Obligaciono Pravo - Teorija Obligacija

7/21/2019 Obligaciono Pravo - Teorija Obligacija

http://slidepdf.com/reader/full/obligaciono-pravo-teorija-obligacija 1/73

1. OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO OBLIGACIONO PRAVO

Objektivno oblig!iono "#vo je skup pravnih pravila i normi koje uredjuju obligaciono

pravo.

Taj skup treba shvatiti u najsirem smislu, jer obuhvata kako odredbe drzavnih organa, tako i pisana i

nepisana pravila nedrzavnih organizacija, pravila nastala dugotrajnim ponavljanjem, pravila iz sfere

morala.

U ev#o"$ko% "#v&, izuzev Velike Britanije, najveci deo normi obligacionog prava nalazi seu zakonicima ili posebnim zakonima. Prvi evropski gradjanski zakonici, kao i gradjanski zakonici

doneti pod njihovim uticajem uredjuju i obligaciono pravo: Code civil, austrijski, holandski, srpski,nemacki, grcki, japanski, italijanski, spanski, ruski gradjanski zakonik i dr.

druge strane, u vajcarskoj i u drzavama nastalim na tlu bivse !ugoslavije postoji poseban zakon

koji uredjuje obligacione odnose.

U nglo'%e#i!ko% "#v& izvor prava je sudska praksa, tako da se pravila ugovornog prava

nalaze u precedentima. "pak, i u drzavama koje pripadaju tom sistemu postoje brojni zakonski propisikoji uredjuju obligacije.

Pored tih propisa zakonskog karaktera i sudskih precedenata, u sistemu common la# postoje i izvoriobligacionog prava koji nisu drzavnog karaktera $ u tu grupu spadaju obicaji i kodifikovani

trgovinski obicaji $ uzanse, opsti uslovi poslovanja preduzeca, moralne norme koje se u konkretnoj

drzavi smatraju bitnim.

%bligacije su delom obuhvacene i drugim zakonima koji uredjuju druge delove gradjanskog prava $ zakon o nasledjivanju, porodicni zakoni, zakoni koji se odnose na gradjansko procesno pravo

&kod nas npr u 'akonu o parnicnom postupku(.

S&bjektivno oblig!iono "#vo & &(e% $%i$l& je konkretno ovlascenje poverioca koje, na

osnovu objektivnog prava, ima prema duzniku.

%vo je subjektivno obligaciono pravo u uzem smislu jer obuhvata samo aktivnog subjekta $ poverioca.

S&bjektivno oblig!iono "#vo & $i#e% $%i$l& jeste i duznost pasivnog subjekta, duznika, da

se ponasa u skladu sa subjektivnim pravom poverioca.



). *NACAJ OBLIGACIONOG PRAVA

avremeno obligaciono pravo predstavlja fiziologiju prava. %no najcesce, za o"(nje lik+

,el&je ne"#i%etno, jer su posredi svakodnevni poslovi $ od kupoprodajnih ugovora na pijaci, preko

kupoprodaje goriva na pumpama, do kupoprodaje nepokretnosti, zatim zakljucivanje ugovora o

razlicitim uslugama, o delu itd.

)aravno, tu su i ugovori koji su vi,ljivi i ok& ne"#vnik $ ugovori o dozivotnom

izdrzavanju, ugovori vezani za autorska prava, pravni poslovi cesti u trgovinskom pravu npr menice,cekovi, cesije itd.

avremena tehnicka civilizacija nije zamisliva bez svakodnevnih rizika i steta, sto je takodje

predmet regulisanja obligacionog prava $ naknada stete, osiguranje od raznih rizika.

To nije oduvek bilo tako.

U nti!ki% "#vi% i $#e,nje% vek& veci znacaj od obligacionog prava imali su stvarno inasledno pravo. vojina na nepokretnostima je cesce prenosena zavestanjem nego obligacionim

ugovorima, a i kada su korisceni ugovori oni su podvrgavani brojnim zahtevima forme, sto jeotezavalo pravni promet.

Ve! & #i%$koj ,#(vi uocljiv je brzi razvoj obligacionog prava. troge forme se ublazavaju,

nastaju novi oblici pravnih poslova, nastaju i konsenzualni ugovori.%bligaciono pravo dobija na znacaju daljim razvitkom trzisne ekonomije $ zajmova sa

kamatom, ugovora koji obezbedjuju te zajmove, bankarskih poslova, ugovora o zakupu, delu, nalogu,

osiguranju*

-o,e#n t#(i$n "#iv#e, ne moze se zamisliti bez pravila obligacionog prava. Celokupan

promet svih bogatstava ovog sveta vrsi se putem pravila obligacionog i naslednog prava, prvog medjuzivima, drugog za slucaj smrti.

+onacno, (n!j oblig!ionog "#v je & to%e $to je ono "ove(no $ ,#&g%

g#,jn$ko"#vni% "#e,%eti%+ npr sa stvarnim, naslednim, porodicnim, trgovinskim pravom.

%bligaciono pravo je tu samo sredstvo da se postigne cilj tih predmeta $ da se ispuni legat, razvrgne

rezim zajednicke svojine bracnih drugova.

U oblig!iono% "#v& $% oblig!ij je bitn, i osnovni cilj jeste njeno ispunjenje. pravo

zato se u svim srodnim predmetima gde se javljaju razlicite obligacije, kada nije propisano nesto

drugo, primenjuju opsta pravila obligacionog prava.

-



. OBLIGACIONO PRAVO I /RUGE GRANE PRAVA

10 Oblig!iono i $tv#no "#vo

Stv#no "#vo u objektivnom smislu jeste skup pravnih normi koje uredjuju kako fakticku

vlast, tako i prava na stvari, a u subjektivnom smislu pravni polozaj konkretnog subjekta prema

odredjenoj stvari. T& je ,kle volj $&bjekt &"e#en n $tv#.Oblig!iono "#vo podrazumeva najmanje dva subjekta, pri cemu se na poverilackoj i

duznickoj strani moze naci veci broj subjekata. T& je ,kle volj $&bjekt &"e#en n vi$e li!.

Stv#no "#vo i% "$ol&tni k#kte#. %no ,el&je e#g o%ne$, sto znaci da titular ima

pravo da bilo koga spreci u njegovim pretenzijama prema stvari. %tuda proizlazi pravo sledovanja $

pravo titulara da svoje pravo ostvaruje prema bilo kom licu kod kog se stvar nadje. Takodje iz

apsolutnog karaktera proizlazi ovlascenje titulara da svoje pravo koristi na nacin kako to njemu

najvise odgovara $ droit de preferance.Oblig!iono "#vo ,el&je $%o i(%e,j& ,ve $t#ne, koje se nalaze u konkretnom

obligacionom odnosu. /kle+ oblig!ij ,el&je inte# "#te$. Cak i kada duznik, prevarom, ne predastvar poveriocu, vec trecem licu, a prethodno je primio kupoprodajnu cenu, poverilac ne moze tuziti

trece lice, vec samo svog duznika. Takodje, poverilac ne moze svoje obligaciono pravo koristiti kako

njemu odgovara, jer obligacija ima svoju sadrzinu.

druge strane, i oblig!iono i $tv#no "#vo $e bve n$tnko% "#v & $l&!jevi% k,

tkv "#v ni$& #nije "o$tojl. To je dalo povoda izvesnim autorima da uporede strkturu

obligacionih i stvarnih prava u odredjenim segmentima.

P#vil o (klj&!enj& &govo# su identicna sa "#vli% o n$tnk& o,#e,jeni $tv#ni "#v.

nekim slucajevima cak, svrstavanje jedne ustanove zavisi od izbora kriterijuma, npr (k&"

ne"ok#eno$ti $ &"i$o% & jvne knjige $ Takav zakup se moze tretirati i kao obligaciono pravo jer je pre svega ugovor, ali i kao stvarno pravo jer deluje prema svima.

Takodje, kod #tij o, v#e,no$ti. Postoji pravo na hartiji, gde se primenjuju pravila stvarnog

prava, i pravo iz hartije gde se primenjuju pravila obligacionog prava.

ve ovo ukazuje na relativnost svake podele, pa cak i na osnovnu podelu na stvarno i obligaciono

pravo.

)0 Oblig!iono i "o#o,i!no "#vo

Po#o,i!no "#vo razmatra prava i obaveze koje proisticu iz bracne i vanbracne veze, zatim iz

srodstva, zastite dece bez roditelja, starateljstva, bracnog ugovornog rezima, postupaka u vezi sa

ostvarenjem tih prava i obaveza $ bracni sporovi, sporovi iz odnosa roditelja i dece, sporovi iz

izdrzavanja.%tuda je jasno da %nogi "o#o,i!ni o,no$i "#e,$tvljj& i(vo#e oblig!ij npr zakonske

obligacije izdrzavanja koje proizlaze iz braka, srodstva, obligacija iz bracnih ugovora, kao i obligacije

ciji je osnov naknada stete,npr neplacanje ili neuredno placanje almentacije.

/



0 Oblig!iono i n$le,no "#vo

Oblig!iono "#vo usmereno je na "#vni "#o%et inte# vivo$, a nasledno pravo na "#vni

"#o%et %o#ti$ !&$. %bligaciono pravo dakle izucava prenos imovinskih prava medju zivima, a

nasledno pravo taj prenos, ali za slucaj smrti.

Vec je ta cinjenica dovoljna da se shvate bliske veze ova dva predmeta.

Pored toga, i & n$le,no% i & oblig!iono% "#v& "o$toje &govo#i. )pr. govor o

nasledjivanju, o ustupanju i raspodeli imovine za zivota, o dozivotnom izdrzavanju.%no sto je ugovor za obligaciono pravo, to je testament za nasledno pravo, ali testament je ujedno i

izvor obligacija. )pr legat nije nista drugo do jedna cista obligacija $ odnos izmedju legarata i

duznika.

+ada je n&(ni ,eo oblig!iono "#vne "#i#o,e, sto je slucaj sa naslednim pravom rbije, to je

takodje cista obligacija izmedju nuznog naslednika i duznika, po pravilu univerzalnog sukcesora.

20 Oblig!iono "#vo i t#govin$ko "#vo

%bligaciono pravo je le3 gene#li$ za trgovinsko pravo. To znaci da je trgovinsko pravo

posebno obligaciono pravo. Bliskost ova dva prava proizlazi iz n!el je,in$tvenog #eg&li$nj $

odnosno cinjenice da su pravila obligacionog prava, kao i pravila trgovinskog prava uredjena jedinstvenim propisom $ 'akonom o obligacionim odnosima.

U &govo#no% "#v& pravila su ista kao i u obligacionom, uz odredjene specificnosti $

ugovori se zakljucuju samo u odredjenom krugu lica &pravna lica, trgovci(, nema mesta za dobrocine

ugovore, veliki je broj ugovora po pristupu, a postoje i izuzeci u pojedinim ugovorima $ npr kod

kupoprodaje cena ne mora biti odredjena ugovorom jer je odrediva po samom zakonu.

0



2. *AKON O OBLIGACIONI- O/NOSI-A

Vrhunac razvoja rimskog prava krunisan je J&$tinijnovo% ko,i4ik!ijo%. %na je bila

polaziste srednjevekovnih mislilaca u kritici feudalnog partikularnog prava, koje je bilo zasnovano na

nejednakosti po razlicitim osnovima $ staleskoj, imovinskoj, polu, zanimanju, obrazovanju.

Posebno se istice $kol "#i#o,nog "#v koja tezi stvaranju prava zasnovanog na ravnopravnosti

subjekta i pravednosti.

1usenje kraljevskog rezima koji se pretvorio u nepravdu i zlocin, francuski revolucionari suipak uspeli da opravdaju /ekl#!ijo% o "#vi% !ovek i g#,jnin i G#,jn$ki%

*koniko% 5Co,e Civil0. 2radjanski zakonik je bio ostvarenje upravo onih ideja kojima je tezila

skola prirodnog prava, a nakon Code Civila, to postaje trend i imperativ svake drzave koja je imala

pretenzije da bude civilizovana.

2radjanske kodifikacije se donose sirom 3vrope, ali i !uzne, redjnje i everne 4merike,4frike i 4zije. rbija se u tom pokretu nasla na cetvrtom mestu, nakon 5rancuske, 4ustrije i

6olandije, jer je srpskom narodu prethodilo veliko pravno iskustvo: +rmcija vetog ave, 7usanovzakonik. )akon oba svetska rata, narocito drugog, srpski narod je izgubio na svakom planu $ broja,

duha, teritorije i prava.

Neo"o,no$t ,ono$enj ko,i4ik!ije shvatila je i vlast, kojoj gradjansko pravo nije mnogoznacilo, naprotiv. Pored toga, neophodnost donosenja kodifikacije nametali su delovanje ekonomskih

zakonitosti, medjunarodno ekonomski, pa i pravni odnosi.

1671. godne izradjen je N!#t (kon o nkn,i $tete.

1677. godine donet je Sve(ni (kon o n$le,jivnj& koji je, pored prometa mortis causa predvideo

i neke obligacione ugovore.

1689. godine 8ihailo +onstantinovic, profesor Pravnog 5akulteta u Beogradu, sacinio je "#e,n!#t(kon koji% bi $e ob&vtili oblig!ioni o,no$i.

1886. godine u javnost je izaslo njegovo veliko delo ++Ski! ( (konik o oblig!ij% i

&govo#i%::.

1886. godine, +omisija je formirala Potkomisiju za izradu kodeksa koji bi obuhvatio obligacione

odnose.

16;. i 16;2. godine Potkomisija za izradu zakona o obligacijama i ugovorima je pripremila dveverzije )acrta zakona. Posle stava iz 9;0. rad na zakonu o obligacijama i ugovorima vracen je u

Potkomisiju.

16;7. godine Potkomisija je "#i"#e%il n!#t (kon o oblig!ij% i &govo#i%.

16;8. godine avezno vece kupstine 51! je &$vojilo tj tek$t ko N!#t (kon. Posle obavljene

diskusije, Potkomisija je uputila kupstini Predlog zakona o obligacionim odnosima.

9. %#t 16;<. godine avezno vece kupstine 51! &$vojilo je *kon o oblig!ioni%

o,no$i%, sa danom stupanja na snagu 1. oktob# 16;<. go,ine &'%%(.

<



adrzina '%% podeljena je na:

10 /eo "#vi = O"$ti ,eo

)0 /eo ,#&gi = Ugovo#i.

4 unutar tih osnovnih delova '%% je podeljen na glave, odeljke i odseke, a unutar odseka su

tacke oznacene rimskim brojevima.10 O"$ti ,eo uredjuje o$nove oblig!ioni o,no$: osnovna nacela, izvore obligacija, dejstva

obligacija, prestanak obligacija, razne vrste obligacionih odnosa, kao i promene subjekta uobligacionim odnosima.

)0 /#&gi ,eo+ Ugovo#i, regulise oblig!ione o,no$e koji n$tj& & ve(i $ i%enovni%

&govo#i%, i to klasicnim gradjanskopravnim ugovorima, kao sto su: kupoprodaja, razmena, zajam,

zakup, ugovor o delu, ostava, nalog, zaloga, jemstvo* 'atim trgovinskim ugovorima kao sto su

uskladistenje, komision, trgovinsko zastupanje, spedicija, prevoz lica i stvari, ugovor o licenci,

osiguranje, turisticki ugovori, ali i bankarskim poslovima kao sto su novcani depozit, tekuci racun,

sef, ugovor o kreditu, akreditiv i bankarska garancija.

Obi%no$t (kon 51196 !lnov0 uslovljena je time sto su njime obuhvacena kako opsta

pravila, tako i svi izvori obligacija, kao i ugovorna pravila klasicnog gradjanskog prava i pravilatrgovinskih ugovora.

Takodje obimnost je uslovljena teznjom da se izbegne upucivanje na druge clanove zakone.

%dredbe su ,i$"o(itivnog k#kte#, a to znaci da ucesnici imaju slobodu da uredjuju svojeodnose. )pr, putem neimenovanih ugovora mogu stvarati odnose koji najbolje odgovaraju njihovim

interesima. "pak, ta sloboda nije neogranicena, a na opsti nacin utvrdjena je !lno% 19. *OO:

‘’Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i

dobrih obicaja, da svoje odnose urede po svojoj volji.’’

" '%% je,n !ln i(#(v !elovit& %i$o. )pr =>govor je zakljucen kada su se ugovornestrane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.>> Tako da je on, uprkos slozenoj materiji koju uredjuje,

razumljiv i pristupacan ne samo pravnicima.

" pored svoje obimnosti *OO ne ob&vt $ve oblig!ione o,no$e.

Neki ,elovi $& &#e,jeni ,#&gi% "#o"i$i% &ugovor o dozivotnom izdrzavanju, ugovor o ustupanju

i raspodeli imovine za zivota, ugovor o poklonu, posluzi, obligacije vezane za drumski, zeleznicki, pomorski i vazdusni saobracaj, promet nepokretnosti*(

Neki ,elovi ni$& #eg&li$ni "o$le#tni% "#o"i$i%, pa se na njih primenjuju pravila predratnog

prava u smislu clana 0. 'akona o nevaznosti pravnih propisa donetih pre ?. aprila 909. godine i za

vreme neprijateljske okupacije, od -/. oktobra 909. godine. &npr. Poklon i posluga(.

Njbolje #e$enje bi svakako bilo &#e,jenje g#,jn$ki% (koniko%. "ako je rbija bilacetvrta zemlja koja je donela svoj 2radjanski zakonik, nazalost, on je izgubio pravnu snagu, i sada je

jedna od poslednjih drzava koje nemaju svoj 2radjanski zakonik. To je uticalo da Vlada 1, na svojoj

sednici od 18. nove%b# )998. godine donese odluku o obrazovanju +omisije za izradu

2radjanskog zakonika.

?



7. OSNOVNA NACELA OBLIGACIONOG PRAVA

)acela nikada nisu sama sebi cilj, vec predstavljaju sredstvo da bi se postigli odredjeni ciljevi.

'ato se o njima govori kao o elementima metoda prava.

7va najopstija i najznacajnija elementa metoda gradjanskog prava jesu:

1. N!elo "#ivtne &tono%ije, izrazeno u clanu 9@.). N!elo $ve$no$ti i "o$tenj, u clanu 9-. '%%.

%tuda oni su nezaobilazni i u obligacionom pravu.%snovna nacela otk#ivj& glvne !iljeve koje jedno drustvo zeli da postigne u oblasti

obligacionog prava, upravo zato je njihov znacaj veoma velik.

Pored toga, b&,&!i , ne%%o G#,jn$ki (konik , ta nacela predstavljaju supstituciju za

opsti deo gradjanskog zakonika. %na se primenjuju i u svim drugim delovima gradjanskog prava.

8edjutim, postoje i &( n!el koja su specificna za obligaciono pravo, kao deo gradjanskog prava. Ta nacela ,e#ivi#j& i( je,nog o, ov ,v o"$t n!el.

10 /e#ivti n!el "#ivtne &tono%ije je$&:

)acelo opstosti i dispozitivnosti

)acelo ravnopravnosti strana

)acelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja

)0 /e#ivti n!el $ve$no$ti i "o$tenj $&>

)acelo zabrane zloupotrebe prava

)acelo jednake vrednosti davanja

)acelo zabrane prouzrokovanja stete

)acelo duznosti ispunjavanja obaveza )acelo povecane paznje u izvrsavanju obaveza i ostvarivanju prava

)acelo postovanja dobrih poslovnih obicaja

)acelo postupanja pravnih lica u skladu sa opstim aktima

)acelo mirnog resavanja sporova

;



8. NACELO PRIVATNE AUTONO-IJE

5AUTONO-IJE VOLJE+ SA-OO/RE/JENJE0

O, o$vit !ivili(!ije ,o Anti!ke G#!ke vladalo je shvatanje da je sve uslovljeno uzrocima

van subjekta, od volje Bogova. Volj "oje,in! je nebitn, a od sustinske vaznosti je saznati volju

Bogova i ponasati se u skladu sa njom.

So4i$ti i Sok#t svojom filozofijom nagovestavaju znacaj volje pojedinca, ali tek A#i$totel

cini veliki obrt u smislu da v#e,no$ni $i$te% "ol(i o, volje "oje,in!, slobode izbora, dakle,slobodne volje. Pojedinac je taj koji usvaja vrednosni sistem i ponasa se u skladu sa njim, a izbor

volje je u nasoj moci.

Takodje, veliku ulogu u obrtu od nebeskih ka zemaljskim razlozima prava i sloboda odigrala je

$kol "#i#o,nog "#v. Tako ?&go G#o!ij&$ umesto prirodnih bozanskih prava istice $&bjektivn

lj&,$k "#v. "zvor prava, dakle, nije nikakav spoljasni autoritet, vec &tono%n volj !ovek. Volja je autonomna jer poseduje moc kauzalnosti naspram spoljasnjeg sveta.

%na je stvaralacka sila koja se u svetu oblikuje sama iz sebe $ otuda se autonomija volje i oznacavaizrazom $%oo,#e,jenje.

A&tono%ij volje pojedinca jeste o$nov "#v. 7va su bitna elementa gradjanskog prava:

sloboda licnosti i sloboda svojine &koja podrazumeva slobodu ugovaranja i slobodu zavestanja(.Volja pojedinca je $ng $vke oblig!ije $ odlucujuci faktor ne samo pri nastanku pravnih poslova,

vec i u pogledu njihove forme, sadrzine, tumacenja, izmene i prestanka.

To su bili razlozi da se ovo veliko nacelo naziva nacelom autonomije volje.

I"k+ ov teo#ij i% neotklonjive %ne>

Vlasnik vrseci svoje pravo svojine, u okviru svoje autonomije volje, niti moze drugome smetati nitidrugi moze njega ometati.

govor se mora postovati jer je plod saglasnosti ugovaraca, bez obzira na pravicnost, savesnost i

postenje.

%na polazi od pojedinca, a pojedinci imaju svoje individualne interese.

To su bili razlozi koji su otvorili ozbiljnu kritiku teorije autonomne volje.

avremena nauka umesto autonomje volje, govori o nacelu privatne autonomije. %no ima

univerzalan karakter, jer je njegovo postojanje od sustinskog znacaja za svako pravo koje se zasniva

na savremenim pravnim, etickim, ekonomskim, vrednostima modernog sveta.

%no je uslov postojanja modernog obligaciono prava.

A



;. NACELO SAVESNOSTI I POSTENJA

N!elo $ve$no$ti i "o$tenj suprotstavlja se nacelu autonomije volje u smislu neophodnosti

borbe suprotnosti izmedju egoistickog u pravu, sa jedne strane, i etickog i socijalnog, zajednickog,

drustvenog, sa druge strane.

+ao sto su te#etni &govo#i najneposrednije vezani za &tono%ij& volje, buduci da sezasnivaju na ideji razmene, gde saglasnosti volja prethode dugotrajni pregovori u cilju usavrsavanja

suprotstavljenih interesa, tako su sa $ve$no$!& i "o$tenje% najneposrednije povezani ,ob#o!ini

&govo#i. njima ne moze biti takvih pregovora $ poklon se odmah ili prihvata ili odbija.

%vo nacelo se u ranijim vremenima #(li!ito 4o#%&li$lo, njegova sadrzina se menjala, ali je

ono uvek bilo prisutno, kao dobra vera, postovanje date rece, postovanje preuzetih obaveza*

'akonu o obligacionim odnosima ovo nacelo je "o$tvljeno i%"e#tivno $ strane su duzneda se pridrzavaju ovog nacela. %vo nacelo strane obavezuje da ga se pridrzavaju i pre nego sto

nastanu obaveze koje proizlaze iz obligacija. 7akle, subjekti se ve! & "#egovo#i% moraju drzatiovog nacela, obavestavati drugu stranu o svim relevantnim svojstvima.

%vo nacelo se, naravno, primenjuje i "o$to n$tne oblig!ioni o,no$. %no obavezuje i

duznika i poverioca. )pr poverilac koji je ovlascen da odredi vreme duznikove prestacije, ne postupa u skladu sa ovim

nacelom ukoliko to zahteva u trenutku kada duznik lezi bolestan sa visokom temperaturom.

"sto tako, ni duznik koji svoju obavezu o roku hoce da ispuni tako sto u ponoc, na nekoliko minuta

pred istek roka, ponudi poveriocu veliku sumu novca u sitnim apoenima kovanog novca, ne postupa u

skladu sa ovim nacelom. Poverilac ima pravo da odbije takvo ispunjenje obaveze, a duznik ce trpeti

posledice docnje.

'akon o obligacionim odnosima, neposrednim navodjnjem, ovom nacelu daje &(e (n!enje>

10 Ugovo#i "#vni li! = Pravna lica imaju specijalnu pravnu sposobnost, i mogu

zakljucivati ugovore samo u okvirima te sposobnosti. 4li ako pravno lice zakljuci ugovor izvan

okvira svoje sposobnosti, takav ugovor je nistav, a druga strana moze zahtevati naknadu stete, poduslovom da je savesna.

)0 Bitn (bl&, = 4ko je jedna strana prilikom zakljucenja ugovora bila u zabludi o bitnim

svojstvima predmeta, u pogledu lica, ili okolnosti koje su u konkretnom slucaju odlucne, ona je

ovlascena da trazi ponistaj ugovora zbog bitne zablude, ali druga strana ima pravo na naknadu stete,

pod uslovom da je bila savesna.

0 P#ivi,n &govo# $ Prividan & fiktivan( ugovor je nevazeci pravni posao, jer strane nisu

imale nameru da stvore obligaciju, vec samo laznu predstavu kod trecih lica da je ugovor nastao.

Prividnost ugovora se ne moze isticati prema trecim licima, ali uz uslov njegove savesnosti.



20 U$lovi i njiovo ,ej$tvo $ govor je zakljucen pod uslovom ako njegov nastanak ili

prestanak zavisi od neizvesne cinjenice, ali ako strana, na ciji je teret odredjen, spreci njegovo

ostvarenje, pristupice se fikciji kao da je uslov ostvaren. "sto tako, ako strana u ciju je korist odredjen,

prouzrokuje ostvarenje uslova, smatrace se da uslov nije ostvaren.

70 Po$le,i!e ni$tvo$ti $ slucaju nistavosti strane su duzne da izvrse neutralnu ili novcanu

restituciju. 8edjutim, ako je ugovor po svojoj sadrzini ili kauzi bio protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obicajima, sud moze da odbije zahtev za vracanje cinidbe nesavesne

strane.

80 Okolno$ti o, (n!j& ( o,l&k& $&, 5"#i #$ki,& ili i(%eni &govo# (bog

"#o%enjeni okolno$ti0 $ koliko se nakon zakljucenja ugovora okolnosti izmene tako da otezavaju

ispunjenje obaveze jedne strane sud moze na zahtev strane kojoj je otezano ispunjenje obaveze da

odluci da ugovor raskine ili ga izmeni. Pri tom odlucivanju sud ce se rukovoditi nacelima postenog

prometa.

;0 O,#i!nje o, "o(ivnj n "#o%enjene okolno$ti $ govaraci se mogu svojim ugovoromunapred odreci pozivanja na promenjene okolnosti, ali samo pod uslovom kada je takvo odricanje u

skladu sa nacelom savesnosti i postenja.

<0 Nkn, t#o$kov 5"#i $ti!nj& be( o$nov0 $ ticalac bez osnova je duzan da vrati deoimovine osiromasenog lica koji je stekao bez odgovarajuce pravnog osnova, putem pravnog posla ili

zakona, ali ima pravo na naknadu nuznih troskova koje je ucinio u vezi s tako stecenim delom

imovine osiromasenog lica. 8edjutim, kada su u ptanju korisni troskovi, pravo sticaoca na visinu

naknade zavisi od njegove savesnosti $ ukolko je bio nesavestan, naknada ide samo do visine iznosa

koji predstavlja uvecanje vrednosti u trenutku vracanja.

60 I$"&njenje obve(e i "o$le,i!e i$"&njenj $ Poverilac je ovlascen da od duznika zahteva

spunjenje obaveze, a duznik je duzan da je ispuni savesno u svemu kako ona glasi. suprotnom,

duzan je da poveriocu naknadi stetu.

190 Ugovo#no "#o$i#enje o,govo#no$ti 5( "#i!injen& $tet&0 $ govorom se moze prosiriti

odgovornost duznika i na slucaj za koji on inace ne odgovara, ali samo ako je to u sladu sa nacelomsavesnosti i postenja.

110 O,govo#no$t ( n"ltivo$t 5!e$ij&0 $ stupilac odgovara za naplativost ustupljenog

potrazivanja ako je to ugovoreno, ali do visine onoga sto je primio od prijemnika, kao i za naplativost

kamata, troskova oko ustupanja i troskova postupka protiv duznika, a to je ujedno i najvise sto se

moze ugovoriti kada je u pitanju savesni ustupilac.

1)0 O"o(ivnje nlog ( "o$#e,ovnje $ )alogodavac moze da opozove nalog za

posredovanje po svojoj volji ako se toga prava nije odrekao, kao i pod uslovom da opozivanje nije

protivno savesnosti.

9@



<. POSEBNA 5U*A0 NACELA OBLIGACIONOG PRAVA

7va najznacajnija elementa metoda gradjanskog prava jesu:

10 N!elo "#ivtne &tono%ije

)0 N!elo $ve$no$ti i "o$tenj.

%na su, kao takva, nezaobilazna i u obligacionom pravu, i predstavljaju osnovna nacela.

8edjutim, postoje i &( n!el koja su specificna za obligaciono pravo, kao deo gradjanskog prava. Ta nacela ,e#ivi#j& i( je,nog o, ov ,v o"$t n!el.

*** (Dalje, pitanja 9, !. "

6. NACELA KOJA /ERIVIRAJU I* NACELA PRIVATNE AUTONO-IJE

/e#ivti n!el "#ivtne &tono%ije je$&:

)acelo opstosti i dispozitivnosti

)acelo ravnopravnosti strana )acelo zabrane stvaranja i iskoriscavanja monopolskog polozaja

10 N!elo o"$to$ti i ,i$"o(itivno$ti $ Pravila 'akona o obligacionim odnosima su le

generalis u odnosu na druge propise, te se primenjuju u svim slucajevima u kojima posebni zakoni

nisu predvideli nesto drugo. )jegove odredbe koje se odnose na ugovore primenjuju se i na druge

pravne poslove, ali stranke mogu u skadu sa privatnom autonomijom svoj obligacioni odnos urediti idrugacije, ako iz zakona ne proizlazi nesto drugo.

)0 N!elo #vno"#vno$ti $t#n $ trane u obligacionom odnosu su ravnopravne.

antickim i feudalnim pravima autonomija volje bila je rezervisana samo za najuzi socijalni sloj, a vec

nakon burzoaskih revolucija, i donosenja gradjanskih zakona, jednakost stranaka i ravnopravnost

postaje opste pravilo.7a bi postojala ravnopravnost ucesnika bilo je neophodno prihvatiti cinjenicu da pravo ne pociva na

nekom spoljasnom izvoru, vec da je sam subjekt, njegova pojedinacna volja izvor subjektivnih

gradjanskih prava.

0 N!elo (b#ne $tv#nj i i$ko#i$!vnj %ono"ol$kog "olo(j $ koliko neki

ucesnik u obligacionom odnosu ima monopol na trzistu robe ili usluga, nema ravnopravnostistranaka. tom slucaju, autonomiju volje ima samo monopolisticka strana, a ostali moraju da

pristanu na njene uslove.

To bi stvorilo i$te o,no$e ko & $#e,njevekovni% "#vi%, tako da bi privatna autonomija

vremenom potpuno iscezla iz pravnog zivota.

Pored toga, postojanje monopola "ov#e,j&je i n!el je,nke v#e,no$ti ,vnj u teretnim

ugovorima, jer monopolista moze diktirati cene, a moze i ugovarati znatno povoljnije uslove u svojukorist.

'ato 'akon predvidja da u zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu da ustanovljavaju

prava i obaveze kojima se stvara ili iskoriscava monopolski polozaj na trzistu.

99



19. NACELA KOJA /ERIVIRAJU I* NACELA SAVESNOSTI I POSTENJA

/e#ivti n!el $ve$no$ti i "o$tenj $&>

)acelo zabrane zloupotrebe prava

)acelo jednake vrednosti davanja

)acelo zabrane prouzrokovanja stete

)acelo duznosti ispunjavanja obaveza )acelo povecane paznje u izvrsavanju obaveza i ostvarivanju prava

)acelo postovanja dobrih poslovnih obicaja )acelo postupanja pravnih lica u skladu sa opstim aktima

)acelo mirnog resavanja sporova

10 N!elo (b#ne (lo&"ot#ebe "#v $ Titular prava moze da vrsi svoje pravo, ali pritom ne

moze drugome nanositi stetu. 4psolutna sloboda jednog subjekta znacila bi ropstvo za drugog, zato je

i pravo svojine kao najapsolutnije od svih prava ograniceno $ vrsi se u granicama odredjenim pozitivnim propisima. 'abrana zloupotrebe prava odnosi se i na apsolutna i na relativna prava, jer bi

se njihovom zloupotrebom negiralo nacelo savesnosti i postenja.%dredba koja uredjuje pitanje (lo&"ot#ebe "$ol&tni "#v predvidjena je u 'akonu o

osnovnim svojinskopravnim odnosima, gde se navodi da vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa

prirodom i namenom stvari i u skladu sa drustvenim interesima odredjenim zakonom, kao i da je

zabranjeno vrsenje prava svojine protivno cilju zbog kog je zakonom ustanovljeno, ili protivnomoralu drustva.

'abrana (lo&"ot#ebe #eltivni "#v uredjena je 'akonom o obligacionm odnosima $

Predvidjana je zabrana vrsenja prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je tavko pravo

zakonom ustanovljeno.

)0 N!elo je,nke v#e,no$ti ,vnj $ Prilikom zasnivanja dvostranih ugovora strane polazeod nacela jednake vrednosti uzajamnih davanja, ali u doslovnom smislu, to je nemoguce.

1azuman subjekt se nece obavezati u teretnim poslovima ako po realizaciji ugovora suprotna strana

znatno uveca svoju imovinu tako sto je njegova znatno umanjena. 'ato zakon predvidja nekoliko

konkretnih instrumenata zastite ovog nacela:

0 O,govo#no$t ( %te#ijlne ne,o$ttke $ ugovorima sa naknadom svaki ugovarac

odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja, pri cemu se primenjuju pravila ugovora okupoprodaji, tj o obavezama prodavca.

8aterijalni nedostaci postoje:

ako stvar nije imala potrebna svojstva za redovnu upotrebu ili promet

ako stvar nije imala potrebna svojstva za narocitu upotrebu u pogledu svrhe nabavke

ako stvar nema svojstva koja su izricito ili precutno ugovoreni

ako je prodavac predao stvar koja ne odgovara uzorku ili modelu, osim ako uzorak ili model nisu prikazani samo radi obavestenja.

Prodavac po pravilu odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala & !$&

"#el( #i(ik n k&"!. )esavesni prodavac ce uvek odgovarati za ove nedostatke. "zuzetak postoji

kada je kupac znao za nedostatke, ili mu oni nisu mogli ostati nepoznati.

9-



%dgovornost prodavca sastoji se u tome sto kupac moze zahteati ispunjenje ugovora & otklanjanje

nedostataka, predaju druge stvari bez nedostataka(, snizenje cene, raskid ugovora, a u svakom slucaju

ima pravo na naknadu pretrpljene stete.

b0 O,govo#no$t ( "#vne ne,o$ttke $ Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji

neko pravo treceg koje iskljucuje, umanjuje ili ogranicava kupcevo pravo, a o cijem postojanju kupac

nije bio obavesten niti je pristao da uzme stvar opterecenu tim pravom &zastita od evikcije(.v0 P#ko%e#no o$te!enje $ govarac koji u vreme zakljucenja ugovora nije znao za pravu

vrednost obaveza, pa je zakljucio ugovor na svoju stetu, u kom postoji ocigledna nesrazmera cinidbi,ima pravo da u roku od jedne godne zahteva ponistenje takvog ugovora. 7ruga strana moze ponuditi

dopunu do prave vrednosti, cime ce ugovor ostati na snazi.g0 *elen$ki &govo# $ koliko se jedna ugovorna strana koristi stanjem nuzde, teskim

materijalnim stanjem ili nedovoljnim iskustvom, i zakljuci ugovor u svoju korist li korist drugog,

takav da su prestacije u ociglednoj nesrazmeri, ugovor je nistav. %stecena strana moze u roku od <

godina da zahteva smanjenje obaveze na pravican iznos.

,0 P#o%enjene okolno$ti $ koliko nakon zakljucenja ugovora nastupe okolnosti koje

otezavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog tih okolnosti ne moze ostvariti svrha ugovora,strana kojoj je otezano ispunjenje moze zahtevati raskid takvog ugovora. "pak ugovor se nece

raskinuti ako druga strana ponudi da se ugovor pravicno izmeni. slucaju raskida, sud ce na zahtevdruge strane, obavezati stranu koja je zahtevala raskid da naknadi stetu koju je druga strana pretrpela

zbog raskida.

0 N!elo (b#ne "#o&(#okovnj $tete $ vako je duzan da se uzdrzi od postupaka kojimse moze drugom prouzrokovati steta.

20 N!elo ,&(no$ti i$"&njvnj obve(e $ trane u obligacionom odnosu su duzne da

izvrse svoju obavzu i odgovorne su za njeno ispunjenje, a obaveza se moze ugasiti samo saglasnoscu

volja strana ili na osnovu zakona.

70 N!elo o,#e,jene "(nje & i(v#$vnj& obve( i o$tv#ivnj& "#v $ trana u

obligacionom odnosu je duzna da u izvrsavanju svoje obaveze postupa sa posebnom paznjom & sa

paznjom dobrog domacina(. 8edjutim, kada je strana u obligacionom odnosu koja izvrsava svoje

profesionalne delatnosti, ona je duzna da postupa sa paznjom dobrog strucnjaka, odnosno prema

pravilima struke.

80 N!elo "o$tovnj ,ob#i "o$lovni obi!j $ +ada je rec o pravnom prometu iz

trgovinsokog prava, strane su duzne da postupaju u skladu sa dobrim poslovnim obicajima. trane

mogu ugovoriti i primenu kodifikovanih obicaja $ uzsansi, na konkretan slucaj, a uzanse ce biti

primenjene i ako se iz okolnosti vidi da su ugovaraci hteli njihovu primenu.

;0 N!elo "o$t&"nj "#vni li! & $kl,& $ o"$ti% kto% $ Pravna lica su duzna da prizasnivanju obligacionih odnosa postupaju u skladu sa svojim opstim aktima. )pr. govori koje

zakljucuju pravna lica moraju biti u skladu sa statutom tog lica. 8edjutim, ugovor koji je zakljucen

suprotno opstem aktu ostaje na snazi, osim ako je druga strana bila nesavesna.

<0 N!elo %i#nog #e$vnj $"o#ov $ trane u obligacionom odnosu treba da nastoje da

sporove resavaju usaglasavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nacin.

9/



11. OSTALA POSEBNA NACELA

10 N!elo ne4o#%lno$ti $ 'asnivanje obligacionih odnosa je neformalno, ne podleze

nikakvoj formi, osim ako je zakonom odredjeno drugacije. Cak i kada zakon predvidja odredjenu

formu, punovazne su neformalne izmene i dopune sporednim tackama o kojima u formalnomugovoru nije nista receno, ako to nije protivno cilju radi kog je forma propisana. Punovazne su i

docnije neformalne pogodbe kojima se smanjuju ili olaksavaju obaveze jedne ili druge stane, ako je posebna forma propisana samo u interesu ugovornih strana.

cesnici u obligacionom odnosu mogu, u skladu sa nacelom privatne autonomije, ugovoriti formu

pravnog posla.

)0 N!elo %onet#nog no%inli(% $ +ada je predmet obaveze odredjeni iznos novca,

duznik mora da isplati onaj broj novcanih jednica na koji obaveza glasi, osim kada zakon odredjujenesto drugo.

4ko obaveza glasi na placanje u stranoj valuti ili u zlatu, njeno isunjenje se moze zahtevati udomacem novcu prema kursu koji vazi u trenutku ispunjenja obaveza.

1). POJA- OBLIGACIJE

Oblig!ij je pravna veza izmedju dve strane, poverioca i duznika, na osnovu koje poverilac

ima pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje, a duznik je duzan da to ucini.

7ve strane su uvek odredjene, cesto su olicene u dva lica, ali je moguce da na jednoj strani bude vise

lica.

%bligacija je jedna uzajamnost, ko#el!ij $ )a poverilackoj strani obligacija se pojavljuje uvidu potrazivanja, dok se na duznickoj strani ta ista obligacija pojavljuje kao dug.

Ta korelacija moze biti i ,vo$t#n $ to je slucaj kada su obe strane istovremeno i u polozaju

poverioca i u polozaju duznika, npr kupoprodaja.

'Li! koj ve(&je oblig!ij mogu biti kako fizicka tako i pravna lica.

P#e$t!ij $e %o(e $$tojti &: davanju, cinjenju, necinjenju, uzdrzavanju ili trpljenju.

Pravna veza najcesce n$tje na osnovu pravnog posla, zatim kao posledica nanosenja stete

drugome, ali moze nastati i na drugi nacin & npr. 'akonske obligacije(. Buduci da je ona pravna veza

moze se izvrsiti i "#in&,o%.

+ada se govori o pravnoj vezi, na osnovu koje se duznik mora ponasati u skladu sa zahtevom poverioca, moze se postaviti pitanje sustine zrtvovanja dela slobode od strane duznika.

+ada se obligacija zasniva na aktu volje &npr naknada stete( jasno je da pravicnost zahteva da

ravnoteza bude ponovo uspostavljena. Ali $t je o$nov "#i%ene "#in&,e "#e% ,&(nik& koji je

$%o ne$to obe!o.

1imljani su se dugo drzali pravila ex nudo pacto inter cives Romanos actio non nascitur ,

dakle da samo obecanje ne uziva pravnu zastitu. Tek zrelo rimsko pravo koje se oslobadja teskih i

90



slozenih formalnosti, polako dolazi do toga da razlog treba biti trazen iznutra, na planu volje koja

prouzrokuje obligaciju.

1. PRAVNE OSOBINE OBLIGACIJA

%bligacija poseduje odredjene osobine koje je odvajaju od drugih slicnih pravnih instituta:

9( %bligacija je imovinskopravna veza

-( %bligacija je pravna veza izmedju dve odredjene strane/( %bligacija je pravna veza sa odrdjenom sadrzinom

0( %bligacija je pravna veza relativne prirode.

10 Oblig!ij je i%ovin$ko"#vn ve( $ %bligacija spada u imovinska prava i predstavlja

imovinsku pravnu vezu zmedju poverioca i duznika, a to znaci da se svaka obligacija %o(e $ve$ti n

nov!ni ekvivlent.

Pravna veza ogleda se u tome sto je predvidjena "#vn ($tit koja se u krajnjoj liniji

sprovodi preko imovine. "movina sluzi kao opsta zaloga koja garantuje ispunjenje prava hirografernih poverilaca.

Poverilac svoje pravo moze da ostvari "&te% kon,e%nt#ne t&(be. tom slucaju, ako jetuzbeni zahtev osnovan, sud ce kondemnatornom presudom prisiliti duznika da ispuni obavezu.

slucaju da je ne ispuni, prinudno izvrsenje bice upravljeno na njegovu imovinu, u smislu njenog

smanjenja, tj srazmernog uvecanja imovine poverioca.

Pravilo je da za povredu obligacije postoji neposredna sankcija, koja se, kao sto smo videli,ostvaruje putem kodnemnatornih zahteva. "pak, postoje i obligacije koje nisu snabdevene

neposrednom, vec samo posrednom sankcijom $ nt&#lne oblig!ije. %ne nisu podobne za

prinudno ostvarenje. 4li ako duznik dobrovoljno ispuni cinidbu, makar u zabludi, ne moze zahtevati

povracaj datog.

)0 Oblig!ij je "#vn ve( i(%e,j& ,ve o,#e,jene $t#ne $ obligaciji postoje uveksamo dve strane $ poverilacka i duznicka. " na jednoj i na drugoj strani moze se naci vise lica.

B#oj $&bjekt u obligaciji koji se nalazi na jednoj strani, pravno je i#elevntn ( njiov

kvlittivni "olo(j. )jihov pravni polozaj definisan je samom cinjenicom sto se nalaze na

poverilackoj ili na duznickoj strani.

"pak, postoje obligacije sa vise subjekta u kojima, u zavisnosti od prava poverilaca prema

duznicima, ovlascenja i%j& i kvlittivno ,#&g!ij& &log&. zajednickim obligacijama, poveriociod duznika mogu zahtevati samo svoj udeo u potrazivanju, a duznici duguju samo svoj deo.

8edjutim, u solidarnim obligacijama, poverilac moze od svakog duznika zahtevati ispunjenje

obligacije u celini, kao sto je i svaki duznik duzan da na zahtev poverioca izvrsi prestaciju. To znaci

da takva obligacija podrazumeva poseban kvalitet prava.

I(vo# oblig!ij takodje nije #elevntn ( "#vni "olo(j $t#n & oblig!iji. Bez obzira

da li je u pitanju ugovor, naknada stete, nezvano vrsenje tudjih poslova ili neki drugi izvor, poverilac je aktivna strana koja potrazuje, duznik je strana koja je duzna da ispuni davanje, cinjenje,

uzdrzavanje ili trpljenje u odnosu na poveroca.

+ada jedna strana samo potrazuje, a druga samo duguje, radi se o je,no$t#ni%

oblig!ij%. & )pr. %steceni, kao poverilac zahteva naknadu stete od stetnika, kao duznika(.

drugoj vrsti obligacija, obe strane se nalaze istovremeno u polozaju poveroca i duznika & )pr.

govor o kupoprodaji(. $ To su ,vo$t#ne oblig!ije.

9<



0 Oblig!ij je "#vn ve( $ o,#,jeno% $,#(ino% $ %bligacija uvek ima odredjenu

sadrzinu, a ona se obicno objasnjava vrstom prestacije. To znaci da sadrzinu obligacije cine prava

obaveze poverioca, odnosno duznika $ konkretna davanja, cinjenja, necinjenja, uzdrzavanja ili

trpljenja.

adrzina ot#kiv o kojoj je oblig!iji #e! $ 4ko poverilac potrazuje od duznika cenu, aduznik istovremeno potrazuje predaju odredjene stvari u svojinu, jasno je da se radi o kupoprodajnom

ugovoru, i da je u pitanju obligacioni odnos izmedju prodavca i kupca.7a bi obligacija nastala njegova sadrzina, odnosno predmet, mora biti:

o,#e,iv $ 8ora se znati sta je njen predmet, a ako se ne moze odrediti o kakvoj prestaciji je rec

nema obligacije &)pr. !edna strana se obavezuje da drugoj preda =>neku>> stvar, a druga =>izvesni

iznos novca>>(

' %og&! = Prestacija mora biti moguca u suprotnom obligacija ne nastaje & )pr. Prodaja njive na

!upteru(' ,o"&$ten = 8ora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

suprotnom obligacija ne nastaje & )pr. govor da se jedno lice lisi zivota za oredjeni iznos novca.Takodje u ovu grupu spadaju i obligacije sa nemoralnim predmetom & )pr. 7a se za odredjen iznos

novca lice uda ili razvede, ili ne izadje na glasanje*(

delu ne%!ke teo#ije prihvacenoj i od nekih nasih autora, smatra se da sadrzinaobligacionog odnosa sastoji se od:

' Je,ne ili vi$e oblig!ij' Prema tom shvatanju, obligacija sadrzi jednu prestaciju, ali u

praksi najcesce obligacija podrazumeva obostrane prestacije. %ne mogu biti primarne i sekundarne.

Primarne nastaju istovremeno sa nastankom obligacije, a sekundarne ne moraju ni nastati &u slucaju

dobrovoljnog ispunjenja(, a ukoliko nastanu, to se dogadja kasnije, u trenutku povrede prestacije &npr

zameni unistene stvari, povracaju datog(. stvari, sekundarna obligacija i cini obligaciju pravnomustanovom, jer da nije nje ne bi postojala ni pravna obaveza, i duznik nikada ne bi ni ispunio

obavezu. %tuda, sekundarna prestacija i nije sekundarna $ ona nastaje istovremeno s nastankom same

obligacije, tako da primarna i sekundarna obligacija cine neodvojivo jedinstvo.

' S"o#e,ni "#v = +ada je rec o sporednim pravima koja sluze za obezbedjenje

poveriocevog potrazivanja, npr jemstvo, radi se o posrednim obligacijama koje traju dok potrazivanje

ne bude namireno i u tom smislu predstavljaju poseban element sadrzine obligacije.' Obve( &(j%ne ob(i#no$ti = To je posebna obaveza, koja ne ulazi u sadrzinu cinidbe, ali

stoji sa njom u unutrasnjoj vezi. )aime, ona je samo drugi naziv za jedno od dva najopstija nacela

obligacionog prava, a to je nacelo savesnosti i postenja. 'ato, ova obaveza se podrazumeva, i ne

predstavlja nesto sto bi trebalo posebno istaci u sadrzini obligacije.

' P#v "#eob#(vnj = +od alternativnih obligacija to bi bilo pravo izbora, zatim pravo

opozivanja naloga, pravo prebijanja i sl. "pak, to nisu prava koja se moraju posebno izdvojiti izsadrzine obliacija. )pr, kod alternativnih obligacija, obligacijja nije odredjena, odredjena je tek

izborom, i tek tada nastaje konkretno pravo, odnosno obaveza, onosno obligacija.' P#v n "#igovo#e = %vde stoji sve ono sto je receno kod prava preobrazavanja, ipak

postoji jedna razlika $ odredjeni prigovori mogu poticati iz same obligacije $ zastarelost, prekluzija,

nedospelost potrazivanja itd*

9?



"pak, $,#(in je $i#i "oj% o, "#e,%et oblig!ije. To znaci da mora postojati jos jedan

element sadrzne obligacije, koji bi uz predmet gradio taj pojam. 'ato nauka razmatra pojam uzroka, tj

razloga zasto se uopste javlja odredjeni predmet.

7akle, sadrzina obligacije sadrzi dva pitanja:10 !edno je pitanje "#e,%et oblig!ije

)0 7rugo je pitanje &(#ok oblig!ije, pitanje #(log, k&(e same obligacije.10 P#e,%et oblig!ije vezan je za pitanje sta to duznik duguje poveriocu, a to su odredjene

prestacije & davanje, cinjenje, necinjenje, trpljenje(. )a osnovu predmeta otvara se jedno sustinsko pitanje $ 'asto je uopste nastala duznikova obaveza

)0 %dgovor na to pitanje daje teo#ij k&(e $ )auka najcesce koristi izraz kauza, dok 'akon o

obligacionim odnosima koristi izraz osnov. "zraz kauza nastao je u rimskom pravu, ali nije imao isto

znacenje $ oznacavao je sam ugovor i njegovu sadrzinu.

+auza, ustvari, objasnjava zasto je predmet nastao. %na predstavlja razlog obavezivanja druge strane.

4ko nje nema, ugovor jednostavno ne postoji.Takodje, ona daje odgovor na pitanje da li je promet koji se odigrao ili treba da se odigra imao svoj

smislen, razuman i dopusten razlog.

7akle, $,#(in obligacije se sastoji iz dva elementa> PRE/-ETA i KAU*E.

%ni su istovetnost jedne obligacije, pa je zato i moguce vrsiti razlicite promene subjekta u

obligacionom odnosu, a da ne dodje do promene same obligacije. Promena oblgacije nastaje tek promenom njene sadrzine, dakle predmeta, ili kauze &osnova(.

20 Oblig!ij je "#vn ve( #eltivne "#i#o,e ' %bligaciona prava spadaju u relativna

prava, sto znaci da obligacioni o,no$ ve(&je $%o "ove#o! i ,&(nik, i ima dejstvo inte# "#te$.

Po pravilu, na treca lica, obligacija ne utice.

"pak, od tog pravila "o$toje i(&(e!i, a oni se pre svega odnose na upis obligacionih prava u javne knjige.

koliko se (k&" &"i$e & (e%lji$ne knjige, njegovo dejstvo vise nije relatvnog, vec apsolutnog

karaktera, tako da svaki novi vlasnik mora postovati prava zakupca sve do isteka zakupa.

licno je i sa li!ni% $l&(beno$ti% &"i$ni% & (e%lji$ne knjige, kao is a &govo#ni% "#vo%

"#e!e k&"ovine, ako je upisano u zemljisne knjige.

12. OBLIGACIJA I 5ILI0 OBLIGACIONI O/NOS

%bligacija podrazumeva pravni odnos izmedju dve strane $ aktivne i pasivne, poverilacke i

duznicke.

Poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje, a duznik je obavezan da toispostuje. 7akle, ono sto je za poverioca pravo za duznika je obaveza $ dakle, izmedju njih postoji

odnos korelativnosti.Pove#il! ima subjektivno pravo, koje se ispoljava kao "ot#(ivnje, ali ujedno ima i pravo

na (tev &tuzbu(

/&(nik ima obavezu, koja se u materiji obligacija ispoljava kao ,&g, ali taj dug prati

o,govo#no$t.

9;



Veza korelativnosti postoji izmedju potrazivanja i duga, a takva veza je pravilo i u zahtevu i

odgovornosti.

8edjutim, izmedju poveriocevog prava na zahtev i duznikove odgovornosti ne "o$toji &vek

o,no$ ko#el!ije. )aime, moze se javiti trostruki odnos, tj sledece situacije:

10 Ko#el!ij

)0 Og#ni!en ko#el!ij

0 O,$&$tvo ko#el!ije

Prvi slucaj naziva s "ot"&n oblig!ij, a u druga dva slucaja rec je o ne"ot"&ni% oblig!ij%.

10 Ko#el!ij $ 'ahtev i odgovornost redovno stoje u korelativnom odnosu $ Poverilac ima

pravo da zahteva od duznika odredjeno ponasanje, a duznik je duzan da to ucini.koliko duznik ne ispuni svoju obavezu, poverilac ce podici tuzbu.

koliko sud oceni da je poveriocev zahtev osnovan presudice u njegvu korist, duznik ce morati da

ispuni obavezu pod pretnjom prinudnog izvrsenja.

Poverilac je duzan da primi ispunjenje obaveze na taj nacin oblig!ij je &g$en i korelacija je

ispunjena.

8edjutim, ko#el!ij "o,#(&%ev "#vni i eti!ki ele%ent.

'S "#vnog $tnovi$t, korelacija postoji ukoliko postoji pravni identitet $ istovetnost izmedju

zahteva i odgovornosti.'S eti!kog $tnovi$t, korelacija postoji ako se nacin ispunjenja vrsi tako da subjekta na drugoj

strani obligacije ne stavlja u gori polozaj nego sto je bio polozaj druge strane pri nastanku obligacije.

)pr. 4ko je poverilac dao duzniku na zajam 9@ @@@ evra, tako sto mu je predao dzak pun kovanog

novca od po jednog evra, nece biti zloupotrebe prava ako duznik postupi na isti nacin pri vracanjuduga.

8edjutim, ako je poverlac dao na zajam dug u istom iznosu u apoenima od 9.@@@, <@@, 9@@ evra,

ukoliko duznik vrati dug tako sto poveriocu preda dzak pun kovanog novca, postojace pravna ali ne i

eticka korelacija.

takvim slucajevima, u potpunim obligacijama moze se:

' inve#tovti "olo(j "ove#io! i ,&(nik $ %na strana koja je bila poverilac moze se naci na straniduznika &npr naknada stete usled raskida ugovora(

' "ogo#$ti "olo(j ,&(nik $ duznik se moze naci u duznickoj docnji.

)0 Og#ni!en ko#el!ij $ Postoji kada je odgovornost duznika manja od poveriocevog

zahteva, moze se javiti u dva vida:

9( Predmetno ogranicena odgovornost, -( Vrednosno ogranicena odgovornost10 P#e,%etno og#ni!en o,govo#no$t moze se javiti u dva vida:

0 O,#i!nje o, $vojine+ ,e#elik!ij $ +ada su troskovi koje treba isplatiti u vezi sa povracajem

svoje stvari od savesnog drzaoca veci nego sto stvar uistinu vredi. & )pr. Dezarina za odredjenu stvar

je, zbog duzne njenog trajanja, veca nego trzisna vrednost stvari.

b0 O,govo#no$t i%ovin$ki% 4on,o%, a ne imovinom kao celinom 5 o,govo#no$t !&% vi#ib&$0 $

lucaj kada duznik ne odgovara celokupnom svojom imovinom, vec samo njenim delom, odredjenimfondom unutar imovine. &)pr. +ada ostaviocevi poverioci zahtevaju separatio bonorum, izdvajanje

zaostavstine od imovine naslednika, formirace se dva fonda, jedan koji se sastoji iz zaostavstine, i

ostaviocevi poveroci se mogu namiriti iskljucivo iz tog fonda, i drugi koji cin naslednikova ostala

imoina, a naslednikovi poverioci mogu se namiriti samo iz tog drugog fonda.

)0 V#e,no$no og#ni!en o,govo#no$t 5 o,govo#no$t "#o vi#ib&$0 $ 7uznik odgovara

predmetno neograniceno, dakle celokupnom svojom imovinom, ali vrednosno ograniceno, dakle do

9A



visine odredjene vrednosti. &)aslednik, po samom zakonu, odgovara svojom celokupnom imovinom

za ostavioceve dugove, ali samo do visine nasledjene zaostavstine(.

0 O,$&$tvo ko#el!ije = slucaju odsustva korelacije, postoji korelacija izmedju

subjektivnog prava i duga, ali ne i izmedju prava na zahtev i odgovornosti.

takvoj obligaciji postoji eticka sadrzina, ali takva oblig!ij ne% ne"o$#e,n& "#vn&

($tit&. 4li i dalje se nije ugasila.

Buduci da ipak postoji korelacija izmedju potrazivanja i duga, da bi obligacija bila obligacija

ona mora imati neku vrstu pravne zastite.

%vde je $nk!ij "o$#e,n i ogleda se u tome da ukoliko duznik ispuni svoju obavezu, makar i uzabludi, tek tada se smatra da je obligacija ugasena i posto je ugasena, duznik ne moze traziti

restituciju ili naknadu stete, jer je za datu promenu u subjektivnim gradjanskim pravima ipak postojao pravni osnov.

%ve obligacije, u kojima postoji odsustvo korelacije, u navedenom smislu nazivaju sent&#lne oblig!ije.

*kon ko#el!ije

%bligacja obuhvata dve ravni:

A $ poverilacku $ %na obuhvata dva elementa ' njegovo potrazivanje,

1 njegovo pravo na zahtev

B $ duznicku $ %na obuhvatab ' njegov dug,

b1 ' njegovu odgovornost.

"zmedju ove dve ravni postoje dvostruke veze korelacije:

10 A"$ol&tn ko#el!ij + @ + izmedju potrazivanja i duga.%na je apsolutna, bezizuzetna uzajamnost, jer sama oblgacija postoji tek ukoliko postoji korelacija izmedju i b. 7akle, @b

)0 Reltivn ko#el!ij+ = tice se odnosa izmedju poveriocevog zahteva i duznikove odgovornosti.

1b1. %na je relativnog karaktera jer to pravilo da 1 i b1 cine ima izuzetaka.

Ti izuzeci jesu upravo slucajevi ogranicene korelacije i odsustva korelacije.

%dnosno, moze da oznacava odnos u kom je b1 %nje o, 1. tom slucaju b1 oznacava posrednu duznikovu odgovornost, u smislu da ukoliko duznik

dobrovoljno ispuni svoj dug, obligacja j time ugasena. 7uznik je trajno oslobodjen obaveze a time je i

trajno zgubio pravo da zahteva restituciji ili naknadu stete.

9



17. PO/ELA OBLIGACIJA 5UOPSTE0

%bligacija je jedna uzajamnost, korelacija, u kojoj prava jedne strane odgovaraju obavezama

druge strane.

nutrasnja korelacija obligacije moze biti vise ili manje slozena, pa je u nauci jedan od

osnovnih zadataka da se izvrsi odabir kriterijuma za kasifikaciju obligacija, kao i da se utvrdi pravni

znacaj takve podele.'nacaj obligacija je visestruk, kako sa stanovista nastanka, zatim promena, kao i prestanka

obligacija, ali takodje i sa stanovista tumacenja obligacije.%bligacije se mogu podeliti po razlicitim kriterijumima, i to prema:

10 P#e,%et&>

pozitivne i negativne

obligacije cilja i sredstva

novcane i nenovcane

)0 K&(i> oblgacije koje nastaju na osnovu volje i na osnovu zakona

kauzalne i apstraktne

licne i nelicne

0 -no(ini $&bjekt>

deljive i nedeljive

nedeljive s vise poverilaca

nedeljive s vise duznika

solidarne

aktivne solidarne pasivne solidarne

20 -no(ini "#e,%et>

individualne i genericne

alternativne, fakultativne i kumulativne

70 Snk!iji>

civilne i naturalne

80 T#jnj&>

' trenutne i trajne

-@



18. PO*ITIVNE I NEGATIVNE OBLIGACIJE

10 Po(itivne oblig!ije su obligacije !injenj. Poverilac zahteva od duznika da nesto ucini $

da mu preda odredjenu stvar, da izradi odredjeni predmet.

Prema preciznijoj podeli, pozitivne obligacije podrazumevaju oblig!ije ,vnj i oblig!ije

!injenj.

' /vnje je cinjenje u cilju predaje stvari koja vodi sticanju odredjenog stvarnog prava' Cinjenje u uzem smislu ne predstavlja predaju stvari u cilju sticanja nekog stvarnog prava.

%va preciznija podela i nema nekog znacaja, jer je predaja stvari obuhvacena pojmom cinjenja.Po(itivne oblig!ije $& "#vilo, sto je uredjeno imenovanim ugovorima. %tuda imenovani

ugovori sadrze pozitivne obligacije: razmena, kupoprodaja, zajam, ugovor o delu, nalog, ostava itd.

vi ovi ugovori sadrze neko cinjenje, a u okviru toga i davanje.

P#vilo je & n$e%+ &$t#ij$ko% i $vj!#$ko% "#v& da je za sticanje svojine putem

ugovora potrebno da je prenosilac bio vlasnik, da je ugovor o kupoprodaji punovazan i da je izvrseno

cinjenje u smisu predaje stvari &davanje(, kao i upis u javne knjige kada je to potrebno. %tuda je jasnoda duznik u navedenoj obligaciji mora izvrsiti odredjeno davanje.

8edjutim, postavlja se ptanje sta je sa sistemima u kojima &govo# i% t#n$ltivno ,ej$tvo, jer ukoliko on sam prenosi svojinu, sledi da nema obligacije davanja 'ato se postavlja pitanje da li

se tu radi o negativnoj obligaciji , u smislu da prodavac mora da se uzdrzi od akata koji bi remetili

svojinska ovlascenja novog vlasnika.

"pak, radi se o "o(itivnoj oblig!iji koja se u razlicitim sistemima razlicito ispoljava. sistemima koji podrazumevaju i titulus i modus, predaja je u funkciji prenosa svojine, a

u sistemima sa translativnim prenosom, sam ugovor je u funkciji prenosa svojine. Cilj je isti: prenos

svojine, a to je pozitivna obligacija.

)0 Negtivne oblig!ije se sastoje u uzdrzavanju od cinjenja $ rec je o pasivnom ponasanju:

necinjenju, odnosno trpljenju. 7a bi nastala negativna obligacija, potreban je jedan uslov: /o"&$teno$t "o(itivne oblig!ije, na osnovu koje je nastala negativna. koliko je dopustna

pozitivna obligacija, treba utvrditi da li je dopustena i negativna obligacija.

)egativna i pozitivna obligacija se cesto %og& n!i (je,no.

)pr. Prilikom prava prece kupovine prodavac se mora uzdrzati od prodaje pre nego sto ponudi stvar

titularu prava prece kupovine, a ukoliko titular prece kupovine prihvati ponudu nastaje pozitivnaobligacija za obe strane. druge strane, ako se prekrsi navedena negativna obligacija, opet ce nastati

pozitivna, jer ce prodavac biti duzan da titularu prece kupovine naknadi stetu.

7akle, negtivn oblig!ij "o$toji zbog postojanja pozitivne, koja je obezbedjuje

' Po(itivn oblig!ij "o$toji zato sto nema negativne obligacije u konkretnom slucaju.

P#vni (n!j "o,ele>

'nacaj ove podele ima tri aspekta:

9( !edan se odnosi na nastanak obligacije

-( 7rugi se odnosi na uslove njene transformacije

/( Treci se odnosi na njeno dokazivanje

-9



10 P#vi $"ekt o,no$i $e n "ov#e,& oblig!ije

K, $e #,i o "o(itivnoj oblig!iji, njena povreda se vrsi propustanjem cinjenja, delimicnim

cinjenjemEnecinjenjem, pa cak i cinjenjem koje ne odgovara sadrzini obligacije. Povreda moze biti

razlicita u vezi sa obimom $ 1azlikovace se, dakle, pravni polozaj duznika koji uopste nije ispunio

svoju obavezu i polozaj duznika koji je ispunio delimicno, ili onog koji je nije ispunio u neznatnom

delu.

K, $e #,i o negtivnoj oblig!iji njena povreda vrsi se cinjenjem. %na je povredjena jer seduznik nije uzdrzao od cinjenja. %na je apsolutnog karaktera, jer bilo kakvo neuzdrzavanje, bez

obzira na obim cini povredu obligacije.

)0 /#&gi $"ekt $e o,no$i n ot"o!injnje tok ($t#nog #ok jer se njegovim istekom civilna

obligacija pretvara u naturalnu, sto znaci da se gubi moc prinudnog ostvarenja. Tako da je trenutak

otpocinjanja ovog roka od velike vaznosti:

' K, $e #,i o "o(itivni% oblig!ij%, rok otpocinje da tece prvog sledeceg dana po isteku onog

dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze.' K, $e #,i o negtivni% oblig!ij%, rok otpocinje da tece prvog sledeceg dana posto je

duznik izvrsio cinjenje umesto necinjenje.

0 T#e!i $"ekt o,no$i $e n ,ok(ivnje ( $l&!j $"o# oko "ov#e,e oblig!ije.

' K, $e #,i o "o(itivni% oblig!ij%+ polozaj poverioca je pasivan. 7uznik treba da dokaze da

svoju obavezu nije ispunio iz nekog razloga koji bi ga oslobodio krivice.' K, $e #,i o negtivni% oblig!ij%, poverilac ima aktivniju ulogu. %n dokazuje da je duznik

ucinio upravo ono sto nije smeo.

--



1;. OBLIGACIJE CILJA 5RE*ULTATA0 I SRE/STVA

Oblig!ije !ilj podrazumevaju takvu vrstu obaveze kojom duznik mora postici odredjeni

rezultat. )ije bitan nacin na koji je dosao do cilja, obligacija ce biti povredjena jedino ako nije

postignut cilj koji ta vrsta obligacije podrazumeva. & )pr u koliko se radi o ugovoru ciji je cilj prenos

svojine, obligacija ce biti povredjena ako je stvar predata samo u drzavinu(

Pov#e,& oblig!ije !ini neo$tv#enje !ilj, bez obzira na savesnost ili krivicu duznika.

Oblig!ije $#e,$tv stvaraju obavezu koja podrazumeva preduzimanje radnji koje treba dadovedu do odredjenog cilja, ali postizanje cilja nije bitno za ispunjenje duznikove obaveze.

%no sto je bitno jeste , je ,&(nik "o$t&"o & $kl,& $ n!elo% $ve$no$ti i "o$tenj, i pokazao$te"en "(nje koji je nuzan da bi se postigao rezultat.

+ada se radi o cinjenjima za koja su potrebna strucna znanja, neophodno je da je duznik postupao po

pravilima odgovarajuce struke.

)pr. +ada je ugovoreno lecenje od neke teske bolesti, pa dodje do fatalnog ishoda, o nacinulecenja koji je primenio lekar izjasnice se sudski vestaci medicinske struke, a od njihovog misljenja

zavisice prihvatanje ili odbijanje osnova tuzbenog zahteva.

P#vni (n!j "o,ele>

ogleda u dva pravca:

10 U ve(i $ "#o!eno% "olo(j "ove#io! i ,&(nik

K, je #e! o oblig!ij% !ilj, postoji pretpostavka o krivici duznika, pa ce on morati da

dokazuje da nije kriv.

K, je #e! o oblig!ij% $#e,$tv, krivica duznika se ne predpostavlja, pa ce poverilac biti

duzan da dokaze da je odsustvo rezultata bilo uzrokovano postupanjem duznika bez dovoljno paznje,

truda, ii nepostovanjem pravila struke.

)0 U ve(i $ o,#e,jeni% i%"e#tivni% "#o"i$i% koji og#ni!vj& oblig!ije !ilj

+ada se ugovara oblgacija cilja postoje odredjena ogranicenja koja se ticu prinudnih propisa, javnog

poretka i dobrih obicaja, sto suzava mogucnost nastanka takvih obligacija.

)emoralni ciljevi ili ciljevi koji predstavljaju povredu prava iz licnih i porodicnih odnosa, ne mogu

biti deo sadrzine dopustene obligacije, ili pak moze biti rec samo o obligaciji sredstva. govor kojim bi se neko obavezao da ce preduzeti radnje kako bi razveo odredjeni par nije

dopusten ni kao obligacija cilja, ni kao obligacija sredstva.

Preuzimanje obaveze da se jednom licu nadje odgovarajuci supruznika mogla bi biti samo obligacija

sredstva.

-/



1<. NOVCANE I NENOVCANE OBLIGACIJE

vaka obligacija se moze, u krajnjoj liniji, svesti na novcani ekvivalent, sto predstavlja

posredno svodjenje obligacije na novac.

+ada je rec o podeli obligacije, kriterijum podele mora biti neposredan. 7osledno, tome,

predmet obligacije moze biti predaja odredjenog iznosa novca, ili prestacija koja ne glasi na novac.

Nov! je roba od posebnog znacaja i predstavlja opsti ekvivalent u kom se izrazava masa svih

ostalih vrsta robe. %n ima dvostruku funkciju: kao platezno sredstvo i kao opste prometno sredstvo.

7a bi se bilo koje dobro naslo u okvirima gradjanskog prava ono mora biti procenjivo u novcu.

toga i novac podleze pravilima gradjanskog prava, ali, pre svega, odredjenim imperativnim

propisima javnog prava.

vaka drzava odredjuje vl&t&, odnosno vrstu novca.

rbiji, zakonsko sredstvo placanja je ,in#. Placanje izmedju fizickih lica vrsi se gotovim novcem, a placanje izmedju pravnih lica vrsi se

bezgotovinskim pacanjem, odnosno obracunskim novcem &hartijama od vrednosti, virmanskimnalozima itd(

)ovac ima svoju no%inln& v#e,no$t, koja je nepromenljiva, i svoju "#o%etn& v#e,no$t,

koja je promenljiva.

koliko bi se dosledno insistiralo na nacelo monetarnog nominalizma, kao sto je jedno vreme bioslucaj u nasem pravu, doslo bi do povrede jednog viseg nacela $ nacela savesnosti i postenja.

)pr. ,,govorena je isplata cene nepokretnosti u vise rata, ali usled velike inflacije dodje do promene

vrednosti novca. tom slucaju primenom nacela novcanog monetarizma, poverilac bi bio toliko

ostecen, sto nije cilj obligacionog prava. 'ato 'akon o obligacionim odnosima sadrzi posebna pravila

o novcanim obligacijama.

Rnijo% o,#e,bo% bilo je utvrdeno da kad obaveza ima za predmet svotu novca, duznik je u

obavezi da isplati onaj broj novcanih jedinica na koji obaveza glasi. Takva odredba nedvosmisleno je

predstavljala utvrdjivanje n!el %onet#nog no%inli(%. !edina odredba koja je u to vreme

pruzala zastitu poveriocima bila je ++Kli(n $kl:: koja je imala ograniceno dejstvo jer se odnosila

samo na ugovore u kojima se jedna strana obavezivala da izradi i isporuci odredjene predmete. 'a

njih je postojala mogucnost ugovaranja cene i robe zavisno od cena materijala i rada, kao i drugihelemenata koi utcu na visinu troskova proizvodnje. )a taj nacin poremecena je korelacija koja mora

postojati izmedju potrazivanja i duga, a nepostojanje ove korelacije ne znaci nista drugo do ponistenje

sustine obligacije.

I(%en% *OO, obaveze koje glase na placanje, npr u inostranoj valuti mogu se zahtevati u

dinarima, a prema vazecem kursu na dan ispunjenja, cime je zasticen interes poverioca usled inflacija druge strane, interesi duznika zasticeni su maksimiranjem kamata, zabranom zelenaskih ugovora,

zabranom anatocizma. koliko je ugovorena kamata koja je visa od dopustene primenice se najvisa

dozvoljena kamatna stopa.

-0



10 Nov!ne oblig!ije su one koje za predmet imaju predaju odredjenog iznosa novca, koji je prema

pozitivnim propisima dopusten &novac u opticaju(.

)0 Nenov!ne oblig!ije su sve ostale prestacija koje za svoj predmet ne podrazumevaju novac koji

je u zvanicnom opticaju. &)pr. Predaja starog novca koji nije u opticaju nije novcana, vec nenovcana

obligacija(.

8oguce je da obligacioni odnos obuhvata vi$e #(li!iti oblig!ij, kako novcanih, takonenovcanih. )pr. 7uznik je obavezan da isplati odredjeni iznos i preda odredjeni stvar.

tom slucaju u pogledu predaje stvari vaze pravila za nenovcane obligacije, a za predaju novca pravila koja uredjuju novcane obligacije.

Cesto se javljaju obligacioni odnosi koji u svom sastavu predstavljaju jednovremeno

postojanje kako novcane, tako i nenovcane obligacije. )pr, ugovor o dozivotnom izdrzavanju, kada je

ugovorena isplata mesecnih iznosa novca, ta obligacija uvek podrazumeva i izvesne nenovcane

obligacije, da se davalac brine o primaocu, da ga posle smrti sahrani.+ada je rec o ko%bin!iji nov!ne i nenov!ne oblig!ije primenjuje se %eto, "$o#"!ije $

primenjuju se pravila onog elementa koji je domnantniji. navedenom primeru ugovora odozivotnom izdrzavanju novcano davanje je dominantno, stoga novcana obligacija apsorbuje

nenovcanu, pa se primenjuju pravila koja uredjuju novcanu obligaciju.

P#vni (n!j "o,ele>

'nacaj podele obligacija na novcane i nenovcane izuzetan je u savremenim trzisnim privredama.

Tu se postavlja pitanje:

9( +amata

-( "splate pre roka

/( 8esta ispunjenja0( Problem odnosa nacela monetarnog nominalizma i izuzetaka od toga nacela.

10 K%t je prva specificnost novcanih obligacija, jer se ona u slucaju docnje podrazumeva

u svim novcanim obavezama.

+ada su u pitanju novcane obligacije fizickih lica, duznik ce placati kamatu na glavnicu zbog same

upotrebe novca, sto nema veze sa docnjom, ukoliko je to ugovoreno. +ada su u pitanju novcane obligacije pravnih lica, kamata se podrazumeva iako nije ugovorena.

Padom u docnju duznik utomatski duguje zateznu kamatu, koja je utvrdjena po 'akonu o

visini zatezne kamate.+ada je rec o docnji, duznik kamatu duguje bezizuzetno, cak ga ni opsti razlozi

za oslobodjenje od odgovornosti po osnovu krivice ne mogu osloboditi te obaveze. 8oguce je i da

poverilac usled docnje duznika trpi i odredjenu stetu. koliko poverilac dokaze datu visinu stete,

duznik ce biti duzan da naknadi i tu razliku.%bligacija koja sadrzi kamatu moze se ($nivti i n &govo#&. 8edjutim, ugovorena kamata

ne $%e biti be( og#ni!enj, jer se u tom slucaju moze otvoriti mogucnost zelenasenja.

'a fizicka lica, ugovorena kamata ne sme biti visa od kamatne stope koja se u mestu ispunjenja placa

na stedne uloge po vidjenju.

'a pravna lica, maksimiranje kamata uredjeno je posebnim zakonom.

-<



koliko je kamata ugovorena, ali je propusteno utvrdjivanje njene visine, moguce su dve situacije:

'a fizicka lica, primenjuje se kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja placa na stedne uloge po

vidjenju.

'a pravna lica, primenjuje se kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija ugovara za

takvu ili slicnu vrstu posla i dospeva po isteku godine.

govaranje kamate trpi jos jedno ogranicenje: )istava je odredba ugovora kojom se predvidja

da ce na kamatu, kada dospe za isplatu, poceti da tece nova kamata ako ne bude isplacena stara5(b#n nto!i(%0. 8oze se jedino unapred dogovorit da ce stopa kamate biti povecana ukoliko

duznik ne isplati dospele kamate blagovremeno.

)0 Pitanje koje je vezano za vreme ispunjenja novcane obaveze je i$"lt ,&g "#e #ok.

)aime, radi se o interesu poverioca koji moze doci u pitanje, s obzirom da je poverilac racunao s

vremenskom dimenzijom isplate kamate.

7uznik, dakle, moze ispuniti obavezu pre roka, a nistava je svaka odredba ugovora kojom bi se

duznik te obaveze odrekao.7uznik, koji obavezu ispuni pre roka ima prava da zahteva odbitak iznosa kamate za vreme od dana

isplate do dospelosti obaveze, ukoliko je na to ovlascene ugovorom ili obicajima.

0 -e$to i$"&njenj tko,je i% o,#,jeni (n!j

K, je #e! o nenov!ni% oblig!ij%, duznik svoju obavezu treba da ispuni poveriocu u mestu

koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom. 4li, ako mesto ispunjenja nije odredjeno, ispunjenjeobaveze se vrsi u mestu kom je duznik u vreme nastanka obaveze imao prebivaliste, odnosno

boraviste.

+ada se radi o pravnim licima, koje ima vise jedinica u ranim mestima, mesto spunjenja je sedste

jedinica koja treba da izvrsi prestaciju.

' K, je #e! o nov!ni% oblig!j%, kao mesto njihovog ispunjenja smatra se mesto u kom

poverilac ima prebivaliste, a ukoliko poverilac nema prebivaliste u nasoj zemlji relevantna cinjenica je njegovo boraviste. +ada se radi o pravnim licima, a placanje se vrsi virmanom, obaveze se

ispunjavaju u sedistu organizacije gde se vode poverioceva novcana sredstva.

0( Prema doslovnom shatanju nacela %onet#nog no%inli(%, novcana obaveza se

ispunjava istim brojem novcanih jednca bez obzira na izmenu vrednosti novca.

druge strane, n!elo %onet#nog vlo#i(% vodi racuna o promenama kupovne mocinovca, tako da je ne samo moguce vec i sasvim legalno da duznik prilikom ispunjenja preda razlicit

broj novcanih jdinica u odnosu na onaj koji je primio.

obzirom da nacelo monetarnog nominalizma vodi nepravednosti, jer se vodi racuna o

interesima samo duznicke strane, ocekivanja poverioca mogu biti ugrozena.

'ato je neophodno naci pravu meru izmedju ova dva nacela $ n!el no%inli(% i vlo#i(%.

praksi se, zbog smanjenja kupovne vrednosti novca, najcesce ugovaraju valutne obaveze.8edjutim, kako je kod nas zakonsko sredstvo placanja dinar, nije moguce zahtevati isplatu u stranim

sredstvima placanje, vec iskljucivo u dinarima.

"zmenom zakona omoguceno je da, kada je ugovrena valutna obaveza, njeno ispunjenje se moze

zahtevati u dinarima, ali po kursu koji se primenjuje u trenutku ispunjenja obaveze.

-?



16. OBLIGACIJE KOJE NASTAJU NA OSNOVU VOLJE I NA OSNOVU *AKONA

' Oblig!ije koje n$tj& n o$nov& volje jesu one obligacije ciji je nastanak obligacije

neposredno vezan za izjavu volje pravnog subjekta.

' Oblig!ije koje n$tj& n o$nov& (kon jesu one obligacije ciji se neposredni nastanak

vezuje za zakonske propise, ili je uzrok odgovornosti duznika neposredno zakonski propis, kao sto je

slucaj sa objektivnom odgovornoscu za stetu.

P#vni (n!j "o,ele>

+ada je uzrok oblig!ije ne"o$#e,n "#i%en (kon, po pravilu se ne ulazi u dokazivanje

kauzalne veze u vezi sa nastankom obligacije, jer je u pitanju pretpostavljena odgovornost.

"pak moguce je dokazivanje uzrocnoposledicnog lanca, odnosno pitanje krivice.

koliko uzrocnoposledicna veza ukazuje na odredjeno lice kao stetnika ono ce biti duzno da dokaze

da je steta nastala bez njegove krivice. Pitanje kauzalnosti ce, dakle, biti predmet sudskog spora.Pored toga, pitanje kauzalnosti moze biti i predmet vestacenja, jer su to cinjenicna pitanja.

+ada je &(#ok oblig!ije volj "#vnog $&bjekt, pitanje kauze je slozenije i zavisi od vrste

pravnog posla. Primena pravila o kauzi ovde zahteva posebna znanja pravne nauke, vestacenje nije

moguce. 4 bez kauze, nije moguce utvrditi sadrzinu obligacije.

)9. KAU*ALNE I APSTRAKTNE OBLIGACIJE

+riterijum podele nije postojanje ili nepostojanje kauze, vec njena vidljivost, odnosno skrivenost.

10 K&(lne oblig!ije jesu one kod kojih je kauza istaknuta, tako da je jasno zbog cega je pravni

posao nastao. 7akle, osnov kauzalne obligacije je vidljiv i jasan.

)pr. ,,!edno lice daje drugom odredjenu kolicinu novca, i to zato da bi mu ovaj drugi predao violinu usvojinu.>> !asno je da je u pitanju ugovor o kupoprodaji.

)0 A"$t#ktne oblig!ije imaju skriven osnov, odnosno kauza nije vidljiva i jasna.

)pr. 'a menicu je poznato da poverlac potrazuje odredjeni iznos novca od duznika, ali nije poznato

zbog cega, jer je kauza nevidljiva. "pak i takav pravni posao zavisi od postojanja i dopustenosti kauze

jer ako duznik ulozi prigovor, sud je duzan da istrazi kauzu.

P#vni (n!j>

'nacaj podele ogleda se u tome sto je u kauzalnim obligacijama neposredno jasan razlog

njihovog nastanka, sto olk$v #e$vnje $"o#ni "itnj %e,j& $t#nk%.

4pstraktne obligacije se u slucaju spora uvek moraju svesti na kauzalne. udbina apstraktnihobligacija uvek zavisi od valjanosti kauze.

svakom slucaju, apstraktne obligacije "obolj$vj& "olo(j "ove#io!, jer on u slucaju

spora, kao tuzilac, nece biti obavezan da dokazuje da je duznik u obavezi da ispuni cindibu, vec

obrnuto, duznik ce biti taj koji ce morati da dokazuje da li uopste ima obavezu ili ju je ispunio.

-;



+onacno, apstraktne obligacije &b#(vj& "#vni "#o%et $ ne mora se sacinjavati ugovor u

pisanom obliku sa posebnim odredbama koje bi stitile poverioca, jer u mnogim slucajevima sama

apstraktna obligacija cini dovoljnu zastitu.

)1. LICNE I NELICNE OBLIGACIJE

10 Li!ne oblig!ije jesu one kod kojih prestaciju moze da ispuni samo duznik licno. pitanju su

obligacije intuitu personae $ sto znaci da su licne osobine i kvaliteti duznika bili odlucujuci motiv

sadrzine obligacije, i da su takvi motivi usli u polje kauze. )pr. ,,govor o delu zakljucen sa rosem Predicem, kao poslenikom, jer narucilac smatra da ce

njegov portret najbolje naslikati upravo taj poslenik.>>

)0 Neli!ne oblig!ije jesu one kod kojih prestacija nije vezana za duznika. Bitno je da prestacija bude

ispunjena, a to moze da ucini i neko drugi, a ne sam duznik.

)pr. ,,+ada se prestacija sastoji u isplati novcanog iznosa, za poverioca nije bitno da li je isplatu

izvrsio sam duznik ili njegov punomocnik, prijatelj, rodjak...>>

"ma i takvih cinidbi koje podrazumevaju licno angazovanje duznika, ali ipak ne spadaju u licne

obligacije. )pr. ,,Prilikom prenosa svojine na nepokretnosti prodavac mora dati izjavu kojom dopusta izmenu

titulara svojine u zemljisnim knjigama. 8edjutim, ako on to odbije, ta njegova moze se zameniti

odgovarajucom sudskom odlukom.

P#vni (n!j>

Li!ne oblig!ije moze ispuniti samo duznik licno i otuda njihovo neispunjenje nije moguce

neposrednim sredstvima prinude.

7uznik se moze naterati na ispunjenje na dva nacina:

4ko duznik ne izvrsi u roku svoju nenovcanu obavezu utvrdjenu pravosnaznom odlukom suda, sudmoze na zahtev poverioca duzniku odrediti naknadni prmereni rok za izvrsenje prestacije,i pritom

moze odrediti da ce duznik morati da isplacuje poveriocu odredjeni iznos novca za svaki dan

zadocnjenja, ili neku drugu jedinicu vremena. %vo sredstvo se zove $&,$ki "enli+ i cilj jeste

posredni uticaj na duznika da ispuni cindbu.

Poveriocu licne obligacije uvek, u krajnjoj liniji, stoji na raspolaganju pravo na naknadu stete, ako

duznik svojom krivicom ne izvrsi dugovanu cinidbu. slucaju da duznik bez svoje krivice nije umogucnosti da ispuni obavezu oblig!ij $e g$i.

Ko, neli!ni oblig!ij poverilac ima siri spektar pravne zastite u odnosu na poverioca u licnim

obligacijama.

' 7uznik moze biti neposredno nateran da ispuni nelicnu obligaciju "&te% kon,e%nto#ne t&(be.

koliko poverilac trpi i neku vrstu stete zbog neispunjenja, ima pravo da zahteva i naknadu stete. Poverilac ima i neke "o$ebne %og&!no$ti da ostvari svoj interes:

koliko je duznik u docnji sa predajom genericnih stvari, poverilac moze po obavestenju duznika

takve stvari da nabavi na racun duznika, uz zadrzavanje prava na naknadu stete.

+ada se prestacija sastoji u cinjenju &pozitivna obligacija(, a duznik je u docnji, poverilac moze sam

uciniti ono sto je duznik bio u obavezi, na racun duznika, uz zadrzavanje prava na naknadu stete.

-A



+ada se prestacija sastoji u uzdrzavanju od cinjenja &negativna obligacija( , a duznik postupi

protivno obavezi, povrilac ima pravo na naknadu stete.

koliko duznik ne izvrsi u roku svoju obavezu, poverilac ga moze pozvati da izvrsi obavezu u

primerenom roku i izjaviti da po proteku roka nece primiti ispunjenje, vec ce zahtevati naknadu stete.

)). /ELJIVE I NE/ELJIVE OBLIGACIJE

10 U ,eljivi% oblig!ij% predmet moze biti podeljen na dva ili vise delova koji zadrzavaju

svojstva i srazmernu vrednost cinidbe kao celine.)0 U ne,eljivi% oblig!ij% cinidba se ne moze razdeliti na delove , a cak i kada je moguce, ti

delovi u svom zbiru ne odgovaraju cinidbi kao celini.

9( pravnom prometu najcesce su deljive nov!ne oblig!ije. & )pr. "splata zajma sa

kamatom u dve, tri, cetiri ili vise rata ne utice na vrednost cinidbe u celini.(

7eljive obligacije su i obligacije ciji je !ilj $ti!jnje $vojine. & )pr. Prodaja nepokretnosti

nekolicini kupaca po alikvotnim delovima, pri cemu se i na strani prodavca i na strani kupca mogu

naci vise lica $ dva suvlasnika na po jednoj polovini kuce izvrse prodaju od <@@.@@@ evra, ocigledno je da ce kupac svakom od suvlasnika isplatiti po -<@.@@@ evra(

7eljive obaveze su u sustini "o$ebne i $%o$tlne obli!ije koje mogu imati razlicitu sudbinu&Prema jednom duzniku poverilac moze oprostiti dug, prema jednom duzniku moze nastupiti

zastarelost, a prema drugom ne, jer je poverilac prema drugom pismeno priznao dug itd(, a razlog

zasto se u nekim slucajevima deljive obligacije uzimaju kao celina, jeste taj sto potcu iz istog pravnog

osnova &npr. govora o kupoprodaji(

-( )asuprot tome, kod ne,eljivi oblig!ij cinidba se ne moze razdeliti na delove & )pr.

koliko bi duznik bio u obavezi da preda stof za odelo od tri metra, on to ne moze uciniti tako sto c

dati stof u tri dela od po jednog metra.(

+ada u obligacionom odnosu stoje samo jedan poverilac i jedan duznik, po pravilu se ne postavlja pitanje deljivosti prestacije. Problem deljivosti obligacije javlja se kada se na poverilackoj,

duznickoj ili na obe strane javlja vise subjekta. koliko se prema ovoj mnozini subjekta obligacija

moze srazmerno podeliti radi se o (je,ni!ki% oblig!ij%.

'ajednicka obligacija koja podrazumeva vise subjekta na poverilackoj strani naziva se ktivno%

(je,ni!ko% oblig!ijo%, a kada je veci broj lica na duznickoj strani radi se o "$ivnoj oblig!iji.

10 Aktivn (je,ni!k ,eljiv oblig!ij podrazumeva vise subjekta na poverilackoj strani $

vaki poverilac moze da zahteva ispunjenje svog dela dugovane cinidbe.

)0 P$ivn (je,ni!k ,eljiv oblig!ij podrazumeva vise subjekta na duznickoj strani $

Prestacija se deli na duznike, i svaki deo prestacije je samostalna celna. Poverioci koji su se naplatili

nisu duzni da namire poveroce koji to nisu uspeli. Takodje, duznicka docnja prema jednom ne vazi prema drugim poveriocima.

-



Ko, ne,eljivi oblig!ij, svaki subjekt obligacije je subjekt obligacije kao celine: Poverilac

moze da zahteva obavezu samo kao celinu, duznik moze da ispuni obavezu samo kao celinu.

10 Ne,eljive oblig!ije $ vi$e "ove#il!

%bligacioni odnos u kom postoji ne,eljiv obve( $ vi$e "ove#il!, podrazumeva da zahtevkojim se trazi izvsenje takve obaveze mogu postaviti $vi "ove#io!i !ini,be.

)pr. ,,koliko dva lica u galeriji kupe umetnicku sliku i izvrse uplatu, a galerija ne izvrsi svoju

obavezu predaje, ugovorenu cinidbu od galerije ne moze da zahteva samo jedan poverilac, vec oba.

To ne znaci da se, ukoliko postoji vise poverilaca, svi oni moraju dogovorti o podizanju zahteva

&tuzbe(, vec svaki od njih ima pravo na zahtev $ tj moze sam podneti tuzbu, ali tuzbeni zahtev mora

obuhvatiti i ostale poverioce.7uznik svoju nedeljivu obavezu sa vise poverilaca moze ispuniti na tri nacina:

"stovremeno svim sapoverocima !ednom ili samo nekim koji zahtevaju u ime svih i na to su ovlasceni

Putem odgovarajuceg depozita

8oze se dogoditi da postoji ne$gl$no$t "ove#il! , a da duznik zeli sto pre da ispuni svoju

obavezu. koliko na poziv duznika poverioci nedeljive obligacije ne zele da prime izvrsenje obavezeduznika o roku, oni ce pasti u poverilacku docnju, a duznik se oslobadja obaveze, ako se radi o

predaji stvari, ukoliko stvar preda u depozit &sudski ili notarski(.

slucaju nedeljivih obligacija sa vise poverilaca, moze biti ugovorena i solidarnost.

)0 Ne,eljive oblig!ije $ vi$e ,&(nik

koliko vise duznika duguje ispunjenje nedeljive obaveze, $vki $,&(nik je ,&(n ,

"#e$t!ij& i$"&ni & !elini $ obligacija je nedeljiva i stoga se ne moze ispuniti u delovima.

Poveroci mogu zahtevati ispunjenje obligacije od svakog duznika.

"spunjenjem obaveze od jednog duznika, obligacija se gasi u odnosu na ostale duznike.

koliko je jedan od saduznika ispunio obavezu na zahtev poverioca, on ima pravo da od

ostalih saduznika zahteva $#(%e#n& nkn,&. Prema pravilima '%% za nedeljive obligacije s vise duznika primenjuju se "#vil o

$oli,#ni% oblig!ij%.

P#vni (n!j "o,ele

'nacaj podele na deljive i nedeljive obligacije je visestruk.' U ,eljivi% oblig!ij% moguce je ispunjenje prestacije & nekoliko ,elov

' U ne,eljivi% oblig!ij% to nije %og&!e, a u relativno nedeljim stranke se %og& $"o#(&%eti

da obligacija postane deljiva.

' /eljiv oblig!ij moze biti pod pravnim rezimom (je,ni!ki ili $oli,#ni oblig!ij

Ne,eljiv oblig!ij potpada pod pravila $oli,#ni oblig!ij

/@



Polo(j t&(io! u nedeljivim obligacijama je specifican $ on ne moze da tuzi samo u svoje ime, vec

tuzbenim zahtevom mora da obuhvati sve poverioce zajedno.

). SOLI/ARNE OBLIGACIJE

Soli,#ne oblig!ije podrazumevaju deljivu obavezu, koja se treba ispuniti u celini.Prestacija je, naime, deljiva ali se pod odredjenim uslovima stavlja pod pravni rezim kao da je

nedeljiva.hodno tome, svaki sapoverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze u celini od svakog

saduznika, a svaki saduznik ima obavezu da tom zahtevu udovolji.

"spunjenjem obaveze od jednog saduznika bilo kom sapoveriocu, obligacija se gasi.

olidarne obligacije mogu biti ktivne i "$ivne, u zavisnosti od toga da li je u obligaciji vise

poverilaca ili vise duznika.

)2. AKTIVNE SOLI/ARNE OBLIGACIJE 5$oli,#no$t "ove#il!0

Aktivn $oli,#n oblig!ij je ona u kojoj postoje sapoverioci, koji mogu, svaki za sebe, da

zahtevaju ispunjenje cinidbe u celini. Poverilac ima pravo, ali ne mora da zahteva ispunjenje cele

prestacije, vec moze traziti ispunjenje srazmernog dela duznikove obaveze.

)pr. ,,)a osnovu ugovora o zajmu, poverioci 4 i B, kao solidarni poverioci, potrazuju od lica V-@.@@@e. " 4 i B mogu zahtevati isplatu duga u celini, ali i svaki od njih moze traziti po 9@.@@@e.

7uznik ima pravo izbora kome ce ispuniti obavezu, a ispunjenje obaveze jednom poveriocu, znaci

gasenje obligacije.

Posle ispunjenja solidarne obligacije od duznika, nastaju odredjena prava i obaveze izmedju

poverioca $ poverilac koji nije primio ispunjenje ima pravo da zahteva srazmerni deo koji mu pripada

od poverioca koji je primio ispunjenje.

olidarnost se ogleda i na planu ,o!nje: 4ko duznik padne u docnju prema jednom solidarnom

poveriocu, u docnji je prema svim poveriocima. "sto tako, ako je jedan poverilac u docnji prema

duzniku, u docnji su svi.

Takodje, "#i(nnje ,&g ucinjeno jednom koristi svim poveriocima.

Prilikom ($t#elo$ti je drugacije $ 4ko jedan poverilac prekine zastarevanje, ili prema njemu onoone tece, to ne koristi ostalim solidarnim poveriocima, odnosno prema njima rok i dalje tece, ali

o,#i!nje o, ($t#elo$ti koristi i drugima.

S%njenje i g$enje $oli,#ne obve(e

' olidarna obligacija redovno se gasi ispunjenjem od bilo kog saduznika,medjutim, solidarnaobligacija moze prestati i na drugi nacin, po opstim pravilima, a cinidba moze biti i smanjena:

7uznik i u solidarnim obligacijama moze koristiti institute "#ebijnj $ 7uznik moze istaci

kompenzacioni prigovor solidarnom poveriocu, ali do visine dela solidarnog potrazivanja koje

pripada poveriocu sa kojim se prebijanje vrsi.

Takodje, o"#o$tje% ,&g i nov!ijo% umanjuje se solidarna obaveza srazmerno visini

potrazivanja poverioca.

/9



+ada je rec o kon4&(iji+ te se u jednom licu sjedini svojstvo solidarnog poverioca i duznika, ostali

poverioci mogu od njega da zahtevaju samo svoj deo potrazivanja.

4ko jedan od poverilaca zakljuci sa duznikom "o#vnjnje ono nema pravna dejstva prema drugim

poveriocima, ako nije prihvaceno i od njih. 4li ako se poravnjanje odnosi samo na deo potrazivanja

tog poverioca, dug ce se srazmerno smanjiti za to potrazivanje, ali ostatak vazi kao solidarna

obligacija prema ostalim poveriocima.

)7. PASIVNE SOLI/ARNE OBLIGACIJE 5$oli,#no$t ,&(nik0

P$ivne $oli,#ne oblig!ije su one u kojoj postoje saduznici. %ni su obavezni da ipsunecinidbu u celini bilo kom poveriocu, iako je prestacija deljiva. Poverilac ima pravo da zahteva i samo

deo obaveze. )pr. ,,4ko se pasivna solidarna obligacija sastoji u isplati /@.@@e, pri cemu postoje tri duznika,

poverilac moze po svom izboru da zahteva isplatu samo od jednog. 4li poverilac je ovlascen i da npr

zahteva od jednog 9@.@@@ e, a kasnije od drugog zahteva -@.@@@ e.

Po namirenju celokupnog duga, obligacija se gasi i prema ostalim duznicima.

vaki duznik moze traziti da poverilac izda ispravu da je dug namiren.

+ada u pasivnoj solidarnoj obligaciji poverilac padne u ,o!nj& prema jednom solidarnom

duzniku, on je u docnji i prema ostalim saduznicima, ali docnja jednog solidarnog duznika nemadejstva prema ostalim saduznicima.

S%njenje i g$enje $oli,#ne obve(e

olidarni duznici mogu vrsiti prebijanje prema poveriocu, a svaki saduznik se moze pozvati na

prebijanje drugog saduznika.

+od kon4&(ije, obaveze ostalih duznika umanjuju se za iznos tog dela obaveze

+od ot"&$t ,&g+ ukoliko poverilac otpusti dug sporazmom sa jednim duznikom, obligacija se

gasi.

+od nov!ije, ukoliko poverilac izvrsi prenov sa jednim duznikom, to vazi za sve, osim ako jenovacija bila ogranicena samo na jednog duznika, u tom slucaju se obligacija umanjuje samo za taj

deo.

Po#vnjnje poverioca sa jednim od solidarnih duznika nema dejstvo prema ostalima.

+ada se radi o ($t#elo$ti, moguce je da zastarelost ne tece u odnosu na jednog duznika, ali tece u

odnosu na ostale. "pak, iz razloga pravicnosti, ako duznik prema kome obaveza nije zastarela ispuni

obavezu, ovlascen je da zahteva naknadu od ostalih saduznika prema kojima je obaveza zastarela, uodgovarajucem delu obaveze koja pada na svakog od njih.

/-



)8. IN/IVI/UALI*OVANE I GENERICNE OBLIGACIJE

In,ivi,&li(ovne oblig!ije su one koje su uredjene tako da se prepoznaje njhov predmet.koliko bi se npr radilo o aktu predaje stvari individualizovana obligacija bila bi predaja umetnicke

slike !ovana Bjelica ,,Predeo sa kucama>>

Gene#i!ne oblig!ije su one kod kojih je predmet relativno neodredjen, ali odrediv. 'a

genericnu obligaciju bitno je da predmet nije konkretno odredjen, odnosno prestacija je odredjena

samo po rodu, odnosno po vrsti.

Tu je po pravilu rec o predaji genericnih &zamenljivih( stvari: npr. vagon zita srednjeg kvaliteta.

U in,ivi,&li(ovni% oblig!ij% postoji potpuna istovetnost izmedju predmeta obligacije

i njenog ispunjenja.Ko, gene#i!ni oblig!ij, to nije moguce, vec ce konkretni predmet ispunjenja biti

naknadno odredjen.

Postavlja se pitanje: ,,+o ima pravo izbora u genericnim obligacijama>>

tranke svojim ugovorom mogu predvideti da li poverilac, duznik ili trece lice ima pravo izbora, aako ugovorom nije predvidjeno predpostavlja se da izbor vrsi duznik.

"zbor nije sustinske vec tehnicke prirode, jer se lice ovlasceno na izbor mora pridrzavati odredjenog

roda stvari, tj vrste, kolicine, kvaliteta. Pored toga, izbor se mora vrsiti u skladu sa najopstijim

nacelom savesnosti i postenja.

P#vni (n!j>

Pravni znacaj ove podele odnosi se prvenstveno na prestanak obligacije i rizik slucajne propasti

objekta prestacije:

' Ko, in,ivi,&lni oblig!ij propast predmeta dovodi do gasenja obligacije &nemoguca je predaja

predmeta kog vise nema(. To znaci da se duznik oslobadja obaveze. )aravno, ukoliko je do propasti

predmeta doslo krivicom nekog lica, otvara se pitanje naknade stete. 4ko je do propasti doslo visomsilom ili slucajem, rizik snosi vlasnik stvari.

' Ko, gene#i!ni oblig!ij postoji pretpostavka o nemogucnosti propasti. 7akle, bez obzira na

razlog propasti objekta genericne obligacije duznik se ne oslobadja odgovornosti za ispunjenje takve

obligacije.

//



);. ALTERNATIVNE OBLIGACIJE

Alte#ntivne oblig!ije jesu one kod kojih je duznik u obavezi da ispuni dve ili vise prestacija, ali se oslobadja obaveze ispunjenjem jedne.

Pravo izbora, po pravilu, pripada duzniku, ali moze biti predvidjeno i drugacije resenje &da pravoizbora pripada poveriocu ili trecem licu(.

Dice na kome je pravo izbora, zadrzava to pravo sve do trenutka obavestavanja poverioca o

svom izboru, a posle toga izbor je definitivan i ne moze se menjati bez saglasnosti poverioca. "sto je i

kada je duznik otpoceo sa izvrsenjem cinidbe.

4ko je pravo izbora pripadalo poveriocu, a on se ne izjasni, duznik ga moze pozvati da izvrsiizbor u primerenom roku, a po isteku tog roka izbor prelazi na duznika.

koliko, zbog nekog dogadjaja &visa sila(, za koji nije o,govo#n nije,n $t#n, izrsenje

jedne obaveze postane nemoguce, obligacija se svodi na preostalu cinidbu, odnosno "o$tje

je,no$tvn oblig!ij.

8edjutim, ako za nemogucnost ispunjenja o,gov# je,n $t#n, postoje dve mogucnosti:9( %dgovornost duznika

-( %dgovornost poverioca

9( koliko je za nemogucnost ispunjenja jedne obaveze o,govo#n ,&(nik , postoje dve

pravne situacije:

' Ako je "#vo i(bo# "#i",lo ,&(nik&, obligacija se svodi na preostalu mogucu prestaciju.' Ako je "#vo i(bo# "#i",lo "ove#io!&, njegov izbor se svodi ili na zahtev za ispunjenje

preostale prestacije ili na zahtev za naknadu stete.

-( koliko je za nemogucnost ispunjenja o,govo#n "ove#il!, obligacija ce se po pravilu

ugasiti, odnosno duznik se oslobadja obaveze.

"pak, ko je "#vo i(bo# "#i",lo ,&(nik&, on moze ispuniti preostalu cinidbu, ali tada i sam postaje poverilac naknade stete prema poveriocu iz prvobitne obligacije

' Ako je "#vo i(bo# "#i",lo "ove#io!&, poverilac duzniku moze naknaditi stetu, ali i zahtevati

ispunjenje moguce cinidbe.

/0



)<. DAKULTATIVNE OBLIGACIJE

Dk&lttivne oblig!ije imaju jedan predmet, jednu jedinu obavezu, ali ovlasceno lice mozetu pravnu situaciju izmeniti tako sto ce izvrsiti drugu cinidbu ili ce zahtevati izvrsenje druge cinidbe.

%tuda, fakultativne obligacije postoje: obzirom na obavezu ili s obzirom na potrazivanje

zavisnosti da li je ovlasceno lice duznik ili poverilac

4ko je duznik u obavezi da ispuni samo jednu prestaciju ali se oslobadja obaveze ispunjenjem

druge prestacije, rec je o fakultativnoj obligaciji &fakultativna obaveza(.

Poverilac od duznika moze da zahteva ispunjenje samo jedne prestacije, a duznik mozde da ispuniobavezu i drugom cinidbom, a ne cinidbom koja odgovara poveriocevom zahtevu.

Pravilo je da pravo zamene cinidbe pripada duzniku, ali to moze biti i poveriocevo pravo. Tada

poverilac moze od duznika zahtevati, umesto dugovanog predmeta, neki drugi odredjeni predmet.

7uznik je u obavezi da ispuni odredjenu cinidbu, ali poverilac je ovlascen da umesto te

cinidbe zahteva drugu. 7uznik se moze osloboditi obaveze samo ispunjenjem cinidbe koju zahteva poverilac, ali ne izvrsenjem druge.

4ko ne%og&!no$t i$"&njenj n$tne k#ivi!o% "ove#o!, ili iz drugog razloga za koji duznik ne

odgovara, obligacija se gasi.

4ko je ,&(nik o,govo#n ( ne%og&!no$t i$"&njenj, duguje naknadu stete poveriocu.

5akultativne obligacije mogu nastati pravnim poslovima ili zakonom.

*kon$ke 4k&lttivne oblig!ije mogu nastati npr u slucaju "#eko%e#nog o$te!enj $ 4ko

je npr u vreme zakljucenja ugovora izmedju ugovornih strana postojala ocigledna nesrazmera,

ostecena strana moze zahtevati ponistenje ugovora, ako za pravu vrednost tada nije znala niti je

morala znati, ali ce ugovor ostati na snazi ako druga strana ponudi dopuni prave vrednosti. To

ovlascenje druge strane da otkloni znatan poremecaj u uzajamnosti davanja je u stvari fakultativnaobligacija jer poverilac moze zahtevati samo ponistenja ugovora, ali duznik to moze otkloniti

ispunjenjem na drugi nacin $ dopunom do prave vrednosti obaveze druge strane.

)6. KU-ULATIVNE OBLIGACIJE

K&%&ltivne oblig!ije su one kod kojih je duznik obavezan da izvrsi dve ili vise razlicitihcindibi, pri cemu ih mora izrsiti sve zajedno. &)pr. 7uznik je obavezan da poveriocu preda odredjenu

kolekciju slika u svojinu i odredjeni galerijski prostor u trogodisnji zakup(

7uznik se nece osloboditi obaveze ako preda jedno ili drugo, vec samo ako izvrsi obe cindibe.

4ko izvrsenje kumulativne obligacije postane nemoguce iz razloga za koje duznik ne odgovara

obligacija se gasi. 8edjutim, poverilac moze da zahteva ispunjenje obaveze koju je moguce izvrsiti.

/<



Tako npr. koliko usled pozara bude unistena kolekcija slika, poverilac nema vise interesa da

prihvati zakup galerije. 4li ukoliko izgori galerija, a slike preostanu jer su ocuvane na drugom mestu,

poverilac ce imati interes da zateva predaju kolekcije slika u svojinu i duznik ce biti duzan da postupi

po zahtevu poverioca.

TRENUTNE I TRAJNE OBLIGACIJE

T#en&tne oblig!ije su one kod kojih se obaveza moze izvrsiti u jednom trenutku, koji jeujedno i trenutak gasenja te obligacije.

)pr. isplata kupoprodajne cene, predaja stvari.Po(itivne obligacije su najcesce i trenutne obligacije.

T#jne oblig!ije jesu one kod kojih se ispunjenje prostire na odredjeni, duzi ili kraci period.

)pr. Trpljenje sluzbenosti prolaza

Negtivne obligacije su ujedno i trajne obligacije

)aravno moguci su izuzeci:

K, $& "o(itivne oblig!ije t#jne: )aknada stete kada je stetnik u obavezi da isplacuje dozivotnurentu.

K, $& negtivne oblig!ije t#en&tne: +ada je ugovoreno da se moze proci samo jednom preko

odredjene nepokretnosti.

8oguce je da su neke obligacije po prirodi stvari podobne da budu trenutne, ali ih stranke urede kaotrajne. )pr. +upoprodaja se moze urediti razlicito, takodje se sluzbenost prolaza moze urediti kao

trenutna, iako je po pravilu trajna.

P#vni (n!j>

'nacaj podele ogleda se na planu njihovog prestanka.

10 T#en&tne oblig!ije prestaju aktom ispunjenja.)0 T#jne oblig!ije prestaju aktom ispunjenja poslednje cinidbe.

+ada su trajne obligacije o,#e,jene #oko% t#jnj, one prestaju kada taj rok istekne, osim kada je

ugovoreno da se nakon tog roka obligacija produzava na neodredjeno vreme.

+ada prestanak trajne obligacije nije o,#e,jen (kono%+ "#vni% "o$lo%+ obi!je%, za njen

prestanak bice relevantna izjava volje poverilacne ili duznicke strane $ otk(. Prema zakonu, kada

trajanje obligacije nije vremenski odredjeno, svaka strana ga moze prekinuti otkazom, s tim da otkazmora biti dostavljen drugoj strani. slucaju otkaza, poverilac ima pravo da duznika zahteva sve

dospele obaveze pre otkaza.

+od trenutnih obligacija "#oble% "#o%enjeni okolno$ti se po prirodi ne moze javiti, osim u

slucaju kada je prestacija jedne strane odlozena.

+od trajnih se postavlja problem primene ustanove promenjenih okolnosti, koja treba da zastiti drugustranu koja je pretrpela gubitak zbog okolnosti koje su naknadno nastupile.

+onacno, u trajnim obligacijama, npr kada je rec o obavezi izdrzavanja postavlja se pitanje

($t#elo$ti pojedinih obroka izdrzavanja.

/?



' Pot#(ivnj koj ,o$"evj& go,i$nje ili & k#!i% #(%!i% &kamate,izdrzavanje, anuiteti(,

potrazivanje zakupnine, naknada stete zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog

davanja.

amo "#v i( kojeg "#oi$ti!& "ov#e%en "ot#(ivnj, pravo na naknadu stete, zastareva za <

godina.

'a obligacije vezane za i$"lt& t(v. Ko%&nlni &$l&g, rok zastarelosti je jednogodisnji.

%psti rok zastarelosti je 9@ godina ali medjusobna "ot#(ivnj "#vni li! u trgovinskom pravu

zastarevaju za / godine.

9. CIVILNE I NATURALNE OBLIGACIJE

Civilne oblig!ije jesu one obligacije snabdevene neposrednom pravnom sankcijom.%bligacija je pravna ustanova, pa se pravo na tuzbu podrazumeva.

!os u antickom pravu postavilo se pitanje da li duznik koji je dobrovoljno ispunio svoju

neutuzivu obavezu moze zahtevati povracaj datog Vec u klasicnom pravu dat je negativan odgovor,

pa je otvoreno pitanje prirodnih, nt&#lni oblig!ij.

9( Prema jednim autorima, naturalnim obligacijama nedostaje pravo na tuzbu.

-( Prema drugim, one ne poseduju moc sudskog prinudnog izvrsenja. )ama je blize ,#&go $vtnje, jer poverilac ustvari ima pravo da podnese kondemnatornu tuzbu, a

sam sud nije ovlascen ni da odbaci tuzbu ni da je odbije, jer se u nasem pravu o podeli obligacija

prema sankciji ne vodi racuna e officio, vec samo po prigovoru zainteresovane strane.

stvari, *OO ne &#e,j&je "itnje nt&#lni oblig!ij n o"$ti n!in, ali odredba kojom izrice

da se ne moze traziti ono sto je ucinjeno na ime neke prirodne obaveze ili neke moralne duznosti, ima

sve odlike opste odredbe o naturalnim obligacijama.

Pored toga, 'akon navodi i neke konkretne slucajeve naturalnih obligacija:

4ko duznik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo da zahteva ono sto je dao, cak i ako je znao da je

obaveza zastarela. ud se ne obazire na zastarelost, ako se duznik na nju ne poziva

Poverilac se moze namiriti iz zastarelog potrazivanja koje je obezbedjeno zalogom ili hipotekom

% naturalnim obligacijama u nauci postoji nekoliko razlicitih stavova:

10 P#e% teo#iji o ne$v#$eni% !ivilni% oblig!ij%, naturalne obligacije su, iako specificne, pre

svega, obligacije i zato teorijski odgovor na taj problem treba traziti na planu prava. )aturalne obligacije su bivse civilne obligacije koje su se iz nekog razloga degnerisale i pretvorile u

nesavrsene obligacije kojima nedostaje neposredna mogucnost prinude.

%sim sankcije, naturalne obligacije odgovaraju civilnim obligacijama: moguce je priznanje duga,

otpust duga, ako je obligacija obezbedjena zalogom ili hipotekom, poverilac se moze namiriti i iz

naturalne obligacije*

)0 P#e% teo#iji koj & nt&#lni% oblig!ij% vi,i %o#lne ,&(no$ti, naturalne obliacije nisusamo one koje su nekad bile civilne obligacije, jer tu spadaju sve obaveze koje se zasnivaju na nekoj

vrsti moralnih duznosti. Cak i neki nistavi pravni poslovi mogu doci u domen naturalnih obligacija $

npr nistavost usled povrede dobrih obicaja, poslovne nesposobnosti, sukoba sa javnim poretkom.

labost ove teorije je sto pravne ustanove objasnjava vanpravnim kategorijama, sto je u potpunosti

udaljava od horizonta prava.

/;



0 P#e% $vtnj& "#o4e$o# Pe#ovi!+ u obe navedene teorije ima neceg prihvatljivog. %ve dve

teorije ovde se zato spajaju, i to ustnovama javnog poretka i dobrih obicaja.

%vde se postojanje naturalnih obligacija temlji na "o$tojnj& k&(e $ odnosno naturalna obligacija

mora imati odgovarajuci osnov, uzrok, kauzu koja opravdava posrednu sankciju koja postoji u

naturalnim obligacijama.

)aime, duznik je zaista nekada dugovao odredjenu prestaciju, smatrajuci da rok zastarelosti nije

protekao, on je obavezu ispunio.koliko zahteva povracaj datog izgubice spor, jer kauza ipak postoji,

i u tom smislu jaca je od zastarelosti. koliko bi se, pak, dokazalo da kauze nikad nije bilo, izvrsice

se povracaj. 7akle, kauza je ta koja spaja pravni i eticki poredak.P#vni (n!j "o,ele>

Civilne oblig!ije su pravilo i one se ostvaruju putem kondemnatornih tuzbi. 7akle, prestacije

u civilnim obligacijama "o,obne $& ( "#in&,no i(v#$enje, jer sadrze mogucnost neposredne

primene sankcije.

Nt&#lne oblig!ije imaju sve osobine obligacije, ali one ni$& &vek "o,obne ( "#in&,no

o$tv#enje. Prvo,poverilac moze podneti kondemnatornu tuzbu i u slucaju da duznik ne istakne peremptorni

prigovor, sud ce takvu naturalnu obligaciju da snadbe sankcijom preko svoje presude na osudu nacinidbu.

"pak, ukoliko duznik istakne prigovor zastarelosti, poverilac ce izgubiti spor.

7rugo,ukoliko duznik dobrovoljno ispuni oblgaciju, makar i u zabludi nece biti ovlascen da zahteva

povracaj ucinjene prestacije, sto znaci da su naturalne obligacije snabdevene posrednom sankcijom,odnosno peremptornim prigovorom koji otklanja dejstvo kondikcijske tuzbe

Pored toga, nt&#lne oblig!ije ,j& $&,& $lobo,& k#etivno$ti $ 'akonske odredbe koje

govore o prirodnim obavezama i moralnim i drustvenim duznostima otvaraju siroke mogucnosti

tumacenja $ tj podvodjnja razlicitih skupova cinjenica koji se nalaze na granici izmedju prava i etike

pod pojam naturalnih obligacija.

/A



1. I*VORI OBLIGACIJA

!os #i%$ko "#vo poznavalo je dva osnovna izvora obligacija:

9( %bligacije ciji je uzrok &govo#

-( %bligacije ciji je uzrok ,elikt

+asnije su dodate dve podvrste prema kriterijumu slicnosti sa ugovorima i deliktima: kv(i&govo#i i

kv(i,elikti.

Prema Co,e Civil& izori obligacija se dele u dve osnovne grupe:

10 Ugovo#, kao saglasnost volja izmedju poverioca i duznika koji ima za cilj stvaranje obligacije

)0 /#&ge !injeni!e koje stvaraju obligacije, a to su /elikti i kv(i,elikti, odnosno protivpravne radnje ili nepaznje koje su drugom

prouzrokovale stetu

Kv(ikont#kti, koji su slicni ugovorima, ali nije bilo prave saglasnosti volja, npr isplata

nedugovanog ili nezvano vrsenje tudjih poslova

*kon$ke oblig!ije, obligacije ciji je osnov zakonska odredba, npr. zakonska obaveza

izdrzavanja.

teoriji obligacija @@ vek 4#n!&$ko "#vo poznaje tri izvora obligacija:

10 Ugovo#

)0 /elikt0 Neo$novno obog!enje

Pri cemu treba dodati i one obligacije koje nastaju na osnovu posebnih zakonskih propisa, a ne

mogu se svrstati u prethodna tri velika izvora.

Prema &$t#ij$ko% G#,jn$ko% (konik& postoje tri izvora obligacija:

10 *kon

)0 P#vni "o$o

0 Nno$enje $tete ,#&go%e

obzirom da nanosenje stete spada u zakonske obligacije, ova podela je ipak dvojna

S#"$ki G#,jn$ki (konik nije posebno uredio izvore obligacija, ali se iz odredbi vidi da je

slicno Code civilu razlikovao obligacije koje nastaju:10 i( &govo#

)0 "#o(#okovnj $tete ,#&go%

0 i$"lte ne,&govnog+ kao oblika pravno neosnovanog obogacenja

O"$ti i%ovn$ki (konik ( C#n& go#& razlikovao je obligacije nastale iz:

10 Ugovo#

/



)0 /elikt

0 R(li!iti "#vni "o$lov, kao sto su javno obecanje nagrade, nezvano vrsenje tudjih poslova,

neosnovano obogacenje

skici za (konik o oblig!ij% i &govo#i%+ "#o4. Kon$tntinovi! predvidja posebna

pravila za:10 Ugovo#e

)0 P#o&(#okovnje $tete

0 Neo$novno obog!enje

20 Ne(vno v#$enje t&,ji "o$lov

70 Je,no$t#ne i(jve volje

tim sto je na predavanjima zastupao tezu da postoje i (kon$ke oblig!ije, odnosno one koje zasvoj nastanak neposredno vezuju zakon $ npr izdrzavanje izmedju odredjenih srodnika.

druge strane, "#o4e$o# Pe#ovi! osporava ovu podelu jer smatra da treba da postoji jedinstven

kriterijum podele, te ako su izvori obligacija pravne cinjenice iz kojih nastaju obligacije u izvore ne

treba ubrojati zakon vec pored ugovora, prouzrokovanja stete, neosnovanog obogacenja, nezvanog

vrsenja tudjih posova, jednostrane izjave volje, t#eb ,o,ti i ,#&ge "#vne !injeni!e. )pr srodstvo bracna veza, susedski odnos...

"pak, ostaje stari problem koji su jos 1imljani uocili. Tu spadaju #(nov#$ne !injeni!e koje

ne%j& (je,ni!kog i%enitelj.

N"#. Sit&!ij "#in&,nog otk&" kod nas posle 7rugog svetskog rata. +akva je to obligacija

Po svemu lici na ugovor o kupoprodaji, ali bez rivatne autonomije prodavcaF 7akle, ako propisobaveze prodaca da mora da preda odredjenu kolicinu prehrambenih proizvoda, zar to nije zakonska

obligacija

"ma smisla da te raznovrsne cinjenice koje ne trpe zajedncki kriterijum jednostavno treba svrstati u

zakonske obligacije.

)a taj nacin, pojavljuje se zakon u dvostrukom svojstvu:

10 Ko i(vo# oblig!ionog "#v

)0 Ko ne"o$#e,ni i(vo# oblig!ij u svim slucajevima kada cinjenice ne pruzaju dovoljno osnova

za svrstavanje u jednu od poznatih grupa izvora obligacija.

tom smislu, izvori obligacija se mogu podeliti na:

10 Ugovo#

)0 P#o&(#okovnje $tete0 Sti!nje be( o$nov

20 Po$lovo,$tvo be( nlog

70 Je,no$t#ne i(jve volje

80 *kon+ o,no$no ,#&ge !injeni!e koje ne"o$#e,no "#eko (kon "#e,$tvljj& i(vo# oblig!ij

& srodstvo, bracna veza, susedski odnosi itd...(

0@



). PRO-ENE OBLIGACIJA 5UOPSTE0

vaka obligacija ima dvostruki identitet:

10 I,entitet $,#(ine jeste odredjenost kauze i predmeta obligacije

)0 I,entitet $&bjekt jeste odredjenost poverilacke i duznicke strane.

7o promene obligacija ce ocigledno doci ukoliko si izvrsi promena u predmetu i kauzi

obligacije, ali i ako se promeni poverilacka ili duznicka strana.

Postalja se pitanje: kakve ce pravne posledice i#a#vati promena u obligacionom odnosu$

Teorija obligacija je na ovo pitanje dala nacelan odgovor:

Promene u subjektima obligacije ne uticu na identitet obligacije, ali promene u sadrzini dovode do promene u identitetu obligacije.

Pa tako, ako poverilac umre na njegovo mesto stupa njegov univerzalni sukcesor, i to ne utice

na identitet obligacije, duznik ce morati da ispuni obavezu poverilackoj strani kao da je u pitanju stari

poverilac. "sto tako ako umre duznik, njegov univerzalni sukcesor, na zahtev poveroca mora ispuniti

dugovanu cinidbu, naravno do visine nasledjene imovine.

1azume se da, ako su u pitanju obligacije vezane za licnost, intuitu personae, promena u subjektu

uticace na identitet obligacije, sto moze dovesti do njenog gasenja.

licno tome, promene subjekta mogu se odigrati i kada poverilac svojom voljom prenese

potrazivanje na drugog poverioca, ili pak trece lice preuzme duznikovu obavezu, ili se trece liceobaveze da spuni duznikov dug i slicno.

. PRO-ENE SUBJEKTA U OBLIGACIJI

P#o%ene $&bjekt & oblig!iji su promene koje mogu obuhvatiti poverilacku ili duznicku

stranu. 7akle, razlikuju se:10 P#o%en "ove#io! i

)0 P#o%en ,&(nik

***(Dalje, pitanja% &', &,&),&,&+"

09



2. PRO-ENA POVERIOCA

P#o%en "ove#io! vrsi se ustupanjem potrazivanja ugovorom, koje se tradicionalno nazivacesija.

tom pravnom odnosu ucestvuju tri lica:10 Ce,ent+ &$t&"il! $ poverilac koji prenosi svoje potrazivanje &stari poverilac(

)0 Ce$ion#+ "#ije%nik $ lice na koje se prenosi potrazivanje &novi poverilac(

0 Ce$&$ = ,&(nik

Ce$ij je derivativan i translativan nacin sticanja prava, kao i ugovor kojim cedent prenosi na

cesionara svoje potrazivanje koje ima prema cesusu &duzniku(.govaraci su iskljucivo cedent i cesionar, a ucesce duznika se ogleda samo u kt&

noti4ik!ije $ obavestavanja o cinjenici da je potrazivanje ustupljeno.

Posle notifikacije duznik ima obavezu da svoj dug ispuni cesionaru kao novom poveriocu

4ko duznik pre notifikacije izvrsi obavezu cedentu ispunjenje je punovazno, pod uslovom da jesavestan, tj da je znao za cesiju.

kolko je bio nesavestan, njegova obaveza se nije ugasila, i duzan je da obavezu ispuni cesionaru.

%d duznika se ne trazi nikaka saglasnost.

P#e,%et !e$ije $ Predmet cesije mora biti potrazivanje koje je dopusteno i prenosivo.

Predmet cesije ne mogu biti: potrazivanja ciji je prenos zakonom zabranjen

potrazivanja intuitu personae

potrazivanja cija se priroda protivi prenosenju na drugoga.

7akle potrazivanja iz nedopustenih pravnih poslova ne mogu biti predmet cesije & npr.

+upoprodaja oruzja, opojnih droga..(

Potrazivanja koja su vezana za izdrzavanje su nacelno neprenosiva. "pak, moguce je cediratidospele rate.

koliko je cesija punovazna postavlja se pitanje: kakva je pravna sudbina sporednih prava,

npr. rava na kamate, na ugovornu ka#nu, sta je sa #alogom, jemstvom, hipotekom$

Pravilo je da zajedno sa potrazivanjem na cesionara prelaze i sporedna prava.

8edjutim, cedent moze prema zakonu da preda cesionaru zalozenu stvar samo ako zalogodavac na to

pristane. koliko zalogodavac ne pristane, ona ostaje kod cedenta koji je cuva za racun cesionara.

P#vni o,no$i %e,j& $&bjekti% &$t&"nj "ot#(ivnj = 8ogu biti razliciti i vezani su za:

10 O,no$ &$t&"io! i "#ije%nik 5!e,ent i !e$ion#0 $ )jihov odnos zavisi od toga da lise radi o teretnom ili dobrocinom ugovoru.

0-



+ada je cesija izvrsena teretnim ugovorom, cedent odgovara cesionaru za "o$tojnje 5v#itet0

"ot#(ivnj, u casu kada je potrazivanje izvrseno.Bitno je dakle da je potrazivanje postojalo u

trenutku cesije, a ako kasnije otpadne iz bilo kog razloga, cedent za to nije odgovoran.

+ada je cesija zasnovana na dobrocinom ugovoru, cedent nema odgovornost za postojanje

potrazivanja.

%dgovornost cedenta za n"ltivo$t 5bonitet0 "ot#(ivnj moze se zasnivati samo na

ugovoru. )jegova visina je uvek ogranicena $ do visine onoga sto je cedent primio od cesionara.

Cedent mora predati cesionaru isprave o dugu, odnosno dokaze o ustupljenom potrazivanju i

sporednim pravima &npr obveznicu ili priznanicu(. Takodje, na zahtev cesionara, cedent je duzan da mu izda overenu potvrdu o cesiji.

)0 O,no$ "#ije%nik i ,&(nik 5!e$ion# i !e$&$0 $ Cesionar ima prema cesusu ista pravakoja je prema cesusu imao i cedent. To znaci da cesus duguje cesionaru upravo onakvu cinidbu kakvu

je dugovao cedentu, kao i sporedna prava koja prate glavno potrazivanje.

to se tice zalozenih stari, vec je receno, cedent moze da preda cesionaru zalozenu stvar samo ako

zalogodavac na to pristane.

Takode, cesus moze cesionaru istaci prigovore koje sam ima prema njemu, kao i one prigovore koje

je mogao da istakne cedentu i to do trenutka notifikacije, odnosno casa kada je saznao za cesiju &npr.Prigovor zastarelosti, neispunjenja ugovora itd..(

0 Vi$e$t#&ko &$t&"nje $ 8oguce je da postoji vise cesionara kojima je cedent ustupio

potrazivanje, pa se postavlja pitanje kome od njih cesus treba da ispuni obligaciju

tom slucaju postoje dve pravne situacije:

Prvo, duznik ce punovazno ispuniti obavezu onom cesionaru koga je kao takvog oznacio cedent,odnosno o kome je cedent prvo obavestio duznika.

7ruga situacija postoji kada takvog obavestenja nema. tom slucaju prednost ima onaj cesionar

koji se prvi prijavi duzniku.

20 Po$ebni $l&!jevi &$t&"nj "ot#(ivnj $ To su ustvari specijalne cesije koje se odnose

na: ustupanje umesto ispunjenja, ustupanje radi naplacivanja, ustupanje radi obezbedjenja:

' U$t&"nje &%e$to i$"&njenj $ Postoji kada duznik &ovde cedent( ustupi svom poverocu

&cesionar( potrazivanje koje ima prema trecem licu.To trece lice ce obavezu morati da ispuni

cesionaru, a na taj nacin gasi se i cedentovo potrazivanje prema cesusu, jer je preneto na cesionara.

' U$t&"nje #,i n"l!ivnj $ %vde cedent ugovara sa cesionarom prenos potrazivanja koje ima prema cesusu, tako da cesionar ima pravo naplate cedentovog potrazivanja od cesusa, s tim da se po

naplati gasi ili smanjuje neko ranije potrazivanje koje je cesionar imao prema cedentu.

4ko je cesionar naplatio manje od svog ranijeg potrazivanja, duznik je u obavezi da nadoknadi

razliku, a ako je naplatio vise, taj visak je duzan da preda cedentu.

stupanje potrazivanja ovde ne prelazi u imovinu cesionara samim ugovorom vec faktom naplate, do

trenutka ispunjenja je deo cedentove imovine. %tuda cesus moze pnovazno ispuniti obavezu ne samocesionaru vec i cedentu, cak i u slucaju notifikacije.

' U$t&"nje #,i obe(be,jenj $ Postoji kada jedno lice &cedent( prenosi potrazivanje prema svom

duzniku, svom poveriocu &cesionaru( i na taj nacin obezbedjuje svog poverioca &cesionara(.

0/



vrha cesije jeste obezbedjenje duga koji cedent ima prema cesionaru, ali cesionar nema pravo da

izvrsi naplatu od cesusa sve dok se ne ostvari odlozni uslov $ a to je da prvobitno potrazivanje ne

bude isplaceno blagovremeno.

To je upravo razlika izmedju prethodnog ustupanja radi naplacivanja, gde je cesionar ovlascen da

odmah izvrsi naplatu svog potrazivanja koje ima prema cedentu.

7. PRO-ENA /U*NIKA

P#o%en ,&(nik moze se javiti u vidu: preuzimanja duga, pristupanja dugu, preuzimanja

ispunjenja.

GGG(Dalje, pitanja% &), &, &+"

8. PREU*I-ANJE /UGA

P#e&(i%nje ,&g jeste ugovor izmedju duznika i treceg lica $ preuzimaoca, kojim

preuzimalac prima duznikov dug, s tim da poverilac da svoj pristanak, a predjasnji duznik se

oslobadja obaveze.

Po pravilu, sve obligacije su prenosive, pa je moguce preuzimanje svakog duga. "zuzetno

oblgacije intuitu personae nisu neprenosive, ali moguce je i preuzimanje takve obligacije, s obzirom

da je u ovoj situaciji potreban pristanak poverioca.

P#i$tnk "ove#io! je uvek neophodan, a njegova saglasnost moze biti:

izrecna & kada se usmeno ili pismeno saglasi s preuzimanjem duga(

precutna & ukoliko bez protesta primi ispunjenje od preuzimaoca(koliko nije jasno da li je poverilac dao pristanak, ugovaraci mogu da, posebno ili zajedno, pozovu

poveroca da se u primerenom roku izjasni da li daje saglasnost za preuzimanje duga.

4ko se u odgovarajucem roku ne izjasni, cutanje ce znaciti da pristanak nije dat.

'a vreme dok poverilac ne da pristanak kao i kada odbije da ga da, ugovor o preuzimanju duga ima

dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja.

/ej$tv &govo# $ %snovno dejstvo sastoji se u tome sto se stari duznik oslobadja obaveze,

jer preuzimalac postaje novi duznik, i to jedini.

8edjutim, ukoliko je poverilac bio u zabludi odnosno nije znao niti je mogao znati da je

preuzimalac prezaduzen, ugovor o preuzimanju duga ce se, po samom 'akonu, konvertovati u ugovoro pristupanju dugu. 7akle, umesto jednog postojace dva duznika &i predjasnji duznik i preuzimalac(.

'a takvu konverziju potrebna su dva uslova:

9( tanje prezaduzenosti preuzimaoca u vreme poveriocevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga

-( da poverilac u vreme davanja pristanka nije znao niti je mogao znati za prezaduzenost preuzimaoca

Sl&!j "#e&(i%nj ,&g k, je ,&g obe(be,jen i"oteko% = koliko je dug obezbedjen

hipotekom, redovan slucaj je da je duznik ujedno i vlasnik hipotekovane nepokretnosti. Tada

00



poverilac podnosi tuzbu kojom zahteva isplatu duga prema duzniku, a presuda u korist poverioca

predstavlja i izvrsni naslov za namirenja potrazivanja iz hipotekovane nepokretnosti.

Problem se javlja kada duznik nije ujedno i vlasnik hipotekovane nepokretnosti $ jer ako

duznik ne izmiri dug, a poverilac zeli da se namiri iz nepokretnosti pod hipotekom, poverilac mora da

tuzi vlasnika te nepokretnosti.

8edjutim, prilikom otudjenja nepokretnosti na kojoj postoji hipoteka, vlasnik i pribavilac mogu

ugovorti da pribavilac preuzme i dug prema hipotekarnom poveriocu. Takav ugovor proizvodi pravna

dejstva samo ako se hpotekarni poverilac sa njim saglasi u pismenom obliku.

S"o#e,n "#v = Prilikom preuzimanja duga sporedna prava koja su do tada postojala uz

potrazivanje prate pravnu sudbinu glavnog potrazivanja. "pak, dve vrste sporednih prava predstavljaju

izuzetak od pravila, jer 'akon izdvaja jemstvo i zalogu.' K, je #e! o je%$tv&, jemstvo prestaje e lege ako jemac ne pristine da jemci za potonjeg

duznika. !emstvo se odnosi na tacno odredjenog duznika, i jemac ne moze biti obavezan da jemci za

nekoga ko je za njega trece lice.

K, je #e! o (lo(i moguce su dve pravne situacije:

9( prvom slucaju, zalogodavac je trece lice, i tada zaloga prestaje. 1azlozi su isti kao i u jemstvu.

-( 7rugacija situacija je kada je zalogodavac sam duznik. tom slucaju zaloga ostaje, jer je sama

zaloga bio deo saglasnosti volja poverioca i duznika.

Postavlja se pitanje k%t koje su dospele pre preuzimanja duga i kamata koje su dospele

posle preuzimanja duga. 'akonsko je pravilo da preuzimalac, kao potonji duznik odgovara za sve

kamate koje dospevaju posle stupanja na snagu ogovora o prezimanju duga, kao i obrnuta, predjasnji

duznik odgovara za kamate koje su dospele pre preuzimanja duga.

)aravno, ugovaraci se mogu sporazumeti i drugacije, npr da preuzimalac odgovara za sve

nenaplacene kamate.

P#igovo#i $ nacelu, preuzimalac moze poveriocu istaci sve prigovore, ali se mora voditi

racuna o opstim i posebnim pravilima obligacionog prava, koja predvidjaju izuzetke od tog pravila da

se mogu istaci svi prigovori. 7akle, postoje dopusteni i nedopusteni prigovori.

10 /o"&$teni "#igovo#i = tom smislu preuzimalac moze istaci poverocu sve prigovore koji

proisticu:

' I( "#vnog o,no$ "#e,j$njeg ,&(nik i "ove#io! &npr ukoliko je postojala mana volje na strani

predjasnjeg duzinka preuzimalac moze istaci peremptorni prigovor nepunovaznosti obligacije, i

ukoliko bi uspeo sa takvim prigovorom bio bi oslobodjen obaveze. Takodje, moze istaci prigovor

zastarelosti potrazivanja. )aravno, moze istaci i dilatorne prigovore &npr nedospelosti potrazivanja, jer je poverilac posebnim ugovorom s predjasnjim duznikom produzio rok za ispunjenje obligacije.(' I( oblig!ije koj "o$toji i(%e,j& "#e&(i%o! i "ove#io! = %tuda je moguce je izvrsiti

odgovarajuce prebijanja &kompenzaciju( uzajamnih potrazivanja poverioca i preuzmaoca.

)0 Ne,o"&$teni "#igovo#i = Preuzimalac nije ovlascen da poveriocu istice prigovore koji su

bili vezani za licnost predjasnjeg duznika. 7akle, preuzimlac moze izvrsiti odgovarajuce prebijanje

uzajamnih potrazivanja koja ima prema poveriocu, ali ne moze izvrsiti kompenzaciju koji je mogao

da izvrsi predjasnji duznik sa poveriocem.

0<



Pravni odnosi izmedju predjasnjeg duznika i preuzimaoca nemaju dejstvo prema poveriocu. Tako da

obligacije koje izmdju njih postoje, cak i kada su bile osnov za preuzimanje duga ne mogu biti pravni

osnov za bilo kakve zahteve prema poveriocu, jer je u toj situaciji poverilac trece lice.

;. PRISTUPANJE /UGU

P#i$t&"nje ,&g& ima dva oblika:9( redovan $ govor o pristupanju dugu

-( poseban $ Pristupanje dugu u slucaju primanja neke imovinske celine

10 Ugovo# o "#i$t&"nj& ,&g& $ jeste ugovor izmedju poverioca i treceg lica, kojim se trece

lice obavezuje da ce ispunti poveriocevo potrazivanje koje ima prema duzniku, s tim da se duznik ne

oslobadja obaveze koju ima.7akle umesto jednog ima dva duznika, sto je razlika od preuzimanja duga gde preuzimalac postaje

jedini duznik, a predjasnji duznik se oslobadja obaveze.

'a pristupanje dugu nije potreban pristanak duznika, a nije nuzno ni obavestavanje duznika, s

obzirom da se njegov polozaj nicim ne pogorsava.

7uznici ovde nisu solidarni duznici, sto ne znaci da se to ne moze ugovoriti. 4ko to trece lice

isplati dug, on nema pravo da se regresira od duznika, jer sa duznikom nije u obligacionom odnosu,vec samo sa poveriocem.

)0 P#i$t&"nje ,&g& & $l&!j& "#i%nj neke i%ovin$ke !eline $ %vo je poseban oblik

pristupanja dugu koji je uredjen prinudnim zakonskim odredbama, sto znaci da je privatna

autonomija iskljucena.

+ada na osnovu ugovora na sticaoca predje neka imovinska celina ili njen deo, sticalacodgovara, pored prenosioca, i to solidarno sa njm, za dugove koji se odnose na tu celinu i to do visine

vrednosti stecene aktive. 1ec je o sledecim pravnorelevantnim elementima:

9( Pravni osnov pristupanja mora biti u ugovoru

-( Predmet ugovora je prenosenje imovine u celini ili njen deo

/( govor se moze odnositi kako na gradjanskopravni odnos tako i na trgovinsko pravo

0( %dgovornost se odnosi na dugove koji se odnose na prenetu imovinsku celinu<( ticalac i prenosilac odgovaraju solidarno poveriocu

?( ticaoceva odgovornost je ogranicena do visine vrednosti stecene aktive

;( Pravni osnov ovog posebnog oblika pristupanja dugu moze biti ne samo ugovor, vec bilo koji

pravni posao, jer 'akon predvidja da se njegove odredbe koje se odnose na ugovore shodno

primenjuju i na druge pravne poslove, koji su podobni za prenos imovine ili njenog dela.

0?



A( Predmet ugovora su i prava i obaveze, dakle posredi je univerzalna sukcesija, koja mora

obuhvatiti aktivu i pasivu.

( govor, odnosno pravni posao, moze obuhvatiti fizicka lica ali i pravna lica, kao i razlicite

kombinacije ovih lica. To znaci da je moguce da u pravnom odnosu budu samo pravna lica i da se

primenjuju pravila trgovinskog prava.

9@( 7ugovi za koje se vezuju posebna pravila pristupanja dugu moraju biti vezani za prenetu

imovinsku celinu, tj njen deo.

99( ticalac i prenosilac odgovaraju poveriocu solidarno, te odgovaraju poveriocu za celokupno

potrazivanje. Poverlac moze zahtevati ispunjenje obaveze kako od prenosioca tako i od sticaoca ucelini, s tim da kada jedan od duznika ispuni obavezu u celini ona se gasi. 7uznik koji je ispunio

obavezu ima pravo da zahteva od drugog duznika deo obaveze koji pada na njega.9-( Prenosilac odgovara za celokupan iznos duga, a sticalac samo do granice koristi koju je imao po

osnovu sticanja. koliko je dug veci od koristi koju je imao, poverilac se mora obratiti prenosiocu

radi naknade te razlike. 7akle izmedju poverioca i prenosioca radi se o korelativnom odnosu, a

izmedju sticaoca i poverioca radi se o odgovornosti pro viribus.

<. PREU*I-ANJE ISPUNJENJA

P#e&(i%nje i$"&njenj je ugovor izmedju duznika i treceg lica, kojim se trece lice

obavezuje duzniku da ce ispuniti njegovu obavezu koju on ima prema poveriocu.%vo je dakle obligacija izmedju duznika i treceg lica $ duznik postaje poverilac trecem licu, a

poverilac nema nikakvo pravo prema trecem licu. %ni nisu ni u kakvom odnosu.

obzirom da se prvobitna obligacija izmedju poverioca i duznika ne menja, poverilac ima pravo da od duznika zahteva ispunjenje obaveze, a ako treci ne pritekne u pomoc duzniku,

odgovarace duzniku kao svom poveriocu za naknadu stete.

6. UPUCIVANJE 5ASIGNACIJA0

U"&!ivnje 5$ign!ij0 je ugovor kojim uputilac &asignant( ovlascuje upucenika &asignata(da za njegov racun izvrsi odredjenu cinidbu primaocu uputa &asignataru(, a istovremeno ovlascuje

asignatara da cinidbu primi, i to u svoje ima i za racun asignanta.

Cinidba koja je predmet asignacije po pravilu je vezana za novcane transakcije ali se moze

odnositi i na druge zamenljive stvari.

O,no$ i(%e,j& $ignnt i $ignt# zasniva se na nekoj prethodnoj obligaciji, i naziva se

o,no$ "ok#i!i!, jer je ta prethodna obligacije pokrice za samu asignaciju.

+ako asignatar po pravilu prima odredjeni iznos novca po nalogu asignanta, njegov odnos se

naziva vl&tni%, a on se najcesce zasniva na kauzalnom ugovoru.

druge strane odnos izmedju asignata i asignatara ima odlike "$t#ktnog "#vnog "o$l, jer

osnov prijema date prestacije nije moguce objasniti sa stanovista kauze.

asignaciji se uspostavlja pravni odnos slican kao kod "&no%o!j, gde se prava i obaveze

sticu izmedju poverioca i duznika, ali preko treceg lica, odnosno punomocnika, pri cemu u asignaciji

asignat igra ulogu punomocnika $ preko njega asignant i asignatar obavljaju deo cinidbi iz njihovog

oblgacionog odnosa.

0;



tom smislu postoji i $li!no$t $ nlogo% ( i$"lt&. +od naloga za isplatu poverilac nalaze

i ovlascuje trece lice da od duznika naplati odredjeno potrazivanje, pa postoji dvostruka razlika u

odnosu na asignaciju:

)alog za isplatu je uzeg odmasaja jer se odnosi samo na novcane obaveze

Trece lice, kao nalogoprimac, naplacuje dug u ime i za racun poverioca koji ga je za to ovlastio.

Pravna dejstva asignacije $ 4signacija formira trougao izmedju t#i $&bjekt, tj ima pravno

dejstvo koje formira pravni odnos izmedju:

10 P#i%o! &"&t 5$ignt#0 i &"&!enik 5$ignt0)0 P#i%o! &"&t 5$ignt#0 i &"&tio! 5$ignnt0

0 U"&tio! 5$ignnt0 i &"&!enik 5$ignt0

10 O,no$ i(%e,j& "#i%o! &"&t 5$ignt#0 i &"&!enik 5$ignt0

P#ivt $ nacelu izmedju asignatara i asignata ne postoje medjusobna prava i obaveze, oni

nisu u obligacionom odnosu. 4signatar stice pravo na zahtev prema asignatu tek kada asignat izjavida prihvata asignaciju, tj tek kada prihvati da za racun asignanta izvrsi neku prestaciju asignataru. Tajodnos koji se uspostavlja prihvatom jeste samostalan i odgovara odnosu koji se zasniva apstraktnim

pravnim poslom. Prihvat se ne moze opozvati.P#igovo#i $ 4signat moze da istakne asignataru samo one prigovore koji se odnose na

sadrzinu prihvatanja i sadrzinu same asignacije, kao i prigovore koje asignat ima licno prema

asignataru.

7rugim recima, on asignataru ne moze istaci prigovore koje ima prema asignantu jer asignatar prima prestaciju u svoje ima a ne u ime asignanta.

P#eno$enje $ 4signacija se moze dalje prenositi. 4signatar moze da prenese uput na neko

drugo lice, on na sledece itd*

*$t#elo$t $ va obligaciona prava su podlozna zastarelosti, gde vazi opsti rok zastarelosti od

9@ godina ukoliko nesto drugo nije predvidjeno. 8edjutim, za pravo asignatara da zahteva ispunjenje

od asignata je predvidjen poseban rok zastarelosti od godinu dana.7akle pravo asignatara da zahtevaispunjenje zastareva godinu dana od dana odredjenog za ispunjenje. koliko nije odredjen dan za

ispunjenje, rok zastarelosti tece od kada asignat prihvati asignaciju.

)0 O,no$ i(%e,j& P#i%o! &"&t 5$ignt#0 i &"&tio! 5$ignnt0

Sl&!j k, je $ignt# "ove#il! $ignnt = slucaju da je asignatar asigntov poverilac

po osnovu neke prethodne obligacije, poverilac nije duzan da pristine na asignaciju koju mu predlaze

duznik u cilju ispunjenja svoje obaveze. 8edjutim, iz razloga postovanja savesnosti i postenja,

poverilac je duzan da bez odlaganja izvesti duznika o odbijanju asignacije. koliko pak poverilac prihvati asignaciju, sada je u svojstvu asignatara, duzan da asignata pozove na izvrsenje prestacije

4signatar poziva, u svoje ime, asignanta da izvrsi prestaciju.

A$ign!ij nije i$"&njenje $ 7a bi se navedena prethodna obligacija ugasila potrebno je da

do ispunjenja zaista i dodje. To znaci da asignacija ne moze sama po sebi bez fizickog ispunjenja da

dovede do gasenja obligacije. 7akle ona nece prestati ni pristankom na asignaciju ni prihvatanjem od

asignata, vec prestaje tek ispunjenjem od asignata.

0A



/&(no$t $ignt# , obve$ti $ignnt $ koliko asignat ne da pristanak za asignaciju

ili odbije ispunjenje po zahtevu asignatara, ili unapred izjavi da nece da ga izvrsi, asignatar je duzan

da o tome obavesti asignanta, jer ce u suprotnom odgovarati za stetu koju asignant pretrpi.

O,&$tnk $ignt# $ slucaju kada asignatar nije asignantov poverilac, i pritom

asignatar ne zeli da se koristi asignacijom od nje moze odustati, cak iako je vec izjavio da ce primiti

asignaciju, ali je duzan da o tome odmah obavesti asignanta.

O"o(iv ovl$!enj ,t $ignt#& $ 4signant je taj koji ovlascuje asignatara da trazi

izvrsenje prestacije od asignata. hodno tome, logicno je da on moze i opozvati to ovlascenje koje je

dao asignataru. "pak, postoji izuzetak: 4ko je asignat dao ovlascenje zbog ispunjenja duga ili uopste u interesu asignatara ne moze ga

opozvati.

0 O,no$ i(%e,j& &"&tio! 5$ignnt0 i &"&!enik 5$ignt0

%dnos izmedju asignanta i asignata otkriva razlog obavezivanja asignata, odnosno pokrice

asignacije. %tuda i naziv njihovog odnosa $ odnos pokrica.

Pravilo je da je asignat asignantov duznik i da zbog toga prihvata da na njegov zahtev ispuni

odgovarajucu prestaciju u korist asignatara.Ako je $ignt $ignntov ,&(nik $ 4signat u tom slucaju nije duzan da prihvati asignaciju,

cak i ako je njegov duznik. %d tog pravila postoje dva izuzetka:

+ada je asignat obecao da ce prihvatiti asignaciju

+ada je asignacija izdata na osnovu asignatovog duga asignantu u kom slucaju je asignat duzan da

je izvrsi do iznosa tog duga, ako mi izvrsenje asignacije nije teze od ispunjenja njegovog duga.

"zvrsenjem asignacije koja je izdata na osnovu asignatovog duga koji ima prema asignantu, asignat se

oslobadja u istoj meri svog duga.O"o(ivnje ovl$!enj $ 4signant moze da opozove ovlascenje koje je dao asignatu. "pak, to

opozivanje nema dajstvo ako je asignat izjavio da prihvata asignaciju, kao i u slucaju da ju je vec

izvrsio. 4signat ne moze da izvrsi opozivanje i kada je u samoj asignaciji navedeno da je neopoziva,

kao i kada bi se opozivanjem vredjala neka njegova obaveza prema asignataru.

Ste!j $ +ada je asignant pravno lice njegov stecaj po pravilu izaziva opoziv obligacije po samom

zakonu. 8edjutim postoje izuzeci. 4ko je asignat pre otvaranja stecaja vec prihvatio asignaciju, ili u

trenutku prihvatanja nije znao niti je mogao znati za stecaj, taj zakonski opoziv asignacije nema

pravno dejstvo.

S%#t i li$enje "o$lovne $"o$obno$ti $ mrt fizickog lica ne utice na asignaciju, kao ni lisenje

poslovne sposobnosti.

A$ign!ij & oblik& #tije n ,ono$io! $ Pravilo je da su u asignaciji odredjena sva tri lica.

8edjutim, asignacija se moze javiti i u obliku koji je depersonalizovan $ jedan od takvih oblika je i

asignacija u obliku hartije na donosioca.

0



koliko je asignacija izdata kao hartija od rednosti na donosioca, svaki njen imalac ima prema

asignatu pravni polozaj asignatara $ svaki od njih ima pravo da od asignata zahteva izvrsenje

prestacije.

A$ign!ij & oblik& #tije "o n#e,bi 4signacija u pismenoj formi koja glasi na novac, na

hartije od vrednosti ili zamenljive stvari moze biti izdata s klauzulom cinidbe =>po naredbi>> ukoliko

je asignat lice koje se bavi privrednom delatnoscu i ako predmet prestacije ulazi u okvir takve

delatnosti.

+ada prestacija glasi na novac, asignat je najcesce banka, a ako su posredi zamenljive stvari to suuglavnom odgovarajuca preduzeca.

7akle uslovi da bi se asignacija izdala kao hartija od vrednosti po naredbi jesu:' "i$n 4o#%

' , $ign!ij gl$i n nov!+ #tije o, v#e,no$ti ili n (%enljive $tv#i

' , $e $ignt bvi "#iv#e,no% ,eltno$!&

' , "#e,%et "#e$t!ije &l(i & okvi# $igntove "#iv#e,ne ,eltno$ti

ovom slucaju, sama hartija od vrednosti i pravo iz hartije od vrednosi po naredbi prenosi sein,o$%ento%.

29. PRENOV 5NOVACIJA0

vaka obligacija ima svoj dvostruki identitet: identitet sadrzine i identitet subjekta.

Promene u subjektima ne uticu na promenu identiteta obligacije, ali promene sadrzine odnosno predmetu ili kauzi obligacije, dovode do promena u identitetu obligacije. Ta promena identiteta ne

znaci nista drugo nego gasenje stare i stvaranje nove obligacije.

Pravni instrument promene sadrzine obligacije, pri cemu se stara gasi a radja nova obligacija jeste

"#enov+ tj nov!ij.

Nov!ij jeste ugovor izmedju poverioca i duznika, kojim izrazavaju nameru da ugase postojecu obligaciju i na njenom mestu stvore novu, pri cemu razlika izmedju stare i nove mora biti u

predmetu ili kauzi.

7akle, nije $vk "#o%en &je,no i nov!ij $ 4ko poverilac i duznik ugovore izmenu u

pogledu roka, mesta ili nacina ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni,

obezbedjenju ispunjenja ili drugoj sporednoj odredbi, sve te izmene se ne smatraju novacijom.

Nov!ij $e ne "#e,"o$tvlj, jer prethodna obligacija vezuje poverioca i duznika, i ne moze

prestati na osnovu neke opste pravne pretpostavke. )aprotiv, ona zaisi od namere ugovaraca, jer ako

nisu izrazile nameru da stvaranjem nove ugase raniju obligaciju, i ranije i nova ce postojati paralelno.

P#vno ,ej$tvo "&nov(ne nov!ije ogleda se u prestanku ranije obligacije i nastanku nove. Prestankom ranije obligacije prestaju i $#e,$tv koj $& $l&(il njeno% obe(be,jenj& &zaloga i

jemstvo( osim ako sa jemcem ili zalogodavcem nije ugovoreno suprotno.

koliko se radi o $oli,#noj oblig!iji, novacijom koja je izvrsena sa jednim duznikom oslobadjaju

se i ostali solidarni saduznici, ali ako su poverilac i duznik ogranicili novaciju na deo obaveze tog

duznika, ostali saduznici se ne oslobadjaju duga, ali se dug smanjuje za taj deo.

<@



!edan od uslova punovaznosti novacije je takodje i da je #nij nov!ij bil "&nov(n.

suprotnom, ako je ranija obligacija bila apsolutno nistava ili ugasena, novacija je bez pravnog dejstva.

8edjutim, ako je ranija obaveza relativno nistava, a duznik je znao za nedostatak ranije obligacije,

novacija je punovazna.

21. OBE*BE/JENJE OBLIGACIJA 5UOPSTE0

"movina pravnog subjekta ima dvostruku funkciju $ "#o%etn& i g#ntn&.

10 P#o%etn 4&nk!ij omogucava savremeni promet jer se kroz imovinu vrsi stalni protek prava,

odnosno gradjanska subjektivna prava konstantno ulaze u imovinu lica i izlaze iz nje. %na je

podjednake vaznosti kako za poverioca tako i za duznika.)0 G#ntn 4&nk!ij sa druge strane ima veci znacaj za poverioca, ona predstavlja najopstije

sredstvo njegovog obezbedjenja $ to znaci da imovina predstavlja garanciju da ce duznik svoju

obavezu ispuniti. slucaju neurednog ispunjenja ili neispunjenja obaveze od strane duznika moze

podneti zahtev sudu kojom ce zahtevati prinudno ostvarenje svog potrazivanja, a preko imovine

duznika.

"pak, postoji mogucnost da i pored pravosnazne sudske odluke ne dodje do namirenja

potrazivanja, zbog insolventnosti duznika. To je razlog da poverioci zahtevaju dodatna pravna

sredstva obezbedjenja.

Prema klasicnoj podeli, postoje dve vrste sredstva obezbedjenja: tvarna &realna( i licna &personalna(.

10 Stv#n $#e,$tv obe(be,jenj podrazumevaju sticanje odredjenog stvarnog prava od strane

poverioca na duznikovjoj stari, a to su: ?i"otek+ (log+ k"# i k&!ij.

)0 Li!n $#e,$tv obe(be,jenj podrazumevaju neku posebnu, dodatnu garanciju duznika ili treceglica da ce obaveza duznika biti uredno izvrsena, licna sredstva obezbedjenja su: &govo#n k(n+

je%$tvo+ o,&$tni! i $oli,#no$t ,&(nik.

Prema drugom kriterijumu, kriterijumu titulusa, tj pravnog osnova iz koga poticu, sredstva

obezbedjenja mogu biti &govo#n+ (kon$k i $&,$k.

' Ugovo#n (log nastaje saglasnoscu volja zalogodaca i zalogoprimca

' *kon$k (log ima svoj osnov neposredno u zakonu

<9



' S&,$k (log ima svoj osnov u pravosnaznoj sudskoj odluci na osnovu koje poverilac u izvrsnom

postupku pleni odredjene stvari duznika, odnosno stice odredjena prava na duznikovim stvarima.

7akle, za razliku od ostalih zaloga koje su materijalnopravnog karaktera, sudska zaloga je "#o!e$nog

k#kte#.

2). JE-STVO

Je%$tvo je licno sredstvo obezbedjenja ispunjenja duznikove prestacije koje moze biti

ugovornog ili zakonskog karaktera. praksi se cesce jalja ugovorno jemstvo.

1. Ugovo#no je%$tvo

Ugovo#o% o je%$tv&, jemac se obavezuje prema poveriocu da ce ispuniti punovaznu i dospelu prestaciju duznika ukoliko to duznik ne ucini. !emac je trece lice koje prihvata obavezu poveriocu da

ce ispuniti duznikovu obavezu i to pod tri uslova:

obligacija mora biti punovazna

obaveza mora biti dospela

duznik nije ispunio takvu obavezu

7uznik za koga jemac stavlja licno obezbedjenje naziva se glvni ,&(nik .

P#vn "#i#o, $ govor o jemstvu je i%enovn ugovor. To je je,no$t#no obve(n ugovor, jer

se jemac obavezuje poverocu da ce ispuniti odredjenu obavezu.

govor o jemstvu je k!e$o#n, jer njegova kauza zavisi neposredno od kauze osnovnog, glavnog

ugovora, odnosno zavisi od pravne sudbine osnovnog ugovora izmedju poverioca i duznika.

Do#% je%$tv $ govor o jemstvu mora biti sacinjen u pisanom obliku, tj jemac je duzan da ispuni

prestaciju glavnog duznika, ako to duznik ne ucini, samo ako je dao izjavu u pisanom obliku.

S"o$obno$t ( je%!enje $ !emac mora da ima potpunu poslovnu sposobnost, i po pravilu jemci za

poslovno sposobnog glavnog duznika. "pak, moze se dogoditi da je glavni duznik poslovno

nesposoban, ali to nema uticaja $ jemac koji se obavezao da ce ispuniti obavezu glavnog duznika koji

je poslovno nesposoban, odgovarace poveriocu isto kao jemac poslovno sposobnog lica.

<-



P#e,%et je%$tv $ vaka obligacija cija je sadrzina dopustena i moguca moze biti predmet

jemcenja. !emstvo se moze dati i kada je obligacija pod modalitetima &rok, uslov, nalog(, kao i za

buducu obavezu. 8edjutim, kada je jemstvo dato za buducu obavezu, postoji mogucnost opoziva, ali

pre nego sto obaveza nastane. Takodje, jemstvo se moze dati i kao obezbedjenje prethodnog jemstva,

tj jemac moze da jemci i za obavezu nekog drugog jemca &jemcev jemac(

K&( je%$tv $ govor o jemstvu nema za cilj zasnivanje samostalne obligacije izmedju poverioca

i jemca, naprotiv, cilj je obezbedjivanje potrazivanja koje ima poverilac prema glavnom duzniku, stoznaci da je kauza o jemstvu zavisna od kauze osnovne obligacije izmedju glavnog duznika i

poverioca.

Obi% je%!eve o,govo#no$ti = pitanju je relativna, ogranicena korelacija $ jemac odgovara

celokupnom svojom imovinom, ali do visine vrednosti obaveze glavnog duznika.Postoje dva izuzetka:

9( koliko se dogodi $te!j glvnog ,&(nik, poverilac je duzan da svoje potrazivanje prijavi u

stecajnu masu i o tome obavesti jemca. 8edjutim, smanjenje obaveze glavnog duznika u stecajnom

postupku ne utice na smanjenje jemceve obaveze $ on odgovara za celokupan iznos.

-( Ukoliko glvni ,&(nik &%#e pre namirenja obaveze, ona prelazi na njegovog naslednika. Cak ikad se od naslednika ne moze zahtvati ceo iznos obaveze &jer je on odgovoran do visine nasledjeneimovine(, jemac odgovara za ceo iznos.

S&b#og!ij = trenutku kada jemac namiri potrazivanje poveroca koje je ovaj imao prema

glavnom duzniku nastupa personalna subrogacija, pa jemac zauzima polozaj poverica. 7rugim

recima, predmetno potrazivanje sa svim sporednim pravima i garancijama za njegovo ispunjenje sada

prelazi na jemca koji je namirio potrazivanje prema poveriocu.

O,no$ "ove#io! i je%! $ Pravni odnosi izmedju poverioca i jemca zavise od vrste, oblika jemstva

i da li je u pitanju supsidijarno ili solidarno jemstvo.koliko je u pitanju $&"$i,ij#no je%$tvo, poverilac moze da zahteva od jemca ispunjenje

obaveze glavnog duznika tek posto je u psanom obliku pozvao duznika da u odredjenom roku ispuni

obavezu, a duznik to nije ucinio. koliko poverilac ne postuje ovaj red, jemac moze istaci dilatoran prigovor i sud ce odbiti poveriocev zahtev.

+od $oli,#nog je%$tv, jemac, koji se naziva jemac platac, odgovara poveriocu kao glavni

duznik za celu obavezu i poverilac moze da zahteva njeno ispunjnje kako od glavnog duznka tako i

od jemca, ili pak obojice istovremeno.

+ada postoji vise jemaca koji obezbedjuju istu obligaciju, bez obzira da li su jemcili zajedno ili se

svaki od njih odvojeno obavezao poveriocu, oni odgovaraju solidarno, osim ako iz ugovora ne prozlazi da je u pitanju supsidijarno jemstvo.

!emac moze istaci sve peremptorne i dilatorne prigovore kao i glavni duznik, ukljucujuci i

kompenzacioni "#igovo#. "pak, jemac ne moze istaci prigovore intuitu personae koje moze istaci

samo glavni duznik. 8edjutim, jemac moze istaci svoje licne prigovore koje ima protiv njega, npr

)istavost ugovora o jemstvu, zastarelost poverocevog potrazivanja prema njemu itd.+ada se glavni duznik odrekne prigovora, to nema dejstva prema jemcu.

</



pravnim odnosima izmedju poverioca i jemca je vrlo znacajno ponasanje poverioca, jer u

nekim stuacijama poverilac moze povrediti jemceva prava. 7va slucaja poverocevog ponasanja mogu

dovesti do gasenja obaveze jemca:

10 O$lobo,jenje je%! (bog "ove#io!evog o,&govl!enj desice se u slucaju supsidijarnog jemstva

kada poverilac na zahtev jemca, posle dospelosti potrazivanja ne zahteva ispunjenje obaveze od

glavnog duznika, a u roku od mesec dana od ucinjenog poziva. +ada rok za ispunjenje nije odredjen,

jemac se oslobadja odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv, po isteku jedne godine od

zakljucenja ugovora o jemstvu u roku od mesec dana ne da izjavu kojom odredjuje datum dospelosti.

)0 O$lobo,jenje je%! (bog n"&$tnj g#n!ij dogodice se ukoliko poverilac napusti zalogu ilidrugo pravo kojim je bilo obezbedjeno ispunjenje njegovog potrazivanja, ili ga izgubi svojom

nepaznjom i tako onemoguci prelaz tog prava na jemca. tom slucaju jemac se oslobadja obaveze utoj meri u kojoj bi imao koristi od vrsenja tih prava.

O,no$ je%! i glvnog ,&(nik = Pravni odnos jemca i glavnog duznika ima nekoliko segmenta:

koliko je jemac i$"&nio obve(& glvnog ,&(nik, on ima pravo da zahteva od glavnog duznika

naknadu za ispunjenje, kao i kamatu od dana isplate poveriocu do namirenja potrazivanja od strane

glavnog duznika. 4ko se radi o pasivnoj solidarnoj obligaciji, on ima pravo da zahteva naknadu od bilo kog solidarnog duznika.

!emac i% "#vo , (tev o, glvnog ,&(nik obe(be,jenje pre nego sto namiri poverioca u

sledecim slucajevima

9( ako je duznik u docnji tj ako nije ispunio obavezu o dospelosti

-( ako je poverilac podneo tuzbu sudu kojom zahteva ispunjenje jemstvom obezbedjene obligacije

/( ako je imovinsko stanje glavnog duznika znatno pogorsano posle zakljucivanja ugovora o jemstvu

izvesnim slucajevima jemac moze izgubiti svoje pravo na naknadu od glavnog duznika. To

ce se dogoditi ako jemac bez znanja glavnog duznika ispuni poveriocevo potrazivanje, jer tada glavniduznik moze da upotrebi prema jemcu sva pravna sredstva.

koliko je jemac ispunio obavezu bez znanja glavnog duznika, pa i duznik ispuni obavezu,

jemac nece moci da zahtva od duznika naknadu, vec ce imati pravo da od poverioca zahteva

restituciju.

Takodje, ako je jemac ispunio obavezu bez znanja glavnog duznika, a povriocevo potrazivanje

je kasnije ponisteno na zahtev duznika, takodje nece imati pravo na naknadu stete od glavnogduznika, vec ce imati pravo da zahteva restituciju od poverioca.

Reg#e$ $ slucaju kada ima vise jemaca, pa jedan od njih ne ispuni poverocevo potrazivanje, takav

jemac ima pravo da od ostalih sajemaca trazi srazmernu nadoknadu

*$t#elo$t $ koliko zastari glavni dug, zastareva i obaveza jemca.

<0



P#eki, $ zastarelost potrazivanja u odnosu na glavnog duznika ima pravno dejstvo i prema jemcu, ali

pod uslovom da je do prekida doslo nekom radnjom poverioca u sudskom postpku protiv glavnog

duznika.

*$toj zastarelosti obaveze glavnog duznika nema dejstva prema jemcu.

*kon$ko je%$tvo

*kon$ko je%$tvo nastaje neposredno na osnovu zakona. %no nastaje npr kada drzava pruzaobezbedjenje za stedne uloge gradjana kod banaka. %va vrsta jemstva je najcesce ogranicena po

obimu, npr drzava garantuje isplatu stednih uloga do iznosa od /.@@@ evra.

)a zakonsko jemstvo se primenjuju pravila jemstva koje nastaje na osnovu ugovora.

2.UGOVORNA KA*NA

Ugovo#n k(n je akcesorni ugovor izmedju poverioca i duznika kojim se duznik obavezuje

da ce poveriocu isplatiti odredjeni novcani iznos ili pribaviti drugu materijalnu korist, ukoliko duznik

ne ispuni svoju nenovcanu obavezu ili ako zadocni sa njenim ispunjenjem.

govornu kaznu duznik po pravilu duguje posle povrede svoje obaveze.

Do#% $ 5orma ovog ugovora mora biti u skladu sa formom ugovora iz kog je nastala obaveza nacije se ispunjenje odnosi.

P#vn "#i#o, $ govorna kazna je k!e$o#ni &govo# $ on zavisi od sudbine nenovcane obligacije

zbog cijeg je obezbedjenja nastao. koliko je nenovcana obligacije nepunovazna, nece vaziti ni

ugovorna kazna. +ada zastari glavno potrazivanje, zastarice i ugovorna kazna. slucaju cesije sa

potrazivanjem prelaze i sporedna prava, tj ugovorna kazna.

P#v i obve(e $ Prava i obaveze poverioca odnosno duznika zavise od toga da li je ugovorna kazna

dogovorena za slucaj neispunjenja ili za slucaj zadocnjenja.

10 Ako je ,ogovo#en ( $l&!j nei$"&njenj nenov!ne obve(e, poverilac ima pravo izbora: dazahteva ispunjenje osnovne nenovcane obligacije ili da zahteva isplatu, tj ispunjenje ugovorne kazne.

)0 Ukoliko je ,ogovo#en ( $l&!j (,o!njenj nenov!ne obve(e, poverilac ima pravo nakumulativni zahtev: moze traziti kako ispunjenje nenovcane obaveze, tako i ispunjenje ugovorne

kazne.

Vi$in &govo#ne k(ne = govaraci su ovlasceni da visinu ugovorne kazne urede po svom

nahodjenju $ u ukupnom iznosu, u procentu, za svaki dan zadocnjenja ili na drugi nacin. "pak, ne

moze se ugovoriti nesrazmerna visina $ 7uznik moze da zahteva smanjenje iznosa ugovorne kazne, a

<<



sud ce takav zahtev usvojiti ako nadje da je ugovorna kazna nesrazmerno visoka s obzirom na znacaj

i vrednost predmeta nenovcane oblgacije koja je obezbedjena ugovornom kaznom.

O,no$ &govo#ne k(ne i nkn,e $tete $ Visina ugovorne kazne je minimum koji poverilac moze

zahtevati, cak i kada ne trpi nikakvu stetu. 4li ako je steta koju poverilac trpi vec od iznosa ugovorne

kazne, on ima pravo da zahteva naknadu do potpune naknade stete.

*kono% o,#e,jen nkn, i &govo#n k(n $ koliko je za neispunjenje obaveze ili

zadocnjenje sa njenim ispunjenjem predvidjena zakonom odredjena visna naknade, a ugovaraci su predvideli i ugovornu kaznu, poverilac nema pravo da zahteva i jedno i drugo , osim ako to samim

zakonom nije dopusteno. )a zahtev poverioca , ukoliko duznik ne ispuni nenovcanu obligaciju, sud moze odrediti duzniku

naknadni rok za ispunjenje, a ukoliko ni tada ne ispuni obavezu, bice duzan da poveriocu isplati

odredjeni iznos za svaki dan zadocnjenja 5$&,$ki "enli0. koliko je poverilac svoje potrazivanje

obezbedio ugovornom kaznom, ne moze zahtevati i ugovornu kaznu i sudske penale, vec samo jedno.

Ni$tvo$t &govo#ne k(ne $ govorna kazna kao i svaki drugi ugovor ne sme biti u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom ili dobrim obicajima.

27. O/USTANICA

O,&$tni! je sredstvo licnog obezbedjenja izvrsenja ugovora kojim se ovlascuje jedna

ugovorna strana, ili obe, da odustane od ugovora davanjem odredjenog iznosa novca ili druge

imovinske vrednosti drugoj strani.

%vlasceno lice na koriscenje odustanice ima pravo na izbor: 7a izvrsi ugovorenu prestaciju ili da

preda odustanicu izjavljujuci da odustaje od ugovora. cinjeni izbor je definitivan.

P#vn "#i#o, $ %dustanica je i%enovni i k!e$o#ni &govo# kauza odustanice zavisi od kauze

osnovnog ugovora i ona mu daje smisao $ npr nistavost glavnog ugovora povlaci i nistavost

odustanice.

P#vni o,no$i &gov#! $ trana koja ima pravo na odustanak od ugovora, ako zeli da iskoristi to

svoje pravo, mora prilikom davanja izjave o odustajanju ugovora da istovremeno ispuni cinidbu koja

je predmet odustanice, npr da preda odredjeni iznos novca i kada to ucini, druga strana vise nama

pravo da zahteva izvrsenje ugovora.

Pravo na odustanak od ugovora prestaje kad strana u ciju korist je odustanica, otpocne sa

ispunjavanjem svoje ugovorne obaveze ili kada primi ispujenje druge strane.

Rok $ 4ko je ugovorom odredjen rok do koga se moze iskoristiti odustanica &raskidni rok( istekom

tog roka pravo na odustanak se gasi. 4li ako rok nije odredjen, strana u ciju je korist ugovorena

odustanica moze to pravo da koristi dok ne padne u docnju &sve dok ne protekne rok za ispunjenje

prestacije(

<?



O,no$ o,&$tni!e i k"#e = " kod kapare i kod odustanice moze se dati izvesna kolicna novca ili

zamenljivih stvari, s tim sto se kod kapare, da bi ugovor o kapari uopste nastao , daje odmah, dok se

odustanica daje istovremeno sa izjavom da se odustaje od ugovora.

Pored toga, razlika je u kauzi sporazuma: +apara se daje kao znak da je ugovor zakljucen i strana

koja je dala kaparu ne moze odustati od ugovora tako sto ce prepustiti kaparu drugoj strani, niti druga

strana moze odustati tako sto ce predati udvojenu kaparu. 8edjutim, ako je uz kaparu ugovoreno

pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra odustanicom.

tom slucaju, svaka strana moze da odustane od ugovora: ako odustaje strana koja je dala kaparu

ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je vraca udvojenu.

28. KAPARA

K"# postoji kada jedna ugovorna strana u trenutku zakljucenja ugovora da drugoj strani

odredjeni iznos novca ili izvesnu kolicinu zamenljiih stvari, kao znak da je ugovor zakljucen.

praksi, kapara se koristi kao sredstvo obezbedjenja obligacija koje nastaju iz ugovora o prodaji.

matra se da je ugovor zakljucen kada je data kapara. koliko je ugovor izvrsen kapara se

uracunava u ispunjenje ili se mora vratiti.

P#vn "#i#o, $ +apara je ili "o$ebn kl&(&l u okviru ugovora ili se zakljucuje kao "o$ebn

&govo#. %na je #eln &govo#, jer nastaje aktom predaje. Takodje, predstavlja $"o#e,n &govo#, jernjena sudbina zavisi od glavnog ugovora.

Predmet kapare moze biti predaja gene#i!ne $t#i+ ne"ot#o$ne ili "ot#o$ne.

+apara ima dvostruku funkciju: %na je dokaz da je ugovor zakljucen, ali i sredstvo za obezbedjenje

izvrsenja ugovora

K"# i nei(v#$enje &govo# $ )eizvrsenje ispunjenja moze biti potpuno i delimicno, aodgovornost moze snositi strana koja je dala kaparu ili strana koja ju je primila.

9( +ada je rec o potpunom neispunjenju ugovora, a:

K#ivi!& $no$i $t#n koj je ,l k"#&, druga strana moze po svom izboru traziti ispunjenje

ugovora ako je jos uvek moguce ili zahtevati naknadu stete, a kaparu uracunati u naknadu ili vratiti,

ili se pak zadovoljiti primljenom kaparom

<;



' K#ivi!& $no$i $t#n koj je "#i%il k"#&+ druga strana moze traziti ispunjenje ugovora ako je

to jos uvek moguce, ili zahtevati naknadu stete i vracanje kapare, ili pak traziti vracanje udvojene

kapare.

0 K, je #e! o ,eli%i!no% nei$"&njenj& &govo#, poverilac nije ovlascen da zadrzi kaparu, vec

moze zahtevati ispunjenje ostatka obaveze i naknadu stete, a kapara se uracunava u naknadu stete.

Ukoliko "ove#il! v#ti ,eli%i!no i$"&njen& "#e$t!ij& i #$kine &govo#>

trana koja je dala kaparu ima pravo da zahteva naknadu stete, a kaparu da uracuna u naknadu ili je

vrati ili se zadovolji primljenom kaparom

trana koja je primila kaparu moze zahtevati naknadu stete i vracanje kapare, ili pak zahtevativracanje udvojene kapare.

Pov#!j k"#e $ 8oze se izvrsiti u nekoliko slucajeva:

4ko stranke sporazumno odustanu od ugovora

4ko dodje do neipsunjenja ugovora krivicom obe strane

4ko dodje do neispunjenja ugovora iz razloga za koji ne odgovara nijedna strana

koliko ugovor bude ponisten

slucaju ispunjenja ugovora

K"# ko o,&$tni! 4ko je uz kaparu ugovoreno pravo da se odustane od ugovora, onda sekapara smatra odustanicom.

tom slucaju, svaka strana moze da odustane od ugovora: ako odustaje strana koja je dala kaparu

ona je gubi, a ako odustane strana koja je kaparu primila, ona je vraca udvojenu.

2;. POVRE/E U OBLIGACIONI- O/NOSI-A 5UOPSTE0

%snovna obaveza duznika je da ispuni svoju prestaciju o roku, a obaveza poverioca je da primi

ispunjenje duznikove prestacije. koliko duznik ili poverilac kasne sa ispunjenjem odnosno prijemom isunjenja to ima kao posledicu povredu obligacije.

To povlaci odredjene pravne posledice koje cine sadrzinu pojma ,o!nje.

Postoje dve vrste docnje:

10 /&(ni!k ,o!nj $ docnja duznika

)0 Pove#il!k ,o!nj $ docnja poverioca

*** ( Dalje pitanja '+, '9"

2<. /OCNJA /U*NIKA

/&(nik ,ol(i & ,o!nj& kada ne ispuni svoju obavezu u roku odredjenom za ispunjenje.koliko rok nije odredjen, duznik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu

Poverilac to moze uciniti usmeno, pismeno, vansudskom opomenom ili zapocinjanjem nekog

postupka cija je svrha da se postigne ispunjenje.

Tri su uslova da bi duznik pao u docnju:

10 Oblig!ij %o# biti !iviln = Civilne obligacije su utuzive, a ako je posredi naturalna obligacija

ne moze se govoriti o docnji u pravnom smislu.

<A



)0 Oblig!ij %o# biti ,o$"el = To znaci da poverilac ma pravo da od duznika zahteva ispunjenje

prestacije i to odmah, a duznik je duzan da postupi po tom zahtevu bez odlaganja.

0 Pove#il! %o# , o"o%ene ,&(nik n njegov& ,&(no$t i$"&njenj obve(e 5o$i% k,

o"o%en nije "ot#ebn n o$nov& (kon ili "#vnog "o$l0 = 7rugim recima, kada je rok

odredjen pravnim poslom ili zakonom, nastupanje roka ima ucinak opomene.

7uznik nece pasti u docnju, kada se radi o dvostranoobaveznim obligacijama, ako istakne prigovor

neizvrsenja obligacije, jer poverilac nije spreman da izvrsi svoju protivprestaciju.

7uznik nece pasti u docnju ni u sucaju naknadne objektine nemogucnosti ispunjenja, jer tada prestaje obligacija i otvara se pitanje odgovornosti za stetu.

7uznik nece biti odgovoran ako se utvrdi da se zakasnjenje u ispunjenju ne moze pripisati u njegovukrivicu, jer je nastalo usled okolnosi koje su nastupile posle nastanka obligacije a koje on nije mogao

da spreci, otkloni ili ih izbegne.

+ada duznik padne u docnju, "o$le,i!e $& $le,e!e:

7uznik snosi rizik slucajne propasti ili ostecenja stvari

+od novcanih obligacija pocinje da tece zatezna kamata 7uznik snosi troskove cuvanja stvari

7uznik ce biti u obavezi da naknadi poveriocu stetu koju je pretrpeo usled neblagovremenogispunjenja prestacije

"pak, poverilac ima pravo da u vreme docnje duznika, postavi naknadni rok za ispunjenje. koliko

duznik ni u tom roku ne ispuni obavezu, poverilac moze zahtevati prinudno izvrsenje ili odustati odobligacije i zahtevati naknadu celokupne stete &stvarne stete i izmakle dobiti(.

26. /OCNJA POVERIOCA

Poverilac ce pasti u docnju kada bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili gasvojim ponasanjem spreci. Takodje, pasce u docnju i kada je spreman da primi ispunjenje duznikove

obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze.

)ece pasti u docnju ukoliko dokaze da u vreme ponude nije bio u mogucnosti da ispuni sojju

prestaciju.

Takodje, nece pasti u docnju ukoliko u ispunjenju njegove obaveze nije potrebno njegovo ucesce.

Poverilacka docnja povlaci $le,e!e "o$le,i!e>

Prestaje docnja duznika

1izik slucajne propasti stvari ili ostecenja stvari prelazi na poverioca

Prestaje da tece kamata

Troskoi cuvanja stvari prelaze na poverioca 7uznik stice pravo na naknadu stete koju trpi zbog poverioceve docnje

Poverilac ima pravo da u vreme docnje duznika postavi naknadni rok za ispunjenje. koliko duznik

ni u tom roku ne ispuni obavezu, poverilac moze zahtevati prinudno izvrsenje ili odustati od

obligacije i zahtevati naknadu celokupne stete &stvarne stete i izmakle dobiti(.

4 kada je rec o poverilackoj docnji, postavlja se pitanje , li ,&(nik i% "#vo , o,&$tne o,

oblig!ije ko "ove#il! & nkn,o% #ok& ne "#i%i i$"&njenje

<



+ada se radi o predaji stvari, duznik ima obavezu da dugovanu stvar polozi u sudski depozit i

o tome obavesti poverioca. 4ko dugovana stvar nije podobna da bude cuvana u sudu, duznik ce

zahtevati od suda da odredi lice kod koga ce poloziti dugovanu stvar.

tom slucaju obligacija se gasi, i to od trenutka polaganja stvari u depozit.

7uznik moze odustati od obligacije ukoliko je oblig!ij tkv , je neo"o,n "#ivt od

poverioca. 7uznik ce imati pravo na naknadu stete koju mu je poverilac pricinio neblagovremenim

prihvatom dugovane prestacije.

79. PRESTANAK OBLIGACIJA 5UOPSTE0

%bligacija n$tje , bi "#e$tl $ tj razlog njenog nastanka jeste odredjena cinidba kojatreba da zadovolji poveriocev interes, a on se ostvaruje kada duznik ispuni svoju obavezu.

%bligaciju cine "#e,%et i k&(, odnosno sredstvo i cilj. %bligacija i nastaje kako bi kauza

preko predmeta bila ispunjena. "spunjenjem kauze, ona prestaje i gasi se.

vaka obligacija je v#e%en$ki og#ni!en, i za razliku od stvarnih prava, sudbina svake

obligacije jeste da prestane gasenjem, jer cak i da poverilac i duznik ne preduzimaju nista, istekom

roka zastarelosti, obligacija ce prestati kao civilna obligacija i preci u svet naturalnih obligacija.' Prestanak obligacije & #i%$ko% "#v&, moze se podeliti na cinjenice koje dovode do

gasenja obligacije po samom pravu i onih koje daju duzniku pravo na prigovor. )eki autori kao osnov podele uzimaju to da li je obligacija nastala na osnovu ljudske volje ili

nezavisno od nje.

7rugi, pak, uzimmaju za osnov podele gasenje usled namirenja poverioca ili bez namirenja

poverioca. 'akon odredjuje opste pravilo o prestanku %bligacija prestaje kada se ispuni, kao i u

drugim odrdjenim slucajevima, a prestankom glavne obaveze gase se jemstvo, zaloga i druga

sporedna prava.

71. PRESTANAK OBLIGACIJE ISPUNJENJE- 5SOLUTIO0

Oblig!ij "#e$tje i$"&njenje%+ o,no$no i$"lto% kada jedna strana izvrsi svoju obavezu,a druga na to odgovori izvrsenjem svoje obaveze tada je ostvarena kauza i time ugasena.

koliko je jedna strana pokusala da izvrsi obavezu, ali je usled vise sile doslo do propasti predmeta,

obligacija ce se ugasiti ali ne ispunjenjem vec usled nemogucnosti ispunjenja.

"spunjenje obligacije podrazumeva i odgovarajuce ucesce ,&(nikove volje. )aime, kao sto je

za nastanak, izmenu i raskid ugovora potrebna slobodna volja i namera za zakljucenje, postavlja se pitanje da li je i za prestanak obligacije potrebna namera ispunjenja.

Pozitivan odgovor ,je teo#ij &tono%ije volje, po kojoj je prestanak ispunjenjem poseban vid

pravnog posla koji podrazumeva saglasnost volja $ duznik nudi ispunjenje, a poverilac ga prihvata.

uprotnost njoj prestavlja teo#ij #elnog kt, po kojoj je ispunenje realan, fakticki akt, tj fizicka

radnja.

SUBJEKTI ISPLATE $ %bligacija podrazumeva poverioca i duznika, a isplata:9. Dice koje isplacuje dug 5,&(nik+ i$"ltil!+ i$"&nil!0 i

-. Dice koje prima isplatu 5"ove#il!0.

1. ISPLATILAC $ "splatu po pravilu vrsi duznik, mada taj pojam moze obuhvatiti i druga

lica, jer obavezu pored duznika i njegovog zakonskog zastupnika moze ispuniti i trece lice.

?@



Pravilo je da "ove#il! %o# , "#i%i i$"&njenje i o, t#e!eg li!, uz odredjene izuzetke &kada su

stranke ugovorile licno ispunjenje od duznika ili ispunjenje intuitu personae proizlazi iz prirode

obaveze $ izrada portreta, pisanje knjige itd(.

"splatilac mora imati poslovnu sposobnost, a od tog pravila postoji izuzetak $ ispunjenje ce biti

punovazno od poslovno nesposobnog lica ako je dug nesumnjiv i ako je dospeo.

Postoje li! koj i%j& "#vni inte#e$ , i$"&ne ,&(nikov& obve(&. To su narocito jemci,

zalozni poverioci, protivnici pobijanja kod paulijanskih tuzbi $ u tim slucajevima poverilac moze da

primi isplatu i bez duznikovog znanja pa cak i kada se duznik protivi.

4li ako sam duznik ponudi poveriocu ispunenje odmah, poverilac mora da odbije ispunjenje odtreceg i da prihvati duznikovu isplatu.

4ko poverilac primi isplatu i pored duznikovog protivljenja, duzan je da islatiocu, na njegov zahtev,cedira potrazivanje koje je imao prema duzniku.

+ada trece lice isplati dug, dolazi ,o "e#$onlne $&b#og!ije.

I$"&njenje $ $&b#og!ijo% = je takvo ispunjenje koje podrazumeva prelazak prava s

poverioca na isplatioca, dakle novog poverioca, sto podrazumeva gasenje duznikove obaveze prema

starom poveriocu. Takva subrogacija moze biti voljna i zakonska.

10 Voljn $&b#og!ij $ Personalna subrogacija moze nastati na osnovu ugovora izmedjuduznika i islatioca, koji je zakljucen pre ispunjenja. %na moze nastati i u slucaju isplate tudje

obaveze, i tada svaki isplatilac moze s poveriocem ugovoriti da isplaceni dug sada predje na njega.Prelazak prava sa poverioca na isplatioca nastaje u trenutku samog ispunjenja.

)0 *kon$k $&b#og!ij $ podrazumeva neki pravni interes isplatioca. Pravno

zainteresovana lica su svakako zalozni poverioci, hipotekarni, hirograferni poverioci, jemci i

protivnici pobijanja kod paulijanskih tuzbi. slucaju da ispuni obavezu lice koje ima neki pravniinteres, na njega, po samom zakonu, prelazi poverocevo potrazivanje sa svim sporednim pravima.

/ej$tvo = koliko je isplata izvrsena u celini, obaveza duznika se gasi u celini. "splatilac preuzima

poverioceva prava prema duzniku u celini. 8edjutim, u slucaju delimicne isplate duznik ima dva

poverioca, a na isplatioca prelaze sporedna prava kojima je ispunjenje obezbedjeno, samo ako nisu

potrebna za ispunjenje ostatka poveriocevog potrazivanja.

). LICE KOJE PRI-A ISPLATU 5POVERILAC0 = 7uznik ne moze da izvrsi isplatu bilokome jer se dug tako nece ugasiti. "zuzetno ce moci, pod uslovom da je isplatu odobrio sam

poverilac.

Pravilo je ipak da duznik izvrsava isplatu li!& koje "#i% i$"lt&, a to je poverilac odnosno njegov

punomocnik, lice ovlasceno ugovorom ili sudskom odlukom ili zakonski zastupnik poverioca

)aravno, ako je poslovno sposobno.

Problem se javlja ako je poverilac poslovno nesposobno lice. Takvo ispunjenje moze osloboditiduznika samo pod uslovom da je bilo korisno za poverioca ili se predmet ispunjenja vec nalazio kod

poslovno nesposobnog poverioca.

P#e,%et i$"&njenj $ Predmet ispunjenja je povezan sa sadrzinom obligacije, jer sadrzinu cine

predmet i kauza obligacije. "splata se sastoji u izvrsavanju onoga sto cini sadrznu obaveze. To znaci

da duznik ne moze izvrsiti nesto drugo niti poverilac od duznika moze zahtevati nesto drugo. To znacida ako duznik izvrsi nesto sto nije dugovao, obligacija se nece ugasiti.

4ko obaveza ima vise predmeta, a duznik se oslobadja ispunjenjem jednog 5lte#ntivne

oblig!ije0 u skladu s pravom izbora, obligacija se odredjuje trenutkom neopozivog izbora, i racuna

se da je obligacija od pocetka bila jednostavna, tako da opste pravilo o uspunjenju vazi i za

alternativne obligacije.

?9



Ko, 4k&lttivni oblig!ij poverilac je ovlascen da zahteva upravo taj predmet koji cini sadrzinu

obligacije, ali duznik moze i drugim predmetom da ispuni obavezu i ugasi obligaciju.

*%en i$"&njenj 5,tio in $ol&t&%0 $ Pravilo je da se obligacija ne moze ugasiti tako sto

ce duznik izvrsiti neku drugu prestaciju poveriocu koja nije obuhvacena sadrzinom te obligacije.

8edjutim, obligacija ce biti ugasena ukoliko poverilac u sporazumu sa duznikom primi nesto drugo

umesto onoga sto mu se duguje. &)pr. 7uznik duguje predaju kuce, ali u sporazumu sa poveriocem

umesto kuce preda odredjeni iznos novca(

%vim sporazumom menja se sadrzina obligacije, odnosno njen deo $ 8enja se predmet obligacije, alikauza ostaje ista.

slucaju zamene ispunjenja duznik odgovara isto kao i prodavac kako za materijalne tako i za pravne nedostatke stvari date umesto onoga sto je dugovano. 4li, umesto zahteva po osnovu

odgovornosti za materijalne ili pravne nedostatke, poverilac moze od duznika da zahteva ispunjenje

prvobitnog potrazvanja i naknadu stete.

'amenu treba razlikovati od ,vnj #,i i$"&njenj.

/vnje #,i i$"&njenj postoji kada duznik preda poveriocu neku stvar ili neko pravo da ih proda ida iz primljenog iznosa naplati svoje potrazivanje. %bligacija ne prestaje u trenutku davanja radi

prodaje, vec u trenutku kada se poverilac iz tog potrazivanja naplati.koliko je postignuta visa cena u odnosu na potrazivanje u pogledu te razlike uloge se

menjaju, tako da je poverilac sada duznik isplate tog viska, a raniji duznik je poverilac. koliko

poverilac ne ispostuje tu obavezu, druga strana ima pravo da podigne tuzbu zbog neosnovanog

obogacenja.

7). ISPLATA NOVCANI? OBAVE*A

)ovac je "o$ebn v#$t gene#i!ni $tv#i i pravilo je da se isplacuje prema broju novcanih

jedinica &nacelo novcanog nominalizma(. "pak, novac nije obicna genericna stvar, jer u sebi sadrzi

odredjenu vrednost koja se menja, zbog cega se mora uvaziti i teorija novcanog valorizma. "zmenama

'%% 9/. godine odstupljeno je od tvrdog shvatanja novcanog nominalizma, tako da je danas

moguce isplacivati u domacem novcu ali prema kursu koji vazi u trenutku isplate, ako je obligacija

glasila na stranu valutu ili je sadzala zlatnu klauzulu.

U#!&nvnje i$"&njenj+ o,no$no i$"lte 5i%"&t!ij0 = 7esava se da duznik duguje viseistorodnih obaveza poveriocu, ali kako nije u stanju da namiri sva potrazivanja, postavlja se pitanje

koje su se obligacije ugasile ukoliko duznik samo delimicno izvrsi svoju obavezu, a nije se sa

poveriocem sporazumeo o redosledu uracunavanja. Pravilo je da je u ovakvim slucajevima rec o

novcanim obligacijama.

tom slucaju imputacija ce se izvrsiti redom koji odredi duznik, najkasnije prilikom ispunjenja.

4ko duznik nije dao izavu o redu uracunavanja isplate obaveze se namiruju redom dospelosti

svakog konkretnog potrazivanja.

?-



4ko su pojedina potrazivanja dospela istovremeno prvo se namiruju ona koja su najmanje

obezbedjena, a ako su obezbedjena podjednako, prvo se namiruju ona koja su duzniku na najvecem

teretu.

slucaju da se na takav nacin ne moze utvrditi red uracunavanja, kao kriterijum uzece se red

njihovog nastanka.

4ko su nastale istoremeno, isplata ce se rasporediti na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima.

4ko duznik pored glavnice duguje kamate i troskove, imputacija se vrsi tako sto se prvo otplacuju

troskovi, zatim kamate i na kraju glavnica.

V#e%e i$"&njenj+ o,no$no i$"lte = Prestacija podrazumeva i vremensku dimenziju, dakle vreme

ispunjenja, a to je rok dospelosti. 1ok dospelosti moze biti utvrdjen na osnovu volje subjekta, tj pravnim poslom, a moze biti odredjen i zakonom ili sudskom odlukom.

koliko je rok odredjen pravnim poslom ili zakoskom odredbom primenice se pravila o

racunanju rokova:

1ok odredjen u danima pocnje da tece prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna, a zavrsava

se istekom poslednjeg dana rok

1ok odredjen u nedeljama, mesecima i godinama zavrsava se onog dana koji se po broju polapa sadanom nastanka dogdjaja od kog rok pocinje da tece, a ako tog dana nema kraj roka pada poslednjeg

dana tog meseca, ako je poslednji dan neradni dan, kao poslednji dan racuna se sledeci radni dan.Pocetak meseca oznacava prvi dan u mesecu.

4ko rok nije odredjen, a svrha pravnog posla, priroda obaveze i druge okolnosti ne zahtevaju

izvestan rok za ispunjenje, poverilac moze odmah da zahteva ispunjenje obaveze, odnosno isplatu a

duznik moze zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje. 4ko je odredjivanje roka ostavljeno jednoj strani, a ovlascenik ne odredi taj rok ni posle opomene,

suprotna strana moze od suda da zahteva da odredi primereni rok za isplatu.

Postavlja se pitanje $t ko ,&(nik (eli , i$"&ni oblig!ij& "#e #ok

7uznik ima pravo da ispuni obavezu pre ugovorenog roka samo ako je rok ugovoren iskljucivo u

interesu duznika. suprotnom, poverilac moze da odbije ispunjenje. 4 ako prihvati, moze da zadrzi pravo na naknadu stete, s tim da o tome obavesti duznika.

Postavlja se i pitanje , li "ove#il! i% "#vo , (tev i$"&njenje "#e #ok

Poverilac ima na to pravo u tri slucaja:

4ko mu diznik nije dao obecano obezbedjenje

4ko na poveriocev zahtev duznik nije dopunio obezbedjenje koje je smanjeno bez poverioceve

krivice 4ko je rok ugovoren iskljucivo u njegovom interesu

Postoje tri grupe slucajeva u isplate novcanih obaveza kada 'akon predvidja posebna pravila.

9( Prvi se odnosi na "l!nj koj $e v#$e "o$#e,$tvo% bnk ili ,#&gi o#gni(!ij u kojima se

vodi racun poverioca $ Tada se smatra da je dug izmiren kada banci stigne novcana doznaka u korist

poverioca ili nalog duznikove banke odnosno organizacije kojom se odobrava na racunu poveriocanaznacen iznos.

-( 7ruga slucaj postoji kada je ugovorom predvidjeno "l!nje "#eko "o$te $ Tada se pretpostavlja

da postoji saglasnost stranaka da je uplatom iznosa duga posti, duznik izmirio svoju obavezu.

/( Treci slucaj postoji kada se i$"lt v#$i !ekovno% &"ltni!o% n o,#e,jeni #!&n i moze se

zasnivati ili na ugovoru ili na posebnom propisu $ tada se smatra da su se strane saglasile da je isplata

izvrsena u trenutku kada duznik uplati dugovani iznos cekovnom uplatnicom.

?/



-e$to i$"&njenj+ o,no$no i$"lte $ 8esto ispunjenja je mesto gde je duznik obavezan da ispuni

obavezu, odnosno mesto gde je poverilac duzan da primi duznikovu cinidbu. vezi sa tim postoje

dve vrste pravila: za nenovcane i za novcane obligacije.

10 * nenov!ne oblig!ije 'akon predvidja opsta pravila. Prema njima, duznik je obavezan

da ispuni prestaciju a poverilac da je primi u mestu koje je odredjeno pravnim poslom ili zakonom.

8edjutim, kada mesto ispunjenja nije odredjeno, a nije ga moguce odrediti ispunjenje se vrsi u mestu

u kome je duznik u vreme nastanka obaveze imao prebivaliste, odnosno sediste.

)0 Nov!ne oblig!ije se ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sediste, odnosno prebivaliste, a u nedostatuku prebivalista relevantno je boraviste.

koliko se isplata vrsi virmanom novcane obaveze se islacuju u sedistu organizacije u kojoj se vode poverioceva novcana sredstva. slucaju da je poverilac promenio mesto u kome je imao svoje

sediste, odnosno prebivaliste u vreme kad je obaveza nastala, te su zato povecani troskovi ispunjenja,

to povecanje pada na teret poverioca.

/ok(ivnje i$"&njenj+ o,no$no i$"lte $ Prilikom ispunjenja svoje obaveze duznik ima pravo da

od poverioca zahteva odgovarajuci dokaz o tome. tom smislu 'akon uredjuje pitanje priznanice iobveznice:

P#i(nni! $ +ada duznik, ili dugo lice umesto duznika, ispuni obligaciju, stice pravo dazahteva da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trosku. koliko poverlac to odbije, duznik

moze predmet svoje prestacije da polozi u sudu $ to vazi za lica koja su neposredno izvrsila

prestaciju. 4ko je isplata izvrsena preko banke, pretpostavlja se da je to dovoljan dokaz, mada ako

postoji opravdan razlog i u tom slucaju poverilac je duzan da izda posebnu priznanicu.Priznanica iz koje proizlazi da je u potpunosti isplacena glavnica nosi oborivu pretpostavku da

su isplacene i kamate i sudski i drugi troskovi ako ih je bilo.

Takodje, vazi oboriva pretpostavka ako duznik povremenih davanja poseduje priznanicu da je

isplatio dospelo docnije potrazivanje, pretpostavlja se da je isplatio i ranije dospela potrazivanja, a na

poveriocu je teret dokazivanja suprotnog.

V#!nje obve(ni!e $ +ada duznik ispuni svoju obavezu u potpunosti ima pravo da od poverioca pored priznanice zahteva i povracaj obveznice. 4ko poverilac nije u mogucnosti da vrati

obveznicu, duznik ima pravo da zahteva javno overenu ispravu da je obaveza prestala.

slucaju da je obaveza samo delimicno ispunjena, duznik ima pravo da zahteva da se srazmerni deo

ispunjenja zabelezi na obveznici.

7. PRESTANAK OBLIGACIJE POLAGANJE- I PRO/AJO- /UGOVANE STVARI

Prestanak obligacije polaganjem u depozit ili prodajom dugovane stvari u sustini spada u

gasenje obligacije ispunjenjem. "pak, ovo je specificna vrsta ispunjenja koja je u 'akonu posebno

uredjena.

1. PRESTANAK OBLIGACIJE POLAGANJE- U /EPO*IT

10 P#e$tnk oblig!ije "olgnje% ,&govne $tv#i & $&,& $ slucajevima da je poverilac:

u docnji

ili je nepoznat

ili kada je npoznato prebivaliste i boraviste poverioca

ili kada je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika,

?0



duznik je ovlascen da obavezu ispuni tako sto ce dugovanu stvar da polozi u sudu, a isto vazi i za

treca lica koja imaju interes da ispune duznikovu obavezu.

koliko je poznato prebivaliste ili boraviste poverioca, duznik, odnosno trece lice, duzno je da ga

obavesti o polaganju stvari u depozit. 7epozit ce se izvrsiti u stvarno nadleznom sudu u mestu

ispunjenja, a duznik ce poveriocu naknaditi stetu zbog polaganja depozita u drugi, mesno nadlezni

sud.

)0 P#e,j ,&govne $t#i n !&vnje ,#&go% li!& = 4ko je stvar nepodobna za cuvanje u sudu,

duznik moze zahtevati od suda da odredi lice kome ce predati stvar na cuvanje o trosku i za racun poverioca. 7uznik je obavezan da obavesti poverioca o predaji stvari na cuvanje.

+ada duznik polozi stvar, on ima pravo i da je podigne iz depozita, ali je obavezan da o tomeobavesti poverioca. 4ko duznik uzme natrag stvar smatra se da nije ni bila u depozitu, a njegovi

saduznici i jemci ostaju u obavezi.

Pravo duznika na povlacenje stvari iz depozita prestaje u tri slucaja:

9( +ada duznik izjavi sudu da se odrice prava na povlacenje deponovane stvari

-( +ada poverilac izjavi da prima polozenu stvar

/( +ada pravosnaznom odlukom bude utvrdjeno da polaganje ispunjava uslove urednog ispunjenja

/ej$tv "olgnj & ,e"o(it $ Polaganje dugovane stvari u depozit ima sledeca dejstva:9( 7uznik se oslobadja obaveze, od trenutka kada je izvrsio polaganje

-( 7uznicka docnja prestaje

/( 1izik slucajne propasti ili ostecenja stvari prelazi na poverioca

0( novcanim obligacijama prestaje da tece kamata

P#e,j $tv#i "ove#io!& $ ud ce predati poverocu polozenu stvar pod uslovima koje je postavio

duznik.

T#o$kove ,e"o(it snosi poverilac ukoliko ti troskovi prelaze visinu troskova ispunjenja koje je

obavezan da snosi duznik.

). PRESTANAK OBLIGACIJE PRO/AJO- /UGOVANE STVARI

10 P#o,j &%e$to "olgnj $tv#i

Ukoliko je ,&govn $tv# ne"o,obn ( !&vnje ili $& ( njeno !&vnje i o,#(vnje

"ot#ebni t#o$kovi koji $& ne$#(%e#ni $ njeno% v#e,no$!&, duznik moze prodati stvar na javnoj

prodaji u mestu odredjenom za ispunjenje, a iznos novca koji je postignut na javnoj prodaji polozice u

sudu tog mesta. Ukoliko $tv# i% tek&!& !en& ili je male vrednosti u odnosu na troskove javne prodaje

duznk moze prodati bez javne drazbe iz tzv slobodne ruke.

Ako $tv# %o(e b#(o "#o"$ti ili $e "okv#iti duznik je obavezan da je proda bez odlaganja

i na najpogodniji nacin.

svakom od slucajeva duznik je u obavezi da poverioca obavesti o nameravanoj prodaji, a po

izvrsenoj prodaji mora ga obavestiti o postignutoj ceni i njenom polaganju u sudu.

)0 P#o,j #,i "ok#i! t#o$kov !&vnj $ 4ko troskovi cuvanja ne budu isplaceni u razumnom

roku sud ce, na zahtev cuvara, narediti da se stvar proda i odrediti nacin prodaje. %d iznosa dobijenog

prodajom odbice se troskovi prodaje i cuvanja, a ostatak koji treba pripasti poverocu ce se poloziti u

sudski depozit.

?<



72. PREBIJANJE 5KO-PEN*ACIJA0

P#ebijnje o,no$no ko%"en(!ij je nacin gasenja oblgacija prebijanjem prestacija izmedju

poverioca i duznika. " kada se ne ugase sve obligacije jer su razlicite po obimu, kompenzacija

pojednostavljuje obligacioni odnos, jer se uvek gasi manje potrazivanje.

7uznik, dakle, moze prebiti potrazivanje koje ima prema poveriocu sa poveriocevim

potrazivanjem koje ima prema duzniku.

7a bi se to desilo, potrebno je da se ispune odredjeni uslovi:

10 / ob "ot#(ivnj gl$e n nov! ili ,#&ge (%enljive $tv#i i$tog #o, i kvlitet $ praksi je najcesce prebijanje novcanih potrazivanja, ali je narocito u trgovinskom pravu moguce i

prebijanje genericnih stvari.

)0 / $& ob "ot#(ivnj ,o$"el $ 4ko je jedno nedospelo, zainteresovana strana moze istaci

dilatorni prigovor i sud mora odbiti tuziocev zahtev.

0 / $e , ko%"en(!ion i(jv 7a bi nastala kompenzacija nuzno je da jedna strana da izjavu

drugoj da vrsi prebijanje potrazivanja, a posle te izjave prebijanje ima retroaktivno dejstvo $ uzima se

da je nastalo onog trenutka kada su se stekli zakonski uslovi. %d tog pravila postoji jedan izuzetak,

kada zainteresovano lice ne da blagovremeno izjavu o prebijanju pa njegovo potrazivanje zastari.

??



20 / $& "ot#(ivnj &(j%n $ 8ogu se prebijati samo uzajamna potrazivanja poverioca i

duznika gde se obe strane pojavljuju kako u poverilackoj tako i u duznickoj ulozi. 8edjutim, ako je

poverocevo potrazivanje obezbedjeno jemstvom, jemac je ovlascen da izjavi da vrsi prebijanje.

koliko bi poverilac u tom slucaju zatrazio ispunjenje potrazivanja od jemca sudskim putem, jemac bi

mogao da istakne kompenzacioni prigovor i time bi poverilac izgubio spor.

70 / $& "ot#(ivnj ko%"en(biln = tj ne sme postojati neka zakonska smetnja koja iskljucuje

prebijanje. 'akon taksativno navodi koja su potrazianje nekompenzabilna:

Potrazivanja koja su zaplenjiva

Potrazivanja stvari ili vrednosti koja su duzniku bile date na cuvanje ili posudu, ili ih je duznik uzeo bespravno ili bespravno zadrzao

Potrazivanja nastala namernim prouzrokovanjem stete Potrazivanja naknade stete pricinjene ostecenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti

Potrazivanja koja poticu iz zakonske obaveze izdrzavanja

Potrazivanje koje je dospelo nakon sto je trece lice stavilo zabranu na poveriocevo potrazvanje

prema duzniku.

Pored toga, moguce je i da same stranke ugoorom iskljuce kompenzaciju.

P#ebijnje i (log $ +ada se ispune uslovi za kompenzaciju lice koje je dalo zalogu radi

obezbedjenja tudje obaveze ima pravo da zahteva od poverioca povracaj zalozene stvari. "sto to pravoimace i kada poverlac propusti svojom krivicom da izvrsi prebijanje.

*$t#elo "ot#(ivnje $ nacelu takvo potrazivanje nije podobno za prebijanje. 8edjutim dug se

moze prebiti zastarelim potrazivanjem, ako to potrazivanje nije bilo zastarelo u trenutku kada su sestekli zakonski uslovi za prebijanje.

Ko%"en(!ij i !e$ij = koliko je poverilac ustupio svoje potrazivanje, postavlja se pitanje da licesus, kao duznk ustupljenog potrazivanja moze prebiti svoj dug potrazivanjem koje je imao prema

cedentu &prenosiocu( u odnosu na cesionara &prijemnika(

4ko je duznik dao izjavu prijemniku da pristaje na ustupanje, onda nije ovlascen da vrsi

kompenzaciju.

4ko je cedirano potrazivanje upisano u javne knjige, duznik moze da izvrsi kompenzaciju prema

prijemniku, ali samo ako je njegovo potrazivanje upisano kod ustupljenog potrazivanja ili ako je

prijemnik pri zakljucenju ugovora o cesiji bio upoznat o postojanju cesusovog potrazivanja.

drugim slucajevima, duznik ustupljenog potrazivanja je ovlascen da prema prijemniku izvrsi

kompenzaciju onih potrazivanja koja je do trenutka notifikacije moga prebti prema ustupiocu. Cesus

moze prebiti sa cesionarom i ona svoja potrazivanja koja je imao prema cedentu, koja je stekao prenotifikacija a ciji rok za ispunjenje nije bio dospeo u trenutku notifikacije, pod uslovom da taj rok

pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potrazivanja ili u isto vreme.

U#!&nvnje "#ebijnj $ slucaju da izmedju lica postoji vise kompenzabilnih obligacija

prebijanje se vrsi po pravilima za imputaciju, tj uracunavanje ispunjenja.

V#$te ko%"en(!ije $ Titulus kompenzacije moze biti ugovor, neposredno zakonski propis ili sudska

odluka, otuda i tri vrste kompenzacije: ugovorna, zakonska i sudska.

?;



govaraci mogu svojim sporazumom da izvrse prebijanje svojih uzajamnih potrazivanja. Pri tome,

strane mogu predvideti i posebne modalitete npr uslove, rokove.

'akonska kompenzacija se vrsi pod uslovima i na nacin kako je to vec izlozeno.

udska kompenzacija se javlja kada tuzenik u parnici istakne kompenzacioni prigovor tuziocu, a sud

takav prigovor usvoji.

77. OTPUSTANJE /UGA

Ot"&$tnje ,&g je prestanak obligacije na osnovu izjave volje poverioca kojom obavestava

duznika da nece traziti ispunjenje obligacije, a duznik se sa tim saglasi.To je dakle dvostrani pravni posao, ugovor izmedju poverioca i duznika, gde je nuzna saglasna izjava

volje o odricanju od protivnaknade poverioca i prihvatanje duznka.

Pravilo je da poverilac vrsi "oje,in!no ot"&$tnje ,&g, tj da se otpustanje odnosi na

konkretnu obligaciju, ali ako poverlac ima vise potrazivanja prema duzniku moze izvrsiti opste

otpustanje dugova $ time se gase sva poverioceva potrazivanja prema duzniku, osim onih za koja poverilac nije znao da postoje u trenutku kada je nastao ugovor o otpustanju dugova.

Takodje, dug se moze otpustiti u celini ili delimicno.

P#vn "#i#o, $ govor o otpustu duga najcesce je jedan od oblika poklona, ali se ipak moze

zasnivati i van sfere dobrocinstva $ npr poverilac otpusta manji dug, kako bi duznik u sto kracem

roku ispunio svoju vecu obavezu.%tpustanjem duga obligacija prestaje biti civilna obligacija i prelazi u naturalne obligacije.

?A



Do#% = govor o otpustanju duga ne mora biti u formi u kojoj je zakljucen pravni posao iz kog je

obligacija nastala. Postoje situacije kada otpust duga mora biti u pisanoj formi, npr prestacija duznika

upisana u javne knjige, radi brisanja iz javnih knjiga ugovor o otpustu duga mora biti pracen

odgovarajucom formom.

Ot"&$tnje ,&g i $#e,$tv obe(be,jenj $ Postavlja se pitanje koje pravne posledice ima vracanje

zaloge duzniku od strane poverioca ili otpustanje duga jemcu 7a li to znaci i gasenje obligacije

V#!nje (loge ili odricanje od drugih sredstava obezbedjenja ne znaci poveriocevo

odricanje od prava da trazi ispunjenje. Poverlac moze vratiti zalogu duzniku upravo da bi duznik,koristeci predmet zaloge, sto pre ispunio obligaciju.

druge strane, ot"&$tnje% ,&g je%!& ne oslobadja glavnog duznika, ali otpustanje dugaglavnom duzniku oslobadja jemca. koliko ima vise jemaca, a poverilac oslobodi jednog od njih,

ostali jemci ostaju u obavezi, ali se njihova prestacija smanjuje za onaj deo koji otpada na jemca kom

je dug otpusten.

78. PRESTANAK OBLIGACIJE USLE/ S-RTI STRANE U OBLIGACIONO- O/NOSU

U $t#o% #i%$ko% "#v& sve obaveze su bile licne i prestajale su smrcu poverioca ili

duznika, ali je vremenom izgradjeno shvatanje o nasledivosti potrazivanja i obaveza.

U %o,e#ni% "#vni% $i$te%i%, prava i obaveze strana iz obligacionog odnosa po pravilu

prelaze na njiihove univerzalne sukcesore. "pak, u nekim situacijama, smrt subjekta obligacije jeste

uzrok njenog prestanka.

licnim obligacijama nje dovoljno da one budu uredno ispunjene, vec je od znacaja ko

ispunjava prestaciju, ako je ugovor zakljucen s obzirom na licna svojstva ugovornika.

Pa tako prestaciju moze ispuniti $%o ,&(nik li!no $ npr kod ugovora o zastupanju, obaveza prestaje u slucaju smrti punomocnika.

druge strane, $%o o,#e,jeni "ove#il! moze da primi ispunjenje $obaveza stipendiranja prestaje

u slucaju smrti stipendiste.

7;. PRESTANAK OBLIGACIJE USLE/ PROTEKA VRE-ENA I OTKA*O-

Protek vremena moze uticati na prestanak obligacionog odnosa:

?



T#jne oblig!ije "#e$tj& "#oteko% v#e%en koje je odredjeno za njihovo trajanje, a

vreme trajanja moguce je odrediti ugovorom, tstamentom, zakonom i sudskom odlukom.

4ko vreme trajanja nije odredjeno ni na jedan od ovih nacina, to znaci da ce ona trajati neograniceno

dugo.

T#jn oblig!ij %o(e "#e$tti i otk(o% je,ne $t#ne $ )jime se jednostranom izjavom

volje izaziva prestanak obligacionog odnosa.

Volja za prekidom mora biti jasno iskazana. %bavestenje o otkazu mora se na odgovarajuci

nacin dostaviti drugoj strani, ali je sam otkaz neformalan ako zakon ili strane u obligacionom odnosu

nisu drugacije predvidele.trane mogu ugovoriti otkazni rok, ali i to da njihov odnos prestaje kad otkaz bude dostavljen

drugoj strani. 4ko otkazni rok nije odredjen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odredjenogzakonom ili obicajem

%tkaz ne mora biti obrazlozen, ali se ne moze dati u nevreme.

7<. PRESTANAK OBLIGACIJE NA OSNOVU SU/SKE O/LUKE I NA OSNOVU SA-OG

*AKONA

1. P#v i obve(e i( oblig!ionog o,no$ %og& "#e$tti n o$nov& $&,$ke o,l&ke. Tako

izdrzavanje moze prestati: 4ko poverilac izdrzavanja stekne dovoljno sredstava za izdrzavanje, osim u slucaju kada je

maloletnik, ili kada duznik izgubi mogucnost da daje izdrzavanje

4ko ono za njega postane ocigledno nepravicno, osim ako je poverilac maloletnik. %baveza

izdrzavanja moze prestati i ako supruznik poverilac izdrzavanja sklopi novi brak, odnosno vanbracnu

zajednicu.

). N#e,b (kon %o(e biti o$nov g$enj oblig!ije. Tako npr prava i obaveze iz ugovora o radu

prestaju nezavisno od volje zaposlenog i poslodavca:

4ko zaposleni zbog izdrzavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada duze od sest meseci $

danom stupanja na izdrzavanje kazne

4ko mu je izrecena mera bezbednosti, vaspitna ili zastitna mera u trajanju duzem od sest meseci i

zbog toga mora bti odsutan sa rada $ danom pocetka primenjivanja te mere

;@



slucaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

SA/R*AJ

POJA-+ *NACAJ OBLIGACIONOG PRAVA

9. HIJKLMNOQ N RSIJKLMNOQ QINUWNQQ XYOQ

-. Z[J QINUWNQQU XYO

/ H\QR QINUWNQQU XYO XYK] \YSUN] UY] XYO

0. ZLQ Q QINUWNQN] Q\QRN]

NACELA OBLIGACIONOG PRAVA

<. HRQO [K QINUWNQQU XYO

?. ^[KQ XYNOMK SMQQ]NJK &SMQQ]NJK OQ_K,R]QQ\YK`KK(

;. ^[KQ ROKRQRMN N XQMK

A. QRKI &S( [K QINUWNQQU XYO

. ^[K LQJ \KYNONYJS N [K XYNOMK SMQQ]NJK

9@. ^[K LQJ \KYNONYJS N [K ROKRQRMN N XQMK

;9



99. HRM XQRKI [K

POJA- OBLIGACIJE

9-. QJ] QINUWNJK

9/. YOK QRQINK QINUWNJK

90. HINUWNJ N &NN( QINUWNQN Q\QR

PO/ELA OBLIGACIJA

9<. Q\K QINUWNJ &SQXMK( 9?. QNMNOK N KUMNOK QINUWNJK

9;. HINUWNJK WN_ &YKSMM( N RYK\RMO

9A. ^QO[K N KQO[K QINUWNJK

9. HINUWNJK LQJK RMJS QRQOS OQ_K N QRQOS LQ

-@. SK N XRMYLMK QINUWNJK

-9. N[K N KN[K QINUWNJK --. K_NOK N K\K_NOK QINUWNJK

-/. QN\YK QINUWNJK -0. LMNOK RQN\YK QINUWNJK

-<. RNOK RQN\YK QINUWNJK

-?. \NON\SNQOK N UKKYN[K QINUWNJK

-;. MKYMNOK QINUWNJK -A. LSMMNOK QINUWNJK

-. S]SMNOK QINUWNJK

/@. NONK N MSYK QINUWNJK

/9. OQYN QINUWNJ

PRO-ENE OBLIGACIJA

/-. YQ]KK QINUWNJ &SQXMK(

//. YQ]K RSIJKLM S QINUWNJN

/0. YQ]K XQOKYNQW/<. YQ]K \SNL

/?. YKSN]K \SU

/;. YNRMSXK \SUS

/A. YKSN]K NRXSK

/. XSNOK &RNUWNJ(

0@. YKQO &QOWNJ(

OBE*BE/JENJE OBLIGACIJA

09. HIKIK`KK QINUWNJ &SQXMK(

0-. K]RMOQ

0/. UQOQY L

;-



00. S\RLN XKN

0<. H\SRMNW

0?. XY

POVRE/E U OBLIGACIONI- O/NOSI-A

0;. QOYK\K S QINUWNQN] Q\QRN] &SQXMK(

0A. QW \SNL

0. QW XQOKYNQW

PRESTANAK OBLIGACIJA

<@. YKRML QINUWNJ &SQXMK(

<9. YKRML QINUWNJK NRXSKK]

<-. RXM QO[Nq QIOK

</. YKRML QINUWNJK XQUK] N XYQ\JQ] \SUQOK RMOYN

<0. YKINJK ELQ]XKWNJE<<. HMXSMK \SU

<?. YKRML QINUWNJK SRK\ R]YMN RMYK S QINUWNQQ] Q\QRS<;. YKRML QINUWNJK SRK\ XYQMKL OYK]K N QMLQ]

<A. YKRML QINUWNJK QRQOS RS\RLK Q\SLK N QRQOS R]QU LQ

Documents

Obligaciono Pravo - Teorija Obligacija