Poslovno udruženje komunalnih preduzeća KOMDEL Beograd, Branka Krsmanovića 13

Tel/Fax: 011 2406 373, Tel: 011 2400 227 E-mail: komdel@ttigroup.co.rs www.ttigroup.co.rs

Stručna služba: TTI Group d.o.o. Beograd

Beograd, decembar 2016. godine INFORMACIJA 35

PODSEĆANJE NA 18 GODINA KOMDELA Početak rada Pre više od 18 godina, predstavnici javnih komunalnih preduzeća iz većeg broja

naših gradova okupili su se u Privrednoj komori Srbije sa željom i namerom da pokrenu rad Udruženja koje će objedinjenim nastupom, autentično zastupati interese komunalnih preduzeća i komunalne privrede u celini. Posle nekoliko pripremnih sastanaka, 29. maja 1998. godine održana je Osnivačka Skupština na kojoj su doneta osnovna akta Udruženja i izabrani organi upravljanja: Predsednik, potpresednik Skupštine i članovi Upravnog i Nadzornog odbora.

Odluke sa osnivačke Skupštine su evidentirane u tada nadležnom Privrednom Sudu posle čega je KOMDEL kao nedobitna strukovna asocijacija javnih komunalnih preduzeća Srbije i posebna Grupacija pri Odboru za komunalnu privredu PK Srbije i zvanično počeo sa radom. Ko je osnovao KOMDEL ?

Ugovor o osnivanju PU “KOMDEL” tada je, uz sudsku overu, potpisalo 16 ovlašćenih predstavnika javnih komunalnih preduzeća iz Novog Sada, Kragujevca, Užica, Subotice, Zrenjanina, Niša, Kikinde, Prištine, Barajeva, Kovačice, Pančeva, Kraljeva, Sombora, Zaječara, Pirota i Šapca. Već u junu 1998. godine u Novom Sadu održana je i prva redovna sednica Upravnog odbora, na kojoj je uz druga pitanja odlučeno da se kompletno opsluživanje rada Udruženja u svojstvu Stručne službe ugovorom poveri jednom od inicijatora ovakvog oblika organizovanja – konsultantskom preduzeću TTI Group iz Beograda.

Sekretar Odbora PKS - Branimir Ljumović, prva Predsednica Skupštine - Radmila Vladisavljević iz

Kraljeva, prvi Predsednik UO - Jeftimir Nikolić iz Novog Sada

2

O tome da je KOMDEL trebao našoj komunalnoj privredi, svedoči i veliko interesovanje naših komunalnih preduzeća koja rezultiraju stalnim povećanjem broja aktivnih članica. Već krajem 1998. godine KOMDEL- raste sa 16 na 30, krajem 2001 na 60, da bi 2005 dostigao broj od 90 aktivnih članica iz redova komunalnih preduzeća.

Prvi zahtev prema Vladi – prestanak kontrole cena Krajem 90-tih, glavni i najveći problem je bila kontrola cena komunalnih usluga koja

se vršila na bazi tada važeće »antimonopolske« Uredbe, a preko Ministarstva trgovine. Koliki je to bio problem svedoči i činjenica da su tada, kako pokazuje naredni grafikon, cene komunalnih usluga dostigle svoj istorijski minimum sa nesagledivim posledicama ne samo po poslovanje komunalnih preduzeća, već i po sve korisnike usluga.

Posle neuspešnog ishoda razgovora delegacije KOMDEL-a sa tadašnjim Ministrom,

doneta je odluka o pokretanju postupka ocene zakonitosti i ustavnosti ove Uredbe pred Ustavnim sudom koji je zahtev KOMDEL-a ocenio kao potpuno osnovan i na kraju ga pozitivno rešio.

Borba za bolji poreski tretman komunalnih usluga Početkom 2000-tih godina cene su počele da se postepeno oporavljaju, ali tadašnja

Vlada i dalje nije do kraja imala u vidu značaj niti je prepoznavala specifičnost komunalne privrede. Prvu velika opasnost predstavljala je namera i predlozi Vlade da se sve komunalne usluge oporezuju sa 17%, što je namet koji po mišljenju KOMDEL-a, nebi mogli da podnesu ni komunalna preduzeća, ali ni građani.

Pošto argumenti Udruženja nisu uvaženi, KOMDEL je pripremio tekst Amandmana i pozvao sve članice da preko »svojih« Narodnih poslanika pokušaju da poprave predloženi Zakon. Posle ovog pritiska koji je rezultirao sa više od 50 istovetnih Amandmana Narodnih poslanika iz svih tadašnjih poslaničkih grupa, Vlada povlači prvobitni predlog i oslobađa komunalne delatnosti od poreza.

Slična, takođe uspešna »akcija« KOMDEL-a izvedena je još samo jednom, a bila je vezana za predložena rešenja iz Zakona o javnim preduzećima, kojima bi se ponovo uvela dodatna kontrola cena komunalnih usluga od strane Republike. Tada je više od 100 Narodnih poslanika podnelo Amandman kojim se ta dodatna kontrola briše.

Kod uvođenja PDV, zalaganje KOMDEL-a da se komunalne usluge oporezuju po nižoj (posebnoj) stopi naišlo je na razumevanje tadašnjeg Ministra finansija koji je primio delegaciju KOMDEL-a, i uvažio razloge, tako da nije bilo potrebe da se po ovom pitanju ponovo angažuju Narodni poslanici.

Ove aktivnosti dodatno su povećale poverenje i uticale na dalje povećanje broja aktivnih članica KOMDEL-a.

3

Veliki interes za KOMDEL-ovu Studiju U toku 2003. godine članice KOMDEL-a su inicirale, finansirale i publikovale Studiju

pod nazivom »Optimalni modeli transformacije i pribvatizacije komunalnih preduzeća u Srbiji“ koja je mnogo više od početnih očekivanja u mnogome doprinela jačanju uticaja i ugleda KOMDEL-a.

Oko ove Studije vođena je široka

rasprava. Uz prisustvo predstavnika lokalnih samouprava, javnih komunalnih preduzeća, udruženja potrošača, sindikata i medija, prezentovana je u svih 16 regionalnih Privrednih komora.

Interes za Studiju pokazale su praktično sve međunarodne organizacije i institucije (Svetska banka, EBRD, EIB, GTZ, USAID...), a nemački GTZ (danas GIZ) finansirao je štampanje dodatnog tiraža, kao i prevod na engleski jezik.

Privredna komora Srbije je posle nepodeljene podrške, na svom Upravnom odboru donela odluku da KOMDEL-ovu Studiju u formi zvanične preporuke srpske privrede, uputi Vladi Republike Srbije. Posle svega moglo bi da se konstatuje da su nažalost, stavovi i osnovna rešenja iz ove Studije i dan danas u mnogo čemu aktuelni što na određeni način ipak govori o nespremnosti da se ceo komunalni sektor celovito reformiše i unapredi.

Autori Studije:”prva dama” KOMDEL-a Radmila Trifunović i Lazar Krnjeta, na

jednoj od brojnih prezentacija Studije

4

Iskustva drugih i doprinos KOMDEL-a razvoju sistema upravljanja otpadom kroz publikovanje Priručnika Saradnja sa srodnim udruženjima iz regiona rezultirala je brojnim uzajamnim posetama i organizovanim obilascima referentnih postrojenja u Mađarskoj, Sloveniji, Italiji, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Rumuniji, Slovačkoj...

Jedan od rezultata ovog vida razmene iskustava, svakako je Priručnik pod nazivom „Regionalni centri za upravljanje otpadom u Srbiji, čiju izradu i publikovanje su takođe finansirale članice KOMDEL-a tako da su svi zainteresovani ovu dosta kvalitetnu i korisnu brošuru mogli da preuzimaju iz KOMDEL-a na nekomercijalnim osnovama, što je i bila prvobitna namera.

5

Međunarodni sajam komunalne opreme KOMDEL Expo Jedna od aktivnosti KOMDEL-a koja je takođe dosta doprinela jačanju i širenju uticaja KOMDEL-a je svakako i Međunarodni sajam komunalne opreme koji se prvih 5 godina održavao u Leskovcu, pa dve godine u Beogradu, da bi u poslednjih nekoliko godina manifestacija bila preseljena u Kragujevac.

Za komunalna preduzeća, posebno kada je Sajam bio u usponu, ova manifestacija je bila svojevrsni prozor u Svet. Tu su bez skupih obilazaka velikih međunarodnih sajmova, na jednom mestu mogli da se upoznaju sa novim tipovima opreme i najnovijim tehnologijama, kao i da neposredno razmenjuju iskustva Bilo na pratećim skupovima, bilo u neposrednoj komunikacija sa kolegama iz zemlje i regiona.

6

KOMDEL danas Posle 18 godina kontinuiranog rada i napora da u interesu korisnika stanje u komunalnom sektoru unapredi, KOMDEL je izrastao u jednu od najuglednijih i od najvećeg broja relevantnih domaćih i međunarodnih institucija, uvaženu strukovnu asocijaciju. Udruženje danas ima 93 članice iz redova komunalnih preduzeća, 15 članica iz redova prateće privrede, oficijelno uspostavljenu saradnju sa srodnim asocijacijama iz zemlje i regiona. Nadležni resori u Vladi prilikom pripreme pojedinih zakonskih rešenja sve se više, bilo kroz učešće u radnim grupama i stručnim telima, bilo kroz operativnu komunikaciju, oslanjaju i konsultuju KOMDEL. KOMDEL-ove informacije, analize i baza podataka stvorena u prethodnom periodu, otvorena je za sve članice, ali i za druga komunalna preduzeća koja formalno nisu učlanjena u KOMDEL. Otvorena je i za nadležne državne organe, jedinice lokalnih samouprava, ali i za celokupnu stručnu javnost, obrazovne instucije i sredstva javnog informisanja.

Pored nastojanja da se unapredi ukupna regulativa i institucionalni okvir u kome posluju naša komunalna preduzeća gde još uvek postoji potreba da se puno toga poboljša, KOMDEL se zalaže za jednu sveobuhvatnu reformu čitavog komunalnog sektora u 4 koraka:

1. Konsolidacija stanja i poboljšanje poslovnih performansi u našim komunanim preduzećima

2. Celovito planiranje promena u komunalnom sektoru na nacionalnom i na lokalnom nivou i postepeni prelazak na ekonomske cene

3. Pokretanje kapitalnih investicija uz oprezan pristup i kontrolisani prostor za učešće privatnog kapitala

4. Transformacija komunalnih preduzeća u tržišno samostalnije privredne subjekte

U kojoj meri će ova zalaganja naići na razumevanje i dati željeni rezultat, zavisiće ne samo od komunalnih preduzeća već i od spremnosti svih relevantnih i nadležnih institucija: Vlade Republike Srbije koja treba da pokrene i kanališe promene, ali možda i najviše, od jedinica lokalnih samouprava koje su po Ustavu i zakonu odgovorne za čitav komunalni sektor i koje su donosioci svih ključnih odluka.

Članice KOMDEL-a Članice iz redova komunalnih preduzeća

Naziv preduzeća Sedište Naziv preduzeća Sedište JKP ”Standard” Ada JKP ”Čistoća” Novi Sad JKP ”Univerzal” Alibunar JKP "Parking servis" Novi Sad JKSP ”Aleksandrovac" Aleksandrovac JKP ”Lisje” Novi Sad JKP "Komunalne usluge" Aleksinac JKP ”Obrenovac” Obrenovac JKP ”Bukulja” Aranđelovac JKP ”Usluga” Odžaci JKP ”Komunalprojekt” Bačka Palanka JP ”Mladost” p.o. Opovo JKP ”10 Oktobar” Barajevo JKP ”Higijena” Pančevo JKP ”Progres” Bački Petrovac JKP ”Izvor” Petrovac na Mlavi JKP ”Belocrkvenski komunalac” Bela Crkva JKP ”Komunalac” Pirot

JKP” Beočin” Beočin JKP ”Komunalne službe” Požarevac

JKP ”Gradska čistoća" Beograd JKP ”Naš dom” Požega "Dimničar" Beograd AD Beograd JKP ”Usluga” Priboj

7 JKP ”Blace” Blace JKP ”Lim” Prijepolje JKP "Bogatić" Bogatić JKP ”Raška” Raška JKP "Usluga" Boljevac JP ”Komunalac” Ruma JKP ”3 Oktobar” Bor JKP “Sečanj” Sečanj JKP ”Rasina” Brus JKSP” Senta” Senta JKP ”Komunalac” Čačak JKP” Vrela” Sjenica JKP "Čoka" Čoka JKP "Zelenilo i groblje" Smederevo KJP "Ravno 2014" Ćuprija JKP ”Napredak” Soko Banja JKP ”Komunalac” Dimitrovgrad JKP ”Sopot” Sopot JKP "Donji Milanovac" Donji Milanovac JKP ”Čistoća” Sombor JKP ”Gornji Milanovac” Gornji Milanovac JKP ”Graditelj” Srbobran JKP ”Komunalac” Irig JKP ”Komunalije” Sremska Mitrovica "PWW-Jagodina" d.o.o. Jagodina JKP ”Čistoća” Stara Pazova

JP "Jedinstvo" Kladovo JKP ”Čistoća i zelenilo” Subotica

JKP ”Standard” Knjaževac JKP "Pogrebno" Subotica KJP "Elan" Kosjerić KJP ”Morava” Svilajnac JKP ”Elan” Kovačica JKSP "Svrljig" Svrljig JP "Kovinski komunalac" Kovin JKP ”Stari grad” Šabac JKP "Zelenilo" Kragujevac JKP ”Temerin” Temerin JKP ”Čistoća” Kragujevac JKP “Komunalac” Titel JKP ”Čistoća” Kraljevo JKSP "Topola" Topola JKP ”Kruševac" Kruševac JKSP ”Komstan” Trstenik JKP ”Komunalac” Kula KJP "Đunis" UB

JKSP "Morava" Lapovo

Regionalni centar za upravljanje otpadom „EKO-TamnavA” d.o.o. UB

JPKP ”Lazarevac” Lazarevac JKP ”Bioktoš“ Užice PORR Werner & Weber- Leskovac Leskovac JKP ”Duboko“ Užice JKP ”Komunalac” Ljig JKP ”Vidrak” Valjevo KJP „Naš Dom" Loznica JKP ”Miloš Mitrović” Velika Plana JKP "Komunalac - Lučani" Lučani

JKP "Dunav Veliko Gradište" Veliko Gradište

JKP "Drina" Mali Zvornik JKP ”Komrad” Vranje JKP ”Mladenovac” Mladenovac JKP "Komunalac" Vrbas JKP "Badnjevo" Negotin JKP "Drugi-oktobar" Vršac JKP ”Medijana” Niš KJP "Zlatibor" Čajetina

JP ”3. Septembar” Nova Varoš JKP ”Čistoća i zelenilo” Zrenjanin

JKP “7.Oktobar” Novi Kneževac

Članice iz redova prateće privrede Naziv preduzeća Sedište Naziv preduzeća Sedište

"Vatrosprem proizvodnja" d.o.o. Beograd "Prodres" d.o.o. Kruševac

"Tehnix Beo" doo Beograd "Nova oprema" d.o.o. Novi Sad

"West truck" d.o.o. Beograd-Zemun "Greentech" d.o.o. Novi Sad "MAG Centar" d.o.o. Novi Beograd „Alegrina NS“ d.o.o. Novi Sad "Omnis" d.o.o. Novi Beograd "WTD d.o.o." Sremska Mitrovica "Secopak" d.o.o. Novi Beograd "Rasco -Tamp" doo Senta 'MNG Plastik Gogić" d.o.o. Inđija "Vladex" d.o.o. Velika Drenova "Korali" d.o.o. Kraljevo

18 godina udruženi