Produktivnost

ProduktivnostSadraj predavanjaCilj i primena indikatora produktivnosti Osnovni tipovi indikatora produktivnostiProduktivnost rada Dekompozicija ekonomskog rasta *

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti

Produktivnost odnos koliine ostvarenog autputa i koliine uloenog inputa Produktivnost meri efikasnost proizvodnje Merenje produktivnosti zavisi od raspoloivih podataka i od namene*

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Nivo vs dinamika produktivnostiDinamika produktivnosti se izraava indeksom ili stopom rasta produktivnostiIndeks produktivnosti predstavlja odnos produktivnosti tekueg perioda i produktivnosti baznog perioda

*

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti Svrhe merenja produktivnosti:Nacionalne procene i meunarodna poreenja Razumevanje dinamike ivotnog standarda stanovnitva Poreenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese izmeu preduzea moe pomoi identifikovanju neefikasnosti Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja znaajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje *

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiProduktivnost po delatnostimaPodela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputaJedan input ili vie inputa - jednofaktorske i viefaktoske indikatore produktivnostiPrema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost*

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiJednofaktorski indikatori produktivnosti su:Produktivnost radaProduktivnost kapitalaMogu biti izraunati korienjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa

Viefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju vie faktora proizvodnje Rad i kapitalKapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS) Samo se izraunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje

*

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiNajee koriene mere produktivnosti su:Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednostiProduktivnost rada i kapitalaMultifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge) *

*Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Prikaz osnovnih mera produktivnosti

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiSvi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnostiNivo produktivnosti - vrednost autputa u posmatranom periodu stavlja se u odnos sa vrednou inputa u tom istom periodu Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti lanani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na neku referentnu godinu) *

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnostiNa nivou ukupne ekonomije, agregat za izraunavanje produktivnosti je bruto domai proizvod (BDP) Iako se u praksi retko koristi, neto domai proizvod (NDP) je bolja mera autputa (iskljuuje amortizaciju)Zemlje sa znaajnim ueem osnovnih sredstava, iji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) imaju znaajno nii NDP od BDP-a, zbog visokih stopa amortizacije na osnovna sredstva*

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnostiKljuni problem je usklaenost i uporedivost merenja amortizacije meu razliitim zemljamaU zemljama OECD-a, NDP u proseku ini 85% BDP-a (OECD, 2008)Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto primarne dohotke iz inostranstva) je takoe bolji agregat za izraunavanje produktivnosti od BDP-a

*

Produktivnost Produktivnost rada Produktivnost rada se definie se kao odnos autputa i radnog inputaEvrostat izraunava tri indikatora produktivnosti rada:BDP po zaposlenomBDP po asu radaRealne jedinine trokove rada OECD najee meri produktivnost rada kao BDP po asu rada BDP se izraava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moi

*

Produktivnost Produktivnost rada Najbolja mera radnog inputa su stvarni asovi rada zaposlenih odraavaju regularne asove rada na osnovnom poslu, puno ili skraeno radno vreme, prekovremeno (plaeno ili neplaeno) asove rada ostvarene na dodatnom poslune ukljuujui asove koji nisu realizovani (praznik, godinji odmor, trajk, vremenske prilika i sl.)*

Produktivnost Produktivnost rada Najee se koriste godinji asovi rada svih zaposlenih koji uestvuju u stvaranju BDP-aproseni godinji ostvareni asovi rada po zaposlenom koji se mnoe sa ukupnim brojem zaposlenihNedostatak: ne odraavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)

*

Produktivnost Produktivnost rada Podaci o ostvarenim asovima rada prema nivou kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najveem broju zemalja nisu raspoloivi Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast autputa obuhvata se rezidualnom vrednou putem multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog inputa U veini zemalja, osnovni izvor podataka za asove rada je Anketa o radnoj snazi

*

Produktivnost Produktivnost rada

Godinje stope rasta BDP-a prema asu rada u %

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012*

Produktivnost Produktivnost rada

U Koreji, Slovakoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4%U veini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2% Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u veini OECD zemaljaZemlje su se na razliite naine prilagodile novonastaloj situaciji

Produktivnost Produktivnost radaGodinje stope rasta BDP-a prema asu rada u %

Irska, Estonija i Nemaka su smanjile prosean broj asova rada po zaposlenompanija, vedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosean broj asova rada po zaposlenom, ve broj zaposlenihNa narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po asu rada (trei kvadrant)

Produktivnost Produktivnost radaGodinje stope rasta BDP-a po asu rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u %

* Ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012*2001-2007.2007-2011.*

Produktivnost Produktivnost rada

Bruto domai proizvod i bruto nacionalni dohodak po asu rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekuim cenama

* ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012*GDP po asu radaGNI po asu rada

Produktivnost Produktivnost rada

Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u veini sluajeva istiIzuzetak su Irska, Island i Luksemburg (nii rang prema BND-u)vajcarska ima vii rang prema BND-u

Produktivnost Produktivnost radaJedinini trokovi rada (JTR):

Mere prosene trokove rada po jedinici autputa Predstavljaju vezu izmeu trokova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada

*

Produktivnost Produktivnost radaProduktivnost rada, naknade zaposlenima po asu rada, JTR, za ukupnu ekonomiju, u stopama rasta (u %)** ili poslednja dostupna godinaIzvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012Produktivnost radaNaknade zaposlenima po asu radaJedinini trokovi rada

Produktivnost Produktivnost radaTokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve lanice EU su beleile rast produktivnosti, merenu JTR u odnosu na ostale zemljeVeoma niske stope rasta JTR su postizane dranjem niskih trokova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemakoj i AustrijiTo nije bio sluaj sa Meksikom, Turskom, Estonijom, Islandom, Maarskom i NorvekomPoetkom krize Irska, panija, Portugalija i Grka su zabeleile pad u JTR

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Ekonomski rast se moe poveati:Uveanjem koliine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputaDostizanjem vee ukupne efikasnosti u zajednikom korienju ova dva faktora proizvodnje (veom multifaktorskom produktivnou-MFP) *

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast BDP-a se moe dekomponovati na tri komponente: Doprinos koji potie od radaDoprinos koji potie od kapitalaDoprinos koji potie od multifaktorske produktivnosti*

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta Rast multifaktorske produktivnosti moe poticati odefikasnijeg korienja inputa (rada i kapitala)poboljanje organizacije proizvodnjezbog inovacija (kao i od greaka u merenju)Rast multifaktorske produktivnosti znaajan faktor koji doprinosi dugoronom rastu BDP-a *

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rastaDekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP

*Radni inputIKT kapitalNe-IKT kapitalMultifaktorska produktivnostili poslednja dostupna godina,Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010.Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najveim delom ostvaren zahvaljujui rastu produktivnosti kapitala i MFPU veini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao treinu ukupnog rasta BDP-aRast IKT usluga je najznaajniji u vedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-uRast MFP je znaajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i panijeRadni input je veoma znaajan samo u par zemalja OECD-a Australija, panija i Kanada

Rezultati i komentari iz publikacijeOECD Compendium of Productivity Indicators iz 2013. godineta se moe rei o dugoronom trendu produktivnosti i konkurentnosti?Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost?Teme o kojima se govori su:Produktivnost kao kljuni pokreta ekonomskog rasta i konvergencijeRad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rastaUloga pojedinanih industrijaProduktivnost, trgovina i meunarodna konkurentnostProduktivnost rada trend vs. ciklus*

Prosean godinji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012.

Potvreno je da je produktivnost osnovni pokreta rasta*

Doprinos rastu BDP-a u %, SAD*

Doprinos rastu BDP-a u %, Nemaka*

Godinji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom asu u realnom sektoru u procentnim poenima, 2001-2012.

Najvie su doprinosile proizvodnja i trine usluge*

Bazni indeks, 1998=100, Nemaka Odravanje niskih JTR pomae da se pobolja meunarodna konkurentnost

*

Bazni indeksi, 1998=100, Italija*

Rast BDP-a po asu rada u % u Francuskoj i Velikoj Britaniji

Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi

*

Francuska, godinje stope rasta u % To se odrazilo na nisku i opadajuu rast IKT kapitala

*

Godinje stope rasta u %, Velika Britanija Odrazilo se i na nisku i opadajuu MFP*