3.1.1. Obligaciono Pravo

GGRRAAAANNSSKKOO PPRRAAVVOO

GGRRAAAANNSSKKOO MMAATTEERRIIJJAALLNNOO PPRRAAVVOO

OOBBLLIIGGAACCIIOONNOO PPRRAAVVOO

OBL I G AC I ONO PRAV O

- 2 -

OSNOVNA NAELA (l. 1 25. Zakona o obligacionim odnosima)

11..

Obaveza plaanja naknade za parkiranje na javnim parkiralitima ne proizilazi iz obliga-

cionopravnog odnosa, ve je u pitanju obaveza ustanovljena imperativnom zakonskom nor-mom, koja vai jednako za sve korisnike.

Iz obrazloenja:

Prvostepeni postupak je rezultirao utvrenjem: tuilac je izdao doplatne karte, tueni nije postupio u skladu sa nalogom iz istih i nije u ostavljenom roku izvrio njihovo plaanje.

Prvostepeni sud je na tako utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo za-kljuivi da je tuilac, kao javno komunalno preduzee, ovlaen da vri naplatu za korienje jav-nih parkiralita i da je na osnovu tog ovlaenja izdao naloge na ime plaanja doplatnih karata u utuenom iznosu. Kako tueni doplatne karte nije platio u ostavljenom roku, to tuilac osnovano - u smislu lana 262. stav 1. i lana 17. Zakona o obligacionim odnosima - zahteva od tuenog da to iz-vri.

albeni navodi tuenog (da za zasnivanje obligacionog odnosa izmeu parninih stranaka nije postojala saglasnost tuenog, te da duniko-poverilaki odnos nije ni nastao, u smislu l. 26. i 28. Zakona o obligacionim odnosima) - nisu osnovani.

Naime, obaveza tuenog nije zasnovana na duniko-poverilakom odnosu, u smislu naznae-nih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ve na imperativnoj zakonskoj normi koja vai za sve korisnike javnih parkiralita.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 6955/2012 od 03.04.2013. godine)

22.. Ukoliko tuilac od njega zahteva ispunjenje ugovorne obaveze a da sam svoju obavezu nije

ispunio, tueni u postupku moe traiti od suda njegovo istovremeno obavezivanje na izvre-nje svoje obaveze.

Iz obrazloenja:

Prema stanju u spisima, predmet tubenog zahteva je tuioevo potraivanje na ime neplaene cene za naruenu robu - ormarie, u naznaenom ukupnom iznosu. U toku postupka tueni je deli-mino izmirio svoje obaveze, pa je tuilac i povukao tubu za taj iznos sa kamatom po Zakonu o vi-sini stope zatezne kamate poev od 23.03.2011. godine do isplate, to je i konstatovano stavom dru-gim izreke.

Odluujui o osnovanosti tuioevog zahteva za isplatu preostalog dela neplaene cene za napravljene ormarie, sud je utvrdio da su stranke bile u meusobnom poslovnom odnosu - tui-


- 3 -

lac kao poslenik, a tueni kao naruilac. Meu strankama nije sporno da tuilac nije predao ni deo ormaria za koje je tueni u toku postupka delimino izmirio dugovanja.

Na osnovu lana 475. stav 3. i lana 490. Zakona o parninom postupku, utvreno injenino stanje se ne preispituje u postupku po albi jer se u konkretnom sluaju radi o sporu male vrednosti. Presuda je doneta kao presuda na osnovu izostanka, s obzirom da tueni nije pristupio na roite, a na osnovu lana 476. stav 1. istog Zakona.

Prvostepeni sud je, imajui u vidu utvreno injenino stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je tuenog obavezao da plati ukupno ugovorenu cenu za naruene i napravljene ormarie. Osnova-nost zahteva, pri tome, proizilazi iz navoda tube a dostavljeni dokazi sa tim nisu u suprotnosti.

Poto tueni nije dostavio dokaze da je izmirio svoju obavezu ili da je ona prestala na neki drugi nain, to je - primenom odredbi iz lana 454. stav 1., lana 749. stav 1. i lana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - tubeni zahtev usvojen i tueni obavezan na plaanje utuenog iznosa.

Meu strankama je nesporna injenica da tuilac nije tuenom predao deo ormaria koje je ovaj platio u toku postupka. Meutim, da bi ta okolnost bila od uticaja tueni je u postupku morao doka-zati da je ugovoreno istovremeno izvrenje obaveza. Isto tako, on u postupku mogao od suda traiti istovremeno obavezivanje obe stranke na izvrenje obaveze na osnovu lana 122. Zakona o obliga-cionim odnosima, u kom sluaju bi sud takvu odluku i doneo. Tueni to, meutim, nije ni dokazao niti traio od suda.


33..

Potraivanje naknade tete zbog neizvrenja obaveza po nitavom ugovoru (ugovoru koji ne proizvodi dejstva) je neosnovano.

Iz obrazloenja: Iz lana 10. Zakona o obligacionim odnosima proizilazi: stranke u obligacionom odnosu jesu

slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji, ali njihova slobodna volja nije neograniena - stran-ke su slobodne u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja.

I sam Zakon o obligacionim odnosima sadri odreene imperativne norme u pogledu sadrine ugovora, iji izostanak rezultira njegovom nitavou i izostanku pravnog dejstva. Kada ugovor ne-ma pravnog dejstva, onda ugovorne strane i ne obavezuje. U tom sluaju se ni iz neizvrenja takvog ugovora ne moe osnovano potraivati naknada tete i traiti korist izostala neizvrenjem.

(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 6525/2011 od 15.08.2012. godine)

44..

Ugovorna odredba kojom se mogunost raskida ugovora uslovljava izriitom saglasnosno-u jedne ugovorne strane je suprotna imperativnim propisima i kao takva ne proizvodi prav-no dejstvo.

Iz obrazloenja:

Pravilno primenivi materijalno pravo na utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je isprav-no zakljuio da tuilac neosnovano zahteva isplatu utuenog iznosa, koji predstavlja vrednost dve publikacije za 2010. godinu, budui da je ugovor za tu godinu raskinut pre nego to su iste isporue-


- 4 -

ne, te da je odredba ugovora kojom je predvieno da se ugovor ne moe stornirati bez izriite sagla-snosti izdavaa - tuioca, bez pravnog dejstvo jer je suprotna imperativnim zakonskim propisima.

I ovaj sud prihvata isti stav, smatrajui da je tueni osnovano raskinuo ugovor, shodno lanu 133. u vezi lana 358. Zakona o obligacionim odnosima, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo posle raskida. Zbog toga, tuilac nema pravo na naplatu predmetnih publikacija koje je isporuio nakon to je primio dopis tuioca da ugovor raskida, jer osnov za isporuku istih nije postojao.

albeni navodi tuioca (da je pogrean stav prvostepenog suda i da je suprotno naelu pravne sigurnosti da se ugovor moe raskinuti bilo kad tj. u bilo koje vreme bez obzira na savesnost ugo-vornih strana) - bez uticaja su na drugaiju odluku.

Naime, ugovor se moe raskinuti uvek i bilo kad, ak i u nevreme, jer obligacioni odnos egzisti-ra samo do onog momenta dokle postoji saglasnost volja ugovornih strana u vezi sa tim obligacio-nim odnosom. Sve drugo bi bilo suprotno lanu 10. Zakona o obligacionim odnosima i naelu auto-nomije volje, kojim je propisano da su strane u obligacionom odnosu slobodne (u granicama prinud-nih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja) da svoj odnos urede po svojoj volji, kao i da su - shod-no lanu 11. Zakona o obligacionim odnosima - u obligacionim odnosima ravnopravne.

To dalje znai da ni jedna od ugovornih strana ne moe naterati drugu ugovornu stranu da osta-ne u poslovnom odnosu u kome ne eli da ostane. U odnosu na savesnost ugovornih strana, prilikom raskida ugovora, Zakon o obligacionim odnosima je odredbom lana 132. jasno predvideo kakve su posledice raskida ugovora za savesnu i nesavesnu stranu i ko je kome duan da naknadi eventualnu tetu, ako je bilo.


55.. Po tubi klijenta protiv advokata za utvrenje nitavosti Ugovora o zastupanju i dodatnoj

nagradi i po protivtubi za ispunjenje ugovora u preostalom delu, za odluivanje je neophodno utvrditi da li su se ugovarai pri zasnivanju obligacionog odnosa pridravali naela savesnosti i potenja. Potrebno je ceniti da li se neki ugovara koristio stanjem nude i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane i za sebe ugovorio korist u oiglednoj nesrazmeri sa onim na ta se obavezao da uini drugome.

Iz obrazloenja: U okviru roka za albu, tuilja je protiv presude kojom je izgubila spor za svojinu porodine

kue, naznaene utvrene vrednosti, angaovala punomonika advokata za sastav albe i zastupanje. Ponuenim ugovorom, koji su ugovarai potpisali, ugovorena je nagrada i dodatna nagrada na vrednost spora od 105.000 evra i ugovoren iznos nagrade od 10% vrednosti spora.

Posle pismenog opoziva punomoja, punomonik je nastavio sa pisanjem podnesaka i neovlaenog zastupanja klijenta, ispostavljajui mu raune za isplatu. Presudom je tubeni zahtev odbijen, a protivtubeni zahtev usvojen, a da prethodno nije utvrivano ispunjenje zakonskih uslova iz pomenutih zakonskih odredbi, usled ega je presuda ukinuta radi upotpunjavanja injeninog stanja na okolnost da li su se ugovarai pri zasnivanju ugovornog odnosa pridravali naela savesnosti i potenja i da li se na ovakav nain, oznaavanjem vrednosti spora u veem iznosu od vrednosti spora utvrene presudom, neki ugovara koristio stanjem nude i nedovoljnog iskustva druge ugovorne strane.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, G. 2652/11 od 10.01.2012. godine)


- 5 -

66..

Pouzdanje kupca u evidenciju nepokretnosti ne moe otkloniti nitavost ugovora o kupo-prodaji nepokretnosti.

Iz obrazloenja: Prema albenim navodima tuene da prvostepeni sud je jedini osnov za svoju odluku naao u

presudi Trgovinskog suda od 22.11.2007. godine a da je prilikom zakljuenja ugovora, ija se nita-vost trai, neposredno utvrdila da se radi o pravu korienja, upravljanja i raspolaganja od strane prodavca to proizilazi i iz reenja Optinskog suda u od 21.05.2003. godine (kojim se utvruje da je dozvoljena uknjiba prava vlasnitva na kupljenom delu spornog prostora u njenu korist) i nazna-enog popisnog lista od 21.09.2007. godine. Iz svega toga sledi da se ona u svemu ponaala u skla-du sa lanom 12. Zakona o obligacionim odnosima odn. potovala je naelo savesnosti i potenja, a iz svih tih razloga nisu ispunjeni uslovi za donoenje prvostepene odluke.

albeni navodi tuene su neosnovani. Ovo i zbog toga to i iz pomenute presude Trgovinskog suda i iz pomenutog reenja Skupti-

ne optine od 13.02.1992. godine, ispravljenog zakljuk om od 26.02.1999. godine, proizilazi da su predmetni ugovor i aneks tog ugovora protivni prinudnim propisima - radi se o nepokretnosti koja je vlasnitvo Republike Srbije, a koja je data na korienje bez naknade navedenom drutve-nom preduzeu, s tim da predmetni objekat ustupi bez naknade tuilji. Od tog dokaza je poao i Trgovinski sud donosei navedenu presudu. Zbog toga je pravilan zakljuak prvostepenog suda da su predmetni ugovor i njegov aneks - nitavi.

Neosnovani su i albeni navodi tuene, kojima se ukazuje da je ugovor o kupoprodaji zakljuen u dobroj veri (jer je bilo upisano pravo korienja, upravljanja i raspolaganja na prodavca i po tom osnovu joj i preneto, te da ne moe i ne sme trpeti posledice kao da te savesnosti nije bilo, budui da nakon uvida u javne knjige nije znala niti je mogla znati da prodavac nije nosilac prava korienja, upravljanja i raspolaganja).

Ti navodi su neosnovani, jer se - u situaciji u kojoj je ugovor izvren u celosti od strane ugovornih strana - moe traiti utvrenje njegove nitavosti u sluaju ispunjenja uslova iz lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te su stoga neosnovani navodi tuene da tuilja nije mo-gla tubom traiti utvrenje nitavosti ugovora i njegovog aneksa.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 6535/10 od 20.01.2011. godine)

77..

Ne postoji zakonski osnov da se zakljueni ugovor sudskom odlukom o odreivanju pri-vremene mere stavi van snage ili da se zabrani njegovo pravno dejstvo.

Iz obrazloenja: U konkretnoj situaciji, privremena mera po svom dejstvu iscrpljuje tubeni zahtev, s obzirom da

se istom trai da se stavi van snage zakljueni Ugovor. Kako parnini postupak predstavlja skup procesnih pravila radi pruanja sudske pravne zatite

prilikom reavanja graanskopravnih sporova, te kako je osnova graanskopravnih odnosa slobodna volja stranaka da urede svoje odnose u granicama prinudnih propisa, to ne postoji zakonski osnov da se zakljueni ugovor sudskom odlukom o odreivanju privremene mere stavi van snage ili da se


- 6 -

zabrani njegovo pravno dejstvo. Sud jedino ima zakonsko ovlaenje da, nakon odrane rasprave, utvrdi nitavost ili da poniti ugovor odn. da odlui o pravnim posledicama raskida ili nitavosti ugovora, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, kreui se u granicama tubenog zahteva i nakon ocene dokaza podnetih tokom glavne rasprave.

Stoga, albeni navodi tuilaca ne utiu na pravilnost donete odluke povodom predloene privremene mere, ali svakako moraju biti razmatrani u postupku odluivanja o osnovanosti tubenog zahteva.

(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 13805/10 od 24.11.2010. godine)

88.. Za usluge koje nisu u potpunosti iskoriene, a za koje nije ugovorena pojedinana ce-

na, ne moe se traiti snienje ugovorene jedinstvene cene u situaciji kada je davalac uslu-ge zbog njihove prirode bio onemoguen da ih plasira nekom drugom licu.

Iz obrazloenja: Prema injeninom stanju koje je utvreno u prvostepenom postupku, parnine stranke su bile u

poslovnom odnosu tako to je tuilac tuenom uputio ponudu iji je predmet bilo iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona, pozicija za seenje, asistencije pri seenju aviona. Pod opisom uslu-ge u ponudi je navedeno: iznajmljivanje platforme za parkiranje aviona od 06.11.2006. do poet-ka seenja, pruanje usluge prevlaenja aviona do pozicije za seenje i iznajmljivanje potrebne opreme - dizalice, kredlovi, stepenice, kao i pruanje protiv-poarne zatite tokom radova na see-nju i ispiranje gorivnih rezervoara pre seenja

Ponudom je odreena cena usluge u iznosu od 199.155,oo dinara + PDV. Tueni je ponudu tuioca prihvatio i prihvatanjem ponude obavezao se da dostavi imena lica

koja e raditi na seenju, brojeve vozila koja e koristiti, da se pridrava pravila koja vae u tehnici, a po zavretku radova opere I oisti radnu platformu i da je ostavi u ispravnom stanju, da osigura od rizika tokom radova svoje ljude i opremu.

Plaanje usluga je dogovoreno 50% avansno, a 50% po ponudi. Cena za iznajmljivanje pred-metne platforme je data kao jedinstvena odn. u ponudi nije data cena pojedinanih usluga koje je pruao tuilac, ve jedinstvena cena usluge. Tueni je cenu za pruenu uslugu platio 50%, i to u delu koji se odnosio na avansno plaanje, dok preostalih 50% nije platio.

Od postavljenog tubenog zahteva branio se isticanjem injenice da nije koristio sve usluge iz ponude i da stoga nije u obavezi da plati punu cenu.

Prvostepeni sud je na utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je zaklju-io da je tueni u obavezi da tuiocu plati preostali deo cene za izvrene usluge, te da ga injenica da nije koristio sve usluge iznajmljene platforme koje su obuhvaene ponudom ne oslobaa obaveze na plaa-nje ugovorene cene za pruenu uslugu, s obzirom da se radi o ugovorenoj jedinstvenoj ceni za sve poje-dinane usluge koje ine i koje ulaze u iznajmljivanje platforme, primenom lana 262. stav 1. i lana 148. u vezi sa lanom 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Privredni apelacioni sud nalazi da je tuilac, kao davalac usluge, iznajmljivanjem platforme jednom licu - tuenom, onemoguen da za one usluge koje ovaj ne koristi iste prui drugom licu, jer su one ve-zane za tehniko posedovanje same platforme, pa stoga injenica da tueni nije koristio sve usluge koje iznajmljivanje platforme prua ne oslobaa istog obaveze da plati ugovorenu naknadu.


- 7 -

U vezi sa tim, neosnovani su i albeni navodi kojima tueni pobija pogrenu primenu materijal-nog prava i istie da je prvostepeni sud pogreno protumaio ponudu tuioca ispostavljenu tuenom, posebno imajui u vidu da je upravo obaveza tuenog bila da postupa sa poveanom panjom i pre prihvatanja ponude utvrdi da li cena iz ponude obuhvata jedinstvenu uslugu, da li je mogue koristi-ti samo neke usluge i kolika je njihova cena, te ostale pojedinosti vezane za to - ako je znao da mu sve usluge koje su navedene u ponudi nisu potrebne.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3496/10 (2009) od 24.11.2010. godine)

99.. Nee ostati na snazi i nee proizvoditi pravno dejstvo pravna radnja koja je preduzeta su-

protno optem aktu pravnog lica ako je suprotna strana pri preduzimanju iste znala ili morala znati za ovu suprotnost.

Iz obrazloenja: Pravna lica u zasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim optim aktima;

ali i ugovor koji je zakljuen ili druga pravna radnja koje je preduzeta suprotno tim aktima osta-je na snazi, osim ako je za to druga strana znala ili je morala znati ili ako je ovim zakonom dru-gaije odreeno - lan 22. Zakona o obligacionim odnosima.

Sporne ugovore za tuioca u konkretnom sluaju potpisao je Sekretar, sa naznakom da tui-oca zastupa u svojstvu direktora. Kako nije organizovan kao privredno drutvo, a to je optepo-znato i lako proverljivo uvidom u odgovarajui Registar - javnu knjigu, pa time njegov zakonski zastupnik nije direktor ve Sekretar predvien Statutom - to je (ve na osnovu same injenice da u ugovoru navodi da isti potpisuje u svojstvu direktora tuioca, koji kod tuioca ne postoji), tu-eni mogao i morao znati da se radi o licu koje nije ovlaeno za zakljuenje istog. To ga ini nesavesnim.

Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi da sporni ugovori ostanu na snazi prema lanu 22. Zakona o obligacionim odnosima na koji se tueni u albi poziva.

Dakle, s obzirom na naznaku da ugovor za tuioca potpisuje direktor, tueni je morao znati da se radi o potpisu neovlaenog lica, jer je ugovor potpisalo oznaeno lice u svojstvu organa koji ne postoji.

Imajui sve to u vidu, a u smislu citiranih odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ugovor koji je potpisao sekretar tuioca prekoraenjem statutarnih ovlaenja ne proizvodi pravno dejstvo, to je prvostepeni sud pravilno utvrdio, reguliui i pravne posledice usvajanjem zahteva za vraanje menica i meninih ovlaenja datih na osnovu navedenih ugovora o solidarnom jemstvu.


1100.. Tubeni zahtev tuioca za isplatu duga od tuenika zbog neispunjenja ugovorne obaveze

osnovan je ako je ugovorom o otkupu stana predvieno da ima mesta njegovom raskidu ako kupac-tuenik ne plati tri uzastopne mesene rate.


- 8 -

Iz obrazloenja: Tokom dokaznog postupka, prvostepeni sud je utvrdio da je izmeu tuioca - kao prodavca i

tuenog - kao kupca, zakljuen ugovor o otkupu stana koji je i overen. Navedenim ugovorom tu-enik se obavezao da otkupnu cenu stana isplati u 480 mesenih rata i da svaku ratu plati do 10. u mesecu za prethodni mesec. Takoe je ugovoreno da se mesena otplatna rata usklauje za esto-mesene obraunske periode sa kretanjem cena na malo u Republici, pri emu je na prodavcu oba-veza da obavesti kupca o visini izmenjene rate. Utvreno je i da, ukoliko kupac ne plati svojom krivicom tri uzastopne rate, ceo neotplaeni dug dospeva odmah za naplatu sa zateznom kamatom i drugim trokovima.

Vetaenjem je prvostepeni sud utvrdio da je bilo propusta i na strani tuioca koji nije uvek blagovremeno obavetavao tuenog kao kupca o promeni mesene otplate, ali to nije bila izvinja-vajua okolnost zbog koje je tuenik mogao da ne plaa ve prethodno utvrene rate ija visina mu je bila poznata. Za pomenuti propust odgovara tuenik. S obzirom na sve okolnosti konkret-nog sluaja i sadrinu preuzetih ugovornih obaveza, prvostepeni sud je sa sigurnou utvrdio da je zbog neplaanja vie od tri uzastopne rate isplata neisplaenog dela kupoprodajne cene dospela za naplatu odjednom.

Na tako utvreno injenino stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je na osnovu lana 124. u vezi lana 17. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, po osnovu ispunjenja neispunjene ugovorne obaveze iz ugovora o otkupu stana od 31.01.1997. godine, usvo-jio tubeni zahtev tuioca u celosti.

(Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G. 1099/10 od 15.04.2010. godine)

1111.. U zavisnosti od utvrenja injenice na iji su raun i u kom iznosu uplaena sredstva kupca na

ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaen osnivau ocenie se njegova odgovornost za izvrenje ugovora o prodaji vozila predajom vozila ili povraajem njegove cene.

Iz obrazloenja: Tuilja je u konkretnom sluaju bila u materijalno-pravnom odnosu sa navedenim preduzeem,

u odnosu na koje je obustavljen postupak steaja na osnovu reenja Steajnog vea nadlenog Trgo-vinskog suda.

Odredbom lana 16. ugovora o osnivanju ovog Preduzea propisano je da "osnivai ne od-govaraju za obaveze drutva, osim u sluajevima izriito navedenim u zakonu, a snose rizik do visine uloga".

Ovaj dokaz niestepeni sudovi nisu cenili prilikom utvrivanja obima odgovornosti tuenog u vezi sa ugovorom o poslovnoj saradnji, koji je zakljuen sa drugonavedenim preduzeem i predsta-vlja odnos uvoznika i ovlaenog dilera. Osim toga, prvostepeni sud nije utvrdio na iji su raun i u kom iznosu uplaena sredstva tuilje na ime kupoprodajne cene vozila, te da li je taj novac uplaen tuenom osnivau od strane dilera, a u vezi s tim nije ustanovljena ni obaveza tuenog osnivaa da vozilo preda ili da novac vrati tuilji.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 44/2010 od 11.05.2010. godine)


- 9 -

1122.. Posledica nepostupanja trgovca po upustvu o prihvatanju kartica koje je sastavni deo

Ugovora o prihvatanju platnih kartica je nemogunost naplate izvrene transakcije usled odbijanja banke da izvri plaanje, a samim tim i gubljenje prava za naknadu tete koju trgovac usled takvog postupanja trpi.

Iz obrazloenja:

albeni navodi kojima se pobija pravilno i potpuno utvreno injenino stanje i istie da je tui-lac postupao u skladu sa obavezom koju je preuzeo na osnovu zakljuenog Ugovora o prihvatanju platnih kartica i obavezom prema uputstvu za prihvatioce platnih kartica, te da je prilikom prodaje robe preduzeo sve propisane radnje - neosnovani su.

Naime, na takav zakljuak ne upuuju izvedeni dokazi i stanje u spisima, posebno imajui u vidu da je 26.11.2004. godine - kada je tuilac prihvatio falsifikovane kreditne kartice i izvrio prodaju robe - na prodajnom mestu tuioca za 14 minuta i 13 sekundi pokuano 17 transakcija pomou pet kartica inostra-nih banaka, a da su samo etiri transakcije prole autorizaciju. Ta injenica nesumnjivo ukazuje da sa predmetnim karticama neto nije u redu, ak i ako se postupa sa uobiajenom panjom.

U toj situaciji tuilac je odn. njegov radnik, morao da reaguje i pozove tuenog da izvri prove-ru da li su kreditne kartice validne tj. ako je u tom trenutku taj podatak bio nedostupan - da ga pita za savet. Meutim, tuilac u tom cilju nije preduzeo nikakvu radnju, na koji nain je rizik od even-tualne tete, kao i odgovornost, preuzeo na sebe.

Prvostepeni sud je, na utvreno injenino stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je zakljuio da se tuilac prilikom prodaje robe ili vrenja usluga korisnicima kreditnih kartica nije po-naao u skladu sa Uputstvom za prihvatioce platnih kartica, da se nije pridravao osnovne procedure i sigurnosnih mera u cilju spreavanja zloupotrebe, te da je njegov zahtev za isplatu iznosa od 620.800,oo dinara neosnovan.

Takoe, Privredni apelacioni sud nalazi da tuilac prilikom procesuiranja spornih transakcija ni-je postupao sa panjom koja se u pravnom prometu zahteva u odgovarajuoj vrsti obligacionih od-nosa odn. da u izvravanju svoje profesionalne delatnosti nije postupao sa poveanom panjom shodno lanu 18. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, te da se, shodno stavu 3. istog lana, nije uzdrao od postupka koji je oteao izvrenje obaveze druge strane. Sama injenica da je u krat-kom vremenskom intervalu pokuan vei broj transakcija, a da su samo etiri uspele, morala je da kod tuioca izazove sumnju da sa kreditnim karticama neto nije u redu.

Ovo naroito zbog toga to je Uputstvom za prihvatljivost platnih kartica predvieno da i u situ-aciji ako je stranka sumnjiva u bilo kom smislu, obaveza je prihvatioca kartice da ne zakljui tran-sakciju, ve da pozove autorizacioni centar tuenog i trai instrukcije.

Tuilac je kod utvrenog stanja stvari bio u obavezi da postupi u skladu sa navedenom odred-bom uputstva i pozove tuenog, ali on to nije uinio.


1133.. U ispunjenju novane obaveze kanjenje u isplati avansa ne predstavlja docnju za koju izvo-

a ima pravo na zateznu kamatu. On moe ostvarivati druga prava koja se tiu produenja roko-va za izvoenje radova, razlike u ceni, pa i eventualno - prava na raskid ugovora.


- 10 -

Iz obrazloenja: Iznos novca koji jedna ugovorna strana daje drugoj unapred, kako bi joj omoguila izvrenje

njene ugovorne obaveze - predstavlja avans (predujam). Uobiajeno je kod ugovora o graenju da se ugovara plaanje avansa koji omoguava izvoau ra-

dova da preduzme pripremne radnje za izvoenja radova kao svoje ugovorne obaveze. Smatra se da je izvoa primio deo cene koju je naruilac platio unapred radi nabavke graevinskog materijala.

Ukoliko avans ne bude plaen u roku koji su stranke svojim ugovorom predvidele, to ne znai da je naruilac posla u docnji sa ispunjenjem novane obaveze, ve da obavezu nije platio "dovolj-no" unapred - onako kako je to ugovoreno. Izvoau radova, meutim, to ne daje za pravo da na iz-nos avansa obraunava zateznu kamatu po isteku ugovorenog roka za uplatu avansa do dana kada je avans zaista uplaen, ali mu daje neka druga prava koja se odnose na ovlaenje da zahteva izmenu ugovorene cene zbog promene cene materijala do koje je zbog toga dolo, kao i mogunost da trai odlaganje sa otpoinjanjem izvoenja radova zbog neblagovremene uplate avansa odn. mogunost da trai prekid radova ukoliko su ve bili zapoeti. U svakom sluaju, ima pravo na produenje ugo-vorenog roka za izvoenje radova.

Ukoliko su ispunjeni drugi uslovi, daje mu i pravo da raskine ugovor. Dakle, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da tueni nema pravo na obraunatu kamatu na

sredstva avansa koje je tuilac platio po proteku roka koji je za uplatu avansa predvien meusobno zakljuenim ugovorima.

Zato je pravilno prvostepeni sud na osnovu nalaza vetaka utvrdio da potraivanje tuenog ne sadri obraunatu zateznu kamatu na sredstva avansa koja su uplaena od strane tuioca, ali po iste-ku roka koji je ugovoren, ve da potraivanje tuenog na dan preseka sadri potraivanje razlike u ceni, kamate na razliku u ceni i kamate koja je obraunata na iznose po ispostavljenim situacijama koji su plaeni sa zadocnjenjem od strane tuioca, a to ukupno iznosi navedenu sumu.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 2125/10 od 12.02. 2010. godine)

1144..

Naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja ne vai kod ugovora o prodaji drutvenog kapitala.

Iz obrazloenja:

Na sporni odnos primenie se Zakon o privatizaciji, kao lex specialis u odnosu na Zakon o obligaci-onim odnosima. Ovaj zakon je izriito propisao (lan 41a) da se, u situaciji kada kupac ne isplati bilo ko-ju ratu kupoprodajne cene u ugovorenom roku, ima smatrati da je ugovor raskinut po samom zakonu. Nesumnjivo je utvreno da tueni nije platio treu ratu kupoprodajne cene, pa se predmetni ugovor sma-tra raskinutim danom kada je tuilac uputio obavetenje tuenom o raskidu ugovora. Nisu osnovani revizijski navodi tuenog o pogrenom zakljuku da tuilac nije izvrio svoje ugovorne obaveze, zbog ega ne moe raskinuti predmetni ugovor u smislu odredaba l. 121., 124. i 125. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo stoga to je tuilac preneo tuenom 70% prodajnog drutvenog kapitala u vidu akcija su-bjekta privatizacije TP "P..." iz S... bez ikakvog optereenja, to i predstavlja predmet njegove oba-veze. Po osnovu zakljuenog ugovora tueni je upisan kao vlasnik 70% kapitala subjekta privatiza-cije u registarskom uloku Trgovinskog suda u S...


- 11 -

Kod ugovora o prodaji drutvenog kapitala ne primenjuje se naelo jednake vrednosti uzajam-nih davanja. Tueni nije kupio prodajni kapital prema njegovoj realno utvrenoj vrednosti, ve je poetna cena na aukciji iznosila 20% od gornje granice raspona utvrene vrednosti drutvenog kapi-tala koji je predmet prodaje a u skladu sa l. 2a i 2b Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Tueni je kapital kupio po trinoj ceni, a ne po realnoj niti po knjigovodstvenoj. Shodno tome, tueni neosnovano istie u reviziji da je isplatom dve rate kupoprodajne cene preplatio vred-nost kapitala koji je kupio, time to u imovinu subjekta privatizacije koja se prodaje nije bila uneta jedna od nepokretnosti. Neosnovana je i revizijska tvrdnja da su potraivanja parninih stranaka zbog toga kompenzabilna. Osim izriito navedenih izjava i garancija, prema ugovorenoj klauzuli da "Agencija ne daje bilo kakve druge izjave i garancije." - predaja bilo koje nepokretnosti navedene u programu privatizacije ne predsta-vlja obavezu tuioca.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Prev. 196/2006 od 7.09.2006. godine)

1155.. O jaem pravu na sticanje prava svojine na istu nepokretnost u sluaju kada je vie lica

zakljuilo vie posebnih pravnih poslova u tom cilju, sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i naela zabrane zloupotrebe prava. Ukoliko su svi kupci savesni, a ni jedan nema dravinu nepokretnosti niti je ishodio upis prava svojine u zemljinu tj. drugu javnu knjigu, raniji kupac ima jai pravni osnov.

Ako su svi kupci savesni, kupac koji je ishodio upis u zemljinu, tj. drugu javnu knjigu ima jai pravni osnov, a ako ni jedan to nije ishodio jai je u pravu kupac kome je nepokretnost predata u dravinu.

Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: tuioci K. M. i A. su sa PP "K..." zakljuili kupoprodajni

ugovor K-05 od 23.04.1996. godine, iji je predmet stan br. 33, povrine 53,22 m kv., u ul.________, u N... S... za ukupan iznos od 239.490,oo dinara i rokom isplate do 23.04.1996. godine. Rok izgradnje bio je april 1997. godine. Ugovoreno je da e se, ukoliko kupci ne plate cenu za 75 % povrine do 23.04.1996. godine, ugovor smatrati nevaeim i prodavac imati pravo da isti stan proda drugom kupcu bez posebne najave o raskidu ugovora. Prema priznanicama, kupci su uplatili 50.000 DM.

Isti stan je kupila i tuilja M.J., ugovorom o kupoprodaji br. K-34 od 23.03.1999. godine, za ce-nu od 401.811,oo dinara, koju je i isplatila 23.03.1999. godine kod Optinskog suda u N... S... Ov. br. ____/99. U sporni stan se tuilja M.J. i uselila.

Niestepeni sudovi usvojili su njen tubeni zahtev i utvrdili joj pravo vlasnitva na spornom stanu, sa pravom da se isti izlui iz steajne mase. Tubeni zahtev tuilaca K.M. i A. niestepeni sudovi su odbili. Ovi tuioci traili su da se utvrdi da su oni vlasnici spornog stana i da im se on preda u posed. Obrazloenje niestepenih sudova je bilo da je tuilja M. J. jaa u pravu, s obzirom da je ugovor zakljuila i overila u sudu, isplatila cenu, porez na promet i svoje pravo iz ugovora ostvarila preuzimanjem dravine. Nasuprot tome, tuioci K.M. i A. nisu overili ugovor u sudu, platili su samo vei deo stana i nemaju dravinu.

Revizioni sud, meutim, nalazi da su osnovani navodi revizije tuilaca glavnih umeaa, te da je pobijana presuda doneta na osnovu pogrene primene materijalnog prava jer ni injenino stanje bitno za pravilnu odluku o tubenom zahtevu nije potpuno utvreno.


- 12 -

Sadrina kupoprodajnih ugovora ukazuje na to da tuioci od tuenog kupuju stan u izgradnji ko-ji je prema ugovoru K.M. i A. morao biti izgraen do aprila 1997. godine, a prema ugovoru M.J. do marta 1999. godine. Dakle, u pitanju je ugovor o izgradnji stana tj. ugovor o graenju, na koji se shodno primenjuju odredbe ugovora o delu, a ne ugovora o prometu nepokretnosti. Zbog toga, za punovanost tih ugovora, nije potrebno da potpisi ugovornih strana budu overeni kod suda (kao ka-da su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti).

Na drugoj strani, o jaem pravu u sluaju da su dva lica zakljuila posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istu nepokretnost sud odluuje primenom naela savesnosti i potenja i na-ela zabrane zloupotrebe prava.

Ako su oba sticaoca savesna, a nijedan nema dravinu nepokretnosti, niti je ishodio upis prava svojine u javnoj knjizi raniji sticalac ima jai pravni osnov. Ako su savesna oba sticao-ca, jai pravni osnov ima sticalac koji je ishodio upis u javnu knjigu. Ako to ni jedan nije isho-dio, jae pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata u dravinu. Raniji savesni sticalac ima jai pravni osnov prema nesavesnom kasnijem sticaocu, pa i u sluaju kada je otuilac nepokret-nosti istu predao u dravinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u javnu knjigu.

Zbog toga e sud u ponovnom postupku, imajui u vidu izloeno, utvrditi da li je tuilja M. J. u momentu zakljuenja ugovora mogla znati da je PP "K..." predmetni stan pre toga prodao drugom licu, zatim stepen dovrenosti zgrade, tj. spornog stana u trenutku zakljuenja ugovora izmeu tuilje i tuenog, kao i u momentu useljenja, a zatim i na koji nain se tuilja uselila u stan. Sud e takoe utvrditi da li su tuioci K.M. i A. do ugovorenog roka isplatili cenu u celosti ili delimino i u kom procentu.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Rev. 491/2004 od 10.06.2005. godine)

1166.. Tubeni zahtev tuioca za neosnovano obogaenje je neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnanoj presudi vodi postupak izvrenja koji nije okonan.

Iz obrazloenja:

Presudom Optinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine, odbijen je tubeni zah-tev tuioca kojim je traeno da tuenik po osnovu neosnovanog obogaenja plati tuiocu navedeni novani iznos u izreci presude. Protiv navedene presude albu je izjavio tuilac. Okruni sud u U... je svojom presudom G. br. 408/03 od 8.04.2003. godine odbio kao neosnova-nu albu tuioca i potvrdio je presudu Optinskog suda u A..., P. br. 655/02 od 29.01.2003. godine. U obrazloenju drugostepene presude je navedeno sledee: U toku postupka je utvreno da navedeni novani iznos tuenik duguje tuiocu po pravnosna-noj presudi P. br. 532/92 od 4.12.1998. godine, i da je sada u toku postupak izvrenja u predmetu Optinskog suda u A... I. br. 88/00. U takvoj situaciji prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo nalazei da je tubeni zah-tev tuioca za neosnovano obogaenje neosnovan, jer se povodom istog duga a po pravnosnanoj presu-di vodi postupak izvrenja koji nije okonan.

(Iz presude Okrunog suda u Uicu, G. br. 408/03 od 8.04.2003. godine)


- 13 -

1177.. Osnovno naelo graanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja ograniava

dispozitivnost norme o ugovornoj kamati.

Iz obrazloenja:

Utvreno je sledee injenino stanje: Prvostepeni sud je u dokaznom postupku utvrdio da su tuilac - protivtueni i tueni - protivtui-

lac zakljuili ugovor o nenamenskom oroenom depozitu, i to dana 26.09.1995. godine. Po ovom ugo-voru se deponent - ovde tueni - protivtuilac obavezao da kod banke - ovde tuioca - protivtuenog poloi, a banka primi novani iznos od 130.000,00 dinara. Ugovoren je rok vraanja, sa kamatnom stopom od 0,6 % dnevno. Uz osnovni ugovor zakljueni su prvi i drugi aneks ugovora, kojima su iz-menjeni rokovi vraanja novanih sredstava (l. 1035., 1038. ta. 1. i 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Prema tome, ugovor o oroenom nenamenskom depozitu predstavlja pasivni bankarski posao, u kome je banka dunik prema svojim deponentima, zakljuujui ih radi obezbeenja nova-nih potencijala za obavljanje aktivnih bankarskih poslova.

Prvostepenom presudom tuilac - protivtueni je obavezan da tuenom - protivtuiocu isplati iznos od 104.003,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom poev od 25.03.1996. godine sve do isplate.

Obrazloenje prvostepenog suda je da je u toku postupka utvreno da su tuilac - protivtueni i tueni - protivtuilac zakljuili dana 26.09.1995. godine ugovor o nenamenskom depozitu sume od 130.000,00 dinara, sa kamatom od 0,6 % dnevno i rokom vraanja 06.10.1995. godine. Dva aneksa ugovora izmenila su samo rok vraanja deponovane sume, a svi ostali bitni elementi ugovora ostali su nepromenjeni. Tuilac - protivtueni isplatio je tuenom - protivtuiocu, zakljuno sa 25.03. 1996. godine, ukupno 148.269,00 dinara. Obaveza tuioca - protivtuenog prema tuenom - protiv-tuiocu iznosi 104.003,34 dinara.

Vii sud nalazi da je prvostepena presuda doneta uz pogrenu primenu materijalnog prava i ne-potpuno utvreno injenino stanje, te je valja ukinuti.

Stanovite prvostepenog suda u konkretnom sluaju se ne moe prihvatiti. Naime, tano je da su stran-ke ugovorom o nenamenskom oroenom depozitu ugovorile kamatu od 0,6 % dnevno na iznos deponova-nih sredstava (l. 1042. Zakona o obligacionim odnosima). Meutim, dispozitivnost norme o ugovorenoj kamati ograniena je sukobom sa osnovnim naelom graanskog prava o jednakoj vrednosti uzajamnih davanja (l. 15. Zakona o obligacionim odnosima), a o tome sud vodi rauna po slubenoj dunosti.

Zato je prvostepeni sud bio duan da ispita da li ugovorna kamata od 0,6 % dnevno odnosno 18 % meseno, za period za koji je obraunata, predstavlja realnu i uobiajenu kamatu za takvu vrstu posla. Samo takvoj kamatnoj stopi moe se pruiti sudska zatita.

(Iz reenja Vieg trgovinskog suda, P. 5408/2001 od 21.02.2002. godine)

1188.. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se zakljui glavni ugovor. Uko-liko predugovorom obavezana strana nee da sklopi glavni ugovor, tada druga strana ne moe tubom traiti ispunjenje ove inidbe, nego preko suda moe traiti da se naloi drugoj strani da u roku od est meseci po isteku ugovorenog roka pristupi zakljuenju glavnog ugovora.


- 14 -

Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 45. stav 1. ZOO, predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. Prema odredbi lana 20. stav 1. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, pored ostalih naina, pravo svojine se stie i na osnovu pravnog posla. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnostima se prema odredbi l. 33. navedenog Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, stie upisom u javnu knjigu ili na drugi odgova-rajui nain odreen zakonom. Po samom zakonu, pravo svojine se prema odredbi lana 21. navedenog Zakona, moe stei i grae-njem na tuem zemljitu, pod uslovima i na naine predviene odredbama l. 24, 25. i 26. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima. Dakle, glavni cilj sklapanja predugovora je meusobno obavezivanje pregovarajuih strana na zakljuenje drugog glavnog ugovora. Iz predugovora ne nastaje obaveza na ispunjenje neke odreene inidbe, odnosno ispunjenje neke ugovorne obaveze iz onog nameravanog i eljenog glavnog ugovora, ve jedino obaveza sklapanja odreenog definitivnog obaveznog ugovora, a tek nakon to ovaj ve bude sklopljen, nastae ugovorena obaveza ispunjenje odreene inidbe, koja je predmet te ugovorene obaveze. Ukoliko predugovorom obavezna strana nee da sklopi ovaj drugi glavni ugovor, tada druga strana ne moe uspeno ustati sa tubom radi ispunjenja one inidbe koja je predmet ugovorene obaveze nameravanog definitivnog, glavnog, ugovora, ve jedino tubom za ispunjenje konkretno sklopljenog predugovora, tubom za sklapanje glav-nog ugovora, kako to predvia odredba l. 45. st. 4. ZOO-a.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1968/02 od 3.07.2002. godine).

1199.. Isplata zatezne kamate moe se ostvariti samo kada je obaveza plaanja kamate izriito

ugovorena, ali sud mora imati u vidu, radi pravilnog presuenja predmetne stvari i naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju u prvostepenom postupku tuilac je 2.09.1994. godine i

7.12.1994. godine uplatio tuenom ukupno 400.390,25 dinara. Uplata je izvrena u cilju avansnog plaanja graevinskog materijala iz proizvodnog asortimana tuenog. Meutim, tuilac nije prili-kom uplate avansa dostavio tuenom specifikaciju graevinskog materijala i rokove za isporuku istog. Stoga je tueni vrio isporuku robe tuiocu sve do 11.9.1997. godine. Tako isporuena roba tuiocu fakturisana je po vaeim cenama na dan isporuke. Na taj nain tuiocu je isporuena roba u ukupnoj vrednosti koja nominalno pokriva uplaeni iznos avansa. Na temelju tako utvrenog inje-ninog stanja odbijen je zahtev tuioca da mu tueni zbog docnje u isporuci robe isplati zateznu ka-matu u ukupnom iznosu od 1.789.315,00 dinara.

Odluka niestepenih sudova zasnovana je na pogrenoj primeni materijalnog prava. Naime, tano je da tuilac u konkretnom sluaju ne moe traiti isplatu zatezne kamate, obzirom da ta-kvo pravo moe ostvariti samo kada je obaveza plaanja kamate izriito ugovorena. Meutim, to samo po sebi ne znai i da je zahtev tuioca neosnovan. Ovo iz razloga, to pravni osnov nave-den u tubi sud ne obavezuje. To je izriito propisano odredbom lana 186. stav 3. ZPP. Iz tog


- 15 -

razloga, a obzirom na injenicu da je tuiocu isporuena roba fakturisana po cenama na dan is-poruke, a ne po vaeim cenama na dan uplate avansa, tuilac ima pravo na povraaj eventualne razlike izmeu vrednosti koliine i vrste avansom pokrivene robe koja mu je isporuena. To pravo tuioca se temelji u naelu ekvalentnosti uzajamnih davanja ustanovljenom odredbom la-na 15. Zakona o obligacionim odnosima. Meutim, zbog pogrene primene materijalnog prava sud nije utvrdio odlune injenice za presuenje ovog spora. To je razlog, zbog koga je na teme-lju odredbe lana 395. stav 2. ZPP odlueno kao u izreci.

U nastavku postupka otklonie se propusti na koje je ukazano ovim reenjem. To podrazumeva obavezu prvostepenog suda da u cilju pravilnog presuenja ovog spora pouzdano utvrdi vrednost is-poruenih roba tuiocu po vaeim cenama na dan uplate avansa. Saglasno toj injenici treba utvrdi-ti i koliinu robe koju je pokrivao avans po cenama na dan plaanja. Tako utvrenu koliinu i vrstu robe treba uporediti sa onom koliinom robe koja je tuiocu isporuena. U sluaju da je ta koliina manja od one koja je bila pokrivena avansom utvrdie se vrednost razlike po cenama na dan presu-enja i saglasno tome doneti odgovarajua odluka o tubenom zahtevu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Prev. 768/01 od 18.09.2002. godine)

2200.. lanom 10. ZOO se utvruje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje od-nose ureuju iskljuivo po svojoj volji.

Iz obrazloenja:

Prvostepeni sud je odbio tubeni zahtev kojim je tuilac traio da sud obavee tuenog da produi ugovor o zakupu poslovnog prostora do 15.10.2011. godine. Tuilac je albom pobijao prvostepenu presudu. Vii trgovinski sud je naao da je alba neosnovana.

Iz injeninog stanja utvrenog u prvostepenom postupku proizilazi da je nesporno meu stranka-ma da su zakljuile ugovor o zakupu poslovnog prostora, da je zakljuen i aneks ugovora, kao i da su zakljuile ugovor o zajednikoj izgradnji u cilju ostvarivanja obostranih interesa, a radi zajednikog ulaganja i izgradnje magacinskog prostora, kao i da je vreme zakupa navedenim ugovorom odreen na period od 10 godina. Rok ugovora je odreen ugovorom, a tuilac trai produenje ugovornog odnosa, pa je prvostepeni sud pravilno postupio to nije usvojio ovakav tubeni zahtev tuioca, jer bi to bilo protivreno jednom od osnovnih naela obligacionih odnosa. lanom 10. ZOO se utvruje da strane u obligacione odnose stupaju slobodne i svoje odnose ureuju iskljuivo po svojoj volji. Ne postoji za-konska obaveza za zahtevanje i zakljuenje ovakvog ugovora. To to tuilac smatra da je u izgradnju objekta uloio znatno vea sredstva u odnosu na vreme korienja prostora, kao da je tako kratak rok korienja objekta rezultirao time da je u celom ovom odnosu sa tuenikom prevaren, nije od znaaja za presuenje ove pravne stvari. Tuiocu ostaju na raspolaganje druga pravna sredstva i on eventualno moe traiti naknadu tete, odnosno podneti tubu za naknadu tete, ako smatra da je oteen ili tubu zbog neosnovanog bogaenja ako smatra da se tueni neosnovano obogatio.

(Iz presude Vieg trgovinskog suda u Beogradu P. 5721/02 od 9.10.2002. godine)

2211.. Nitav je ugovor koga zakljui punomonik umrlog lica.

(Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 143/02 od 26. 03. 2000. godine)


- 16 -

2222.. Kada je zbog visoke inflacije broj novanih jedinica na koji obaveza glasi obezvreen, poveriocu

pripada saglasno naelu jednakih vrednosti uzajamnih davanja, valorizovan iznos po stopi rasta cena na malo prema podacima nadlenog saveznog organa za poslove statistike, ako zakonom ili ugovorom nije drukije predvieno.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 2836/98 od 21.07.1999. godine)

2233.. U sluaju dvostrukog prometa nepokretnosti, kad su oba sticaoca savesni a nije usledila prome-na u javnim knjigama, jae pravo ima sticalac kome je nepokretnost predata.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3310/98 od 17.03.1999. godine)

2244.. U zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja.

(Savezni sud Gsz. br. 18/98 od 14.05.1998. godine)

2255.. Ne postoji nesrazmera ugovorenih davanja u pogledu visine ugovorene kamate na bankarski kredit, kada je visina odreena prosenom visinom kamatnih stopa na tritu novca. Kod nedozvo-ljenih kretanja kamatnih stopa, s pozivom na naelo jednakih davanja, sud bi mogao umeriti stopu ugovorene kamate u smislu l. 15. ZOO, s tim to je eventualna zloupotreba propisivanja zelenakih kamata sankcionisana i odredbom l. 141. ZOO.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 256/97 od 17.06.1997. godine)

2266.. Prinudno poravnanje izmeu dunika poravnanja i njegovih poverilaca, ne iskljuuje mogunost da poverilac potrauje od dunika poravnanja valorizaciju po naelu jednakih vrednosti iz lana 15. ZOO i naknadu tete u smislu odredbe l. 278. st.2. ZOO pod odreenim uslovima.

(Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Prev. 202/96 od 15.05. 1996. godine)

2277.. Ako je obligacioni odnos regulisan drugim saveznim zakonom primenjuje se taj zakon kao leks specialis a odredbe Zakona o obligacionim odnosima samo u pitanjima koja nisu regulisana tim za-konom. Poto se na ugovoru o prevozu primenjuje Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom sa-obraaju ("Sl. list SFRJ" br. 2/74 i 17/90) to se odredbe ZOO u ovom sluaju iskljuuju.

(Vii privredni sud, Beograd, P.5319/95 od 17.11.1995. godine)

2288.. Ako ne postoji propis koji obavezuje stranke (autobusku stanicu i transportnu organizaciju) na za-kljuenje ugovora o pruanju usluga na autobuskoj stanici (l.22. ZOO), koja obuhvataju i pruanje usluga izdavanje prevoznih karata, tada l. 20. Zakona o prevozu u drumskom saobraaju treba shvatiti tako, da je samoupravno pravo autobuske stanice da u skladu sa optim uslovima koje samostalno utvr-


- 17 -

uje prua usluge svim prevoziocima pod jednakim uslovima, bez obzira da li je neka od organizacija udruenog rada - prevoznika zakljuila poseban ugovor sa autobuskom stanicom ili ne.

(Vrhovni sud Srbije, Beograd, Prev.47/88 od 9.05.1988. godine)

2299.. Ugovor zakljuen van registrovane delatnosti tj. zakljuen protivno optim aktima drutvenog pravnog lica, ostaje na snazi osim ako je to druga strana znala ili morala znati.

(Vrhovni sud Srbije, Beograd, Prev.23/88 od 29.02.1988. godine)

3300.. Odredba l. 246. st.3. ZOO-a da cedent odnosno indosant ne odgovara za neispunjenje obaveza od strane izdavaoca se ne primenjuje, jer je Zakonom o menici ovo pitanje drugaije regulisano. (l.46. i 47. Zakona o menici u vezi l. 23. ZOO).

(Vii privredni sud, Beograd, P.4279/85 od 16.10.1985. godine)

3311.. Za potraivanje na ime dangubnine do koje je dolo zbog neblagovremenog utovara robe iz ugovora o prevozu u drumskom saobraaju, zastarni rok rauna se prema odredbi lana 112. Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Sl. list SFRJ" br. 2/74) i iznosi jednu godinu, a ne prema l. 374. Zakona o obligacionim odnosima (3 godine) jer se u smislu lana 23. Zakona o obli-gacionim odnosima, na obligacione odnose koji se ureuju drugim saveznim zakonom, ne primenju-ju odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

(Vii privredni sud Beograd, P. 2509/84 od 05.11.1984. godine)

3322.. Na osnovu l. 16. ZOO svako je duan da se uzdri od postupka kojima se moe drugom prouzrokovati teta. U sluaju izvoenja graevinskih radova ako se ne moe uzdravati od ta-kvih postupaka, zbog krupnijeg ekonomskog interesa kao to je izgradnja silosa, pa usled toga oteenom bude prouzrokovana teta, izvoa radova i investitor solidarno odgovaraju otee-nom za prouzrokovanu tetu.

(Vrhovni sud Vojvodine, Novi Sad Rev.364/82 od 15.07.1982. godine)

SAGLASNOST VOLJA

(l. 26 45. Zakona o obligacionim odnosima)

3333.. S obzirom da zakonom nije propisana posebna pisana forma za punovanost ugovora o

preuzimanju duga, to se izjava o preuzimanju duga moe uiniti i konkludentnom radnjom (isplatom dela preuzetog duga).


- 18 -

Iz obrazloenja: Zakljuivi da je u konkretnom sluaju dolo do preuzimanja duga od strane tuenog (a koji je ime-

novano preduzee imalo prema tuiocu u iznosu od 70.000,oo dinara, te da stoga tuilac osnovano zah-teva isplatu preostalog dela preuzetog duga u iznosu od 50.000,00 dinara) - prvostepeni sud je na utvre-no injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Neosnovani su i bez uticaja na drugaiju odluku albeni navodi tuenog kojima se pobija prime-na materijalnog prava i istie da nije bilo saglasnosti tuenog za preuzimanje duga koji je ovo pred-uzee imalo prema tuiocu, u smislu lana 446. Zakona o obligacionim odnosima.

Naime, za validnost ugovora o preuzimanju duga neophodna je saglasnost poverioca (u konkret-nom sluaju tuioca), a ne preuzimaoca. S obzirom da Zakon ne propisuje posebnu (pisanu) formu za punovanost ugovora o preuzimanju duga, to injenica da ne postoji formalni pisani ugovor o preuzimanju duga izmeu imenovanog preduzea i ovde tuenog, ne utie na pravilnost prvostepene odluke budui da je isplata duga koji je ovo preduzee imalo prema tuiocu, a u skladu sa navede-nim Protokolom, zapoeta od strane tuenog uplatom iznosa od 20.000,oo dinara. Na taj nain je tu-eni, u smislu lana 28. Zakona o obligacionim odnosima, svojim ponaanjem (konkludentnom rad-njom) dao izjavu da preuzima dug. Tueni je to kasnije, u toku postupka, i potvrdio svojim podne-skom kojim je priznao da je on dunik prema tuiocu, ali da je prema njegovoj evidenciji dug izmi-ren a u sluaju da postoji greka u njegovoj evidenciji - da e dug biti izmiren u to kraem roku.

U takvoj situaciji, s obzirom da iz ponaanja svih uesnika proizilazi da su se saglasili o svim elementima preuzimanja duga (odn. da je tuilac, kao poverilac, primio ispunjenje od strane tuenog - kao preuzimaoca, da je tueni u toku postupka dao izjavu da je on dunik prema poveriocu i da e dug, ako nije plaen, biti plaen u to kraem roku), to su ispunjeni svi uslovi iz lana 446. Zakona o obligacionim odnosima, pa tuilac osnovano zahteva isplatu preostalog duga od tuenog.


3344.. Ugovor ne postoji ako nema saglasnosti volja o bitnim elementima ugovora, pa se isti ne

moe odobriti ni konkludentnim radnjama ugovornih strana.

Iz obrazloenja: Meu strankama nije bilo sporno da je tuilac dostavio 2007. i 2008. godine registre privrednih su-

bjekta na CD-u, kao i da tueni - izvrni dunik, poveriocu nikada nije vratio isporuenu robu. Tueni je, meutim, posebno isticao da je navedeni ugovor potpisan od neovlaenog lica i u zabludi, da se radi o dravnom organu koji dostavlja besplatne primerke CD-a sa navedenim podacima, jer se tuilac tako predstavljao, a istovremeno je oznaku Republike Srbije sadrao i memorandum samog tuioca.

U ovom sporu male vrednosti sud je izvoenjem dokaza utvrdio sporne relevantne injenice, iz ega je zakljuio da su stranke zakljuile ugovor od 09.06.2006. godine, i to tuilac kao izdava re-gistra telefonskih imenika SCG i CD rom-a, a tueni kao naruilac. Ugovor je potpisan i overen pe-atom parninih stranaka i proizvodio je ugovorna dejstva za ugovorne strane.

Ukoliko je, meutim, lice koje je za jednu od ugovornih strana potpisalo navedeni ugovor bilo u zabludi u pogledu bitnih elemenata samog ugovora (a to su kod kupoprodajnog ugovora svakako predmet kupoprodaje i cena), to se takav ugovor ne moe ni naknadno odobriti, jer on nije ni zaklju-en (pa ni od neovlaenog lica) - nije postignuta saglasnost volja oko bitnih elemenata ugovora, ve je sve posledica zablude jedne od ugovornih strana.

(Iz Reenja Privrednog apelacionog suda, P. 3158/2011(1) od 23.12.2011. godine)


- 19 -

3355.. Iz predugovora ne nastaje obaveza ispunjenja odreene obaveze iz glavnog ugovora,

ve samo da se kasnije zakljui glavni ugovor sa utvrenim bitnim elementima.

Iz obrazloenja: Tuioci su - kao kupci sa tuenim - kao prodavcem, zakljuivali predugovore o kupoprodaji sta-

nova u izgradnji po sistemu "klju u ruke", sa oznakama broja stana, sprata, povrine, cene, rokova, is-plate i predaje stana. Pojedini kupci su po predugovorima u celosti izvrili svoje ugovorne obaveze is-platom ugovorene cene. Druga ugovorna strana je samo grubo ozidala stanove - zidove, meuspratne ploe i dimnjake i ugradila prozore i vrata bez dovravanja stanova i pribavljanja upotrebne dozvole.

Provstepenom presudom je utvreno pravo svojine na stanovima u izgradnji i tuenom naloeno da to prizna i omogui upis u javne knjige.

U postupku po albama prvostepena presuda je preinaena. Odredbe lana 45. st. 4. i 5. Zakona o obligacionim odnosima daju ovlaenje zainteresova-

noj strani da od suda trai nalaganje obaveze drugoj strani da pristupi zakljuenju glavnog ugo-vora u roku od est meseci od isteka roka predvienog za zakljuenje, a ako isti nije predvien - onda od dana kada je, prema prirodi posla i okolnostima, ugovor trebao biti zakljuen. Meu-tim, tuioci to nisu traili, pa - prema stavu Apelacionog suda - predugovorom ne nastaje obave-za na ispunjenje odreene inidbe odn. neke obaveze iz glavnog ugovora, ve jedino na zaklju-enje glavnog ugovora. Tek kada ovaj bude zakljuen, nastaje obaveze ispunjenja inidbe koja je predmet sporazuma.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Niu, G. 792/2011 od 27.03.2012. godine)

3366.. Potpisi statutarnih tj. zakonskih zastupnika stranaka dovoljni su za zakljuenje ugovora, a ne

postoji obaveza da on bude overen i peatom pravnog lica.

Iz obrazloenja:

Tueni u albenim navodima ukazuje na pogrenu ocenu - da je dolo do zakljuenja navedenog aneksa ugovora odn. da navedeni zapisnik predstavlja Aneks koji je postao sastavni deo Ugovora a ko-jim je dolo do proirenja zakupljenog poslovnog prostora i to zato to ih je peatom overio samo tueni.

Ovi albeni navodi nisu osnovani. Za validno zakljuenje ugovora dovoljni su potpisi statutar-nih odn. zakonskih zastupnika stranaka. To navedeni zapisnik sadri, a nije obavezno da on sadri i peat pravnog lica.

Pored toga, injenica da je tuioev peat izostao ne moe ni na koji nain dovesti u pitanje valid-nost zakljuenog sporazuma, jer tuilac, kao zakupodavac, nesporno prihvata navedeni sporazum i na osnovu njega fakturie i trai naplatu zakupnine za povrine koje su date u zakup. Zbog toga - izostanak peata tuioca nije od uticaja na validnost navedenog zapisnika.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 4738/10(1) od 02.12.2010. godine)


- 20 -

3377.. "Ugovori zakljueni na vratima", prema evropskim standardima, kao unapred pripremljeni

tipski ugovori zakljueni po pristupu u poslovnim prostorijama pravnih lica ili domovima fizikih lica, ne smeju sadrati ugovorne klauzule o neopozivosti.

Upravo suprotno, klijentima se kod ovih ugovora omoguava da u razumnom roku (naje-e dve nedelje) - odustanu od tako zakljuenog ugovora.

Iz obrazloenja: U pogledu tipskih ugovora, sainjenih od jedne ugovorne strane u vezi sa obavljanjem njene re-

gistrovane privredne delatnosti, a koji se zakljuuju po pristupu i to tako to predstavnici strane koja sainjava tipski ugovor odlaze u poslovne prostorije drugih privrednih subjekata radi zakljuenja ugovora ili u domove fizikih lica ("ugovori zakljueni na vratima"), prema evropskim standardima kojima se i na domaem tritu i u domaem pravnom sistemu mora teiti - nije dozvoljeno predvi-deti da su neopozivi, jer je to suprotno slobodnoj volji stranaka.

Sasvim suprotno, prema evropskim standardima, klijenti koji zakljue ugovor pod navedenim okolnostima imaju na raspolaganju odreeni rok (najee dve nedelje) da odustanu od tako za-kljuenog ugovora, bez bilo kakve obaveze u odnosu na drugu ugovornu stranu.


3388.. Ne moe se smatrati zakljuenjem ugovora "ispunjenje obaveze" prema neovlaeno za-

stupanom, jer bi se on na taj nain primoravao na ugovorni odnos u koji nije svojom voljom. To bi bilo nedoputeno u odnosu na klijente kojima se ugovorni odnos namee i akt nelojalne konkurencije u odnosu na subjekte koji na tritu vre istu vrstu usluga.

Iz obrazloenja: albeni navodi tuioca - da je ugovor u svakom sluaju zakljuen na osnovu injenice da je tu-

ilac ispunio obavezu objavljivanjem podataka za tuenog - nisu osnovani. Kada bi se "ispunjenje obaveze" jedne strane bez zakljuenog ugovora meu strankama (a

ugovor je zakljuen kada se stranke saglase o bitnim sastojcima ugovora), dakle - iako to meu strankama nije ugovoreno, moglo smatrati zakljuenjem ugovora, to bi onda znailo da je druga strana u stvari primorana da ugovor zakljui tj. da primi neto to nije traila i ispuni neto na ta nije svojom voljom htela da se obavee. Ovo bi bilo suprotno i naelu autonomije volje stra-naka prilikom zakljuenja ugovora i osnovnim trinim principima. To bi bio i akt nelojalne konkurencije meu onima koji vre odreenu uslugu, u trinoj utakmici za klijente, ali i akt ne-doputen u odnosu na klijenta koji se na navedeni nain primorava da ugovor zakljui i progla-ava da je u obavezi prema onome ko mu bez ikakvog pravnog osnova vri dostavu nekog pred-meta ili vri neku uslugu koju nije traio.



- 21 -

3399.. Ukoliko je ugovor zakljuen prema naznaenim uslovima iz date pisane ponude, stranke se

ne mogu pozivati na to da su uslovi promenjeni pregovorima u periodu izmeu davanja pisane ponude i zakljuenja ugovora.

Iz obrazloenja: Prvostepeni sud je utvrdio da je Tueni je 19.02.2007. godine uputio tuiocu zahtev za ponudu,

traei da mu dostavi ponudu za opremu (koja je inae i predmet ugovora), navodei da oprema mo-ra biti najmanje tano odreenog i navedenog kvaliteta. Tuioeva ponuda br. 83/07 od 05.03.2007. godine sadrala je naznaku da oprema slui za meanje eera i vode.

Prema tome, tueni je tuioca pozvao na ponudu. Relevantne odredbe: Ponuda, poslata od strane tuioca, predstavlja predlog za zakljuenje ugovora ako sadri sve bit-

ne sastojke ugovora pa bi se njenim prihvatanjem mogao zakljuiti ugovor - lan 32. Zakona o obli-gacionim odnosima.

Shodno iznetom, ponuda je sadrala jasno naznaenje namene budue opreme - da ista moe sluiti za meanje eera i vode, pa se na osnovu te namene kao i zahteva s pozivom na ponudu u kome je oznaen minimalni kvalitet materijala, sainjena ponuda koja je potom i bila osnov zaklju-enja ugovora meu parninim strankama. Ugovorom br. 36 od 15.03.2007. godine, koji je osnov meusobnog poslovnog odnosa stranaka, izriito naglaeno da se isti zakljuuje na osnovu ponude tuioca od 03.05.2007. godine.

Zato je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je sporni ugovor meu strankama bio zakljuen u skladu sa ponudom od 03.05.2007. godine odn. da su svi bitni elementi ugovora bili zasnovani na citiranoj ponudi.

Iz tih razloga, nisu od znaaja albeni navodi tuenog da je u fazi po prijemu ponude, a pre za-kljuenja ugovora, dolo do pregovora o promeni bitnih elemenata ugovora u pogledu navedene na-mene opreme tj. da je ugovoreno da oprema mora ispunjavati tehnike mogunosti korienja za meavinu eera i vode i soli i vode, jer je - bez obzira na sva pregovaranja parninih stranaka koja su se odvijala posle prijema ponude - ugovor zakljuen sa jasnim naznakama da je zasnovan na po-nudi od 03.05.2007. godine. Time je saglasnost volja stranaka nedvosmisleno postignuta, upravo u pogledu elemenata iz ponude tuioca.

Zbog toga, svi razgovori koji su se meu strankama odvijali izmeu ponude i zakljuenog ugo-vora, nisu od uticaja na same ugovorne obaveze, jer je zakljuenjem ugovora (prema njegovim sop-stvenim izriitim odredbama) postignuta saglasnost volja u pogledu predmeta ugovora odn. opreme prema karakteristikama iz ponude, a to znai da je oprema morala sluiti za meanje eera i vode i da je ugovoreni minimalni kvalitet materijala.

(Iz Presude Privrednog apelacionog suda, P. 3445/10(1) od 16.09.2010. godine)

4400.. Na prestanak poslovnog odnosa ugovornih strana u situaciji kada je jedna od ugovornih

strana izjavu o raskidu ugovora dala na neki od zakonom propisanih naina iz lana 28. Zako-


- 22 -

na o obligacionim odnosima bez uticaja je postojanje ugovorne odredbe kojom se predvia da se ugovor moe raskinuti pismenim putem.

Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Parnine stranke su dana 30.07.2007. godine zakljuile Ugovor o izmenama i dopunama Ugo-

vora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje (kojim se menja lan 9. Ugovora o poslovnoj sarad-nji i pravu na emitovanje od 10.04.2007. godine).

U stavu 1. saglasile su da se Ugovor moe raskinuti sporazumno u bilo koje doba pismenim pu-tem, dok je stavom 2. predvieno da je jednostrani raskid Ugovora, bez otkaznog roka, mogu uko-liko jedna ugovorna strana grubo kri odredbe Ugovora, odn. ne vri svoje ugovorne obaveze.

Stavom 3. tueni je zadrao pravo da odbije da emituje bilo koju emisiju iz serijala ukoliko sma-tra da ne zadovoljava standarde njegovih osnivaa u tematskom, sadrinskom, vizuelnom ili kon-ceptualnom smislu, dok su se stavom 4. ugovorne strane saglasile da svaka emisija serijala mora da ostvari najmanje 6% udela u gledanosti u terminu emitovanja. Ukoliko ne ispuni ovaj uslov tueni zadrava pravo promene termina emitovanja emisija serijala u skladu sa svojom programskom poli-tikom, kao i pravo da prekine emitovanje serijala.

Dogovoreno je da izmene i dopune Ugovora o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje ine sa-stavni deo Ugovora koji e se primenjivati na ugovorni odnos ugovornih strana iz osnovnog Ugovora, povodom realizacije njegovog predmeta, poev od momenta stupanja na snagu osnovnog Ugovora pa do njegovog prestanka bez obzira na osnov prestanka.

Iznos od 57.600,oo EUR odn. 4.608.000,oo dinara tuilac potrauje na ime tete koja se ogleda u izmakloj dobiti, a koja je, po njegovim navodima, nastupila usled jednostranog raskida ugovora od strane tuenog usmenim putem, bez vidnog razloga i bez pismenog obavetenja, ne potujui odred-be o jednostranom raskidu Ugovora nakon proizvedenih osam emisija, a to je sve protivno zaklju-enom Ugovoru o poslovnoj saradnji, te Ugovoru o izmenama i dopunama istog ugovora.

Tueni je zahtev tuioca osporio po osnovu i visini, navodei da Ugovor o poslovnoj saradnji i pravu na emitovanje nije raskinuo, ve da se koristio svojim pravom ustanovljenim Ugovorom i pre-stao da - zbog nedovoljne gledanosti - emituje emisije tuioca, kao i zbog samog koncepta emisije, te protesta gostiju emisija koje su emitovane, a koji je usmeren na nain prezentovanja emisije, ima-jui u vidu Uputstvo saveta Republike radiodifuzne agencije o ponaanju emitera od 26.06.2007. godine i zatiti dostojanstva linosti. Zbog toga je bio primoran da zastane i prestane sa emitova-njem predmetnog programa. U prilog svojim navodima, tueni je dostavio dokaze.

Bez uticaja je na prestanak poslovnog odnosa parninih stranaka injenica da izjava volje za raskid ugovora nije uinjena pismenim putem, kako je to Ugovor predviao, s obzirom da se ugovor raskida onog momenta kada se izjava da na neki od zakonom predvienih naina, propisanih la-nom 28. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom sluaju tuilac je iz usmene izjave tuenog da prestaje sa emitovanjem emisija nedvo-smisleno zakljuio da takva izjava tuenog u sutini predstavlja izjavu o raskidu zakljuenog ugovora.


4411.. Imajui u vidu da se ne radi o zajednikim ureajima i delovima zgrade ije uspostavlja-

nje i odravanje je neophodno i nuno za zgradu kao celinu (npr. krov, lift, zajednika struja,


- 23 -

stepenite i sl.), Skuptina stanara zgrade nije ovlaena da u ime i za raun vlasnika stana za-kljui ugovor o korienju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji jer je to njegovo pojedinano pravo.

Iz obrazloenja: Utvreno je sledee injenino stanje: Tuioci su imali zakljuen ugovor sa navedenom Samostalnom zanatskom radnjom o prikljue-

nju na kablovski sistem, i to za 16 kanala. Dana 31.10.2002. godine Skuptina stanara zgrade je zakljuila ugovor sa tuenim kao i aneks ugo-

vora, s tim da je tueni obeao da e sa svakim stanarom zgrade pojedinano zakljuiti ugovor. Tuioci I, II i III reda su odbili da zakljue ugovor koji im je tueni ponudio.

Dana 04.05.2004. godine radnici tuenog su presekli kablove zajednikog kablovskog anten-skog sistema iznad ulaznih vrata stanova tuilaca br. 123,153 i 154, nakon ega je tueni tuiocima vratio signal koji su imali ranije, ali je vraeno samo pet kanala, a ne 16 kanala, koliko su tuioci imali pre njihovog ulaska u zgradu.

Cenei utvrene injenice, pravilno je prvostepeni sud doneo pobijano reenje bez bitnih povreda odredaba parninog postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava - lan 441. Zakona o parninom postupku: u parnici zbog smetanja dravine, raspravljaju se i utvruju samo dve bitne injenice - ko je imao poslednju dravinu i da li je i ko poinio smetanje dravine; iskljueno je pretresanje o pravu na dr-avinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete.

U konkretnom sluaju nesumnjivo je utvreno, a nije ni sporno, da su tuioci bili u dravini za-jednikog kablovskog sistema i da je tueni presekao kablove iznad njihovih stanova, ime je poi-nio smetanje dravine tuilaca, te oni tubom osnovano zahtevaju dravinsku zatitu.

albeni navodi tuenog se ne mogu prihvatiti, jer se oni ne odnose na posesornu parnicu. Naime, injenica je da su tuioci imali kablovski sistem sa 16 kanala na osnovu ugovora o ko-

rienju kablovskog sistema, a takoe je injenica i da je tueni presekao kablove ovog sistema tuiocima i da je na taj nain njih onemoguio u mirnom korienju poslednjeg stanja poseda u pogledu kablovskog sistema. Tuioci su odbili da zakljue ugovor sa tuenim o korienju novog kablovskog sistema, pa - prema tome - imaju pravo da i dalje koriste kablovski sistem od 16 kana-la koji su imali pre. Vraanjem samo pet kanala tueni nije otklonio posledice smetanja koje je po-inio, jer je u obavezi da vrati svih 16 kanala.

Sva ostala sporna pitanja koja se pojavljuju izmeu parninih stranaka su stvar druge parnice, a ne ove za smetanje dravine.

Tueni u albi istie da predmetni kablovi nisu kablovi zajednikog kablovskog sistema, ve da su vlasnitvo tuenog i da su tuioci platili kablovski sistem tuenog iako nisu zakljuili ugovor, te da zato potrauje iznos naknade koji tuioci treba da plate za korienje kablovskog sistema. Meutim, ova pita-nja nisu od uticaja na posesornu parnicu.

Osim toga, postavlja se pitanje zato je tueni, ako je to tano, uveo novi kablovski sistem tui-ocima, a da sa njima o tome nije prethodno postignut dogovor. Ovde se radi o ugovoru koji se za-kljuuje slobodnom izjavom volja obe ugovorne strane, a ne nametanjem od strane jedne ugovorne strane drugoj. Zato ostaje nejasno zato je tueni instalirao novi kablovski sistem tuiocima sa 60 kanala, ako sa njima u tom pogledu nije postignut dogovor i zakljuen ugovor.

Skuptina stambene zgrade nije ovlaena da u ime i za raun vlasnika stana zakljui ugovor o kori-enju kablovskog distributivnog sistema protivno njegovoj volji, jer je to pravo svakog vlasnika stana (stanara) pojedinano, poto se ne radi o onim zajednikim ureajima i delovima zgrade ije uspostavlja-nje i odravanje je neophodno za zgradu kao celinu.

(Iz Reenja Okrunog suda u Novom Sadu, G. 2927/05 od 30.06.2005. godine)


- 24 -

4422.. Predugovor o zakupu je obavezujui za ugovarae ukoliko sadri sve elemente ugovora o

zakupu, a vri se tako to zakupac koristi poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatno-sti, kako je i ugovoreno.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuena dravna zajednica Srbija i Crna Gora - Ministarstvo

odbrane je vlasnik poslovnog prostora u Ulici P. br. 59. Navedeni poslovni prostor predat je tuiocu na osnovu ugovora o zajednikom finansiranju poslovnog prostora, predugovora o zakupu navedenih pro-storija br. 153-2 od 26.11.1981. godine i reenja XVII-03 br. 361-1965/0-81 od 5.1.1982. godine, a tui-lac ga je na osnovu toga koristio za obavljanje samostalne ugostiteljske delatnosti sve do 1999. godine kada je privremeno prekinuo obavljanje ove delatnosti zbog bombardovanja. U tom periodu, tuena je ovaj prostor dodelila Z.S. na korienje a na osnovu ugovora o zakupu na odreeno vreme br. 1058-2 od 3.2.2000. godine. lanom 1. navedenog ugovora ugovoreno da zakupodavac poslovni prostor u B. u Ulici P. br. 59 daje zakupcu na privremeno korienje za stanovanje do prestanka ratnog stanja u SRJ, nakon ega je zakupac obavezan da ga u roku od osam dana oslobodi od lica i stvari i preda zakupodav-cu u posed. Po iseljenju Z.S. je kljueve spornog prostora predao tuenom Lj.S, koji bez pravnog osnova ovaj poslovni prostor koristi i danas za stanovanje.

Polazei od tako utvrenog injeninog stanja, injenice da predugovor o zakupu poslovnih prosto-rija od 26.11.1981. godine sadri sve elemente ugovora o zakupu, da je tuilac koristio poslovni prostor za obavljanje ugostiteljske delatnosti kako je ugovoreno i da ni jedna ugovorna strana nije traila raskid niti dala otkaz, pravilna je ocena niestepenih sudova da je predmetni predugovor obavezujui za ugova-rae u smislu lana 45. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, te da iz njega proistie pravo tuioca da kao zakupac predmetni poslovni prostor koristi. S druge strane, tueni Lj.S. ovaj poslovni prostor koristi bez ikakvog pravnog osnova pa su niestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su tu-beni zahtev tuioca usvojili i obavezali tuenog Lj.S. da se sa svim licima i stvarima iz istog iseli i is-pranjen od lica i stvari preda ga tuiocu.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 370/2007 od 21.2.2007. godine)

4433.. Ugovorna strana iz ugovora o vrenju povremenih i privremenih poslova ne izjednaava

se u pravu na zaradu sa zaposlenima koji obavljaju isti posao, ve se njeno pravo odnosi na naknadu za izvreni ugovoreni posao.

Iz obrazloenja: Ugovorima o vrenju povremenih i privremenih poslova sainjenim u pismenoj formi, sa sadrinom

u pogledu posla koji se ima obaviti i naknade za rad koja se ima platiti, u konkretnom sluaju regulisana su meusobna prava i obaveze ugovornih strana. Postignuta je saglasnost o bitnim sastojcima ugovora izmeu stranaka, u smislu lana 26. Zakona o obligacionim odnosima. Izjave volja date su slobodno i ozbiljno. Imajui u vidu da je tueni ispunio ugovornu obavezu isplatom naknade za ugovoreni posao, koji iznos je tuilac kao izvrilac posla primio, neosnovano se u reviziji istie da su niestepeni sudovi zauzeli pogreno stanovite u pogledu tumaenja stvarne volje ugovornih strana, odnosno da se tuilac u svemu izjednaava sa zaposlenima koji su obavljali iste poslove.



- 25 -

4444..

Predugovor je takav ugovor kojim se preduzima obaveza da se kasnije zakljui glavni ugo-vor ali i taj predugovor mora biti zakljuen u propisanoj formi da bi bio punovaan.

Iz obrazloenja: U konkretnom sluaju zakljuen je predugovor o kupoprodaji, na kome potpisi nisu overeni od strane suda. lanom 45. taka 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je predugovor takav ugo-vor kojim se preuzima obaveza da se docnije zakljui drugi, glavni ugovor. Prema taki 2, propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor, ako je propisana forma uslov punovanosti ugovora, a prema taki 3. predugovor obavezuje ako sadri bitne sastojke ugovora. U konkretnom sluaju potpisi nisu overeni na zakljuenom predugovoru izmeu parninih stra-naka, a kod ugovora o kupoprodaji je overa potpisa bitan uslov za punovanost ugovora, prema la-nu 4. Zakona o prometu nepokretnosti. U takvoj situaciji nije ispunjen uslov za punovanost zaklju-enog predugovora, zbog ega ovaj predugovor ne moe obavezivati strane ugovornice, ak i u situ-aciji da sadri sve bitne elemente ugovora o kupoprodaji. Zbog toga je pravilno pobijana presuda kojom je usvojen tubeni zahtev, jer je tueni obavezan da izvri povraaj datog poto nije dolo do zakljuenja glavnog ugovora ugovora o kupoprodaji, a zakljueni predugovor ne ispunjava formu za punovanost, zbog ega sam po sebi ne moe proizvoditi pravno dejstvo.


4455.. Ponuda se moe opozvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili isto-

vremeno sa njom.

Iz obrazloenja:

Utvreno je sledee injenino stanje: Prvotueni je raspisao poziv za javno prikupljanje ponuda za izvoenje elektroinstalaterskih ra-

dova. Tuilac i drugotueni su u ostavljenom roku dostavili svoje ponude, koje je prvotueni otvo-rio 03.12.2002. godine. Sve ponude su ravnopravno razmatrane na sednici Upravnog odbora dana 24.01.2003. godine te je prvotueni prihvatio ponudu drugotuenog kao najpovoljniju i o tome do-neo odluku o prihvatu. Po donoenju ove odluke, prvotueni i drugotueni su - u skladu sa odlukom Upravnog odbora - zakljuili ugovor o izvoenju elektroinstalaterskih radova. Tuilac nije sudu pruio dokaze da su navedena odluka Upravnog odbora i ugovor zakljueni protivno zakonu u smi-slu lana 103. Zakona o obligacionim odnosima, te je - iz navedenih razloga - prvostepeni sud pra-vilno odbio zahtev tuioca kao neosnovan.

Tuilac u albi neosnovano istie da je ponuda prvotuenog nevaea od dana povlaenja tj. odu-stanka, i da od tog dana tueni vie nije bio uesnik konkursa, zbog ega se njemu - po tim navodima - posao nije mogao poveriti na zakonit nain.

Naime, prema odredbi lana 36. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, ponuda se moe opo-zvati samo ako je ponueni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom. U konkret-nom sluaju, ponuda je primljena i otvorena dana 03.12.2002. godine, a opoziv je primljen


- 26 -

06.12.2002. godine. Zbog toga ponuda drugotuenog proizvodi pravno dejstvo od trenutka kada je prispela ponuenom te je prvotueni u skladu sa citiranom odredbom Zakona o obligacionim odno-sima razmatrao ponudu tuioca zajedno sa drugim ponudama.

(Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 1047/2004 od 15.07.2004. godine)

4466.. Momenat zakljuenja ugovora je momenat kada su se ugovorne strane saglasile o njegovim

bitnim sastojcima. utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude za zakljuenje ugovora. Ugo-vor koji neko zakljui kao punomonik u ime drugoga bez overenog ovlaenja obavezuje neovla-eno zastupanog samo ako ga naknadno odobri.

Iz obrazloenja:

Utvreno je sledee injenino stanje: stranke su zakljuile ugovor 22.10.1996. godine. Tueni je od tuioca poruio jedan primerak oglasa iro-rauna SRJ i istim ugovorom se obavezao na pretplatu i na-rednih deset izdanja CD-publikacija tuioca, koje izlaze jednom godinje. Tuilac se obavezao da e svake godine odtampati naruenu publikaciju na CD-nosau a tueni je preuzeo rizik njene dostave pu-tem pote. Ovaj ugovor je, od strane tuenog, overio D.F., rukovodilac raunovodstva i finansija kod tu-enog, iako mu u opisu radnih zadataka nije i zakljuivanje ugovora, za ta je jedino ovlaeno lice L.P., direktor tuenog. Tuilac je fakturisao tuenom iznose za dospele publikacije.

Ugovor meu strankama je zakljuen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora (lan 26. Zakona o obligacionim odnosima).utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponu-de (lan 42. st. 1. Zakona o obligacionim odnosima). Ugovor koji neko lice zakljui kao punomo-nik u ime drugoga bez njegovog ovlaenja, obavezuje neovlaeno zastupanog samo ako ugovor naknadno odobri (lan 88. Zakona o obligacionim odnosima).

Nisu osnovani navodi albe tuioca da tueni nikada nije vratio ni jedan primerak iro-rauna niti je vratio robu, kao ni navodi da se samo na osnovu prezentacije pismene povratnice pote ne moe utvrditi da li su knjige vraene. Ovo zbog toga to se tueni, dopisom od 09.05.1997. godine, izjasnio da ne eli poslovni odnos sa tuiocem, i istom prilikom vratio isporuene poiljke. Ugovor koji je zakljuen izmeu stranaka kasnije nije konvalidiran. Zbog toga ne postoji pravni osnov po kome bi tuilac mogao tuenom da ispostavi fakture na naplatu na ime isporuenih publikacija od 1996. do 2002. godine. Tueni je i izriito i konkludentno stavio tuiocu na znanje da ne eli dalje poslovne odnose sa njim. ak i da nije vrio povraaj publikacija isporuenih od strane tuioca, nje-govo utanje - u smislu lana 42. Zakona o obligacionim odnosima - ne bi znailo i prihvatanje po-nude, a posebno imajui u vidu dopis od 09.05.1997. godine.

(Iz presude Vieg trgovinskog suda, P. 6828/2004 od 06.10.2004. godine)

4477.. Ponuda treba da sadri bitne elemente za zakljuenje ugovora, a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude, pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zakljuen bez obzira to je ponueni vratio ponuau ugovor.


- 27 -

Iz obrazloenja: Prvostepenom presudom izrekom pod I usvojen je precizirani tubeni zahtev tuioca pa je oba-vezan tueni da plati tuiocu iznos od 11.086,10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini sto-pe zatezne kamate na precizirane iznose u izreci presude od dana dospelosti pa do isplate kao i tro-kove parninog postupka u iznosu od 24.728,00 dinara. Pravilno je prvostepeni sud postupio kada je usvojio zahtev tuioca i obavezao tuenog da mu isplati iznos od 111.086,10 dinara zajedno sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne ka-mate od dospelosti pa do isplate jer je u toku prvostepenog postupka izvreno vetaenje, pa iz-voenjem dokaza putem vetaenja utvruje se da tueni nije imao primedbi na raunski deo na-laza, istakao da su radovi izvedeni u koliini i kvalitetu kako je to tuilac i uradio ali da je cena previsoka pa u odnosu na prvu i drugu privremenu situaciju tuiocu je isplaena cena a po treoj privremenoj situaciji je delimino isplaena. Navodi albe da je prvostepeni sud pogreio kada je zahtev tuioca usvojio u odnosu na isplae-nu potpunu cenu po treoj privremenoj situaciji nisu osnovani. Ovo sa razloga to u odnosu na utvr-ivanje cene za izvedene radove a nalazom vetaka je utvreno da je primenjena prosena trina cena za izvoenje radova u spornom periodu, kada su ti radovi izvoeni kao i vreme i lokacija a na-kon ovoga tuilac i precizirao svoj tubeni zahtev prema nalazu vetaka. Prvostepeni sud pravilno primenjuje odredbu l. 39. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, a kojom je predvieno da ponuda treba da predstavlja bitne elemente za zakljuenje ugovora, a radnja koja se preduzima po ponudi prilikom realizacije ugovora predstavlja prihvat ponude, pa se ima samim tim i smatrati da je ugovor zakljuen bez obzira ukoliko je ponueni vratio ponu-au ugovor. Stoga je ovaj sud iz ovih razloga albu tuenog odbio, prvostepenu presudu potvrdio, a u postupku nije bilo bitnih povreda parninog postupka iz l. 354. st. 2. ZPP-a injenino stanje je potpuno utvreno a na potpuno utvreno injenino stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.

(Iz presude Vieg trgovinskog suda u Beogradu, P. broj 6567/01 od 14.05.2002. godine)

4488..

Ugovor o doivotnom izdravanju koji nije zakljuen po odredbama Zakona o nasleiva-nju ve po optim pravilima ugovornog prava, je neimenovani kvaziugovor o doivotnom izdr-avanju ija se vanost procenjuje po odredbama Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloenja: Niestepeni sudovi su ugovoru o doivotnom izdravanju, koji je predmet ovog spora, prili kao da je zakljuen po propisima Zakona o nasleivanju. Meutim, nije re o imenovanom ugovoru u smislu toga zakona, ve o neimenovanom ugovoru zakljuenom u smislu lana 26. Zakona o obliga-cionim odnosima, koji predstavlja nastavak tradicije ugovora o doivotnom izdravanju po pravnim pravilima obligacionog prava sadranim u austrijskom imovinskom zakonu koji je vaio na teritoriji Vojvodine. Poto kvaziugovor o doivotnom izdravanju nema oslonca u propisima o nasleivanju, irelevantno je da li se primenjuje raniji ili vaei Zakon o nasleivanju. Kvaziugovor o doivotnom izdravanju je, po svojoj pravnoj prirodi, aleatoran teretni ugovor. Alea-tornost je uslov vanosti tog ugovora, pa se njegova punovanost ne moe procenjivati po pravilima o


- 28 -

ruljivim nego po pravilima o nitavim ugovorima. Prema lanu 111. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ruljiv kad ga je zakljuila strana koja je ogranieno poslovno sposobna, kad je pri njegovom zakljuenju bilo mana u pogledu volje strana i kad je to posebnim propisom odreeno. U ovom sluaju, mane volje ne postoje, kao to ne postoji ni propis po kome bi kvaziugovor o doivotnom izdravanju bio ruljiv zbog odsustva aleatornosti. Kako je aleatornost tog ugovora uslov njegove vanosti, osnova-nost tubenog zahteva u odnosu na primaoca izdravanja moe se oceniti samo prema odredbama o ni-tavosti ugovora iz lana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Kako niestepeni sudovi nisu primenili relevantne propise, u reviziji se osnovan ukazuje da su pobi-jane odluke produkt pogrene primene materijalnog prava. To je i bio razlog to je ovaj sud, u smislu lana 395. stav 2. ZPP, ukinuo obe niestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suenje. Pravilna primena materijalnog prava iziskuje da se otklone nedostaci u primeni materijalnog prava, na koje je ovaj sud ve ukazao. Osnovanost zahteva ima se oceniti prema optim pravilima Zakona o obligacionim odnosima i nitavosti ugovora.


4499.. Nitav je ugovor koga zakljui punomonik umrlog lica.

(Iz presude Okrunog suda u Kraljevu, G. 143102 od 26.03.2000. godine)

5500.. Predugovor je takav ugovor kojim se preuzima obaveza da se kasnije zakljui drugi, glavni ugo-vor. Propisi o formi ugovora vae i za predugovor. Na zahtev zainteresovane strane sud e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti.

(Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev.258/98 od 15. 04 1998. godine)

5511.. Stvarna volja kod dvostranih teretnih ugovora je bitan elemenat za njegovu punovanost.


5522.. Volja za zakljuenje ugovora moe se izjaviti reima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju.

(Vrhovni sud Srbije, Rev. 684/98)

5533.. Ne moe se traiti utvrivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zakljuenog predugovora.

(Iz odluke Vrhovnog suda Srbije Rev. 4348/97 od 8.10.1997. godine)

5544.. Propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor.



- 29 -

5555.. Ponuda je predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora.

(Vrhovni sud Srbije, Prev. 316/94 od 26.10.1994. godine)

5566.. Oglas o javnom nadmetanju putem prikupljanja pismenih ponuda za prodaji poslovnog prostora ne predstavlja ponudu za zakljuenje ugovora, ve samo poziv da se pod objavljenim uslovima po-nuda uini.

(Vrhovni sud Srbije Rev. 1996/93 od 9.06.1993.godine)

5577.. Ugovor o poklonu proizvodi pravno dejstvo iako je prihvat ponude uinjen posle smrti lica koje je dalo ponudu.

(Vrhovni sud Srbije, 1970/93)

5588.. Stranka koja se odazvala javnom oglasu, a ija ponuda nije prihvaena, ne moe uspeti sa zahte-

vom za ponitaj ugovora koji je poiljalac oglasa zakljuio sa treim licem. (Prema odluci VPS, P. 420/93)

5599.. Predugovor o prodaji nepokretnosti koji nije zakljuen u pismenoj formi i na kome potpisi stranaka nisu overeni kod suda ne proizvodi pravno dejstvo, jer se za ovaj predugovor zahteva forma koju predvi-a Zakon o prometu nepokretnosti kao uslov za punovanost ugovora o prodaji nepokretnosti.

(Vrhovni sud Srbije, Rev.3805/92 od 20.10.1992. godine)

6600.. Stranka koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor ili je pregovore vodila sa namerom da zakljui ugovor, ali je kasnije odustala bez osnova, obavezna je da naknadi tetu koju je druga strana pretrpela voenjem takvih pregovora.


6611.. Presudom se ne moe priznati pravno dejstvo predugovoru tako da isti zamenjuje ko-

naan ugovor i predstavlja osnov za uknjibu. Predugovor i ugovor ne mogu istovremeno egzistirati, odnosno predugovorom se ugovorne strane obavezuju da e u odreenom roku zakljuiti ugovor.

Iz obrazloenja: Neosnovano se albom tuioca pobija prvostepena presuda i navodom da nema razloga o

bitnim injenicama, odnosno zbog apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka iz l.


- 30 -

361. st. 2. taka 12. ZPP-a, poto je tuilac tubenim zahtevom traio da se utvrdi da su on i pravni prethodnik ispunili svoje obaveze po prethodnom kupoprodajnom ugovoru od 27. 11. 1997. godine i da se presudom prizna pravno dejstvo kupoprodajnog ugovora tako da presuda zameni konani ugovor da bi se tuilac u zemljinim knjigama mogao uknjiiti kao vlasnik te nepokretnosti jer prethodni ugovor nije sadrao ni klauzulu intabulandi niti rok za zakljuenje glavnog ugovora, a prvostepeni sud obrazlae svoju odluku kao da je tubenim zahtevom trae-no utvrenje prava svojine.

Tano je da tuilac tubenim zahtevom nije izriito traio utvrenje prava svojine, ali je bez ob-zira na to prvostepeni sud pravilno ustanovio da ne postoje zakonski uslovi za usvajanje tubenog zahteva kakav je tuilac postavio. injenica da se prvostepeni sud u obrazloenju presude pozvao samo na odredbe l. 45. ZOO-a, a ne i na druge zakonske odredbe koje reguliu mogunost podno-enja tube za utvrenje, konvalidaciju ugovora, mogunost da prethodni kupoprodajni ugovor za-meni konani ugovor i mogunost uknjibe prava vlasnitva na osnovu presude kakvu trai tuilac ne moe predstavljati pogrenu primenu materijalnog prava, jer i po nalaenju ovog suda ne postoji zakonski osnov za usvajanje tubenog zahteva tuioca. Pre svega, deo tubenog zahteva kojim se trai utvrenje da su tuilac i pravni prethodnik tuenog ispunili u celini svoje obaveze po prethod-nom kupoprodajnom ugovoru, odnosno utvrenje pravnih injenica, protivan je odredbi l. 188. ZPP-a prema kojoj se tubom za utvrenje moe traiti samo utvrenje postojanja, odnosno nepo-stojanja nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Nadalje, predugovor i glavni ugovor ne mogu istovremeno egzistirati, niti se presudom moe priznati pravno dejstvo predugovoru (prethodnom ugovoru) tako da isti zamenjuje konaan ugovor i predstavlja osnov za uknjibu. Od ovoga treba razlikovati izuzetnu situaciju kada overeni ugovor sadri sve bit-ne elemente ugovora o prodaji nepokretnosti, a navedeni ugovor je samo oznaen kao

Documents

3.1.1. Obligaciono Pravo