3_MilanUzelac_Fenomenologija.pdf

8/10/2019 3_MilanUzelac_Fenomenologija.pdf

1/145

Milan Uzelac

FENOMENOLOGIJA

Novi Sad2009


2/145

Milan Uzelac Fenomenologija

www.uzelac.eu 2

Sadraj

1. Uvod2. Temeljni pojmovi fenomenologije3. Fenomenologija kao prva filozofija4. Metoda fenomenologije5. Kritika fenomenologije


3/145


www.uzelac.eu 3

Uvod

Nit vodilja ovog teksta iskristalisala se u stavuda je filozofija danas mogua samo kao metafizika i da je njena najadekvatnija forma postojanjafenomenologija. Nesporno je da danas filozofija nepreivljava svoje najsrenije trenutke. Mada se tokomsvoje duge istorije nalazila i u daleko teim uslovima -posebno onda kad je preivljavala i surovijaosporavanja no to su dananja, kad je u svojim

redovima imala daleko vetije i beskompromisnijeoponente filozofija danas preivljava svojenajpresudnije trenutke.

Filozofija je danas ugroena, kako od onih koji zanju usled svog neznanja nemaju nikakvograzumevanja, tako i od onih koji su se uilifilozofiranju, ali na pogrean i krajnje neadekvatan

nain. I dok je prvi osporavaju nalazei se u prirodnomstavu, zarobljeni najgrubljim empirijskim uvidima, ovidrugi, apologeti te iste empirije, svoj osnovni zadatakvide u njenom osporavanju tako to e se, opstruirajui je, maksimalno za nju zalagati.

Ako u prvu grupu njenih protivnika spadaju svioni ija se argumentacija protiv prava na opstanakfilozofije svodi na nedelotvornost i antikvarnostfilozofije, u drugoj grupi se nalaze oni koji je osporavajuili iz animoznosti ili iz svesti o svojoj krajnjojinferiornosti pred rezultatima koje je ona dostigla, aposebno pred otvorenim horizontom novih izazova predsavremenim ovekom kakav se u ranijim epohama nijemogao ni naslutiti a kamo li otvoriti.


4/145


www.uzelac.eu 4

Miljenje samo, tokom istorije ispunavalo je onezadatke koji su se pokazivali kao mogui za svojerealizovanje, zavisno od stadija kulture na kojem su seoni koji mislei pitaju nalazili. Uprkos ogranienombroju pitanja, koja su se u svakoj epohi pokazivala urazliitoj meri, esto promenljivo, dominantna,filozofija je nalazila nain da se, zahvaljujui slobodikao pretpostavki svakog miljenja, izbori za pravo naivot onih odgovora koje je smatrala najadekvatnijimduhu svoga vremena.

U vreme starih Grka filozofija je ivela udijalozima u senci kiparisa, ili na simposionimaorganizovanim u asovima kad utihne vreva ljudi natrgu; u srednjem veku filozofija je provodila svojevreme u manastirskoj tiini ili u disputima kojima suzatitu pruale debele zidine univerziteta; na poetkunovog doba filozofija je izala iz univerziteta i ivela

svetskim ivotom, da bi se u vreme nemake klasinefilozofije trijumfalno vratila na univerzitete. U naedoba, jo uvek zasenjenom rezultatima pozitivnihnauka i njihovom primenom ije efekte oseamo nasvakom koraku, filozofija je odgurnuta u prikrajak a sprekorom da joj se niko ne obraa ko od nje hoe vie odutehe ili isprazne igre pojmovima.

A sve je vie onih koji se ne zadovoljavaju niideolokom neutralnou antimetafizikih pobrojavanjarazliitih smislova pojmova i naina njihove upotrebe,ni utehom koja bi trebalo da doe od filozofije.

Uteha je uvek bila traena na kraju odreeneistorijske epohe: na kraju helenske epohe nju je davalaepikurejska filozofija, na kraju helenistike epohe


5/145


www.uzelac.eu 5

filozofija Severina Boetija. Ali, mi nismo na kraju stare,ve na poetku nove epohe. Nama je blizak NikolaKuzanski, kao to nam je blizak Edmund Huserl odkojeg nas deli skoro itavo stolee (ako se ima u vidunjegov prvi veliki radLogika istraivanja, 1900-1901).

Mi se nalazimo na jednom radikalno novompoetku ije okvire ne vidimo, a sva svojstva nepoznajemo. Ono to se pred nama deava nepoznato jeranijim epohama, i za to nema adekvatnih pojmova. Unovonastaloj situaciji mi se moramo osloniti i na

minulu tradiciju, ali s pogledom uprtim u neprozirnubudunost. Tako se miljenje starog pokazuje kaopriprema novog. U potrazi za novim odgovorima,znajui stare, mi vie utimo no to govorimo, viegledamo no to govorimo, vie nagaamo no totvrdimo.

Zato, miljenje metafizikih pitanja ne moe biti

prevazieno i neim drugim zamenjeno. Postojeudobniji oblici ivota, ali oni po svojoj prirodi nisu nifilozofski ni najvredniji naeg truda. I zato u izvesnomsmislu, neto nam je jo uvek ostalo u naslee, netoto nosimo sa sobom i ega ne treba da se oslobodimo: jer svako bira filozofiju zavisno od toga kakav je koovek, ali, isto tako i filozofija ima pravo na izbor i onabira onog koga ona hoe.

Bavljenje filozofijom nije stoga nuno niprivilegija, ni namet; ako je privilegija, onda jeprivilegija malog broja odabranih, istinske duhovnearistokratije, ako je namet, onda je prokletstvo sitnihdravnih inovnika. Filozofija ivi nesputano, u aktumiljenja, u svetu slobode. Njena sudbina je u


6/145


www.uzelac.eu 6

preivljavanju svih nedaa. Ona ne zavisi od nekekonkretne osobe, ve od skupa svih okolnosti kojeproizvode njen prostor. I to je osnovni razlog njenogopstanka: ma koliko se nalo zlobivih, toliko e se nai iuvek makar jedan vie ovek koji ce stati u odbranufilozofije.

Ovaj tekst samo je jedan od mnogih koji snajiskrenijom namerom danas govori njoj u prilog.

O filozofiji je mnogo pisano, no to ni u komsluaju ne znai da su svi tekstovi o njoj doprineli

nedvosmislenom razumevanju njene unutranjeprirode. Istinsko rasvetljavanje njene biti oteanodubokim nerazumevanjem, kako njenog predmeta takoi njenih problema. Ve jedan od njenih starih naziva,meta-fizika, ukazuje na neto iza (gr. meta), na netoto je u prostoru duha iza fizike, ali i na to, da upokuajima njenog odreenja poivaju izvesne

nesavladive tekoe.Kod starih Grka to to je stajalo iza physisodreivalo e i kao psyche, pa bi se u prvi mah sodreenim prevom moglo pomisliti kako tu imamo predsobom razliku prirode i svesti, realnog i idealnog, opteg i posebnog. Sam pojam physis uvodi u naunuterminologiju Aristotel i on je tematski pojam njegovefilozofije1. Istina, taj pojam pominju i raniji filozofi, ali

1 Nije na odmet jo jednom istai kako pojam priroda kao physis dospeva u naunu misao zahvaljujui Aristotelu; u vreme Platonai u njegovoj koli taj pojam teko da je postojao. Platon koristipojam kosmos i nekakva filozofija prirode mogua je kod Platonakao deo uenja o bivstvujuem; ako je bivstvujue upravobivstvujue a ne neto drugo tada je ono i ivopisno bivstvujue a


7/145


www.uzelac.eu 7

u Aristotelovoj interpretaciji i njegovim jezikom. Ostajeotvoreno ta su to oni zapravo govorili, i ta su zapravomislili, odnosno: u kojoj meri su svi mislioci pre Platonastvarno mislioci, a koliko su junaci velike Aristoteloveprie izloene u fragmentima sabranim podajednikim naslovomMetafizika.

Kako naspram psychekao forme (eidos morphe)ivota iji je najvii oblik um (nous) i koji semanifestuje kao temelj, svrha i smisao (en-tel-echeia),stoji physis kao nain bivstvovanja, kao nain na koji

neko bie postoji i deluje, meta-fizika bi za svoj

u tom smislu i kosmos. To nadalje znai: ako je bivstvujue kaobivstvujue tema prve filozofije, onda je kosmos (u smislupredstavljivog bivstvujueg) tema kosmologije, odnosno filozofijeprirode (koja je bliska tada i estetici) jer ivopisno bivstvujueshvaeno kao izraz jeste lepo.

Za Platona kosmos je bio iv, uman, identian s bogom koji nije bioni dua ni um ni jedno; za Aristotela nije postojala nikakvakosminost jer je on kao jedini fakt postojanja uma priznavao physis; drugim reima: za razliku od platonovskog tvarnogkosmosa kod Aristotela sreemo ne-tvarni physis; za razliku odPlatonovog kosmosa koji nije sve-vremen jer nastaje sa vremenom, Aristotelov physis je nestvoren, vean, ali ne vean jer bi mu biliveni poela i eidosi ve je ulno vean. Gubei svoju ivopisnostkosmos kod Aristotela postaje physis, dobija svoju boanskusamodovoljnost kao prvi pokreta. I ako se esto, mada pogreno,priroda izjednauje s kosmosom, odnosno s physis-om, a to dovodido neadekvatnog jednaenja kosmosa i physis, jo je tea grekakada se nekritiki uvodi pojam prirode koji sasvim posebno mestozauzima kod Plotina, da bi se, jo kasnije, pod prirodom mislioposlednji princip delatnosti i ispoljavanja ivota, dakle, ono, krozta hipostaza deluje (principium quo) dok je hipostaza ono tadeluje (principium quod).


8/145


www.uzelac.eu 8

predmet trebalo da ima to to je u "pozadini"bivstvenosti physis-a a to se nalazi u psyche, a to seoznaava kao temelj, svrha, smisao.

Na taj nain pitanje bia koje postavljaindividualna svest izjednaava se s pitanjem o tomekako sebe vidi to isto bie naavi se u prilici datematizuje svoje postojanje, a to vie no jasnopotvruje da postoji razlika izmeu akta saznanja ikonkretnog bia kao predmeta saznanja.

Budui da i saznanje i njegov predmet imaju

svoju "pozadinu", pitanje o predmetu metafizike bivadvojako, zavisno od toga da li je njen predmet (1)osnova, svest i smisao bia do kojeg se dospevarefleksijom2 o aktu saznanja (i tada je re o jednojmeta-noetici o znanju kao znanju) ili je predmet

2 Refleksija. Pojam refleksija dolazi od poznolatinskog izrazareflexio, to znai okretanje unazad, poput svetlosnog zraka koji se

odbija od ogledala. To okretanje unazad, samoosmiljavanje, jesteosnovno znaenje ovog pojma koji kasnije ukazuje na formuteorijske delatnosti oveka usmerenu na osmiljavanje njegovogsopstvenog delovanja. Kasnije taj pojam podrazumevarazmiljanje o svom unutranjem svetu, samosaznanje,samoposmatranje; analizu sopstvenih misli i preivljavanja. Uprocesu refleksije dolazi do usvajanja onog to je saznato. Ovajpojam dobija posebno znaenje u novovekovnoj filozofiji. Dok jeRene Dekart refleksiju identifikovao sa sposobnou individue dase usredsredi na sadraje svojih misli tako to e ih apstrahovatiod sveg spoljanjeg i telesnog, engleski filozof Don Lok razlikovao je pojmove oseanja i refleksije i ovu poslednju smatrao jeposebnim izvorom znanja, unutranje iskustvo, za razliku odspoljanjeg koje se zasniva na svedoenju ula. Ovo tumaenje jekasnije postalo aksiom introspektivne psihologije.


9/145


www.uzelac.eu 9

metafizike (2) predmet saznanja (a tada je re o jednojmeta-ontici koja se pita o biu kao biu).

Ovde istaknuta razlika izmeu noetikog iontikog odjek je razlike izmeunous i on3 . Pojmomnous obuhvaeni su tchne, epistemi frnesis (Nik. et., 1139b) pa je idianoia trojaka i obuhvata praktik (dobro), poietik (lepo) iteoretik (istinito). Noetikostoga podrazumeva jedinstvo scijentistikog, etikog ipoietikog obrazovanja svesti.

Naspram toga, meta-ontiko ima u viduon ali ne

kao neto to bi bilo faktiki dato, budui da je ve kodPlatona i Aristotela taj pojam sinonim pravogpostojanja istinitog-dobrog-lepog. Ova poslednja tripojma srednjevekovna filozofija odreuje kaotranscendentalije i vidi ih ne kao sinonimne ve kaoanalogne spram on (ens); iako su po svojoj priroditranscendentalije 4 vieznane, one se u razliitim

epohama razliito tumae: u antiko vreme one sumeta-ontike, a u Kantovom transcendentalizmu,meta-noetike, tj. transcendetalije su novo doba

3 U novovekovnoj filozofiji razlika izmeu ova dva kljunatematska pojma antike filozofije manifestuje se u obliku dualizmaratio natura. 4 Iako je transcendentalijama kao nadilaznim kategorijama bia(ens) posveeno posebno poglavlje u ovoj knjizi nalazim zapotrebno da ve ovde ukaem na neophodnost razlikovanjaontikih transcendentalija (istinito-dobro-lepo) kao svojstavastvari (esse) i noetikih transcendentalija (Istina-Dobro-Lepo =intellectus-voluntas-memoria) kao onog na ta je usmerena svest(anima ).


10/145


www.uzelac.eu 10

unuturanje forme akta istog uma (istina), praktinoguma (dobro) i sintetiue moi suenja (lepo)5.

Ovo pomeranje naglaska s ontikog na noetiko(a do ega je dolo u novom veku) dovelo je do toga dase tematizuje i pitanje transcendentalizma samemetafizike.

Ako se u jednom trenutku i pokazalo kako jemogue jedinstvo transcendentalizma i klasinemetafizike u formi metafizike kao meta-noetikogtranscendentalizma, a za ta je najizrazitiji primer

imanentna metafizika Kantovog transcendentalizma -ovde u se ograniiti na to da ukaem na meta-ontikitranscendentalizam olien usvojevrsnoj metafizicitranscendentalija, metafizici iji su disciplinarni delovietika (dobro) i estetika (lepo) a to je posledica Aristotelovog razlikovanjatheoretikn, praktikn, poietikn.

Bez i najmanje namere da se unapred daje bilokakav sud mora se ipak ve na samom poetku rei dapitanje transcendentalizma i njegovih formi, na nainkako ga postavlja ve sholastika filozofija, nije sve donaih dana ni izdaleka reeno i ako se to pitanje uveini sluajeva ve deklarativno odbacuje, time se ononi iz daleka ne reava.

5 U novom veku, ali pod odluujuim uticajem Tome Akvinskogkoji lepo jednom odreuje uz pomo istinitog (S.th., 1q 6) a drugipot uz pomo dobrog (de ver., q 22a), nastaje estetika kao sintezametafizike (u strogom logikom smislu istine) i etike kao to je tosluaj kod Kanta, a to potom slede kako romantiari, takopoetkom XX stolea Anri Bergson i Maks eler.


11/145


www.uzelac.eu 11

Mogue je, i bilo je vie takvih pokuaja, da semeta-noetika problematika nazove gnoseolokom, ameta-ontika ontolokom, pa se s dosta opravdanjamoe u tom sluaju govoriti o gnoseologiji i ontologiji(to bi u izvesnom smislu imalo i moderni prizvuk), kaoto se sve ee pitanje bivstvovanja prevodi u pitanje osvetu i tako inaugurie nova ravan miljenja,kosmoloka i nova disciplina koja joj odgovara a to jekosmologija.

Ali, pitanje metafizike pritom i dalje tvrdokorno

ostaje otvoreno.Onom ko nastoji da razume temeljne problemefilozofije nije dovoljno samo kritiko suprotstavljanjefilozofiji Dekarta, Spinoze, Kanta ili Hegela, budui dasvekolika novovekovna filozofija za svoju pretpostavkuima niz problema koji su inili ivot sholastikefilozofije (a iji je zavretak, olien u metafizici

Franciska Suaresa, koja je vrhunac dotadanjefilozofije i vrhunac svekolike ontologije)6. Ve u antiko vreme metafizikoj problematici se

pristupa na dva razliita naina apriorno i

6 Hegelova predavanja iz istorije filozofije nisu stoga nita drugodo posebna forma protestantske teologije s tom razlikom to kodnjega na mesto vere (credo) stupa miljenje (intelligere). SamaHegelova namera ostaje pritom neostvarljiva budui da on hoe dazauzme poziciju kakvu moe imati samo bog. O tome opirnije uknjizi: Przywara, E: Analogia entis, J. Ksel & F. Pustet, Mnchen1932, S. 29-30. Ovde nije mesto da se raspravlja o odnosuprotestanske i katolike teologije jer tako neto zahteva vie od jedne knjige a jo manje je prilika da se otvori pitanje odnosakatolike i pravoslavne metafizike.


12/145


www.uzelac.eu 12

aposteriorno, pa je mogue razlikovati i dve orijentacijekoje bi se mogle nazvatiapriorna metafizika (Platon) iaposteriorna metafizika (Aristotel). Platon polazi odnadvremene ideje svari i ide ka unutarsvetskimpojavnim formama, njegov pristup je apriorni jer onpolazi odeidos-a (kao u sebi vaee sutine a koji vidikao temelj, cilj i svrhu) i kree se ka pragma (pod kojimse misli postojanje stvari), kao ono to je poslednje,dato, odreeno.

Apriornoj metafizici Platona, kao istoj eidetici,

koja nije nita drugo do samo teorijski izraz tadanjegaristokratskog individualizma, na predmetnoj strani Aristotel suprotstavlja "miljenje po sebi" (noesisnoeseos) koje je nezavisno u odnosu na razlike kojepostoje meu individuama, budui da on polazi odkatolon, od opteg kao naina na koji svi ljudi misle itako ustaje protiv platonovskogaristos.

itava metafizika problematika nastaje natragu Platonovog nastojanja da izmiri principprotivrenosti i princip identiteta i tako svojim uenjemo "pokretnoj nepokretnosti" izgradi jedno "jedinstvosuprotnosti"; on utvruje kako Heraklit i Parmenid, odkojih prvi insistira na protivrenosti, a drugi na jednom, ine jedinstvo suprotnosti i govore u osnovi jedno te isto7. Platon kritikuje kako apsolutno kretanje

7 To omoguuje Aristotelu da stvarnost vidi kao u-delo-postavljanje (en-erg-eia) mogunosti koja ne oznaava nita drugodo u delo postavljanje izbora njene suprotnosti. Ako je usuprotnosti zdrav-bolestan prva mogunost stvarna, druga jeiskljuena. To nadalje znai da nema jedinstva suprotnosti kada seu delo stavi mogunost. Mogunost i stvarnost (energeia/actus


13/145


www.uzelac.eu 13

(Theait., 152d-183b) tako i apsolutni identitet ( Parm .,137c-162b) i istie sredinu (mesn) meu njima(Theait., 180c). To on postie suprotstavljanjempraslike i odraza ( pardeigma eikn) pri emu supraslike forme (ede) koje prodiru u prirodnu tvar.

Na taj nain Platon dospeva do pojma granice( pras) koja stoji naspram neodreenog (peiron).Delovanjem granice na neogranieno dolazi dooblikovanja prirode kao ritmike mere8 ( Phileb., 26ab).Izmeu ogranienog i neogranienog, izmeu ideje i

njenog lika - jeste mera kao broj, mera kao izrazboanskog, kao ritam koji odreuje sav kosmos;ritmiko je boansko (Zakoni, 716cd) a stvaralako u tojritmici je boanska igra (Zakoni, 803c) koja ne moebiti drugaija do harmonina. Otud sledi samo jedanmogui i pravi zakljuak: istinska filozofija prirodemogua je samo kao filozofija muzike9.

Metafizika problematika nije izgubila svojznaaj ni u novovekovnoj filozofiji ostajui podsticajnau najrazliitim oblicima, budui da pitanje "samestvari" nijednog asa tokom istorije nije gubilo nasvojoj aktuelnosti. U jednom trenutku, na mesto pojma

dynamis/potentia ) su meusobno analogni; oni se meusobnoodnose kao beskonano i konano. Stavljanje-u-delo je nain da sebeskonane mogunosti ostvare.8 Ritam (mtron) ima kod Platona pitagorejsko poreklo i to kaounutranja korelacija izmeu protivrenosti i broja pri emu jeprotivreje materija a broj forma. Broj je izraz jedinstva, jednog,onog to je veno i zato je ritmiko isto to i boansko.9 O tome opsirnije videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.:Filozofijamuzike, Stylos, Novi Sad 2007.


14/145


www.uzelac.eu 14

metaphysica generalis javlja se pojam phaenomenologia generalis10, noto nije uticalo na predmet samemetafizike.

Sasvim je razumljivo to u pismu upuenomnemakom filozofu Lambertu11, Imanuel Kant pie dametafizici treba da prethodi jedna specifina, aknegativna nauka u kojoj principi ulnosti treba da buduodreeni s obzirom na njihov znaaj kako ne bi zbognjih ostajali nejasni sudovi o predmetima istograzuma12. U kasnijim Kantovim spisima pojam

fenomenologija dobie drugo znaenje13.10 Kantovo pismo Lambertu od 2. septembra 1770. godine. Uknjizi: Kant, I.: Briefwechsel. Hamburg 1989, S. 71. Istoriografiistiu da se sam pojam fenomenologije po prvi put javlja upravokod Lamberta.11 Lambert, J.G. (1728-1777), nemaki astronom, matematiar,fiziar i filozof. lan akademija nauka u Minhenu i Berlinu. U

filozofiji bio je pod uticajem Volfa, Malbrana i Loka. Blizakkritikoj filozofiji, posebno uenjem o prividu, tj o takvoj predstavikoja je uslovljena stanjem saznajueg subjekta. Kant ga jeizuzetno cenio i bio s njim u prepisci do njegove prevremene smrti.Pored filozofskih spisa, posebno su znaajni njegovi radovi izastroomije (istraivanje orbita kometa, kretanja Saturna iJupitera, uveo pojam dvojnih zvezda), jedan je od osnivaafotometrije, dao dokaz o iracionalnim brojevima, uveo sinus ikosinus u trigonometriji, izuavao hiperbolike funkcije,nagovestio mnoge ideje algebarske logike D. Bula.12 U pomenutom pismu Kant ima u vidu neku propodeutikudisciplinu iji predmet istraivanja bi bili prostor i vreme (kao to je to sluaj sa njegovomtranscendentalnom estetikom kojompoinje Kritika istoga uma) i koja bi mogla nositi naziv fenomenologija. 13 U spisu Metafizike osnove prirodnih nauka pojam fenomenologija se korisati u smislu uenje o kretanju. Videti: Kant.


15/145


www.uzelac.eu 15

Hegel pojam fenomenologija preuzima od Fihtea,koji se u veoj meri, u tom sluaju oslanja na Herdera,budui da ovaj, za razliku od Kanta, nastoji da leponae u spoljanjim predmetima; sam pojam fenomen Fihte ne vezuje samo za datost do koje se dolaziposredstvom ula, on ga proiruje na bie svesti isamosvesti. Zato fenomenologija, kao uenje o pojavi iiluziji, ini drugi deo FihteovogUenja o nauci, dokprvi deo ini uenje o istini i umu. To znai da predmetfenomenologije, po shvatanju Fihtea, nije isto bie po-

sebi, ve bie u njegovoj pojavnosti svest.Hegel u spisu Fenomenologija duha pojam fenomenologija koristi u daleko razvijenijem obliku ipod njom misli put koji prelazi svest od svogneposrednog znanja (ulne samorazumljivosti) doapsolutnog znanja. Fenomenologija je nauka o iskustvukao dijalektikom kretanju svesti kako u odnosu na

sopstveno znanje, tako i u odnosu na njegov predmet.Naspram sve te arolikosti u upotrebi pojmafenomenologija, sa pojavom Edmunda Huserla,poetkom XX stolea, taj pojam dobija preciznoznaenje i postaje do te mere popularan da se moesmatrati lozinkom jedne nove, potpuno originalnefilozofije.

Svestan toga, istu fenomenologiju, Huserl uuvodnom delu spisaIdeen I , odreuje kao sutinskinovu nauku koja se nalazi daleko od obinog miljenja,i koja tek u njegovo vreme poinje intenzivno da se

I.: Metaphysische Anfangsgrnde der Naturwissenschaft, Hamburg 1997, S. 14.


16/145


www.uzelac.eu 16

razvija. Ona jeste "nauka o fenomenima" ali u njojpojam "fenomen" je bitno modifikovan; to znai da revie nije o pojmu fenomena kakav zatiemo u njegovomsvakodnevnom znaenju u prirodnom stavu, ve da jeon putem refleksije uzdignut do fenomenolokog stava ida je momenat naune svesti.

Fenomenologija se bavi problemom svesti, kaoto to ini i psihologija, ali se od ove bitno razlikuje.Ona nije psihologija, kao to nije ni geometrija, buduida nije prirodna nauka. Fenomenologija se bavi raznim

vrstama doivljaja, aktima svesti i njihovimkorelatima, ali nije iskustvena nauka kao psihologijakoja ostaje nauka o injenicama, nauka o realnosti.

Psihologija, kao psiholoka "fenomenologija",bavi se fenomenima kao realnim dogaajima, koji sukao takvi, ako realno postoje, zajedno s realnimsubjektima (kojima pripadaju), deo jednog te istog

prostorno-vremenskog sveta. Naspram takvepsihologije, ista fenomenologija14 nije nauka oinjenicama, ve nauka o sutinama, nauka o eidosimate se stoga odreuje i kao "eidetska nauka", kao naukakoja se bavi iskljuivo saznanjem sutina15 a ne

14 Pridev "ist" koji koristi i Kant u smislu apriornog, Huserl,izbegavajui izraze kao to suapriorno i apostriorno, estozamenjuje pridevomstrog to biva posebno vidno u njegovomprogramskom spisu iz 1911. godineFilozofija kao stroga nauka.15 Huserl istie da je sutina (eidos) predmet posebne vrste, da kaoto je datost u individualnom neposrednom iskustvu individualnipredmet, tako datost u sutinskoj refleksiji ista sutina. Naspramempirijskog opaanja koje saznaje individualne predmete,predmet ideacije, odnosno, transcendentalne refleksije, jesu


17/145


www.uzelac.eu 17

injenica. To znai da fenomenologija (kao uenje osutinama) nema za svoj predmet realne, vetranscendentalno redukovane fenomene. Ti fenomeninisu realni, ve "irealni" i oni se nalaze izvan granicarealnog sveta te su zato, kao pojedinane injenice,predmeti metafizike.

Na taj nain moglo bi se pokazati da autentina,istinska filozofija nije nita drugo do istafenomenologija; shvaena kao prva filozofija, ona jeuslov svake metafizike i svake filozofije koja istupa s

ambicijom da bude nauka.Kritikujui u to vreme vladajui psihologizam16 ufilozofiji, Huserl pojmom fenomenologija zamenjujedotadanji pojam "deskriptivna psihologija". U tomasu on istupa kao kritiar sve dotadanje filozofijekoja nije videla razliku izmeu (a) predmeta koji stojispram svesti (tj. forme u kojoj je predmet dat svesti) i

(b) ulnih sadraja samih doivljaja svesti.Oslanjajui se na istraivanja u oblastimatematike i posebno logike, otro se suprotstavljajuiredukovanju logike na injeninu nauku, Huserl naprelazu XIX u XX stolee insistira na eidetskomkarakteru logike ukazujui na to da izvor pojma nije u

sutine, ejdetski predmeti. To je posledica dve sutinski razliitevrste posmatranja: predmet jedne je egzistencija, individualnipredmet, injenica (fakt), a druge, esencija, sutina, eidos. O tomevideti posebno: , E.: Ideen I, 3.16 Osnovna greka psihologizma po shvatanju Huserla bila bi utome to se pojava predmeta shvatala kao sam predmet koji sepojavljuje. Neophodno je razlikovati predmet i njegovu pojavu uopaaju.


18/145


www.uzelac.eu 18

refleksiji njime odreenih akata ve u samimpredmetima tih akata (Husserl, 1 980a, II/2, 141), a dazakoni miljenja nisu istovremeno i zakoni psihikogtoka miljenja, ve da su to zakoni miljenog, to zaposledicu ima razlikovanje realnog suenja i idealnogsadraja suda.

Zalaui se tako za utemeljenje logike kaoapriorne, od psihologije potpuno nezavisne discipline,Huserl istu (to e rei, "formalnu") logiku smatrasamo uvodnim delom filozofijske logike koju kao

filozofsku disciplinu treba razumeti u kontekstu njeneistorijske tradicije i u njoj ve prisutnih tendencija.U prvi mah ini se nejasnom (a iz dananje

perspektive jo zagonetnijom) potreba za bespotednomkritikom jedne takve orijentacije u filozofiji i naucikakvom se krajem prolog i poetkom ovog stolea iniopsihologizam17; neophodnost kritike psihologizma

poivala je u dogmatizmu psihologije i njenomostajanju u prirodnom stavu. Kritikom psihologijeHuserl je nastojao da zasnuje filozofiju na tragu pitanjao strukturi svesti koja se javlja kao jedna nova, dotadneistraena regija.

17 Husserl e, kao to je poznato, u kasnijim svojim spisimaisticati kako je njegova borba protiv psihologizma (koja polazi odBrentanovog uenja o sadraju suda) usmerena protivErdmanovog /J. Erdmann/ subjektivizma i relativizma (Husserl,1980a, I/136-154), ali e njegovom kritikom biti pogodjen kakonjegov uitelj F. Brentano, tako i Teodor Lips /Th. Lipps/ koji e seve 1902. nai prinuen da rediguje svoje stanovite, premda e seuskoro pokazati da ta navodno nova logika pozicija Lipsa neprevladava pozicije psihologizma (Heidegger,1978, 126).


19/145


www.uzelac.eu 19

Zato, pomenuto Huserlovo opovrgavanje tadavladajueg psihologizma ne treba shvatiti kao napad napsiholoko utemeljenje logike metodologije, ili kaokritiku deskriptivno-psiholokog tumaenja izvoralogikih pojmova, ve, kako borbu protiv jednesaznajno-terijske pozicije koja je, kao logiki postupak,imala u to doba veoma rav uticaj (Husserl,1979, 154);psihologija nije vie nastupala kao nauka o dui kaosupstanciji, ve prevashodno kao nauka o duevnimpojavama, tj., kao nauka o onom to se nalazi u

unutranjem duevnom iskustvu; svoj najvii zadatakHuserl je u tom asu video u izradi jedne sasvimodreene deskriptivne fenomenologije doivljajamiljenja18.

18 U prvo vreme Huserl se bavi problemima psihologije (Brentano,Stumpf, Wundt, James, Sigwart) i empirizma (Locke, Berkeley,

Hume, Mill) i da pod uticajem Natorpovog spisaO objektivnom isubjektivnom pojmu saznanja (Ueber objektive und subjektive Begruendung der Erkenntnis) (1887) Huserl poinje radikalno danaputa sopstvenu raniju psihologistiku poziciju. Jednako vanuulogu u ovome ima i Fregeov spisFilozofija aritmetike(Philosophie der Arithmetik). Natorpov stav da sfera objektivno-logikog nije utemeljena u sferi subjektivno-psiholokog bieodluujua za razvijanje spisaLogische Untersuchungenkojim senastoji istovremeno osvetliti i paradoksalna pozicija u kojoj sekrajem prolog stolea nala psihologija. Ako su Marburka kola injen vodei filozof P. Natorp pozdravili prvi tom HuserlovihLogikih istraivanja Logische Untersuchungen,1900/1901) kaopotvrdu svoje teze da se logika ne moe utemeljiti u psihologiji, netreba smetnuti iz vida da su oni drugi deo istog Huserlovog spisavideli kao pad u psihologizam. Za to je delimino kriv i sam Huserlkoji je u uvodu drugog dela svojihLogische Untersuchungenistakao kako je tu re o "fenomenologiji kao deskriptivnoj


20/145


www.uzelac.eu 20

Tako bi osnovna zabluda psihologizma, kako smove istakli, a po reima samoga Huserla, bila u tome tose previa fundamentalna razliku izmeu istih iempirijskih optosti, a to ima za posledicu da seistilogiki stavovi tumae kaoempirijsko-psiholoki, to jeon smatrao potpuno pogrenim.

Istovremeno, ne treba gubiti iz vida da, unutarsame psihologije, koja je u to doba postojala kaofizioloka psihologija i nastojala, pod uticajemengleskog empirizma, da bude nauka o svesti, postoji

izrazita tendencija da upravo takva psihologija postanetemeljna filozofska nauka.*

Nakon nekoliko decenija, u spisu (ija osnovnanamera i dalje bee uvoenje u fenomenolokufilozofiju) Huserl e, u sedmom paragrafu svogposlednjeg zamiljenog a nedovrenog dela Kriza

evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, pisati o novim mogunostima filozofije, o tome kako se"bude nikada pitana pitanja, kako se pokazuju nikadadosad utrta radna polja, nikada dosad radikalnorazumljene i shvaene korelacije" (Husserl,1990, 24);novi smisao filozofije to se javlja sa novim dobombacie istovremeno i svetlo na, kako Huserl kae,tragini promaaj novovekovne psihologije: "postaerazumljiv njen istorijski opstanak u protivrenosti: da je ona (u njenom istoriografski nastalom smislu)

psihologiji". Po reima Hajdegera Huserl tada (1901) moda i nijebio u stanju da sagleda o emu se u njegovom delu zapravo radi;taj svoj stav on e ispraviti tek dve godine kasnije.


21/145


www.uzelac.eu 21

morala postaviti zahtev da bude temeljna filozofskanauka, a to je imalo oigledno protivrene posledicekojima dominira pad u "psihologizam""19.

Kritika psihologizma imala je za posledicu jasnudiferencijaciju dveju meusobno nezavisnih oblasti:oblasti psihikog i naspram nje: oblast logikog. Postalo je oigledno da se logiki sud ne moe nai u psihologijikao predmet istraivanja, budui da psihologija i logikapred sobom imaju predmete razliite prirode20. Ono to

19 (Husserl, 1990, 24). U svom doktorskom raduUenje o sudu u psihologizmu (Die Lehre vom Urteil im Psychologismus,1913) M.Hajdeger vreme s kraja prolog i poetka ovog stolea odreuje kaovreme psihologije za koje je karakteristino da se osobitostlogikog kao i stvarnost logikih predmeta posmatraju polazei odpsihike realnosti; ovo stanovite bilo bi posledica shvatanja da je(naspram prirodnih nauka kao nauka spoljanjeg iskustva)filozofija nauka unutranjeg iskustva (T. Lips), a budui da u nju

spadaju psihologija, logika, etika i estetika, da su njeni objektipredstave, opaaji kao i voljni akti, pa bi se moglo uiniti da jemeu filozofskim disciplinama psihologija ona disciplina na kojojse mogu temeljiti sve ostale discipline (M. Heidegger,1978, 70);meutim, psihologizam je u svojoj biti stanovite koje sekarakterie pogrenim shvatanjem specifine stvarnosti logikogpredmeta i za njega je karakteristino "nepoznavanje logikestvarnosti" jer sudove odreuje kao osnovne klase psihikihfenomena (M. Heidegger,1978, 64, 103, 163), a injenica je daproblem suda ni u kom sluaju ne lei u onom psihikom. Pomiljenju Hajdegera to bi imalo za posledicu da se svako logikoistraivanje suda (eli li ono da se oslobodi pozicije psihologizma)mora prethodno osloboditi pitanja koja su usmerena naprosuivanje kao psihiki proces, pa stoga zadatak logike teorijesuda ne moe biti klasifikacija psihikih fenomena.20 Kritika psihologizma ne zapoinje s Huserlom. Istoriarifilozofije istiu (JV Dove) da jo poetkom XIX stolea J. F. Friza


22/145


www.uzelac.eu 22

je logiko u samom sudu otelotvoruje se u njegovomsmislu, pa je s punim pravom u to vreme, u svomranom radu iz 1913, Hajdeger kao bit logikog sudaiizdvojio njegovsmisao, to je potom omoguilo da se ipitanje smisla bivstvovanja reava unutar suda 21.

U ve pomenutom spisuUenje o sudu u psihologizmu Hajdeger se u nekoliko navrata poziva naHuserla i oslanja na njegovo opovrgavanjepsihologizma, ali to se deava trinaest godina nakonobjavljivanja Huserlovog prvog velikog spisa nastalog u

radikalnom razraunu upravo s ovim problemom.Budui da se prevladavanje psihologizma javlja kaotemeljni motiv svih Huserlovih spisa (od LogischeUntersuchungen pa do poznog dela Krisis), ima osnovaza zastupanje teze da se ovaj problem nije dao reiti jednostavnim odbacivanjem psihologizma, tada jouvek veoma popularne i dominantne pozicije u filozofiji;

bliom analizom Huserlovih spisa, ustanovie se da ni

(System der Metaphysik, 1824) i F.E. Beneke (Die Philosophie inihrem Verhaeltnis zur Erfahrung, zur Spekulation und zumLeben, 1833) polemiui sa Hegelom, tim izrazom nastoje daodrede svoju antihegelovsku poziciju; u jednom promiljenomobliku ovaj izraz nalazimo kod J.E. Erdmanna koji njime oznaavasvoenje svih filozofskih, posebno saznajno-teorijskih istraivanjana psihologiju. Podsticaj u dolazi od Karla tumpfa koji u spisuPsihologija i teorija saznanja (Psychologie und Erkenntnistheorie,1891) kae da je istraivanje izvora pojma stari zadatakpsihologije, jer jedan pojam ne moe se misliti po sebi ve uvek uvezi s nekom konkretnom predstavom; K. tumpfu e, kao to jepoznato, Huserl i posvetiti svoj prvi veliki spis.21Pod bivstvovanjem tu se ne misli na realno egzistiranje, ve navaenje (Heidegger,1978, 172-8).


23/145


www.uzelac.eu 23

njegovi kljuni tematski pojmovi kao to su psihologizam ili epoche ne znae uvek isto22; ovaj prviizraz obino ima pejorativno znaenje i njim seodreuje jedna filozofija ne-iste subjektivnosti, dok sedrugim pojmom ukazuje na metodu ienjasubjektivnosti, a to je neophodno da bi se moglozaposesti polje transcendentalne subjektivnosti ipojmiti njegova struktura (Dove,1974, 608).

Ako se sad vratimo Huserlovom tematizovanjuovog problema i pokuamo da damo jednu

preliminarnu definiciju psihologizma, rekli bismo da jeosnovna karakteristika psihologizma u tome to logikusvodi na psihologiju odreujui je pritom kaopsihologiju miljenja a da potom sve logike istine vidisamo kao empirijske istine. Istovremeno treba imati uvidu da ne treba identifikovata pojmove psihologizam i

22Ovde treba konstatovati da je i sama terminologija kojom seHuserl i njegovi prethodnici slue proizvela znatne tekoe: takoe do nesporazuma dovoditi razliita upotreba izrazasadraj suda;kod Karla tumfa /K. Stumph/ ovim se pojmom oznaavajusadraji usmereni na fenomenalne tvorevine, Majnong tim istimpojmom ukazuje na ono to je objektivno, a kod Huserla to je vetemelj itave njegove fenomenologije koja hoe da uspostaviapodiktiki pojam istine neugroen od psihologizma (Mayer-Hillebrand, 1959, 320); isto tako, ne manje tekoa, izazivaneodreena upotreba pojmova kao to su pojava /Erscheinung/ iliopaaj /Wahrnehmung/. Ve je E. Fink upozoravao na pet znaenjapojma fenomenkod Huserla a koje sve moemo sresti u horizontuprirodnog stava (Fink, 1976, 198); ovo je moglo biti rezultatprethodne dvoznane upotrebe istog pojma kod Brentana koji podnjim jednom podrazumeva psihiku stvar, a drugi put ono ta ovajpojam po svom sadraju oznaava.


24/145


www.uzelac.eu 24

psihologija budui da bi tako neto bilo krajnjepogreno; ako je tendencija transcendentalne filozofijeda istoriju psihologije posmatra kao jednu istoriju krize(Hua, VI/207), ne treba smetnuti s uma da termin psihologizam ne mora uvek imati negativno obeleje,budui da se jo u XIX stoleu tim izrazom oznaavalaodreena filozofska metoda, a to nalazimo kod Mila iZigvarta. Za Huserla je irelevantno da li sepsihologizmom oznaava transcendentalna psihologijaili empirijska psihologija; u oba sluaja (bilo da je re o

svesnom ili nesvesnom psihologizmu) injenica je daovaj vodi u relativizam a u relativizmu, po miljenjuovog filozofa ne moe poivati zahtev za istinom23.

Ako Huserl od samog poetka stremi tome da sesamo jednom istom fenomenologijom moe prevladatipsihologizam (Husserl,1980a, II/1, str. VII), moglo biostati i dalje nejasnim zato je priroda pomenutog

spora i nakon nekoliko decenija bila predmetneprestanih nesporazuma, zato je opovrgavanjepsihologizma bila i dalje za neke filozofe aktuelnatrma, a nekima i dalje sigurno uporite. U svakomsluaju to je nagnalo tadanjeg Huserlovog asistentaEugena Finka da brani od napada sa stanovita

23 (Dove,1974, 609). Razlikovanje filozofije i psihologije sree u Vindelbandovom /W. Windelband/ spisuta je filozofija? (Was ist Philosophie?1882) gde se istie kako "predstave dolaze i teku a dato ta one ine moe objasniti samo psihologija, dok filozofijaistrauje kakva vrednost tim predstavama pod kritikimstanovitem istine pripada (Windelband, 1924, 25).


25/145


www.uzelac.eu 25

psihologizma Huserlovu filozofiju i da u njegovo imeodgovara na prigovore kriticizma24.

ini se da je ulog u ovom sporu ipak mnogo veino to se u prvi mah ini posebno iz nae dananjeperspektive: sa spisom Logische Untersuchungen,kojiveina filozofa danas vidi kao jedno od najveih delaposlednjeg stolea, a s kojim ono simboliki zapoinje,omoguen je jedan potpuno novi put u filozofiji izradikalno nove pozicije kakva je nepoznata i itavojdotadanjoj njenoj istoriji25.

Huserlov napad na tada svevladajuipsihologizam bio je istovremeno i napad na Brentanovuteoriju evidencije: psihologizam nastupa kao

24Fink, E.: Die phnomenologiesche Philosophie Edmund s in der gegenwrtigen Kritik, Kant-Studien, 1933.25 U vie navrata tokom istorije deavalo se da tvorci novog

prodora u nekoj oblasti, zahvaljujui emu su se otvorile potpunonove, esto nesluene perspektive, u prvi mah ni sami nisu bilisvesni radikalnosti i novine svog otkria. U tom smislu ni Huserlnije izuzetak; novina fenomenologije kao nove orijentacije ufilozofiji bila je iznenaujua i za njega samog, koji je u poetku unjoj video samo metodu. U pismu P. Natorpu 1. maja 1901. godineHuserl pie sa primetnom dozom zabrinutosti (tada on ima ve 42godine) da se osea kao poetnik u filozofiji. Dvadesetak godinakasnije (na poetku predavanja pod naslovom Prva filozofija (Erste Philosophie) on e to ponoviti ali u jednom pomalo drugaijemsmislu i svakako s veom sigurnou kad je re o samojfenomenologiji. Za prodor nainjen u njegovom prvom velikomspisu trebalo mu je 10 godina;Ideen I, trinaest godina kasnije, napisae za samo 6 nedelja; pozicija koju on tu gradi u velikoj meri je pripremljena kako dugogodinjim sistematskimsuprotstavljanjem stanovitu psihologizma, tako i decenijamarazraivanom problemu fenomenoloke redukcije.


26/145


www.uzelac.eu 26

orijentacija koja u psihologiji vidi temelj teorijesaznanja poto se evidencija smatra jedinimkriterijumom istine. To znai da stanovitepsihologizma pretpostavlja psihologiju koja utemeljujesve nauke i logiku, pri emu se logika bavipredstavama, sudovima i pojmovima kao psihikimfenomenima, to podrazumeva da psihika delatnostdeterminie logike i saznajno-teorijske zakone (Mayer-Hillebrand, 1959, 329).

Huserl upravo utemeljivanje ovakve pozicije ne

eli da dozvoli; on smatra da tako odreenopsihologistiko stanovite u svakom svom obliku vodi urelativizam, a to se moe izbei samo ako se logikazasniva na ne-psihikim temeljima. Naspramshvatanja da logika treba da se bavi psihikomdelatnou (a psihologisti pod tim misle nadokazivanje, suenje, zakljuivanje, pa shodno tome

logika istraivanja treba za svoj predmet da imajuempirijske strukture ljudskoga duha, ili takvo jednoistraivanje samo impliciraju26, Huserl logiku vidi kao"tehno-logiju" (Kunstlehre) naunog saznanja; ona jemogua samo kao ista logika izgraena na sopstvenimtemeljima i koja stoji naspram psihologije kaoinjenine, empirijske nauke. Davanjem primatalogikom spram psiholokog , apriornom spramempirijskog , formalnom spram materijalnog,objektivnom naspram subjektivnog , ili, kako bi Natorprekao, isticanjem idealnog naspram realnog - Huserlizgrauje posve specifinu filozofsku poziciju.

26 Sukale, 1988, 65.


27/145


www.uzelac.eu 27

U sledeem koraku, postavljanjem pitanja predmeta kao centralnog pitanja transcendentalnelogike Huserl e se uveliko ve nalaziti na tlu filozofije injenog temeljnog metafizikog pitanja.

Ukazivanje na logiku kao "tehno-logiju"nalazimo dve godine nakon publikovanja spisaLogische Untersuchungenu Huserlovoj recenziji studijeT. Elzenhansa Odnos logike i psihologije( DasVerhltnis der Logik zur Psychologie,1897) u kojoj sekao centralna tema javlja misao "da nema drugog puta

da se problemi logike ree osim daljeg razvijanjepsihologizma"; pomenuti autor smatra da logikaobrauje duhovne pojave, i da njen predmet mora bitideo predmeta kojim se bavi psihologija u kojoj setemelji pojam trebanja, a da se logiki zakoni pritompokazuju samo kao norme. Iz toga sledi da ako predmetlogike nisu norme i trebanje, ve samo injenice, zakoni

i hipoteze (poto grupa injenica koju obrauje logikapripada psihologiji), nuno je da logika bude deopsihologije.

Huserl otro napada ovo stanovite sledeomargumentacijom: ako bi se logika posmatrala kaonormativna i praktina disciplina onda bi se ona moglasmatrati delom psihologije, ali, to je nemogue jerlogiku treba videti kao istu logiku iji sadraj inezakoni miljenja utemeljeni u kategorijama i odatleizgraenim "formalnim" teorijama.

Oblast iste logike (u koju spadaju tradicionalnasilogistika, isto uenje o broju, ili Kantorovo uenje omnotvu) niko nee smestiti u oblast psihologije. istaaritmetika ne moe se saznati aritmetiki kao to ni


28/145


www.uzelac.eu 28

ista silogistika nije predmet silogistike; istovremeno,ovo ne spada ni u zadatak psihologije jer kao to suprirodne nauke empirijske nauke o telesniminjenicama tako je psihologija empirijska nauka oduhovnim injenicama, pa obe, po reima Huserla,ostaju nekritike sve dok modificiraju sadraj izvornepredstave sveta (Husserl, 1979, 206).

Po Huserlovom shvatanju logiki zakoni nisunormativni stavovi u smislu propisa, tj. stavova kojimabi pripadao neki sadraj. Zato se moraju razlikovati

zakoni (koji slue normiranju saznajne delatnosti) i pravila (koja u sebi sadre misli ovog normiranjaizraavajui ih pritom na opti i obavezujui nain)27.

U spisu Logische UntersuchungenHuserl istieda logiki zakoni ne odreuju akte suenja, ve da seodnose na sam sadraj suda, to e rei da je tu re ozakonima koji poseduju idealno znaenje. Posebna

predrasuda psihologista bila bi u njihovom uverenjukako sva istina poiva u sudu (Husserl, 1980a, 180) ida sud istinski moemo spoznati samo u sluajunjegove evidentnosti; sama evidentnost izvodi u prviplan unutranje iskustvo i ima psihiki karakter, osobitoseaj koji skriva istinu suda koja je nita drugo doideja (iji je svaki pojedinani sluaj u evidentnom sudu

27 Polazeci od toga da normativni sudovi saznanja ne mogu bitiutemeljeni u psihologiji saznanja (Husserl,1980a, 154), Huserlsmatra da postoji temeljna razlika izmeu logikih normi itehnikih pravila: logiki sudovi se, s obzirom na svoj izvornisadraj, odnose na idealno i svoj izvor imaju u neposrednooiglednim aksiomima, dok se pravila miljenja odnose naempirijske i psiholoke injenice.


29/145


www.uzelac.eu 29

istovremeno aktuelni doivljaj); u tom smislu evidentnisud je samo izraz svesti izvorne datosti28.

U odreeno vreme neke ideje prosto lebde uvazduhu; kasnije se s mnogo truda tvrdi ko je zapraavonjihov autor, ko je na koga uticao. U veini sluajevadeava se da greimo. Prosto zaboravljamo da trebarazlikovati one istinski prve i one kojima se posreiloda neku ideju proslave a njom proslave i sebe. Vieautora je nekoliko decenija pre Maljevia islikalo crnikvadrat, ali na njih nije obraena panja; ostali su

zaboravljeni, zapostavljeni a danas govorimo samo oMaljeviu.Tako, kad je re o ovoj naoj temi, kritici

psihologizma (a koji je kritikovan jer je vodio urelativizam), nezavisno od Huserla na istim pozicijamau kritici nalazi se i matematiar Gotlib Frege koji usvom spisu Temelji aritmetike (Grundlagen der

Arithmetik), sa sasvim drugih pozicija kritikujupsihologizam; on ukazuje na redukovanje predmetamiljenja na ideje, predstave, opaaje, ali pritom neispituje objektivnost logikih zakona, smatrajui da setemeljni stavovi logike (logiki aksiomi) ne mogu

28 Drugim reima: evidencija nije nita drugo do "doivljaj" istine(Husserl, 1980a, 190); kako Heideger kasnije primeuje, evidencijutreba razumeti kao odreen intencionalni akt, kao univerzalnufunkciju svih predmetno datih akata i ne moe se ograniiti samona sudove (Heidegger,1979, 68). Kritikujui predrasudepsihologizma Huserl hoe da utemelji logiku nezavisno odpsihologije; insistiranje na tome da logika ne poiva napsiholokim principima on vidi kao odbranu od pada usubjektivizam i relativizam.


30/145


www.uzelac.eu 30

utemeljiti. (Sukale, 1988, 68). Za razliku od Fregea kojipsihologizam smatra pogrenim ali svoj stav pritomdalje ne obrazlae, Huserl nastoji da problem upotpunosti rei, i to tako to ukazuje na apsurdnostkonsekvenci koje slede u sluaju ako se prihvatipsihologija za temelj logike, pri emu psihologizamnuno vodi u skeptiki relativizam. Logiki sudovi,upozorava Huserl, nisu empirijska uoptavanja, veegzaktni stavovi, koji se, budui da nisu verovatni veapriorni, ne mogu odnositi na psiholoke injenice29.

Nakon Logikih istraivanja Huserl jepublikovao nekoliko spisa koji su potom bili i poznatiji idaleko vie diskutovani, pre svega mislim naIdeje zaistu fenomenologiju, Kartezijanske meditacije, Krizuevropskih nauka, ali, ini se da nijedan od njih nepremauje Logika istraivanja kojima i bukvalno ivremenski u filozofiji poinje XX stolee radikalnom

kritikom psihologizma.30

Meu prvim recenzentima

29 Moe se ostaviti otvorenim pitanje da li je mogue jedno striktnoopovrgavanje psihologizma a da se istovremeno ne opovrgne iidealizam; smatram da obuhvatnost i svestranost kritikepsihologizma koju sprovodi Huserl, daje dovoljno elemenata zatvrdnju da Huserl ne stupa na tlo filozofije sa tematizovanjempojma sveta (Ideen I, 1913) kako je to smatrao E. Fink, ve da doodluujueg prodora dolazi mnogo ranije, sa LogischeUntersuchungen koja se onda pokazuju Huserlovim utemeljujuimdelom. Ve tu ovaj filozof istie da se mora doi do jasnog znanjata je idealno u sebi kao i u svom odnosu prema realnom, tj. kakose idealno odnosi prema realnom i kako se moe saznati (Husserl,1980a, I/188).30 Ne treba ipak misliti kako je ova kritika psihologizma neki"privatni" ov problem, naprotiv: ova kritika (za koju on sam kae u


31/145


www.uzelac.eu 31

Huserlovog spisaLogische Untersuchungenbio je PaulNatorp koji kao osnovno pitanje koje se tu javljaizdvaja pitanje logike metode, i s pravom uvia da setu osnovno pitanje zapravo glasi: da li je logikateorijska ili praktina disciplina, da li je nezavisna oddrugih nauka, kao to su to psihologija i metafizika, dali se odnosi samo na formu ili i na materiju saznanja,da li do svojih stavova dolazi apriorno ili induktivno, tj.empirijski31.

Taj prvi period Huserlovog filozofskog rada,

(kojim dominira spisLogische Untersuchungen,1900-1901) i koji je istovremeno i prvi prodor fenomenologijekao fenomenologijelogikog,odreuje se kaodeskriptivna fenomenologija.To je vreme kad Huserltei tome da subjektivnu delatnost saznanja opie kaofenomen i to ini tako to saznajno-kritiki nastoji darazjasni iste logike temeljne pojmove i stavove

pismu E. Machu od 18. VI 1901. da se moe nai ve u Millovomrazlikovanju relations of ideas i matters of fact (Thiele,1956, 135-6)) i koja se istovremeno nadovezuje na radove T. Lipsa koji je utom delu video poboljanu psihologiju) Vunta Zigvarta i drugihsavremenih teoretiara, naila je na izuzetan odjek meunjegovim savremenicima.31Rezultat do kojeg Huserl dolazi u spisuLogischeUntersuchungen bio bi u tome da ne postoji ista psihologija kaopozitivna nauka, da, iako bi se fenomenologija mogla pokazati kaoneka posebna vrsta psihologije, neophodno je da se razgraniefenomenologija i psihologija (ukoliko se ova poslednja shvata unjenom naturalistikom obliku time to zahteva istu objektivnostkao i fizika). To ne znai da je protiv psihologije; naprotiv, on sezalae za psihologiju ali, zatranscendentalnu psihologiju koja jeidentina s transcendentalnom filozofijom.


32/145


www.uzelac.eu 32

jednom obuhvatnom deskriptivno-psiholokom,odnosno, fenomenolokomanalizom; cilj ovakvefenomenoloke analize je adekvatno opisivanje znanja.

Pokazuje se da tu kantovsko razlikovanjeimanentnog i transcendentnog nije od primarnogznaaja jer se naglasak stavlja na mogunost pristupasaznanju iji elementarni akt Huserl nazivaintencionalni akt.

Istovremeno, jasno je i da pred sobom imamopokuaj utemeljenja sasvim osobene transcendentalne

filozofije poput one Kantove, s tom razlikom to Huserlsmatra da Kant nije u svom nastojanju bio dovoljnoradikalan, da nije uspeo istu svest da zahvati unjenom totalitetu, ve da je, ostavi zarobljeniktradicionalne formalne logike, s pitanjem:kako sumogui sintetiki sudovi a priori, zastao na pola puta, jer je ostao na istraivanju ljudske moi koja ima

mogunost da stie iskustvo i dela iz slobode; datostiiskustva i delatnost slobode ostali su izvan njegovoginteresovanja, dok se, s druge strane, Kantovitranscendentalni pojmovi (transcendentalnaapercepcija, razne transcendentalne moi, stvar posebi), po Huserlovom miljenju, opiru poslednjemrazjanjenju. Zato Huserl sebi u zadatak stavlja dafenomenolokom deskripcijom obuhvati istu svest usvoj njenoj osobitosti te da pomou transcendentalnefilozofije prevazie subjek-objekt odnose; tako se,zahvaljujui i plodotvornim rezultatima Kanta,fenomenologija razvija u pravcu jednetranscendentalne ontologije svesti.

* * *


33/145


www.uzelac.eu 33

Posve je razumljivo da sve ovo ne bi bilo moguebez istraivanja posebnih karakteristika psihikog spram fizikog koja je sproveo Huserlov profesor FrancBrentano; upravo kod njega nalazi se ukazivanje na jednu posebnu osobitost svesti za koju on koristi jedansholastiki pojam koji ce uskoro postati izrazitopopularan: intencionalnost; Brentano je time hteo reida svaka nauka o psihikim fenomenima uvek imaposla s doivljajima svesti.

Poavi od tog uvida Huserl je na nov nain

odredio pojmove intencionalnosti, evidencije, apriorija inagovetajem problematike korelacije zapoeo novoistraivanje u filozofiji, otvorio jedan novi put koji svojuveliinu kao i dubinu pokazuje posebno u vreme kadoivljava fizikalizam kao naturalistiki objektivizam. Uposlednjem paragrafu spisa Die Krisis derEuropischen Wissenschaften und die transzendentale

Phnomenologie Huserl je pisao da nas fenomenologijaoslobaa od starog objektivistikog ideala naunogsistema, od teoretskog oblika matematike prirodnenauke i prema tome oslobaa nas od ideje nekeontologije due koja bi mogla biti analogon fizici; to,konano znai da samo slepoa za transcendentalnoini moguim ponovno oivljavanje fizikalizma u naedoba.

Ako je dovoljno ubedljivo pokazano da kritikujuipsihologiju injenica (zarobljenu empirijskimdualizmom), Huserl otvara bitna pitanja filozofije XXstolea i, ako se obrati panja na koincidencijusadranu u tome da se njegov spisLogischeUntersuchungen pojavljuje iste godine kad i Frojdovo


34/145


www.uzelac.eu 34

delo Tumaenje snova, onda tu treba videti vie odpuke sluajnosti: oba su dela proistekla iz problematikekojom je bilo bremenito prethodno stolee, ali su svojimuticajem bitno odredili itavo stolee koje se otvaralopred njima.

Kada je o fenomenologiji kao prvoj filozofiji re,treba poi od toga da nam fenomeni nisu dati od samogpoetka i da se njihovo istraivanje pokazuje kao trajninedovriv zadatak i da se ne mogu jednom za uvekodrediti kao to se ne moe jednoznano, nedvosmisleno

i zanavek odrediti i put kojim se do njih dolazi. Trebaimati u vidu da fenomenologija nema za cilj samoistraivanje i opisivanje datosti iste svesti, budui daistovremeno, sve vreme, jednaki znaaj pridajepromiljanju svog sopstvenog opisivanja i istraivanja ida se tako sve vreme nalazi u stanju stalne refleksije osopstvenoj metodi32. To znai da je fenomenoloko

istraivanje uvek dvojako: s jedne strane, fenomenologistrauje same datosti svesti, a s druge, on kritikipromilja nain istraivanja i vienja tih istih datosti.Ovaj poslednji, refleksivni momenat obezbeujefenomenologiji njen transcendentalan karakter 33.

32 LU, 38 33 Zahvaljujui uvoenju pojma intencionalnosti Huserl je uspeoda prevlada dotad vaeu subjekt-objekt razliku itranscendentalni status dao onom to se do tog asa smatralotranscendentnim; po shvatanju fenomenologa transcendentno nijevie apsolutno nesaznatljivo, ve samo nije neposredno saznatljivo;na taj nain svest dobija status apsolutne svesti i zafenomenologiju ne postoji kako nesvesno tako ni granice svesti atime i sve ono to bi moglo biti s one strane svesti.


35/145


www.uzelac.eu 35

Kako je od svojih poetaka fenomenologijaistupala i kao svojevrsna metoda filozofiranja nijesluajno to nakon viedecenijskih istraivanjafenomena i same fenomenologije dospevamo dozakljuka da ne postoji jedno jedino merodavnoistraivanje fenomenologije i referisanje o rezultatimaobavljenog istraivanja, ve da svako mora istraivanjezapoeti iznova, svako mora izgraditi sopstveni put ufenomenologiju i svako mora u miljenju sfenomenologijom nakon to je sebe prethodno izgubio,

iznova da pronae; zato ima fenomenologij onolikokoliko ima i fenomenologa. Ja u ovde govoriti ofenomenologiji kao prvoj filozofiji i o tome kako se onapokazuje na delu kad misli temeljne probleme naegopstanka.


36/145


www.uzelac.eu 36

2. Temeljni pojmovi fenomenologije

Miljenje je pojmovno razumevanje bivstvovanjasveta i unutarsvetskih bivstvujuih; zato, svakafilozofija nastoji da izgradi sopstvene pojmove koji suintencionalno usmereni ka samoj stvari, a po svojojprirodi su takvi da u njima miljenje moe ono to jezamiljeno da fiksira i realizuje; takve pojmovenazivamo tematskim i oni ine bit svake filozofije; takvisu pojmoviidea kod Platona, ousia, dynamis i energeia

kod Aristotela, hen kod Plotina, monada kod Lajbnica,transcendentalno kod Kanta, duh ili apsolutna idejakod Hegela,volja za mokod Niea, a transcendentalnasubjektivnost kod Huserla. Ovi pojmovi obino ostaju dokraja neodreeni, ali se sve vreme moraju promiljati,uvek iznova, u susretu sa novim izazovima, a posebno,kad hoemo da ostanemo u dimenziji odreenog

miljenja, kad hoemo da razumemo nain na kojiodreeni mislioc nastoji da postavli svoje osnovnopitanje.

Meutim pri obrazovanju tematskih pojmovasvaki mislioc koristi, kako to primeuje E. Fink nekedruge pojmove, nekemisaone modele,te on operie snekim intelektualnim shemama koje nisu potpunofiksirane; takvi pojmovi, takve misaone predstavemogu se odrediti kaooperativni pojmovi i oni su, poreima pomenutog filozofa,senka jedne filozofije(Fink,1976, 185-6).

Kada se govori o vremenu onda se uvek mogurazlikovati stvari u vremenu i vreme samo.To biti-u-vremenu samog vremenitog bivstvujueg ima svojstvo


37/145


www.uzelac.eu 37

kretanja i mirovanja; kretanje i mirovanje su moguinaini toga kako bivstvujue boravi u vremenu, i akoelimo pojmovno da obuhvatimo/odredimo mirovanje,tad operiemo u horizontu pojmova kretanja, i obrnuto.

Ako je kretanje mogu nain bivstvujueg uvremenu, s kojim pravom, pita Fink, mi govorimo okretanju vremena samog, o toku vremena? S kojimpravom pojmove koji pripadaju biti bivstvujueg uvremenu, mi primenjujemo na vreme samo? Ako izvremena razumevamo kretanje a iz kretanja vreme,

nije li to neki lani krug? Nije li moda neophodnovreme objanjavati iskljuivo iz vremena, a kretanje izkretanja? U ovakvim situacijama filozofija pribegavametaforama, pa se govori o vremenu kojetee,a pritomsmo svesni toga da vreme ne tee kao voda u potoku.

Kao najpoznatiji i najupeatljiviji primer zaodnos operativnog i tematskog, Fink navodi Platonov

dijalog Parmenid, gde se na promenljiv nain zbivafiksiranje on i hen, bivstvujueg i jednog. Odredi li seon i stoji li ono u svetlu,hen ostaje u senci - misli li sehen, tematski, miljenje on biva "operativno" (Fink,1976, 189). Ta napetost operativnih i tematskihpojmova pripada nemiru ljudske filozofije koja hoe dadospe nad svoju sopstvenu senku i ta napetost jestetema Huserlovog miljenja, jer, ako se prosvetljavajuamo miljenja hrani onim to je skriveno u njegovojsenci, ako ono neposredno i dalje trajno deluje nasvenadvisujuu refleksivnost, onda se pokazuje kako semiljenje temelji u nemiljenom; sve ovo lako je rei,moda je malo tee to i razumeti, ali veoma je tekoiveti sa tim. Kako iveti filozofiju koja ne moe


38/145


www.uzelac.eu 38

pojmovno do kraja da se iskae, zapitao bi se neko. Ali,filozofija upravo ivi u toj tenji za dosezanjem onogneiskazivog, u nastojanju da se uini nemogue. Nizpojmova, kao to su fenomen, epoche, konstitucija,izvrenje, transcendentalna logika, mogu se vieoperativno koristiti no to su sami tematski jasni. inise da u samoj biti bivstvovanja lee i svetlo i tama, sjajpojavljivanja i zatvoren bezdan. I upravo kad se svehoe izveti na svetlo, odnekud senka se stvori, inatkriljuje stvari. Moda je to sudbina ljudske

filozofije, ljudske, jer onu drugu, boansku, gde sve jebezsenkovito, mi ne posedujemo; nae konanomiljenje uvek je u senci konane istine koju ve Platontematizuje na poetku metafizike.

Ovde e biti rei o nekima od pojmova kojima jeodreena Huserlova filozofija; re je pojmovia koji se ufilozofiju ne uvode po prvi put, neke nalazimo jo u

srednjem veku, ali, za sve njih je zajedniko potpunonovo odreenje, potpuno nova upotreba. Huserl je svimovim pojmovima izmenio prethodno znaenje i njihovimnovim znaenjem izgradio jedan poseban svet u komese kree njegovo miljenje. Ovde e biti rei o nekolikoza fenomenologiju vanjih i za nju specifinih pojmova,a to su: (a) intencionalnost, (b) kategorijalni opaaj i (c)apriori.

1. Problem intencionalnosti

Pojam intencionalnost ima dugu istoriju buduida se po prvi put javlja ve u vreme sholastike; svojnovi ivot i izuzetnu popularnost kao jedan od kljunih


39/145


www.uzelac.eu 39

operativnih pojmova fenomenoloke filozofije terminintencionalnost u velikoj meri zahvaljuje plodotvornomuticaju austrijskog filozofa i psihologa Franca Brentana(1838-1917) na Huserla, kod kojeg je ovaj studirao dvegodine filozofiju. Ovde imamo priliku da jo jednomnaglasimo taj odluujui uticaj Brentana, budui da jeupravo on Huserlu, u vreme totalne vladavinedominantne a neproduktivne filozofije, ukazao namogunosti "naune" filozofije, to je za Huserla,budui da je filozofijom poeo da se bavi nakon studija

matematike (i pokuaja da filozofski osmisli njenetemelje), bilo do krajnosti prihvatljivo.Na taj nain, Huserl je delom i dalje ostao na tlu

osnovnih pitanja matematike, koja je video kao jedanod odluujuih problema, ali je, istovremeno, stupio ina tlo filozofije. Tako se analiza strukture broja, kaotemeljnog predmeta matematike, nala u sreditu

Huserlovih istraivanja; razumljivo je to jepojamubroja tema njegovog habilitacionog rada (1887)u Haleu kod nemakog filozofa, psihologa i muzikologaKarla tumpfa (1848-1936), najstarijeg uenika FrancaBrentana. Taj rad nastao je nakon upoznavanja sbitnim problemima deskriptivne psihologije kako je ovuu to vreme definisao Brentano. Jasno je da se Huserlna tome nije mogao zadrati te je proirivanjemhorizonata zapoeo izuavanje osnovnih pojmovamiljenja uopte a posebno predmetnosti samogapredmeta, ime se jo vie naao na tlu filozofije.

Franc Brentano je krajem ezdesetih godinastudirao katoliku teologiju u Gracu i Berlinu; prvinjegovi radovi inspirisani su filozofijom Aristotela i


40/145


www.uzelac.eu 40

njegovih srednjevekovnih interpretatora kao iengleskom psihologijom. Posebno je interesantno to to je Brentano, bavei se grkom filozofijom, u vremevladajueg pozitivizma, dospeo do onih izvornihhorizonata unutar kojih je tek postalo moguepostavljanje odluujuih filozofskih pitanja, a re je o Aristotelovom uenju o kategorijama, pisanom poduticajem nemakog filozofa i logiara, ranog kritiaraHegelovog sistema i njegove logike, a bliskog filozofiji Aristotela - Fridriha Trendelenburga (1802-1872), .

Ako se ima u vidu da se Brentano uz pomoDekartove filozofije oslobaao stega naslea tradicije,sasvim je jasno da tu treba traiti uticaj i na poznijirazvoj Huserlove filozofije. U svakom sluaju, trebaistovremeno konstatovati da je Brentanova filozofijazapravo svojevrsna meavina sholastikogaristotelizma i dekartovske filozofije. Sva ta

istraivanja a posebno ona izloena u njegovomglavnom delu Psihologija viena s empirijskogstanovita (Psychologie vom empirischen Standpunkt,1874) dovela su Brentana do uverenja da istinskareforma kako logike i teorije saznanja, tako etike iestetike treba da poiva na isto deskriptivnoj analizilogikih kao i svih ostalih datosti svesti koje se nalazeu unutranjem iskustvu, tj. da akcenat svakog buduegistraivanja treba da bude na deskriptivnoj analiziunutranjih opaaja. Brentano psihologiju shvata kaonauku od posebnog znaaja jer ona omoguuje da seuspostavi opta taka posmatranja koju on odreujekao intencionalnost; ovaj pojam Brentano u to vremekoristi kao kriterijum za razlikovanje psihikih i


41/145


www.uzelac.eu 41

fizikih fenomena, ili, drugim reima: temeljnustrukturu psihikog, tj. injenicu da svaki doivljaj imau sebi neto predmetno, Brentano odreuje kaointencionalnu inegzistenciju (intentionale Inexistenz).

Drugim reima, Brentano polazi od toga da oveku iskustvu sree dve vrste pojava: fizike (zvuci, boje) imentalne. Osnovna karakteristika mentalnih pojavabila bi u tome da su oni uvek usmereni na neki objekt.Ne moe se misliti a da se pritom ne misli neto, nemoe se gledati a da se neto ne vidi, niti voleti a da se

ne voli neto. To svojstvo fenomena svesti da su uveksvest-o neem, a kakvo ne poseduju fiziki objekti,Brentano je odredio kaointencionalnost34 . Pojmomintencionalnost svesti Brentano odreuje psihiki odnosmiljenja prema onom to se misli kao svom sadrajuili objektu i shvata je kao "intencionalno-mentalnuimanentnu egzistenciju" (Paanin, 1968, 26-7).

34 Intentio je zapravo sholastiki izraz kojim se odreujeusmerenost na neto. Zato Brentano govori o intencionalnojinegzistenciji predmeta. Svaki doivljaj usmeren je na neto, irazlian je po svom karakteru. S obzirom na temeljnu strukturupsihikih fenomena razlikuje Brentano razline naineusmerenosti na predmete i pritom razlikuje tri mogue klaseodnoenja: predstavu u smislu predstavljanja, suenje, iusmerenost /Interesse/. O predstavi se govori uvek tamo gde seneto pojavljuje i predstava podrazumeva posedovanje neega;suenje Brentano shvata kao "prihvatanje neeg za istinito iliodbacivanje neeg kao lano"; usmerenost ima u sebi karakterzainteresovanosti: re je o neem za ta moda i ne postoji nekiadekvatan i precizan izraz, a radi se zapravo u vrednovanju,odnosno uspostavljanju vrednosti.


42/145


www.uzelac.eu 42

U prvi mah intencionalnost je oznaka zastrukturu kojom se izraava istinska priroda nekogpsihikog fenomena (koji nije ni fiziki ni psiholoki),kao i osnovna crta sveg psihikog ivota, odnosno: svestkao svest o neem; intencionalnost odreuje temeljnikarakter bivstvovanja kao svesti, odnosno, kao pojaveneeg; posedujui nereflektovanu svest o ma kompredmetu mi smo na njega usmereni, naa svest jeuvek svest o neem, ona uvek ima neto za svojpredmet pa e pojmom intencionalnosti Huserl odrediti

ne neko duevno stanje koje bi se pridodavalostvarnosti ve samu strukturu doivljaja kao takvog.Fenomenoloki usmeren pogled pokazuje da je tausmerenost imanentna, bitna crta svakog doivljaja, teda su stoga svi doivljaji - intencionalni doivljaji.Jasno je da, insistiranjem na intencionalnosti kaointencionalnosti, Huserl zapravo nastoji da se na neki

nain priblii samoj predmetnosti koja je u aktusaznanja transcendentna.Sve to ima za posledicu da je svaki doivljaj,

svaki duevni stav uvek usmeren na neto, i kao tosmo rekli, predstava je uvek predstava neeg, sud jeuvek sud o neem, slua se, nada ili voli uvekneto. To,kako kae Hajdeger (1979, 37), u prvi mah izgledakrajnje trivijalno i nije jasno zato bi intencionalnost bila neko veliko otkrie, posebno kad se zna da je re o jednom starom terminu znanom jo srednjovekovnimsholastiarima, a na ta ukazuje i sam Huserl kadkonstatuje kako Brentano "sholastiki pojamintencionalnosti (a u sholastici je re o "intenzionaleInexistenz eines Gegenstandes") pretvara u


43/145


www.uzelac.eu 43

deskriptivni pojam psihologije" (LogischeUntersuchungen, II/1, 366) ime se samo jo jednompodvlai kako se sve psihike pojave razlikuju odfizikih time to imaju jednu zajedniku osobinu:usmerenost prema objektu. Intencionalnost nije stoganeka osobina koja bi pripadala opaaju, tako to bi mubila pridodata , ve je opaaj, oduvek, kao takav, sam posebi, intencionalan.

Meutim, zasluga Brentana bila bi u tome toon, polazei od sasvim odreeno formulisane

deskriptivne psihologije (jo uvek naturalistikiusmerene), smatra da razluivanje psihikog i fizikogbiva omogueno upravo pozivanjem na pojamintencionalnosti kao na bitnu crtu psihikog. To zaposledicu ima jedno posve drugaije shvatanjepsihologije kao iste deskriptivne nauke o psihikomivotu, tj. kao deskriptivne nauke o intencionalnosti, o

mnotvenosti oblika svesti kao svesti o neem (Husserl,1962, 33).Naspram Brentana, koji nastoji da rei odreena

psiholoka pitanja, Huserl je krenuo drugim putem: onnastoji da razrei odreena optefilozofska pitanja i toini tako to u intencionalnosti vidi bitnukarakteristiku svesti uopte; tako se intencionalnostshvata kao odnos svesti prema predmetu u njegovompojavljivanju u aktima saznanja (Paanin, 1968, 26-7).Ovde, i to je vano istai,akt ne treba razumeti kaodelatnost, ve iskljuivo kao intencionalni odnos pa sena osnovu toga moe zakljuiti da se kao akti moguoznaiti samo oni doivljaji koji se odlikujuintencionalnou.


44/145


www.uzelac.eu 44

Ovakvo shvatanje nije moglo smesta bitiprihvaeno zdravo za gotovo, budui da je otvaraloitav niz problema, pre svega: kako razumeti svest kaotakvu u nekom konkretnom sluaju istraivanjaunutranjeg iskustva, zatim, kako izvoditiintencionalnu analizu i kakav stepen optosti se pritommoe imati u vidu, te, konano, kako utemeljitipsihologiju kao injeninu nauku psihofizikog realnogduevnog ivota.

Kada je o ovim stvarima re, Brentano je jo

uvek u velikoj meri ostajao naturalist i nije mogaovideti intencionalnu analizu kao analizu ulnih datosti.Naspram njega, ija je predavanja sluao dve godine(1884-1886) i koja se bila odluna u Huserlovomkolebanju izmeu matematike i filozofije, Huserl e usvom prvom velikom deluLogische Untersuchungennastojati da pokae kako deskriptivno istraivanje

nikako ne moe imati karakter isto empirijskogpsiholokog istraivanja, a to je znailo da opisivanjenema ni prirodni ni psihofiziki smisao. Jedina temaovih istraivanja bile bi (kako to Huserl kasnijekonstatuje) predmetnosti svesti, mnotvenost psihikihnaina u kojima se (u istoj imanentnosti psihikogivota) oblikuju pojmovi, sudovi i teorije kao idealnaidentina ulna jedinstva (Husserl, 1962, 37). Ovo sepokazuje centralnom temomV. logikog istraivanja koje za svoj predmet ima intencionalne doivljaje injihove sadraje, te se tu intencionalni odnos, osobitost


45/145


www.uzelac.eu 45

pouzdanog doivljaja, shvata kao bitna odrednicapsihikog fenomena (odnosno akta saznanja)35.

Ako i preuzima od svog uitelja pojamintencionalnosti, Huserl ovom pojmu od samog poetkamenja temeljni smisao: dok Brentano govori ointencionalnom odnosu, o odnosu svesti prema nekomsadraju, tj. o usmerenosti svesti na objekt a da pritomne dodiruje saznajno-teorijsku i konstitutivnuproblematiku, Huserl opsnovni naglasak stavlja nasvest i problematizuje odnos intencionalnog predmeta

prema odista egzistirajuim objektima i s pravomupozorava da iz toga to je jedan predmet istointencionalan ne znai da nuno i egzistira (LogischeUntersuchungen, II/1, 425) te bi se moglo govoriti oegzistenciji intencije a ne predmeta. To Huserluomoguuje da ne ostane (kao Brentano) u sferiintencionalnosti predmeta, ve govori o

intencionalnosti akta (Logische Untersuchungen, II/1,366-9).Tako dospevamo do presudno, a za

fenomenologiju kljunog zakljuka: intencionalnost jeuslov mogunosti transcendentalne filozofije; beznjenog otkria, bez svesti o intencionalnosti i njenojbitstvenoj strukturi bilo bi nemogue prevaziinaivnost prirodne, naune i logike svesti, jer, da bi senauka mogla utemeljiti na apsolutnim, prvim uvidima,neophodno je da se najpre iskljui naivnost a upravo to

35 Psihiki fenomeni su, po ve poznatoj Brentanovoj definiciji, onifenomeni koji u sebi intencionalno sadre odreen predmet, kaeHuserl (Husserl, 1980a, II/1, 358).


46/145


www.uzelac.eu 46

omoguuje intencionalnost koja svest otkriva kaotranscendenciju, kao prevladavanje svake pozicije kojukarakterie izbivanje iz sebe i ostajanje kod stvari.Zadatak fenomenologije nije u tome da konstatuje kako je neka stvar prirodni objekt, kako je to neki predmetnaeg okolnog sveta (a time se ne bi mogla zadovoljitinijedna nauka, ma kako elela biti ortodoksna), niti daraspravlja o stvarovitosti neke stvari, tj. o onom poemu je neka stvar upravo ta stvar. Fenomenologija nesmera ni tome da ono opaeno istrauje kao ono

opaeno bivstvujue kakvo je ono po sebi samom, veakcenat stavlja upravo na ono opaenonekogbivstvujueg, ili jo preciznije: naopaljivostodreenogobjekta. Nain na koji je neka stvar opaena razlikujese strukturno od toga kako je ona predstavljena usvesti. Ukazivanjem na ono to jeopaenost, tj. na ono"opaeno kao takvo", misli se na nain bivstvovanja tog

opaenog(a ne na nain bivstvovanja samog objektaopaanja).To to je opaeno ne pripada opaenoj stvari ve

strukturi opaajnosti, opaanju kao takvom, tj.intencionalnosti (Heidegger, 1979, 53). Tako serazlikuje bivstvujue kao takvo i bivstvujue odreenonjegovim intendirajuim biem, biem opaanja,odnosno predstavljanja; to samo znai da ni u komsluaju tu nije re o nekoj stvari ve onainu na kojinam je ona u opaanju data; samo opaanje imasvojstvo telesnosti ime se prezentuje bivstvujue kaoono to je opaeno (Heidegger, 1979, 53); pokazuje seda treba praviti razliku izmeu samodatosti i telesnedatosti nekog objekta, jer je telesnost tek jedan od


47/145


www.uzelac.eu 47

modusa samodatosti odreenog bivstvujueg. Iz tog bisledilo da se opaeno bivstvujue u opaanjumanifestuje u sopstvenoj telesnosti, odnosno uprisutnosti telesnog.

Ovo znai da je odluujui momenat opaljivostionoopaljivo u opaanju, telesna prisutnost opaljivogbivstvujueg; sledea karakteristika pomenutogtelesnogopaljivosti jeste da svaka opaena stvar uvekbiva zahvaena u njenoj stvarstvenoj celovitosti, dokpri ulnom gledanju svaki opaljiv objekt biva vien na

odreen nain i samo iz jednog odreenog ugla. Ovajprvi sluaj "vieugle istovremene vidljivosti"karakteristika je nove umetnosti koja se vie ne vezujeza renesansni diktat centralne perspektive; kubistiupravo "raskrivaju" stvar tako to je gledajuistovremeno iz vie uglove. Za rodonaelnika kubizma(uz svo uvaavanje ora Braka (G. Braque), koji e

ostati najreprezentativniji predstavnik ovog pravca)moemo smatrati Pabla Pikasa (P. Picasso) koji na slici"Gospoice iz Avinjona" po prvi put demonstrira ovajnovi nain gledanja i to est godina posle objavljivanja Logische Untersuchungen.

Temeljna struktura intencionalnosti ogleda se uobostranoj predmetnoj pripadnosti intencije i onogintendiranog; Hajdeger e kasnije govoriti o tome kako je intentio obuhvaeno miljenjem (Vermeinen), tepostoji veza izmeu miljenja i miljenog (Vermeinung ),odnosno izmeu noesis i noema. Noein znai misliti, jednostavno zahvatiti samo saznavanje (Vernehmen) iono saznato (Vernommene) na nain njegove saznatosti(Vernommensein) (Heidegger, 1979, 60-61).


48/145


www.uzelac.eu 48

Uvoenjem ovih pojmova sprovodi se svojevrsnainterpretacija ideje intencionalnosti, odnosno, njenogtemeljnog svojstva koje se ogleda uusmerenosti-na(neto) i svaka takva usmerenost-na (neto) imakarakter odreenog samoodnoenja-na (neto) (Sich-richten-auf ) a to Edmund Huserl odreuje izrazomnoesis. Sve to vie no jasno potvruje daintencionalnost treba razumeti kao sa-pripadnost intencije i onog intendiranog.

Samo otkrie intencionalnosti Huserl smatra

odluujuim istorijskim dogaajem koji omoguujeprevladavanje krize to se manifestuje u tendencijamaolienim u psihologizmu (videti: Hua, VI/207). U spisuLogische UntersuchungenHuserl intecionalnostodreuje kao "osobitu fenomenoloku formu jedinstva"(Husserl, 1980a, II/2, 33). Na taj nain, uvoenjempojma intencionalnost kao kljune karakteristike toka

svesti, Huserl prevladava pozitivistiko tumaenjesubjekta kao snopa predstava, a karakteristikatranscendentalne filozofije je transcendiranje svegpozitivnog to karakterie stanovite stvari.

Da bi se tako netzo moglo razviti i utemeljiti,neophodno je konstituisanje transcendentalne logikekao sistema i to u smislu ontologije svesti u kojoj seonda mogu utemeljiti: odreenja bivstvovanja,intencionalnost i mogunost transcendiranja.

Smo otkrie intencionalnosti ovde nije dovoljno:ono se po miljenju fenomenologa moe razumeti tek usvojoj konkretizaciji: u kategorijalnom opaaju. Pritom,treba imati u vidu da za razliku od Brentana, koji uintencionalnosti vidi samo onaj prvi momenat (intentio,


49/145


www.uzelac.eu 49

tj. noesis), Huserl uvodi u razmatranje i ovomesuprotstavljeni pojam - noemu (tj. intentum ). Dok jeBrentano jo uvek nesiguran u tome ta bi trebalo daodredi kao "intencionalni objekt" (tj. da li je tobivstvujue samo u svom bivstvovanju, ili nain na kojise objekat zahvata, mada, nain zahvatanja objektakoji je razliit od njega kao bivstvujueg), a to ima zakrajnju posledicu da se intencionalnost ne istie unjenoj strukturnoj celovitosti (Heidegger, 1979, 62), vese identifikuje sa onim psihikim pri emu samo

psihiko ostaje neodreeno, dakle, naspram Brentana,Huserl sad intencionalnost tumai kao optu strukturuuma (pri emu se um ne ograniava na ono psihiko).Konano, ne treba izgubiti iz vida jo jednu injenicu,koja se po miljenju Hajdegera, mora imati u vidu: doveeg razumevanja pojma nitencionalnosti nee se doidaljim spekulisanjem o intencionalnosti, ve

prvenstveno u njenom konkretnom izvoenju(Heidegger, 1979, 63).Premda Hajdeger smatra da je intencionalnost

mogua samo na tlu transcendencije, on podvlai daova s njom nije identina niti kao takva omoguujetranscendenciju. U spisu O biti razloga (Vom Wesen desGrundes) transcendencija je izraz zatranscendentalnost; pritom, treba imati u vidu da ovajfilozof, nalazei da je nain bivstvovanja ljudskogaopstanka potpuno razliit od naina opstajanja svihdrugih bivstvujuih, u svom ve od samog trenutkaobjavljivanja slavnom delu Bivstvovanje i vreme,nastoji da pokae kako opstanak sadri u sebimogunost transcendentalne konstitucije kao centralnu


50/145


www.uzelac.eu 50

mogunost egzistencije svog faktikog sopstva (Selbst).Tako je transcendentalna mogunost istovremenomogunost odreene, posebne subjektivnosti.

**Fenomenoloka refleksija svako saznavanje

(cogitatio) pokazuje u njenoj saznatljivoj okolini jer ovabudui da je potencijalno data sa drugima, istovremenoi sa-odreuje sebe; na taj nain se otkriva horizontnaintencionalnost. Kako je sve dato unutar jednoghorizonta (pa se horizont pokazuje kao deo njegove

mogunosti i strukture) istovetan nain vaenja imamoi u sluaju doivljaja koji se kontinuirano vezuju zadruge doivljaje i to zahteva odgovarajuu strukturuiste svesti za iji opis Huserl koristi pojam "polje"(Feld). To ukazuje na (a) svest kao vremensko jedinstvotoka doivljaja (koji stupaju u vidno polje), pri emu tajtok doivljaja nije samo izraz postojane promene

intencionalnog spoljnog horizonta nekog doivljaja veforma svedoenja o nadolasku i trajanju novogdoivljaja. Svest nadalje ima i (b) svoj unutranjihorizont odreen blizinom akata svesti, a to se moedokazati tek naknadnom intencionalnom analizom(Strcker, 1989, 82).

Kada je, nakon opteg iskljuenja vaenjabivstvovanja sveta, dospeo do transcendentalnog egoa,Huserl je ubrzo utvrdio da je to ja prazno i da nije jasnota bi se s njim zapravo moglo zapoeti; kako Gadamerprimeuje, Huserl je dospeo u situaciju da kao kjlunopostavi pitanje: kakav je odnos transcendentalnog ja iljudske zajednice (tj. drugih ja); budui dafenomenologija ne moe jasno da odgovori na pitanje


51/145


www.uzelac.eu 51

kako se pomou transcendentalnog egoa moekonstituisati bivstvovanje onog ti i mi, pitanjeintersubjektivnosti ostalo je i dalje otvoreno (Gadamer,1987, 125-6).

Naavi se u situaciji da ak ni suspenzija teze osvetu nije dovoljna, Huserl je bio prinuen da postavitezu o horizontu sveta, tj. o horizontu koji obuhvataitav na intencionalni ivot. Odatle je bilo potrebnonainiti samo jedan korak i doi do problematike svetaivota kao sveta naeg svakodnevnog iskustva, do

problematike koja je potom dominirala itavim poznimHuserlovim miljenjem.Sve ovo jasno pokazuje da stavljanje akcenta na

svet ivota nije ni u kom sluaju naputanjekartezijanske pozicije, ve pre oblik njenogkonsekventnog sprovoenja, a s namerom da se jo jednom promisle skrivene pretpostavke na kojima

poivaju moderne nauke; u ovoj poslednjoj fazi svograda Huserl je dospeo do uverenja da nijedan odnjegovih prethodnika, kritikujui objektivizam i naivnuveru u bivstvovanje, a u koje je pre svih, ubrajaoDekarta, Hjuma i Kanta, nije doveo u pitanjeuniverzalno verovanje u svet i stavio ga u sreditesvojih filozofskih istraivanja.

Zato ima mnogo razloga za isticanje dva kljunapojma koji se, s pojavom fenomenologije, poinjuintenzivno sretati: to su svet i stvarnost.Tematizovanjem prvog Huserl, u spisu Ideen I, stupana tlo filozofije, a uvoenje drugog, omoguujeistraivanje odnosa fenomenoloke filozofije i svetaumetnosti; korienje izraza kao to su stvarna


52/145


www.uzelac.eu 52

stvarnost, istinska stvarnost ili prava istinska stvarnostima poreklo kako u snu o moguem razotuenom svetutako i u isticanju lepog privida u susretu stvarnog i ne-stvarnog u svetlu pitanja o stvarnosti predmeta injegovog odnosa prema svesti.

Sve to navodi H.G. Gadamera da istupi sa tezomkako bi prava istorija fenomenolokog pokreta moglazapoeti zapravo s Brentano, na tragu njegovogpozivanja na Aristotela (de an., 425b 12ff,Met., XII, 9:hen parergo), odnosno sa razlikovanjem "unutranjeg

oseanja" i "unutranjeg opaanja". Drugim reima:Brentano prvi uvia da svaka svest nije istovremeno isvest predmeta, da zapravo treba razlikovati ton kojisluamo (to je primarni objekt) i naesluanje tona(koje nije dato kao objekt ali kojeg smo svesni); ovo jeomoguilo Huserlu da razvije uenje o sa-datosatiunutranje svesti, da opie njenu horizontnu strukturu

traei uporite u uenju o retencionalnom horizontu ida tako prevlada Brentanovo uenje o seanju. Zaopisivanje te horizontne strukture svesti Huserl koristipojmove:intencionalnost svesti, konstitucija toka svesti kao i pojamsvet ivota (Gadamer, 1987, 127).

** Ako na prvi pogled Huserlove analize polja svesti

izgledaju poznate i ve odavno u literaturi apsolvirane,lako e se pokazati da je to ispravno samo u literaturi (ito u literaturi veoma uskog dijapazona) a da su oveanalize u tumaenjima umetnosti i struktureumetnikih dela sve do naih dana ostale relativnoneiskoriene. Ne bi se moglo rei da je to zbog njihovognepoznavanja (u tom smislu filozofija E. Huserla bila je


53/145


www.uzelac.eu 53

jedno vreme velika moda), ve prevashodno stoga tonije postojalo tlo na kojem bi ove analize imale plodnouporite. Da bi se analiza umetnikog dela uoptemogla pozivati na rezultate fenomenoloke filozofijeini se neophodnim da postoje dela takve strukturekoja e doi u korespondenciju sa otkrivenomstrukturom svesti. Tek ona dela koja modus svojeegzistencije nalaze podudarnim s nainom egzistencijesvesti, kao tlom svake subjektivnosti unutar horizontasveta, mogu dovesti ovu problematiku u novo obzorje.

Vreme koje neposredno sledi nakon Huserlobihotkria sve vie stavlja naglasak na momenategzistencije koja se pokazuje kao posledicaintencionalnosti. U ovom pojmu, kljunom za veinufenomenologa, moda se nalazi klju i za razumevanjenekih od poslednjih pokuaja nove umetnosti: ako delonastoji da bude poruka, kao to to pokazuje niz dela na

45. likovnom bijenalu u Veneciji leta 1993, onda imarazloga da se istrai kako temelj tako i mogunostnjihove upuenosti potencijalnim sagovornicima.Usmerenost ugraena u njih iste je strukture kao i onaugraena u svest recipijenata; samo iz optesaglasnosti mogue je razumevanje i neko buduedelovanje.

2. Kategorijalni opaaj

Otkriem intencionalnosti kao temeljne odlikesvesti naen je klju za otvaranje potpuno novihfilozofskih perspektiva. U prvi plan dospevaju pojmoviopaanja (kao aktivnosti subjekta i njegovog


54/145


www.uzelac.eu 54

neposrednog odnosa prema svetu) i oseta, te doivljajisvesti (shvaeni kao akti svesti); ovi akti kaointencionalni doivljaji svesti pokazae se u daljimistraivanjima kao "prave stvari" fenomenologije. KakoHuserl intencionalne doivljaje nije video samo kaoakte svesti, ve istovremeno i kao njene oblike, logino je to se s raznovrsnim nainima svesti postavilo ipitanje njima odgovarajuih razliitih predmeta (nakoje svest bee nuno usmerena), pa se, saobnavljanjem starog pitanja o odnosu psihikog i

fizikog , javlja, sada u novom svetlu, i stara ontolokaproblematika koja subjekt i njegovo neposrednoiskustvo dovodi u centar svih odnosa opaanja; to jeona kljuna taka na koju e se (s pitanjem omogunosti jedinstva predmeta i njihovograzumevanja) usmeriti sve fenomenoloke analize.Kako je ve uLogische Untersuchungenobnovljeno

pitanje slobode ljudskog subjekta i kako se odgovor udaljim istraivanjima poeo traiti ukazivanjem napojedinano predmetno bivstvovanje, nije nimalosluajno to e Huserl kao jedan od bitnih zadatakasvoje nove filozofije videti potrebu povesnogprevladavanja relativizma, pa ce se stoga kao centralniproblem njegove filozofije javiti pitanje transcendencijepredmeta saznanja. Huserlov put prema slobodi moese razumeti kao put prema sopstvenoj praznini, kaoput u poetak fenomenoloke istorije; drugim reima,tu se, samo na drugi nain, postavlja staro pitanje otemelju bivstvovanja i istine (Metzger,1966, 162).

**


55/145


www.uzelac.eu 55

Ve u VI Logikom istraivanjuHuserl pokazujekako su opaanje i predmet meusobno povezanipojmovi koji tek u povratnom meuodnoenju dobijajusvoj pravi smisao. Razume se, i ovde Huserl govorei oopaanju ili gledanju pomenute izraze koristi u jednomiz osnova izmenjenom, posve drugaijem znaenju.Opaanje ima za cilj da obuhvati celinu predmetnihsadraja i dokui apriornu evidentnost zakonitosti (tj.uvianja). U strogom smislu rei, opaanjepodrazumeva zahvatanje sveg predmetnog to moemo

dokuiti spoljnim ali i unutranjim ulima. Ako je ulnoopaanje pre svega usmereno na zahvatanje spoljanjihstvari ono, konsekventno gledajui, morapodrazumevati i opaanje svih unutranjih objekatakoje subjekt u sebi doivljava.

Ako se ovako shvati ulno opaanje jasno je dapojam bivstvovanje nema svoj objektivni korelat i da se

ne moe ispuniti u aktima takvog opaanja. Isto vai iza sve druge kategorijalne forme koje sreemo koristeiizraze (to, i, ili, kad, tako, ne, sve, neto, nita); sve suovo elementi suda ije predmetne korelate uzaludtraimo u sferi realnih predmeta koja nije nita drugono sfera predmeta mogueg ulnog iskustva (LogischeUntersuchungen, II/2, 139).

Po Huserlovom miljenju kategorije nisu jednostave forme, elementi kojima bi se oznaavalipredmeti, ve su onesadraji, tj. materijalni momentiodreenosti nekog predmeta. Njihov izvor lei u vezistvari. Kategorijalno opaanje pretpostavlja postojanjenove predmetnosti, pri emu deskriptivnafenomenologija nastoji da spozna delovanje ljudske


56/145


www.uzelac.eu 56

svesti, nain na koji se objektivnost koreni utranscendentalnoj subjektivnosti, budui dafenomenologiju stalno mui pitanje: kako saznanje,koje je po svojoj prirodi subjektivno, susree objektivnobie (Sein) koje je, po sebi, nezavisno od subjektivnosti.Pojam bivstvovanja (u smislu kopule) ne moe se srestiu refleksiji o sudu ili u prosuivanju, ve njegov izvorlei u suenju samom: dakle, ta afirmacija nije u aktukao predmetu ve u predmetu pojedinih akata u kojima je apstrakcioni temelj za realizovanje pomenutog pojma

bivstvovanja. Da bi se bivstvovanje moglo videti kaopredikativno bivstvovanje

Documents

3_MilanUzelac_Fenomenologija.pdf