4 Odrzavanje Zelvozila ODRZAVANJE 2013

UNIVERZITET U NIU MAINSKI FAKULTET

ODRAVANJE SAOBRAAJNO-TRANSPORTNIH SREDSTAVA

SAOBRAAJNO MAINSTVO, TRANSPORT I LOGISTIKA

ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA

ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA Odravanje se, u osnovi, deli na:

Korektivno odravanje

Preventivno odravanje

Preventivno plansko odravanje Preventivno odravanje prema stanju

ODRAVANJE TEHNIKIH SISTEMA

Korektivno odravanje

Korektivno odravanje podrazumeva niz postupaka koji se preduzimaju posle nastanka otkaza u cilju vraanja tehnikog sistema u stanje ispravno za eksploataciju.

ODRAVANJE TEHNIKIH SISTEMA Preventivno plansko odravanje

Preventivno plansko odravanje podrazumeva niz postupaka koji se preduzimaju u odreenim vremenskim intervalima radi spreavanja pojava otkaza, odnosno odravanja tehniko-eksploatacionih karakteristika u dozvoljenim granicama.

Ovo odravanje podrazumeva opravku opreme ili zamenu komponenti u fiksnim intervalima, koji se najee odreuju na osnovu statistikih podataka o veku trajanja pojedinih elemenata sistema.

ODRAVANJE TEHNIKIH SISTEMA

Preventivno odravanje prema stanju

Preventivno odravanje prema stanju je savremeni oblik odravanja koji podrazumeva neprekidnu ili povremenu (periodinu) proveru stanja opreme tehnikog sistema i utvrivanje potrebnih zahvata radi spreavanja otkaza u sistemu.

Provera (dijagnostika) stanja se vri praenjem odreenih parametara koji su znaajni za obavljanje funkcije tehnikog sistema.

Za razliku od preventivno planskog odravanja, kod odravanja prema stanju aktivnosti odravanja se sprovode u trenutku kada je to zaista potrebno, odnosno kada stanje sistema to zahteva.

prijem sredstva u opravku razgradnja sklopova sa transportnog sredstva demontaa sklopova ienje i pranje delova defektaa-dijagnostika stanja delova opravka delova montaa sklopova (sa opravljenim, novim ili ispravnim starim delovima) ispitivanje sklopova ugradnja sklopova u transportno sredstva ispitivanje transportnog sredstva predaja sredstva u eksploataciju

OSNOVNI POSTUPCI U OPRAVCI SAOBRAAJNIH SREDSTAVA

OSNOVNI PRINCIPI OPRAVKE PO SISTEMU AGREGATNE ZAMENE

Prijem

vozila

Razgradnja

sklopova

Opravka sklopova

(agregata)

Ugradnja

sklopova

Ispitivanje

vozila

Predaja

vozila

- demonta`a

- pranje i ~i{}enje

- defekta`a

- opravka i zamena delova

- ispitivanje

Prijem

vozila

Razgradnja

sklopova

Ugradnja

sklopova

Ispitivanje

vozila

Predaja

vozila

Otpremanje

sklopa na

opravku

Dopremanje

rezervnog

skolopa

opravka vozila po individualnom sistemu

opravka vozila po sistemu agregatne zamene


Prijem

vozila

Razgradnja

sklopova

Ugradnja

sklopova

Ispitivanje

vozila

Predaja

vozila

Otpremanje

sklopa na

opravku

Dopremanje

rezervnog

skolopa

opravka vozila po sistemu agregatne zamene

Opravke po individualnom sistemu se primenjuju za odravanje malobrojnih tehnikih sistema i karakteriu se duim vremenom opravke, malom efikasnou u odravanju i zahteva kadrove univerzalnog (svestranog) znanja.

Opravke po sistemu agregatne zamene se primenjuju za odravanje velikoserijskih tehnikih sistema i karakteriu se kraim vremenom, veom efikasnou u odravanju, viim kvalitetom opravke i zahteva kadrove uske specijalizacije (za pojedine sklopove).


Prijem

vozila

Razgradnja

sklopova

Ugradnja

sklopova

Ispitivanje

vozila

Predaja

vozila

Otpremanje

sklopa na

opravku

Dopremanje

rezervnog

skolopa

Prijem

lokomot ive

1. Obrtna postolja

2. Vu~ni

elektromotori

3. Krovovi

4. I - blok

5. K - blok

6. Blokovi S1 - S6

(S1 - S4)

7. Kompresorski

agregat

8. Blokovi S7 - S8

(S5)

9. Blokovi S9 - S10

(S6 - S7)

10. Oprema

upravlja~nica

11. Oprema ma{.

prostora

Rastavljanje Defektaà

Kooperacija

K

Demontaà

sklopova sa

lokomot ive

Revizija

sanduka i

bojenje

Montaà

sklopova na

lokomot iviK

Ispit ivanje

lokomot ive i

probne

vo`nje

Predaja

lokomot iveK

12. Oprema sanduka

sa fremom

12. Oprema sanduka

sa fremom

11. Oprema ma{.

prostora

10. Oprema

upravlja~nica

9. Blokovi S9 - S10

(S6 - S7)

8. Blokovi S7 - S8

(S5)

7. Kompresorski

agregat

6. Blokovi S1 - S6

(S1 - S4)

5. K - blok

4. I - blok

3. Krovovi

2. Vu~ni

elektromotori

1. Obrtna postolja

Demontaà

opreme sa

skopova

Revizija

Montaà

opreme na

sklopoveK

Skladi{tenje

demontiranih

sklopova

Opravka

transform.

(koop.)

Skladi{tenje

opravljenih

sklopovaK

K

Revizija Sastavljanje K

Doprema

novih delova

iz magacina

Odravanje eleznikih vozila se karakterie specifinim tehnologijama:

nega vozila koja obuhvata pranje i ienje i namirivanje energentima; kontrola vozila i opreme vizuelno ili primenom dijagnostike opreme; radovi na vozilu u cilju podeavanja; zamena delova i agregata koja ukljuuje razgradnju sklopova/delova iz vozila i njihovu ponovnu ugradnju;

demontaa/montaa sklopova i zamena delova u specijalizovanim radionicama uz primenu specijalnih alata kao to su indukcioni grejai, hidraulini ureaji, uljne kade, i sl; opravka - regeneracija delova sprovoenjem mainske obrade, plastinom deformacijom, zavarivanjem, navarivanjem i drugim postupcima;

opravka elektrinih ureaja (elektromehaniarski radovi); tapetarski i bravarski radovi (radovi sa drvetom, staklom, tkaninom, plastikom i sl);

antikorozivna zatita delova i oplate vozila, koja ukljuuje uklanjanje korozije hemijskim ili mehanikim putem (peskarenje ili samarenje), farbanje, postupke elektrohemijske zatite itd.

Odravanje eleznikih vozila

Nega vozila obuhvata pranje i ienje i namirivanje energentima

Tehnologije kontrole i merenja

U novije vreme ovakvi instrumenti su najee povezani sa kompjuterima uz pomo kojih se vri analiza izmerenih podataka.

Odravanje eleznikih vozila

zamena delova i agregata

demontaa/montaa sklopova i zamena delova

Reparaturne tehnologije za cilj imaju obnavljanje tj. reparaciju delova ime se obezbeuje da oni ponovo ostvaruju svoju funkciju. Ovim tehnologijama se mogu otkloniti negativne posledice habanja, lomova, deformisanja, korozija, i dr.

TEHNOLOGIJE KOJE SE PRIMENJUJU ZA OPRAVKU DELOVA

Zavarivanje (AV i EV) Navarivanje Metalizacija Nanoenje prevlaka Lepljenje Druge tehnologije (savijanje/ispravljanje, termika obrada, specijalni postupci,...)

Zavarivanje i navarivanje Zavarivanjem se reavaju naprsline i prelomi delova ili varenih konstrukcija a navarivanjem se dodaje nedostajui materijal tj. otklanjaju posledice habanja odnosno gubitka konstrukcionih mere.

TEHNOLOGIJE KOJE SE PRIMENJUJU OPRAVKU DELOVA

Metalizacija Metalizacija je postupak nanoenja metalnog sloja debljine od 5m do 1mm, sa ciljem nadometanja ishabanog sloja ili obezbeivanja povrinskog sloja sa posebnim osobinama (otpornost na habanje, antikorozivna svojstva, i dr.).

Zavarivanje


Metalizacija

Metalizacija spada u hladne postupke. Temperatura topljenja se kree od 2000C za metalizaciju icom, do 15000 C kod metalizacije plazmom

Nanoenje prevlaka Prevlake mogu da se nanose sa ciljem zatite od korozije, poveanja otpornosti na habanje, poboljanje tribolokih osobina, poboljanja elektroprovodnosti ili elektrootpornosti, poveanje otpornosti na povrinski pritisak,... Prema nainu dobijanja, prevlake mogu biti: elektrohemijske, hemijske, vrue, difuzione, i dr.

Elektrohemijskim postupkom se ostvaruju prevlake taloenjem metalnih elemenata (legura) usled prolaza elektrine struje kroz elektrolit.

Cinkovanje Kadmijimiziranje Kalajisanje Bakarisanje Niklovanje Hromiranje Nitriranje


Lepljenje je spajanje delova u vrstu celinu, sa ili bez prethodne obrade, primenom vezivnog sredstva lepka, najee sintetikog.


Veliki asortiman lepkova i njihove primene ini postupak lepljenja u mnogim sluajevima povoljnijim od drugih, klasinih naina spajanja, na primer od spajanja zakovicama i vijcima, zavarivanjem i lemljenjem.


Odravanje eleznikih vozila opravka elektrinih ureaja tapetarski i bravarski radovi antikorozivna zatita delova i oplate vozila

RADNI PROSTOR

Pogon za odravanje je osnovna tehnoloka i organizaciona celina u sistemu odravanja eleznikih vozila.

Odgovarajui radni prostor i specijalizovana oprema

Tehnika dokumentacija za eksploataciju i odravanje eleznikih vozila sadri:

konstrukcijsku dokumentaciju; tehniki opis vozila; uputstva za upravljanje vozilom i pojedinim ureajima na njemu; pregled standarda i propisa koji definiu tehnike uslove za odravanje vozila i njegovih agregata; uputstvo za odravanje pojedinih sklopova i opreme vozila; katalog rezervnih delova.

TEHNIKA DOKUMENTACIJA U PROCESU ODRAVANJE SAOBRAAJNIH SREDSTAVA

U okviru odravanja saobraajnih sredstava neophodno je korienje odreene tehnike dokumentacije da bi se odravanje sprovodilo ispravno i sistematino .

Konstrukcijska dokumentacija se sastoji od sklopnih i radionikih crtea, elektrinih/hidraulikih/pneumatskih ema, sastavnice opreme, kao i druge dokumentacije koja je potrebna za odravanje.

TEHNIKA DOKUMENTACIJA

Obim radova za redovno odravanje, Specifikacija rezervnih delova i materijala, Normativi potrebnog radnog vremena, Program ispitivanja/kontrole delova i sklopova u procesu odravanja, Merne liste, Spisak kontrolnog alata i ispitnih stolova, kao i spisak standardne i specijalne opreme koja se koristi u procesu odravanja, Spisak kadrovske osposobljenosti neophodne za obavljanje poslova redovnog odravanja, Uputstva za opravku pojedinih sklopova/delova.

TEHNIKA DOKUMENTACIJA U PROCESU ODRAVANJE SAOBRAAJNIH SREDSTAVA

Tehnoloku dokumentaciju, koja se koristi u redovnom odravanju eleznikih i drumskih vozila, izrauje proizvoa vozila ili odravalac/remonter:

Podela odravanja vozila eleznica Srbije

Sa stanovita planiranja

Redovno odravanje

Vanredno odravanje Sa stanovita obima radova

Tekue odravanje

Investiciono odravanje

Pravilnik o odravanju eleznikih vozila - J 241

Podela odravanja vozila eleznica Srbije

Redovno odravanje

Vanredno odravanje

Stalni nadzor, Pranje i ienje, Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija (kod putnikih kola), Kontrolni pregledi i Redovne opravke.

Vanredne opravke manjeg obima, Vanredne opravke veeg obima i Pranje, dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija (kod teretnih kola).

461

444 441

Elektrine lokomotive

ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA NA SRPSKIM ELEZNICAMA

661 666 Dizel lokomotive

644


641 642 643

621

Dizel manevarske lokomotive

732


712

812

Dizelmotorni vozovi

710

Elektromotorni vozovi

412/416


Novi dizelmotorni voz ser 711

Putnika i teretna kola


elezniki propisi

Nacionalni propisi su usaglaeni sa meunarodnim propisima, i veina njih je ustanovljena u vreme postojanja jugoslovenskih eleznica (J).

211 Pravilnik o zavarivakim radovima na eleznikim vozilima

233 Uputstvo o koenju vozova

241 Pravilnik o odravanju eleznikih vozila

242 Uputstvo za opravku kolskih osovinskih sklopova i leita

245 Uputstvo za odravanje konica eleznikih vozila

258 Pravilnik o nezi eleznikih kola i motornih vozova

265 Uputstvo za vaganje eleznikih vozila


Redovno odravanje

Stalni nadzor

Prema mestu gde se vri moe biti:

pri pripremi vozila za rad, tokom rada vozila i po zavretku rada.


Redovno odravanje Stalni nadzor pri pripremi vozila za rad

Zavisno od vrste vozila, ova provera ispravnosti podrazumeva:

vizuelnu kontrolu stanja delova, sklopova, ureaja i opreme vozila,

stvarnu proveru ispravnosti ureaja putanjem u rad (ono to je mogue izvriti),

proveru nivoa energenata, maziva, vode i ostalog potronog materijala i eventualnu dopunu,

kod teretnih kola proveru ispravnosti tovarenja (kako u pogledu tovarenog profila, tako i pravilnosti utovara tj. rasporeda tereta u kolima, odnosno dozvoljene mase po osovini i dunom metru), itd.

(kod vunih vozila osoblje vue, kod putnikih i teretnih kola pregledai kola)


Redovno odravanje

Stalni nadzor tokom rada vozila

Tokom rada vunih vozila vri osoblje vue (mainovoa i pomonik) Stalni nadzor u putnikim kolima tokom saobraaja, vri vozopratno osoblje (kondukteri i vozovoe) Nadzor teretnih kola, ukoliko je voz posednut, vri vozopratno osoblje (vozovoa, rukovaoci manevre, manevristi, koniari i drugi radnici), a ako voz nije posednut, to je znatno ei sluaj, vri osoblje vue, koliko je to u njihovoj mogunosti.


Redovno odravanje

Stalni nadzor po zavretku rada

bezbedan smetaj, uvanje i obezbeenje

Kod vunih vozila to podrazumeva primopredaju vozila izmeu slube vue i slube odravanja, namirivanje vozila, vizuelni pregled i parkiranje na koloseke na kojima ekaju novi radni zadatak a o njima brine osoblje jedinice vue (depoa). Radovi vezani za primopredaju, brzi pregled i namirivanje vunih vozila po zavretku rada se nazivaju i dnevni pregledi.

Stalni nadzor po zavretku rada nad putnikim i teretnim kolima vre radnici tehniko kolske slube, a zatim radnici tehnikih stanica u koje se kola smetaju.

U Uputstvu za pregledae kola 253 detaljno su opisane aktivnosti nadzora putnikih i teretnih kola. Dunosti pregledaa kola su: tehniki pregled sposobnosti kola za saobraaj; utvrivanje neispravnosti, nedostataka i oteenja na kolima; kontrola pravilnosti sastava voza; proba konica; provera funkcionalne ispravnosti ureaja za grejanje i osvetljenje kola; kontrola istoe i snabdevenosti kola vodom i sanitarnim materijalom; kontrola ispravnosti tovarenja i osiguranja tovarnih jedinica.

U Uputstvu 253 se navodi: U stanicama u kojima voz staje pregleda kola mora da se postavi tako da ceo voz, pre nego to stane, proe pored njega kako bi mogao da uoi pre detaljnog pregleda pojedine neispravnosti, nedostatke ili oteenja, kao i da bi mogao sluhom da utvrdi postojanje pljosnatih ili nabranih mesta na povrini kotrljanja toka, labavost pojedinih delova i zagrevanje osovinskih leita ... im voz stane pregleda kola pristupa pregledu, poev od poslednjih kola, proveravajui udarcem ekia ispravnost monoblok tokova i tokova sa obruem, dodirujui mazalice golom rukom s bone strane i pregledavajui sve vanije delove kola. Pregleda je duan da naroitu panju obrati na oteenja, neispravnosti i nedostatke koji mogu da ugroze bezbednost saobraaja.

Profil venca toka koji je odreen objavom UIC 510 2

Merenje profila venca: visina venca, debljina venca i otrina venca. Otrina venca toka meri se specijalnim ureajem, koji se zove univerzalno qR merilo

Pregled osovinskih sklopova, pokucavanjem toka ekiem. Vizuelnim pregledom utvruje se da li na povrini kotrljanja postoje tragovi ljuskanja, ravnih mesta, udubljenja i naslaga metala.


Redovno odravanje

ienje i pranje eleznikih vozila

Osoblje vunog vozila odrava istou u upravljanicama

Pranje i ienje putnikih kola ambulantno ienje (No) redovno ienje i pranje (N1) detaljno ienje i pranje (N2)

Kod teretnih kola nije predvieno redovno ienje i pranje


Redovno odravanje

ienje i pranje eleznikih vozila

Pranje i ienje putnikih kola ambulantno ienje (No) - vri se u toku vonje redovno ienje i pranje (N1) - detaljno ienje i pranje (N2) -

se obavlja u tehnikim putnikim stanicama


Redovno odravanje

Kontrolni pregledi

Ciklina redovna odravanja vozila, kojima se vre pregledi, provere ispravnosti rada i podeavanje odreenih delova, sklopova, ureaja i agregata, kao i zamena neispravnih delova, potronih elemenata i materijala.


Redovno odravanje

Kontrolni pregledi vuna vozila

Kod dizel i elektro vunih vozila (Pravilnik 241) pregledi:

petnaestodnevni (Po) meseni (P1) tromeseni (P3) estomeseni (P6) dvanaestomeseni (P12)

Kontrolni pregledi vuna vozila

Vrsta vue Vrsta vozila Serija vozila Vrste kontrolnih pregleda

P0 P1 P3 P6 P12 P24

Elektro Lokomotive

441 - + + + + -

444 (1) - + + + + -

461 - + + + + -

Motorni vozovi 412/416 - + + + + -

Dizel

Lokomotive

642, 643 - + + + + -

661 (2) - + + + + -

645, 664, 666 - + + + + -

621 (3) - - + - + -

641100,

-200 - + + + + +

641300 - + + + + +

732 - + + + + -

734 - + + + + -

Motorni vozovi

710 (4) - + + + + -

712/714 + + + + + +

812/818 + + + + + +


Redovno odravanje

Kontrolni pregledi Za putnika kola propisani su: dnevni pregled (Po); meseni pregled (P1); dvomeseni pregled (P2); tromeseni pregled (P3); godinji pregled (P12).

Dozvoljeno odstupanje od propisanih rokova za kontrolne preglede ranga P12 iznosi do 30 dana, za P1, P2 i P3 iznosi 10 dana, dok za P0 nije dozvoljeno odstupanje.


Redovno odravanje

Kontrolni pregledi Za putnika kola propisani su: dnevni pregled (Po); meseni pregled (P1); dvomeseni pregled (P2); tromeseni pregled (P3); godinji pregled (P12).

Vrsta kola

Vrsta kontrolnih pregleda

P0 P1 P2 P3 P12

Dani

2-osovinska 1 - 9010 36530

3-osovinska 1 - 6010 36530

4-osovinska 1 3010 - - 36530

Kola uskog koloseka arganska

osmica 2-osovinska 1 - 9010 36530


osmica 4-osovinska 1 3010 - 36530


Redovne opravke vunih vozila

Redovne opravke obuhvataju pregled, kontrolu i opravku svih ili odreenog broja delova, sklopova, ureaja i agregata, to podrazumeva detaljniju demontau sklopa ili celog vozila, prema propisanom obimu radova. Kriterijum rokova za obavljanje redovnih opravaka elektro i dizel vunih vozila je ostvareni rad u preenim kilometrima, ali se primenjuje i dopunski vremenski kriterijum.


Redovno odravanje

Redovne opravke vunih vozila

srednja opravka (SO) glavna opravka (GO)

Vozilo moe na redovnu opravku uz odstupanje od 15 %

Redovne opravke vunih vozila srednja opravka (SO) glavna opravka (GO)

Vrsta

vue

Vrsta

vozila

Vrsta

slube

Rokovi redovnih opravaka Srednja/Glavna ( 1000 km)

200 250 300 350 400 450 600 700 800 1.000

400 500 600 700 800 900 1.200 1.400 1.600 2.000

Elektro

lokomotiva vozna 441-000

do-600

461

441-000

444

do-600

(

1

)

441-700

461

(

1

)

motorni

vozovi

vozna

(putn.) 412/416 412/416(2)

Redovne opravke vunih vozila srednja opravka (SO) glavna opravka (GO)

Vrsta

vue

Vrsta

vozila

Vrsta

slube

Rokovi redovnih opravaka Srednja/Glavna ( 1000 km)

200 250 300 350 400 450 600 700 800 1.000

400 500 600 700 800 900 1.200 1.400 1.600 2.000

Dizel

lokomotiva

vozna 642

643

644 661

661 664

642 645

643 666

manevarska 732 734

621 641-

300 641-100

641-200

motorni

vozovi

vozna

(putn.) -

812/

818 812/818

712/7

14 710

Tehnoloki proces opravke vunog motora elektrinih lokomotiva

rastavljanje i pranje sklopa vunog motora; merenje omskih otpora i otpora izolacije namotaja statora i rotora pre i posle pranja; pranje i suenje statora i rotora; provera geometrijskih mera; reimpregnacija statora i rotora; obrada kolektora i provera ispravnosti; meunavojno ispitivanje namotaja rotora; dinamiko uravnoteenje rotora; pregled, kontrola i zamena leaja rotora; ultrazvuno ispitivanje torzionog vratila; pregled torzionog vratila i elastine spojnice; pregled draa etkica i zamena etkica; merenje otpora izolacije pre sastavljanja vunog motora; sastavljanje vunog motora, ugradnja zupaste spojnice i torzionog vratila; uhodavanje vunog motora; ispitivanje vunog motora pod optereenjem.


reimpregnacija statora i rotora


dinamiko uravnoteenje rotora


ispitivanje vunog motora pod optereenjem


Redovne opravke putnikih kola

srednje opravke (SO) velike opravke (VO)

Za etvoroosovinska putnika kola propisane su srednje (SO) i velike opravke (VO). Za dvoosovinska putnika kola predviene su samo srednje opravke.


Redovne opravke putnikih kola

Vrsta putnikih kola Vreme izmeu dve

opravke (godina)

Preeni

kilometri izmeu

dve opravke

Vreme do

velike

opravke

(godina)

Ciklusi

Kola tipa Z1 za brzine v 200 km/h

4 800.000 24 SO-SO-SO--VO

Kola tipa Z2 i Y sa disk

konicom za brzine v 160 km/h

4 600.000 24 SO-SO-SO--VO

Kola tipa Y i X sa konicom sa

papuama za brzine 120 v 160 km/h

3 400.000 24 SO-SO-SO--VO

Kola tipa Y i X sa konicom sa

papuama za brzine v 120 km/h 3 300.000 24 SO-SO-SO--VO

2-osovinska kola 4 60.000 24 SO-SO-SO--VO

3-osovinska kola za prevoz automobila 4 500.000 24 SO-SO-SO--VO


osmica 4 80.000 24 SO-SO-SO--VO


Redovne opravke teretnih kola male opravke (MO) velike opravke (VO)

Vrsta kola

Serija

kola

Ciklus

opravke

Rok (u mesecima)

Dozvoljena

brzina Tip kola

redovne

opravke kontrolnog pregleda

120 km/h Kola reima Razne

serije VO-VO 60 30

100 km/h

Kola za prevoz automobila Razne

serije MO-VO 36 12

Kola sa gravitacionim istovarom tereta F,T VO-VO 60 12

Kola sa pokretnim bonim stranicama H VO-VO 60 30

Kola za prevoz rasutog materijala sa

pneumatskim istovarom U VO-VO 60 6

Kola cisterne Razne

serije VO-VO 60 30

Zatvorena kola G VO-VO 60 -

Plato-kola i kola sa niskim stepenicama K, R. S VO-VO 60 -

Ostala kola reima Razne

serije VO-VO 60 -

100 km/h Sva kola VO-VO 48 -


Vanredno odravanje

Kod svih eleznikih vozila razlikuju se dve vrste vanrednih opravki:

vanredne opravke manjeg obima i vanredne opravke veeg obima. Modifikacije i rekonstrukcije po svojoj sutini predstavljaju vanredne opravke (nisu i ne mogu biti predviene ni jednom kategorijom redovnih opravki), ali se najee kombinuju sa nekom od redovnih opravki.


Vanredno odravanje

Vanredne opravke manjeg obima

Vanredne opravke manjeg obima se vre na licu mesta, odnosno, nije neophodno iskljuivanje vozila iz saobraaja.

Ukoliko je neophodno povlaenje vozila iz rada, onda se vanredna opravka manjeg obima kombinuje sa radovima odgovarajueg kontrolnog pregleda, pa se za to vozilo vri korekcija ciklusa redovnog odravanja.

Vanredne opravke veeg obima

Otklanjanje oteenja nastalih prilikom vanrednih dogaaja. Svaku vanrednu opravku veeg obima karakterie povlaenje vozila iz saobraaja.

Ukoliko je obim radova vanredne opravke veeg obima od redovne opravke, koja sledi, onda se smatra da je izvrena i ta redovna opravka.


Vanredno odravanje

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

Kod teretnih kola u okviru vanrednog odravanja postoje i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija kola.

Ove potrebe nastaju najee posle dugog stajanja i ne korienja tih kola.

Vanredne opravke putnikih i teretnih kola se dele na: opravke kola u vozu (bez otkaivanja) i opravke kola koja moraju da se otkae iz voza i upute u radionicu (sa otkaivanjem).


Vanredno odravanje

Modifikacije i rekonstrukcije vozila

Modifikacije eleznikih vozila su izmene i poboljanje konstrukcionih elemenata na vozilu kojim se ne menjaju osnovne konstrukcione, tehnike i eksploatacione karakteristike vozila.

Rekonstrukcije eleznikih vozila su konstrukcione izmene na vozilu koje menjaju osnovne konstrukcione, tehnike ili eksploatacione karakteristike vozila.


Vanredno odravanje

Modifikacije i rekonstrukcije se obavljaju na zahtev vlasnika vozila, prema tehnikoj dokumentaciji overenoj od odgovarajue strune slube eleznike organizacije


ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA NA SRPSKOJ ELEZNICI

Vrsta vozila Inventarski

park/ pros.

raspoloivo

Tekue odravanje Investiciono odravanje

Elektrine

vune

lokomotive

441- 46/32

444- 30/26

461- 53/37

Sekcija Beograd

Sekcija Novi Sad

Sekcija Ni

MIN Lokomotiva Ni

Relok Rumunija

Konar - Hrvatska

Dizel vune

lokomotive

661- 38/15

666- 4/3

644- 6/5

Sekcija Beograd

Sekcija Novi Sad

Sekcija Subotica

Sekcija Ni

Sekcija Kraljevo

Sekcija Zajear

MIN Lokomotiva - Ni

Dizel

manevarske

lokomotive

621- 17/14

641- 37/14

642- 17/1

643- 2/2

732- 2/1

Sekcija Beograd

Sekcija Novi Sad

Sekcija Subotica

Sekcija Zrenjanin

Sekcija Sombor

Sekcija Lapovo

Sekcija Kraljevo

Sekcija Zajear

Sekcija Ni

INVOZ Zrenjanin

ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA 3. ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA NA SRPSKOJ ELEZNICI


park/ pros.

raspoloivo

Tekue odravanje Investiciono odravanje

Elektromotorni

vozovi

38,5/18 Sekcija Beograd depo ''25. maj'' Zemun

INVOZ Zrenjanin

ELVOZ Smederevo

Dizelmotorni

vozovi

710- 10/6

712- 3/2

812- 22/11

Sekcija Novi Sad

Sekcija Subotica

Sekcija Zrenjanin

Sekcija Sombor

Sekcija Lapovo

INVOZ Zrenjanin

ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA 3. ODRAVANJE ELEZNIKIH VOZILA NA SRPSKOJ ELEZNICI


park/ pros.

raspoloivo

Tekue odravanje

Investiciono odravanje

Putnika kola 528/486 Sekcija Beograd Sekcija Novi Sad

Sekcija Subotica

Sekcija Ni

Sekcija Kraljevo

Sekcija Zajear

ELVOZ Smederevo

GOA Smederevska

Palanka

Teretna kola 9300/4200 Sekcija Beograd Sekcija Novi Sad

Sekcija Subotica

Sekcija Zrenjanin

Sekcija Sombor

Sekcija Ni

Sekcija Kraljevo

Sekcija Zajear

RJ ZOK Velika Plana

RJ ZOK Kikinda

MIN Vagonka - Ni

Bratstvo Subotica

Fabrika vagona Kraljevo

ELVOZ Smederevo

NAJEI KVAROVI TERETNOG KOLSKOG PARKA

1766

1468

1221

332227 189

139

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

Bro

j k

ola

Vra

ta

Po

d

Vez

ice

uzem

lj.

Len

oir

am

ort

iz.

Konica

Odb

ojn

ik

Qr

mer

a

U odnosu na lokomotive serije 441, smanjen je obim radova u tekuem odravanju, a kontrolni pregled P1 se obavlja na 45 dana, a ne na 30 (kako je kod lokomotiva serije 441). Redovne opravke su planirane na 1.000.000 preenih kilometara.


Modernizacijom elektrinih lokomotiva serije 441 dobijena je serija lokomotiva 444

Stalni nadzor je efikasniji zbog dijagnostikog sistema na lokomotivi. Dijagnostika otkaza je pojednostavljena i veoma precizna, to ranije nije bio sluaj zbog esto neprecizno definisanog otkaza od strane osoblja koje upravlja lokomotivom. Dijagnostiki sistem na lokomotivi vri prikaz kvarova koji su nastali tokom rada lokomotive i poto ih evidentira, podatke smeta u memoriju centralnog raunara.


Poseban prikaz namenjen je slubi odravanja i sadri podatke o vremenu nastanka otkaza i ifre poslednjih 200 otkaza na lokomotivi, sa podatkom o broju voza koji je lokomotiva tada vukla.


Documents

4 Odrzavanje Zelvozila ODRZAVANJE 2013