PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

GODINA LXXXII, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 30. JANUAR 2015. GODINE

069 - 310-04-60

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 4 CENA 30 DIN.

U susret konstituisawu nove op{tinskevlasti u Lu~anima

DA SE ISTORIJANE PONOVI...

[e{eq izazvao velikupa`wu u ^a~ku

„SAMO BAJ^ETINA @IVI DOBRO”

Izuzetna gledanost filma “Gor~ilo”

KAD POLITIKA, MORAL I RELIGIJAPOSTANU KOMEDIJA

strana 17.

SEDNICA SKUP[TINEKRAJEM FEBRUARA

Obele`en Dan se}awa na `rtve holokausta

strane 14. i 16.

STRAHOD PASALUTALICA SVAKODNEVICA

^A^ANSKE [KOLE PROSLAVILE SAVINDANstrana 8.

HRAM MUZIKEHRAM MUZIKE

Otvorena nova zgrada Muzi~ke {kole

Problem koji zahteva sistemsko re{ewe

strana 5.

strana 7.

strana 10.

strana 19.

2 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEMARKETING

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 3DRU[TVO

Na posledwoj 111.sednici Gradskogve}a, odr`anoj u

ponedeqak, ve}nici su, iz-me|u ostalog, usvojili ipravilnik o izmenama idopunama pravilnika okriterijumima i postupkudodele sredstava za finan-sirawe potreba u oblastisporta. Izvestilac Nade-`da Vuksanovi}, na~elni-ca Gradske uprave za dru-{tvene delatnosti, podse-tila je da je odlukom o bu-xetu grada ^a~ka za 2015.godinu za potrebe finan-sirawa programa i proje-kata u oblasti sporta iz-dvojeno 45 miliona dina-ra. Tako|e, na~elnica jepodsetila da su se KK i FKBorac u 2014. plasirali uvi{i rang takmi~ewa, kaoi da oba kluba u ovoj godi-ni nemaju sponzora za rea-lizaciju wihovih sport-skih aktivnosti.

- Zbog toga je rukovod-stvo grada odlu~ilo daprocenti izdvajawa sred-stava za potrebe finansi-rawa fudbala i ko{arke,odnosno prve grupe sporto-va, iznose 68 odsto od ukup-no planiranih sredstavaza ove namene iz buxetagrada. Planirano je da seod tih sredstava 60 odstoizdvoji za potrebe fudbalai 40 odsto za potrebe ko-{arke, na u{trb sportovaiz druge grupe - obja{wava

Vuksanovi}ka i dodaje dasu klubovima u drugoj gru-pi sportova, gde pripadajurukomet, odbojka, stoni te-nis, tenis i ostali sporto-vi, sredstva umawena za dvaodsto, sa 22 na 20 procena-ta.

Ova izmena i dopunapravilnika izazvala je ne-godovawe Nemawe Trnav-ca, ~lana Gradskog ve}a za-du`enog za sport. Trnavacje, pored ostalog, istakaoda je na pripremnoj sedni-ci saznao da je izmewenpravilnik, iako je ~lanKomisije za sport, kao i daje ranije bilo dogovorenoda se pravilnik ne mewazbog raspisivawa konkursaza dodelu sredstava, kojijo{ uvek nije objavqen.Ipak, Trnavac je glasao zadono{ewe ovog pravilni-ka, naglasiv{i da grad ne-}e dozvoliti da se sredstvaiz buxeta tro{e nenamen-ski:

- Konkretno, procenatje promewen je u korist pr-ve grupe sportova, pre sve-ga u korist fudbala. Sma-tram da }e biti o{te}enislabiji klubovi, ne tako

veliki, ali sa tradicijom.To je bio jedan od razlogaza moje negodovawe i mojureakciju. Po{to je Grad-sko ve}e kolektivni organ,bilo bi apsurdno da ja kao~lan GV zadu`en za sportglasam protiv, a da o~eku-jem od ostalih ~lanova daglasaju za. Zbog toga sam ija glasao za. Iako se s timne sla`em, podr`avam gra-dona~elnika i gradsko ru-kovodstvo, to je deo wihovestrategije. Ja sam za maso-van sport, da deca na{eggrada imaju elementarneuslove da se bave sportom.

Nezadovoqan odlukom,Trnavac je na kraju sedniceGradskog ve}a rekao da }epodneti ostavku na ~lanaKomisije za sport, jer “ne`eli da bude deo ne~ega na{ta nema uticaj”.

- Sutra }e svi meneokriviti i tra`iti kon-kretnu pomo}, a ja ne}u mo-}i da im pomognem. Kadami se klubovi budu javqa-li, kada budu negodovali,ukoliko budu o{te}eni uovogodi{woj raspodelisredstava, ja }u ih usmera-vati na kabinet gradona-

~elnika i gradskog ruko-vodstva - izjavio je Trna-vac.

Na sednici Gradskog ve-}a doneta je i odluka o do-deli nagrada sportskimorganizacijama, mladimtalentima i istaknutimsportistima za postignutesportske rezultate i do-prinos razvoju sporta.Opredeqena su dva milio-na dinara za pet klubova i42 takmi~ara za ostvareneizuzetne rezultate.

- Od sportskih organi-zacija to su KK Mladost,Kajak klub, Bodi bildingklub Borac, Auto motosportski klub i Bicikli-

sti~ki klub Borac, a s dru-ge strane od pristiglih 75prijava za mlade talentepodelili smo 42 nov~anenagrade. Verujem da }e svioni biti zadovoqni. Na-`alost, ostala 33 kandida-ta nisu ispunila odre|eneuslove. I ove godine, kao ipro{le, najve}i deo nov~a-ne nagrade je dobila IvanaJorovi}, na{a teniserka,kojoj `elimo sre}u, kao iostalim mladim talentimagrada - rekao je VladicaGavrilovi}, predsednikKomisije za sport.

Na posledwoj sedniciGV utvr|en je i predlog pr-ograma kori{}ewa sred-

stava buxetskog fonda zaza{titu `ivotne sredineza 2015. godinu, o kome }emorati da se izjasni resor-no ministarstvo, a potom iodbornici Skup{tine gra-da. Ve}nici su doneli iprogram o izmenama pro-grama postavqawa kioskana teritoriji grada ^a~ka,kojim se odustalo od name-re da se u Gradskom parkuizda prostor za postavqa-we kafe-poslasti~arnice,a usvojili su i izve{taj oradu slu`be za internu re-viziju korisnika buxet-skih sredstava za 2014. go-dinu.

N. R.

NA POSLEDWOJ SEDNICI GRADSKOG VE]A DONET I PRAVILNIK O IZMENAMA I DOPUNAMAPRAVILNIKA O KRITERIJUMIMA I POSTUPKU DODELE SREDSTAVA ZA FINANSIRAWE POTREBA

U OBLASTI SPORTA

NAJVI[E PARA ZA FUDBAL I KO[ARKU

Gradsko ve}e je na sed-nici odr`anoj 22. ja-nuara usvojilo pra-

vilnik o kriterijumima zaostvarivawe prava na fi-nansijsku pomo} za vante-lesnu oplodwu u 2015. go-dini. U gradskom buxetu zatu namenu opredeqeno je{est miliona dinara, {toje u skladu sa sredstvimakoja su utro{ena pro{legodine, kada je sredstva do-

bilo 18 parova.Prema re~ima Slavice

Karanac, na~elnika GU zastru~ne poslove Skup{ti-ne, gradona~elnika i Grad-skog ve}a, novac za vante-lesnu oplodwu }e se raspo-deqivati na osnovu pra-vilnika, a kriterijumi zadodeqivawe te pomo}ipodrazumevaju pro{irenaprava u odnosu na ona kojase mogu ostvariti na teret

obaveznog zdravstvenogosigurawa, kako bi ova vr-sta podr{ke bila dostupna{to ve}em broju parova.

“Pro{irena prava seogledaju u broju poku{ajaza vantelesnu oplodwu. Uokviru obaveznog zdrav-stvenog osigurawa obezbe-|uje se podr{ka za dva po-ku{aja. Mi nemamo takvaograni~ewa, ~ak ni kada jeu pitawu starost `ene, apar koji je zainteresovanmo`e sam da izabere usta-novu u kojoj }e sprovestitaj postupak”, istakla jeSlavica Karanac.

Odluku o dodeli finan-sijske pomo}i donosi gra-dona~elnik na osnovuusvojenog pravilnika.Potpisani ugovor je osnovza prenos novca parovima,a planirani iznos po jed-nom je do 300 hiqada dina-ra na osnovu profakturezdravstvene ustanove u ko-joj se sprovodi postupakvantelesne oplodwe. U is-toj kalendarskoj godini

finasijska pomo} se mo`edodeliti samo jednom i is-pla}uje se jednokratno.

Da bi neki par kori-stio ovaj vid podr{ke neo-phodno je da ima dr`a-vqanstvo Republike Srbi-je i prebivali{te na teri-toriji grada ^a~ka i tonajmawe godinu dana prepodno{ewa zahteva. Tako-|e, neophodno je da ispuwa-va kriterijume, koje je pro-pisala Republi~ka stru~nakomisija Ministarstvazdravqa za le~ewe postup-cima biomedicinski pot-pomognutog oplo|ewa.Ukoliko je `ena mla|a od40 godina, pravilnikom jepredvi|en uslov da je zain-teresovani par iskoristiopravo na dva poku{aja van-telesne oplodwe iz sred-stava obaveznog zdravstve-nog osigurawa.

Ina~e, grad ^a~ak ovufinansijsku pomo} dode-quje od 2010. godine.

V.S.

PODR[KA RA\AWU

Gradsko ve}e je raspisalo javni konkurs za dode-lu sredstava udru`ewima za realizovawe programaod javnog interesa u 2015. godini. Pravo na kori-{}ewe sredstava po ovom konkursu imaju udru`ewaiz oblasti socijalne za{tite, bora~ko-invalidskeza{tite, za{tite lica sa invaliditetom, dru{tvenebrige o deci, za{tite izbeglica, podsticawa nata-liteta, zdravstvene za{tite, za{tite i promovisa-wa qudskih i mawinskih prava, obrazovawa, nauke,kulture, za{tite `ivotne sredine, poqoprivrede,odr`ivog razvoja, za{tite `ivotiwa, za{tite po-tro{a~a, borbe protiv korupcije, kao i humanitar-ni i drugi programi u kojima udru`ewe iskqu~ivoi neposredno sledi javne potrebe.

Da bi udru`ewe moglo da konkuri{e za ova sred-stva neophodno je da ima status pravnog lica i sedi-{te na teritoriji grada ^a~ka. Program od javnoginteresa mora biti realizovan na podru~ju Grada.Tako|e, udru`ewe mora da ima usvojen godi{wiplan rada, koji obuhvata programe i aktivnosti uoblastima od javnog interesa.

Prioritet za dodelu sredstava }e imati udru`e-wa koja raspola`u kapacitetima za realizaciju pro-grama. Va`no je i da su predlo`eni programi usme-reni na ve}i broj korisnika.

Konkurs je objavqen u “^a~anskom glasu” 23. janu-ara i otvoren je 15 dana.

JAVNI KONKURS ZA DODELU SREDSTAVAUDRU@EWIMA

[EST MILIONA DINARA ZA VANTELESNU OPLODWU

4 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEPOLITIKA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Gordana Domanovi}, Vesna Stepanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Registarski broj: BD 82596/2007

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, BeogradNedeqnoISSN 0350-9613COBISS.SR - ID 15955970

U„^a~anskom glasu“od 16. januara 2015.godine objavqen je

~lanak pod naslovom „Samoje Bog istina“, autora pred-sednika Gradskog odboraRavnogorskog pokreta ^a-~ak. ^lanak je trebalo daposlu`i kao odgovor na ~la-nak „Istina o oslobodioci-ma ^a~ka“, objavqenog u„^a~anskom glasu“ od 9. ja-nuara 2015. godine. Me|u-tim, ovaj ~lanak ulazi du-bqe u odnose izme|u dva su-protna pokreta, pa je nu`nodati odgovor samo u delu~lanka koji se odnosi naborbe za oslobo|ewe ^a~ka1944. godine, ~emu je pret-hodni ~lanak bio posve}en.

Autor ovog ~lanka dademu naslov „Samo je Bog isti-na“. Vaqda je time poslaoporuku da on u ovom ~lankune}e slediti istinu, {to jedo kraja tu poruku ispo{to-vao. U ovom ~lanku on setrudio da {to vi{e okaqaceo Partizanski pokret,Komunisti~ku partiju i we-ne ~lanove. [irok je reper-toar tih izmi{qotina, po-luistina i neistina, koje jeu ovom ~lanku autor priku-pio. To je ono {to stalno

oni rade kada im se za topru`i prilika. Ja nemamnameru, kao {to sam ve} na-veo, ovog puta da odgovaramna te izmi{qotine, ve} }use osvrnuti na pitawa kojasu potencirana u na{em pr-vom ~lanku „Istina o oslo-bodiocima ^a~ka“.

Autor navodi da su jedi-nice JVuO aktivno u~estvo-vale u borbama za oslobo|e-we ^a~ka i da su na nekimmestima vodili „te{ke bor-be“ i da su u tim borbama za-robili nekoliko stotinanema~kih vojnika. Me|utim,~iwenice ukazuju da su jedi-nice JVuO od jula 1944. go-dine zajedno sa nema~kim je-dinicama vodile borbu pro-tiv jedinica NOVJ na rati-{tima, po~ev kd Toplice,@upe, Kopaonika, JeloveGore... Op{te je poznato dasu jedinice JVuO bile u je-dinstvenom stroju sa Nem-cima u ovim borbama, da suimale zajedni~ke bolnicegde su le~ili svoje raweni-ke, da su od Nemaca dobijalinaoru`awe i municiju, da suu borbi za Kopaonik u Kru-{evcu imali zajedni~ku ko-mandu. Zna se, da je poslestradawa ~etnika na Jelovoj

Gori veliki broj jedinicaJVuO u ^a~ku formirao svo-ju komandu mesta i da su seove dve vojske u potpunostiintegrisale. To prijateq-stvo su raskinuli kada su seu neposrednoj blizini ^a~-ka pojavile jedinice Crvenearmije.

Autor ~lanka pi{e da supripadnici JVuO vodili„te{ke borbe“, da su zaro-bqavali u nekoliko navratapo vi{e stotina nema~kihvojnika i da su te borbe saokupatorskim jedinicamavo|ene tokom ~itavog no-vembra 1944. godine, a da suim u tim borbama smetwupravili pripadnici NOVJ.Bilo je potrebno da autortog ~lanka objasni da li jemogu}e da u tako „te{kimborbama“, sve vreme vo|ewaborbi sa okupatorom zaoslobo|ewe ^a~ka pripad-nici JVuO nisu imali nijednog svog mrtvog pripad-nika, izuzev onih 13 koji suizgubili `ivote pre po~et-ka borbi za ^a~ak. Ina~e,da se u tako `estokim borba-ma ratovalo gumenom muni-cijom moralo je biti mr-tvih. Moram opet da se osvr-nem na tvrdwu autora da

pripadnici NOVJ nisu do-zvolili pripadnicimaJVuO da se bore protiv Ne-maca. @elim da ga podsetimda su ove jedinice od 1. no-vembra 1944. godine bilepotpuno razdvojene, jer su je-dinice NOVJ zajedno sa je-dinicama Crvene armije dr-`ale liniju fronta na levojobali Morave, a jediniceJVuO bile su locirane nadesnoj obali Morave i napodru~ju Draga~eva, Ariqai Ivawice. Za{to oni nisuotvorili front protiv Ne-maca, na tom prostoru, jerih niko u tome nije spre~a-vao?

Moram da podsetim auto-ra ~lanka, po{to nam je is-pri~ao pri~u o „`estokimborbama“, koje su vodile je-dinice JVuO, a da nisu ima-li ni jednog mrtvog pripad-nika, da pripadnici NOVJi jedinice Crvene armijenisu bile takve sre}e. Ovejedinice ratuju}i sa okupa-torskim jedinicama na li-niji fronta, od Bresnice dopodno`ja Kablara, za 39 da-na borbe izgubili su 1.011boraca, raweno je 1.527 i ne-stalo 192. O wihovoj pogi-biji ve~ito svedo~i devet

grobnica u kojima po~ivajuwihove kosti. Osam grobni-ca je locirano na linijifronta, gde su ostavili svo-je `ivote i jedna u GorwemMilanovcu, ~ija su tela eks-humirana iz privremenihgrobnica sa linije fronta.

To bi bila prava istinao oslobodiocima ^a~ka i oborbama koje su oni vodili,kao i `rtvama koje su te je-dinice imale u toj borbi.

Va{e interesovawe, go-spodine autore ~lanka „Sa-mo je Bog istina“, s’ obzi-rom da ja nisam istori~ar,kojim putem sam stekao toznawe i Va{a sumwa da izamoga potpisa stoji neko dru-go lice, deo su Va{e zablu-de. Sigurno da ste ube|enida se znawe sti~e samo{kolskom diplomom, a po-{to je ja nemam, ne bi treba-lo ne{to ni da znam. Zbogtoga, bi}u qubazan da Vasupoznam sa slede}im:

Mnoga se}awa na ratnedoga|aje nosim iz vremenarata, kada su ti Va{i idolivladali ovim prostorima.Ti zlotvori, a ne qudi, menei moju porodicu, kao i mno-ge na{e istomi{qenike, ni-su smatrali qudskim bi}i-

ma. Pa sada mo`ete sami za-kqu~iti, kakav smo tretmanimali. Te okolnosti su menaterale da te ratne doga|a-je mnogo vi{e pamtim od mo-jih vr{waka, koji nisu ima-li takav tretman i koji su`iveli u drugim okolnosti-ma. Druga sre}na okolnostkoju sam imao, da mi nikonije mogao zabraniti da sebavim izu~avawem ratnihdoga|aja, o kojima sam dostapisao.

A {to se ti~e Va{ih in-suinacija da iza moga imenastoji neka druga li~nost tuste u jo{ ve}oj zabludi. Jasam u pro{losti napisaovi{e od 20 publikacija imnogo vi{e ~lanaka i ra-znih rasprava. Nisam bio usituaciji da bi se neko utim pisawima sakrio izamog imena. A to {to ja dostapi{em moram da Vas obave-stim da ste mi Vi koji seslu`ite raznim obmanama,poluistinama i neistinamanajve}a inspiracija koja memotivi{e da pi{em.

Radisav S. Nedovi}

publicista

~lan Gradskog odbora

SUBNOR-a

GRA\ANI PAMTE OSLOBODIOCE

Na poziv bra}e Ravnogoracaiz Zubinog Potoka da do-|emo na wihovu krsnu sla-

vu, kao {to je tradicija ve} du`iniz godina, Ravnogorski Pokretorganizovanim prevozom (mini-bus) poslao je delegaciju od dvade-setak sledbenika na ~elu sa pred-sednikom Predragom Bogi}evi-}em. U toj delegaciji, koja se 14. ja-nuara 2015. godine, na dan Sv. Va-silija Velikog, zaputila na Koso-vo i Metohiju, bilo je i Ravnogo-raca iz ^a~ka. Ne treba posebnoobja{wavati koliko je na{ dola-zak bitan na{oj bra}i na okupira-noj srbskoj teritoriji na kojoj suizlo`eni svakodnevnoj represijiod strane, kako albanskih zvani~-nika, tako i od tzv. „mirovwaka“koji u svom delovawu naj~e{}epodupiru {iptarski ekstremizam.Prosto nam je neprijatno sa koli-ko qubavi nas uvek do~ekuju i sakakvom zahvalno{}u nas obasipajusamo zato {to smo do{li, jer im togovori da nisu sami, ni zabora-vqeni, ni prepu{teni na nemilostokupatoru. Ovom prilikom iz slo-bodarskog ^a~ka poru~ujemo svimSrbima na Kosovu i Metohiji danisu sami, niti }e ikad biti dok jenas Ravnogoraca!

Na `alost, ovo je jedini na~inna koji }emo poslati poruku, jersmo tog dana bili spre~eni da u|e-mo na teritoriju KiM. Ispred

„nepostoje}eg grani~nog prelaza“Brwak zaustavila nas je „na{a“policija sa usmenim saop{tewemda nam je zabraweno daqe kretawei da se moramo vratiti nazad. Na-redba je iz Beograda! Naravno, ni-ko iz policije nije znao da namobrazlo`i iz kog razloga nas vra-}aju, osim da na taj dan dolazi pre-mijer u posetu teritoriji Srbije ukoju, kako svi dobro znamo, zva-ni~nici Srbije dolaze retko i ta-da sa posebnom dozvolom. A kakveto ima veze sa na{om slavom, opetostajemo bez ikakvog obja{wewa.Nama je sloboda kretawa uskra}e-na bez obrazlo`ewa i nikom ni-{ta, jer mi smo Srbi, rodoqubi inacionalisti koji vole svojuotad`binu, nismo nikakva ugro`e-na mawinska grupa, pa da vlast mo-ra da nam opravda svoje postupke.Pod policijskom pretwom se vra-}amo do Ra{ke. Policajci krajweprofesionalno obavqaju svoj po-sao, za svaku pohvalu. E, kad bi jed-nom kona~no dobili nare|ewe iztog Beograda da tako savesno po-stupaju i sa nebrojenim kriminal-cima u ovoj zemqi, gde bi nam biokraj?

Vra}amo se poni`eni, sramotanas je {ta smo do~ekali u svojoj dr-`avi. Mi, koji smo na branikuotad`bine jo{ od svojih slavnihdedova, pa do posledwih ratova de-vedesetih godina, a i danas sprem-

ni na `rtvu, jer nas na to obavezu-je zakletva „S verom u Boga za Kra-qa i Otad`binu!“

Pre ta~no mesec dana 14. decem-bra 2014. godine sli~no se pona-{ala srpska policija i u Lazarev-cu, gde nam zabrawuje uno{ewebarjaka na kojima pi{e „S verom uBoga za Kraqa i Otaxbinu!“ naproslavi stogodi{wice Kolubar-ske bitke. Naravno i tada bez obja-{wewa za{to, kada je to replikabarjaka pod kojim su se na{i dedo-vi `rtvovali i pobedili.

Kome to danas smeta istina ispremnost na `rtvu za Srbiju, zna-mo da je to bilo zabraweno u komu-nisti~koj Brozovoj Jugoslaviji,ali {ta se to danas de{ava?

Sa druge strane, ta ista poli-cija u nebrojenom sastavu i kadagod je to potrebno obezbe|ujesvakakve {etwe. Znamo mi dobroda je to po~elo u vreme tzv. `uto-crvene vlasti, ali {ta se de{avadanas? Narod je na posledwim iz-borima svojim glasovima jasno po-kazao da je protiv takve antinaci-onalne politike i satirawa srb-skog identiteta zarad {ake srebr-waka belosvetskih le{inara, kojinas i na{u dr`avu ~erupaju po-sledwih 25 godina. Interesantnoje da ti isti policajci ne smejupre}i preko tog administrativnogprelaza koji „nije granica“ da za-{tite bezbednost svog premijera

od pomahnitalih {iptara koji mubez straha is{utira{e auto. Zna-mo mi vrlo dobro i to, da policaj-ci nevoqno rade sve ove policij-ske aktivnosti koje smo predhodnonaveli, kako protiv nas, tako i ukorist onih drugih, jer su u obave-zi izvr{avati nare|ewa politi~-kog vrha da bi mogli da prehranesvoje porodice.

Zato se obra}amo politi~komvrhu pitawem: “Za{to ste neprija-teqski orijentisani prema srb-skim rodoqubima, prema onimakoji su najspremniji da se `rtvujuza Srbiju kojom vi trenutno vlada-

te?“Na{a poruka Vama je: “Nemojte

to vi{e raditi, jer ~inite velikusramotu nama, a posebno sebi predslavnom pobedni~kom Srbijom izpro{losti, koja nas je sve zadu`i-la, a narod i naro~ito omladinudanas zbuwujete svojim delom!“

Ko su Ravnogorci, narod dobrozna, a ko ste Vi vide}emo?

Dragan ]endi}

Predsednik Ravnogorskog pokreta

OO ^a~ak

KOME SMETAJU RAVNOGORCI I ZA[TO?

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 5TEMA

Nemili doga|aj od 4.novembra pro{legodine, kada je u

centru ^a~ka, kod Zelenepijace, pas lutalica naneote{ke telesne povrede S. B.(68), uneo je strah i nemir usvakodnevni `ivot gra|a-na. I oni koji se ranije ni-su pla{ili pasa lutalica,sada ih sa oprezom zaobi-laze na ulicama, ~ak i kadaoni ne pokazuju znake agre-sivnosti. I u na{u redak-ciju je u proteklih dva i pomeseca stiglo vi{e pisa-ma, u kojima su gra|ani iz-ra`avali svoju zabrinu-tost zbog prenamno`eno-sti pasa lutalica u pojedi-nim delovima grada. Upo-zoravali su na ~iwenicuda oni sve u~estalije kidi-{u na prolaznike. Ipak,najnovija pri~a jedne ^a-~anke pobudila je na{e po-sebno interesovawe, jer senije odnosila iskqu~ivo

na problem pasa lutalica,ve} i na pse koji imaju vla-snike, a koji se vrlo ~esto,bez pratwe, kre}u gradskimulicama ili parkovima.

Vesna Milo{evi}, vla-snica de~jeg vrti}a “Gim-nazion”, koji se nalaziba{ pored Gradskog parka,obratila se na{oj redak-ciji u `eqi da skrene pa-`wu javnosti na ovaj veli-ki problem. Kako nam je is-pri~ala, u proteklih godi-nu dana mnogo puta je in-tervenisala kod nadle`nihgradskih slu`bi da uklonepse lutalice iz Gradskogparka, iz straha da bi mo-gli da ugroze mali{ane“Gimnaziona”, koji se, podnadzorom vaspita~a, ~estotu igraju ili {etaju bede-mom.

- Kao gra|anin i pri-vatnik, uredno pla|am svesvoje obaveze prema lokal-noj samoupravi i o~ekujemda se nadle`ni u Gradu naodgovaraju}i na~in pobri-nu i za razre{ewe ovog du-

gogodi{weg problema, ko-ji je u posledwe vreme po-primio zabriwavaju}e raz-mere. Odgovorna sam zabezbednost dece, koja su mipoverena na ~uvawe, alinakon svega onoga {to samdo sada radila, svesna sam~iwenice da nisam mnogoodmakla od po~etka. Isti-na je da su sve nadle`ne

gradske slu`be, nakon sva-kog mog poziva, odmah rea-govale u domenu svojih in-gerencija, ali to nije bilodovoqno da bi se problemtrajno re{io ili bar sveona podno{qiviju meru -isti~e Vesna Milo{evi},podrobno opisuju}i razno-razne situacije, kada se su-o~avala sa psima, kako biza{titila decu. Kako na-vodi, nakon redovnih ilivanrednih akcija hvatawai odvo`ewa pasa lutalica,obi~no pro|e i po nekoli-ko dana dok se ponovo nepojave na toj lokaciji. Ia-ko se psima lutalicama ni-kada ne mo`e verovati dokraja, oni se u parku naj~e-{}e odmaraju i retko kidi-{u na prolaznike, jer ihredovno hrane stanariobli`wih zgrada i pri-padnici Dru{tva za za-{titu `ivotiwa. Za zapo-slene u vrti}u i roditeqedece ve}i problem predsta-vqaju ku}ni qubimci kojiimaju vlasnike, ali, ipak,

krstare parkom i bedemombez pratwe. Naj~e{}e su toveoma veliki i rasni psi,koji bi trebalo da imajuza{titne korpe na wu{ka-ma.

- Rizikuju}i sopstvenubezbednost, u vi{e navratasam bila prinu|ena da sepobrinem za tu|eg psa. Ia-ko sam bila mnogo upla{e-na zbog wihove veli~ine,uspevala sam da ih ve`em zaogradu vrti}a. Nakon togasam pozivala nadle`negradske slu`be. Psi suimali ogrlice, {to je go-vorilo da su ne~iji. Nakonwihovog fotografisawa,nekada je bilo neophodnoda pro|e i po nekoliko sa-ti dok se ne pojave wihovivlasnici. S obzirom na toda komunalna slu`ba nemaodgovaraju}i ~ita~, putemkoga se sa ~ipa mo`e utvr-diti ko je vlasnik psa, sva-kog puta akcija bi zavisi-la od toga da li neki pri-vatni veterinar, koji pose-duje ~ita~, ima vremena daiza|e na lice mesta i utvr-di ~iji se to pas slobodno{eta ulicom. Tek nakon to-ga kontaktiraju vlasnika`ivotiwe, koji naj~e{}etvrdi da je wegov qubimacigrom slu~aja pobegao i dase to desilo prvi put - ka-`e Vesna, obja{wavaju}ida neprekidno `ivi u stra-hu da }e decu i vaspita~e,prilikom {etwe bedemomili igre u parku, napastipsi. Zabrinuta je i zbogstresa, koji kod dece mo`eprouzrokovati napad psa.Mo`da }e neko postavitipitawe zbog ~ega decu iz-vode izvan ograde obdani-{ta, ali na{a sagovornicaodgovara da ih ne mogu ne-prekidno dr`ati u zatvo-renom prostoru kao zato~e-nike, jer to nije normalnoza wihovo odrastawe. Kakonavodi, ovakva situacijazabriwava i roditeqe.

I Qubinka K. iz ^a~kanam je ispri~ala da je kra-

jem pro{le godine bila uveoma stresnoj situacijizbog pasa lutalica. Dok jesa dvanaestogodi{wim si-nom prolazila pored Grad-skog parka, put im je zapre-~io veliki pas, koji je ot-kinuo xep sa jakne de~aka.Dete je pretrpelo velikistrah i nakon toga se budi-lo preko no}i i plakalo.Qubinka ka`e da se od ve-likog stresa ni danas nijeoporavila i svakog putakada na ulici ugleda ~oporpasa hvata je pani~nistrah.

IZGRADWA PRI-HVATILI[TA DOKRAJA GODINE

Dragan Nikoli}, po-mo}nik gradona~elnika zaoblast ekonomskog razvojai za{tite `ivotne sredi-ne, isti~e da gradsko ruko-vodstvo ula`e maksimalnenapore i ima sna`nu voquda se problem pasa lutali-ca re{i na adekvatan na-~in. U prethodnom periodusproveden je javni konkursza obezbe|ewe adekvatneparcele za prihvatili{teza nezbrinute `ivotiwe ina osnovu prispelih ponu-da, odlu~eno je da se obje-kat gradi u Mili}evcima.Lokalna samouprava je upro{loj godini izdvojilaoko pet miliona dinara zanivelaciju terena, kako biparcela bila spremna zaizgradwu. U ovogodi{wembuxetu je opredeqeno 25miliona dinara za izgrad-wu objekta, ali, kako navo-di Nikoli}, to ne zna~i da}e prihvatili{te do krajagodine po~eti i da radi.

- Osim izgradwe objek-ta, neophodno je da se naba-vi i odgovaraju}a opremaza prihvatili{te, uz kom-pletno infrastrukturnoopremawe parcele. Mi }e-mo nastojati na sve mogu}ena~ine, u saradwi sa re-sornim ministarstvom,

ali i kroz donacije, daobezbedimo neophodnasredstva za nabavku opre-me. Poznato je da lokalnesamouprave veoma te{kodobijaju nov~anu podr{kuza ovakve namene kroz pro-jekte, pa molimo i nevladi-ne organizacije da se ukqu-~e u razre{avawe proble-ma. Mi smo putem javnogkonkursa izabrali projek-tanta za prihvatili{te.Projekat je ura|en i dobioje gra|evinsku dozvolu - ka-`e Nikoli}. On dodaje da}e u martu biti raspisanajavna nabavka za izvo|a~aradova, pa se o~ekuje da }eprihvatili{te biti zavr-{eno do kraja ove godine.

Kako navodi Nikoli},prihvatili{te bi trebaloda dobije i obele`je azila,u kome bi moglo da se udo-mi 100 pasa lutalica. Na-kon kompletnog tretmananezbrinutih `ivotiwa, ne-ke od wih bi mogle da se za-dr`e u azilu, tako da bi seumawilo wihovo prisu-stvo na gradskim ulicama.U okviru prihvatili{tabi trebalo da se uradi ispalionica za uginule `i-votiwe.

SVE VI[E ZAHTEVAZA OD[TETU

- Grad nije mogao daobezbedi neophodna sred-stva za opremawe azila, jerje wegova obaveza da reagu-je po prijavama gra|ana,kako bi se napu{tene `i-

votiwe sklonile sa grad-skih ulica i zbrinule. Ovuvrstu usluge pru`alo namje JKP “Na{ dom” iz Po-`ege i to je lokalnu samou-pravu u pro{loj godiniko{talo 2.027.000 hiqadadinara. Osim toga, Gradizdvaja ogromna sredstvaza obe{te}ewe gra|anazbog ujeda pasa lutalica -isti~e Nikoli}, navode}ida je u 2014. godini stiglo

325 prijava gra|ana zbogujeda pasa lutalica i trizbog ujeda ma~aka i 51 zanapade pasa lutalica nadoma}e `ivotiwe. Grad^a~ak je kroz mirovno po-ravnawe ili na osnovu sud-skih presuda morao da is-plati gra|anima oko12.379.000 dinara od{tete,{to, kada se sabere sa ce-nom usluge zbriwavawa na-pu{tenih `ivotiwa, pred-stavqa ogromno optere}e-we.

Do zavr{etka i otvara-wa prihvatili{ta, usluguzbriwavawa `ivotiwa(hvatawe, evidentirawe,vakcinacija, obele`avawe,sterilizacija, sme{taj pa-sa lutalica i na kraju wi-hovo vra}awe na mesto oda-kle su odvedeni) obavqa}e“Avenija MB” iz Vrwa~keBawe, koja je izabrana naraspisanom tenderu. Cenakompletnog tretmana popsu lutalici iznosi 3.600dinara.

Kako nam je objasnioNikoli}, Grad nije nadle-`an za kontrolu ~ipovawai ovaj posao iskqu~ivo poprijavi nadle`ne inspek-cije mo`e obaviti samo an-ga`ovana ku}a za usluguhvatawa i zbriwavawa `i-votiwa.

S obzirom na ~iwenicuda prihvatili{te za napu-{tene `ivotiwe ne}e bitiotvoreno ove godine, za-brinutim gra|anima ostajeda se nadaju da }e nadle`niu Gradu vrlo brzo uspeti

da obezbede nedostaju}asredstva za opremawe budu-}eg objekta. A dok se pri~ao azilu ne zaokru`i, apelu-jemo na vlasnike `ivotiwada ih ne prepu{taju olakoulici, ~ak i kada se na|u usituaciji da nisu u stawuda o wima brinu. Pre de-finitivne odluke, nekabar poku{aju da im prona-|u drugi dom.

V. S.

STRAH OD PASA LUTALICA POSTAO DEO SVAKODNEVICE

PROBLEM ZAHTEVA SISTEMSKORE[EWE!

Dragan Nikoli}, pomo}nik gradona~elnika zaza{titu `ivotne sredine

6 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

PROBLEMATI^NA KANCELARIJA ZA MLADE

DRU[TVO

Kako pi{e u saop-{tewu pokretaDveri, u ^a~ku

najpre uop{te nije postoja-la Kancelarija za mlade, po-tom smo bili posledwi gradu Srbiji koji je otvorio ovukancelariju, ali i prvi kojiju je zatvorio i otpustio ko-ordinatora.

- Vlast je prona{la jed-nostavno i oprobano re{e-we i na mesto koordinatorapostavila strana~kog omla-dinca. Logika vlasti je dapo{to je to Kancelarija zamlade, na wenom ~elu trebada bude predsednik Omladi-ne SNS-a - pi{e, izme|uostalog, u saop{tewu pokre-ta Dveri. Sa ovim se o~i-gledno sla`u i ~a~anske de-mokrate, jer su na konferen-

ciji za medije odr`anoj uponedeqak istakli da ova-kvim postupkom ~a~anskavlast {aqe poruku mladim^a~anima da samo pripad-nost jednoj politi~koj op-ciji mo`e poboq{ati kva-litet wihovog `ivota u na-{em gradu.

KANCELARIJA BEZKOORDINATORA

Detaqnije informacijeo Kancelariji za mlade i za-poslenima u woj, do zakqu-

~ivawa ovog broja nismomogli da dobijemo od na~el-nika GU za LER VladimiraGrujovi}a, koji je na slu`be-nom putu, ali kako je nedav-no izjavio za Glas ZapadneSrbije, Kancelarija za mla-de ne}e imati koordinato-ra, jer od republi~ke Vladenije dobijena saglasnost owegovom zapo{qavawu, pa}e je voditi qudi koji supotpisali ugovore o pri-vremenim i povremenim po-

slovima. To je za na{ listpotvrdio i Aleksandar Da-~i}, pomo}nik gradona~el-nika za dru{tvene delatno-sti.

- Za ovu godinu smo pred-videli ponovni rad Kance-larije, ovoga puta prekoprojekta, a projekte vodiLER, pa se ona zbog toga inalazi u toj upravi. Nismodobili saglasnost o upo-{qavawu koordinatora ito jeste problem. Ja sam ta-ko|e, pre za to da Kancela-

rija za mlade funkcioni{esamostalno, ali do takvogre{ewa nismo mogli da do-|emo - rekao je Da~i}.

Vladimir Grujovi} je zaGlas Zapadne Srbije tako|eizjavio: “Imamo velika o~e-kivawa na po~etku, u nared-nom periodu sledi promo-cija po {kolama, a predsto-je nam sastanci sa predstav-nicima nevladinih organi-zacija, kako bismo na najbo-qi mogu}i na~in uo~ili

probleme mladih”.Mirjana Milenkovi}

Talovi} odbornica DS is-takla je na konferenciji zamedije da je du`nost ovestranke da obavesti gra|aneda ono {to je predstavqenokao Kancelarija za mlade tozapravo nije:

- Kancelarija za mladene mo`e zavisiti od na~el-nika u gradu. Ona je zami-{qena kao institucija kojase finansira iz buxeta Gra-da ^a~ka, ali izve{taje o

svom radu ne podnosi samolokalnoj samoupravi, ve}Ministarstvu omladine isporta, a wene programetreba da odobri nadle`noministarstvo. Milenkovi}Talovi} je istakla da se izaotvarawa Kancelarije zamlade krije pri~a o zapo-{qavawu nekoliko qudi pougovoru o privremenim ipovremenim poslovima:

- Ovo je kap u prepunoj~a{i. SNS se u ovom gradu,

a rekla bih i u celoj Srbiji,od kada je do{la na vlastkrije iza Zakona o zabranizapo{qavawa, a svoje ~la-nove i simpatizere zapo-{qava putem ugovora o pri-vremenim i povremenim po-slovima. Pozivamo aktuel-nu vlast da povu~e ovu odlu-ku, jer u ^a~ku postoje qudikoji su posvetili godinesvog `ivota unapre|uju}isvoja znawa iz oblastiomladinske politike. Tiqudi nemaju {ansu, a ima~ovek koga u omladinskojpolitici preporu~uje samoto {to je predsednik Omla-dine SNS-a.

U PLANU ME\UNARODNI PROJEKATAleksandar Da~i} je ob-

jasnio da je u planu da seKancelarija za mlade ukqu-~i u me|unarodni projekat:

- Radi se na tome da seukqu~imo u me|unarodniprojekat i ako do toga do|e,onda Kancelarija ne}e pot-padati pod zakonska re{ewao saglasnosti i broju zapo-{qavawa, tako da tada ne biimali problema da anga`u-jemo jo{ qudi - rekao je Da-~i}, isti~u}i, da koliko jeon upoznat, u Kancelarijisu zaposlene tri osobe, zajednu od wih zna da jeste iz

redova Srpske naprednestranke, dok su druge dve ve}bile anga`ovane u Gradskojupravi za LER.

Mirjana Milenkovi}Talovi} smatra da u Kance-lariji za mlade treba da ra-di neko ko je ve} u~estvovaou realizovawu omladinskihprojekata:

- Potrebno je da to budeosoba sa iskustvom, neko koje poha|ao obuke i seminareu vezi sa omladinskom poli-tikom. Time se uglavnom ba-ve qudi koji poti~u iz ne-vladinog sektora, odnosnonekih udru`ewa koja su sebavila omladinskim pita-wima. I wih u ovom graduima, ali nisu pripadnicipoliti~ke stranke i ne mogudo}i na ta mesta. Nadamo seda }e ova odluka biti povu-~ena i da }e biti raspisankonkurs.

U saop{tewu pokretaDveri pi{e: “Da li zaposle-ni u Kancelariji za mladeimaju potrebne kvalifika-cije za to, da li je izuzev le-pqewa SNS plakata, jedanod wih radio ne{to {to biga preporu~ilo za ovu pozi-ciju, da li su prilo`ilisvoje predloge programa ra-da kancelarije, ko ih jepredlo`io, a ko izabrao –ostaju pitawa bez odgovo-ra.” I. M.

Nakon {to je obja-vqeno da je, bezprethodno raspisanogkonkursa, ponovo po-~ela da funkcioni-{e Kancelarija zamlade, ovoga puta uokviru Gradske upra-ve za lokalni i eko-nomski razvoj, jav-nost su uzburkala pi-tawa na tu temu, na-ro~ito od strane po-kreta Dveri i GO De-mokratske stranke,koji su kroz saop{te-wa i konferencije zamedije o{tro osudi-li ovakvu odluku, is-ti~u}i da se radi ostrana~kom zapo-{qavawu, a ~a~anskedemokrate su apelo-vale na vlast da od-luku povu~e i raspi-{e konkurs

Gradski odbor Demokratske stranke postavio je an-ketu za gra|ane na dru{tvenim mre`ama pod

nazivom “Uka`i na problem, pomozi lokalnoj vlastida prona|e pravi put”. Kroz anketu ^a~ani bi treba-lo, odabiraju}i izme|u 20 ponu|enih odgovora, da iza-beru pet za koje smatraju da su najprioritetniji pro-blemi koje bi lokalna vlast trebalo da re{i.- Svedoci smo da lokalna vlast luta u re{avawu pro-

blema, stalno je izgovor nedostatak novca, me|utim tomo`e biti izgovor za nerad i nemawe ideje. Mi smohteli da iza|emo u susret i gra|anima i lokalnoj vla-sti, da defini{emo koji su problemi sa kojima se suo-~ava lokalna samouprava i da gra|ani na osnovu anke-te izaberu pet koji su najprioritetniji. Definisalismo 20 pitawa u vezi sa `ivotom u ^a~ku i o~ekujemoda }e gra|ani u velikom broju u~estvovati u na{oj an-keti - rekao je predsednik GO DS Dragan Brajovi}. Anketa }e na dru{tvenim mre`ama trajati do 1. marta,nakon ~ega }e se sumirati i objaviti rezultati. Zain-teresovani gra|ani, anketu mogu popuniti na sajtu DS,fejsbuk i tviter stranici ove stranke, kao i putem gu-gla plus i jutjuba.

DEMOKRATE OSMISLILE ANKETU ZA ^A^ANE

STRANA^KO ZAPO[QAVAWE ILI NE?

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 7OBRAZOVAWE

- Ovoj {koli nika-da nisu nedostajalirezultati. Izaziva-la je veliko intere-sovawe i pa`wu jo{od samog osnivawa.Mladi qudi dolazena prijemne ispite,upisuju i sa uspe-hom zavr{avaju{kolu. Jedni ostaju,drugi odlaze, alisvi, gde god da su, sasobom nose ime drVojislav Vu~kovi} -rekao je, izme|uostalog, na sve~a-nom otvarawu novezgrade Muzi~ke{kole, direktorBranko Baji}

Uprisustvu predstav-nika lokalne samo-uprave, Ministar-

stva prosvete, profesora iu~enika, u utorak, na Sve-tog Savu, sve~ano je otvo-rena nova zgrada Muzi~ke{kole “Dr Vojislav Vu~ko-vi}”. Kqu~ {kole, ~iju jeizgradwu finansirao Grad^a~ak, sa oko 100 milionadinara, direktoru BrankuBaji}u uru~io je gradona-~elnik Vojislav Ili}.

Nova zgrada Muzi~ke{kole, ~ija je izgradwa za-

po~eta 2013. godine, povr-{ine oko 2.000 kvadratnihmetara, ima osam u~ioni-

ca, 20 kabineta, koncertnusalu, tonski studio za sni-mawe koncerata, bibliote-ku, nastavni~ku kancela-riju i sve prate}e prosto-rije neophodne za ovaj obje-kat. Ova obrazovna ustano-va ima devet instrumental-nih odseka, a od 2006. godi-

ne otvorena je i Sredwamuzi~ka {kola, pri ~emuosnovnu poha|a 412, a sred-

wu 58 u~enika. Od po~etkadrugog polugodi{ta |acipoha|aju nastavu u novojzgradi.

- Ovo je jedan od najmo-dernijih i najlep{ih obje-kata, ne samo u na{em regi-onu, nego u ~itavoj Srbiji.Bi}e prilike da se u ovom

prelepom zdawu ~uje muzi-cirawe u~enika osnovne isredwe Muzi~ke {kole.

Siguran sam da }e u~enici,koji budu `eleli da upi{uMuzi~ku {kolu, imati od-

li~ne uslove za rad. Tako|esam siguran da }e ova kon-certna sala biti otvorenaza sve qubiteqe muzike -rekao je gradona~elnik Vo-jislav Ili}, po`elev{i

u~enicima i profesorimapuno uspeha u budu}em radui ~estitaju}i im {kolskuslavu Svetog Savu. Grado-na~elnik je istakao da }eGrad i ubudu}e ulagati uobrazovawe, jer je najboqainvesticija za budu}nost.

Direktor Muzi~ke {ko-le Branko Baji}, nije kriozadovoqstvo zbog otvara-wa nove zgrade, nagla{ava-ju}i da je re~ o jednoj odnajmodernijih obrazovnihustanova ovog tipa u Srbi-ji:

- Zgrada je prelepa iprezadovoqni smo novimuslovima koje danas imamo.Planiramo ve}u koncertnuaktivnost, vi{e javnih na-stupa i mogu}nosti da iz-razimo na{u kreativnost.Kulturni `ivot grada }ebiti kvalitetniji i boga-tiji.

Sve~anom otvarawu no-ve zgrade prisustvovao je i

pomo}nik ministra pro-svete, nauke i tehnolo{kograzvoja Slobodan Stupar,koji je istakao da }e ovoministarstvo i u narednomperiodu nastaviti da ula-

`e u obrazovne ustanove una{em gradu. Stupar je na-javio da }e Ministarstvoprosvete kupiti klavir ipomo}i u opremawu Mu-zi~ke {kole, kao i da }euskoro zapo~eti izgradwanove zgrade za sme{taj u~e-nika sredwih {kola.

- Ministarstvo prosve-te u ^a~ku ula`e u rekon-strukciju Studentskog do-ma, koji bi potpuno treba-lo da bude zvr{en do krajaovog semestra, {to }e zna-~ajno pove}ati kapacitetdoma i broj studenata. Sle-de}e {to Ministarstvoprosvete o~ekuje u ovoj go-dini je po~etak izgradweDoma u~enika. Nadamo seda }emo, tako|e ove godine,zajedno sa Gradom, koji jeglavni investitor, zavr-{iti fiskulturnu saluosnovne {kole u Mr~ajev-cima - rekao je SlobodanStupar.

Povodom otvarawa novezgrade Muzi~ke {kole, u~e-nici i profesori su pri-redili prigodan umetni~-ki program.

N. R.

Muzi~ka {kola u ^a~ku osnovana je 1953. godine ido 2013. bila je u maloj prizemnoj zgradi sa nekolikou~ionica, u kojoj nije bilo adekvatnih uslova za odr-`avawe muzi~ke nastave.

HRAM MUZIKEHRAM MUZIKESVE^ANO OTVORENA NOVA ZGRADA MUZI^KE [KOLE “DR VOJISLAV VU^KOVI]”

8 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEOBRAZOVAWE

Rezawem kola~a, pri-godnom priredbom islavskim ru~kom sve

osnovne i sredwe {kole u^a~ku, u utorak su obele-`ile svoju krsnu slavu Sa-vindan. U Gimnaziji je tobila prilika i za uru~iva-we Svetosavske nagarde, izFonda dr Reqe I. Nedeq-kovi}a, po jednom najbo-qem u~eniku iz svakog raz-reda za {kolsku 2013/14.godinu. Dobitnici nov~a-ne nagrade, od po 200 ame-ri~kih dolara, za prethod-nu {kolsku godinu su: Va-silije Jankovi} (I/3), Mi-lan Gemaqevi} (II/3), Ni-kola Zari} (III/4) i Neboj-{a Uro{evi} (IV/1). Pred-stavnik Fonda dr Milo{Nedeqkovi} je uru~io na-grade i ~estitao u~enici-ma i profesorima krsnuslavu, a direktor {koleIvan Ru`i~i} je podsetioda je dr Reqa Nedeqkovi},koji je preminuo 2007. go-

dine, kao u~enik Gimnazijeu ^a~ku, 1937. godine do-bio Svetosavsku nagradu.

- Ove godine se navr{a-va 10 godina od kada je Re-qa I. Nedeqkovi} osnovao

Fond. Re~ je o porodiciNedeqkovi} iz koje poti~uprva dva u~enika na{e{kole, iz daleke 1837. go-dine - kazao je Ru`i~i} i

istakao da je slava |aka,profesora i roditeqaprilika da se svi jo{ jed-nom podsetimo {ta je sveSveti Sava, kao prvi srp-ski prosvetiteq i u~iteq,u~inio za na{ narod.

Ove godine doma}inslave bila je porodicaGruji~i}, Danka i Zoran,~iji je stariji sin bio u~e-nik ove {kole, a mla|i jejo{ uvek poha|a. DankaGruji~i}, predsednica Sa-veta roditeqa i ~lan[kolskog odbora, ~estita-la je slavu |acima i kolek-tivu Gimnazije re~ima pa-trijarha Pavla: “Sveti Sa-va je sunce srpskog neba,inspiracija koja traje”.

Svetosavsku akademijupripremili su u~enici iprofesori Gimnazije.

N. R.

[kolska slavaSveti Savaproslavqena je

27. januara i u Osnovnoj{koli “Milica Pavlo-vi}”. Uloga doma}ina ovegodine pripala je porodi-ci Aleksandra Obrenovi-}a. Proslava Savindanabila je i prilika za sumi-rawe postignutih rezulta-ta.- Bili smo najboqi u Mo-ravi~kom okrugu na zavr-{nom ispitu. Na{i |aciu~estvovali su na takmi~e-wima svih nivoa iz vi{epredmeta. Ostaje nam da sezadr`imo na vrhu. Te{kasu vremena, {trajk prosve-tara je u toku, ali verujemda }emo entuzijazmom na-stavnika i u~enika savla-dati sve te{ko}e. Nedosta-ju nam sredstva za osavre-mewavawe uslova za rad,ali ove godine veliki za-datak bi}e nam zidawe fa-sade na fiskulturnoj sali- najavio je direktor Mir-

ko Lazovi}. U~enici su uzpomo} {kolske Komisijeza kulturnu i javnu delat-nost pripremili kultur-no-umetni~ki program. Ve-rou~iteq Milo{ @ivano-vi} podsetio je da je su-{tina proslave Savinda-na te`wa ka postignu}imaSvetog Save, ka istini,pravoj qubavi, prosve}e-wu...

- Sveti Sava je napustiocarske dvore, odrekao serasko{nog `ivota i oti-{ao u zemqu Presvete Bo-gorodice da popravi iprosveti sebe da bi kasni-je mogao da popravqa iprosve}uje druge qude. Ce-lim svojim bi}em te`io jequbavi Hristovoj. Shva-tio je i da ~ovek, uprkosrasko{i i tehnolo{komnapretku, koga danas imana pretek, ne mo`e da `ivisam. Svetiteqi se ne pre-poznaju samo po svom pod-vi`ni~kom `ivotu u mana-stirima, ve} po qubavikoju pokazuju prema Bogu iqudima. Svaki ~ovek je po-zvan da bude svetiteq, bezobzira na pol, rasu, inte-lektualne sposobnosti....Svi smo pozvani da sledi-mo pravu qubav i prosve-}ewe, a najve}a tuga je nete`iti svetiteqskim vr-linama - poru~io je @iva-novi}.

Z. J.

Za kolektiv i u~enikeOsnovne {kole “SvetiSava”, 27. januar pred-

stavqa poseban praznik, jerobele`avaju i {kolsku sla-vu i Dan {kole. Nakon hor-skog izvo|ewa Svetosavskehimne, sve{tenici su zajed-no sa u~enicima i doma}i-nom slave Vladicom Gavri-lovi}em, uz molitvu, obavi-li rezawe slavskog kola~a. Predstavnicima lokalnesamouprave, gostima iz dru-{tveno - politi~kog `ivo-ta, roditeqima, profesori-

ma i u~enicima {kole obra-tio se i direktor MiroslavMandi}, koji je podsetio nabrojne uspehe koje je ova{kola postigla tokom pro-{le godine:- Na{i u~enici su u~estvo-vali na sedam dr`avnih tak-mi~ewa i osvojili tri na-grade, jedno drugo i dva tre-}a mesta. Vredna su bila ideca i wihovi nastavnici.Te{ka su vremena, {trajk jeaktuelan, ali nadam se da}emo entuzijazmom zaposle-nih i u~enika uspeti da sa-

vladamo sve probleme.Za ovaj poseban dan u~enici{kole su zajedno sa svojimnastavnicima pripremiliSve~anu akademiju - pro-gram kola`nog tipa, kao ibrojne aktivnosti: sportskotakmi~ewe, izlo`bu |a~kihradova, kviz... Osnovna {kola “Sveti Sa-va”, kao jedna od najstarijihu ~a~anskom kraju, slede}egodine }e obele`iti velikijubilej, 120 godina uspe-{nog rada i postojawa.

N. R.

Uutorak, 27. januara,u O[ “Filip Fi-lipovi}” nije orga-

nizovana nastava, ali je zabrojne goste, u~enike i za-poslene, povodom {kolskeslave, pripremqena Sve-~ana akademija, pod nazi-vom “Zave{tawe StefanaNemawe”. Gostima se napo~etku akademije obrati-la i direktorka SlavicaLu`anin, koja je, poredostalog, istakla da u~eni-ci ove {kole ostvaruju za-pa`ene rezultate na tak-mi~ewima republi~kog iokru`nog nivoa. Me|ubrojnim nagradama iz ma-tematike, hemije, fizike,biologije i atletike,uglavnom dominiraju zlat-ne medaqe. U~enici {kole bili su vr-

lo inspirisani da na pri-redbi do~araju grandio-znost svetiteqa, kao i qu-bav i zahvalnost koju srp-ski narod vekovima gajiprema wemu. U programu suu~estvovali {kolski hor

i u~enici koji su pripre-mili recital posve}enSvetom Savi, utemeqiva~usrpske crkve, dr`ave i{kolstva.

N. R.

^A^ANSKE [KOLE PROSLAVILE SAVINDAN

PROSLAVILI SLAVU I DAN [KOLE

SLAVA \AKA, PROFESORA I RODITEQA

NA PUTU DOBRIH REZULTATA

ZAVE[TAWE STEFANANEMAWE

9PRAVOSLAVQEPETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

10 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEPOLITIKA

Predsednik Srpskeradikalne strankedr Vojislav [e-

{eq predstavio je 24. janu-ara u ^a~ku dela koja je na-pisao dok je boravio u za-tvoru Ha{kog tribunala.Sude}i prema broju poseti-laca, medijska blokada nakoju se stalno `ali, nijeimala neki efekat. U saliGradske skup{tine bila supopuwena i mesta za staja-we, a najuporniji su [e{e-qev govor slu{ali u hod-niku. Na desetine prista-lica i znati`eqnika li-der radikala je podsetiokako je zavr{io u Hagu, ka-kvu vlast Srbija ima po-sledwih 15 godina, za{tosu se iskvarili nekada po-{teni qudi Tomislav Ni-koli} i Aleksandar Vu-~i}...

- Nismo imali para daiznajmimo prostor u Domukulture. Sad vidim da jetrebalo da se okupimo nanekom ve}em mestu. Poku-{avam da pri~am {to zani-mqivije da bi ovi qudi ko-ji stoje lak{e podneli tajnapor - prokomentarisao je[e{eq u jednom trenutku.I u ^a~ku je ponovio da seu Hag ne}e dobrovoqnovratiti. Mo`da }e ga hap-siti nekada{wi najbli`isaradnici Aleksandar Vu-~i} i Tomislav Nikoli}.

- Snosim i ja deo krivi-ce, da nisam oti{ao u Hag,

oni nikada ne bi postaliizdajnici - veruje [e{eq.

Po odlasku u Hag, izdr-`ao je 28 dana {trajka gla-|u. Kada su videli kolikoje uporan, ispunili su muzahteve. Kako je podsetio,glavni zahtev mu je bio dase sam brani i da mu budedostavqena dokumentacijana srpskom jeziku. Uspeo je,tvrdi, da savlada anglosak-sonski zakon, dobro se pri-premi, pobije dokaze tri-bunala i raskrinka svedo-ke. Ve}ina qudi kojima sesudi u Hagu je nevina i re~je o politi~koj tvorevini.

- Srpske vlasti nikomenisu pomogle. Zalo`ili suse jedino za nekoga ko nijebio nevin. Po{to je odavnooslobo|en pomenu}u mu ime- Veselin [qivan~anin.Jedino su se za wega zalo-`ili Boris Tadi} i RasimQaji}, a javno su podr`ava-li Ha{ki tribunal koji jeprocesuirao druge Srbe.

Zoran \in|i} je na Vidov-dan isporu~io SlobodanaMilo{evi}a. Verovatnobi mu Srbi pre oprostilida ga je ubio. Takve pojave una{em narodu nisu ni{ta~udno. Po~eo je \in|i}, aKo{tunica je nastavio daradi isto, ali perfidnijei pokvarenije. Osnovao je uVladi Srbije i fond, boga-ti su upla}ivali, a wegoviqudi su razgovarali sa op-tu`enicima i nudili no-

vac. Najni`a suma bila je100 hiqada, a najvi{a 300,400 hiqada evra. General-sko meso prodavano je nakilo - ispri~ao je Voji-slav [e{eq.

Prema wegovim re~ima,sada{wi predsednik i pre-mijer Srbije nekada su bi-li po{teni qudi. Aleksan-dar Vu~i} nije hteo ni dauzme stan od Vlade Srbije i[e{eq mu je potpisao zah-tev da ga dobije. A onda supo~ele da sti`u pare i saZapada i iz Srbije:

- Na Zapadu se ~itavinau~ni instituti bavestrukturom li~nosti. Takosu i Nikoli}a ubacili ukompjuter i auspuh ga je iz-bacio! Ustvari, kompjuternema auspuh (ha, ha, ha). Usvakom slu~aju, ubedi{eTomu da je on pametan, a on-da po~e{e da mu sti`u pa-re, od Mila \ukanovi}a,Borisa Tadi}a, Mi{kovi-}a i ostalih tajkuna. Zami-slite, ~oveku koga pas nijeimao za{ta da ujede, odjed-nom u|e u ku}u prvo 100 hi-qada evra, pa milion... ^o-vek je vrlo kvarqiva roba,onda apetiti porastu, papohlepa. Najgora bolest jepohlepa, a ona je najvi{epogodila Tomovu `enu, ma-da ni ostali ~lanovi poro-dice nisu ostali imuni.Sramota me je {to su takviqudi potekli iz mojih re-dova. Jedina olak{avaju}aokolnost mi je {to sam biou Hagu i nisam mogao dakontroli{em {ta rade. Da-nas mi zameraju i da vi{enapadam Nikoli}a. Kad bo-qe razmislim, ta~no je! Onse sam potura, Vu~i} je per-fidniji, iza|e na televizi-ju, kuka da ne spava, da seubi od rada... Sude}i posignalima koji dolaze izinostranstva, wima je od-zvonilo - napomenuo je [e-{eq.

Pre nekoliko dana ra-dikali su tra`ili smenuaktuelnog predsednika Sr-

bije. Glavni razlozi zbogkojih mora da ode sa vlasti,smatraju oni, su potpisiva-we Briselskog sporazuma,fakultetska diploma kojuje Nikoli} stekao na kri-minogeni na~in, a “nijeznao ni koji smer poha|a”,zato {to je fondaciju svojesupruge smestio u zgradu

predsedni{tva i pretvo-rio se u portparola Fon-dacije Dragice Nikoli}:

- Ka`e nesre}nik pre ne-koliko dana da }e ga isto-rija pamtiti po supruzi.Ta organizacija je, kolikoje poznato, prikupila se-dam, osam miliona evra.Koliko su ku}a napravilipoplavqenima? Mo`dadvadesetak, tridesetak.Predsedni{tvo je svetiwai tamo ne mo`e da bude ni-jedno ministrstvo i rad tefondacije bi trebalo do-bro ispitati. TomisalavNikoli} zida gde god stig-ne. U Baj~etini “~ardak nina nebu, ni na zemqi”, gra-di crkvu. Ali, qudi sebigrade crkve da bi molitvombili bli`i Bogu. Nije nampotrebno mnogo pameti imudrosti da bismo znali daBog nije podmitqiv i da munisu mile crkve sagra|eneukradenim novcem. Kada sudolazili na vlast, Vu~i} iNikoli} su be}avali boqi`ivot. Danas se samo u Baj-~etini `ivi dobro i {to jenajgore, taj boqitak ne ose-

te svi, samo bliski pred-sedniku. Ostali ne mogu namiru da odu u {umu po dr-va, ~ak su zabranili i daavioni nadle}u nad tim se-lom. Koliko god da se onikoprcali, ne}e dugo. Dosa-dili su nalogodavcima saZapada.

Izlaz iz ekonomske kri-ze [e{eq vidi u ja~awudoma}e privrede i proiz-vodwe. Pre sedam godinademokrate su ukinule pla-}awe carine Evropskojuniji i zato Srbija gubi600 miliona evra. Taj no-vac sada{wa vlast poku{a-va da nadoknadi globompenzionera. Pamenta vlast,tvdi on, ne smawuje plate ipenzije, ve} ih pove}ava.Tako raste potro{wa, ku-povinom doma}ih proizvo-da oja~ali bi na{i pri-

vrednici, a uvozili bismosamo ono {to nam je najne-ophpodnije. Izlaz iz te{kesituacije lider radikalapronalazi i u saradwi saRusijom. Za obustavu grad-we Ju`nog toka ve}u odgo-vornost snosi Evropskaunija, nego Rusija. Aktuel-na vlast se za samo dve go-dine enormno zadu`ila ipove}ala dr`avni dug na 60odsto dru{tvenog brutoproizvoda.

Kako je prema mi{qewuradikala i sada{woj vla-sti odzvonilo, oni }e odprole}a {irom Srbije or-ganizovati mitinge. Izbo-ri }e, smatra [e{eq, bitiove godine. Najavquje da }epolako probijati medijskublokadu i pristaje da go-stuje samo u `ivim emisija-ma. Otvoreno odgovara i napitawa o svom zdravstve-nom stawu. Po dolasku uSrbiju rekao je da se u Hagunadaju da }e umreti pre na-stavka su|ewa.

- Jesam bole{qiv ~ovek,ali sam zdraviji od Alek-sandra Vu~i}a. Z. J.

[E[EQ IZAZVAO VELIKU PA@WU U ^A^KU

SAMO BAJ^ETINA@IVI DOBRO

- izjavio lider radikala

11DRU[TVOPETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

HRAM SVETOG VAZNESEWA SETIO SE NAJMLA\IH NA PRAZNIK SVETOG SAVU

Uokviru Dobro-tvornog stara-teqstva, koje

funkcioni{e pri HramuSvetog Vaznesewa, ~a~an-sko sve{tenstvo od Bo`i-}a uru~uje donacije jednojod najbitnijih ustanova ugradu, ~a~anskoj Bolnici.Za Bo`i} su podeqeni pa-keti}i bebama na Porodi-li{tu, nekoliko dana ka-snije ovom odeqewu uru~e-ni su CTG aparat i halo-gena lampa, a drugi deo do-

nacije, kako su predstav-nici ~a~anske Crkve tadaobe}ali, doneli su na pra-znik Svetog Savu na De~i-je odeqewe.

Mali{ane, koji boravena ovom odeqewu, sve{te-nici ~a~anske Crkve ob-radovali su paketi}ima, azaposlenima su predatadva profesionalna inha-latora. Na~elnica De~i-jeg odeqewa dr Vesna Mla-denovi} zahvalila je qu-dima dobre voqe na tom

daru:- Va{om donacijom

podmirujemo potrebe zaovom vrstom aparata, atim pre dugujem zahval-nost {to se to doga|a nadana{wi dan, s obziromna to da je Sveti Sava sla-va De~ijeg odeqewa, kojumi obele`avamo posled-wih desetak godina - reklaje dr Mladenovi}, posebnozahvaliv{i i svim firma-ma i pojedincima koji sutokom novogodi{wih i

bo`i}nih praznika pose-tili i darivali De~ijeodeqewe.

- Obradovali ste nasinhalatorima koji }e na}iprimenu za le~ewe na{edece, mada bi nam bilodrago da pacijenata bude{to mawe - istakla je di-rektorka Bolnice dr JelaBo{kovi}.

Stare{ina Crkve Sve-tog Vaznesewa Ivan Pau-novi} rekao je da je ~a~an-sko sve{tenstvo na pra-

znik Svetog Savu `eleloda obraduje mali{ane kojise tranutno nalaze u te-{kim uslovima:

- @eleli smo da pose-timo na{e najmla|e, kojisu spre~eni da budu u {ko-lama i vrti}ima. Po bla-goslovu na{eg episkopagospodina `i~kog Justina,na dan Svetog Save do{lismo na De~ije odeqewe, dasvojom donacijom poka`e-mo pa`wu na{eg Hrama.Predali smo mali poklon

deci koja su ovde i `elimoda, ako Bog da, brzo ozdra-ve i imaju se}awe i uspo-menu na Svetog Savu, pr-vog srpskog prosvetiteqa.

Pored De~ijeg odeqewana Svetosavski praznikCrkva Svetog Vaznewsewadarivala je i decu u Usta-novi za dnevni boravak de-ce, mladih i odraslih sasmetwama u razvoju “Zra-~ak” i [koli za osnovno isredwe obrazovawe “1. no-vembar”. I. M.

POKLONI ZA MALI[ANE

Hram Svetog Vaznesewa Gospodweg, fotograf Bojan Paji}

AKCIJSKA PONUDA KREDITAZA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE

^A^ANSKE BANKE

^a~anska banka je pripremila posebnuponudu kredita za pravna lica i

preduzetnike, ~iji }e akcijski uslovi va-`iti do kraja marta 2015. godine.U cilju obezbe|enja sredstava za likvid-nost i kontinuitet u poslovanju, kao i po-dr{ke izmirenju teku}ih obaveza, ^a~an-ska banka je iza{la u susret zahtevima ipotrebama malih i srednjih preduze}a ipreduzetnika promotivnom ponudom kre-dita za obrtna sredstva. Ovi krediti se

odobravaju sa rokom dospe}a do 36 meseci,uz grejs period do 6 meseci. Minimalniiznos kredita za koji se mo`e apliciratije 25.000 evra.Povoljnije uslove kreditiranja klijenti}e mo}i da iskoriste u toku prvog kvarta-la 2015. godine, a za sve dodatne informa-cije mogu se obratiti bilo kojoj filijali^a~anske banke, putem mejla krediti.privre-da@cacanskabanka.co.rs ili telefona 0800100 111.

12 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINESELO

Uplasti~nim tuneli-ma ili plastenici-ma po~iwe proiz-

vodwa rasada, odnosno se-tva semena povrtarskih bi-qaka koje se proizvode izrasada. ^est problem uproizvodwi rasada je pole-gawe rasada, a naj~e{}iuzroci ovog oboqewa su

gre{ke u navodwavawu iprovetravawu objekata gdese rasad proizvodi, kao ikori{}ewe neadekvatnogsupstrata, ka`e Vesna Ni-{avi} Veqkovi}, savetoda-vac iz Poqoprivredne sa-vetodavne i stru~ne slu`be^a~ak.

- Da bi spre~ili pojavu

polegawa rasada potrebnoje prvo onemogu}iti pojavugqiva prouzrokova~a, za-tim obezbediti uslove zabrzo klijawe i porast bi-qaka i uslove koji su nepo-voqni za razvoj gqiva pro-uzrokova~a polegawa rasa-da. Ovo se posti`e prime-nom slede}ih mera: setvutreba obavqati u steril-nom, ili kupovnom sup-stratu i kontejnerima kojisu prethodno sterilisani;zalivawe vr{iti ~istomvodom, najboqe u jutarwim~asovima, kako bi biqke uno} u{le suve; izbegavatipreterano zalivawe biqa-ka; obezbediti drenirawe

supstrata; izbegavati pre-gustu setvu i preterano du-boku setvu, kao i preterano|ubrewe, naro~ito azotom;obezbediti dobru ventila-ciju. Provetravawe objek-ta treba vr{iti {to ~e{}ei nastojati da temperaturane bude iznad 25 stepenitokom dana i vla`nost va-zduha iznad 75% - obja{wa-va Vesna Ni{avi} Veqko-vi}.

Pomenute mere su pre-ventivnog karaktera i ima-ju za ciq da spre~e pojavubolesti, jer jednom zara`e-ne biqke ne mogu se spasi-ti nikakvim tretmanom.Ukoliko do|e do pojave po-

legawa rasada najboqe jeceo kontejner izbaciti izobjekta. Me|utim, ukolikoje potrebno sa~uvati deorasada koji nije polegao,najboqe je biqke koje supolegle ukloniti iz kon-tejnera, a preostali deo he-mijski za{tititi, savetujena{a sagovornica.

- Primena fungicida uza{titi rasada ima smislasamo ako su prethodnouklowene zara`ene biqke.Protiv polegawa rasadaefikasni su fungicidi nabazi propamokarb-hidro-hlorida i propamokarb-hidrohlorida plus fose-til aluminijum i treba ih

primeniti iskqu~ivo za-livawem biqaka. U borbiprotiv polegawa rasadamogu se preventivno pri-meniti i fungicidi za tre-tirawe semena i zemqi{ta.Oni obezbe|uju za{titu se-mena od zaraze na povr{i-ni semena, ili u zemqi{tui spre~avaju infekcije to-kom klijawa i nicawa - ka-`e Vesna Ni{avi} Veqko-vi} i podse}a da je za ovotretirawe neophodno ko-ristiti proverena sred-stva, jer neki fungicidimogu imati i fitotoksi~-no delovawe.

N. R.

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]Ekrompir 50pasuq 300 - 350paprika 250 - 300paradajz 100 - 150krastavac 200praziluk 120brokoli 200 - 250rotkvice 50kupus 80karfiol 250per{un 40{argarepa 70 cvekla 50 - 60rotkva 60{ampiwoni 200zelena salata 30 crni luk 50beli luk 400 - 500spana} 200

VO]E suve {qive 250 - 350jabuke 40 - 120kru{ke 130 - 150ju`no vo}e 90 - 220orasi 1.500

MLE^NA PIJACAprojino bra{no 80 - 90pili}i 350 - 370 jaja 12 - 16kajmak 600 - 700sir 250 - 400pr{uta 1.300 - 1.700slanina 350 - 800suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici 130prasi}i 210 - 230ovce 130 - 150jagwad 320 p{enica 25kukuruz 20je~am 25

VREME SETVE SEMENA POVRTARSKIH BIQAKA KOJE SE PROIZVODE IZ RASADA

- Ova bolest se javqa samo na paradajzu i to naosetqivim sortama. Obi~no se javqa u niskim pla-stenicima (tunelima) za vreme obla~nih dana, kadaje te{ko regulisati vlagu, a temperature prelaze 20stepeni. Napad bolesti po~iwe od dowih najstari-jih listova i {iri se prema vrhu biqke. Na licu li-sta javqaju se nekroze, a sa dowe strane maslinastozelene bar{unaste prevlake. Ako gqiva napadne ~i-tav list on se deformi{e i osu{i. Zaraza se mo`epro{iriti na cvetove koji otpadaju, a re|e zahvatai plod. Gqiva pre`ivqava u zemqi{tu na zara`e-nim biqnim ostacima, ili na armaturi plastenika.Za razvoj gqive potrebna je temperatura od 20 do 22stepena i visoka vla`nost vazduha (>85%). Bolest se{iri vetrom, ki{om, a mogu je ra{iriti i radnicikoji obavqaju radove u objektu. Ve}a opasnost odovog oboqewa je u plastenicima sa starom i tamnomfolijom - obja{wava Vesna Ni{avi} Veqkovi}.

Redovne preventivne mere ukqu~uju}i i otpornesorte, plodored, re|i sklop i odr`avawe relativnevla`nosti u plastenicima ispod 85%, kao i ~istafolija, mogu zna~ajno smawiti opasnost od ove bo-lesti, podse}a na{a sagovornica.

PLESNIVOST LISTA PARADAJZA

SPRE^ITI POLEGAWE RASADA

Mi n i s t a r s t v opoqoprivredei za{tite `i-

votne sredine je zapo~eloformirawe sistema zaprikupqawe ra~unovod-stvenih podataka na po-qoprivrednim gazdin-stvima, tako da }e nekaod wih postati deo srp-skog sistema ra~unovod-stvenih podataka(FADN), a poqoprivred-nici }e zajedno sa svojimsavetodavcima po~eti davode evidenciju tro{ko-va i prihoda za prethod-nu, 2014. godinu, ka`eMiroslav Ja}imovi}, sa-vetodavac iz Poqopri-vredne savetodavne istru~ne slu`be ^a~ak.Prema wegovim re~ima,

nosiocima poqopri-vrednih gazdinstava, ko-ji se ukqu~e u sistem ra-~unovodstvenih podata-ka tokom 2015. godine,bi}e omogu}eno da dobi-ju povratni izve{taj oekonomskom stawu, kao ida se porede sa drugimgazdinstvima na terito-riji Republike Srbije,ali i sa doma}instvimau Evropi. Ovo }e im omo-gu}iti kvalitetnije ikompletnije pru`awe sa-veta od savetodavca sakojima sara|uju, ka`e Ja-}imovi} i dodaje:

- Poqoprivredna sa-vetodavna slu`ba u Repu-blici Srbiji, u saradwisa Ministarstvom poqo-privrede i za{tite `i-

votne sredine, trenutnoje anga`ovana na ukqu~i-vawu novih 500 poqo-privrednih gazdinstavau FADN sistem, koja is-puwavaju odre|ene pro-izvodne i ekonomske kri-terijume. U~e{}e uFADN sistemu je dobro-voqno, tako da poqopri-vrednik mo`e u svakomtrenutku da odlu~i daprekine svoje u~e{}e usistemu, bez ikakvih po-sledica. Za sva pitawa,informacije i prijave zau~e{}e zainteresovanise mogu obratiti podru~-noj Poqoprivrednojstru~noj slu`bi.

N. R.

SISTEM RA^UNOVODSTVENIH PODATAKA NA POQOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA - FADN

SAGLEDAVAWE SVIH ASPEKATA POQOPRIVREDNE PROIZVODWE Jedan od na~ina koji se pokazao kao dobra mera koja mo`e

pomo}i da se posledice temperaturnih kolebawa tokomovog perioda ubla`e je kre~ewe vo}nih stabala. Kre~ewe

stabala je obavezno u jesen, ali se mo`e primeniti u dva - tri na-vrata tokom jeseni i zime, napomiwe Sne`ana Dragi}evi} Fi-lipovi}, savetodavac iz Poqoprivredne savetodavne i stru~neslu`be ^a~ak.

- Za recept po kome se priprema kre~na ~orba potrebno je petkilograma nega{enog kre~a, 0,5 kilograma kuhiwske soli i 0,25kilograma sumpora. Dodati vodu i ostaviti smesu da odstojidva dana, da bi se lepqivost pove}ala i tada je primeniti. Be-la boja odbija sun~eve zrake i ote`ava naglo zagrevawe stabla.Na taj na~in usporava kretawe sokova i kretawe vegetacije semo`e odlo`iti za nekoliko dana. Ova mera najvi{e efekata da-je kod ko{ti~avog vo}a, pre svega kajsije, breskve, {qive i vi-{we, kod kojih ova temperaturna kolebawa mogu i izazvati kre-tawe vegetacije - obja{wava na{a sagovornica.

Zimskom rezidbom podsti~emo aktivnost vo}aka i one tadapostaju osetqivije na niske zimske temperature, koje mogu usle-diti posle lepog vremena, kao {to je bilo posledwih dana. Sobzirom na to da je i jesen bila lepa, diferencirawe cvetnihpupoqaka je dugo trajalo i u takvim uslovima vo}ni zasadi suposebno osetqivi na nagli pad i porast temperature u nared-nom periodu, ka`e Sne`ana Dragi}evi} Filipovi}.

N. R.

TEMPERATURNA KOLEBAWA TOKOM ZIME

KRE^EWE VO]NIH STABALA

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 13DRU[TVO

Sumiraju}i proble-me, ali i postignuterezultate u 2014.godini, ~lanovi Sa-veta mesne zajedni-ce Loznica, konsta-tovali su da }e se sajednim od akutnihproblema, koji da-tira ve} godinama,suo~avati i u 2015,ako im nadle`ni neiza|u u susret

Kako navodi predsednikMZ Sr|an Kruni} jedan odnajve}ih problema u Lo-znici predstavqa tok Lo-zni~ke reke. Prema wego-vim re~ima ova reka je veo-ma hirovita, i kada su ve-like padavine, buji~ni po-toci podignu nivo vode iubrza se tok reke, koja te~epored glavnog puta krozLoznicu. - U tom delu konstatovana

su takozvana {koqkasta

klizawa zemqe na nekoli-ko mesta. Jedno klizi{te jepro{le godine, uz pomo}JP “Vodovod”, uspe{no sa-nirano. Sve do majskih po-plava nismo ozbiqno shva-tali kakve probleme Lo-zni~ka reka mo`e da namnapravi. Tada smo bili uvelikoj pripravnosti i us-peli da spre~imo plavqe-we stambenih jedinica.Sem plavqewa nekih po-

drumskih objekata, ve}e{tete nije bilo - ka`e Kru-ni}, navode}i da su odli~-no sara|ivali sa [tabomza vanredne situacije.Iako ve} sedam godina po-stoji ura|en projekat zaure|ewe toka Lozni~ke re-ke, kako ka`e Kruni}, MZnema novca za wegovo fi-nansirawe i sve zavisi odGrada. On isti~e da je ze-mqi{te pored reke ispar-

celisano, treba da se iz-vlasti nekoliko ari, {tosve ukupno, kako tvrdiKruni}, nije neki velikinovac. Me|utim, i on jesvestan da ni Grad vero-vatno nema dovoqno novcau buxetu za ure|ewe ~ita-vog korita, pa se nada barnekom alternativnom re-{ewu, kao {to bi biloupravqawe reke na kriti~-nim delovima. Milan Bojovi}, pomo}nikgradona~elnika zadu`en zaMesne zajednice ka`e da jeovogodi{wim buxetomopredeqeno {est milionadinara za sanaciju re~nihkorita i da }e biti ura|enelaborat o stawu vodotokadrugog reda, a nakon toga}e prvenstveno re{avatiprioritetne probleme me-snih zajednica.- Unapred znam da postoji

nekoliko sigurno kriti~-nijih re~nih korita nego{to je korito Lozni~ke re-ke. Pre svega mislim na

Botowu u Trnavi, Lipni~-ku reku u Zabla}u, dva, trire~na sliva na podru~juMr~ajevaca i Katrge...Svakako }emo i korito Lo-zni~ke reke obuhvatitielaboratom i ustanovitikriti~ne ta~ke na kojimatreba intervenisati - re-kao je Bojovi}. Kako on ob-ja{wava, ovakve vrste ak-tivnosti pro{le godinenisu realizovane na siste-mati~an na~in, tako da niodgovorni za ove problemeu Gradu nemaju predstavukoliko mo`e da ko{ta sa-nacija jednog re~nog kori-ta. Bojovi} isti~e da si-gurno ne}e biti mogu}e dase tokom jedne godine izvr-{i sanacija svih re~nihkorita u celoj wihovoj du-`ini, ali da }e se za {estmiliona dinara, koliko jeopredeqeno za te potrebe,sigurno sanirati kriti~-na re~na korita. Kako is-ti~e Bojovi}, ako bude po-trebno, postoji mogu}nost,

da se tokom godine, reba-lansom buxeta opredele do-datna sredstva. Pored problema sa Lo-zni~kom rekom, prema re-~ima predsednika Sr|anaKruni}a, me{tani ovogkraja suo~avaju se i sa te-{ko}ama sa niskonapon-skom mre`om, koje, kako onka`e, datiraju ve} vi{e oddeset godina.- I zbog malog povetarca

dolazi do nestanka struje.Nekada se de{ava da nesta-je i po deset puta dnevno. Una{em kraju ima i dostaprivrednika, kojima nesta-nak struje i iznenadno ga-{ewe ma{ina, nanosiogromne {tete. Tako|e, ve-liki problem nam prave irupe koje su pravqene zabandere, a nisu betonira-ne, u koje qudima upadastoka, {to tako|e uzrokujeveliku {tetu na{im me-{tanima - ka`e Kruni}.

I. M

PROBLEMI U MESNOJ ZAJEDNICI LOZNICA

NEOPHODNA SANACIJA KORITA LOZNI^KE REKE

Veliki deo planira-nih aktivnosti Elek-trodistribucije ^a-~ak za pro{lu godinu,morao je biti prome-wen i uskla|en sa po-trebama otklawawa{teta koje su izazva-le elementarne nepo-gode, a koje su zadesi-le najve}i deo pod-ru~ja koje “pokriva”Elektrodistribucija^a~ak, ka`e general-ni direktor ovogpreduze}a MilovanGli{i}.

Planom predvi|eniprioriteti za 2014.

godinu morali su biti izme-weni, a te`i{te rada je preba-~eno na sanirawe o{te}ewaizazvanih elementarnim nepo-godama. Prema re~ima Gli{i-}a, poplavni talas, koji je za-hvatio celu zemqu u maju pro-{le godine, nije zaobi{ao nina{ kraj, pa je na podru~jusvih pogona Elektrodistribu-cije ^a~ak bilo {tetnih po-sledica.

Velike {tete nanete su po-plavqenim podru~jima Kowe-vi}a, Qubi}a, Lu~ana i Iva-wice, ali bilo ih je i u vi{impodru~jima, gde su se pojaviliodroni, koji su destabilizo-vali teren i doprineli akti-

virawu starih i stvarawu no-vih klizi{ta.

- Najvi{e {tete bilo je upogonu Op{tine Gorwi Mi-lanovac, jer je oko 300, {tostarih, {to novih klizi{tanapravilo velike probleme -rekao je Gli{i}.

Kraj 2014. godine, tako|e jebio u znaku otklawawa {tetaizazvanih ledenom ki{om, ko-ja je uzrokovala oblede, a onidoveli do kidawa provodnikaniskonaponske i dalekovodnemre`e na ovom podru~ju.

- U okviru otklawawa {te-ta izazvanih majskim poplava-ma, izme{teno je i ponovougra|eno 300 mernih mesta, 15kablovskih spojnica 10 kv, kaoi vi{e od pet kilometara ni-skonaponskog kablovskog sno-pa i ostalog materijala - re-kao je Gli{i}.

I pored svih nepredvi|e-

nih okolnosti, ED ^a~ak je us-pela da realizuje godi{wiplan odr`avawa sa 120, a planinvesticija sa 103 odsto u od-nosu na planirana sredstva.

- Pripremqena je investi-ciono - tehni~ka dokumenta-cija, raspisani tenderi, a iz-vo|a~i ukqu~eni u realizaci-ju izgradwe 35 kv vodova. Re~je o kablovskom vodu 35 kv“Takovo - Gorwi Milanovac 1- Gorwi Milanovac 4” i dale-kovod 35 kv “Atenica - Zabla-}e”. Pored toga, izgra|eno je iosam trafostanica i oko 20kilometara vodova 10 (20) kv.

Pored ovih aktivnosti, za-vr{eni su veoma bitni poslo-vi u sektoru za daqinsko upra-vqawe, pa je u sistem ovakvogupravqawa uvedeno 14 objeka-ta.

I. M

Usali Skup{tine grada u pone-deqak je odr`an zbor gra|ana

Mesne zajednice Qubi}ski kej, na ko-me je, izme|u ostalog, na dnevnom re-du bila i bezbednost me{tana ove MZod poplava. Milan Bojovi}, pomo}-nik gradona~elnika za oblast mesnesamouprave i infrastrukture, podse-tio je da je re~ o problemu koji trajedecenijama i da je aktuelizovan maj-skim poplavama pro{le godine. U iz-javi za medije, Bojovi} je napomenuoda je gradsko rukovodstvo imalo vi-{e susreta sa predstavnicima oveMesne zajednice, kao i sa Udru`ewemPoplavqeni 1965. i 2014.

- Preduzeto je niz koraka u skladusa zahtevima me{tana Qubi}skog ke-ja, pre svega stanovnika Ciglarske iSarajevske ulice, zbog nere{enogproblema koji stvara kanal Parme-nac - Katrga, o kome je vi{e puta bi-lo re~i. Sada je kanal u nadle`nostiRepublike. Imali smo vi{e sastana-ka sa predstavnicima “Srbijavode” ina{ih javnih komunalnih preduze}a,“Gradca” i “Vodovoda”. Sa rukovod-stvom preduze}a “Srbijavode” razgo-varali smo o tome da ugovorimo zva-ni~ni sastanak sa ministarkom po-qoprivrede, nakon pisanog apela, ko-ji smo uputili, tra`e}i da izvr{erekonstrukciju kanala. Nadamo se da}emo taj problem kona~no re{iti -rekao je Bojovi}.

Prema re~ima pomo}nika grado-na~elnika, u nadle`nosti grada supovr{inske vode i ve} su preduzetikoraci na sanaciji ustava koje se na-laze na Moravcu i kod `elezni~kogmosta. Bojovi} je podsetio da je buxe-tom grada za ovu godinu planirananabavka mobilnih pumpi, koje bi mo-gle da se koriste ukoliko vodostaj re-ke bude visok.

- Za potpunu sanaciju kanala Par-menac - Katrga potrebno je 700 mili-ona dinara, zbog ~ega je te{ko o~eki-vati da }e u ovoj godini biti kom-pletno rekonstruisan. Podse}am da jekanal u Parmencu potpuno zatvoren ida se u wega ulivaju povr{inske vode,potoci - kazao je Bojovi}, napomenuv-{i da su inspekcijske slu`be krenulena teren sa ciqem da ka`wavaju gra-|ane koji se nesavesno pona{aju kadaje re~ o fekalnim vodama.

Slavoqub Bo{kovi}, predsednikOrganizacionog odbora Udru`ewaPoplavqeni 1965. i 2014. kazao je daje zbor zakazan i na inicijativu gra-|ana koji su poplavqeni, jer su `ele-li da javnost informi{u o wihovomproblemu, odnosno da podsete nauzroke koji su doveli do poplave, alii da od predstavnika grada ~uju {ta iu kom roku mo`e da se uradi, kako biubudu}e izbegli ovu opasnost.

- Po na{em zakqu~ku do poplave jedo{lo zbog toga {to je sistem kanalapotpuno neispravan. Bedem koji tre-ba da {titi od vode bio je raskopan.Povr{inska kanalizacija koja je tre-balo da odvodi vodu sa Keja, dovodi-la je vodu iz Morave. Ustava na kana-lu, koja je trebalo da kontroli{e do-tok vode iz Moravca, tako|e nije bi-la ispravna, a me{tani sa tog pod-ru~ja su je zloupotrebili, otvorili ivoda je poplavila na{e ku}e. Poredtoga, izlila se i voda iz kanalizaci-je - objasnio je Bo{kovi} novinari-ma.

Iako je Udru`ewe Poplavqeni1965. i 2014. pozvalo medije da gra|a-ne informi{u o ovom problemu, me|uprisutnima na zboru MZ Qubi}skikej je bilo i onih koji nisu `eleliprisustvo kamermana i fotoreporte-ra. N. R.

ODR@AN ZBOR GRA\ANA MZ QUBI]SKI KEJMAJSKE POPLAVE POREMETILE PLANIRANE AKTIVNOSTI ELEKTRODISTRIBUCIJE ^A^AK

ZA PRO[LU GODINU KAKO IZBE]I NOVE POPLAVE?TE@I[TE RADA USMERENO NA

OTKLAWAWE [TETE

14 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEDRU[TVO

Kraj januara 2015. godineobele`ava 70. godinu od ka-ko su vojnici Crvene armi-

je oslobodili najve}i komplekskoncentracionih logora naci-sti~ke Nema~ke, Au{vic-Birke-nau. Au{vic je nakon Drugog svet-skog rata postao simbol Holokau-sta i qudskog stradawa izazvanognajgorim mogu}im kr{ewem osnov-nih qudskih prava, kao i ideologi-jama rasizma, antisemitizma, kse-nofobije i {ovinizma. Kako su in-formacije o logoru, veli~ini kom-pleksa, gasnim komorama i krema-torijumima, a nadasve o broju ubi-jenih qudi prodirale u svetsku jav-nost, neretko izazivaju}i kontro-verzne komentare i odluke, sam ter-min u{ao je u kulturni kod kao si-nonim qudskog stradawa, ali isvojevrsnog sloma qudske civili-zacije i humanosti u dvadesetom ve-ku. Dan oslobo|ewa logora, 27. ja-nuar, u svetu se obele`ava kao Me-|unarodni dan se}awa na holoka-ust. UNESCO je dodao mesto se}awau Au{vicu na listu svetske ba{ti-ne 1979. godine.

Tokom tri i po godine funkci-onisawa sistema logora u Au{vicje poslato najmawe 1,1 milion Je-vreja iz raznih evropskih zemaqa(400.000 iz Ma|arske i 300.000 izPoqske), skoro 150.000 Poqakakao politi~kih zatvorenika, oko23.000 Roma, 15.000 sovjetskih rat-nih zarobqenika, i 25.000 zatvore-nika drugih nacionalnosti – naj-vi{e ^eha, Francuza, Jugoslovena,Rusa, Belorusa i Ukrajinaca. Pro-cewuje se da su nacisti u Au{vicuod jeseni 1941. do januara 1945. go-dine na razne na~ine usmrtili pre-ko milion logora{a. Najve}i deologora{a ubijen je u toku 1943. i1944. godine, u vreme kada je u ~eti-ri krematorijuma i gasne komoreAu{vica II – Birkenau nestaloskoro milion qudi. U starijem alimnogo mawem logoru Au{vic I ubi-jeno je oko 70.000 qudi.Au{vic, logor smrti

Kompleks koncentracionih lo-gora Au{vic-Birkenau postepenoje stvaran u neposrednoj blizinigrada Osvjen}ima (na poqskom Oœ-wiêcim) na jugu Poqske, oko 50 ki-lometara zapadno od Krakova. Uperiodu od ~etiri godine formi-rani su Au{vic I (na mestu kasar-ne poqske vojske), Au{vic II-Bir-kenau, Au{vic III-Monovic (loka-cija velikog kompleksa hemijskeindustrije), kao i ve}i broj mawihlogora na drugim mestima. Nakonporaza Poqske septembra 1939. iprikqu~ewa dela poqske terito-rije nema~kom Rajhu, ime gradaOsvjen}im promeweno je u Au{vic(Auschwitz). Prvi logora{i upu}e-ni su u Au{vic u junu 1940. godine,najve}im delom to su bili poqskipoliti~ki zatvorenici, da bi ma-sovna ubistva u Au{vicu zapo~elaseptembra 1941. godine. U sklopukona~nog re{ewa jevrejskog pita-

wa , tajnog plana nacisti~kog vo|-stva da masovnim genocidom uklo-ni Jevreje iz okupirane Evrope,stvoren je Au{vic II-Birkenau u je-

sen 1941. godine, jer relativno ma-li logor Au{vic I, sa jednom ope-rativnom gasnom komorom, nijemogao da primi ogroman prilivqudi koji su slati u zato~eni{tvoi smrt iz svih delova okupiraneEvrope. Tre}i logor, Au{vic III-Monovic izgra|en je nekoliko ki-lometara od Osvjen}ima i u wemuse bili sme{teni fizi~ki najspo-sobniji logora{i koji su radilina izgradwi fabrike hemijskogkoncerna IG Farben u prostorulogora, a nakon po~etka proizvod-we i u pogonima fabrike. Ironijaje da je koncern IG Farben proiz-vodio i Ciklon B, otrov koji je ko-ri{}en u gasnim komorama Au{vi-ca i drugih nacisti~kih logora zaistrebqewe.

Au{vic II-Birkenau bio je orga-nizovan kao veliki radni logor zasme{taj 150.000 qudi, a od 1942. imesto za ubrzanu masovnu elimina-ciju Jevreja, u kome su od sredine1943. godine funkcionisala ~eti-ri velika krematorijuma sa gasnimkomorama. Transporti qudi susto~nim vagonima dovo`eni di-rektno u centar logora gde su na-kon selekcije odvajani radno spo-sobni od onih kojima je slede}a de-stinacija bio krematorijum, a kojisu u proseku ~inili 70-75 % svih iztransporta. Selekciju su vr{ilioficiri-lekari SS-a, me|u kojimase nalazio i zloglasni Jozef Men-gele. Jedan pokret ruke oficirare{io je sudbinu stotina hiqadaqudi u Au{vicu II: levo su odvaja-ni radno sposobni i odvo|eni u ba-rake, desno su nastavqali svi oniod kojih nije bilo koristi za naci-ste bolesni, hendikepirani, sta-ri, trudnice, `ene sa decom, kao isva deca osim blizanaca. Blizancisu ostavqani zbog medicinskih igeneti~kih ispitivawa koja su vr-{ena nad wima, jer su nacisti usvojoj `eqi da obezbede pobedu vi-{e rase poku{avali da doku~e taj-nu ra|awa blizanaca, kako bi ne-ma~ke `ene u budu}nosti na svetdonosile dvoje ili vi{e dece jed-nim poro|ajem. Skoro svi blizan-ci su do kraja rata ubijeni u Au-{vicu.

@ivot u Au{vicu bio je relati-van pojam, s obzirom na uslove sme-{taja, hranu koja se delila tri pu-ta na dan, fizi~ki rad, ka`wavawai neprestano prisustvo smrti.Svakodnevna hrana ukqu~ivala jehleb za doru~ak, supu ili ~orbu odpovr}a za ru~ak i ~aj za ve~eru. Uzunos takve hrane od pritvorenih seo~ekivalo i da ispuwavaju radnuobavezu, jer je Au{vic izvorno za-mi{qen kao radni logor, na {tazlokobno podse}a natpis iznadglavnog ulaza u Au{vic I Radosloba|a (Arbeit Macht Frei). Au-{vic I pru`ao je najve}i komfor ,jer su logora{i bili sme{teni usolidno napravqenim vojnim ka-sarnama, mada su metode individu-alnog mu~ewa zatvorenih tu bile inajraznovrsnije: ve{awe za ruke ve-zane na le|ima, zatvarawe ~etiriodrasle osobe u samice povr{inemawe od jednog kvadratnog metra,

medicinski eksperimenti nad `i-vim qudima, sistematsko izglad-wivawe ili ka`wavawe potpunimuskra}ivawem hrane. Ovakvi uslo-vi `ivota omogu}avali su opsta-nak od svega nekoliko meseci u lo-goru, i to za fizi~ki i psihi~kinajspremnije. U oktobru 1941. u lo-gor Au{vic I je stiglo 10.000 so-vjetskih zarobqenika, do martaslede}e godine u `ivotu ih je osta-lo 900, kada su preba~eni u Birke-nau gde su u naredna dva meseca iostali okon~ali `ivote.

Logor u Birkenau se sastojao odvi{e stotina gra|evina, najve}imdelom baraka sklepanih od dasakaoko jedne ozidane pe}i i pru`ao jena prvi utisak izgled ogromnog za-tvora na otvorenom. Iz tog razlogaje velika ve}ina qudi potpunomirno odlazila u gasne komore, jerim je re~eno da }e tu da se okupaju,nakon ~ega }e oti}u u barake i pri-dru`iti se ostatku porodice. Nat-pisi na tom sumornom putu smrtiukazivali su da qudi ulaze u pro-store za dezinfekciju i kupaonice,{to je pomagalo u obmani i spre~a-vawu eventualne pobune. Sve po-slove u krematorijumima i gasnimkomorama su vr{ili posebni odre-di logora{a sastavqeni mahom odJevreja, koji su spavali i jeli naspratu krematorijuma odvojeni oddrugih logora{a. Ovi odredi, po-znati kao Sonderkommando ( spe-cijalan odred ), redovno su roti-rani novim logora{ima, tako {tobi na svakih par meseci kompletanodred bio likvidiran van Au{vi-ca.Au{vic u kolektivnom pam}ewuDanas je mogu}e obi}i najve}i deokompleksa Au{vic I (20 hektara) iAu{vic II (171 hektar), ogra|enihsa 14 kilometara sa~uvane `i~aneograde kroz koju je nekada pu{tanastruja. Centralni deo obilaskapredvi|en je za odli~no o~uvan Au-{vic I, u kome se nalaze tematskiobra|ene postavke o Au{vicu u ne-koliko velikih zgrada, a me|u iz-lo`enim predmetima verovatnonajve}u pa`wu privla~e oduzetipredmeti koji su pripadali logo-ra{ima: hiqade kofera na kojimasu ispisani imena i adrese vlasni-ka, cipele, posu|e, predmeti zali~nu higijenu, alat, nao~are,igra~ke, itd. Ovo je potresno sve-do~anstvo o tome kako su stotinehiqada qudi do`iveli svoj krajveruju}i da }e preseqewe dovestido nastavka `ivota na nekom dru-gom mo`da boqem mestu, zbog takoveliki broj predmeta potrebnih zasvakodnevni `ivot.

Poseta muzeju u Au{vicu, koji jezakonom oformqen jula 1947. godi-ne, neminovno pokre}e razmi{qa-we o ideji masovne smrti, koju usvakom aspektu naro~ito simboli-{e Au{vic II, i na{eg odnosa pre-ma onom {to se tu dogodilo. Bru-talno jednostavan i efikasan si-stem svakodnevnog ubijawa hiqadaqudi je prva slika te masovne smr-ti, od koje je danas malo ostalo jersu barake najve}im delom spaqene a

krematorijumi minirani, pa suprisutne samo hrpe ru{evina nadkojima posetioci muzeja mogu da umislima vizualizuju monstruo-znost osmi{qenog kona~nog re{e-wa . Druge slike, koje svedo~e opotpunom i svesnom brisawu sva-kog traga ~ove~nosti, ukqu~uju sa-~uvane barake od cigle za sme{tajstotina logora{a na tri ili ~eti-ri nivoa u visinu, gde je u kreveti-ma popreko spavalo po nekolikoosoba. Ili toaleti , sme{teni ubarakama koje su nakon rata obno-vqene. Ove barake bile su izgra|e-ne iznad nu`nika koje je ~inilo ne-koliko betonskih linija sa rupa-ma. Nu`nike su dva puta dnevno lo-gora{i i logora{ice koristili ugrupama od vi{e stotina osoba, te-la tesno pripijenih jedno uz drugo,dok su ispred barake hiqade dru-gih ~ekali svoj red, ~esto uz gurawei izbijawe tu~a. S obzirom na svr-hu Au{vica i na~ina izgradwe lo-gora Birkenau nije postojao kana-lizacioni sistem za odvod ne~i-sto}a. Logora{i su podizali be-tonske plo~e, ulazili u kanale i~istili qudski izmet i mokra}u.Ova du`nost iz dana{we perspek-tive zvu~i zastra{uju}e. Ali izperspektive onih koji su bili uAu{vicu taj posao je bio iz snova,jer je obezbe|ivao ve}e {anse zapre`ivqavawe: radilo se unutra ilak{e se podnosila surova poqskazima, a zbog smrada u te barake ni-su zalazili pripadnici SS-a.

Savremeni pristup muzeja u Au-{vicu jeste u personalizaciji po-setilaca sa `rtvama, gde se `eliispri~ati pri~a o logoru na na~inkoji omogu}ava sa`ivqavawe saindividuama koje su nastradale, ane samo jednosmerna naracija oistorijskim doga|ajima i stati-sti~ki podaci o hiqadama ubije-nih. Sa zidova prostorija koje sukoristili logora{i danas gledajufotografije onih koji su pro{liproceduru registracije u Au{vi-cu, zajedno sa podacima o wihovomimenu, godinama `ivota, nacio-nalnosti i datumima prijema u lo-gor i smrti. Stru~ni vodi~i na-stoje da u kratkom vremenu koje jena raspolagawu saop{te {to vi{eimena nastradalih, wihove pojedi-na~ne sudbine, detaqe koji ne po-stoje u muzejskoj postavci ilistru~noj literaturi. Istovremeno,skre}e se pa`wa sa kolektivneidentifikacije `rtava i zlo~ina-ca, koja je naro~ito bitna iz vizu-re aktuelnih stremqewa evropskezajednice za pomirewem i su`ivo-tom. Sa druge strane se poku{ava iu promovisawu Au{vica kao mestase}awa ~itavog sveta, koji ne treba

vezivati samo za Holokaust i geno-cid nad Jevrejima. [tavi{e, skoro75.000 umorenih Poqaka, desetinehiqada Roma i drugih nacija suge-ri{e na univerzalnu va`nost Au-{vica kao mesta se}awa, iako ve-}ina mladih Poqaka s kojima je au-tor razgovarao nije posetila Au-{vic niti to namerava. To je neo-bi~an stav, naro~ito ako se uzme uobzir da je Au{vic jedno od mestanajve}eg stradawa Poqaka u Dru-gom svetskom ratu, ali ukazuje nate`inu ove teme u pam}ewu narodai mogu}u opasnost od wenog zabo-rava i ponovnog pro`ivqavawa ubudu}nosti, na {ta upozoravaju re-~i D`ord`a Santajane istaknute umuzeju logora. Vodi~i u muzeju re}i}e i da je tokom decenija rada naj-ve}i broj poseta u zemqi dolaziood strane ekskurzija {kolske dece,ali te ekskurzije nisu bile obave-zne ve} pojedina~ne odluke samih{kola. Kako je re~eno autoru ovihredova, u relativno siroma{noj ze-mqi kakva je Poqska bila u drugojpolovini dvadesetog veka izbor dali }e roditeqi detetu kupiti novpar cipela ili ga poslati na put uAu{vic i nije bilo neko pitawe okome se dugo razmatralo.

Najve}i broj posetilaca, kada jelepo vreme i do 7.000 qudi, u Au-{vic dolazi preko Krakova, najva-`nije turisti~ke destinacijePoqske, pa je i sam Au{vic vreme-nom postao va`no turisti~ko od-redi{te. To je o~igledno po dola-sku u Krakov, gde se preko puta ve-lelepnog zdawa nove glavne `ele-zni~ke i autobuske stanice nalazinekoliko turisti~kih agencija ko-je upadqivo reklamiraju organizo-vane posete logoru, sa ukqu~enimautobuskim prevozom i ulaznicom,dok vodi~e obezbe|uje muzej. Ceneovakvih aran`mana za poqske poj-move nisu jeftine, kre}u se od stozlota (oko 25 evra) pa navi{e. Me-|u prvih deset nacija koje turi-sti~ki pose}uju Poqsku su i Izra-elci, sa oko 150.000 godi{we, kojisu tu u najve}oj meri na pokloni~-kom putovawu, pa su u Au{vicu uo-bi~ajene grupe Izraelaca obu~enihu belu boju `alosti.

Stalna izlo`ba muzeja ukqu~ujei Me|unarodni spomenik otkriven1967. godine na kraju `elezni~kepruge u Au{vicu II, izme|u ru{evi-na krematorijuma dva i tri. Sa-stavni deo ovog spomenika su iplo~e sa identi~nim natpisom na22 jezika, simbol svih nacionalno-sti, rasa, vera i qudi koji su govo-rili te jezike, bili zatvoreni iubijeni u logoru. Plo~a sa natpi-som na srpskom jeziku je me|u wima.

Bogdan Trifunovi}

REZIDENCIJA SMRTI KOJA I DAQE OPOMIWE

POVODOM 70 GODINA OD OSLOBO\EWA KONCENTRACIONOG LOGORA AU[VIC-BIRKENAU

15MARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

16 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEKULTURA

Datum kada je oslobo|en zloglasni logor Au{vic,27. januar 1945. ustanovqen je 2005. godine kao me-|unarodni Dan se}awa na `rtve Holokausta. O

zna~aju kolektivnog se}awa na `rtve genocida, stravi~-nim ciframa i nacisti~koj strategiji uni{tavawa ~ita-vog jednog naroda, kao i na~inu na koji pam}ewe na svoje`rtve ~uva jevrejski narod u Izraelu, govorili su u pone-deqak u Galeriji Narodnog muzeja istori~ar dr Milo{Timotijevi}, Dragica Jekovi}, prof. istorije i DraganaBo{kovi}, prof. engleskog jezika ~a~anske Gimnazije.

Pojam Holokaust odnosi se rasisti~ku politiku naci-onalsocijalisti~ke nema~ke vlasti i projekat istrebqe-wa Jevreja. Sa}awa na `rtve Holokausta danas se ~uvaju umuzejima i arhivima {irom sveta, a najve}i su Jad Va{emu Jerusalimu, koji su posetile i o kome su govorile pro-fesorke Jekovi} i Bo{kovi}, kao i Memorijalni muzejHolokausta SAD. Zahvaquju}i ovim institucijama sa~u-vani su i istra`iva~ima dostupni brojni artefakti idokumenti.

VRHUNAC RASISTI^KE POLITIKEAu{vic je najstra{niji logor smrti u Evropi, u kome

je milion qudi ubijeno na industrijski na~in. U wemu seogleda i vrhunac rasisti~ke politike koja je qudsku vr-stu podelila na rasu gospodara (Arijevci), rasu robova(Sloveni) i rasu za istrebqewe (Jevreji). Holokaust jedoga|aj u istoriji bez presedana, koji ima tri odre|ewa.Prvo, namewen je jevrejskom narodu koji je bio optu`en zasvetsku zaveru. Ubijani su mnogi narodi, ali je istrebqe-we bilo nameweno samo Jevrejima. Nacisti su propagira-li da Jevreji uni{tavaju civilizaciju na dva na~ina: pu-tem plutokratije i boq{evizma, odnosno komunizma, ko-ji je opasniji. Drugo odre|ewe je globalnost poduhvata itre}e, uni{tavawe svih dokaza o postojawu Jevreja. Prvoje pomiwano iseqewe svih Jevreja iz Nema~ke, zatim ise-qewe na Madagaskar ili neki prostor u Rusiji. Da seDrugi svetski rat nije zavr{io porazom nacizma i Srbi-ma je bilo nameweno iseqavawe u Sibir, rekao je poredostalog dr Milo{ Timotijevi}, navode}i stravi~nebrojke stradawa. Tek posle poraza u Rusiji i ulaska SADu rat, Nemci od septembra do decembra 1941. donose odlu-ku o kona~nom re{ewu jevrejskog pitawa. Pre toga obavi-

li su “pripreme” i u svom narodu: do 1937. godine steri-lisano je 200.000 du{evno obolelih; od 1940. do 1941. oko90.000 umno obolelih ugu{eno je gasom u kamionima; dojeseni 1941. ubili su oko pola miliona Jevreja na najpri-mitivniji na~in; u januaru 1942. Holokaust je kona~notehni~ki razrara|en.

- Prema nepotpunim podacima ubijeno je oko 6.200.000Jevreja. Od tog broja 3,5 miliona stradalo je u koncentra-cionim logorima, dva miliona na brojnim strati{timai oko pola miliona u getima. Prema ovi podacima naci-sti su ubili dve tre}ine evropske, odnosno jednu tre}inusvetske populacije Jevreja - ka`e Timotijevi}.

JEVREJI U KRAQEVINI JUGOSLAVIJIU tada{woj Jugoslaviji `ivelo je izme|u 71.000 i

82.000 Jevreja, ukqu~uju}i i izbeglice. Prema dosada-{wim saznawima, na prostoru cele Jugoslavije ubijeno jeizme|u 56.000 i 67.000 pripadnika ovog naroda, a na pro-storu koji je zauzimala usta{ka Nezavisna dr`ava Hrvat-ska stradalo je od 29.000 do 31.000 Jevreja. Procewuje seda je na toj teritoriji `ivelo izme|u 34.000 i 40.000 Je-vreja. Specifi~nost “re{avawa jevrejskog pitawa” uNDH bila je ~iwenica da je to jedino podru~je u Evropiu kome je “doma}a” vlast ubila vi{e Jevreja nego Nemci.Na prostoru Srbije koji su okupirali Nemci, od 17.800Jevreja, ukqu~uju}i i izbeglice, poginulo je oko 14.800(83,14 odsto).

Ukupno u okupacionim podru~jima u Srbiji pred Dru-gi svetski rat `ivelo je 34.779 Jevreja, a stradalo ih je28.224 (u ma|arskoj okupacionoj zoni u Ba~koj 10.451, uSremu pod vla{}u NDH 2.515, u bugarskoj okupacionojzoni 158 i italijanskoj na Kosmetu 300). Nacistima uevidentirawu i pronala`ewu Jevreja poma`u doma}a ad-ministracija, policija i pristalice Qoti}a.

- Dominantni deo srpskog naroda protivi se nacisti-ma i di`e ustanak, najve}i u okupiranoj Evropi. Zbog to-ga nacisti povezuju srpsko i jevrejsko pitawe i Srbe ka-`wavaju zbog 27. marta i ustanka koji vode plutokrate Je-

vreji, ~etnici i boq{evici-Jevreji-komunisti. Zato ve}28. aprila 1941. nare|uju i streqawe 100 Srba za jednogubijenog Nemca. Do novembra 1941. ubijaju mu{ku popula-ciju Jevreja kao taoce, a od septembra ubijaju i Srbe, bezobzira na politi~ka opredeqewa. U ^a~ku je, po nare|e-wu Nemaca, policija ve} krajem maja 1941. popisala ukup-no 27 Jevreja. Prema dosada{wim saznawima, wih 14 jeubijeno tokom Drugog svetskog rata, dve osobe su poginu-le kao partizani, a ostali u teroru Nemaca. Pre`iveliJevreji sa~uvali su `ivot zahvaquju}i skrivawu kod do-ma}eg srpskog stanovni{tva - navodi dr Milo{ Timoti-jevi} i insistira na tome da bi “poricawe Holokaustabilo samo uvod u poricawe genocida koji je sprovedennad Srbima”.

MEMORIJALNI KOMPLEKS JAD VA[EMMEMORIJALNI KOMPLEKS JAD VA[EMU JERUSALIMUU JERUSALIMU

Profesorke Jekovi} i Bo{kovi} prisustvovale su predve godine, na poziv Ministarstva prosvete, sedmodnev-nom seminaru u Jerusalimu, u muzeju Jad Va{em, gde su svipolaznici upu}eni u to kako treba o`iveti kulturu se}a-wa i kako o`iveti se}awe na `rtve na razli~ite na~ine:od autenti~nih fotografija, spiskova imena, fotografi-ja `rtava, ali ne onih zastra{uju}ih, koje uru{avaju qud-sko dostojanstvo, ve} kroz umetni~ka dela ~ija ekspresiv-nost i emocije prenose ono {to su `rtve do`ivele.Osnovna impresija je da se “od jevrejskog odnosa prema`rtvama mo`e nau~iti mnogo, {to se posebno odnosi nasrpski narod, k oji je tako|e dao ogromne `rtve, i prak-ti~no kako da zapo~nemo sa tom kulturom se}awa i u Sr-biji”. Jad Va{em je kompleks Memorijalnog centra u Je-rusalimu osnovan 1953. godine, kao najzna~ajnija insti-tucija u svetu koja se bavi izu~avawem Holokausta, u ko-joj se ~uvaju imena i podaci o vi{e od ~etiri miliona`rtava. Sam pojam holokaust poti~e od gr~ke re~i i zna-~i “spaqen”, rekla je profesorka Dragica Jekovi}, {tomnogo govori o su{tini ovog projekta istrebqewa.

Z. L. S.

U NARODNOM MUZEJU OBELE@EN DAN SE]AWA NA @RTVE HOLOKAUSTA

DA SE ISTORIJA NIKOME NE PONOVI

Kulturno obrazovni program Domakulture u saradwi sa Turisti~komorganizacijom ^a~ka organizovao je

protekle nedeqe predavawe na temu “Ov~ar-sko kablarska klisura u istorijskom nasle|uSrbije”. O lepotama ovog predela koje je zva-ni~no progla{eno za Prirodno dobro I kate-gorije i predeo izuzetnih odlika pod za{ti-tom dr`ave, govorili su Marina Majstoro-vi}, master menaxer, rukovodilac slu`be zaunapre|ewe, razvoj i za{titu Ov~arsko ka-blarske klisure, koja je govorila i o budu}imaktivnostima TO^ na ovom podru~ju, Uro{Pantovi}, master biologije, a predavawe jepratila i izlo`ba umetni~kih fotografijaVladimira Mijailovi}a, nastalih u ovomambijentu, koji slovi za pravi biser priro-de, kako je rekla urednik programa VericaKova~evi}.

Najvrednije i najlep{e u Ov~arsko ka-blarskoj klisuri, ono od ~ega zastaje dah i{to se trajno zadr`ava u se}awu, pored

ogromne duhovne vrednosti koju ovom prede-lu daju sredwovekovni manastiri izgra|enisa obe strane Morave, stvorila je sama pri-roda: bogatu i `ivopisnu floru i faunu, iz-vore tople i lekovite mineralne vode, izvore~iste vode, koji su kao draguqi rasuti u zele-nilu predela, brze i bistre planinske re~i-ce, stoletne {ume, sun~ane proplanke i sve`

planinski vazduh, strme litice i blago zata-lasane padine i pa{wake. Sa vrhova Ov~arai Kablara mogu}e je sagledati veli~anstvenupanoramu meandra Zapadne Morave, od ~ijelepote zastaje dah.

Sa vi{e od 150 vrsta ptica, od kojih su ne-ke autohtone, 30 vrsta riba i vi{e od 600biqnih vrsta, ovaj predeo je poseban izazov

za qubiteqe o~uvane prirode. Ogrnuta u lepei tajanstvene {ume sa nezaboravnim pejza`i-ma, klisura je jo{ lep{a kada weno nebo za-paraju orao ili kliktaj sivog sokola, rekaoje biolog Pantovi}.

Ov~arsko kablarska klisura u svojim we-drima ba{tini i “Malu Srpsku Svetu Goru”,zbog manastira koji se nalaze na ovom pod-ru~ju kao trajni spomenici srpske duhovno-sti i kulture. U istoriji Srbije i naroda ko-ji je `iveo vekovima na ovim prostorima, ma-nastiri su imali zna~ajnu ulogu, ne samo uduhovnom smislu, ve} i u razvoju nacionalnesvesti, sticawu znawa i opismewavawu. Po-klonici duhovnosti, vernici, po{tovaociistorije, tradicije i kulture, u ovim mana-stirima mogu videti brojne i dragocene cr-kvene relikvije, vredne ikone, stare zapise iretke rukopisne kwige, {to }e im omogu}itida upoznaju drevne korene srpskog naroda.

Z. L. S.

OV^ARSKO KABLARSKA KLISURA U KULTURNO ISTORIJSKOM NASLE\U SRBIJE

Fotografija: Vladimir Mijailovi}

RIZNICA PRIRODNIH LEPOTA I DUHOVNOSTI

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 17KULTURA

Od premijere do-ma}eg filma“Montevideo...”

po~etkom pro{le godine u^a~ku nije zabele`ena ta-kva pose}enost bioskopu.Od 21. do 25. januara, vi{eod 4.000 qubiteqa sedmeumetnosti u na{em graduvidelo je komediju “Gor~i-lo - jesi li to do{ao da mevidi{?” baziranu na isto-imenoj pozori{noj pred-stavi koja je, tako|e, posti-gla veliki uspeh. Evident-no je da je me|u gledaocimabilo najvi{e mladih kojisu se slatko nasmejali tom,samo na prvi pogled, plit-kom “primitivizmu” naiv-nog seqaka u vrletima cr-nogorskog kr{a, sklonogizdaji, korupciji, {piju-nirawu, prevari, cinkare-wu, podmetawu... Te vrlequdine, koje se busaju u ju-na~ke grudi, po ovoj pri~i,~esto su bile spremne daprodaju “veru za ve~eru”, adovoqno im je bilo samo

baciti mamac... Recimozvezdicu petokraku, ilitu|a “tri prsta” umesto kr-sta! Film je dobra pri~a odvostrukom moralu i ideo-logiji kao surogatu za re-ligiju. Sociolo{ki uteme-qena u doktrinu komuni-zma {ezdesetih i suprot-stavqenu do panike svakojtradiciji... A paniku, zbogugro`avawa politi~ke po-dobnosti i zastrawivawaizaziva krst na spomeniku,otac kao plemenski pogla-vica i glava porodice ~ijaje uvek “posledwa”, dugogo-di{wa kom{ijska sva|akoju potire qubav mla|egeneracije, zamena nepot-kupqivog geometra korum-piranim, zbuwenost pona-{awem qudi koji dolaze izneke druge kulture, budu}asnajka koja lukavo `enskimadutima posti`e sve {topo`eli... To je i komedija otragi~noj tabu temi, o ko-joj se tada samo {aputalo,jer su mnogi bili “Tamo”

(Goli otok) zbog nekog koih je “prodao”, pa se potomiz ne~iste savesti vra}asvom Bogu. Film “Gor~i-lo..” re`irao je Milan Ka-raxi}, scenografija, sme-

{tena u kr{evite predelecrnogorskog sela nedalekood Cetiwa, je va`an ele-ment komi~nosti, vremedoga|awa radwe 1968. Zatofilm i zapo~iwe uvodnim“napomenama”: to su godinekada se nije smelo govori-ti o Bogu, nije se smela po-dr`avati Rusija, nije sme-lo biti seksa pre braka...

Glumci odli~ni, dija-lo{ka matrica preslikana

iz “\ekne...”. Mima Kara-xi} standardno dobar, Bo-ro Stjepanovi} i AnitaMan~i} fantasti~ni, su-bjektivno najboqi u ovojpodeli. Andrija Milo{e-

vi} prepoznatqiv, ali beznovih komi~arskih dome-ta, Dubravka Draki} au-tenti~na, a svoje role sudobro izneli i MiloradMandi}, Mladen Nelevi},Viktor Savi}, Bo`idar]atovi}, Helena Stevovi},Emir Pi}uri}, Momo Ak-samit... Produkcija filmacrnogorska, jezik - razume-li smo se...

Z. L. S.

Polaznici {kole glume i govo-ra Omladinskog pozori{ta“Dadov” iz Beograda, koji su

nastavu poha|ali u Regionalnom cen-tru ovog pozori{ta u ^a~ku, odr`alisu javni ~as u subotu, 24. januara 2015.godine, na kojem su prikazali {ta susve nau~ili tokom semestra. Javnom~asu prisustvovalo je oko 200 qubite-qa pozori{ta, koji su tokom celodnev-nog dru`ewa sa mladim glumcima,imali priliku da se upoznaju sa poezi-jom Miroslava Anti}a, ostvarewima

Dejvida Memeta i ve`bama Rejmona Ke-noa. Najmla|i polaznici uspe{no suizveli i ske~eve iz kwige za decu Ja-sminke Petrovi}, a publika je posebnou`ivala u ve`bama improvizacije. U~a~anskom Regionalnom centru pozo-ri{ta “Dadov” nastavu je u prethod-nom periodu poha|alo oko 80 osnovacai sredwo{kolaca. Kroz svet glume vo-dili su ih rediteqi Darijan Mihajlo-vi}, profesor Fakulteta dramskihumetnosti u Beogradu, Predrag Stojme-novi}, profesor Akademije umetnosti

u Beogradu, Vladan \urkovi}, umet-ni~ki direktor pozori{ta “Dadov” iRadovan Kne`evi}, profesor Fakulte-ta dramskih umetnosti u Beogradu. Na-stava je realizovana subotom u prosto-rijama Visoke {kole tehni~kih stru-kovnih studija u ^a~ku, Ulica SvetogSave 65, gde }e biti odr`ana i nova au-dicija zakazana za 1. februar 2015. go-dine u 12 ~asova.

Tokom dugogodi{weg rada Pozori-{te “Dadov” je iznedrilo nekolikostotina glumaca, bez kojih bi srpskapozori{na, televizijska i filmskascena bile nezamislive. U wemu su svo-je prve gluma~ke korake zapo~eli: Mi-lo{ @uti}, Svetlana Bojkovi}, Jeli-saveta Seka Sabli}, Fe|a Stojanovi},Mirjana Karanovi}, Dara Xoki},Marko @ivi}, Milo{ Samolov, Go-ran Jevti}, ali i glumaci najmla|ihgeneracija: Tamara Dragi~evi}, IvanZeki}, Milo{ Bikovi} i Brankica Se-bastijanovi}. Treba re}i da gotovo usvakoj generaciji glumaca, “Dadov”ima svoje uspe{ne predstavnike.

Z. L. S.

IZUZETNA GLEDANOST FILMA “GOR^ILO” U ^A^KU

KAD POLITIKA, MORAL I RELIGIJA POSTANU KOMEDIJA

OMLADINSKO POZORI[TE DADOV IZ BEOGRADA AKTIVNO U ^A^KU

JAVNI ^AS GLUME I NOVA AUDICIJA- Audicija zakazana za 1. februar 2015. godine u 12 ~asova

POKLON KWIGE

Izdava~ka ku}a Lagunaobjavila je jo{ jednova`no delo svetske

kwi`evnosti. Re~ je o kwizislavnog poqskog nobelovca^eslava Milo{a, „Abece-dar“. Ovim proznim delomMilo{ je pri{ao najbli`eformi romana, budu}i da jesebe uvek prvenstveno sma-trao pesnikom.Ovaj roman u odrednicama,kako ga je nazvao, zapravo jeli~ni izbor pojmova, li~nosti, izraza i predstava koje suautora uvek zaokupqivale, „re~nik jednog `ivota“. „Abece-dar“ poqsko-litvanskog nobelovca mo`e se ~itati od po~et-ka, iz sredine ili s kraja, a da se ne izgubi nit pi{~eve mi-sli ni celina wegovog obuhvatnog uvida u doba u kojem je `i-veo, wegove vi{e ili mawe zna~ajne protagoniste i doga|ajekoji su ga obele`ili.„Vodilo me je se}awe na qude i doga|aje, ne dozvoqavaju}imi doterivawe, teraju}i me napred, samo da jo{ nekoga iline{to smestim u kwigu. Mo`da }e ~italac osetiti to obiqematerijala koje tra`i da iza|e na svetlost dana, tako da seiza svake stranice kriju druge, koje bi mogle da budu napi-sane“, napisao je Milo{ na po~etku kwige „Abecedar“.Kwiga sadr`i i indeks imena i komentare o pojedinim li~-nostima i pojmovima.^eslav Milo{ (1911–2004), poqski pesnik, esejista, roma-nopisac i prevodilac, dobitnik Nobelove nagrade za kwi-`evnost (1980), ve}i deo svog `ivota proveo je u emigraciji.Ro|en je u [etejwama (Litvanija). Debitovao je kao pesnik1930. godine. Posle rata radio je u diplomatskoj slu`bi ko-munisti~ke Poqske, najpre u SAD, a potom u Parizu. Napu-stio je Poqsku ambasadu 1951. godine i zatra`io politi~kiazil od francuskih vlasti. Od 1960. radio je u Berkliju nauniverzitetu kao profesor slovenske kwi`evnosti. Devede-setih godina preselio se u Krakov. „Abecedar“ je s poqskogprevela Qubica Rosi}.

Milo{ ^eslav „ABECEDAR“

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}iod naredne srede u kwi`ari Laguna, Gradsko{etali{te bb, ^a~ak, radno vreme 9-21.

Izdava~ka ku}a Lagu-na objavila je jo{ je-dan sjajn roman en-

gleske spisateqice, KetrinVeb. Autorka nam u romanu„Davno zaboravqena pesma”iznosi o~aravaju}u pri~u omo}i qubavi, opasnostimaopsesije i nepouzdanoj pri-rodi pam}ewa. Kao i u pret-hodna dva, i u ovom romanuona ve{to prepli}e sada-{wost i vreme pred Drugisvetski rat.

Engleska 1937. godine. Uselu Bleknol na dorsetskojobali, ~etrnaestogodi{waMici Ha~er odrasta u divqoj i usamqeni~koj atmosferi.Kako je susedi izbegavaju, dolazak ~uvenog slikara ^arlsaObrija, wegove qubavnice i wihovih }erki donosi dah sve-`ine. Naredna tri leta, kao ^arlsova muza, Mici razvijaduboku i trajnu vezu s doma}instvom Obrijevih.

Mici postepeno po~iwe da sagledava budu}nost za ka-kvu nije verovala da je mogu}a dok se u woj razbuktavamo}na qubav. Qubav koja }e se razvijati kao {to se i onarazvija: od nevinosti do opsesije; od de~je zanesenosti done~eg mnogo slo`enijeg.

Tek posle skoro sedamdeset pet godina posledice temo}ne `eqe u potpunosti }e se razotkriti, kad jedan mla-di} u umetni~koj galeriji bude ugledao na brzinu nactanportret i za~udio se nad wegovom snagom. Pitawa koja }esebi postaviti odve{}e ga do Bleknola i privu}i istini oonim grozni~avim letima tridesetih godina pro{log veka.

Ketrin VebDAVNO ZABORAVQENA PESMA

18 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEGORWI MILANOVAC

PRIPREME ZA OBELE@AVAWE DVA VEKA OD DRUGOG SRPSKOG USTANKA

Prema odre|e-nom planu ipodeqenimzadu`ewima

po oblastima, a koje se ti-~u infrastrukturnog ure-|ewa, programskih aktiv-nosti, izdava{tva, nau~no-tematskih skupova, pred-stava, koncerata, ugosti-teqsko-sme{tajnih i dru-gih ponuda, delegirani~lanovi odbora imaju zada-tak da sedmi~no dostavqa-ju predloge i realizovaneizve{taje po povernim za-dacima.

Obimne pripreme na ~i-tavoj teritoriji op{tinaGorwi Milanovac zapo~e-la je u toku pro{le godine,tako da je do sada zavr{enoasfaltirawe bine na otvo-renom i staza kroz Kne`e-vu livadu. Vrednost radovaiznosi 3.750.000 dinara.Pored asfaltirawa staza ibine, u planu je ure|ewemokrih ~vorova, kapije, sa-nacija javne rasvete, posta-vqawe izletni~kih ta-bli...

Za obnavqawe kulturnoistorijskih znamenitostina ~itavoj teritoriji op-

{tine potrebno je tridesetmiliona dinara, a tre}inasredstava }e biti izdvoje-na iz buxeta Op{tine Gor-wi Milanovac. Nepokret-na kulturna dobra Milo-{ev konak u Gorwoj Crnu-}i i Crkva brvnara u Ta-kovu su pod za{titom Repu-bli~kog zavoda za za{tituspomenika kulture, koji jekonkurisao kod nadle`nogMinistarstva i time obez-bedio 2.5 miliona dinaraza restauraciju Milo{e-vog konaka i 1,9 miliona zaure|ewe Crkve brvnare, ta-ko da se od ovih sredstavanajpre radi projektna do-kumentacija za zamenukrovne konstrukcije, a uplanu je i parterno ure|e-we za oba objekta koje }efinsnirati op{tina Gor-wi Milanovac.

[to se ti~e drugih ak-tivnosti, a po planu resta-uracije kulturno-istorij-skih objekata i znamenitihdestinacija, a koje su u vezi

sa ovim istorijskim doga-|ajem, do sada je zavr{ena isanacija muzeja “Drugogsrpskog ustanaka” u Takovuu delu zamene fasade, uvo-|ewa podnog grejawa, kre-~ewa, gletovawa, sanacijepodova, a u planu je drena-`a i regulisawe kanaliza-cione mre`e. U toku je sa-nacija muzeja “Rudni~ko-takovskog kraja” u gradu,koja }e obuhvatiti sanaci-ju krova i enterijera i par-ternog ure|ewa. Saniran jelokalni put Svra~kovci-Gorwa Crnu}a-Vra}ev{-nica, zapravo putni prav-ci ka Milo{evom konaku imanastiru Vra}ev{nica,vrednosti 22 miliona di-nara koje je investiralo JP“Putevi Srbije”.

Dosta pa`we posve}enoje parternom ure|ewu O[“Takovski ustanak” u nepo-srednoj blizini Muzeja,kao i ure|ewu samog nase-qenog mesta Takovo u smi-slu autobuskih stajali{ta,

mesne kancelarije, parkin-ga i drugo.

Od izdava{tva pripre-ma se I i II tom kwige oObrenovi}ima, Vodi~ krozTakovo, Zbornik, kwigaprof. dr Nedeqka Trnav-ca, katalozi, ~asopisiCentra za Mitolo{ke stu-dije. Usledi}e nau~no-te-matski skupovi, muzejskepostavke, izlo`be, pred-stave, koncerti, radionicei drugo.

Veliko medijsko intere-sovawe za ovu zna~ajnu pro-slavu od dr`avnog karakte-ra zapo~eto je jo{ u tokupro{le godine, kako bi sena vreme pripremili zah-tevni medijski projektikoji }e u budu}nosti pred-stavqati medijsku kampa-wu i zna~ajnu arhivskugra|u.

Predstavqawe privred-nih subjekata kao veomazna~ajanih gorwomilano-va~kih resursa, ure|en io~i{}en grad, posebno in-frastrukturno unapre|en,pristupa~ne i ulep{anezna~ajne istorijske loka-cije, oboga}ene turisti~-ko-ugostiteteqske ponudei jo{ mnogo toga ~ine

osnovu marketin{ke pa-`we i medijske slike koja}e u toku ove godine, a po-sebno u aprilskim danima,biti predstvqena ogrom-nom auditorijumu, isti~epredsednik op{tine. ^imse steknu vremenski uslovii okon~aju zakonom propi-sani postupci za neophod-

nu opremu, svi zaposleni uOp{tinskoj upravi Op-{tine Gorwi Milanovac,javnim preduze}ima, voj-ska, {kolske ustanove,sportske organizacije iudru`ewa i svi gra|anikoji to budu `eleli u neko-liko navrata }e realizova-ti akcije ~i{}ewa i ure|e-

wa gradskih i seoskih sre-dina.

O svim aktivnostima zapripremu proslave gra|a-ni }e biti informisani iputem led ekrana koji }e zanekoliko dana biti posta-vqen na Gradskom trgu.

Predsednik op{tinepoziva i gra|anstavo da

kao i do sada budu dobridoma}ini i doprinesu pri-premama i organizacijiDana op{tine, kako bi sve-~ano i dostojanstveno obe-le`ili veliki jubilej, pokome je Growi Milanovacprepoznatqiv u zemqi iinostranstvu.

Predsednik op{tine~estitao Savindan

Povodom {kolskeslave Svetog Save,

predsednik op{tine Mi-lislav Mirkovi}, uputioje svim direktorima obra-zovnih ustanova na pod-ru~ju op{tine Gorwi Mi-lanovac ~estitku u kojoj jegorwomilanova~kim u~e-nicima po`eleo punouspeha u sticawu novihznawa i sre}ne {kolskedane ispuwene dru`ewimai osmehom.

Predsednik Mirkovi}je upu}enom ~estitkom po-`eleo i prosvetnim radnicima, kao va`nim ~iniocima u obrazovawu u~enika, kojisu, kako je istakao, budu}i nosioci snage na{e op{tine, da im svaka generacija izne-dri {to vi{e talentovanih u~enika i uspe{nih predstavnika {kola i op{tine sakojima }emo se svuda ponositi.

Predsednik Mirkovi} ~estitke je uputio i verskim organizacijama i svim pravo-slavnim vernicima gorwomilanova~ke op{tine.

UOp{tini Ariqe je23. januara odr`an

6. Koordinacioni sasta-nak za projekat “Na{aimovina podr`ava na{razvoj” u okviru EU Ex-

change 4 programa koji sefinansira iz sredstavaEU, a sprovodi ga Stalnakonferencija gradova iop{tina.

Sastanku su prisustvo-vali ~lanovi projektnogtima iz op{tina Lu~ani,Ariqe i Gorwi Milano-vac. Projekat se realiza-cije oko godinu dana. Dosada su realizovane skorosve projektne aktivnosti,

izuzev onih koje se odnosena geodetska snimawa vo-dovodne mre`e u du`ini od

121 kilometara i 50 obje-kata na teritoriji op{ti-na Lu~ani, Ariqe i GorwiMilanovac.

Delegaciji Evropskeunije u Republici Srbijipodnet je zahtev za produ-`ewe roka trajawa projek-ta za jo{ tri meseca. U tomperiodu bi se zavr{ilo ge-odetsko snimawe, a potomusledilo izdavawe upo-trebnih dozvola i ukwi-`ba vodovodne mre`e iobjekata u katastar.

Na sastanku su razma-trane zavr{ne aktivnostii sprovo|ewe priprema zazavr{nu konferenciju.

REALIZACIJA PROJEKTA “NA[A IMOVINAPODR@AVA NA[ RAZVOJ”

POTREBNO JO[ TRI MESECA

Op{tinski odborza obele`avawedva veka od podi-zawa Drugog srp-skog ustanka u Ta-kovu i Dana op{ti-ne zaseda svakogutorka sa sedmi~-nim planom reali-zacije aktivnosti.Odborom predseda-va predsednik op-{tine MilisavMirkovi}, a koor-dinira na~elnicaOp{tinske upraveGorica Petrovi}.

ORGANIZACIONI ODBORZASEDA SVAKOG UTORKA

19LU^ANIPETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

U SUSRET KONSTITUISAWU NOVE OP[TINSKE VLASTI U LU^ANIMA

SEDNICA SKUP[TINE KRAJEMFEBRUARA

Kako stoji u sa-op{tewu Po-v e r e n i { t v aOO SNS u Lu-

~anima, pobednik vanred-nih lokalnih izbora u op-{tini Lu~ani, SNS, zva-ni~ne konsultacije o prin-cipima na kojima }e se oku-piti budu}a skup{tinskave}ina zapo~e}e nakon sed-nice svog Op{tinskog od-bora, koja je zakazana za 30.januar u Gu~i.

Sednica Skup{tine nakojoj }e biti verifikovanimandati odbornika, iza-bran predsednik skup{ti-ne, wegov zamenik, kao i se-kretar, bi}e zakazana zakraj februara. Do tog ter-mina, SNS }e obaviti kon-sultacije sa ostalim iz-bornim listama o kqu~nimpitawima, kojima bi budu-}a lokalna vlast trebaloda posveti posebnu pa`wutokom svog rada.

Kako isti~u lu~anskinapredwaci, wihova stran-ka }e u svom budu}em raduposebnu pa`wu posvetitiekonomiji, ulagawu u pri-vredu, posebno u poqopri-vredu, stvarawu uslova zao~uvawe postoje}ih i otva-rawe novih radnih mesta, ajedan od prioritetnih za-dataka bi}e i pokretaweproizvodwe u Industrij-skom kombinatu Gu~a. Re-forma Op{tinske uprave,javnih preduze}a i ustano-va se podrazumeva i u wiho-

vom budu}em radu ne}e bi-ti mesta pla}enim politi-~arima, nestru~nim, nerad-nim i partijski udomqe-nim kadrovima. Izgradwai odr`avanje puteva, regu-lacija vodotoka, zavr{e-tak gasifikacije, fiskul-turne hale u Lu~anima, vo-dosnabdevawe, rekonstruk-cija niskonaponske mre`e,komunalna higijena i iz-gradwa infrastrukture bi-}e stalni posao novofor-mirane lokalne vlasti ibudu}eg op{tinskog ruko-vodstva. Obezbe|ewe sred-stava u buxetu za obrazova-we, zdravstvenu i socijal-nu za{titu, sport, kulturu,razvoj turizma i Saboratruba~a u Gu~i, uz maksi-malno smawewe tro{kovagde god je to mogu}e, svaka-ko }e predstavqati stalnui redovnu obavezu nove vla-sti.

“U zavisnosti od stepe-na saglasnosti za re{ava-we kqu~nih pitawa od op-{teg interesa za gra|aneop{tine Lu~ani, a nakonobavqenih konsultacija sasvojim najvi{im rukovod-stvom, SNS }e doneti ko-na~nu odluku o mogu}oj ko-alicionoj saradwi na lo-kalnom nivou. Odluku o ka-drovskim re{ewima, na-predwaci }e doneti do po-lovine februara, nakonusagla{avawa prethodnonavedenih pitawa. Iza ob-javqivawa mogu}ih ka-

drovskih re{ewa u mediji-ma ne stoji Povereni{tvoOO Srpske napredne stran-ke u Lu~anima”, navodi se usaop{tewu.

PO[TOVA]E ODLU-KU VRHA STRANKE

Kako isti~e Zorica Ko-va~evi}, predsednik OONS u Lu~anima, wihovastranka je na vanredne lo-kalne izbore iza{la samo-stalno. Imala je vrloozbiqnu kampawu i osvoji-la sedam odborni~kih man-data. Op{tinski odborNove Srbije do sada nijeimao bilo kakve zvani~nepregovore o formirawu bu-du}e vlasti, niti ih je biloko pozivao da o tome razgo-varaju.

- Nova Srbija je ozbiq-na stranka. Mi u Op{tin-skom odboru o~ekujemo da}e razgovore o formirawu

vlasti, ukoliko do wih do-|e, voditi na{ lider Veli-mir Ili} i vrh stranke.Po{tujemo strana~ku hije-rarhiju i spremni smo dasledimo ono {to dogovore- rekla je Zorica Kova~e-vi}, izra`avaju}i uvereweda }e vrlo brzo biti zapo-~eti razgovori na ovu temu.

OTVORENI ZA PRE-GOVORE

Slavko Radosav~evi},predsednik OO Socijali-sti~ke partije Srbije, is-ti~e da }e socijalisti po-dr`ati SNS, ukoliko sepostigne dogovor po pita-wu programa, jer su svojimbira~ima dali odre|enaobe}awa. Zvani~nih prego-vora o formirawu skup-{tinske ve}ine do sada ni-je bilo, ali se o~ekuje da }ebiti uskoro zapo~eti.

- Napredwaci i socija-listi su u koaliciji i narepubli~kom nivou, pa nebi predstavqalo iznena|e-we da tako bude i na lokal-nom. Imamo saglasnostGlavnog odbora SPS-a iotvoreni smo za pregovoresa napredwacima, ukoliko

nas pozovu - rekao je u izja-vi za “^a~anski glas” Ra-dosav~evi}.

DRAGA^EVU TREBADRUGA^IJA POLITI-KA

U saop{tewu dverjanakoje je stiglo u na{u redak-ciju stoji da “Pokret Dve-ri javno ponavqa da je bilokakva saradwa sa Jolovi-}em i wegovom prvim sa-radnicima za wih nepri-hvativa i da ne}e biti deovladaju}e ve}ine u kojoj suoni nosioci politi~kevlasti u op{tini Lu~ani.

“Apelujemo i na sve dru-ge odborni~ke grupe da seizjasne po ovom pitawu ispremni smo da sara|ujemou formirawu druga~ijevladaju}e ve}ine, koja biSlobodana Jolovi}a po-slala u politi~ku pro-{lost. Duboko verujemo dai me|u pojedinim odborni-cima SNS-a, kao i u dru-gim odborni~kim grupama,postoji dovoqan broj onihkoji se sla`u sa nama”, is-taknuto je u saop{tewu. Udaqem tekstu saop{tewadverjani dodaju da smatraju

da je Draga~evu potrebnadruga~ija politika, za kojusu uostalom i dobili veli-ku podr{ku na nedavnimizborima. Oni, tako|e, na-vode da ih ne interesuje“vlast radi vlasti”, ve} dadobiju {ansu da sprovedusvoj predizborni program.

SPREMNI ZA OPO-ZICIONO DELOVAWE

Kako isti~e Milan Rai-~i} iz Grupe gra|ana “Je-dan tim”, wihov stav, for-miran na osnovu rezultataizbora, da ne}e ulaziti uvlast po bilo kojoj ceni,jer sa ~etiri odborni~kamandata nemaju legitimi-tet, niti mogu}nost dakqu~no mewaju stvari. Bo-rili su se za preuzimaweodgovornosti, ali u ova-kvoj konstelaciji snagawihovo mesto je da delujukao opozicija.

- Srpska naprednastranka ima 24 odbornikai legitimitet da formiravlast. Zvani~nih razgovo-ra o ovoj temi do sada nijebilo, niti smo dobili bi-lo kakav poziv za pregovo-re. Na{a procena je daSNS i SPS imaju jaku ve-}inu i mi ne}emo biti deoneke ili ne~ije pri~e, kaozakrpa po svaku cenu, nitisu nam bira~i dali svojeglasove da se tako pona{a-mo. [to se mene ti~e, jasam ve} podneo ostavku namesto direktora Turisti~-ke organizacije “Draga~e-vo”, jer smatram da nije mo-ralno obavqati javnufunkciju, ukoliko ste biliprvi na izbornoj listi, anakon toga idete u opozi-ciju - ka`e Rai~i}.

V. S.

Krajwi rok za konstituisawe nove Skup{tine op{tine uLu~anima je, shodno va`e}em Zakonu o lokalnoj samoupra-vi, 5. mart, a do 5. aprila trebalo bi da se izabere novoop{tinsko rukovodstvo. Da podsetimo, na vanrednim lo-kalnim izborima, koji su odr`ani 28. decembra, Srpskanapredna stranka je osvojila 24 od ukupno 45 mandata, No-va Srbija sedam, Socijalisti~ka partija Srbije i Dveri popet i Grupa gra|ana “Jedan tim” ~etiri mandata.

OGLASI20 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

GRAD ^A^AKGRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA ^A^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS",broj 72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 -odluka US, 98/13 - odluka US132/14 i 145/14) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadr`ini,na~inu i postupku izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10,69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVIDNACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

"PARMENAC - JEZDINA - LOZNICA" U ^A^KU

JAVNI UVID NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstualni igrafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 30. JANUARA 2015.godine do 2. MARTA 2015. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlukaUS, 98/13 - odluka US132/14 i 145/14) nacrt Plana generalne regulacije bi}e izlo`enna javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, III sprat, sobabroj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne slu`be, ucentralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada ^a~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu dapodnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na nacrt Plana generalne regu-lacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam grada ^a~ka, na{alter broj 8, pisarnice grada ^a~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA ^A^KA zaseda na javnoj sednici dana 16.marta 2015. godine sa po~etkom u 13 ~asova u sali Skup{tine grada ^a~ka, kada }ebiti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }eprisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno plani-rawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz ^a~ka. Radu Komisije mogu daprisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe upisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakonao proceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i36/2009), obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada ^a~ka podnet je zahtev investitora"JKP Vodovod" ^a~ak, za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja na `ivotnusredinu projekta podzemnog skladi{nog rezervoara za te~na goriva zapremine10m3, na k.p.br. 174/2 K.O. Beqina u Beqini, teritorija grada ^a~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid upodatke, obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upraviza urbanizam grada ^a~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12,svakim radnim danom od 11,00 do 14,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe opodnetom zahtevu na istu adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovogobave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu rezultata navedenogupravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu pred-metnog objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na `ivotnu sred-inu.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

Pozicija: Poslovni sekretarKompanija: "Vapeks" d.o.o., Kowevi}iGrana industrije: Hemijska industrija (proizvodwa poliuretanske pene)Mesto: ^a~ak, Kowevi}iUslovi: Znawe ruskog jezika, posedovawe osnovnog znawa rada na ra~unaru (ali i

poznavawe principa rada na faksu, skeneru, fotokopir ma{ini i sl) poznavaweExcel, Word, VI, VII stepen stru~ne spreme.

Zadu`ewa:-Pravovremeno prosle|ivawe potrebnih informacija nadre|enima, saradnicima

ili klijentima,-Zakazivawe sastanaka i evidencija wihovog rasporeda, vremena i mesta wihovog

odr`avawa,-Odgovarawe na direktne ili telefonske upite,-Do~ekivawe i uslu`ivawe klijenata, poslovnih partnera, zaposlenih i dr. koji

su do{li kod rukovodioca,-Primawe i slawe dnevne, obi~ne i e-mail po{te i vo|ewe evidencije o tome,-Pisawe poslovnih dopisa i pisama prema dobijenim uputstvima, popuwavawe

razli~itih formulara, obrazaca i sl.-Vo|ewe kadrovske evidencije (re{ewe o godi{wim odmorima, pla}enim

odsustvima, prijava-odjava radnika), mati~ne kwige radnika dru{tva,-Izrada izve{taja o provedenim radnim satima na radu zaposlenih dru{tva,-Izrada izve{taja o prekora~enim limitima na mobilnim telefonima, suspenzi-

ja-aktivacija kartica, aktivacija putnih paketa, kao i sve druge radwe koje se ti~ukomunikacije sa kompanijom Telenor u vezi sa istima,

-OMV kartice - suspenzija-aktivacija kartica, naru~ivawe novih, kao i sve drugeradwe koje se ti~u komunikacije sa kompanijom OMV u vezi sa istima,

-Primewivawe mera PPZ, za{tite na radu u delokrugu svojih poslova,-Odgovorna za kvalitet obavqenog posla,-Odgovorna za ispuwavawe svih dobijenih radnih zadataka.Molimo sve zainteresovane kandidate da dostave CV na e-mail:

ljubica.nenadic@vapeks.rs

Rok za konkurisawe: 15. 2. 2015.

OGLAS ZA POPUNU RADNOG MESTA

1. Potreban {umarski in`ewer sa poznavawem izradefasadne stolarije kao i upravqawem procesom proizvodwe pos-toje}im programima.

2. Potrebna dva stolarska radnika za ma{insku obradu sto-larije i sklapawe iste.

Mogu} radni odnos na neodre|eno vreme.Zainteresovani se mogu javiti na telefon 064/88-34-593

i 063/604-803

Na osnovu ~lana 47. Odluke o pravima i uslugama u socijalnoj za{titi iznadle`nosti grada ^a~ka (,,Slu`beni list grada ^a~ka" broj 2/2013 i 22/2013),

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD GRADA ^A^KAO B J A V Q U J E

J A V N I P O Z I VZA PRIKUPQAWE PODATAKA ZA IZRADU I A@URIRAWE

SOCIJALNE KARTE GRA\ANA GRADA ^A^KA ZA 2015. GODINU

I. Zahtev za izradu socijalne karte mo`e podneti svaki punoletni gra|anin grada^a~ka, koji smatra da je u stawu socijalne potrebe.

II. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu, koji se mo`e dobiti u Centru zasocijalni rad grada ^a~ka, ul. Kneza Milo{a broj 1.

III. Uz zahtev gra|anin obavezno prila`e:-fotokopiju li~ne karte, kao i fotokopije li~nih karata punoletnih ~lanova

porodi~nog doma}instva, odnosno o~itane biometrijske li~ne karte -izjavu o broju ~lanova doma}instva,-izvode iz mati~nih kwiga ro|enih za sve maloletne ~lanove porodi~nog

doma}instva, sa upisanim JMBG, -potvrdu {kole o redovnom {kolovawu ili fakulteta o redovnom {kolovawu za

punoletne ~lanove doma}instva,-uverewe o imovnom stawu u gradu ^a~ku i u mestu ro|ewa (uverewe Poreske

uprave i uverewe o podacima iz Slu`be za katastar nepokretnosti)-uverewe Nacionalne slu`be zapo{qavawa za sebe i punoletne ~lanove

doma}instva, ako su nezaposleni ili dokaz o nezaposlenosti ( listing prijave osig-urawa RF PIO),

-dokaz o visini primawa svakog pojedina~nog ~lana doma}instva ( plata, penzi-ja, i druga primawa) u predhodna tri meseca u odnosu na mesec u kome se podnosizahtev.

IV. Gra|ani grada ^a~ka kojima je ve} sa~iwena socijalna karta, i ostvaruju nekood prava na subvenciju komunalnih usluga, ( grejawe, voda i upotreba kanalizacijei izno{ewe sme}a) du`ni su da po objavqivawu javnog poziva obavezno dostavedokaz o visini primawa za svakog pojedina~nog ~lana doma}instva u predhodna trimeseca od dana podno{ewa zahteva kao i dokaze o svim promenama koje su u me|uvre-menu nastale u odnosu na prilo`ene dokaze iz ta~ke III. ovog poziva.

Ukoliko se ne dostave navedeni dokazi u roku koji je utvr|en ovim pozivom,uskrati}e se daqe ostvarivawe prava na subvencije komunalnih usluga.

V. Obave{tavamo gra|ane, da na osnovu ~lana 4. Odluke o ostvarivawu prava usocijalnoj za{titi iz nadle`nosti grada ^a~ka, ne snose tro{kove izdavawapotrebnih dokumenata pred organima lokalne samouprave.

VI. Popuweni obrasci-zahtev sa dokazima mogu se predati svakog radnog dana uvremenu od 8 do 14 ~asova u prostorijama Centra za socijalni rad u ^a~ku, ul.Kneza Milo{a broj 1, kancelarija broj 4.

VII. Prijavqivawe gra|ana po~iwe da te~e od prvog narednog dana od danaobjavqivawa ovog poziva u listu "^a~anski glas", i traje do 31. 03. 2015. godine, agra|ani grada ^a~ka koji ve} ostvaruju neko od prava na subvenciju komunalnihusluga, du`ni su da dokaze iz ta~ke IV. dostave, tako|e do do 31. 03. 2015. godine.

DIREKTOR

Zoran Bel~evi}. dipl. pravnik

Kako veliki broj sta-novnika gradskih i

prigradskih naseqa imakablovsku televiziju, u ku-povini opreme za prijemnovog digitalnog signala,predwa~e me{tani sa seo-skog podru~ja. U prodavni-cama tehni~ke robe cenaove opreme je oko 4.000 di-nara. Prema re~ima ovla-{}enih prodavaca, ure|a-ji se ve} dosta dobro pro-daju. Goran ]ur~i} vla-snik “Erkoma” ka`e da seza STB ure|aje najvi{e in-teresuju penzioneri i dakod wih osim set top boksamogu dobiti i sve potrebneinformacije.

- To je jedna omawa ku-tija, koja se dobija sa da-qinskom upravqa~em. Nawu se ka~i normalna ante-na i ima nekoliko izvoda

za televizor. U pore|ewusa analognom antenom kva-litet slike je neuporedivoboqi. Ure|aj se solidnoprodaje, a najve}a kupovinase o~ekuje pred ga{ewe ana-lognog signala. Naj~e{}apitawe koje se postavqapri kupovini je da li ure-|aj mo`e da se vrati ukoli-ko ne radi, jer nema jo{uvek sa svih repetitora di-gitalnog signala - ka`e]ur~i}.

Korisnici Centra zasocijalni rad i penzione-ri sa najni`im primawi-ma, koji `ive sami, ovajure|aj mogu dobiti bes-platno. Da bi ostvarili topravo neophodno je da po-pune obrazac koji }e preu-zeti u penzionom Fondu,dostave ~ek od penzije, alii izjavu dva svedoka o tome

da `ive sami, overenu u me-snoj kancelariji ili op-{tini. Rok je 31. januar.

Do polovine godine bi-}e zavr{en prelazak na di-gitalno emitovawe TV sig-nala, a postoje}i analognibi}e iskqu~en. Po iskqu-~ewu analognog signala te-levizijski program ne}emo}i da se gleda ukolikotelevizor nema odgovaraju-}u opremu za prijem novogdigitalnog signala, odno-sno set top boks ure|aj.

21IVAWICAPETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

PRIGODNI PROGRAMI I AKADEMIJE [IROM IVAWICE

Recitalima, mu-zi~kim i dram-skim programi-ma, dan Svetog

Save obele`en je i u iva-wi~kim osnovnim i sred-wim {kolama. U Gimnazi-ji su, izme|u ostalog, dode-qene nagrade u~enicimakoji su u~estvovali na mno-gobrojnim takmi~ewima.Nagra|ena su 22 gimnazija-laca koji su se istakli unastavnim i vannastavnimaktivnostima. Najvi{e na-grada dobio je Filip

Stankovi}, u~enik III/2 ito drugu na okru`nom tak-mi~ewu iz matematike, tre-}u na Matemati~koj olim-pijadi sredwih {kola, kaoi na okru`nom i republi~-kom takmi~ewu iz fizike.Nagra|en je i Dalibor Da-nilovi}, u~enik II-2, kojije u ovoj godini imao zapa-`ene rezultate iz matema-tike. Me|u wima su i Kata-rina Mili}, IV-1 za tre}emesto na matemati~kojolimpijadi, Jelena Dragi-}evi} II-3 i Mihailo Gru-

jovi} IV-3 za osvojena prvamesta na kwi`evnoj olim-pijadi.

I u~enici Tehni~ke{kole u Ivawici sve~a-nom akademijom obele`ilisu {kolsku slavu SvetogSavu. Dodeqene su nov~anenagrade najboqim u~eni-cima koji su se takmi~iliu Kvizu znawa i op{te in-formisanosti. Prvo mestoosvojili su ekonomci Ni-kola Stameni} i Aleksan-dar Kalajanovi} i dobili12.000 dinara, tehni~ari

za oblikovawe name{tajaQubica Vu~i}evi}, Ste-fan Stefanovi} i Alek-sandar Ajda~i}, koji su do-bili 7.000 dinara za drugomesto i turisti~ki tehni-~ari Nikola Mitrovi} iAn|ela Radovi}, sa osvoje-nih 5.000 dinara za tre}emesto. Specifi~nost ove

akademije jeste autenti~namodna revija, koju su pri-redile u~enice dizajner-skog smera, gde su uz pomo}profesorki Qube Bo{ko-vi} i Milke Spasovi} sa-me dizajnirale i sa{ileprelepe haqine.

Povodom Svetog Save iu osnovnoj {koli “Milin-

ko Ku{i}” prire|en jeprigodan program, koji supripremili u~enici sa na-stavnicima. Priredba jepo~ela svetosavskom him-nom, a ova proslava upri-li~ena je i tradicional-nim obredom se~ewa kola-~a.

Rok za prijavu na novi kon-kurs raspisan u okviru

programa „Pokreni se za posao”isti~e 31. januara. Program se re-alizuje uz podr{ku kompanijeFilip Moris, kroz dodelu bes-povratnih sredstva u iznosu do220 hiqada dinara za kupovinuopreme neophodne za pokretaweili unapre|ewe sopstvenog bi-znisa. Pored nov~ane, predvi|enaje savetodavna, kao i pomo} u vi-du poslovne i stru~ne obuke, obja{wava finansijski administrator Marija Risen-tijevi}.

- Pre svega zavisi od toga za {ta su qudi osposobqeni i kakvo iskustvo imaju ubavqewu nekim poslom. Ovaj program mogu koristiti qudi iz svih gradova i op{ti-na na teritoriji Srbije. Ne postoje nikakva ograni~ewa, ni teritorijalna, ni sta-rosna. Kroz proces selekcije ocewuje se ekonomska odr`ivost i isplativost posla.Za ova sredstva mogu da konkuri{u svi koji imaju neku poslovnu ideju, kao i qudi ko-ji su u prethodnom periodu pokrenuli ve} neki posao, a nedostaju im sredstva da bipro{irili ili unapredili svoje poslovawe - rekla je Risentijevi}eva.

POKRENI SE ZA POSAO

PRIPREME ZA DIGITALIZACIJUVELIKO INTERESOVAWE ZA SET TOP BOKSEVE

Naplata parkingakoja je pro{log

petka za`ivela u Ivawici,prema re~ima direktoraKomunalnog preduze}aMilana Maslarevi}a, nai-{la je na odobravawe su-gra|ana. Prvog dana pot-pisano je 40 ugovora za po-vla{}ene parking karte, aposle du`eg vremena gu`veu saobra}aju nije bilo.

Najve}i broj sugra|anazadovoqan je sistemom na-plate parkirawa jer, kakoka`u, sada ima vi{e slo-bodnih parking mesta. Ce-na ove usluge im je pristu-pa~na, s obzirom na to da,i kad je gu`va u saobra}aju,mesto za auto im je sigur-no.

- U prethodna dva danasam mogao da biram gde }uostaviti auto. Za sad samzadovoqan, ali }emo vide-ti kakva }e biti situacija

u narednom periodu. Qudivi{e ne ostavqaju automo-bile na parkingu ceo dan izadr`avawa su kra}a - ka-`e zadovoqni Ivawi~a-nin.

Jedan od sugra|ana tvr-di da je interesantna ~i-wenica da se parking me-sto u prvoj zoni mo`e na}ii petkom, kada je u Ivawi-ci pazarni dan. U razgovo-ru sa Ivawi~anima skoroda nije bilo primedbi, a

jedna od wih odnosila sena parkirali{te na magi-stralnom putu. „Nemam ni-{ta protiv naplate, alinisu mi jasna obele`enaparking mesta na magi-strali. Radio sam kao pro-fesionalni voza~ u ino-stranstvu, ali nigde nisamvideo da postoje parkira-li{ta na magistralnomputu“, ka`e jedan od sugra-|ana.

Izvr: Ivawi~ki radio

NAPLATA PARKINGASMAWILA GU@VE

Odeqewe za privredui dru{tvene delat-

nosti Op{tinske upraveIvawice raspisalo je kon-kurs za finansirawe ilisufinansirawe projekata iprograma od javnog intere-sa udru`ewa iz oblasti za-{tite lica sa invalidite-tom. Konkurs se odnosi napru`awe socijalne uslugednevnog boravka za lica sakombinovanim i smetwamau mentalnom razvoju. Sred-stva za ovu svrhu u iznosuod 5.300.000 dinara obezbe-|ena su iz buxeta. Mogu}-nost da konkuri{u imajuudru`ewa koja imaju sedi-{te i obavqaju delatnostna teritoriji op{tineIvawica, ka`e koordina-tor Kancelarije za Lokal-ni ekonomski razvoj MilkaKaplanovi}.

- Uslov je i da udru`ewenajmawe dve godine pru`auslugu dnevnog boravka, da

je podnelo godi{wi izve-{taj za prethodnu buxetskugodinu u skladu sa ugovo-rom o realizovawu proje-kata i da je ostvarilo o~e-kivane rezultate. Obrazacprijave na Konkurs bi}edostupan na zvani~noj in-ternet prezentaciji op-{tine Ivawic. Rok za pod-no{ewe prijava je 10. fe-bruar. Komisija za izborprojekata/programa od jav-nog interesa udru`ewa raz-motri}e prijave, utvrditilistu vrednovawa i rangi-rawa, kao i predlog za fi-nansirawe, odnosno sufi-nansirawe u 2015. godini.

Kona~nu odluku o dodelisredstava donosi Op{tin-sko ve}e - obja{wava Ka-planovi}eva. Ona dodaje daOp{tina Ivawica ne}efinansirati projekte/pro-grame sa komercijalnimefektima, projekte/progra-me koji su prethodnih godi-na ve} bili finansiraniiz op{tinskog buxeta, anisu realizovani, investi-ciona ulagawa u izgradwu,opremawe i odr`avawe po-slovnog prostora, projek-te/programe ~ije su jedineprogramske aktivnosti pu-tovawa, studije, u~e{}e nakonferencijama, predava-wa stru~waka i sli~ne ak-tivnosti, kao ni one ~ije suprogramske aktivnosti na-grade i sponzorstva poje-dincima i drugim organi-zacijama.

Dodatne informacijemogu se dobiti na telefon032/664-425.

K O N K U R SZA DNEVNE BORAVKE

U [KOLAMA OBELE@EN SAVINDAN

22 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINEOGLASI

AGENCIJA STANSTANOVI

P-32 (20) m2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, CENA 18.000 EP-27 M2, HOTEL MORAVA, 5.SPRAT, CENA 19.000 EP-31 M2, CENTAR, 5. SPRAT,TA, CENA 25.000 EP-34 M2, AVENIJA 2, 3.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE., CENA 21.000 EP-34 M2, CENTAR, 1. SPRAT,CG, TERASA, CENA 32.000 EP-38 M2, QUBI] KEJ,PRIZEMQE, CG, CENA21.000 EP-39 M2, QUBI] KEJ, 5.SPRAT, CG, SA NOVIMNAME[TAJEM, CENA 26.000EP-40 M2, CENTAR,PRIZEMQE, POGODAN ZAPOSLOVNI PROSTOR,CENA 26.000 EP-42 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, TA, TERASA,CENA 25.000 EP-49 M2, NOVIJI, QUBI]KEJ, 2. SPRAT, CG, CENA32.000 EP-49 M2 K.V. POPOVI]A, 6.SPRAT, LIFT, CG, CENA29.000 EP-53 M2, HOTEL MORAVA, 1.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-53 M2, AVENIJA 1, 2.SPRAT, LIFT, CG, CENA

35.000 EP-58 M2, QUBI] KEJ, 6.SPRAT, LIFT, CG, TERASA,CENA 27.000 EP-60 M2, NOV, BALKANSKA,4. SPRAT, CG, CENA 35.000 EP-60 M2, ALVAXINICA, 4.SPRAT, ZGRADA FASADNECIGLE, CG, TERASA, CENA38.000 EP-63 M2, HOTEL MORAVA,NOV, 4. SPRAT, CG, TERASA,CENA 33.000 EP-66 M2, CENTAR, 1. SPRAT,POGODAN ZA POSLOVNIPROSTOR, TERASA, CENA47.000 EP-71 M2, ALVAXINICA, 1.SPRAT, CG, LIFT, TERASA,ZGRADA OD FASADNECIGLE, CENA 45.000 EP-73 M2, ^ETVOROSOBAN, 1.SPRAT, CG, LIFT, DVETERASE, KOD O[ “FILIPFILIPOVI]”, CENA 56.000EP-76 M2, NOV, HOTELMORAVA, 2. SPRAT, CG,TERASA, CENA 50.000 EP-78 M2, K.V. POPOVI]A,6.SPRAT, CG, LIFT,TERASA, CENA 46.000 EP-82 M2, HOTEL MORAVA, 9.SPRAT, CG, TERASA, LIFT,CENA 45.000 EP-107 M2, CENTAR, 2.SPRAT, CG, DVE TERASE,KOMPLET RENOVIRAN,CENA 95.000 EP-115 M2, CENTAR, 2.

SPRAT, CG, DVE TERASE,JUGOISTO^NO ORIJENTI-SAN. CENA DOGOVOR

BEOGRAD-VRA^AR, NOVAGARSOWERA, 1. SPRAT, UL.GOSPODAR VU^I]A,ODMAH USEQIVA, CENA35.000 E

CRVENI KRST- NOV,TROSOBAN STAN, 1. SPRAT,CG, TERASA, ODMAH USE-QIV, CENA 90.000 E

KU]EP-80 M2, PLAC 1 A, CEN-TAR, CENA 40.000 EP-45 M2, PLAC 12 ARI,TRBU[ANI, CENA 12.000 EP-60 M2, PLAC 4 ARA,ALVAXINICA, CENA 50.000EP-102 M2, PLAC 5.90 ARI,KOD HOTEL MORAVE. CENA70.000 E ILI ZAMENA ZADVA STANA

LOKALIP-18 M2, QUBI] KEJ, CENA16.000 EP-135 M2, RAKOVA, CENA10.000 EP-169 M2, VIQU[A, PLAC10 A, CENA 7000 EP-75 M2 + 120 M2, PLAC 3ARA, OBILI]EVA, CENA30.000 E

www.stannekretnine.rs

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H. Morava, 15.000 EP-26 m2, 4. sprat, Nemawina, 16.500 EP-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 EP-26 m2, v.p., Merkator, 19.000 EP-26 m2, v.p., Kej, 17.500 EP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 8.500 E

JEDNOSOBNIP-35 m2, 1. sprat, Kej, 17.500 EP-35 m2, 1. sprat, Nemawina, 25.000 EP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 21.500 EP-34 m2, 2. sprat, Dr. Mi{ovi}, 23.500 EP-42 m2, 4. sprat, Medicinska {kola, 21.000 EP-35 m2, 2. sprat, B. Jankovi}, 22.500 EP-35 m2, 4. sprat, Nemawina, 22.000 EP-34 m2, 2.sprat, S. Save, 22.500 EP-36 m2, v.p, centar, 22.500 EP-31 m2, 42 m2, 47 m2, novi centar, 750 E +PDV

DVOSOBNI

P-39 m2, v.p. nov, centar, 31.000 EP-47 m2, v.p, Kej, 26.000 EP-56 m2, 2. sprat, centar, 27.700 EP-45 m2, 3. sprat, Nemawina, 22.500 EP-50 m2, 1. sprat, centar, 32.000 EP-57 m2, 1. sprat, Avenija 2, 31.000 EP-55 m2, 3. sprat, Avenija 1, 36.000 EP-42 m2, 5. sprat, Avlaxinica, 27.000 EP-53 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 EP-60 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 33.000 EP-50 m2, 1. sprat, Obili}eva, 33.000 EP-56 m2, 4. sprat, H. Morava, 29.000 EP-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 31.000 EP-61 m2, 1. sprat, st.prevoz, 30.000 E

TROSOBNI

P-75 m2, 4. sprat, centar, 40.000 E

P-76 m2, 3. sprat, centar, 38.000 EP-76 m2, 2. sprat, H. Morava, 52.000 EP-69 m2, 4. sprat, Med. rada, 41.000 EP-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 E+ PDVP-78 m2, 1. sprat, H. Morava, 66.000 EP-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000 EP-76 m2, 3. sprat, Balkanska, 43.000 EP-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 40.000 EP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a, 61.000 E

KU]E

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000 EP-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000 EP-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 EP-100 m2, Kru`ni put, plac 10 a, 39.000 EP-50 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 6.000 EP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a, 40 + 50.000EP-90 m2, Atenica, plac 10 a, 50.000 EP-80 m2, bolnica, plac 4.22 a, 37.000 EP-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 EP-45 m2, Prvomajska, 22.000 EP-118 m2, centar, plac 3.14 ari, 65.000 EP-120 m2, Vrani}i, plac 10 a, 35.000 EP-120 m2, S. Breg, plac 5 a, 57.000 EP-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 EP-200 m2, 2 ku}e, bazeni, plac 2 a, 128.000 EP-80 m2, kru`ni put, plac 3 a, 26.000 E

PLACEVI

Plac u Preqini na magistralnom putupovr{ine 1.10 h sa frontom od 100 m po ceni od1200e/m2, izuzetan za poslovni prostorPlac u Ro{cima kod jezera, 22 ara, sa temeqom( zapo~etom vikendicom ) 7.5 / 5+ terasa, poceni od 10.000 E

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P=20 m2 na Qubi} keju, 4.sprat,cena: 15 000 euraP=30 m2, Avenija, nova, CG,cena: 21 000 euraP=34 m2, Avenija, fasadnacigla, CG, cena: 21 000 euraP=46 m2, Nemawina, CG, cena:23 000 euraP=38 m2-nov, kod O[ MilicePavlovi}, 3.sprat, cena: 24 000euraP=45 m2, Hotel Morava, 5.sprat,cena: 25 000 euraP=49 m2, [iri centar, noviji,CG, cena: 30 000 euraP=48 m2, strogi centar, 1.sprat,cena: 29 000 euraP=66 m2, Gradsko {etali{te,2.sprat, cena: 40 000 euraP=57 m2, Qubi} kej, CG, cena:27 000 euraP=54 m2, Avenija 1, 5.sprat,cena: 34 000 euraP=66 m2, Kalu|erice, prizemqe,cena: 39 000 euraP=73 m2 + 6 m2, Strogi centar,

CG, cena: 43 000 euraP=69 m2, Qubi} kej, prizemqe,cena: 40 000 euraP=74 m2, Avenija, fasadnacigla, cena: 35 000 euraP=69 m2, Nemawina, odli~an,CGP=92,5 m2, Centar, 1.sprat, CG,70 000 euraP=60 m2, Alvaxinica, fasadnacigla, renoviran, cena: 34 000eura

KU]E:

P=150 m2 + 12 ari placa,Zabla}e, cena: 15 000 euraP=70 m2 + 3,5 ara placa,Omladinska, cena: 28 000 euraP=70 m2 + 4 ara placa, Qubi},cena: 31 000 euraP=150 m2 + 10 ari placa,Trnava, cena: 40 000 eura2 ku}e u [irem centru na 5 ariplaca, cena: 63 000 eura P=150 m2 + 6,5 ari placa, HotelMorava, cena: 75 000 eura

032/344-630064/158-93-63064/673-2-969Kosovski venac 21(parking iza robneku}e Partizanka)senzalcacak@beotel.net

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

HITNO! NOV, TROSOBAN STAN KOD HOTEL MORAVE, CG, TERASA. CENA 33.000 E

060/349-8490^a~ak, Skadarska 20(bojad`ijsko soka~e)

STANOVI

BEOGRADP-50 M2, KLASI~AN STAN, CG, LIFT,NOVI BEOGRAD, 63.000 E

P-30 M2, NOVIJA GARSOWERA, KODMEDICINSKE [KOLE, CG, LIFT,NOVIJA GRADWA. CENA 22.000 E

JEDNOSOBAN STAN 30 M2, 3. SPRAT, CG,LIFT, VINARA, 23.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN 48 M2, VP, CG,KEJ, 29.000 E

JEDNOIPOSOBAN STAN, NOV, 44 M2, 1.SPRAT, LIFT, ODLI^AN,SIN\ELI]EVA, 42.000 E

DVOSOBAN STAN 54 M2, 3. SPRAT, CG,LIFT, AVLAXINICA, 25.000 E

DVOSOBAN STAN 59 M2, 2. SPRAT, CG,PODRUM, KOMPLETNO RENOVIRAN,KOD GRADSKOG PARKA, 45.000 E

DVOSOBAN STAN 56 M2, 2. SPRAT, TA, B.JANKOVI]A, 31.000 E

DVOIPOSOBAN STAN 60 M2, 3. SPRAT,PARKING, PODRUM, STROGI CENTAR,NOVIJI, 45.000 E

TROSOBAN STAN, 83 M2, 2. SPRAT,AVENIJA 2, 39.000 E

TROSOBAN STAN 64 M2, 4. SPRAT, NOV,H. MORAVA, 33.000 E

TROSOBAN STAN 69 M2, PR, CG, H.MORAVA, 47.000 E

TROSOBAN STAN 68 M2, VP, CG, CEN-TAR, 43.000 E

TROSOBAN STAN 80 M2, 4. SPRAT, CG,KEJ, 42.000 E

STAN 92 M2, 3 SPAVA]E SOBE, 2. SPRAT,CG, ODLI^AN, CENTAR, 65.000 E

STAN 84 M2, CENTAR, KU@E`EVA, 3.SPRAT, 46.000 E

KU]E

QUBI] KEJ, 60 M2, 27.000 E

GRADSKA BOLNICA 80 M2, 4.5 ARIPLACA, 36.000 E

KMN 211 M2, 5. ARI PLACA, 80.000 E

CENTAR 2 ARA PLACA, 86 M2, 46.000 E,POGODNO ZA LOKAL I STANOVAWE

LOKAL

NOV, QUBI]SKA 31 M2, 32.000 E

P-100 M2, KOD {KOLE “ DR. DRAGI[AMI[OVI}”, CG. CENA 65.000 E

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

SUPER MODERANDELUKS STAN, 77 M2, 3SPAVA]E SOBE, 2KUPATILA, NOV,AVLAXINICA

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 23OGLASI

STANOVI

P-38 m2, PR, TA, Slobodina kolonija, 12.500EP-31 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 21.000EP-30 m2, 3. sprat, CG, Avenija, 22.500 EP-32 m2, 5. sprat, CG, Balkanska, 23.500 EP-36 m2, 4. sprat, CG, Nemawina, 21.500 EP-36 m2, 2. sprat, CG, kod “Car Lazar”kafane, 27.000 EP-49 m2, 1. sprat, TA, kod Hotela “Morava”,23.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 31.000EP-54 m2, 8. sprat, CG, Alvaxinica, 29.000 EP-54 m2, 4. sprat, CG, Kalu|erice, 35.000 EP-58 m2, 8. sprat, CG, Kej, 27.500 EP-63 m2, 1. sprat, CG, S. Markovi}a, 35.000 EP-51 m2, 3. sprat, TA, Nemawina, 27.000 EP-53 m2, VP, TA, Nemawina, 29.000 EP-52 m2, 7. sprat, CG, Alvaxinica, nov, 37.000EP-57 m2, 1. sprat, TA, Nemawina, 32.500 EP-60 m2, 1. sprat, TA, kod Medicinske {kole,35.000 EP-78 m2, 2. sprat, CG, Kej, 40.000 EP-71 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 46.000 EP-76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska, 51.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kod gradskog parka,62.000 EP-87 m2, 1. sprat, CG, U~iteqska, 72.000 EP-84 m2, 3. sprat, TA, centar, 55.000 EP-92 m2, 4. sprat, CG, Sin|eli}eva, dupleks,46.000 EP-95 m2, 1. sprat, CG, Alvaxinica, 75.000 E

KU]E

P-100 m2, 7 a, Vapa, 10.000 EP-60 m2, 15 a, Jezdina, 18.000 EP-44 m2, Prvomajska, ku}a-stan, 23.000 EP-80 m2, 80 a, Prislonica, 20.000 EP-80 m2, 15 a, kod Vojnog odseka, prizemni deoku}e, 22.000 EP-85 m2, 3.5 a, Atenica, kod {kole, 26.000 EP-60 m2, 1.5 a, B. Jankovi}a, 26.000 EP-60 m2, 5 a, Parmenac, 27.000 EP-99 m2, 1.5 a, Avenija 2, 26.000 EP-135 m2, 22.80 a, Atenica, 30.000 EP-91 m2, 4 a, {iri centar, 39.000 EP-90 m2, 3.8 a, Balkanska, 55.000 EP-120 m2, 8 a, {iri centar, 40.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi}, 50.000 E

IMAWA

P-50 m2, 1.14 ha, Zabla}e, 13.500 EP-40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci, 16.000 EP-110 m2, 34 a, Loznica, 20.000 EP-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e pomo}nihobjekata, 25.000 EP-70 m2, 60 a, Kuki}i, 35.000 EP-96 m2, 96 a, Mili}evci, 35.000 E

BEOGRAD

P-32 m2, 1. sprat, TA, Kumodra`, jednosobanstan, 27.000 EP-151 m2, CG, Vra~ar, ku}a Po+Pr+1+Pk,170.000 E

KOPAONIK

PRODAJA stanova vi{e struktura 35 m2, 38m2, 43 m2, 52 m2, 99 m2 1.850 E/m2

STANOVI

Prodajem garsoweru P-23 m2.Cena13000 eura. Prodajem dvosoban stan P-44 m2. Cena26000 eura. Prodajem dvosoban stan P-47m2.Cena34000 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-64 m2,cena 34000 eura, korekcija. Prodajem nov dvosoban stan P-50 m2,cena 37500 eura+PDV.Prodajem garsoweru P-25m2, cena17000 eura, korekcija. Prodajem jednoiposoban stan P-35m2,cena 24500 eura, korekcija.Prodajem jednosoban stan P-31 m2,cena 25000 eura, korekcija.Prodajem trosoban stan P-65 m2. Cena44000 eura, korekcija. Prodajem jednosoban stan P-50 m2,cena 27000 eura, korekcija. Prodajem jednosoban stan P-34m2,cena 24000 eura, korekcija.Prodajem dvosoban stan P-56 m2, cena33000 eura. Prodajem dvoiposoban stan P-79 m2,cena 42000 eura, korekcija. Prodajem ~etvorosoban stan P-73m2.Cena 55000 eura, korekcija.

Prodajem dvosoban stan P-57m2, cena31000 eura, korekcija. Prodajem jednoiposoban stan P-47m2,cena 26000 eura. Prodajem dvosoban stan P-57m2, cena31000 eura, korekcija. Prodajem dvosoban stan P-49m2, cena32000 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-75 m2, cena48750 eura, korekcija. Prodajem trosoban stan P-66 m2, cena45000 eura, korekcija.

KU]E

Prodajem ku}u P-118 m2, 15,5 ariplaca. Cena 62000 eura.Prodajem ku}u P-88 m2, 4,10 ari placa.Cena 35000 eura. Prodajem ku}u P-70 m2, 4,12 ari placa.Cena 28000 eura. Prodajem ku}u P-99 m2, 2 ara placa.Cena 26000 eura.Prodajem vikend ku}a P-69 m2, 16,22ari placa. Cena 19000 eura.

PLACEVIProdajem plac P-12 ari u Loznici.Cena 5000 eura,korekcija.

U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.PONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU www.gasonekretnine.com

KOMPLETNU AGENCIJSKUPONUDU MO@ETE VIDETI NASAJTU WEB NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

Adresa: Obilieva 24 (kod Kule), telefoni: 032/346-541, 064/26-29-109,065/346-541-1, 063/453-043, e-mail: kulanekretnine@open.telekom.rs

24 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINESPORT

KO[ARKA

KAJAK

Na Ibarskom krosu uKraqevu senior

Marko Tvrdi{i} bio jedrugi u trci seniora na4.000 metara. Juniorke Jo-vana Xambasevi} i TijanaMilunovi} osvijile su pr-

vo i drugo mesto u trci na1.600 metara. Prvu ovogo-di{wu pobedu ostvario jei Bogdan Jokovi} u trci ju-niora.

Starije pionirke Kata-rina Propadovi}, Tawa

Nikoli} i Teodora Xam-basevi} zauzele su prvu,drugu i tre}u poziciju. Og-wen Nikoli} pobedio je ukonkurenciji mla|ih pio-nira.

LICENCAZA NOVAKOVI]A

Od pre neko-liko danaRa{ko Bo-ji} vi{enije {ef

stru~nog {taba Borca.Podneo je ostavku posleutakmice u Kru{evcu, gdesu se ^a~ani sastali sa Na-pretkom

- Smatra sam da su utak-mice protiv Beograda, Na-pretka i Tami{a prelomne

i da moramo da ih dobijemoda bismo stigli do ~etvr-tog mesta i domogli se Su-per lige. Posle poraza uKru{evcu, {anse su nere-alne, a i moje rezerve su is-crpqene. Mo`da je trebalonapraviti presek i dati{ansu drugima. Ponosansam na sve {to je Boracuradio prethodnih {estgodina. Bilo je i ranije do-sta isku{ewa, te{ko}a i

prelomnih trenutaka - ka-`e Boji}. On je u Borcu kaopomo}ni ili glavni trenerod 1994. godine. Jedno vre-me je predvodio i juniore,a posledwih {est godina ukontinuitetu je bio prvitrener seniorske ekipe.Borac je od 2008. godinetri puta igrao u Super li-gi, dva puta u finalu KupaSrbije, osvojio ga je 2013.godine. Za to vreme je u Ko-

{arka{koj ligi Srbijeklub iz ^a~ka bio na vode-}im pozicijama, jednom pr-vi, drugi i u sezoni2013/14. ~etvrti.

- Borac do`ivqavamkao drugu ku}u i radio samsa posebnom emocijom. Mi-slim da je to sastavni deosvakog posla - napomiweBoji}. On }e nastaviti idaqe da radi u Borcu, a ko-ju funkciju }e obavqati

bi}e poznato za petnaestakdana.

Upravni odbor KK Bo-rac prihvatio je Boji}evuostavku, zahvalio mu na vi-{edecenijskoj saradwi ina mesto {efa stru~nog{taba postavio dosada-{weg Boji}evog pomo}nikaAleksandra Bijeli}a. Bije-li} predvodi i junioreBorca, a u mladoj selekcijiSrbije obavqa funkcijupomo}nika.

- Prihvatio sam ponuduuprave, jer sam sa Ralom sa-ra|ivao sedam, osam godina

i dobro poznajem situacijuu ekipi. U prethodnom pe-riodu smo nas dvojica ima-li uspe{nu saradwu, zasno-vanu na odanosti i po{to-vawu. Boji} je procenio dau narednom periodu ne vo-di ekipu i cenim sve {to jeuradio za Borac. Nadam seda }e ostati u klubu - izja-vio je Bjeli} za Mocartsport. Najavquje da }e u na-rednom periodu poku{atida razdrma i probudi tim,koji je skup kvalitetnihpojedinaca i da jedinstve-ni mogu dosta toga da ura-de.

Takmi~ewe u Super ligije za ^a~ane trenutno nedo-sti`no. Novi trener obe-}ava da }e na svakoj utak-mici, bez obzira na rezul-tat, poku{ati da pru`emaksimum, a pru`i}e {an-su i mladim igra~ima.Ima}e i pomo} trenera De-jana Toma{evi}a i Miro-slava Mili}a. Z. J.

Kajaka{ki savez Srbije izdao je po~etkomgodine i licencu za rad i treneru KK ^a-

~ak Zoranu Novakovi}u. Klubovi ~iji treneri nebudu imali ovaj dokument do 31. marta, ne}e mo-}i da se takmi~e. Licenca se izdaje na tri godi-ne i Novakovi}u je izdata za rad u Moravi~komokrugu.

ATLETIKA

NOVE MEDAQE ZA ^AAK

Prole}na sezona uprvoj i drugoj

ko{arka{koj Regionalnojligi Zapad bi}e nastavqe-na za vikend, 31. januara i1. februara. @elezni~ar u14. kolu igra u Novom Pa-zaru protiv istoimene eki-pe. Zimski deo prvenstva uprvoj Regionalnoj ligi Za-pad tim iz ^a~ka je zavr-{io na ~etvrtom mestu sa22 boda.

Novo kolo druge Regio-nalne lige Zapad Moravazapo~iwe na svom terenu. Usubotu, 31. januara u {koliu Zabla}u do~ekuje u`i~kiPlej of. Utakmica po~iweu 17 ~asova. Prvi deo tak-mi~ewa Morava je zavr{i-

la na tre}em mestu sa 21bodom.

^a~ak 94 u nedequ odla-zi u Vaqevo na duel sa Rad-ni~kim.Posle 13 odigra-

nih utakmica u jesewemtakmi~ewu, ^a~ak 94 je nadesetom mestu sa 15 bodo-va.

Kadeti Borca izgubili su u 10 koluod Kragujevca 96, 73:69. Trenutno

su u grupi A na petom mestu sa 15 bodova.Zbog takmi~ewa kadetske reprezentacijeBorac }e prvu utakmicu odigrati 14. fe-bruara u Ni{u protiv Juniora.

Mladost je u grupi B savladala ni{kiNibak, 68:64. Trenutno zauzima petu pozi-ciju (14 bodova). Posle tronedeqne pauze,Mladost iz ^a~ka igra}e 11. kolo sa Voj-

vodinom u Novom Sadu.Juniori Borca su na drugom mestu sa 19

bodova i imaju samo bod mawe od prvopla-sirane Cvene zvezde. U desetom kolu ube-dqivo su savladali Mladost iz Smederev-ske Palanke, 100:54. Naredni protivnikBor~evih juniora je Crvena zvezda. Utak-mica }e biti odigrana 1. februara u haliKK Borac. Po~etak je u 16 ~asova.

KADETSKA I JUNIORSKA LIGA

STI@E CRVENA ZVEZDA

STARTUJE PROLE]NA SEZONA

NOVI IZAZOVIZA @ELEZNI^AR,

MORAVU, ^A^AK 94

Borac je u Kru{evcu pora`en od Napretka 59:52(15/17, 8/11, 20/13, 16/11). Dvocifreni u~inak u ~a-~anskom timu ostvarili su Tresa~ (13) i Dumi} (11),dok su u doma}oj ekipi najvi{e poena postigli Si-mi} (27) i Mi{kovi} (16).

U 15. kolu Ko{arka{ke lige Srbije Borac igra u^a~ku protiv Tami{a. Utakmica }e biti odigrana usubotu, 31. januara, u 19 ~asova.

STI@E TAMI[

BJELI] NOVI TRENER BORCA

Ra{ko Boji} Aleksandar Bjeli}

У БОР ЦУ И МЛА ДО СТИ ЗА ДО ВОЉ НИ ДО СА ДА ШЊИМ ТО КОМ ПРИ ПРЕ МА

PETAK 30. JANUAR 2015. SPORT 25Страну припремио М. Ристић

ПРО МЕ НА НА КЛУ ПИ СРП СКО ЛИ ГА ША ИЗ ЉУ БИ ЋА ПО СЛЕ ОД ЛА СКА СТА НИ СА ВЉЕ ВИ ЋА

СРЕ ЋАН ПУТ ЗА СТА НИ СА ВЉЕ ВИ ЋА,ДО БРО ДО ШЛИ ЦА ЗА БО ЖО ВИ ЋА

Мла­дост­из­Лу­ча­на,­при­пре­ме­за­пр­о­лећ­ни­ део­ пр­вен­ства­ за­по­че­ла­ је­10.­ја­ну­а­ра,­Бо­рац­два­да­на­ка­сни­је,­

а­у­та­бо­ру­два­нај­бо­ља­фуд­бал­ска­ко­лек­ти­ва­у­на­шем­окру­гу­има­ју­пре­гршт­раз­ло­га­за­за­до­вољ­ство­ на­кон­ пр­ве­ по­ло­ви­не­ од­ра­ђе­ног­пла­на­и­про­гра­ма­у­зим­ској­па­у­зи.Лу­чан­ци­су­у­ста­ру­ба­зу,­Дој­ран­от­пу­то­ва­

ли­16.­ја­ну­а­ра­и­уз­„сил­на“­по­ја­ча­ња­и­сва­ко­днев­ни­рад­већ­од­и­гра­ли­не­ко­ли­ко­при­ја­тељ­ских­ утак­ми­ца.За­ про­тив­ни­ке­ су­има­ли­ма­ке­дон­ске­ пр­во­ли­га­ше­ и­ два­ ре­но­ми­ра­на­грч­ка­клу­ба,­а“­ва­га­но“­кроз­игру­и­ре­зул­та­те,­ шеф­ струч­ног­ шта­ба­ Не­над­ Ми­ло­ва­но­вић­мо­же­упу­ти­ти­ са­мо­ре­чи­по­хва­ла­на­ра­чун­сво­јих­уче­ни­ка.Кри­тич­ког­освр­та,­уо­би­ча­је­ног­за­овај­пе­ри­од­тре­на­жног­про­це­са­да­ле­ко­је­ма­ње,­учи­нак­ста­ро­се­де­ла­ца­и­но­вај­ли­ја,­бу­ди­на­ду­у­још­успе­шни­је­про­ле­ће.­Од­и­гра­ла­је­Мла­дост­утак­ми­це­са­Пе­ли­сте­ром­из­Би­то­ља­и­по­бе­ди­ла­2:1­(стрел­ци­С.Јо­ва­но­вић­и­Фрај­деј)­и­Те­тек­сом­из­Те­то­ва,­3:1­(Ада­мо­вић­2­и­Про­тић).Од­ме­ри­ли­су­Лу­чан­ци­сна­ге­и­са­Гр­ци­ма,­нај­пре­Ет­ни­ко­сом­ 3:3­ (Го­ле­мић,­ Ми­ло­са­вље­вић­ и­Жи­ва­

ди­но­вић),а­по­том­­и­ПА­ОК­ом­­из­Со­лу­на­1:1­(С.Јо­ва­но­вић).­У­спорт­ском­цен­тру­„Бла­го­је­Ис­та­тов“­ екс­пе­ди­ци­ја­Мла­до­сти­ оста­је­ још­­се­дам­да­на,­а­до­по­врат­ка­ку­ћи­од­и­гра­ће­и­три­кон­трол­не­утак­ми­це.По­сле­са­мо­не­ко­ли­ко­да­на­ра­да­на­ста­ди­о­

ну­крај­Мо­ра­ве­Бо­рац­је­от­пу­то­вао­­у­Спорт­ски­цен­тар­ФС­Ср­би­је,­у­Ста­ру­Па­зо­ву,­где­су­ уз­ оп­ти­мал­не­ усло­ве­ за­рад­од­и­гра­ли­и­че­ти­ри­утак­ми­це.­За­бе­ле­жи­ли­су­три­по­бе­де­и­је­дан­ре­ми.Пр­вог­ри­ва­ла­Је­дин­ство­из­Ста­ре­ Па­зо­ве,­ са­вла­да­ли­ су­ убе­дљи­во­ 4:1­(По­па­ра,­ Ђе­рић,­ Про­па­да­ло,­ Пан­то­вић),­ са­На­прет­ком­ из­ Кру­шев­ца­ игра­ли­ не­ре­ше­но­2:2­ (Ђе­рић,­Ма­шо­вић),­ а­ по­том­би­ли­бо­љи­од­Омла­дин­ца­из­Но­вих­Ба­но­ва­ца­4:1­(Ра­до­са­вље­вић,­Ђе­рић,­Ђо­ко­вић,­Пан­то­вић)­и­Ко­лу­ба­ре­из­Ла­за­рев­ца­2:0­(Ђе­рић­2).Стра­тег­Ча­ча­на­Бо­гић­Бо­ги­ће­вић­пру­жио­је­

при­ли­ку­ свим­ игра­чи­ма,­ на­ро­чи­то­ мла­ђим­сна­га­ма,­ ка­ко­ бих­ се­ уве­рио­ у­ мо­гућ­но­сти­свих­кан­ди­да­та,­ко­ји­су­кроз­фил­тер­при­ја­тељ­ских­утак­ми­ца­по­ку­ша­ли­да­се­до­мог­ну­ме­ста­у­ау­то­бу­су­за­дру­гу­фа­зу­при­пре­ма­у­Охри­ду­од­тре­ћег­до­пе­тнаестог­фе­бру­а­ра.

По­сле­ де­вет­ се­зо­на­ про­ве­де­них­ на­ кор­ми­лу­

По­ле­та­ Вла­ди­мир­ Ста­ни­са­вље­вић­ „Де­вла“­ на­пу­стио­је­Љу­бић­и­у­на­ред­них,­нај­ма­ње­шест­ме­се­ци,­не­ће­ са­клу­пе­ пред­во­ди­ти­ ни­је­дан­наш­ тим.Мла­ди­ тре­нер­ ко­ји­већ­ не­ко­ли­ко­ се­зо­на­ ужи­ва­углед­јед­ног­од­нај­бо­љих­на­срп­ско­ли­га­шкој­ сце­ни,­ до­нео­је­од­лу­ку­да­се­по­све­ти­струч­ном­ уса­вр­ша­ва­њу­ на­„За­па­ду“,­ нај­ве­ро­ват­ни­је­Хо­лан­ди­ји,­ ка­ко­ би­ по­ по­

врат­ку­ мо­гао­ да­ пред­во­ди­еки­пе­ нај­ви­шег­ ран­га­ та­ми­че­ња.Ста­ни­са­вље­ви­ћа­ ће­ на­

клу­пи­ за­ме­ни­ти­ Бран­ко­ Бо­жо­вић,­ не­ко­ли­ко­ го­ди­на­нај­бли­жи­ са­рад­ник­ тре­не­ра­су­пер­ли­га­ша­ Бор­ца,­ сво­је­вре­ме­но­ је­дан­ од­ нај­бо­љих­мла­дих­ фуд­ба­ле­ра­ Ју­го­сла­ви­је.При­пре­ме­ за­ на­ста­вак­ пр­

вен­ства­По­лет­по­чи­ње­су­тра­тач­но­у­под­не­на­ста­ди­о­ну­­у­Љу­би­ћу.

Спортски центар ФСС у Старој Пазови

Појачања „Младости” у зимском прелазном року

Детаљ са утакмице Етникос - МладостСледећа дестинација Чачана: Хотел Белведере”

ПРИ ПРЕ МЕ ОД МИ ЧУ,УЧИ НАК СВЕ БО ЉИ

ОГЊЕН ОЖЕГОВИЋ У БОРЦУ

Нападач­Огњен­Ожеговић,­потписао­је­једноипогодишњи­уговор­са­чачанским­суперлигашем.Фудбалску­азбуку­научио­је­у­Црвеној­Звезди,­наступао­је­за­све­

категорије­­Београђана­као­и­млађе­репрезентативне­селекције.Играо­је­и­за­Банат,­Вождовац,­Рад­и­Јагодину.Чачани­су­озваничили­сарадњу­и­са­интернационалцем­из­Гане­Мајком­Тавиахом.­

26 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINESPORT/OGLASI

DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KA STOMATOLO[KA ORDI-NACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke protetike^a~ak, Ko~e An}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administrativnom zabranom, ~ekovima, plat-nimkarticama, gotovinski

PRODAJEM placeve od17 i 7 ari u centruKotra`e. Tel. 064/ 11-88-485

IZDAJEM konforanname{ten stan od 35 m2 ,sa TA pe} u u`em centruBeograda. Tel. 064/ 936-8-174

OGLA[AVAMizgubqenim ~ek broj3058870 izdat odRaiffeisen Banke na imeMikaila Novakovi}a iz^a~ka, Kulinovci broj49.

PRODAJEM hektar zemqena Grobnicama, tri kilome-tra od centra GorwegMilanovca060/330-904-0IZDAJEM stan u Beogradu064/56-96-242IZDAJEM kompletnoname{tenu garsoweru. Tel.064/ 137-4-070, 032/ 538-1-124PRODAJEM baliranudetelinu, me{avina trojke,cmiqe i ve{ta~ke trave.Tel. 032/ 738-201, 063/ 780-7-509PRODAJEM livadu od 1.5ha na putu za Prijevor, 6 kmod ^a~ka (struja, voda,asfalt). Hitno! Tel.063/898-4-913POVOQNO!Profesionalno vr{imservis i instalaciju opera-tivnog sistema po `eqi nava{em laptop ili desktopra~unaru, instalacijuneophodnih drajvera i pro-grama. ^i{}ewe od virusa i

antivirus za{tita.Optimizaciju sistema –ubrzavawe rada Windows-a.Tel. 064/614-28-93

PRODAJEM traktorskukorpu / novu /. Cena 150 E.Tel. 069/210-9-889IZDAJEM stan u Beogradu,kod Vuka za studentkiwe,interfon, CG, telefon.Tel. 063/ 843-4-149IZDAJEM jednoiposoban

stan u soliteru preko puta“Brvnare”. Tel. 063/ 105-0-928USLUGE zavarivawa - alu-minijum, gus, ~elici...i naterenu. Tel. 069/ 210-9-889

MALI OGLASI

PRODAJEM seno ubalama. Tel. 032/ 385-396

PRODAJEM kotao na~vrsto gorivo. Tel. 065/ 590-0-651

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona oproceni uticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU KOJIM JE UTVR\ENO DA NIJE POTREBNA PROCE-NA UTICAJA OBJEKTA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe broj 501-1/15-IV-2-01kojim je utvr|eno da investitor PREDUZE]E ZA PROIZVODWU I TRGOVINU"MIZZONI PAPIR" D.O.O. ^A^AK nije du`an da izradi studiju o proceni uti-caja na `ivotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman (presovawe i bali-rawe) neopasnog otpada (otpaci i ostaci od papira i kartona i plastike) nakatarstarskoj parceli broj 4458/147 K.O. ^a~ak, u ulici Bulevar oslobo|ewa 17,^a~ak.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti `albu nadoneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba seizjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine a podnosi sepreko prvostepenog organa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

^ITUQE

30. januara 2015. godine navr{ava se DVADESETGODINA od smrti na{eg dragog

Uspomene na wega ~uvaju supruga QUBINA, }erka MIMA,

zet BUBA i unuka ANA14276

QUBI[ETANASIJEVI]A

iz Gori~ana

OGLASII ^ITUQE

PRIMQENIDO SREDE DO12 SATI BI]EOBJAVQENI U

PETAK

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 27

SE]AWE1. 2. 2010 - 1. 2. 2015.

STOJANKA PRELI]iz Je`evice

U subotu, 31. 1. 2015. godine u 12 ~asova, dava}emoGODI[WI POMEN na{em dragom

BOBANU RADOVANOVI]URAPE

Vreme brzo prolazi, od kada nisi sa nama, ali mnogoje lepih uspomena da te ve~no pamtimo i da te nikadane zaboravimo.

Otac MILO[, supruga SLA\ANA }erka MILICA i brat NEBOJ[A

U utorak, 3. februara 2015. godine navr{ava se^ETRDESET tu`nih dana od smrti mog voqenog

brata.Pomen }e se odr`ati u 13 ~asova na sredwem

Qubi}skom grobqu

TOMISLAV RADULOVI]VEC

1948 - 2014.

Bio si moja hrabrost i heroj do kraja.Neprebolna rana po ko zna koji put...

Sestra QIQANA

SE]AWE2. februar 1991 - 2. februar 2015.

SAVO POPOVI]

Ni vreme koje je pro{lo, ni ono koje dolazi nijeumawilo qubav prema tebi.Sa ponosom te pomiwemo i u srcu nosimo.

WEGOVI NAJMILIJI

SE]AWE

BOBAN RADOVANOVI]RAPE

5. 2. 2014 - 5. 2. 2015.

Sa tugom koju vreme ne le~i, s qubavqu koju smrt neprekida, ~uvamo te od zaborava.Neka te An|eli ~uvaju, a mi te ~uvamo u na{im srci-ma.

MIHA, BOJO, RADI^KO i GA^O

20 GODINA nije sa nama

Uspomenu na wu ~uvaju

WENI NAJMILIJI14267

NADA SENI]

Pro{lo je 26 godina tuge i bola odkako nisi sa nama.

Iskreno te vole tvoji najmiliji: sestra RU@A, brat CALE, sestri~ine BRANA,

RAZA, GOCA, kao i sestri} MILAN sa porodicama

ZORKA ZORA PAVLOVI]iz rodnog Qubi}a

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM DRUGU

OD DRUGOVA KUVEQE, SLOBA, MUSE, ]IRKA I NIKOLE

14274

MILUNI

Dana, 2. februara 2015. godine navr{ava se DESETGODINA od kada sa nama nije na{ dragi

Vreme mo`da zale~i rane ismawi bol, ali se}awe na tvojblagi osmeh pun razumevawa i

qubavi ostaje zauvek.Tvoji najdra`i ~uvaju uspomenu u svojim srcima:supruga ANKA, k}erke GORDANA i BIQANA,

unuke MARIJA i ANA, unuk MARKOi zet VESELIN

MILOQUBMARKOVI]

Vreme koje je pro{lo ne umawujequbav i se}awe na tebe.

S ponosom te pomiwemo, k}erka MIRJANA sa porodicom i

unuke Brankica i Danka sa porodicama

^ITUQE28 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

TU@NO SE]AWE

VLASTIMIR VASILI]LALE1953 - 2014.

Sa ponosom i po{tovawem ~uvamo se}awe na na{e istaknute ~lanove i osniva~e Nove Srbije.Ostavili su veliki trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi.

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE ^A^AK

MILOVAN PETROVI]TRANGO

1946 - 2014.

SE]AWE5. februar 1998 - 5. februar 2015.

Zaborav ne postoji...

K}erke NENA i CECA sa porodicama

MIHAILO MI]AALEKSI]

30. 1. 2002 - 30. 1. 2015.

ZAUVEK ]E[ OSTATI OGROMNA PRAZNINA U NA[IM SRCIMA.ZABORAV NE POSTOJI.

TVOJI NAJMILIJI

FILIP NE[OVI]

^ITUQEPETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragisuprug, otac, deda i pradeda

Preminuo 25. 1. 2015, a sahrawen 27. 1. 2015. godine.Zahvaqujemo se svima na izrazima sau~e{}a i pomo}i.

ZAHVALNA PORODICA

VELI[ALAZAREVI]

1929 - 2015.iz Mr{inaca

Na{em dragom

Pribli`ava se godina dana odkada si nas napustio i sve namvi{e nedostaje{.

Ve~no }emo pamtiti tvoju dobrotu, mio i vedar liki biti beskrajno zahvalni na svemu {to si nas nau~ioi {to si za nas uradio.Supruga KOSANA, sin MILIJA i }erka BIQANA

sa porodicama

MILOMIRUOBRADOVI]U

BRKICIiz Preqinske Baluge

U petak, 23. 1. 2015. godine u 60 godini `ivota preminula je na{a draga i voqena

Re~ima se ne mo`e opisati boli tuga koja je ostala iza tebe.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.TVOJI: suprug DRAGI[A, k}erke ANA i

DRAGANA, zetovi DRAGAN i MARKO i unuci KRISTIJAN i ADRIJAN

RADA STAJ^I]iz Preqine

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

U nedequ, 1. 2. 2015. godine u 12 ~asova poseti}emowihov grob i evocira}emo uspomene.

Sin ^EDOMIR i k}erka RADOJKA sa porodicama

SE]AWE

S' qubavqu i po{tovawem.]erka MILENA

14261

DRAGAN RADULOVI]1. 2. 2007 - 1. 2. 2015.

Oti{li ste iznenada i tiho, ostala je ogromna prazni-na. @ivot je trenutak a se}awe ve~nost. Bol nije ure~ima ve} u na{im srcima u kojima }ete `iveti ve~no.

Sin i brat TOMISLAV sa porodicom

Dana, 5. 2. 2015. navr{i}e se 4 GODINE od smrtina{eg dragog i nikad pre`aqenog

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji

supruga ZORICA, sinovi DRAGAN i DEJAN- VLASTIMIR

i }erka MILICA - VIKTORIJA

MILANA[QIVI]Avoskara iz ^a~ka

Pro{lo je ^ETRDESET dugih danaod smrti na{eg voqenog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomenodr`ati u subotu 31. 1. 2015. godine u 12 ~asova nagrobqu u Gu~i.

PORODICA JOVANOVI]14258

MILIJEJOVANOVI]A

MIKI 1954 - 2014.

27. 7. 2014 - 27. 1. 2015.[EST TU@NIH I TE[KIH MESECI BEZ

Re~i nemaju mo} da opi{u ono {to du{a govori, ugrlu stoje....ni jedna dovoqno jaka da promeni surovuistinu.

VOLE TE TVOJE JELENA, NEVENA i NINA14250

DRAGANAPETKOVI]A

Dana, 2. februara 2015. godinenavr{avaju se ^ETIRI GODINE

od smrti na{eg dragog

Uspomenu na tvoj lik s' qubavqu i ponosom ~uvaTVOJA PORODICA

STANKA GRUJI^I]A

Nekada uspomene i se}awa mogu biti va`niji od`ivota...

VA[I VUK i TAWA14253

Dana, 31. januara 2015. godine navr{ava se DVE GODINE od kako nije sa nama na{ voqeni

Vreme koje je pro{lo ne bri{e se}awe, ne ubla`avabol i tugu , samo potvr|uje gorku istinu da vi{e nisisa nama. @ive}e{ zauvek u na{im srcima.

TVOJI NAJMILIJI

\URO VELISAVQEVI]

GODI[WI POMEN

Vreme prolazi a uspomene ostaju i ~uvaju te od zabora-va.

TVOJI NAJMILIJI: PORODICA BOG-DANOVI] i }erka MIRA MILETI]

14252

ZORA BOGDANOVI]3. 2. 2014 - 3. 2. 2015.

Dana, 2. februara 2015. godine, navr{ava se 10 godinaod smrti na{e drage

Malo je qudi, koji su se rodili sasnagom koju si ti imala. Odlukomda ceo svoj `ivot posveti{ nama,ostavili su pe~at besmrtne `eqe.Tvoja qubav i toplina, bi}ena{a snaga, a bolna tuga za tobomne meri se vremenom, ve} prazni-

nom koja je ostala posle tvog odlaska. @eqni smo tvogglasa, smeha i pogleda. Po dobroti }emo te pamtiti, sponosom pomiwati i s' tugom ~uvati od zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: suprug DRAGOSLAV, sinMIODRAG, }erka ZORICA, unuka NEVENA

i snaja VESNA

KOVIQKE KOJEVEQOVI]

3. 2. 2014 - 3. 2. 2015.

Godina koja je pro{la ne ubla`avabol i tugu, samo potvr|uje gorkuistinu da vi{e nisi sa nama.

Supruga MIRJANA, sin \OR\E i }erka SLAVICA sa porodicama

MILISAV JOVA[EVI]]ISO

iz Preqine

RADO[1. 2. 2005 - 1. 2. 2015.

RADOVINKA6. 1. 2015 - 14. 2. 2015.

OBRADOVI]Dana, 14. 2. 2015. godinenavr{ava se 40 DANA odwene smrti.

Dana, 1. 2. 2015. godinenavr{ava se 10 GODINAod wegove smrti.

NADA2004 - 2015.

@IKICA1989 - 2015.

MILOSAVQEVI]

CMIQKA7. 1. 2008 - 7. 1. 2015.

MILOMIRMIKO

10. 2. 2009 -10. 2. 2015.

STANKOCANE

2. 2. 2011 - 2. 2. 2015.

GRUJI^I]

SE]AWE NA MAJKU I BRA]U

^ITUQE

Dana, 2. februara 2015. godine navr{ava se 10 GODINA od smrti na{eg dragog

Godine prolaze, ali ne moguubla`iti bol i tugu koju ose}amo

za tobom. Hvala ti za qubav, po`rtvovawe i pa`wukoju si nam pru`io.Dok `ivimo bi}e{ u na{im srcima.

Tvoja supruga MILICA, k}erka DESANKA, zetVOJIMIR i unuci IVAN, TAWA i DARKO

VESAPRELI]A

Dana 1. februara 2015. navr{ava se GODINU DANAod smrti

Oti{ao si tiho i dostojanstvenokao {to si `iveo. Puno je lepih

uspomena da te ve~no pamtimo i volimo.TVOJI NAJMILIJI: supruga EMA, sin PETAR,

snaha MILANKA, unuk NIKOLA, sestra STAMENKA, brat JOVI[A

i ostala rodbina

STOJANABELOPAVLOVI]A

1. 2. 2014 - 1. 2. 2015.

2. februar 2014 - 2. februar 2015.

Ve~no }e `iveti se}awe na tvojusna`nu li~nost, lepotu, ple-

menitost i qubav koju si nam velikodu{no poklawala.Hvala za sve.

K}erka SNE@ANA, zet @IVOTA, unukaSLA\ANA sa porodicom i unuk \OR\E

14245

U utorak, 3. februara, navr{ava se ^ETRDESETDANA od smrti moga dragog supruga

Qubavi, vole}u te dobeskona~nosti.

Tvoja supruga ZORANA14248

GORANAKUR]UBI]A

taksi prevoznika

I ako te `ivot nije {tedeo, Tisi hrabro kora~ao kroz wega,

do posledweg svog dana.Ponosni {to smo te imali za roditeqa, neizmernotu`ni {to smo te izgubili.Ve~no }e te voleti

tvoja k}erka ZORICA, zet ACO, unuka NADA iunuci MIHAILO i BOGDAN

14247

QUBINKOKUR]UBI]

[MIT

Dana, 29. 1. 2015. godine navr{ava se PET GODINAod smrti na{e drage supruge, majke i bake

Zbog wene plemenitosti i dobrote na wu ~uvamonajlep{e uspomene.

ZAHVALNA PORODICA

MILEVEKAPLAREVI]

iz Kuki}a

Dana, 5. 2. 2015. godine navr{ava se DVE GODINE

U srcu tuga, na grobu ti{ina, udomu praznina.

Oti{ao si iz `ivota, a iz srca nisi.Se}awe na tebe bolno je, a vreme koje prolazi, tu`no je.@ivot bez tebe prazan je, qubav prema tebi ve~na je.Pamti}e te tvoji

supruga STANKA, sin NOVICA, snaja KOSA iunuka TAMARA

QUBINKUKUR]UBI]U

[MITU

30 PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE

NADE@DAVUKADINOVI]

1935 - 2014.

SE]AWENavr{ava se PET GODINA od smrti na{ih dragih roditeqa

JANKO ERI]28. 2. 2010 - 28. 2. 2015.

MARA ERI]5. 2. 2010 - 5. 2. 2015.

Va{a qubav, ~ove~nost i dobrota ve~no }e grejati na{a srca.ZAHVALNA DECA:

Dr QUBOMIR i Dr MILKA14243

iz Gu~e

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

PRO[LO JE PETNAEST GODINA OD SMRTI NA[EG DRAGOG OCA I DVANAEST GODINA ODSMRTI NA[E DRAGE MAJKE.

SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU NA WIH ^UVAJUk}erka MILUNKA i sinovi MILENKO i MILIJA sa porodicama

KOSTI]iz Kotra`e

DU[ANDU]A

4. 2. 2000 - 4. 2. 2015.

NASTASIJANASTA2. 2. 2003 - 2. 2. 2015.

OGLASI

I ^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE DO

12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

Dana, 2. 2. 2015. godine navr{ava se ^ETRDESETDANA od smrti na{eg dragog

Zahvaqujemo se rodbini, prijate-qima, kom{ijama, Op{tinskomodboru Nove Srbije i Kompaniji

" Sloboda", na izjavama sau~e{}a i dostavqenimtelegramima.Pomen }e se odr`ati 31. 1. 2015. godine u 12.00 ~asovana grobqu u Viqu{i.

Majka MILUNKA, supruga DRAGANA, sinBOJAN, k}erka JELENA i sestra DU[ANKA sa

porodicama

VLASTIMIRAVASILI]A

LALA1953 - 2014.iz Viqu{e

Majko, pro{lo je 25 godina kako nisisa nama.

Ve~no `ivi{ u srcima tvoje dece:sina QUBI[E, }erki VERE i EME, sestre

ILINKE, unuka i praunuka

FETIKA MILIJANOVI]

30. 1. 1990 - 30. 1. 2015.

^ITUQE

5. februara navr{ava se GODINA DANA od smrtimoga dragog i jedinog brata - moga bata

MILOMIRA OBRADOVI]A - BRKICEiz Baluge

1938 - 2014.

DESANKADA[I]

1928 - 2014.

TOMO DA[I]

1923 - 2005.

31. januara je godina dana kako je preminula mojadobra majka, a 1. marta je 10 godina od smrti mogdobrog oca.Uvek ih se rado se}am a uspomene na wih ne blede.

Zahvalan sin RATKO sa porodicom

NENAD \ENADI]3. 2. 1993 - 3. 2. 2015.

22. godine su pro{le od kada si nasilno otrgnut iz`ivota tvoje porodice, rodbine i prijateqa.U utorak, 3. februara u 13 ~asova iza}i}emo nagrobqe i pomoliti se za spasewe tvoje plemenitedu{e.

TVOJI NAJMILIJI14241

SE]AWE2013 - 2015.

\URO LU^I]

Mislimo na tebe i kada nam `ivot donosi radost i tugu.S' ponosom ~uvamo se}awe na tebe.

Sin REQA i }erka MILANKA sa porodicama

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE 31

IN MEMORIAM

3. 2. 2009 - 3. 2. 2015.

Zauvek u na{im srcima.MARKO, DARKO i MI]KO

NEVENKA PURI]PRELI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqeda }e na{em dragom

Biti odr`an ^ETRDESETODNEVNI POMEN,dana, 5. februara 2015. godine u 12

~asova na grobqu Bozman u Kragujevcu.O@ALO[]ENI PORODICA i PRIJATEQI

MILINKU LUKOVI]U

Uvek }e Vas u du{i nositi i svim srcem voleti Va{a sestra i }erka MILOMIRKA - MIQA

RADOVANOVI] sa porodicom

Ove godine navr{ava se17 godina od smrti moga

oca

i 33 godine od smrtimoje majke

RADOJICE1914 - 1998.

QUBICE1913 - 1982.

OBRADOVI]

SE]AWE1. 2. 2010 - 1. 2. 2015.

Se}awe na Tebe uvek budi divneuspomene. @ive}e{ ve~no u na{imsrcima.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MILOVAN, unukIGOR, unuka IVANA, snaje CICA i MILICA i

praunuka JANA

STOJANKA PRELI]iz Je`evice

PETAK 30. JANUAR 2015. GODINE