1. . , - , - .

() . () . , . . .

2.

21 .

:

- ( ),

- ; .

, . , , . , , .3.

, , , , . , , .

, , :

- , ;

- , ;

- , ,

- .

, . , , , .

:

- ( , , , , );

- ( , , .)

, .

, . . . 4. : .: ; - - ; ; . : , . : ; ; ; ; .; . .

5. : , , , . , , , .6. : : , , Y, . : , , , , , . : , .

, .

Xi Yi

: 7. Planiranje odravanja sistema

Planiranje odravanja zavisi od vie faktora i to:

Veliine proizvodnog sistema

Tipa proizvodnje

Proizvodne politike

Razvijenosti proizvodnih kapaciteta

Planiranje odravanja polazi od osnovnog plana proizvodnje. S obzirom na sloenost razliitih proizvodnih procesa planiranje odravanja predstavlja izvoenje postupaka planiranja procesa rada. U tom smislu u strukturi postupaka planiranja procesa rada razlikuju se:

Planiranje proizvodnje:

Izradu operativnog plana

Izbor postupaka

Raspodela operativnog plana na radne jedinice

Oznaavanje radnih naloga

Utvrivanje prioriteta

Utvrivanje redosleda

Planiranje materijala:

Utvrivanje potrebe materijala

Rezervisanje materijala u skladitu

Odreivanje vremena ulaza materijala u proces rada

Provera operativne gotovosti:

Izbor uesnika (po zanimanju, kvalifikaciji i stepenu strunosti)

Energetki resursi (vrsta i koliina)

Finansijska sredstva (koliina, izvori finansiranja) i

Postupak otklanjanja poremeaja.

Na osnovu ovako razraenog plana proizvodnje neophodan je i plan odravanja. Za uspean plan radova odravanja potrebno je definasiti nekoliko nivoa planiranja, od dnevnih, mesenih do godinjih planova.

Operativno planiranje sadri:

Godinje planiranje osnovnih radova odravanja (pregledi, ienje, traenja i otklanjanja slabih mesta, planske opravke i slino)

Meseno planiranje osnovnih radova odravanja

Terminiranje pojedinih aktivnosti osnovnih radova odravanja

Godinje planiranje radova odravanja (radioniki radovi, nabavka rezervnih delova i materijala za odravanje, transport...)

Planovi odravanja:

Srednjeroni planovi (obino petogodinji)- to su osnovni planovi. Najpre se sastavljaju prednacrti planova, a nakon njihovog razmatranja definitivni planovi. Plan odravanja se sastoji iz plana preventivnih periodinih opravki osnovnih delova opreme i ureaja i iz plana ukupne aktivnosti odravanja, koji sadri osim preventivnih opravki i druge aktivnosti.

Godinji planovi- to su produbljeni i eventualno korigovani srednjeroni planovi. Gledajui s formalne strane u osnovi se radi o istim planovima kao to su srednjeroni.

Operativni planovi odredjuju zadatke za kratko razdoblje (obino za jedan mesec). Broj pojedinano navedenih preventivnih periodinih opravki se prema godinjem planu dalje proiruje i precizira.

Razvojem nauke i tehnike odnosno mehanizacijom i automatizacijom sve vie ljudi e raditi na odravanju. Na pitanje kada e jedinu radnu snagu u pogonu sainjavati ljudi iz odravanja, u anketi koji je sproveo ameriki asopis Factory jedna firma je odgovorila, onda kada preduzee bude imalo toliko sredstava da kupi odgovarajue maine i opremu.

Planiranje potrebnog broja radnika za odravanje optimalni broj radnika se moe odrediti teorijom ekanja na rad pri emu su osnovne pretpostavke da se pojava otkaza pokorava poasonovom zakonu raspodele, a vreme otklanjanja otkaza eksponencijalnom zakonu raspodele.

Deurni radnici odravanja treba da budu angaovani za izvrenje programa preventivnog odravanja, i to:

Preventivnih pregleda,

Kontrolnih pregleda

Odravanje prema stanju (tehnike dijagnostike).

8. Odravanje i trokovi ovotnog ciklusa

Poto je logino da se tokom korienja tehniki sistem odrava relativno retko, u principu samo kada je to neophodno, dolazi se do zakljuka da se odravanjem zahvata sasvim mali deo ukupnog veka, odnosno samo mali deo ivotnog ciklusa.

Znaaj odravanja je, meutim, znatno vei nego to je njegov udeo u ivotnom ciklusu. Za to ima vie razloga- ekonomskih, funkcionalnih, bezbednosnih, ekolokih i dr. Posebno je vano da odravanje ima izuzetno veliki uticaj na ukupne trokove koji prate tehniki sistem u njegovom ivotnom ciklusu, a koji obuhvataju:

Trokove nabavke, koji ukljuuju i transport, dopremu, osiguranje i druge obaveze;

Trokove rada, koji ukljuuju radnu snagu, pogonsku energiju, pomone objekte i instalacije nune za rad itd.;

Trokove odravanja, koji ukljuuju radnu snagu na odravanju, rezervne delove, alate, ureaje i objekte za odravanje i td. I

Trokove administracije, koji ukljuuju upravljanje, informatiku, reiju i slino.

Kada je re o tokovima odravanja, mora se razlikovati tekue odravanje od investicionog odravanja. Trokove tekueg odravanja ine trokovi svih postupaka preventivnog odravanja i manjih opravki opreme i ureaja za gaenje poara i zatite od poara, koji se pojavljuju redovno, a trokove investicionog odravanja ine trokovi veih preventivnih opravki.

Dobar uvid u strukturu trokova ivotnog ciklusa daje slika, istaknuto je da se trokovi koji se javljaju posle kupovine, odnosno nabavke sistema, a koji su prikazani na slici ispod linije, po pravilu znatno vei od trokova nabavke. Drugim reima, prodajna cena, u naelu, pokriva trokove proizvoaa, odnosno cenu razvoja, proizvodnju i marketinga, uz odgovarajuu akumulaciju, dok se trokovi pogonske energije, skladitenja, rukovalaca i njihove obuke, odravanja, rezervnih delova i drugih elementa podrke na prvi pogled ne vide. To sve, meutim, mora da se plati, to direktno odreuje ukupne trokove posedovanja i korienja tehnikog sistema.

Trokovi investicionog odravanja su izdaci za odravanje opreme i ureeja za gaenje i zatitu od poara u njihovom amortizacionom veku. U to se ubrajaju:

Izdaci za redovno odravanje;

Izdaci za redove iji je cilj produenje veka trajanja opreme i ureaja za gaenje i zatitu od poara van amortizacionog veka (investicije).

Trokovi ivotnog ciklusa proizvoda, odnosno tehnikog sistema podeljeni su na:

Trokove istraivanja i razvoja sistema,

Investicije (proizvodnja)

Eksploatacija i odravanje, i

Otpis sistema.

9. Organizacija sistema odravanjaIzbor modela odravanja zavisi od niza faktora, i to:

Veliine preduea

Naina procesa proizvodnje

Stepena automatizacije procesa

Nivoa automatizacije sredstava

Lokacije organizacionih jedinica

Kvalifikacione strukture radnika, proizvodnje i odravanja.

Organizacija odravanja kao funkcija poslovnog sistema, u praksi se izvodi kao:

1. Centalizovano organizovano odravanje i

2. Decentralizovano organizovano odravanje

Koji e se oblik organizovanja od ova dva navedena naina primeniti zavisi od oblika organizovanja svih funkcija unutar preduzea, obima i strukture objekata odravanja i tipa tehnolokog procesa.

1. Centralizovani nain odravanja karakterie: Razvijen informacioni sitem,

Motivacija za rezultate odravanja,

Korienje kapaciteta radne snage svih struka i nivoa,

Mogunost uvodjenja savremenih modela rada,

Optimizacija u odravanju,

Lake upravljanje i unifikacija rezervnih delova.

Decentralizovani nain odravanja karakterie: Nerazvijeni informacioni sistem,

Kratkorona motivacija za rezultatima proizvodnje,

Prostorna razuenost preduzea,

Razliitost sredstava rada,

Lake praenje trokova odravanja,

Bolje korienje kapaciteta, opreme i radne snage.

Bez obzira na izbor koncepcije odravanja, jasno je da vei deo poslova odravanja treba obavljati centralizovano, kao na primer:

Razvoj i uvoenje savremenih metoda rada,

Nabavka i upravljanje rezervnim delovima i materijalom za odravanje, unifikacija rezervnih delova,

Dijagnostikovanje stanja opreme koja se odrava,

Obuka radnika u primeni novih organizacijskih i tehnolokih metoda i

Pronalaenje i eliminisanje slabih mesta na opremi.

10. Odravanje i efektivnost tehnikog sistema

Efektivnost teh sistema je verovatnoa sa kojom sredstva za rad izvrava svoju funkciju u okviru datog vremenskog intervala i odreenim uslovima ekspolatacije predvienih projektom. Prema tome, efektivnost tehnikih sistema definisana na ovaj nain, prestavlja meusobni odnos:

Pouzdanosti, raspoloivosti i funkcionalne podobnosti tehnikih sistema.

Efektivnost sistema predstavlja sledeu funkcionalnu zavisnost:

E = f(P, Or, Fp)

Gde su:

P pouzdanost tehnikog isistema.

Or raspoloivost tehnikog sistema

Fp funkcionalna podobnost tehnikog sistema

Pouzdanost teh sistema predstavlja verovatnou, da e sistem, kada se koristi pod specificiranim uslovima, funkcionisati u reimu rada za koji je konstruisan u toku trajanja zadatka, pod uslovom da je funkcionisao u tom reimu rada na poetku zadatka.

Raspoloivost teh sistema j everovatnoa da e sistem u proizvoljnom trenutku ili intervalu vremena biti spreman da obavi zahtevanu funkciju (zadatak) u projektovanim uslovima.

Funkcionalna podobnost teh sis predstavlja verovarnou da sistem izvri funkciju cilja u projektom propisanim uslova rada i uslovima okoline.

11. Klasifikacija i vrste otkaza

Otkazi u funkciji stanja teh sis (neoekivani, postepeni)

Vaza sa drugim otkazima (nezavisni, zavisni)

Mogunost korienja delova posle nastajanja otkaza (potpuni, delimini)

Nain eliminisanja otkaza (permanentan, otkaz koji se sam otklanja)

Spoljna manifestacija otkaza (oigledan, prikriven)

Uzrok nastajanja otkaza (otkaz konstrukcije, tehnoloki otkaz...)

Priroda nastajanja otkaza (prirodni i vetaki)

Vreme nastajanja otkaza (u fazi ispitivanja, perioda probnog rada, pri normalnoj ekspoataciji i pri njenom kraju)

Otkaz po intezitetu (sluajni i sistemski)

Otkaz prema uticaju na bezbednost sistema (sa i bez posledica)

12.Odravanje i analiza otkaza

Istraivanje otkaza obuhvata analizu delova, odnosno komponenti sistema koje su otkazale, kako je dolo do otkaza, zato, i kada je dolo do otkaza.

Prvi korak u analizi otkaza je organizacija podataka u informacionom centru za prikupljanje podataka.

Dalji korak u analizi otkaza je utvrivanje tzv bitnih otkaza.

Poslednji korak u analizi otkaza je procena.

Odreivanje k ka otkaza sastoji se od nekoliko nezavisnih uzajamno povezanih etapa: procena k ka otkaza, odreivanje zakona raspodele i ocena parametara i zakona raspodele.13. : . . . K=n0*ts /te*nd .

n0 ; ts ; te ; nd . . . .

1) 1 .14. : . . : , ;

;

. , . .

.

. .

15. : . ; . - (,, ) .

- , . ; , , , , , .16. POKAZATELJI POGODNOSTI ODRZAVANJA

Pogodnost odravanja se definie kao verovatnoa da e T. S. koji je otkazao biti vraen u operativno stanje u toku odreenog vremena, odnosno da e se postupak odravanja obaviti u datom vremenu, datim uslovima i pri minimalnim trokovima.

Pogodnost odravanja obuhvata:

- Pogodnost za odravanje ( osobina samog T.S.)

- Pogodnost predvienog odravanja (tehnologija i struktura sistema)Pokazatelji pogodnosti odravanja su:

- Funkcija pogodnosti odravanja

- Funkcije nepogodnosti odravanja

- Funkcija gustine raspodele vremena zastoja

- Intezitet odravanja

- Srednje aktivno vreme preventivnog i korektivnog odravanja

- Srednje vreme aktivnosti odravanja

Pogodnost odravanja zasniva se na dva osnovna pokazatelja:

1. Kombinacija inteziteta otkaza ( funkcija korektivnog odravanja) i planiranog odravanja ( funkcija preventivnog odravanja)

2. Vreme popravke T.S. ( funkcija korektivnog i preventivnog odravanja)

17. PREDVIANJE POGODNOSTI ODRAVANJA

Predstavlja procenu ili ocenu pogodnosti odravanja T.S. u nekom buduem trenutku vremena. Vano je znati da li je predvianje izvreno na osnovu ocene ili na osnovu procene pogodnosti odravanja. Procena se vri kada nema dovoljno sredstava ili vremena, a ocena kada ima dovoljno sredstava i vremena. Ocene pogodnosti su veoma skupe jer se rade u labaratorijskim uslovima.

Predvianja pogodnosti odravanja se mogu odnosti na:

- Korienje sredstava za rad (poverenje i uporeivanje rezultata)

- U fazi razvoja (izbegavanje skupih rekonstrukcija)

- Kod projektanta i konstruktora

Na ovaj nain mogu se utedeti materijalna sredstva, skratiti vreme i poboljati kvalitet projektovanja.18. UTICAJ POGODNOSTI ODRAVANJA NA T.S.

Odravanje i pogodnost za odravanje imaju razliita znaenja. Odravanje se odnosi na aktivnosti koje preduzima korisnik, a pogodnost za odravanje se odnosi na aktivnosti koje preduzima konstruktor kako bi olakao odravanje i omoguio bezbednost korisniku.

Pogodnost za odravanje ima zadatak da obezbedi da se sistem kada se proizvede, ugradi i pusti u rad i da se moe odravati uz minimalne trokove odravanja u toku veka trajanja uz visoku bezbednost i minimalno vreme zastoja.

Takoe konstruktor moe unarediti i bezbedonosne funkcije, menjanjem oblika elemanata. Moe spreiti i posekotine i prignjeenja poveanjanjem ili smanjenjem zazora pokretnih delova.

Konstruktor mora da analizira sve situacije u kojima su mogue povrede, a takoe analizira i vremena ogranienja odreenih komponenti. Nakon toga konstruktor procenjuje opasnost i rizik od rada na T. S.19. Faktori pogodnosti odravanja

Faktori tj. Pokazatelji odravanja se grupiu u osnovne i dopunske pokazatelje.

POKAZATELJI POGODNOSTI ODRAVANJA

Osnovni pokazateljiDopunski pokazatelji

konstrukcionilogistiki

Vreme raspoloivostiJednostavnost konstrukcijeTehnika opremljenost

Intenzitet otkazaKoeficijent unifikacije i standardizacijeProstor za popravke

Koeficijent zamenljivostiKvalifikacija i osposobljenost radnika

Intenzitet popravkiKvalitet izrade

Broj energentskih izvora i sitem zatiteSnabdevenost i vreme ekanja na rezervne delove

Uloeni rad na popravkePrilagoenost dijagnostici i podeavanjuOrganizacija i tehnologija odravanja

Tehnika dokumentacija

Konstrukcioni faktori: Pri konstruisanju ts , ve u fazi radova vezanih za podnoenje predloga ponude ili ugovora , treba voditi rauna o sledeim preporukama za obezbeenje pogodnosti za odravanje iz oblasti kontrukcionih kriterijuma:- Smanjiti sloenost odravanja to podrazumeva pristupanost, prostor za prilaz rukama i alatom, obezbediti zamenljivost delova,

- smanjiti kontrukciono uslovljene potrebe i periodinost vrenja odravanja, metodama i reenjima koji i u sluaju otkaza nekoliko sastavnih delova ne naruavaju radnu sposobnost sistema

- Smanjiti vreme odravanja, tj obezbeivanje u toku projektovanja brzo i pravilno utvrivanje neispravnog ili pogoranog rada

- Smanjiti projektom diktirane , trokove tehnikog odravanja, da ne doe do potrebe specijalnih alata ili opreme odravanja

- Ograniiti zahteve za izvrioce odravanja, primenom principa ergonomije, kao to su dobra identifikacija i i dobra pristupanost sastavnim delovima

- Izbei opasnost da se samim remontom izazovu otkazi ili greke.

Logistiki faktori: Vreme kao logistiki faktor se posmatra na dva naina: - dugotrajna karakteristika veka trajanja sistema npr karakteristika pouzdanosti ili vremena izmeu remonta - kratkotrajna karakteristika sposobnosti da se sistem koji je ispravan odri u operativnom stanju , to je zadatak preventivnog odravanja ili da se sistem koji je otkazao vrati u operativno stanje korektivnim odravanjem.

20. Kvantitativne karakteristike pogodnosti odravanja

Pogodnost za odravanje je verovatnoa da e kada se odravanje vri pod datim uslovima, sistem koji je otkazao biti vraen u ispravno stanje u toku ukupnog vremena zastoja sistema. Aktivno vreme popravke je vremenski interval u toku kojeg se sprovode aktivnosti u vezi sa sa popravkom sistema. Ono ukljuuje pripremno vreme , vreme potrebno za dijagnozu otkaza, vreme otklanjanja kvara i vreme potrebno za funkcionalnu proveru sistema posle popravke. Mnogi kvantitativni parametri odravanja se zasnivaju na elementima vremena odravanja. Ukupno vreme odravanja je iri pojam od vremena vezanih za pogodnost za odravanje i ukljuuje vremena koja se odnose na pribavljanje ispitne opreme , rezervnih delova , poligonsko-opitnih ispitivanja i slinih aktivnosti. Najee primenjivane kvantittivne mere karakteristika pogodnosti za odravanje su srednje vreme korektivnog i srednje vreme preventivnog odravanja ili srednje vreme aktivnog odravanja. Najee je to normalna ili lognormalna raspodela. Pogodnost odravanje tehnikih sistema je karakteristika njihove konstrukcije i instaliranja. Izraeno drugaije , pogodnost odravanja je verovatnoa da e neki tehniki sistem , koji ima potrebu za odravanjem biti zadran ili vraen u specificirano operativno stanje unutar datog vremenskog perioda. Oigledno vreme odravanja razlikovae se od sluaja do sluaja, zavisno od prirode otkaza koji zahteva odravanje. Prema tome, vreme odravanja nije konstantno ve ve na neki nain statiki raspodeljeno. Uporedne karakteristike pogodnosti za odravanje i pouzdanosti prikazane su u tabeli:

Pogodnost za odravanjeKvantittivne karakteristikeVremenski intervaliUkupno vremeVremena individualnih aktivnostiOperativno vreme

Vreme zastojaAktivno vreme popravke

Logistiko vreme

Administrativno vreme

Kvalitativne karakteristikeFizia konstrukcija sistema

Potrebe za dodatnom podrkom

Zahtevi za posebnim sposobnostima osoblja

PouzdanostOperativno vremeOsnova za izraunavanje pouzdanosti

Ukupno vreme sastoji se od aktivnog logistikog i administrativnog vremena.21. Kvalitativne karakteristike pogodnosti odravanja

Daju se opisno., ali se mogu bodovati i ocenjivati. Mogu se uvoditi nove, pored postojeih.Kvalitativne karakteristikeFizika konstrukcija sistemaSpoljni pristup za vizuelni pristup i manipulaciju

Sloenost upotrebe spojki na spoljnjem i unutranjem sistemu

Pakovanje tj. Kuite sistema

Nain fiksiranja elemenata

Postojanje i razmetaj vizuelnih indikatora za lokalizaciju otkaza

Adekvatno obeleavanje pojedinih delova sistema

Potreba za podeavanjem nakon obavljenog zadatka odravanja

Mogunost ispitivanja pojedinih komponenti bez vaenja iz sistema

Postojanje zatitnih kola unutar sistema

Bezbednost radnog osoblja i td

Potrebe za dodatnom podrkomPotreba za posebnim ureajima za testiranje sistema

Potreba za posebnim prilagoavanjem dodatne opreme za testiranje

Upotreba dodatne opreme neophodne da se sprovede zadatak odravanja

Vizuelni kontakt pripadnika tima , koji je angaovan na zadatku odravanja

Potreba za dobijanje obavetenja i pomoi , od osbe koja rukuje sistemom, a nije predviena kao deo tima

Broj osoba potrebnih da se izvri zadatak odravanja

Potreba za saradnjom sa projektantom,pri obavljanja zadatka odravanja

Zahtevi za posebnim sposobnostima osobljaZahtevi za posebnom psihofizikom kondicijom osoblja koje sprovodi odravanjeZamor udova i lea

Izdrljivost i snaga

Koordinacija oi ruke

Spretnost i tanost obavljanja operacija

Otrina vida

Logika analiza

Koncentracija

Istrajnost i strpljenje

inicijativa

Pamenje

22. Analiza predvianja pogodnosti odravanja

Pri razmatranju predvianja pogodnosti odravanja potrebno je dati znaenje 3 termina: procena, ocena i predvidjanje.

Prema standardu SRPS IEC 706-3 prognoza pogodnosti za odravanje se moe prihvatiti kao verifikacija tj ocena, tamo gde je rizik projekta mali ili tamo gde korisnik smatra da je dobijena dovoljna evidencija o saglasnosti u toku razvoja.

Predvidjanje pogodnosti za odravanje, odnosi se na kvantitativno odreivanje parametara pogodnosti za odravanje odreene konstrukcije u pogledu njenog uticaja na odravanje i popravke sistema, vreme zastoja sistema, radove u vezi sa odravanjem , rezervne delove i trokove u vezi sa odravanjem radi utvrivanja da li ta konstrukcija moe da zadovolji specificirane zahteve pogodnosti za odravanje.

Osnovni elementi za predvidjanje pogodnosti za odravanje su:

Kombinacija intenziteta otkaza, (funkcije korektivnog odravanja) i planiranog odravanja (preventivno)

Aktivno vreme popravke (funkcija korektivnog i preventivnog odravanja)

Frekvencija korektivnog odravanja meri se preko srednjeg vremena izmeu otkaza, dok frekvencija preventivnog odravanja, meri se preko srednjeg vremena izmeu planiranog odravanja.

23. Odravanje u funciji bezbednosti

Upravljanjem tehnikih procesa, postavljaju se zahtevi da ugradjeni tehniki sistemi obezbede: bezbednost i kontinuitet procesa proizvodnje i bezbednost zaposlenih radnika na radnom mestu, kao i bezbednost tehnikih sistema u celini. Pojave nepredvidih otkaza pojedinih elementa sistema dovode do povrede radnika i havarija TS. Klasfikacija dogadjaja i stanja sa aspekta bezbednosti moe se prikazati na osnovu algoritma:

24. Uticaj inenjrstva odravnja na bezbednost funkcionisanja TS

Ukupna svojstva jednog TS, u pogledu izraavanja zadatka, odnosno postavljene funkcije cilja se mogu izraziti funkcijom efikasnosti. Funkcija efikasnosti se matematiki moe izraziti na osnovu formule:

P(t)- pouzdanosti, verovatnoa rada bez otkaza u toku vremena t,

R() raspoloivost ili gotovost tj verovatnoa da e sistem u bilo kom trenutku rada ) biti u stanju da radi ili da se ukljui u rad

FP- funkcionalna pogodnost tj stepen zadovoljavanja

Performanse logisticke podrske rada sistema predstavljaju sposobnost organizacije da obezbedi rad TS (uslugu) koje zahteva korisnik u toku propisanog vremena.

Performasne upotrebe prestavljaju sposobnost TS da funkcionise u granicama dozvoljenjih odstupanja i pod drugim uslovima koje zahteva korisnik

Integritet ili stabilnost upotrebe, predstavlja sposobnost sistema da po stupanju u rad funkcionie bez znaajnih pogoranja25. Odravanje u funkciji bezbednostiInenjerstvo odravanja tehnikih sistema definie se i objanjava na razliite naine, u zavisnosti od primenjenih tehnologija i postupaka rada, kao i konkretnih potreba korisnika tog sistema. Najee je to skup naunih i inenjerskih aktivnosti koje treba da obezbede traene radne karakteristike tehnikog sistema i njegovu najpovoljniju strukturu ili konfiguraciju. Taj skup treba da povezivanjem radnih karakteristika i parametara tehnikog sistema obezbedi punu kompatibilnost svih fizikih, funkcionalnih, programskih i ostalih sadraja neophodnih za tehniki sistem.

26. Analiza ivotnog ciklusa tehnikih sistemaAnaliza ivotnog ciklusa je sistematian i analitiki prilaz za utrdjivanje resursa potrebnih za podrku procesima koji pomau tehnikom sistemu kroz faze ivotnog ciklusa. Prema tome, analiza ivotnog ciklusa omoguava odgovarajue aktivnosti za inenjerstvo ivotnog ciklusa iji su osnovni ciljevi: uticaj na projektovanje sa aspekta ivotnog ciklusa,

identifikovanje i kvantifikovanje ukupnih resursa,

analitiko upravljanje aktivnostima procesa ivotnog ciklusa.

Analiza ivotnog ciklusa je samo deo programa projektovanja sa kojom treba poeti to ranije. Na taj nain vri se ozbiljan uticaj na projektovanje i izbegavaju se nepredvidjeni trokovi, tj. omoguava njihovo brzo i racionalno smanjenje.

27. Strategije odravanjaStrategija odravanja definie koncepciju preventivnih zamena prostog sistema (ta?), u fiksnim vremenskim intervalima (kada?), po tehnologiji i organizaciji koje daju pogodnost odravanja sa stanovita preventivnih, tj. korektivnih postupaka odravanja(kako?). Za veinu strategija odravanja je zajedniko i osnovno to da se posle odreenih sluajnih ili deterministikih intervala vremena vri zamena delova.

Ima vie metoda i strategija odravanja koje su podeljene na:

Naknadno odravanje,

Preventivno odravanje,

Terotehnoloko odravanje,

Odravanje prema stanju,

Totalno produktivno odravanje,

Odravanje prema pouzdanosti,

Ekspertni sistemi odravanja, i

Samoodravanje.

28. Osnovne metodologije odravanja

Sistem odravanja ini skup razliitih aktivnosti i postupaka koji se izvode sa ciljem da tehniki sistem ispravno radi funkcionie i to na nivou pouzdanosti koji zadovoljava postavljeni cilj za koji je sistem namenjen. Ovako definisan sistem odravanja ima visok stepen optosti to ima za posledicu da postoji vie pristupa filozofija sistema odravanja. Takoe, elementi odravanja mogu da budu razliiti koncepcijski, tehnoloki i organizacioni. iroka definicija sistema odravanja ima za posledicu da danas u svetu postoji vie metodologija koje se razlikuju pre svega u osnovnom pristupu realizaciji odravanja. Kao najznaajnije se izdvajaju:

Odravanje prema pouzdanosti OPP

Totalno produktivno odraavanje TPO

Odravanje prema radu OPR.

29.Odravanje prema pouzdanosti

Odravanje prema pouzdanosti zasnovano je na poznavanju karakteristika pouzdanosti sistema, detaljnom izuavanju i identifikovanju zakona pojave otkaza u celom periodu upotrebe. Odluke o odravanju u ovom sluaju donose kompetentni, kvalifikovani strunjaci, prvenstveno na bazi zakona pouzdanosti odnosno prognoza buduih stanja sistema. Kriterijumi za odluivanje mogu biti gotovost sistema ili trokovi odravanja, u kom se cilju primenjuju i odgovarajue metode optimizacije i simulacije, odnosno matematiki modeli odravanja, a koriste se i tehnike stabla odluivanja. Metodologija odravanja prema pouzdanosti je pre svega usmerena na preventivno odravanje ali analiziraju se i postupci korektivnog odravanja. Osnovni preduslov za primenu metodologije odravanja prema pouzdanosti je postojanje kompleksnog informacionog sistema koji tokom rada obezbeuje sve potrebne podatke a posebno podatke o otkazima i postupcima njihovog otklanjanja. Odravanje prema pouzdanosti se bazira na znanjima o pouzdanosti sistema i otkrivanju zakonitosti pojave otkaza tokom ivotnog ciklusa tehnikog sistema. Odluivanja koja se donose u okviru ove metodologije zahtevaju postojanje velikog broja podataka pre svega o otkazima i postupcima koji su sprovedeni za njihovo otklanjanje. Osnovni cilj je prognoziranje budueg stanja sistema to znai da je ova metodologija prvenstveno usmerena na preventivne a manje na korektivne postupke odravanja.

30. Odravanje prema radu

Metodologije odravanja prema pouzdanosti i totalno produktivno odravanje su prilino razliite u osnovnom prilazu tako da ova metodologija pokuava da nae neko srednje reenje za donoenje odluka o odravanju koje se u najkraem sastoji u statistikoj obradi informacija o stopi otkaza i drugim vanim dogaajima u sistemu, a koje se dobijaju dvojako:

Na osnovu verbalnih iskaza i zapaanja rukovaoca, kontrolora i drugih lica koja svoja zapaanja unose u razliite kontrolne knjige i dokumenta;

Na osnovu sopstvenog ili tueg iskustva, ali i zapaanja koja daju sva lica koja na neki nain dolaze u kontakt sa sistemom.

Nezavisno od toga koje metodologije odravanja se primenjuje, krajnji efekti odravanja ili uspenost postupaka odravanja su u najveoj meri posledica koncepcije sistema odravanja. Metodologija odravanja prema radu je rezultat viegodinjeg istraivakog i inenjerskog rada u oblasti odravanja, posebno motornih vozila u velikim voznim parkovima. Iako veim delom orijentisana na motorna vozila i sline minske sisteme, metodogija odravanja prema radu je koncipirana tako da se moe primeniti i na druge vrste tehnikih sistema. Moe se zakljuiti da metodologija odravanja prema radu kao i metodologija odravanja prema pouzdanosti trai postojanje kompleksnog sistema o radu i odravanju sa svim bitnim atributima i osobinama. 31. Uticaj odravanja prema pouzdanosti na zivotni ciklus tehnickog sistema

Zivotni cikus sistema se sastoji iz dve celine:

Realizacija sistema, koju ine planiranje, projektovanje, konstrukcija i prijem,

Eksploatacija sistema.

Odluke koje se rano donesu u fazi realizacije mogu znaajno da utiu na zivotni ciklus sistema. ak iako se jave pojedini neplanirani trokovi tokom ralizacije sistema, oni su prihvatljivi u ranoj fazi.

Planiranje obuhvata 2/3 vrednosti ivotnog ciklusa sistema, faza projektovanja sledeih 29%, tako da u ostalim fazama preostaje samo 5% trokova. Zbog toga, trokovi realizacije programa odravanja prema pouzdanosti moraju da se uraunaju u poetnoj fazi ivotnog ciklusa sistema kasnije je to tee i skuplje.

Iako trokovi odravanja relativno malo uestvuju u ukupnoj ceni zivotnog ciklusa sistema od 3-5 %, utede koje ovi postupci mogu da danas idu od 30-50 % pa i vie.

32. Osnovne koncepcije sistema odravanja

Pod koncepcijom sistema odravanja podrazumeva se obeleje sistema koje zavisi od principa na osnovu koga se donose odluke o sprovoenju postupaka odravanja, pa u tom smislu postoje dve osnovne koncepcije sistema odravanja:

Korektivno ( neplansko ) i

Preventivno ( plansko ).

Slika 1. Kategorizacija postupaka odravanja

Planski karakter preventivnog odravanja se odraava u tome to se ono sprovodi u zavisnosti od stanja sistema ili obaveza koji proizilaze iz tehnike dokumentacije koja je vezana za servisiranje. Neplanski karakter korektivnog odravanja proizilazi iz injenica da je ono posledica potvrdjenih ili nepotvrdjenih greaka u sistemu. Nepotvrene greske su rezultat lanih alarma samodijagnostike sistema, povremenih otkaza ili otkaza opreme za testiranje ili dijagnostiku. Termin koji je ekvivalentan korektivnom odravanju je reaktivno odravanje koje takodje ukljuuje akcije koje se sprovode tek pri nastajanju otkaza. Termin proaktivno odravanje podrazumeva akcije koje se sprovode u cilju produavanja ivotnog ciklusa sistema, kao to su:

Analiza uzroka otkaza

Kontinualno poboljavanje sistema

to takodje podrazumeva i prediktivno o. Proaktivno i prediktivno o. se tretira kao preventivno o. s tim sto proaktivno ima planski karakte, a prediktivno se vise vezuje za stanje sistema.

33. Korektivno ( neplansko ) odravanje

Ima zadatak da tehnicki sistem iz stanja u otkazu dovede u stanje u radu , pri emu se element koji je otkazao ili popravlja ili zamenjuje novim.

Veliki nedostatak korektivnog o. je naroito izraen u proizvodnim sistemima gde je prisutna vea koliina proizvodne opreme. Ovaj nedostatak se odnosi na nemogunost predvidjanja ukupnog broja otkaza, trenutke njihove pojave i vremena trajanja.

Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da se korektivno o. ne preporuuje u proizvodnim sistemima gde otkazi dovode do dugih zastoja, visokih trokova i ugroenosti procesa, ljudi i okoline a naroito ne za sloene i skupe tehnike sisteme.

Korektivno odravanje zahteva da se postupci odravanja sprovode samo ako doe do otkaza. Ono ima zadatak da sistem iz stanja u otkazu ponovo vrati u stanje u radu. Prednosti ove koncepcije su potpuno iskorienje veka trajanja delova odnosno komponenata i jednostavnost primene, jer nije potrebno poznavati zakonitosti otkaza sastavnih delova opreme i ureaja za gaenje i zatitu od poara. Nedostaci ove koncepcije se ogledaju u nemogunosti planiranja i tekoi organizacije odravanja, nemogunosti obezbeenja traenog nivoa pouzdanosti, raspoloivosti, itd.. Korektivno o. se esto u literature naziva neplansko ili naknadno odravanje.

Koncepcija korektivnog o. moe se opravdano primeniti za otklanjanje otkaza, ciji se interval pojavljivanja ne moze predvideti, ili kada je preventivno odravanje necelishodno prema izabranom kriterijumu.

U odnosu gde se obavljaju postupci odravanja zavisi nivo strunosti i specijalizacije koje su potrebne za odrzavanje tehnickih sistema , slika 2.

Slika 2, Kategorizacija postupaka odrzavanja prema tome gde se obavljaju34. Preventivno (plansko) odravanje

Ovo predstavlja intervale u kojima se izvode odreene aktivnosti. Ti intervali su fiksni i mogu biti sedmini, meseni, sezonski i drugi. Glavni elementi ovakvog odravanja su tehnoloki postupak i disciplina. I ima zadatak da sprei ili odloi pojavu otkaza. Sprovodi se na osnovu informacije o pouzdanosti opreme i ureaja, odnosno njihovih sastavnih delova. Ovakvo odravanje je odravanje koje smanjuje verovatnou pojave sluajnih otkaza . Kod Preventivnog odravanja postupci odravanja se sprovode pre nego sto dodje do pojave otkaza dok je sistem u radu. Moze da se realizuje na razliite nacine. Ovaj sistem treba da poiva na metadologiji odravanja prema pouzdanosti. Kod preventivnog odravanja po vremenu zamene elemenata sprovodi se posle odreenog propisanog vremena bez obzira na stanje elemenata. 35. Savremene koncepcije odravanja

Sve kocepcije sistema odrzavanja zasnivaju se na metadologiji odravanja prema pouzdanosti sem totalnog produktivnog odravanja. Savremene koncepcije odravanja su: preventivno odravanje po vremenu (koje moe biti odreeno i adaptivno), ekspertni sistemi za odravanje, totalno produktivno odravanje, samoodravanje, preventivno odravanje prema stanju (koje moe biti sa kontrolom nivoa pouzdanosti i sa proverom parametra stanja). Samoodravanje je mogue ukoliko je obezbeen visok nivo pouzdanosti svih sastavnih elemenata u celini, sto rezultuje znaajnom smanjenju verovatnoe otkaza i potrebe za odravanjem, tj omoguava se rad tehnikih sistema u duim vremenskim intervalima bez zastoja zbog odravanja. 36. Varijante preventivnog odrzavanja

Postoje dve varijante preventivnog odravanja: odravanje prema vremenu i odravanje prema stanju.

Odravanje prema vremenu moe biti tehniko (podmazivanje, podeavanje itd) zamena elementa, remont i drugo. Preventivno odravanje po vremenu moe biti: u odreenom trenutku, u pogodnom trenutku i adaptivno. Nedostaci su nedovoljno iskoriavanje elemenata. Odravanje prema stanju moe biti sa kontrolom parametara i sa kontrolom nivoa pouzdanosti tj diskretno i kontinualno. Svakako preventivno odravanje podrazumeva odravanje i zamenu delova pre otkaza. Osnovno odravanje obavlja rukovodilac tehnikog sistema i obavlja se na licu mesta. Uglavnom ih propisuje proizvodja kao uputstva za rad. Zamena delova pre otkaza doprinosi poveanju pouzdanosti. Vri se posle odreenog veka trajanja kada se i poveava verovatnoa njegovog otkaza. Obavlja se za vreme periodinog zaustavljanja procesa proizvodnje. Prednosti su, kao i kod odravanju po vremenu, fiksni rokovi preventivnih postupaka odravanja na bazi vremena rada, broja ciklusa ili obima proizvodnje.

37. Preventivno odravanje po vremenu

Izvodi se u fiksnim vremenskim intervalima i ima unapred utvrenu radnu sadrinu u vidu propisanih preventivnih postupaka odravanja i zamena sastavnih elemenata ili se ovaj interval moe podeavati prema stanju sistema, utvrenom pri pregledu. Moe se sprovesti na 3 naina:

1. Prema unapred utvrenim rokovima

2. Da se rokovi odrede unapred samo za jedan krai vremenski period

3. Da se sprovodi u trenutku kada se ukae najpovoljnija prilika (oportunistiko odr.)

38. Preventivno odravanje prema stanju

Zasniva se na sprovoenju propisanih pregleda, odnosno provera stanja. U zavisnosti od rezultata, verifikacije stanja, donose se odgovarajue odluke. U okviru koncepcije preventivnog odravanja prema stanju mogue su dve varijante:

1. Sa proverom parametara stanja pri emu se posmatra i prati diskretno ili kontinualno

2. Sa kontrolom nivoa pouzdanosti pri emu je kriterijum stanja sastavnih elemenata sistema dozvoljeni nivo pouzdanosti.

Pregled stanja teh sisitema obuhvata:

Preventivni

Kontrolni

Preventivni pregled vriu se po unapred utvrenom programu a cilj je da se utvrdi stanje tehnikih sistema sa to manje ulaganja.

Kontrolni pregled pbavezuje zakon i izvode se na tehnikim sistemima u cilju spreavanja zagaenja okoline i zatite od poara i eksplozija.

39. Osnovne aktivnosti u preventivnom odravanju su:

ienje i podmazivanje tehnikih sistema, pregled (praenje stanja) i popravke. Kod preventivog odravanja je zastupljen pregled stanja, dok kod preventivnog odravanja prema stanju to su dijagnostika i monitoring. U proizvodnim sistemima oprema treba biti oiena i podmazana prema unapred predvienom planu. Tim koji uestvuje na tehnikim poslovima treba da bude sastavljen od obuenih lica i lica iz slube odravanja. Preventivnog odravanja nema bez kontinualne obuke radnika (podmazivai). Da li e podmazivanje obavljati radnik na maini ili podmaziva zavisi od:

Kompleksnosti zadatka

Motivisanosti radnika i raspoloivosti opreme i

Stepena znaaja otkaza koga obuen podmaziva moe registrovati a operator sigurno predvideti.

40. Nedostaci preventivnog odravanja

Mogunost pojave oteenja u toku preventivnih intervencija, zbog propusta ili ignorisanja odredjenih komandi, postoji mogunost pojave oteenja.

Visok nivo ranih otkaza rezervni delovi, ugraeni kroz preventivno odravanje imaju veu verovatnou pojave otkaza u poetnoj nego u kasnijoj fazi eksploatacije.

Neiskorien raspoloivi resurs zameniti neki element pri preventivnom odravanju je bolje nego saekati da se otkaz pojavi.

Visoke poetne trokove rezervni delovi kupljeni ranije nego to e biti iskorieni i preuranjeni preventivni zahvati na opremi mogu biti izvor visokih poetnih trokova.

esto prekidanje procesa eksploatacije opreme za opremu koja radi u velikoserijskoj ili masovnoj proizvodnji, glavno pitanje se odnosi na mogunost prekidanja procesa u cilju izvoenja aktivnosti preventivnog odravanja.

Preventivno odravanje moe biti nedovoljno po obimu i preobimno. Kod optimalno kreiranog preventivnog odrzavanja, postignut profit viestruko prevazlazi trokove odravanja.

41.Prednosti koncepcije preventivnog odravanja prema stanju

Kod preventivnog odrzavanja prema stanju sa proverom parametara stanja, po utvrenoj dinamici u funkciji od konstatovanog stanja, vri se provera stanja sastavnih elemenata sistema i, u zavisnosti od rezultata pregleda stanja preduzimaju se postupci odravanja samo ako su naene vrednosti parametara stanja izvan dozvoljenih granica odstupanja. Primenom koncepcije preventivnog odravanja prema stanju izbegavaju se nepotrebne zamene elemenata. Propisivanje zamene nekog elementa, bez obzira na njegovo stanje, nosi rizik kvaliteta novog elementa i rizik kvaliteta ugradnje. To moe nedovoljno da utie na pouzdanost ukoliko je elemet koji se zamenjuje bio jo uvek u ispravnom stanju, odnosno ukoliko je njegova zamena faktiki bila nepotrebna. Koncepcija preventivnog odravanja prema stanju prua povoljne uslove za ostvarivanje veeg stepena islorienja radnog veka sastavnih elemenata od koncepcije preventivnog odravanja po vremenu, uz istovremeno manje ukupne trokove odravanja, pa i na trokove ivotnog ciklusa sistema. Koncepcija preventivnog odravanja prema stanju se zasniva na peridinim ili neprekidnom praenju stanja sistema odnosno elemenata i uoavanju ili prognoziranju trenutka dostizanja graninih vrednosti izabranog parametra stanja. U okviru koncepcije preventivnog odravanja prema stanju mogue je razlikovati dva sluaja:

Koncepciju inspekcije i

Koncepciju praenja stanja.

Verifikacija stanja inspekcijom je subjektivnog karaktera. Radnik koristi svoja ula ( gleda,slua, pipa) i oslanja se na svoje iskustvo pri odreivanju da li je stanje zadovoljavajue ili nije. U optem sluaju postupke praenja stanja nazivamo postupcima dijagnostike stanja i ona se mogu obavljati rasklapanjem ili bez rasklapanja opreme i ureaja. 42. Trokovi preventivnog odravanja

Kriterijum za odreivanje optimalnog intervala preventivne zamene nekog dela tehnikog sistema su ukupni trokovi odravanja tog sistema u dugotrajnom vremenskom periodu. Ukupni trokovi za korektivno i preventivno odravanje tehnikih sistema odreuju se prema izrazu:

CT (t) = Cc t cTp + CptpTp gde su:

Cc - trokovi korektivnih zamena,

Cp - trokovi preventivnih zamena,

cTp intenzitet otkaza u sluaju korektivnih zamena,

pTp intenzitet preventivne zamene.

Trokovi preventivnog odravanja predstavljaju zbir dva troka kojim se mogu odrediti prema izrazu:

Cp= Cpd + Cpr gde su:

Cpd trokovi vrednosti dela koji se menja,

Cpr trokovi radne snage u sluaju preventivne zamene.

Slino tome imamo da su ukupni trokovi odravanja:

Cc = Ccd + Ccr + Po (Cod + Cor ) + Co, gde su:

Ccd trokovi vrednosti delova koji se menjaju.

Ccr trokovi radne snage u sluaju korektivne zamene,

Po verovatnoa oteenja drugih delova u sistemu,

Cod i Cor dodatni trokovi vrednosti delova i radne snage u sluaju oteenja,

Co - ostali trokovi.

Ostali trokovi Co predstavljaju sve trokove koji nastaju kao posledica otkaza. Kad god su trokovi korektivne zamene vei od trokova preventivne zamene (Cc > Cp ) i kada se radi o delovima sistema koji imaju rastui intenzitet otkaza postoji jedan optimalni vremenski interval preventivne zamene Tpo koji daje minimum ukupnih trokova odravanja uz ostvarenje zahtevane pouzdanosti sistema.

Ukupni trokovi odravanja u jedinici vremena se mogu izraziti:

CT= Cc cTp + CppTp

Poveanjem intervala izmedju inspekcije odnosno kontrole i odravanja ukupna cena trokova odravanja se smanjuje. Na drugoj strani cena popravke i zamene delova raste zbog starenja tehnikog sistema i problema koji nastaju zbog neadekvatnog odravanja. Ukupna cena programa odravanja na godinjem nivou moze da bude izuzetno velika, ako se postupci odrzavanja cesto sprovode, zbog same cene odravanja. Meutim, ako se postupci odrzavanja retko sprovode, cena na godinjem nivou je ponovo velika zbog dodatnih trokova koji su vezani za este popravke i zamene delova.43.Administrativni postupci procesa odravanja

Osnovni administrativni postupci naophodni za realizaciju i razvoj progrma odrzavanja, su sledei:

- izrada i auriranje liste tehnikog opsluivanja, lista podmazivanja, lista provere stanja, lista preventivnih zamena i lista rezervnih delova,

- izrada i programiranje naloga za proveru stanja, izrada izvetaja o izvrenim postupcima provere stanja, otvaranje radnih naloga za otklanjanje eventualno uoenih otkaza ili oteenje i izrada izvetaja o izvrenim postupcima odravanja,

- izrada i programiranje radnih naloga za preventivne zamene i izrada izvetaja o izvrenim postupcima odravanja,

- prijave otkaza i oteenja uoenih u postupku nadzora i tehnikog opsluivanja (rukovaoci i ostali zaposelni), otvaranjem radnih naloga i izrada izvetaja o izvrenim postupcima odravanja,

- sreivanje izvornih podataka u odgovarajue kartoteke, datoteke ili segmente baze podataka (istorijski podaci o opremi i sredstvima za rad),

- obrada podataka i dobijanje povratnih informacija u cilju: kontrole izlaznih karakteristika procesa odravanja i opreme, auriranje lista preventivnog odavanja, izrade ostalih programa odravanja, optimizacija zaliha rezervnih delova (auriranje lista rezervnih delova) i slino.

Radni danlog slui kao dokument za optereenje sopstvenog knjigovodstva, ali i kao alat za terminiranje i kontrolu radnika. U okviru razvijenog informacionog sistema, povezuje ostale nosioce podataka i omoguava efikasno upravljanje odravanjem. Vano je da postoji radni nalog javljaju se etiri klasina problema pri emu se postavljaju pitanja:

- Da li treba prvo otvoriti radni nalog pa posle analize problema ponovo izdati drugi nalog, koji e se dati izvriocu posla? - U principu, korienje jednog, unapred sastavljenog, radnog naloga moe biti dobro. Pri njegovoj izradi se ne mora ulaziti u detalje. Poslovoa moe da opie rad koji je potrebno izvriti samo kratko, na primer - zameniti ventil. Problem nedovoljnog opisa moe biti reen obukom radnika. Ako je radnik koji primi nalog dobro obuen, on e sam doprineti onome to je potrebno da se uradi.

- Da li je koncept ,,bez naloga ne radi" praktian? - Bez radnog naloga odeljenje odravanja ne moe da organizuje i planira izvrenje rada na efikasan nain. U sluaju hitnih poslova, poslovoa moe uputiti radnika sa materijalom na opravku tehnikog sistema i odmah zatim ukratko upisati najvanije podatke te odobriti da se opravka izvri.

- Treba li koristiti uoptene radne naloge? - Uopteni radni nalozi se mogu korirtiti samo onda ako se jasno definiu i vremenski analiziraju postupci iz domena preventivnog odravanja. Postoji i tedecija da se oni izdaju radi skraenja vremena pri hitnim radovima ili pri ,,pozivu". Ako se to radi, onda treba se obratiti naroito panju da se posao i tano vreme rada na njemu upiu.

- Koji prioritetni sistem treba primenjivati? - Ako radnici rade marljivo svoj posao, treba primenjvati samo efikasan prioritetni sistem zasnovan na ,,dogovorenom utvrenom vremenu". Rei kao to su ,,pouri", ,,hitno" ili ,,daj to pre", na treba da imaju nikakvo znaenje niti mesto u prioritetnom sistemu. Pri izradi radnog naloga, poslovoa jasno utvruje vreme za koje je potrebno da se posao obavi. Radnik e pokuati da to vreme odri ukoliko je uopte mogue. U trenutku kad zakljui da to nije mogue, predloie poslovoi drugo vreme za izvrenje posla.

esto se u praksi izbegava pisanje radnog naloga. Meutim, tehniki direktor, rukovodilac proizvodnje i rukovodilac odravanjha tereba da imaju vrst stav o tome da mora biti pisani radni nalog za sve radove na odravanju koji traje due od 15 minuta. Sitne opravke i podeavanja, za koje nije potrebno vie od 15 minuta, mogu se obaviti odmah na licu mesta od strane deurnog majstora ili izvrioca preventivnog odravanja.

Optimizacija programa preventivnog odravanja postie se obradom podataka i pravilnim korienjem povratnih informacija, koje se podvrgavaju analizi i vrednovanju bar dva puta godinje, sve dok se ne postigne skoro optimalni odnos izmeu trokova preventivnog odravanja i trokova iznenadnih otkaza. Na osnovu takvih informacija, vri se korekcija lista prevetivnog odravanja (novi postupci, podeavanja frekvencija i drugo), planira opravka, modifikacija ili zamena pojedine opreme i ureaja, optimizacija zaliha rezervnih delova i slino.

44. Osnovne funkcije sistema planiranja u odravanja su:

- program odravanja,

- plan odravanja (sa tehnikom dijagnostikom),

- tehnoloki postupci,

- vremenski normativi,

- normativi materijala i rezervnih delova,

- planiranje sredstava za rad (za obavljanje operacija odravanja),

- radna dokumenta,

- tehnika dokumentacija (crtei sklopova i dr.),

- plan supstitucije uvoza rezervnih delova, materijala i tehnologije,

- plan traenja i otklanjanja slabih mesta na opremi i ureajima,

- plan modernizacije i rekonstrukcije tehnikih sistema.45. Informacioni sitemi u upravljanju odravanjem

Da bi se omoguila stalna cena i efikasno upravljanje stanjem tehnikih sistema, a posebno preduzimanje postupaka odravanja koji treba da obezbede isparavan rad sistema, sa stanovitva postavljene funkcije kriterijuma, nuno je da se poznaju procesi i tokovi rada i odravanja tehnikih sistema. To je neposredni zadatak informacionog sistema o radu i odravanju. Zbog obimnih informacija i velikih informacionih resursa u svim logistikim podsistemima odravanja, za efikasno upravljanje ovim funkcijama neophodno je da informacionim sistemom odravanja upravlja raunar. Otuda automatizovano upravljanje odravanjem tehnikih sistema sve vie dobija na znaaju, pa se njegovom projektovanju i realizaciji posveuje posebna panja. U Engleskoj je za ove potrebe, na primer, formirana grupa za CAMM (Computer Aided Maintenance Management), koja se na organizovan nain bavi problemima raunara u odravanju. U Japanu se koncepcija totalnog produktivnog odravanja (TPO) realizuje primenom elektronskog raunara, a softver se sastoji od sledeih modela: automatizacija poslova preventivnog odravnja, planiranje zastoja sistema, praenje karakteristika sistema i analiza zastoja.

U ovakvim okolnostima na tritu ima veoma mnogo softverskih paketa, koji su specijalno projektovani za odravanje tehnikih sistema. Ipak, korisnik uvek mora paljivo da bira programski paket, lako da zadovolji bar 80%-90% njegovih potreba. Pored nabavke gotovih paketa, moe se ii i na njihove modifikacije, a esto i na razvoj originalnog softvera, potpuno prilagoenog sopstvenog potrebama. Ovi paket su obino usklaeni sa standardima i drugim propisima o nainima odravanja tehnikih sistema., ukljuuju modele, algoritme i druge alate za operacionalizaciju odreenih procedura. Ti paketi, programi i modeli prvenstveno slue za definisanje programa i planova odravnja, ali u odreenoj meri daju podatke nune za donoenje i drugih odluka o odravnju.

Od programskih paketa koji se danas koriste u svetu, treba pomenuti programski paket PREDICTOR, u koji su ugraeni i moduli za proraun pouzdanosti, pogodnosti za odravanje, za crtanje rezultata analize stabla otkaza (FTA - Fault Tree Analysis), te za analizu naina, efekata i kritinosti otkaza (FMCEA -Failure Modes Effect and Critical Analysis); zatim programski paket EDCAS (Equipment Desigers Cost Analysis System - Projektantski sistema za analizu trokova sistema); programski paket DILSA (Distrebuted Integrated Logistic Support Analiysis, tj. Distribuciona analiza integralne logistike podrke); kao i vie programskih paketa za analizu logistike podrke, kao to su, na primer:

- SAMSOM - Support Availbility Multisystem Operations Model, (koji simulira dogaaje u upotrebi i podrci za vie sistema),

- COAMP - Computer Analysis of Maintenance Policies, (koji slui za ocenu trokova podrke u sistemu odravanja s vie nivoa, pri donoenju odluka o raznim varijantama ugraene za vie opreme) i drugi.

Bez obzira to u svetu postoji mnogo razvijenih modela i raunarskih programa za reavanje problema odravanja, stalno se radi na njihovom usavravnju, modifikacijama i razvoju novih. U nas je razvijeno nekoliko programskih paketa za automatizovano upravljanje odravanjem tehnikih sistema. Oni su zasnovani na modelima odravnja i raunarskim progemima koji su operativnog karaktera, to olakava primenu za odreene tehnike sisteme. Jedan takav programski paket je Dinamiki model preventivnog odravnja prema stanju - DMPOPS za automatizovano upravljanje procesom preventivnog odravanja razliitih tehnikih sistema.

46.Cilj i struktura informacionog sistema odravanja

Cilj informacionog sistema odravanja mora biti izvrenje svih planiranih radova odravanja. Zato su potrebne sledee informacije:

1. Mesto(u pogonu, radionici i slino)

2. Vrsta postupaka odravanja (sa tehnologijom)

3. Potrebe specijalne laboratorije i radionice

4. Potrebni alati, pribori, instrumenti i transportna sredstva, potrebni materijali i rezervni delovi

5. Predvieno vreme trajanja opravke

6. Koordinacija i dr

Od izuzetnog znaaja pri projektovanju informacionih sistema je utvrivanje potrebne i dovoljne struke podataka, mesta njihovog nastajanja, tokova, postupaka obrade i relevantnih informacija za process odluivanja. U naelnom i optem sluaju prisutne su dve osnovne vrste podataka, odnosno dve osnovne informacione grupe:

Prva grupa podataka se odnosi neposredno na rad sistema tj na vreme u kome je posmatrani tehnicki sistem u ,,radu

Druga grupa podataka se odnosi na vreme u kome je tehniki sistem u ,,otkazu47. Planiranje i programiranje aktivnosti odravanja je aktivnost kojom se razvrstavaju aktivnosti odravanja u cilju preduzimanja neophodnih postupaka za odravanje potrebnog nivoa pouzdanosti opreme i sredstva za rad.

Obrada podataka ima za cilj, pored ostalog, utvrivanje komponenata efektivnosti tehnikih sistema.

Na osnovu upustva za rad potrebno je kreirati program za raunar koji treba da daje informacije za opremu koja se odrava, kao i celog tehnikog sistema.

Svake nedelje potrebno je definisati program rada koji definise opremu koja se mora odravati (zajedno sa instrukcijom za odravanje). Datoteke koje se tampaju su samo za opremu iji se vremenski period poklapa sa planiranjem aktivnosti odravanja i vremenom programiranja. Lista odravanja opreme je radni nalog koji sadri:

Opremu koja se odrava

Period vremena aktivnosti odravanja (ciklinost)

Instrukcije ili postupke odravanja48.Faktori pogodnosti za odravanje tehnikih sistema

Prema rezultatima, dosadanjih istraivanja tehnikih sistema i podataka iz literature uticajni faktori na pogodnost odravanja su:

Standardizacija

Tipizacija

Unifikacija

Zamenljivost sastavnih delova

Vek trajanja sastavnih delova

Reprodukcioni i potroni material za proizvodnju i odravanje

Uvozni sastavni delovi

Nepopravljivi sklopovi

Elementi za obezbedjenje meusobnih elektrinih, za mehanikih i hidraulinih veza sastavnih delova i sklopova

Izvori napajanja energijom

Oznaavanje sastavnih delova

Komande i indikatori

Podeavajui elementi

Prenosivost delova i sklopova

Pristupanost za podesavanje i odrzavanje

Mesta za proveru ispravnosti

Pogodnost za primenu pogonskih sredstava, maziva i hidraulinih tecnosti

Pogodnost za uvanje

49. Metoda predvianja pogodnosti za odravanje

Metode predvianja pogodnosti za odravanje su metode ekstrapolacije, metode simulacije, metode tabelarnih matrica i druge metode sabiranje vremena.

Ekstrapolacija kao matematiki oblik zakljuivanje ili predvidjanje izvan poznatih informacija u oblasti koja je u izvesnoj meri nepoznata, primenjena na pogodnost za odravanje, bavi se karakteristikama odravanja novog sistema na osnovu njegovih konstrukcijskih karakteristika i na osnovu utvrenih veza konstrukcijskih karakteristika i karakteristika odravanja slinih sistema. Postoje dve grupe ovih metoda metode kod kojih se predvianje vri aproksimacijom i metode kod kojih se predvianje vri pomou funkcije raspodele vremena popravke. Kod predvidjanja aproksimacijom, najee se koristi tzv eksponencijalna aproksimacija. U grupi metoda, kod kojih se predvianje vri pomou funkcije raspodele vremena popravke, polazi se od injenice da ako je poznat oblik raspodele vremena popravke sistema onda se moe dobiti bilo koja eljena karakteristika te raspodele.Metode simulacije, se koriste kada je potrebno utvrditi odreene karakteristike tehnikog sistema, a da se pri tome, umesto sistema, koristi odgovarajui model realne situacije. Pri definisanju modela realne situacije neki faktori se mogu drati pod kontrolom a neki ne mogu pri emu za sve faktore koji ine tzv. ulaz postoji tzv. izlaz koji predstavlja odgovor na faktore koji su uzeti u razmatranje. Po svom karakteru simulacija moze biti fizika i matematika. Matematiki modeli simulacije opisuju rad sistema preko pojedinacnih dogaaja koji se deavaju na delovima sistema. U procesu simulacije pogodnosti za odravanje, ulazni podaci su sluajne promenljive veliine koje se odnose na vreme popravke i vreme pojave do otkaza.

Vrlo esto se sloeni odnosi izmedju promenljivih veliina mogu predstaviti u obliku matrica. Metode matrice se, u pogodnosti za odravanje, koriste za opisivanje zadataka odravanja i veze izmedju razliitih elemenata kao sto su operativni zahtevi, karakteristike konstrukcije, troskovi i zahtevi integralnog tehnikog obezbeenja. Uglavnom su to kvalitativne metode, kojima nedostaju kvantitativni matematiki odnosi zbog sloenosti kombinovanje promenljivih veliina zajednikih za kolone i redove u takvim matricama.Ameriki vojni standard predvia jo 4 metode odnosno procedure predvidjanja pogodnosti za odravanje

Prva metoda (ili ARINC metoda) se koristi za izraunavanje vremena predpoletnog remonta avionskih elektronskih i elektromehanikih sklopova ukljuujui zamenu modula.

Druga metoda (ili FEC) je namenjena za predvidjanje pogodnosti za odravanje brodskih i obalskih elektronskih sistema. Moe se primeniti i na mainske sisteme ako bi bile odreene srednje vrednosti vremena odravanja za razne funkcionalne nivoe-delove tehnikog sistema.

Trea metoda (RCA), metoda istraivanje uzroka otkaza je namenjena za izraunavanje srednjeg i ukupnog vremena odravanja zemaljskih elektronskih sistema. Moe se koristiti i kod predvianja vremena za radove preventivnog odravanja kao i kod projektovanja i ocene, odnosno verifikacije ispitivanja.

etvrta metoda (RAC) je namenjena za izraunavanje srednjeg i/ili ukupnog vremena korektivnog i preventivnog odravanja. Mogue je primeniti u svim etapama projektovanja i pri razliitim stepenima detaljizacije konstrukcije.50. Odravanje komunalnih vozila

51.Odravanje elektro-instalacije

52. Odravanje parkova i instalacija

53. Odravanje saobraajnica

54. Odravanje automatskih stabilnih ureaja za gaenje poara

Posle izvrsene ugradnje automatske instalacije za gaenje pozara, mora se ispitati njeno funkcionisanje, ukljuujui sve njene delove. Instalacija za gaenje poara se mora stalno nalaziti u stanju pripravnosti za efikasno gaenje punim predvienim kapacitetom, tako da je neophodno odravanju automatskih stabilnih sistema posvetiti posebnu panju. Potrebne prepravke na instalaciji sme vrsiti samo za to ovlaeno preduzee. Nije dozvoljena zamena pojedinih delova instalacije kojima bi se izmenio prvobitno predvieni nain rada kao celine ili njenih bitnih delova.Sve radove koji obuhvataju dnevne, nedeljne i mesene preglede (vizuelna kontrola, proba pumpe, funkcionalno ispitivanje bez ispustanja sredstva za gasenje), kao i odravanje akumulatorske baterije i sl. vri u tu svrhu obueno osoblje korisnika objekta. Radnik zaduen za odravanje instalacije duan je uredno voditi knjigu o svim pregledima, ispitivanjima i popravkama instalacije. Pored ovih uputstava korisnik instalacija duan je pridrzavati se uputstava za rukovanje i odravanje izdatih od strane proizvoaa pojedine opreme i ureaja za gaenje poara.

Automatski alarmni ureaji koji rade na principu protoka vode kroz sistem, treba da budu deo svake standardne instalacije sprinkler sistema. Alarmni ureaj moe biti spojen sa centralnom stanicom slube za zatitu od poara ili optinskim vatrogasnim odeljenjem, a moze biti i lokalni alarm i signal. Njegova namena je da tano registruje kad je ukljuen sprinkler-uredjaj. On takodje signalizira isputanje vode ili pranjenje izazvano drugim razlogom a ne poarom. Automatski alarmni sistemi moraju redovno da se ispituju i kontroliu, a njihovo odravanje se proverava strunom osoblju za ovu vrstu poslova.55. Odravanje sprinkler uredjaja

Odravanje ovih instalacija podrazumeva vrenje kontrole i to:

- dnevni pregledi obuhvataju kontrolu:

* pritiska na manometrima ispred i iza sprinkler ventila

* Otvorenosti zasuna ispred sprinkler ventila

* curenje vode iz alarmnog sprinkler ventila u levak

* nivoa vode u prelivnom (akumulacionom) bazenu

* nivoa vode i pritiska u hidroforu

Nedeljni pregledi obuhvataju:

Ispitivanje rada hidraulikog zvona otvaranjem kontrolnog ventila

ispitivanje rada prinkler pumpe , preko kontrolne instalacije pumpe povremeno kontrolisati ispravnost manometra.estomeseni pregledi obuhvataju:

pregled od strane ovlaene servisne organizacije

detaljan vizuelni spoljani pregled instalacije obzirom na koroziju (cevovodi, armature i oprema)

pregled i ienje sprinkler ventila

ienje filtra i hidraulikog zvona

kontrolu otvaranja i zatvaranja svih zasuna i ventila

Petogodinje pregled obuhvata ienje hidrofora i ispiranje cevovoda

Pregledi svakih 20 godina obuhvataju probu pod pritiskom celog sistema, hladnom vodenom parom od 15 bara u trajanju od 2 sata.

56. Odravanje ureaja za gaenje poara penomDnevni pregledi obuhvataju:

kontrolisanje pritiska na manometrima u ventilskoj stanici i daljinsko upravljanim ventilima

kontrolisanje otvorenosti zapornog zasuna ispred i iza ventila sa daljinskim upravljanjem

kontrolisanje ispravnosti lampica na sinoptikom tablou.Svake nedelje potrebno je:

izvriti funkcionalnu probu svakog ventila sa daljinskim upravljanjem tako da se zatvori zasun prema suvom delu cevovoda

Obratiti panju da se u pripremnom poloaju zatvoreni elektromagnetski ventili za daljinsko aktiviranje i ventil za runo aktiviranje. Meutim zasuni ispred i iza ventila za daljinsko aktiviranje trebaju biti otvoreni

Svakih est meseci izvriti:

pregled celog ureaja od strane ovlaene organizacije

otvaranje i zatvaranje svih zasuna i ventila

ienje svih filtera

Svake godine potrebno je izvriti:

pregled ventila sa daljinskim upravljanjem

ispitivanje funkcionalnosti sistema za gaenje tako da se uklone poklopci komora i cevovod optereti maksimalnim dozvoljenim pritiskom

Svake tree godine demontirati i pregledati sve zasune i ventile

Svakih 20 godina:

Izvriti ispitivanje sistema na hidrauliki pritisak od 15 bara

posle korienja stabilnog sistema za gaenje poarA penom ili probnoog ispitivanja potrebno je cevni sistem isprati vodom57. Odravanje ureaja za gaenje poara ugljendioksidom CO2Dnevni pregledi obuhvataju:

Kontrolu teine svih boca na vagama gde su boce i montirane

kontrola temperature prostorije u kojoj se nalaze boce napunjene ugljen dioksidom i pripaddajui ureaj sa elektro opremom (dozvoljene temperature su od +5 do +35 C)

Nedeljni pregledi obuhvataju:

proveru da se u cevovodima ne skuplja kondenzat (ako je tempretaura nia od +10 stepeni, ovaj pregled treba vriti svaka tri dana odnosno postupiti u skladu sa steenim iskustvom)

Pregled mlaznica , da nisu zaepljeni , da ih prema potrebi treba oistiti

kontrolu signalizacije

Meseni pregled obuhvata:

funkcionalnu probu u instalacijama bez pranjena CO2 iz boce

estomeseni pregledi obuhvataju:

Detaljan pregled instalacija od strane ovlaene organizacije

funkcionalni ispitivanje bez aktiviranja boca napunjenim CO2

detaljan vizuelan pregled obzirom na koroziju (cevovodi , armature i oprema)

pregled mlaznica da nisu zaepljeni

Petogodinji pregled obuhvata:

Ispitivanje cele instalacije antiviranjem baterija boca koje su napunjene CO2 i njihovim pranjenjem (ovo ispitivanje vri ovlaenja institucija)

58. Odravanje runih aparata za gaenje poara

Kada su aparati za gaenje poara u upotrebi, odnosno kada su spremni za korienje i nalaze se u pojedinim objektima, vrlo je vano da se redovno odravaju.

U tom smislu razlikuju se tri osnovna postupka:

Pregled ispravnosti

Servis i punjenje aparata i

Kontrolno ispitivanje

Pod pojmom pregled ispravnosti podrzumeva se prevntivo odravanje aparata, a svrha mu je utvrivanje tehnike ispravnosti aparata za upotrebu. Rok ispitivanja je 6-12 meseci nakon isteka garantnog roka koji je odredio proizvoa, odnosno od dana ugradnje aparata.

Pojam servis i punjenje aparata sprovodi se prema zahtevu odgovarajueg standarda, radi provere da li je aparat koji je korien 5 godina sauvao traena svojstva mehanike vrstoe i sigurnosti. Ovo ispitivanje je ponavljanje nekih delova tipskog ispitivanja, na primer :

Ispitivanje izdrljivosti na pritisak,

Ispitivanje nepropustljivosti,

Ispitivanje sigurnosne naprave,

Provera stanja punjenja.

Cilj ispitivanja je osiguranje ispravnosti aparata za gaenje poara i dalje vreme korienja.59. Odravanje uredjaja za detekciju i dojavu pozara

Korisnik dojavnog sistema zatite od poara ili ovlaena osoba brinu o tome da sistem pregleda u sluajevima kada postoje znakovi poremeaja stalne spremnosti za pogon, nepravilnog funkcionisanja ili promena tehnologije ili prostora koji imaju uticaja na kontrolu i nadzor. Najbitniji uslov je redovno odravanje.

Kontrrolu tehnike ispravnosti dojavnog sistema zatite od poara obavlja ovlaena osoba korisnika u vremenskim razdobljima koji nisu dui od dva meseca. Pri tome treba ispitati:

Najmanje jedan javlja po primarnom vodu

Svetlosno zvune signalizatore

Predajnike i prijemnike signalizacije

Ureaje za automatsko gaenje

Sklopne ureaje za iskljuivanje ventilacije, tehnolokog procesa i slino

Ureaje za uzbunjivanje

Ureaje za napajanje energijom.

Periodina kontrola se obavlja jednom godinje. Moe se obavljati istovremeno sa servisivanjem. Detaljan pregled svake pete godine.

60. Odravanje pumpi

Da bi centrifugalna pumpa uvek bila ispravna potrebno je vriti preglede koji obuhvataju:

Stanje ulja u motoru

Pregled napunjenosti rezervoara za gorivo

Poloaj prekidaa za usisavanje

Pregled zategnutosti klinastih remenova ventilatora za hlaanje pumpe

Proveru poloaja slavine za gorivo,

Proveru poloaja prekidaa za usisavanje

Proveru poloaja potisnih ventila i slavine za pranjenje

Posebnu panju treba obratiti na lsedee:

Podmazivanje leajeva

ienje otvora sita na ulazu pumpe

Ako se pumpa koristila za gaenje poara penom treba je dobro isprati

Posle rada isprazniti vodu iz pumpe i vakum ureaja

Pumpa se bar jedno meseno mora ispitati da li radi