www.jura.kg.ac.rs

Проф. др Ненад Ђурђевић

ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО

Увод

www.jura.kg.ac.rs

Појам облигационог права

www.jura.kg.ac.rs

Назив

“Облигационо право” “Обвезно право” “Тражбено право” “Дуговинско право”

Гледано из угла једне од страна у правном односу

Користе га немачко право - Schuldrecht

прихваћен код нас

www.jura.kg.ac.rs

Појам облигационог права

Право које обухвата грађанскоправне односе (облигационе односе, облигације) између лица, на основу којих једно (поверилац, овлашћени) може од другог (дужник, обвезник) да захтева одређено понашање (чинидбу, престацију), која најчешће припада правно-пословном (економском) подручју живота.

Облигациони однос – правна веза (iuris vinculum) између најмање два одређена лица од којих једно има право, а друго обавезу да нешто да, учини или не учини (dare, facere, non facere).

www.jura.kg.ac.rs

Појам

Најзначајнији појам облигационог права је облигациони однос, односно облигација.

Дугована чинидба је већином економске природе најчешће је потребан правни посао да би се дошло до чинидбе.

Облигациони однос се састоји из потраживања повериоца према дужнику на чинидбу.

www.jura.kg.ac.rs

Појам

“Суштина облигације се не састоји у томе да неку ствар или неку службеност учини нашом, већ у томе да другога обвеже према нама на неко давање, чињење или нечињење.” – Paulus

“Облигација је правна веза, на основу које смо по праву неше државе обавезани да неђто исплатимо.” – Јустинијанове Институције

www.jura.kg.ac.rs

Као позитивно право

Скуп правних правила и норми које регулишу облигационе односе.

Већина норми грађанског права – најобимнији део грађанског права.

Са развојем промета робе и услуга расте и број правних норми облигационоправног карактера.

“Скуп правних правила и норми” – државни прописи (законици, закони, подзаконска акта); писана и неписана правила недржавних организација; обичајна и морална правила.

www.jura.kg.ac.rs

Као грана правне науке

Део грађанскопрвне науке (теорије), која изучава облигационе односе (одређује им појам, изучава њихов настанак, трајање, модификације, престанак и др.) и норме што те односе регулишу.

Нема за предмет изучавања јединствену област друштвених односа.

Бави се изучавањем облигационих односа у најширем смислу, независно од правно релевантних чињеница (различитих животних ситуација) из којих настају.

www.jura.kg.ac.rs

ОП у објективном смислу

Скуп правила којима се регулишу облигациони односи, а која правила су установљена од надлежних органа.

Облигациони однос је основни појам (срж) облигационог права, који се изводи из објективног права.

Објективно право је истозначно са правним поретком у коме припадници одређене државе живе.

Објективно право се састоји из правних норми.

www.jura.kg.ac.rs

У субјективном смислу Право повериоца које произилази из одређеног

облигационог односа, на основу норми објективног права. Садржина = овлашћење одређеног лица (повериоца) да од

другог лица (дужника) захтева одређено понашање (чинидбу).

Право повериоца обавеза дужника. Јемчи ли (у потпуности или делимично) правна норма

објективног права (приватног права) неком лицу заштићени положај у односу према другом лицу или предмету, тада се говори о субјективном приватном праву, уколико заштита тог положаја зависи од воље заштићеног лица.

Са субјективним правом се изједначавају правна добра: живот, тело, здравље и слобода.

www.jura.kg.ac.rs

ОП у субјективном смислу

Ако се субјективно приватно право темељи на потпуној правној норми (која садржи налог), тада се говори о норми са захтевом или захтеву.

Захтев (норма са захтевом) је централни појам за решавање конкретних случајева.

Суштински исто значење = “захтев на чинидбу”, “тражбина”, “потраживање”, “облигација”.

Поверилац има право на тужбу за принудно остварење свој права, тј. Он као титулар субјективног права има захтев који му омогућава да принудним путем оствари своје право (монистичко схватање облигације)

www.jura.kg.ac.rs

ОП у субјективном смислу Тражбина је субјективно приватно право које се састоји у

овлашћењу једног учесника у облигационом односу да од друге стране захтева одређену облигациону радњу (чинидбу – давање, чињење, нечињење, трпљење).

Као субјективно право, тражбина подразумева утуживо право на чинидбу, односно захтев. Захтев на чинидбу = право на чинидбу.

Ако дужник не испуни добровољно своју обавезу, поверилац га на испуњење може принудити: захтевом (тужбом) за испуњење дуговане чинидбе, и захтевом за принудно испуњење на дужниковој имовини.

Захтеви, односно јединствене правне последице једино су заједничко обележје свих облигационих односа.

www.jura.kg.ac.rs

Место у правном поретку

www.jura.kg.ac.rs

Место ОП у правном поретку

Део грађанског права. Најобимнија грана грађанског права. Технички најразрађенија грана права. Захтева логички начин правничког мишљења и

резоновања.

www.jura.kg.ac.rs

Место у правно поретку

Део грађанског права који се бави грађанскоправним односима код којих се врши прелаз добара из имовине једног у имовину другог лица (грађанскоправни односи у настајању).

Предмет проучавања = облигациони односи Циљ заснивања и испуњења облигационих односа је

некада размена једнаких вредности између лица (еквивалентна размена), а некада и установљење имовинске равнотеже код лица, ако је она мимо њихове воље поремећена (накнада штете, неосновано обогаћење и др.).

www.jura.kg.ac.rs

Место у правном поретку

Грађанско право је део приватног права.

У грађанском праву се ради о приватноправним правилима која се тичу сваког човека.

Насупрот приватном праву стоји јавно право.

Јавно право регулише односе грађана државе и државну организацију.

Приватно право регулише правне односе грађана међусобно.

www.jura.kg.ac.rs

Место у правном поретку

Разлика између приватног и јавног права и питање у коју конкретну правну област одређено питање улази, има велики практични значај: Надлежност суда Потпуно другачија начела

Јавно прво – однос субординације и надређености Приватно прво – једнакост и самоодређење

Приватна аутономија је суштински елеменат приватног права: слобода својине, слобода уговарања и слобода удруживања.

www.jura.kg.ac.rs

Однос ОП према општем делу грађанског права

Чињеничне претпоставке облигационоправних захтева (тражбина) скоро увек зависе од општих правила грађанског права:

Закључење уговора Заснивање захтева

Утицај малолетности на уговора

Спречавање настанка захтева

застарелост Престанак захтева

Поништење уговора Поништење захтева

www.jura.kg.ac.rs

Однос према стварном праву

У систему тзв. “пандектног” права, облигационо право је следило стварно право Основ за изведено стицање својине. Функционална подређеност стварном праву ( у

аустријском ОГЗ, облигациона права се називају “лична стварна права”).

У савременом праву облигационо право има примат над стварним правом или је барем равноправно. Стварна права – средство обезбеђења потраживања.

www.jura.kg.ac.rs

Однос према стварном праву

Путем облигационог права врши се промет стварних права (прелазак са једног субјекта на другог).

Омогућава и оправдава располагање стварима и правима.

Лице А преда свој аутомобил лицу Б уз договор да ће се касније споразумети о цени. Ако се о томе не сагласе, Б неће моћи да задржи аутомобил, већ је дужан да га врати лицу А.

www.jura.kg.ac.rs

Однос према стварном праву

Стварно право и облигационо право представљају у свету права у неку руку материју и силу:

Облигационо право носи у себи клицу своје смрти

гаси се кад са испуњењем постигне свој циљ.

Стварно право је елеменат мировања, а облигационо право елеменат кретања

www.jura.kg.ac.rs

Однос према стварном праву

Стварна права су замишљена да постоје трајно. Карактер правног живота је статичан све док је

претежно заснован на стварном праву. Кад облигационо право постане главни основ

правног живота, онда је његов карактер динамичан.

www.jura.kg.ac.rs

Разлике између ОП и СП У економском смислу:

Стварно право – право присвајања Облигационо право – право промета

Према предмету: Стварно право – ствар (ius in rem)

И када се стварно право (нпр. својина) схвати као право усмерено према лицима, оно се разликује од тражбине универзалношћу својих супарника (искључива власт на ствари - право забране сваком другоме да се ствари домогне).

Пружа носиоцу могућност да непосредно користи ствари која је његов предмет (не мора да се обраћа другоме), у границама закона.

Индивидуализована ствар Облигационо право – људска радња (ius in personam)

Лична веза између повериоца и дужника Индивудуално одређена и генерички одређена ствар

www.jura.kg.ac.rs

Разлике између ОП и СП

Према дејству: Стварно право – апсолутно дејство (erga omnes) Облигационо право – релативно дејство (inter partes)

Право слеђења и право првенства Стварно право – следи ствар (право власника нпр. да захтева

предају од сваког код кога се она нађе, и то пре свих других лица која би имала неку правну претензију)

Облигационо право – следи дужника и не прати га право првенства.

Лице А прода своју ствар лицу Б, али пре него што му је преда њу уништи лице В. Иако је лице В осујетило тражбину лица Б, лице В нема обавезу обештећења лица Б, јер лице В није повредило право лица Б него лица А.

www.jura.kg.ac.rs

Разлике између ОП и СП

Према броју и начину стицања: Стварна права – број (врста) је законом ограничен

(numerus clausus), a прибављање претпоставља одређену видљиву радњу (предаја, упис у земљишне књиге – катастар непокретности).

Облигациона права – нису ограничена бројем, а стичу се на основу самог уговора, односно једностране изјаве воље.

www.jura.kg.ac.rs

Сличности између ОП и СП

Повезаност у функционалном смислу – путем облигација се врши промет стварних права, стварна прва потпомажу и учвршћују облигациона, јер

служе као средство њиховог осигурања (хипотека, залога)

www.jura.kg.ac.rs

Сличности између СП и ОП

Релативизирање стварних права (немају увек апсолутни карактер) Могућност да се право својине на покретну ствар, под

одређеним условима, прибави и од невласника – заштита савесног купца ствари, па и на штету власника

Ранији власник може да захтева од савесног стицаоца (у року од годину дана од стицања права својине) да му ствар врати уз накнаду по прометној цени, уколико та ствар за њега има посебан значај (чл. 31. ст. 2. и 3. ЗОСПО)

www.jura.kg.ac.rs

Сличности између СП и ОП

Апсолутизовање облигационих права Право закуподавца да, ради наплате свог потраживања од закупца,

захтева непосредно од подзакупца исплату износа који овај дугује закупцу по основу подзакупа (чл. 589. ЗОО).

Ако закуподавац прода ствар дату у закуп неком трећем, уговор о закупу важи и за купца, те он не може тражити од закупца да му преда ствар пре истека рока закупа.

Побијање дужникових правних радњи ван стечаја (лишавање трећег лица онога што је стекло на основу уговора са дужником, ако је услед тог располагања дужник постао презадужен).

Упис тражбеног права у земљишне књиге (право закупа, право откупа, право прече куповине)

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине

Стицање права својине на основу воље претходног власника стицање на основу правног посла, чији је једини творац или један

од твораца претходни власник; то је стицање на основу једностраних правних послова (тестамент,

јавно обећање награде), или стицање на основу уговора: уговора о поклону, о трампи (размени), уговора о купопродаји.

Два лица: претходни власник (претходник, преносилац, траденс) и нови власник (следбеник, стицалац, акципијенс), који између себе закључују уговор управљен на пренос права својине.

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине

Да би дошло до преноса својине потребна су три момента: а) да је преносилац (траденс) био заиста власник

ствари; б) да постоји пуноважан уговор управљен на пренос

својине (купопродаја, размена, поклон); в) да је извршена предаја ствари, ако су у питању

покретности, а упис у земљишне књиге, односно пренос тапије, ако су у питању непокретности

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине

Стицање на основу уговора са власником је један случај деривативног стицања, тј. стицања на основу скупа правних чињеница, међу којима као битна фигурира и та да је одређено лице власник ствари у питању (продавац, поклонодавац, страна уговорница код уговора о размени).

Ако је уговор закључен са невласником (који нема овлашћење да ствар отуђи као власников заступник), до стицања неће доћи. У том случају може доћи до стицања својине неким од тзв.

оригинарних начина, али под условима различитим од оних који се захтевају за стицање на основу уговора са власником.

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине

Уговор нема транслативно дејство, сам по себи не преноси својину;

Уговор има само облигационо дејство: на основу њега настају одређена релативна права, а својина на купца (и уопште прибавиоца) прелази тек извршењем уговора.

Уговор је, како се каже, само правни основ, а за прелаз права својине на прибавиоца потребан је још један моменат, начин стицања.

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине

Исплата куповне цене од стране купца без утицаја је на пренос својине: до предаје (уписа у земљишне књиге или преноса

тапије) власник је продавац, независно од тога да ли је цена плаћена или не,

после предаје ствари (ако су у питању покретности, односно после уписа у земљишне књиге или преноса тапије ако су у питању непокретности) власник је купац, опет независно од тога да ли је цена већ плаћена или није.

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине Из чињенице да продавац и уопште преносилац остаје власник ствари

све до њене предаје купцу (односно до уписа у земљишне књиге) произлазе важне правне последице: Ризик случајне пропасти индивидуално одређене ствари до њене предаје

купцу (до уписа у земљишне књиге) сноси продавац. Ако је у питању индивидуално одређена ствар, па ова пропадне без продавчеве

кривице пре предаје купцу, продавчево право на наплату куповне цене се гаси, а ако му је цена била плаћена дужан ју је вратити.

Плодови које ствар да до предаје (на пример, крава се отели) припадају продавцу.

Продавчеви повериоци могу продату а непредату ствар запленити и принудно продати ради намирења свог потраживања према њему.

Ако продавац исту ствар прода и преда другоме, власник ће постати тај други купац, ако је савестан (претпоставља се), а први купац може само захтевати повраћај цене ако ју је исплатио, као и накнаду штете због неизвршења уговора.

www.jura.kg.ac.rs

Однос СП и ОП – стицање својине Предаја треба да је последица пуноважног уговора управљеног на пренос

својине. Ако уговор није пуноважан, продавац и поред предаје остаје власник и

може употребити својинску тужбу за повраћај ствари, а располагања која је вршио прибавилац (купац) немају дејства према продавцу, осим ако су се стекли посебни услови за стицање од невласника или одржајем.

Предаја мора бити дело продавца, акт његове воље. Без обзира на то што продавац има уговорну обавезу да ствар преда и

пренесе својину, купац нема право да сам узме ствар ако му је продавац не да. Ако купац, противно вољи продавца, сам успостави државину на купљеној ствари, он неће постати власник већ само држалац и то манљив.

Сама предаја треба да је управљена на пренос својине, на извршење уговорне обавезе да се ствар преда. Без обзира на то што постоји пуноважан уговор управљен на пренос

својине и предају ствари, предаја неће имати за последицу пренос својине ако и сама није била на то управљена (на пример, продавац преда продату ствар купцу, с тим да је овај причува неколико дана). - ова намера се претпоставља.

www.jura.kg.ac.rs

Облигационо и наследно право Облигационо право – усмерено на правни промет inter

vivos (пренос имовинских права међу живима) Наследно право – усмерено на правни промет mortis causa

(пренос имовинских права за случај смрти). И у наследном праву постоје уговори:

Прави наследноправни уговори (уговор о наслеђивању, уговор о располагању наследним делом и др.);

Уговори са одређеним наследноправним дејствима (уступање и расподела имовине за живота, уговор о доживотном издржавању и др.)

Тестамент и легат су уједно и извори облигација. Одговорност за оставиочеве дугове, посебна права

оставиочевих поверилаца у случају презадужености наследника, и др.

www.jura.kg.ac.rs

Однос облигационог и трговинског права

Облигационо право јесте lex generalis за трговинско право трговинско право је, посебно, специјално облигационо право.

Општа правила облигационог права и правила трговинског права уређена су истим законом: Законом о облигационим односима.

У уговорном трговинском праву,правила су у основи иста као у облигационом, уз одређене специфичности: Уговори се закључују само у одређеном кругу лица (трговци);

нема места за доброчине уговоре; велики је број уговора по приступу; изузеци у појединим уговорима (цена)

www.jura.kg.ac.rs

Значај облигационог права

www.jura.kg.ac.rs

Значај

Облигационо односи – најчешћи односи међу људима.

Задовољавање свакодневних потреба (куповина хлеба, новина, ципела, улазница за биоскоп).

Омогућава да надокнадимо губитке које нам друга лица проузрокују.

Задовољавање потреба према сопственом одређењу – супротност = административна расподела.

Често нисмо ни свесни да смо ступили у облигациони однос.

www.jura.kg.ac.rs

Значај

Значај је једнак значају облигационих односа у друштвима која се темеље на робноновчаној привреди.

Облигациони односи постоје широм правног поретка.

Облигационо право садржи основна правила за све облике дуга.

Општи део свих права јер садржи основна правила за све облике дуга.

www.jura.kg.ac.rs

Значај

Облигационо право задире у највећи круг животног подручја.

Ствара правна правила која су потребна за размену имовинских вредности (предмета) и за отклањање оштећења (осиромашења) и штета.

Служи задовољењу како општих интереса тако и задовољењу личних интереса у свету робе и новца.

Што су робноновчани односи развијенији и наше потребе за услугама веће, то су развијенији и сложенији облигациони односи.

www.jura.kg.ac.rs

Настанак и развој

www.jura.kg.ac.rs

Настанак

Непосредна надградња на робноновчаним односима.

Старост се утврђује бројем столећа. Најтешње повезано са властитом економском

базом и најнепосредније је одражава. Није постојало у најстаријим, примитивним

друштвима, која су водила натуралну кућну привреду затвореног типа.

Настаје појавом робне производње и размене.

www.jura.kg.ac.rs

Настанак

За робном привредном јавили су се и институти облигационог права: Продаја Зајам у житу Послуга Најам Залога Накнада штете

У средњем веку заустављен развој.

Примитивни облик:

Продаја – закључење путем формула,

Накнада штете – елементи казне (накнада вишеструког износа, дужничко ропство)

www.jura.kg.ac.rs

Настанак

Потпуно развој у 19. веку, са настанком капитализма.

Систематске кодификације грађанског права (законици).

Слобода и једнакост за све чланове друштва слобода уговарања

www.jura.kg.ac.rs

Развој

Промене у економским односима водиле су до промена у облигационом праву.

Нове форме робноновчаних односа нови видови облигација.

Промене постојећих робноновчаних односа промене садржине облигација.

Облигационо право је у сталним променама.

www.jura.kg.ac.rs

Развој

Преображај је нарочито видљив у посебном делу облигационог права Нови типови уговора Ишчезавање појединих типова уговора

Промене и у општој теорији облигација Уговор у корист трећег Неформалност уговора Једнострана изјава воље као извор облигације Одговорност за опасне ствари

www.jura.kg.ac.rs

Развој

Релативно најстабилнији део грађанског права јер потребе за прометом роба и пружањем услуга постоје свуда и у свим епохама.

Општост правних правила и заједничке карактеристике за све културне народе.

У време тзв. глобалицазије значај облигационог права је све већи.

Најстабилнији део грађанског права, али не и статичан део. Најтешње је повезано са економском базом датог друштва и

представља њену непосредну правну надградњу каква је она, такво ће и оно бити, условљено је њеним карактером.

www.jura.kg.ac.rs

Развој

Стабилност – мноштво правила, принципа и института насталих још у античко доба, који се и данас прихватају и то често у неизмењеном облику.

Променљивост – настанак нових института или прилагођавање старих новим односима. На промене утичу различити фактори: економски фактори, степен

моралне и техничке цивилизације, филозофско и политичко опредељење средине.

Потреба да се правни промет убрза, али да се истовремено повећа и правна сигурност облигационо право постаје најдинамичнији, али и најсложенији део грађанског права.

www.jura.kg.ac.rs

Правнополитичке и правнодогматске основе облигационог права

www.jura.kg.ac.rs

Правнополитичке основе

Облигационо право, у правном смислу, припрема за лица правила уз чију помоћ она, уз сопствену одговорност, задовољавају своје економске потребе, и при том слободно одлучују о степену својих потреба (самоодговорност).

Без облигационог права, размена добара и робе између грађана и грађана и државе била би могућа само преко плана и уреда за поделе.

www.jura.kg.ac.rs

Правнополитичке основе За демократску државу је функционално облигационо

право претпоставка уређеног заједничког живота. Обавеза је државе:

Да се брине о стабилности новца као опште мере вредности потреба,

Да обезбеди, у случају потребе, принудно спровођење потраживања (парнични и извршни поступак),

Да ограничи економску моћ “на горе” (нпр. ограничење општих услова пословања – држава наступа као неко ко забрањује) и социјалну немоћ “на доле” (нпр. социјална помоћ – држава наступа као неко ко помаже).

Без ових услова отпада основна претпоставка функционалног облигационог права: начелно једнаки стартни услови лица која учествују у економском промету.

www.jura.kg.ac.rs

Правнополитичке основе

Облигационо право се брине: о отклањању неоснованог обогаћења, надокнади противправних оштећења.

Овде се не ради о задовољењу текућих потреба, него о поновном успостављању неоснованих имовинских губитака.

www.jura.kg.ac.rs

Правнодогматске основе ОП

Поверилац и дужник, начелно, требају бити правно и економски у истој мери заштићени. Посебна заштита типично слабије стране, Начело савесности и поштења важи како за дужника

тако и за повериоца: Дужник треба да испуни чинидбу у складу са савесношћу и

поштењем, Поверилац сме да захтева дуговану чинидбу само према

савесности и поштењу.

www.jura.kg.ac.rs

Правнодогматске основе

Начело примерености – облигационо право тежи да свим учесницима, узимајући у обзир често супротстављене интересе, у примереној мери пружи њихове користи.

Облигациона прва имају релативно дејство – овлашћују само повериоца и обавезују (везују) само дужника. Потраживање је усмерено на одређену чинидбу, која

мора бити одређена. “Комерцијализација” облигационог права – иста

правила за привредне уговоре и за класичне грађанске уговоре.

www.jura.kg.ac.rs

Правнодогматске основе

Дугови су, начелно, лични дугови. Постоје уговори у корист, али не и на терет

трећег. Потраживања су спроводљива (остварива) и без

сагласности дужника дугови се могу преузети само уз садејство повериоца.

Грађани су, начелно, слободни да ли ће се и на шта обавезати (начело слободе уговарања) у облигационом праву не важи начело numerus clausus, као у стварном праву.

www.jura.kg.ac.rs

Правнодогматске основе Само у изузетним случајевима држава интервенише,

коригујући, у један већ постојећи уговорни облигациони однос.

Облигациони уговори су начелно консенсуални и неформални.

Ако није посебно уговорено, облигациони уговори су уз накнаду (теретни).

Захтеви који се темеље само на противправности нечије радње (без кривице) воде, начелно, само ка тужби за пропуштање и отклањање последица (изузеци су значајни: нпр. Одговорност за опасне ствари).

За истицање захтева за накнаду штете потребна је, начелно, кривица штетника.

www.jura.kg.ac.rs

Правнодогматске основе И за неосновано обогаћење (чл. 210. ЗOO) и за

одговорност за проузроковану штету важи генерална клаузула (чл. 16. и 154. ЗОО).

У правно заштићена добра спада не само оно што се на основу права има, него и оно шта је и правно обавезујуће обећано: У првом реду уговорне одговорности стоји захтев на испуњење

(Pacta sunt servanda), Само када испуњење више није могуће, мора се извршити накнада.

Идеја заштите промета дејствује у одређеној мери и у облигационом праву потраживање се не може савесно стећи.

Постоје општа облигационоправна правила и посебни “појединачни” облигациони односи.

www.jura.kg.ac.rs

Правнотечнички задаци облигационог права

www.jura.kg.ac.rs

Правнотехнички задаци

Лице А захтева нешто од лица Б. Да ли је у праву? Правнотехнички је реч о томе да се провери да ли А има

према Б тражбину (захтев), и ако да, шта тражи (нпр. Суму новца) и на основу чега.

Облигационо право наступа када треба проверити “на основу чега” на основу ког правног правила.

Сваки захтев мора имати свој основ у одређеној правној норми (налазимо их у целом праву).

КО од КОГА, ШТА тражи и НА ОСНОВУ ЧЕГА

www.jura.kg.ac.rs

Правнотехнички задаци

Да би нашао основ захтева (решио конкретни случај), правник полази од правних последица захтева (тражбине).

Он у мислима пролази кроз све правне области. Облигационо право, као скуп правних норми, је

посебно важан извор за процену постављених захтева. “Да ли” и “како” се дугује увек се мора истовремено

посматрати. У “нешто” што дужник дугује спада, увек, једно “да ли”

и једно “како”.

www.jura.kg.ac.rs

Правнотехнички задаци

• Облигационоправни захтев (правна последица) је оно што је заједничко и суштинско код облигационог права.

• Заједничко обележје свих облигационих односа су јединствене правне последице: облигационоправни захтев, у смислу: • “Стране у облигационом односу дужне су да изврше своју обавезу

и одговорне су за њено испуњење” (чл. 17. ст. 1. ЗОО),• “Поверилац у обавезном односу је овлашћен да од дужника захтева

испуњење обавезе, а дужник је дужан испунити је савесно у свему како она гласи” (чл. 262. ст. 1. ЗОО).

www.jura.kg.ac.rs

Систем облигационог прва

www.jura.kg.ac.rs

Систем ОП

Многобројна правила облигационог права се систематизују према одређеном критеријуму.

Традиционална подела: Општи део Посебни део

Нема сагласности међу правницима шта спада у општи а шта у посебни део.

www.jura.kg.ac.rs

Систем ОП код нас

Општи део Општа теорија облигација (појам облигације, настанак

облигације, елементи облигације, дејство облигације, измена субјеката облигације, измена садржаја облигације, престанак облигације),

Правила која се односе на облигационе односе настале из појединих извора, карактеристична за те односе (општа теорија уговора, накнада проузроковане штете, једнострани облигациони послови, неосновано обогаћење, незвано вршење туђих послова и др.)

Посебни део – именовани уговори

www.jura.kg.ac.rs

Систем ОП у Немачкој

Општи део Општа правила облигационих односа Општа теорија уговора

Посебни део – све остало

www.jura.kg.ac.rs

Општа теорија облигација Карактерише се високим степеном уопштавања

конкретних облигационих односа. Садржи богат скуп апстрактних правила насталих

индуктивним путем (поверилац, дужник, уговор, обавеза, штета, одговорност, купопродаја, поклон, доцња и др.).

Конкретни облигациони односи у општој теорији облигација представљени су уопштеним формулама које, према одређеним критеријумима, систематизоване (груписане) у шире и уже целине. У оквиру једног уопштеног појма треба разликовати ближа

правила до којих се долази када се одговарајући појам конкретније испољи (уговор – уговор о продаји, уговор о поклону и сл.).

Општа теорија облигације од значај је, не само за облигационо право коме је намењена, већ и за друге гране права.

www.jura.kg.ac.rs