш у свом раду, а нама који бринемо о твом учењу даће податке како да га убудуће што боље осмислимо, поједноставимо и тако направимо уџбенике по твојој мери.

Аутор

Ученичe!

�

�

Септембар – Душан Костић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6Љубавна песма – Милован Данојлић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Ветар и Сунце – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Шта је отац – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Стакларева љубав – Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Свету се не може угодити – народна приповетка . . . . . . . . . . . 18Лав и човек – арапска народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Први снег – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Зима – Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Двије сеје брата не имале – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . 24Свети Сава и сељак без среће – народна прича . . . . . . . . . . . 26Прича о раку кројачу – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . 28Вожња – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Чардак ни на небу ни на земљи – народна приповетка . . . . . . 30Марко Краљевић и бег Костадин – народна песма . . . . . . . . . 31Циц – Бранко Радичевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Пролећница – Јован Јовановић Змај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Заљубљене ципеле – Пјер Грипари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Себични џин – Оскар Вајлд . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Свитац тражи пријатеља – Сун Ју Ђин . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Вук и јагње – народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Врапчић – Максим Горки . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Песма о цвету – Бранко Миљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Шта је највеће – Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Драмски текстови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Извештај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Граматика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Правопис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Мој речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Твоје табеле . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Оцена уџбеника и предлози за његово усавршавање . . . . . . . 73

Садржај

�

Песму Септембар песник Д. Костић направио је од девет целина или строфа. Читај у себи и препусти се замишљању слика које песник дочарава речима: У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе.

Песников ауто је жут, а могао би бити и:

Допиши своје идеје – које су све боје јесени, јесењег аута.

Шта још, осим грожђа, доноси јесен?

Песник има свој јаблан (погледај другу строфу). Одабери и ти неко дрво које ће ти јесен позлатити. Замисли, па нам га опиши стиховима или

реченицама.

Песник каже да је „јесен рана од бакра сва исткана“. Кад знаш да је бакар метал црвенкасте боје, како ти делује ова строфа? Прочитај је поново. Осећаш ли ритам ових стихова? Каква се осећања и мисли буде у теби?

Покушај да откријеш која су осећања песника нагнала да напише песму.

Наброј их, па упореди са својима.

Нађи строфу у којој песник помиње и тебе – ђака. Зашто баш у песми

Септембар?

Септембар – Душан Костић

7

Ако си открио начин да уживаш у овој песми и да је боље разумеш него при првом читању, ти си већ ушао у песнички свет. Напиши нешто о раној јесени, опиши је наводећи своје идеје и осећања која буди у теби.

Сети се неких песама о јесени или описа које си већ имао прилике да прочиташ. Препоручи их осталима из одељења и пажљиво саслушај.

Можда ћете строфе поделити по паровима или групама, па их илустровати.

Ова песма је погодна за илустровање у више слика. Колико?

Одабери пожутели јесењи лист за који мислиш да је леп. Можеш га окачити на кончић или га испресовати...

�

Застани на овој страни док листаш књигу!

Видиш облачић у ком пише љубав. Кад мислиш о љубави које ти све речи долазе на ум? Доцртај онолико облачића колико идеја имаш и у сваки упиши по једну реч. Чувај их!

Кад дође време да читате Љубавну песму на часу, замолите учитељицу/учитеља да све ваше речи напише на табли или великом папиру. Ослушни сваку и размисли о њиховој вези са љубављу. Поштуј идеје других из одељења, иако се можда разликују од твојих. Сви ћете се због тога осећати боље (нека текст песме слободно буде отворен).

А онда, отвори душу и пажљиво слушај песму. Потом је читај у себи, стих по стих, а водиће те ова питања:

На шта те подсећа овакав почетак? Био једном један маслачак...

Напиши.

Размишљај и прати да ли нам то песник наговештава нешто што личи на бајку, што је бајковито.

Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.

Ако си препознао главне ликове ове песме напиши њихова имена.

Слутиш ли према наслову и ове две строфе, шта је тема ове песме?

Напиши. . Aко пожелиш, на крају напиши састав на исту тему.

Кад су врућине угрозиле свежину и живот маслачка, шта је урадио облак? Наведи стихове песме као одговор.

Љубавна песма – Милован Данојлић

Љубав

�

Које особине облачка препознајемо из његових поступака? Наброј их

што више.

Како поступци облака делују на маслачак? Одговори стиховима.

Да ли би могао да нађеш праву реч или реченицу за последња два стиха? Препознао си љубав? Она је у целој песми. Од ње маслачак „расте до облака“. Од чије љубави ти растеш?

Како ти пружаш љубав онима које волиш?

Ако те је песма подстакла да напи-шеш нешто о љубави, уради то и подели са онима које волиш (родитељима, учи-тељицом / учитељем, пријатељима). Или научи песму напамет, па је рецитуј тати, мами...

Истражи читанку – има ли још неких песама, прича о љубави? Наведи бар два наслова.

Изрецкај пуно уских, жутих трачица од колаж папира, па овде направи маслачак.

10

Прочитали сте приповетку. Нека читанка остане отворена.Подсетимо се низа догађаја који чине фабулу ове приповетке. Изрази

ток догађаја са пет реченица.

Ко су ликови у овој приповеци? (Провери да ли су им имена написана

великим словом.)

Којим све речима народни приповедач описује Северац?

Опиши Сунце са што више израза.

Због чега су се препирали и надметали Ветар и Сунце? (Погледај први

пасус.)

И Ветар и Сунце желе да покажу своју моћ. А ти разврстај начине на које они показују моћ и снагу (пажљиво читај други и трећи пасус).

Северац Сунце

Ветар и Сунце – народна приповетка

11

Сигурно си – читајући приповетку – размишљао о Северцу и Сунцу. А путник? Преко њега се одвија борба Ветра и Сунца.

Стави се у његову улогу и опиши своја осећања, запажања, раз-мишљања...

Да ли би се ова приповетка могла повезати са свакодневним животом? Сети се да ли си некад ти био као путник, или си се борио љуто и срдито као Северац, или си мудрошћу и добротом решио про-блем? Напиши краћи састав о томе.

Увод:

Разрада (где, кад, с ким; шта је разлог за борбу): Подсећам те, причајући догађај, обухвати осећања и раз-

мишљања.

Закључак:

Има ли неких нових речи за твој речник? Упиши их.

Напиши изразе који имају исто значење као реч свиреп:

Упореди прозни и песнички начин изражавања јер ти читанка нуди и песму Ј. Ј. Змаја са истом темом.

12

Вежба коју треба урадити пре читања песме

Научи да покренеш своје знање о некој теми на следећи начин: у главни круг упиши реч о којој размишљаш, а онда доцртај толико кругова колико год идеја имаш. То не треба да траје дуже од пет минута.

Кад попуниш овај цртеж, послушај шта су написали други у одељењу. Можеш допунити своје речи неком новом; прочитај и ти своје идеје осталим ученицима.

Сада читај размишљање девојчице из песме Шта је отац, Драгана Лукића. Шта све њен отац пита? Направи од сваког стиха упитну реченицу па у том облику запиши бар пет примера.

Пример: Кад сам у школу пошла?

Напиши и њено питање о таквом тати.

Шта мислиш зашто овај тата толико запиткује?

Шта је отац – Драган Лукић

ОТАЦ

1�

Шта те обично пита твој тата?

Како ти тумачиш потребу родитеља да о свему питају детаљно?

Напиши писмо девојчици из песме и покушај да је пријатељски умириш. Објасни јој како ти, као посматрач са стране, разумеш њеног тату. Ако можеш, пронађи у песми очеву љубав и укажи јој на њу.

_______________________ Потпиши се на линији.

Можеш да научиш ову песму за свог тату па му рецитуј ако мислиш да треба.

1�

Овај текст би се могао обрадити у четири етапе.

1. етапа: припрема и читање текста на часу.

2. етапа: ако сте и ви открили да лепота овог текста изискује предано истраживање, можете се договорити са учитељицом да се поделите у пет група.

– Ако сваку групу чине четири члана, свој одговор на питање можете осмислити и код куће (јер свако добија по једно питање). Ако вам то не одговара организујте се како је најбоље за ваше одељење.

– Свака група се бави једним делом текста (свако је наравно прочитао цео текст у себи).

3. етапа: осмислите одговоре на сва четири питања, а онај кога сте одабрали за записничара групе нека их запише.

4. етапа: припремљене одговоре уобличили сте у групи и у овој етапи их групни извештачи редом саопштавају пред одељењем.

– Одговоре могу допуњавати и остали чланови групе, ако извештачу затреба помоћ.

– Напишите у облику петоминутног састава свој осврт на цео текст – облик изражавања бирајте сами. (Можда би илустрација бајке могла бити прави изазов за добре цртаче.)

Питања за групни рад

Прва група

Зашто стаклар одвраћа сина од стакларског заната?

Шта је дечака опчинило, па није био у стању да послуша очев савет?

(Можеш навести и одговарајући цитат из приче.)

На шта дечаку личи поток?

Дечак је због стакла занемарио и сан и игру, али

Стакларева љубав – Гроздана Олујић

1.

2.

3.

4.

1�

Друга група

Зашто дечак није одустајао од намере да постане стаклар?

О чему је сањарио?

Једне снежне ноћи, дечак је, замочивши цев у течно стакло, помислио:

Те ноћи, пред зору, остварио се дечаков сан. Опиши тај догађај и

дечаков доживљај.

Трећа група

Дечак је успео да направи цвет, па затим

Трећа грудва стакла се тањила и преображавала у

Опиши шта се даље дешава у овој чаролији.

Шта је рекла девојчица када јој је дечак саопштио да не сме да је одведе кући родитељима? Објасни њене речи.

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

4.

1�

Четврта група

Какве су промене на дечаку уочили родитељи?

Шта се догађало са девојчицом Светлооком?

Шта је све дечак успевао да направи од стакла?

Шта су о његовом раду мислили други стаклари?

Пета група

Девојчица од стакла обећала је дечаку вечну љубав, али га је упозорила

на нешто. Наведи и објасни њене речи:

Једног тренутка, у љутњи и не размишљајући, дечак је гурнуо девојчицу. Испричај догађај који следи.

Време је прошло, дечак је постао отац. Његов млађи син

1.

2.

3.

4.

1.

2.

3.

17

Кад је угледао први стаклени цвет свога сина, стаклар је схватио

Објасни како то прича не престаје да се понавља. Да ли се приче о љубави и сновима понављају само стакларима?

4.

5.

Напишите петоминутни састав о љубави, њеној крхкости, о томе да је за њу потребно много стрпљења.

1�

Предлажем да ову приповетку поделиш на целине служећи се управним говором из текста.

1. Један човек рече оцу: „

.“

2. Други човек „

.“

3.

4.

5. Отац на крају повиче: „

.“

6. Да ли те је колебљивост овог оца подстакла на размишљање? Шта оцу

недостаје?

7. Какво би понашање било супротно његовом?

8. Које би решење, по твом мишљењу, било најпаметније у оваквој

ситуацији?

Свету се не може угодити – народна приповетка

1�

9. Попричајте у одељењу о људским ставовима, самосталности, доследности... Одабери после разговора тему о којој ћеш написати краћи састав. То може чак бити и наслов народне приповетке Свету се не може угодити.

10. Сети се свог речника. Одабери бар две речи које ћеш данас унети у њега.

20

1. Младом лаву је мајка усадила мржњу према човеку, јер му је он

2. Кад је одрастао и ојачао, лав је кренуо да тражи човека и не знајући како он изгледа. Шта га је повело на тај пут?

3. Шта му је камила испричала о човеку?

4. Коју ће животињу следећу питати да ли је она човек?

5. Шта му је она испричала о човеку?

6. Трећи сусрет опиши једном реченицом.

7. Кад су се срели лав и човек, почела је борба. Каква? (Прочитај поново

тај део текста.)

8. Коју врсту снаге и лав признаје човеку?

Лав и човек – арапска народна прича

21

12. Милостиво срце и памет чине човека. Шта мислиш о томе? Одговори краћим саставом.

9. А коју ће снагу истаћи човек у завршним реченицама ове приче?

10. Објасни како је то памет јача од најјачих сила.

11. Чиме је, заправо, човек победио мржњу лава?

22

У песми Први снег бели покривач је већ прекрио равни. Који део

зимског дана описује Војислав Илић?

Које расположење овладава песмом? Опиши га са неколико реченица.

Пронађите неуобичајене речи – оне које не користимо у свакодневном говору. Разговарајте о њима. Проверите када је живео овај песник. Шта

сада мислиш о језику песме?

Ослушните те речи. Замолите учитељицу или учитеља да вам још једном прочита песму, а ви слушајте њену мелодију. Да ли је она разиграна, брза, динамична, или смирена? Допиши и друге речи које je описују.

Пронађи у песми речи које ти казују где је све пао снег.

Одабери описе зиме који ти се највише допадају.Наведи стихове. Објасни зашто си одабрао баш њих.

Речи које су ти биле непознате упиши у свој речник.

Први снег – Војислав Илић

2�

И ово је песма о зими и првом снегу.

Анализуј песму поредећи је са претходном.

Упореди број строфа.

Изброј слогове у првим строфама. Која песма (Први снег и Зима) има уједначен број слогова, а у којој се ритам мења?

Шта, по твом мишљењу, песник постиже бројем слогова у стиховима?

Истражи риме. Како су распоређене у првој песми?

А како у другој?

Наведи речи које се римују у песми Зима.брег и снег ; и ;

и ; и ;

и ; и ;

и ; и .

Из песме Први снег бирао си најлепше описе. Одабери из песме Зима песничка поређења. (И у свакодневном говору за поређење користимо реч „као“. Она ће ти помоћи и у овом истраживању.)

Зима – Душан Васиљев

Пиши о зими како ти желиш.

2�

Договорите се са учитељицом да пре рада на овој песми из школске библиотеке набавите збирке обичајних, народних, лирских песама и да се упознате са сакупљачким радом Вука Караџића.

У записима о њему пронађите по чему су лирске песме добиле име и како их је Вук још називао.

Разговарајте о животу наших породица у прошлости, чиме су се најчешће бавиле и зашто им је било важно да имају мушку децу. Запишите

закључке до којих сте дошли.

У овој песми две сестре желе да имају брата. Кад га не могу добити другачије, оне га вију од .... (Наведи стихове.)

Од чега му праве очи?

Од чега зубе?

Зашто га „залажу” медом и шећером? (Наведи стих.)

Народни певач сестрама даје свилу, драго камење, два низа бисера, мед и шећер као драгоцене посластице тог времена. Оне драгоценостима призивају брата. Шта ти то говори?

Сети се Пинокија. Створила га је Ђепетова дрводељска умешност, али и његова жеља за дететом. Упореди песму са бајком о Пинокију.

Двије сеје брата не имале – народна песма

2�

Знаш ли још неки сличан пример из књижевности или филма?

Кад прочиташ друге лирске песме из своје збирке песама, упиши у речник све речи које су ти интересантне и нове. Тако ћеш помоћи да се оне сачувају од заборава. Наведи бар две необичне речи које си запазио у народним песмама.

Ако имате могућности, у школи слушајте стару српску музику док рецитујете лирске песме.

Можете направити драматизацију, костимирати се, направити мас-кенбал и под маскама рецитовати ове исте песме.

Позовите родитеље на овај догађај, неко би вас могао фотографи-сати за учионички или школски пано.

2�

Пошто прочиташ ову кратку народну причу, провери шта из уџбеника за природу и друштво можеш да сазнаш о Растку Немањићу. Често нам научне чињенице помажу да боље разумемо књижевност.

Замолите библиотекара у својој школи да вам покаже историјску енциклопедију у којој има текстова и илустрација о животу Растка Немањића – светог Саве. Погледајте их заједно.

Напишите шта сте ново сазнали о светом Сави.

Народ је о омиљеним историјским ликовима смишљао приче, истичући тако њихове врлине.

Које људске врлине истиче народни приповедач у овој причи?

Богатом сељаку је важно да нађе срећу, а седи старац – свети Сава

поучава га да ће до ње сам доћи ако

Зашто је сељак незадовољан одговорима седог старца?

Знаш ли народну пословицу која одговара поруци овог текста?

ковач среће

Шта су за тебе рад, ред и поштење?

Кроз које активности и поступке мислиш да се могу неговати те врлине?

Свети Сава и сељак без среће – народна прича

27

Направи себи месечни план активности и једном недељно проверавај да ли га остварујеш.

2�

Десанку Максимовић већ знаш по књизи Тако је мени причала моја бака, коју си читао у првом разреду. Тада си прочитао и Причу о раку кројачу.

Прочитај поново ту причу. Фабулу већ добро познајеш па се можеш позабавити:

• описом хаљина које шије рак кројач и њиховом везом са стварним изгледом именованих риба;

• расположењем које влада у њиховом воденом царству;• односима између водених животиња – какве су једне према

другима;• особинама рака кројача и његове деце.

Додај свој предлог, шта би још желео да буде тема вашег разговора у разреду.

• Можете да се према темама поделите у групе и потом да своје закључке изложите једни другима.

• Подсетите једни друге на раније прочитане бајковите приче Десанке Максимовић. Напишите своја размишљања о њима (да ли су бајке или приче, каква осећања буде у вама, какви су ликови, шта списатељица описује са највише љубави).

Прича о раку кројачу – Десанка Максимовић

2�

Читајући песму као да се возиш кроз Десанкин предео.

Шта све видиш крај пута?

Каква је ова вожња? Објасни.

Напиши неколико реченица о живописном песничком језику, о римама, о ритму.

Вожња – Десанка Максимовић

Ако можеш, напиши кратку песму о лепом пределу, или га нацртај.

�0

Овај текст нуди обиље тема за размишљање. Питањима која следе покушаћемо да обухватимо све важне детаље приповетке.

Ви се договорите са учитељицом ко ће одабрати које питање и да ли ћете радити у паровима, групама или свако за себе.

Можда ће се неким питањем бавити група ученика, а неки ће ученик желети да одговори на више питања.

На договореном часу ћете читати одговоре, поштујући ток приповетке, и то ће бити као слагање пазли. Сви ваши одговори важни су за целовиту слику.

Одговоре можете записивати на великим белим папирима да бисте могли да направите зидне новине.

Питања

1. Наброј ликове: • главне, • споредне, • стварне, • нестварне. 2. Наброј места на којима се радња одвија; опиши чардак ни на небу ни

на земљи. 3. Проведи нас кроз собе у чардаку, опиши их и наведи кога у њима

затичемо. 4. Око чега почиње први заплет ове приче? И између браће настаје заплет.

Опиши га. 5. Опиши улогу оца – цара с почетка и на крају приче. 6. Опиши змаја. 7. Која девојка допада најмлађем, која средњем, а која најстаријем

сину? 8. Какву су заверу сковала браћа против најмлађег? Шта ће он урадити? 9. Опиши коње и њихову опрему. Какав је коњ најмлађег брата?10. Које су особине најмлађег брата, а које двојице старијих? Како си то

закључио?11. Како се бајка завршава? Да би крај био такав, шта је све морао да уради

главни јунак?12. Сети се и других бајки. Како се завршавају? Какав је главни лик у њима?

Кроз шта пролази да би дошао до среће?13. Извуци непознате или необичне речи из ове приче, које можеш објасни,

напиши их уредно, окачи на пано.14. Нека цртачи ураде илустрације.

Чардак ни на небу ни на земљи – народна приповетка

�1

За разлику од лирских, овакве, епске песме зову се и мушке. Певале су се уз гусле. Њихови јунаци су најчешће стварни (историјски) ликови, али оно што се у песмама описује не мора одговарати историјским подацима.

Као и друге епске песме, и ова се бави људским врлинама и манама. Којим?

Шта Краљевић Марко замера бегу Костадину?

Како покушава да исправи нечовештва?

Покушајте да замислите то давно време и ова два човека. Можете ли да их разумете боље него што они један другог разумеју?

Поделите се у две групе – једна да заступа и брани (разуме) Краљевића Марка, а друга да покуша да одбрани бега Костадина. • Читајте песму поново, тражећи доказе за одбрану свог јунака. • Договорите се са члановима своје групе шта ће ко говорити. • У оваквој дебати важно је да не упадамо једни другима у реч, да не

говоримо истовремено, да не прекидамо онога ко говори, да пажљиво слушамо друге и да сви учествујемо. Учитељица нека води дебату, даје реч једној и другој групи, ограничава време излагања.

• Не заборавите да је циљ ове дебате да разумете ликове из епске песме, заузмете се за њих аргументима које можете да докажете.

Научите део песме напамет, а у свој речник унесите неку нову реч.

Марко Краљевић и бег Костадин – народна песма

Покушајте да вештину разумевања ликова из књижевности примените и у стварном животу.

�2

Напиши како разумеш реч циц из наслова.

Песма има строфа. У колико строфа је описан сан рибарчета?

Како нас прва два стиха уводе у добро расположење?

Преброј слогове у стиховима прве строфе.

Какав је ритам песме?

Да ли он утиче на твоје расположење?

Како?

Враголија песника проводи рибарчетов сан кроз следеће догађаје:

1. хитнуо је удичицу 2.

3. 4.

5. 6.

Како рибарче тепа рибици и слади се унапред?

Али, циц значи да нећете добити оно чему се надате. Рибарче не

поједе рибу јер

(Наведи завршне стихове.)

Циц – Бранко Радичевић

��

Јеси ли некада сањао сан из ког ниси желео да се пробудиш? Испричај га ако можеш. Или, испричај о чему радо сањаш будан, боље рећи о чему сањариш.

Кад свој сан преточиш у речи, можда ћеш открити начин како да га оствариш.

Мој сан

��

Сети се песама о јесени и зими. Још једном прелистај читанку. Прочитај их или покушај да се сетиш неког стиха, ако си песме учио напамет. Уочаваш њихов спори, отежали ход.

Упореди песму Пролећница са њима. Опиши ову песму неколиким описним придевима. Упиши придеве око слике Сунца, или доцртај цветове, па у сваки упиши по један придев.

Пронађи именице у првој строфи. У својој раздраганости, песник каже:

Уместо пчела

ветар

птице

песме

шума

Има још речи које су написане у свом умањеном облику. Песник их не користи с намером да опише нешто мало, већ дочарава своја нежна осећања и милошту.

Пронађи такве речи.

Сети се речи које би ти радо употребио у умањеном облику, за оне које желиш да помазиш речју.

Пролећница – Јован Јовановић Змај

разиграна

пролећница

��

Сад подвуци глаголе у песми. Нанижи их редом којим су записани, а линијом повежи глаголе који се римују. Пример: лахори – жубори; вије – мије;

Провери да ти због риме није залутала нека именица. Ако јесте, заокружи је оловком у боји. И на грешкама се учи. Ако желиш, препиши на линију своје грешке и стави иза њих узвичник – да буде твоју пажњу надаље! Ако их нема, честитај себи и опет стави узвичник!

Покушај још да глаголе разврсташ на глаголе радње, стања и збивања.

ГЛАГОЛИ

РАДЊА ЗБИВАЊЕСТАЊЕ

У којој колони их је највише?

Како би ово објаснио?

Допуни оловком у боји табелу, глаголима којима желиш („пролећним“ ако може).

Научи бар неку строфу напамет. Кад ти недостаје разиграности и радости рецитуј је себи или ономе коме недостају.

��

Припреми се за ову вежбу тако што ћеш после читања, за домаћи задатак, текст поделити на делове или догађаје. Сваком делу дај наслов тако да ти олакша рад на тексту. На пример:1. Ципеле Тина и Никола су муж и жена2. Разговор у плакару

3.

4.

5.

6.

7.

На часу упоредите делове и наслове и на табли напишите разредну фабулу.

• Можете се поделити у толико група колико сте делова издвојили.• Свака група ће десетак минута радити на анализи свог дела.• Узмите по један већи папир. Нађите и питања која се односе на ваш

пасус. Нека један ученик поставља питања групи, заједно осмислите одговоре, а неко из групе има задатак да га запише. Дајте учитељици знак да сте завршили кад све запишете. Ако сте били бржи од осталих, илуструјте папир са одговорима.

• Замолите учитељицу да вам чита питања.• Пажљиво слушајте свако питање. На оно које припада вашој групи

одговарајте први – за ту улогу одаберите доброг читача из групе.• Ако неко из друге групе жели да допуни ваш одговор, схватите то као

помоћ да се текст што боље разуме.• Кад сви ишчитате одговоре – проверите да ли сте најбоље одговорили

на сва постављена питања. Ако нисте, допуните, ако јесте, залепите своје радне папире на пано и договорите се да ли ћете га још илустровати, украсити... Завршите час аплаузом – за све вас. На крају заокружи бројеве свих питања на која би знао сам да одговориш.

Питања

1. Којим трима речима почиње прича? 2. Шта обично тако почиње? 3. Ко су главни ликови ове приче? 4. Да ли се ове ципеле разликују од обичних? (Наброј њихове необичне

особине.) 5. Како пролази дан овог брачног пара?

Заљубљене ципеле – Пјер Грипари

�7

6. Какав су разговор после радног дана водили у плакару? 7. Шта сазнајеш о том брачном пару – о њиховим осећањима... 8. Како је наредног дана ходала њихова власница? 9. Шта је доктор препоручио госпођи?10. Шта су закључиле ципеле по повратку од лекара?11. Опиши лик госпође – власнице необичних ципела.12. Какво упутство госпођа даје кућној помоћници пошто је чула разговор

својих ципела?13. Шта је после петнаестак дана урадила кућна помоћница?14. Шта се догодило када су се пољубили Тина и Никола?15. Опиши лик кућне помоћнице. Не заобилази њен изглед на

одморишту.16. Шта је закључила кућна помоћница о ципелама?17. Коме их је наменила? Зашто?18. Како је ципелама код нове власнице?19. Шта ће се Тини догодити?20. Где ће се наћи ципеле после ове власнице?21. О чему се сада договарају Тина и Никола?22. Шта је њима најважније?23. Како ће спречити да их људи раздвоје?24. Какав разговор воде дечак и девојчица?25. Како Никола и Тина крећу на свадбени пут?26. Зашто у последњој реченици Пјер Грипари каже да Никола и Тина нису

више ништа очекивали од живота?27. Какав је ипак завршетак ове приче?28. Шта те је све подсетило на бајку док си читао овај текст?29. Шта је тема ове приче?30. Да ли познајеш неке људе чија те љубав подсећа на ову?

Ако вас је прича подстакла, напишите своју причу о љубави. И ако то не буде ваш домаћи задатак, покажите је учитељици и

посаветујте се да ли би се могла послати редакцији неког дечјег часописа.

��

За овај текст би се морало одвојити више часова. Разговарајте са учитељицом, па предложите да га прочитате бар два пута код куће и напи-шите своја кратка запажања. Тако ћете уштедети време и бити спремни за рад на часу. Ако се договорите да радите по паровима, искористите ове предлоге: можете их прилагодити својим потребама и могућностима, или на основу њега осмислити потпуно нову идеју, или га примените баш у овом облику.

Предлог је следећи: 1. Први пар може имати задатак да сажето преприча причу – односно

издвоји делове фабуле као тезе, наслове. 2. Други пар треба да наброји ликове, али да поред сваког имена

напише особине или улогу тог лика у тексту. Необичних ликова, оживљених – који говоре, мисле, осећају као људи, има много. Провери пажљивим читањем.

3. Трећи пар: какве промене се дешавају у џиновој башти – опишите је на почетку, у време џиновог повратка и кад је џин донео одлуку да се промени.

4. Четврти пар: покушај да опишеш однос између џина и дечака. Ко је тај дечак?

5. Пети пар: како изгледа башта док је џин себичан; а како је мења џинова доброта?

6. Шести пар: ко је и како подстакао џина да победи своју себичност? 7. Седми пар: наведите најлепше описе природе. 8. Осми пар: каква је башта уочи џинове смрти? Зашто је таква? 9. Девети пар: шта све може да учини доброта?10. Десети пар: нека то буду илустратори – покушајте да представите

причу са четири слике.11. Једанаести пар: које сте елементе бајке открили у овом тексту?

Размислите, набројте их и отворите дебату о томе да ли је ово прича или бајка. Један из пара нека заступа ону групу ученика који доказују да је Себични џин прича. Други члан пара нека заступа групу ученика који сматрају да је Себични џин бајка.

Дебату започните кад свих једанаест парова заврши излагање.

Ако вас је више у одељењу, договорите се о задужењима за све ученике.

Предложите учитељици да према питањима одреди парове и да процени да ли вам за то треба двочас.

Можете предлагати оцене паровима на крају, а аплаузом покажите учитељици да ли вам се овакав рад допада мање или више од уобичајеног.

Себични џин – Оскар Вајлд

Нама пишите о томе.

��

Мозгалицу правимо тако што на дату реч додамо све мисли које нам она побуди, али их изражавамо кратко – речима, не реченицама.

Уради мозгалицу на реч пријатељ. Напиши што више речи.

ПРИЈАТЕЉ

разумевање

помоћ

другарска љубав

Док остали буду наводили речи, можеш допунити своју мозгалицу.1. Сигурно већ знаш да је свитац светлуцави, ситни инсект. У причи, он

тражи .

2. Прво је срео скакавца, рекао му за своје трагање, али

.3. Шта је свитац одговорио на скакавчеву молбу да му осветли пут?

4. Шта га је замолио мрав током разговора о пријатељству?

5. Како је свитац поступио?

6. Да ли је свитац нашао пријатеља?

7. Ти сигурно увиђаш зашто није? Дај савет свицу.

8. И кад нађемо пријатеље, чиме то пријатељство негујемо? (Изрази се сада реченицама.)

Свитац тражи пријатеља – Сун Ју Ђин

�0

9. Погледај своје речи у мозгалици. Да ли си овим текстом проширио своје знање о пријатељству, о пажњи према другима, о потреби свих бића да имају неког блиског.

Шта теби најбоље полази за руком у дружењу са осталом децом? Одговори петоминутним саставом.

10. Како би волео да се другари опходе према теби, како да поступају? Ово можеш написати и за домаћи, као састав.

Одговоре на 10. питање нека свако прочита наглас. Испуњавајте жеље једни другима (будите пажљивији од свица). И тако се стварају пријатељи.

�1

1. У баснама смо срели многе животиње. Често су у паровима, а између настаје заплет. Сети се неких парова животиња из басни:

лав и миш, ,

, .

2. У овој басни надмудрују се вук и јагањци. Који циљ има вук?

3. Чиме се служи да би дошао до хране?

4. Како се вук обраћа јагањцима?

5. Како му јагањци одговарају?

6. Ко је кога надмудрио?

7. Какво расположење код тебе изазива ова басна?

8. На које те људске поступке подсећају поступци ликова из басни? Наведи неке примере.

9. Наше народне басне записивао је и Доситеј Обрадовић. Обично их је завршавао наравоученијем, поуком. Како би ти написао наравоученије на крају ове басне? Изнеси слободно своје мишљење.

Вук и јагње – народна басна

�2

1. Где и с ким живи врапчић Пудик?

2. Шта он то жели да сазна што пре?

3. Какви су његови родитељи? Наведи бар пет особина.

4. Опиши Пудикову радозналост.

5. Осим што је радознао, какав је још врапчић?

6. Шта је све Пудику чудно у свету који га окружује?

7. Да ли си ти имао необична питања за своје родитеље док си био мали?

8. На шта Максим Горки упозорава децу описијући сцену између мачке, Пудика и његове маме?

Врапчић – Максим Горки

9. Како би допунио реченицу коју је Пудик рекао мами: „Не може се свему одједном научити...“ Шта би волео да је још рекао уз то ?

��

1. Прочитај песму бар два пута.

2. Један дечак је рекао да ово није само песма о цвету. Ако неко у разреду мисли као он, нека каже зашто тако мисли. Ако је то

и твој став, објасни га, запиши.

3. Други ђак је рекао да јесте о цвету и набројао речи из песме које баш говоре о цвету. Покушај да нађеш и те и запишеш их.

4. Девојчица је рекла да је ово песма и о деци, јер само деца могу да:

5. Неколико ученика се договорило у групи. Стих по стих су показивали прстом и рекли да би могла бити о свим тек рођеним бићима. Шта ти мислиш? Шта би додао њиховој тврдњи?

6. Које стихове или које песничке слике би издвојио? Које су ти највише

рекле, са мало речи?

7. Покушај да упоредиш говор песника и говор приповедача. Песнички говор је: Приповедачки говор је:

Песма о цвету – Бранко Миљковић

��

1. Прочитали сте песму изражајно, гласно па си је и ти прочитао у себи, пажљиво. Кад зажмуриш које се слике нижу пред тобом? Шта ти је остало у очима? Отвори очи и запиши (зажмури слободно док слике не искрсну).

2. Шта све видиш отворених очију у свом окружењу, док радиш овај задатак?

3. Од чега је веће песниково око?

4. Од чега је веће твоје око?

5. Ко може да живи у песниковом оку? (Наведи стихове.)

6. Ко и шта живи у твом оку?

Шта је највеће – Мирослав Антић

7. Напиши (песму, причу, неколико речи и реченица) на тему – ШТА БИХ ВОЛЕО ДА УСЕЛИМ У СВОЈЕ ОКО?

Ако пишеш причу или песму посаветуј се са учитељицом о томе како да је пошаљеш редакцији дечјег часописа

��

А зашто он вежба – Душан РадовићЛед се топи – Александар ПоповићНикад два добра – Јованка Јоргачевић

РАДИТЕ ТИМСКИ И ЗАБАВИТЕ СЕ

Замолите учитељицу да на једном часу прегледате ове текстове и направите договор о задужењима за рад. Ви изнесите жеље шта бисте радили, али уважите и сугестију учитељице у вези с поделом. Нађите најбоља решења да би вам ове мале представе успеле.

1. Одредите редитеља за сваки драмски текст. (Редитељ може бити ученик који је добар организатор.)

2. Одредите глумачке улоге – најбоље је да глумимо ликове који су нама блиски за разумевање.

3. Договорите се да добри цртачи раде рекламне плакате за сваку пред-ставу – окачите их у холу школе уочи представе.

4. Сценографи би требало да осмисле како ће изгледати простор у коме се представа игра. Кад изнесу план помозите им саветима и донеси-те од куће оно што можете, или се договорите шта можете заједно да направите.

5. Шминкери и костимографи ће се договорити како би требало да изгледају глумци. Тражите помоћ од родитеља и учитељице.

6. Учитељица је коначно ДИРЕКТОР ВАШЕГ ПОЗОРИШТА. Она ће испланирати састанке, време које вам је потребно за припрему

представе, одредиће време за премијеру и предложити кога ћете позвати. Премијера је свечаност за свако позориште.

Учитељица ће проценити да ли ћете се држати сценарија у читанци или ћете додати нешто своје. Она ће можда одредити и позоришне критичаре, фотографе, новинаре из вашег одељења или ће их, можда, позвати из другог.

Разговарајте са учитељицом о томе да ли би било добро да вам се у овој припреми придруже и родитељи и директор. Можда би неко од њих био и продуцент ваше представе.

ЗА ТИМСКИ РАД ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ:

– да радимо оно што најбоље умемо и што нас радује,– да свако у потпуности уради свој задатак,– да помажемо једно другом у раду,– да сви истрајемо у раду до краја представе.

Драмски текстови

На одговарајућој страни написати извештај о овом догађају у вашем одељењу и посебно о пословима за које сте ви били задужени.

��

Наведи догађај о којем извештаваш.

Датум догађања

Место

Учесници

Сажето навођење тока догађаја

Извештај

Лични осврт на догађај

�7

– Пред тобом су задаци који ће ти послужити да провериш знање.– Стекао си га учећи на часовима и из свог уџбеника.– Окрени још једном странице у свесци и уџбенику, понови градиво.

Обнављање је мајка знања.– Читај питања пажљиво, па док се припремаш за израду задатка,

одговоре уписуј на папир.– Поред броја задатка стави тачку, ако осетиш да си несигуран. Ако ти

је питање нејасно и тешко стави му минус. Прво потражи помоћ у уџбенику и свесци, а ако ти то није довољно, замоли учитељицу да ти објасни. Њој ће бити драго што се трудиш да научиш.

– Ако сада знаш одговор на питање, заокружи га.– Тек кад су сва питања заокружена, ти си се припремио за писмену

проверу из овог радног листа.– Слични задаци ће сигурно бити и они које учитељица припреми. Ако

се појави неки тежак за тебе, обележи га својим знацима или га упиши на ону страну у радном листу чији је наслов Шта планирам да научим, обновим, додатно проширим (подсетник).

– Код куће се позабави својим планом учења. Ако ти је потребна помоћ обрати се породици, пријатељима.

Граматика

��

Субјекат и предикат

1. Научио си да и постоје само у реченици.

То су најчешће: именица која у реченици има службу

и глагол (или придев), који у реченици има службу .2. Напиши реченицу коју чине само субјекат и предикат: а) да предикат буде глагол

; б) да предикат буде придев

.

3. У оба случаја добио си реченицу.4. Како би објаснио шта је субјекат?

Субјекат је реч у реченици која

.

5. Предикат је

.6. Предложену реченицу, Виолиниста свира, прошири – речју која означава место вршиоца радње

, – речју која означава време вршења радње.

. – Додај и реч која означава начин вршења радње.

.7. Све речи из претходног задатка подробније су објасниле предикат, па

их зовемо речи.

8. Реченица коју смо тако добили постала је: реченица.

9. Напиши своју реченицу која ће да садржи: субјекат, предикат и одредбе за време, место и начин вршења радње.

Реченица

��

Врсте реченица по значењу и облику

10. Изашли смо у школско двориште. Коју игру ћемо играти данас? Хеј, браво, понела си лопту! Хајде, додај је!

Разврстај ове реченице по значењу:

– обавештајна,

– упитна,

– узвична,

– заповедна.

11. Напиши и ти по пример за сваку врсту реченица по значењу:

а) обавештајна

б) упитна

в) узвична

г) заповедна

12. Како би прецизно објаснио – дефинисао сваку врсту реченице?

�0

13. Реченице по облику делимо на:

и .

Поиграј се облицима реченица:

Даница воли чоколаду. Даница воли чоколаду.

Павле ће ићи на фудбал.

. Нећу бомбону!

Викни јако!

Ти нећеш јабуку?

Хоћеш ли сок?

14. Потврдно у песми преведи у одрично и обрнуто:

Разлика

Учим мачку

да изађе из собе,

а мачка ме учи

да неће да изађе. Божидар Мандић

15. Одабери део неке песме из читанке, преведи је у обрнути облик. Прочитајте своје примере на часу. То може бити права забава!

�1

1. Шта су именице? Врста речи које именују, означавају. (Додај примере.)

светлостципела

Бића

човек

2. Пронађи именице у следећем тексту и разврстај их у колоне: биће, предмет, појава.

Ветар је повијао борове, разносио суве гранчице и опале листове. Дрвена ограда је тешко одолевала његовим налетима. Жена умотана шалом погледала је у небо журећи ка кући. Облаци су се ковитлали. Утерала је овце у тор, кокошке и петао су отишли у заклон. Кишне капи су задобовале по крову.

3. Ако размислиш о врстама именица које си учио, уочићеш да су све именице из другог задатка заједничке именице.

Властите именице означавају имена људи, градова, села.

Наведи по пример за све што си набројао.

4. Напиши правила за писање властитих именица.

Именице

�2

5. Род именица – Допуни табелу.

Мушки род Средњи родЖенски род

човек детежена

овца

пиле

кобила

бик

мачак

6.

Мушки род

учитељ

песник

службеник

Средњи род

учитељица

сликарка

пливачица

7. Именице имају три рода (мушки, женски и средњи) и два броја – једнину и множину. Допуни табелу:

Множина

птице

јутра

цветови

гране

Једнина

птица

звезда

мисао

дрвета

��

1. Кад осване ведро, пролећно јутро, све је веселије. Небо је плаво, дрвореди зелени, деца разиграна, птице распеване.

Жути маслачци се отварају. Пролазници на улици имају насмејана лица и лакши ход.

Издвој придеве из текста и запиши их.

2. Придеви стоје уз именицу и ближе је описују. Направи ред у следећим реченицама:

Небо је зелено. Трава је плава. Булке су бодљикаве. Јеж је лепршав. Сунце је љубичасто. Љубичица је жута. – Препиши правилно ове реченице писаним словима латинице.

3. Напиши придеве чије је значење супротно наведеним придевима:

добар

светао

груб

неразумљив

пријатан

4. Додај и неколико својих примера:

Придеви

��

5. Допуни табелу

сив, сићушан, брз, плашљив

Придеви (који иду уз дате именице)

дечак

пиле

свеска

јаблан

море

Именице Род именица

м. р.

Род придева

м. р.

Именице и придеви који иду уз њих су увек истог .

6. Број придева

плава трака, плаве локне

нежна реч, ______________ мисли

___________________, тмурни облаци

Допиши именицу која одговара роду и броју придева

плава

жут

срећна

нежна

Једнина Множина

плаве

бистре

тмурни

весело пиле, ___________________весео

7. Учио си да придевом одредиш и чије је нешто. Оловка је Миланова. (Милан)

Пут је . ( Београд)

Паприка је . (Лесковац)

Равница је . (Банат)

Џемпер је . (Зоран)

Ти си љубав . (мама)

Ову врсту придева зовемо .

��

8. Јеси ли увежбао посебна правила писања присвојних придева? Покажи то у следећој вежби. Исправи грешке неког коме се направила збрка у глави:

миличин отац, Мамин познаник је био Београдски студент. До павловог места је путовао новосадским путем, јер је обожавао војвођанску равницу, посећивао Фрушкогорске манастире и свама нам причао о својим Нишким догодовштинама.

Павле и он су годинама неговали пријатељство, па сам и ја тако упознао Милицу. Послао сам јој неке фотографије и чланке о Панчевачком музеју. У њему се чувају слике Паје Јовановића и Уроша Предића. И пајине и урошеве слике су права Уметничка дела.

– Теби се овакве грешке не догађају, јер обележаваш својим знацима све што ти је потребно да „доучиш“.

Претпостављам да ти је помогао ПОДСЕТНИК.

��

1. Сви су жељно ишчекивали кишу. Биљке су свенуле, животиње се поваљале по земљи. Одједном се наоблачи, поче да грми и сева, капи кише засуше суву земљу. Травке се извише и животиње одјурише на појило.

Напиши речи које означавају

– радњу:

– стање:

– збивање:

2. Речи које си издвојио зову се .

Они означавају ,

и .

3. Запиши реченице у којима ће глаголи означавати

– радњу:

– стање:

– збивање:

4. У следећем тексту покушај да уочиш разлику међу подвученим гла-голима:

Маја је замолила Вука да јој позајми књигу Хари Потер и дворана тајни. Спремила се и пошла да дочека Машу са којом се договорила да седи и чита. Вук се наљутио, јер му нису вратиле књигу.

– Глаголи: је замолила (Вука), позајми (књигу) – означавају радње које

се врше на неком . – Глаголи: пошла, седи – означавају радње које се не врше ни на каквом

. – Глаголи: спремила се, договорила се, се наљутио – означавају радње

које је вршилац радње вршио .

5. На основу претходног задатка покушај да саставиш три реченице које ће се разликовати по предмету радње :

–

–

–

Глаголи

�7

6. Глагол у реченици има службу . Подвуци двема линијама глаголе у следећим реченицама : – Ја пишем, а сестра чита. – Јована је одувек обожавала колаче. – Свирали смо ми и теже композиције.

7. Шта је необично у следећим реченицама ? – Милош право на Турке. – Кнез Лазар кроз војску, па на Мурата.

Ове реченице немају .

8. Води рачуна кад пишеш глаголе у одричном облику. Напиши правилан облик глагола у реченицама :

– Не ћу да берем јабуке!

– Ма не мој ми рећи да је одговор тачан!

– Никола неможе да верује у такву лаж.

– Мора ћемо да погледамо тај филм.

– Марина неучествује на кросу.

9. У свакодневном говору примећујеш да се глаголи разликују и по времену када се врши радња. Одреди у ком су времену написане реченице:

– Марко иде на утакмицу.

– Ученици трећег разреда победили су на такмичењу.

– Школа је изграђена поред игралишта.

– Саша и Ана ће победити у ревијалном делу програма.

– Деца журе у позориште.

– Пас ће ухватити зеца.

10. Пребаци глаголе из садашњег времена у прошло време.

– идем

– певам

– сечем

– вучем

– учим

��

11. Пребаци глаголе из прошлог времена у будућег време.

– сам ручао

– сам цртао

– сам радио

– сам писао

– сам скакао

12. Састави по две реченице у којима ће глаголи бити у садашњем, прошлом и будућем времену.

��

1. Уреди реченице одговарајућим знацима интерпункције (.,!?) и словима.

– михајло где си

– Браво победила је звезда

– Потрчи јоване

– Данас смо вера, никола и ја ишли на трчање

2. Исправи грешке: За дочек нове године смо путовали у македонију. нисам знала до

тада колико су срби и македонци слични људи. Чак и српски и македонски језик личе 1 на други. Они воле музику као и ми.

У повратку смо свратили у соко бању и преспавали у хотелу моравица. На путу до куће сам спавала. На улазу у банатски карловац Богдан ме је будио, а успела сам да се расаним тек у нашој улици Јована Јовановића змаја.

Богдан ми је рекао да је видео и саву и дунав а за тамиш ни он није био сигуран.

Сигурни смо обоје да смо на пут кренули 30 XII 2004 а вратили се кући 03 01 2005. Нашем џекију смо недостајали као да је прошла цела година. Бијо је веома радостан што нас види.

3. Направи речи супротног значења:

могу пишем

хоћу певаћу

сад оправдан

поуздан имам

Правопис

�0

До сада си овладао и ћирилицом и латиницом. Азбуку и абецеду обнови ако треба.

– Овај час би требало да проведете у школској библиотеци, где ће учитељица и библиотекар моћи да вам покажу како да користите речнике.

– Познати Вујаклијин речник страних речи има свака већа библиоте-ка. Из њега можеш сазнати значење многих непознатих речи. А све оне су сврстане по реду, и то по АЗБУЧНОМ РЕДУ.

– Отвори слово А. Прати како се нижу речи у којима је Б друго слово, па тек онда оне у којима је друго слово В, па оне у којима је после А, слово Г...

– Ако отвориш речник на слово Б, прво су оне речи које иза Б имају А, па се та друга слова нижу опет по азбучном реду. Најлакше ће бити да уз ово упутство имаш неки речник отворен на слово Б и помоћ учитељице или библиотекара. Кад уочиш правило низања појмова, лако ћеш путовати кроз чаролију језичког царства.

– Сви речници су организовани на овај начин и кад научиш да користиш један, научио си да користиш многе.

Абецедни речници поштују редослед слова у АБЕЦЕДИ. Видиш ли колико је добро да поред азбуке знаш и њу?

Ти на часовима српског језика, у текстовима које обрађујете, наилазиш на непознате речи које објашњавате и записујете. Неке пожелиш да уврстиш у свој говор – да, како се каже, обогатиш свој речник. Твој радни лист ти нуди страну на којој ћеш записивати одабране нове или непознате речи, њихово тумачење, објашњење. Тако ће ти оне бити „при руци“ кад ти затребају. Узми и неку идеју из правог речника, па је запиши.

Мој речник

�1

аероплан – авионА

Б

В

Г

Д

Ђ

�2

Е

Ж

З

И

Ј

К

��

Л

Љ

М

Н

Њ

О

��

П

Р

С

Т

Ћ

У

��

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

��

ПОДСЕТНИК

Шта планирам да научим, обновим, увежбам, додатно урадим...

Твоје табеле

Планирам да урадим Када

Пр. Да обновим врсте реченица за 6. 9. 2007.

Пр. Да увежбам рецитовање песме Септембар за 3. 9. 2007.

�7

ПОДАЦИ О ДЕЧЈИМ ЧАСОПИСИМА КОЈЕ ЧИТАШ

Назив часописа Посебно ми се допалоБрој

СЛАО САМ РАДОВЕ:

Часопис Врста рада (цртеж, песма, прича...)

Ако је објављен стави *

��

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ЕМИСИЈЕ

Телевизија Назив и врста емисије

Издвој неки детаљ због којег је истичеш

ФИЛМОВИ И ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ

Назив Редитељ, глумци Датум гледања

Опиши са неколико речи

��

ДНЕВНИК ЧИТАЊА

1.

2.

3.

4.

5.

Назив књиге (и издавач) Име писца

Врста књиге (роман, збирка прича, бајке, збирка песама)

6.

7.

8.

9.

70

НАПИШИ ПОНЕКУ РЕЧЕНИЦУ О ПРОЧИТАНИМ КЊИГАМА

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

71

ТАБЕЛА ЗА ПОДСЕЋАЊЕ И ПЛАНИРАЊЕ

+ / –До ког ћу датума то урадити

Тиме желим да ... (напиши свој циљ)

Планирам да урадим

+ урадио сам, – нисам урадио

72

7�

Питања за ученика

1. Јеси ли попунио Наставне листове – урадио сваку вежбу коју си могао? да не

2. Који су ти садржаји били најинтересантнији?

3. Какви су садржаји који нису били интересантни?

4. Које прилоге си најрадије радио?

5. Можеш ли навести каква си сазнања, навике и вештине стекао захваљујући овој књизи?

6. Које задатке (страна и редни број задатка) проглашаваш за: а) претешке, б) неразумљиве, в) превише лаке?

7. Шта је – у односу на претходне уџбенике за српски језик – у овој књизи другачије?

8. Напиши зашто ти се то допада, или зашто ти се не допада.

Оцена уџбеника и предлози за његово усавршавање

7�

9. Шта би још волео да садржи овај уџбеник, а шта би изоставио из њега?

10. Ако желиш да нам кажеш нешто што те нисмо питали, ово је простор за то.

11. Много би нам значило да се потпишеш, наведеш име учитеља, школе и места у ком живиш.

Питање за твоје родитеље: мишљење о уџбенику.

Оцена уџбеника и образложење

Предлози за усавршавање уџбеника

Ако желите да нам кажете нешто што вас нисмо питали напишите овде.

Молимо да потпишете име, презиме, годину рођења и занимање.

Аутор и уредник ИК „Драганић” захваљују вам се на сарадњи

7�

7�

Vesna Popovi}NASTAVNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIKza tre}i razred osnovne {kole

Izdava~Izdava~ka ku}a „Dragani}ßDr Ivana Ribara 81-83, 11070 Beograd

IlustracijeLidija Taranovi}

Kompjuterska pripremaSPIRIT, Gradski park 2

KoriceGorica Ze~evi}

Lektura i korekturaSowa [o}

[tampaIntergraf, Beograd

2005.

Plasman kwige:Adresa: Dr Ivana Ribara, 11070 Novi BeogradTelefoni: 318-0213, 318-0265 faks: 3180-266

Kwi`are „Dragani}ß: 21000 Novi Sad, Fru{kogorska 4, tel. 021/458-74526300 Vr{ac, Svetosavska 11, tel. 013/833-365

26000 Pan~evo, Vojvode Putnika 6, tel. 013/333-15411300 Smederevo, Kraqa Petra I 12, tel. 026/612-497http//www.draganic.co.yu e-mail: office@draganic.co.yu