•Interna kontrola I interna revizija se razvijaju istovremeno•Razlozi za razvoj interne revizije:1. Stalan rast tržišno orijentisanih preduzeća,2. Diversifikacija poslovanja,3. Decentralizacija u zemlji i inostranstvu,4. Povećanej složenosti procesa upravljanja,5. Problem koordinacije i istinitog informisanja i6. Uvođenje i razvijanje elektronske obrade podataka

42. Područja organizovanja interne revizije Interna revizija se može organizovati na dva nivoa:

1. Najveći poslovni sistemi na osnovu kapitala uloženog u zavisna preduzeća, treba da imaju sektor interne revizije

2. Ostali veći poslovni sistemi bez obzira na to da li su deo većeg poslovnog sitema ili samostalne organizacije treba da imaju sopstvenu internu reviziju

• Prvi nivo interne revizije ispituje poslovanje zavisnih poslvonih subjekata sa aspekta makrointeresa i o tome informiše najviše rukovodstvo.

• Drugi nivo interne revizije ispituje celokupno poslovanje prema utvrđenom planu i programu svog rukovodstva.

44. Interna revizija u okviru računovodstvene funkcije Interna revizija može da bude organizovana kao

samostalna organizaciona jedinica ili da se nalazi u okviru:

1. Računovodstvene funkcije,

2. Finansijske funkcije,

3. Plana i analize,

4. Posebne organizacione jedinice u sturkturi ostalih poslovnih funkcija i drugih funkcija.

45. Predmet ispitivanja interne revizije Sadržaj i strukturu predmeta interne revizije determinišu brojni faktori:1. Veličina preduzeća,2. Delatnost preduzeća,3. Društveno-ekonomsko okruženje,4. Položaj interne revizije u hijerarhijskoj strukturi pravnih subjekata i5. Prisustvo ostalih oblika eksternih nadzora i njihova organizacija• Interna revizija u malim i srednjim preduzećima – obuhvata sve oblasti

(investicije u toku, organizaciju, bilans stanja, bilans uspeha...)• Interna revizija u velikim preduzećima kao područje ispitivanja razlikuje:1. Ekonomsko područje (ispituje organizacione delove preduzeća-nabavka,

prodaja, marketing...)2. Tehničko područje (ispitivanje zaokruženih poslova u preduzeću).• Za sagledavanje premdeta interne revizije moguća su dva pristupa:1. Klasičan (ispitivanje formalne i materijalne ispravnosti finansijskih poslova)2. Savremeni (ocena da li se u velikim poslovnim sistemima sprovode svi

postupci).

46. Standardi profesionalne prakse interne revizije Standardi profesionalne prakse interne revizije su:1. Nezavisnost,2. Profesionalna umešnost (pažnja i opreznost),3. Delokrug (obuhvata sve poslvoe koje treba ispitati-kvalitet

adekvatnosti sistema, internih kontrola poslovnog sistema i njegovih delova, kvalitet ostvarivanja radnih zadataka),

4. Postupak obavljanja revizije (planiranje i sprovodjenje interne revizije, informisanje o obavljenjoj internoj revizije, utvrđivanje devijantnih pojava, otklanjanje i dalje otkrivanje devijantnih pojava).

5. Rukovođenje internom revizijom (rukovodilac intrene revizije koji upravlja organizacionom jedinicom interne revizije treba da: 1) obezbedi da se obavljanjem interne revizije ostvare opšti ciljevi organizacije, 2) da se novčana sredstva, ostvarena po osnovu prihoda efikasno troše i 3) da seposlovi obavljanja interne revizije odvijaju u skladu sa Standardima profesionalne prakse interne revizije.)

47. Zadaci interne revizije Funkcije interne revizije:

1. Pregled računovodstvenog sistema internih kontrola,

2. Ispitivanje finansijskih i poslovnih informacija,

3. Pregled ekonomičnosti, efikasnoti i efektivnosti poslovanja, uključujuči i neefikasnosti kontrole pravnog lica i

4. Pregled usaglašenosti za zakonima, propisima i ostalim eksternim zahtevima.

48. Ispitivanje interne kontrole od strane internog revizora Sistem interne kontrole kao predmet interne revizije

može da se uspostavlja na sledeće načine:

1. Podelom rada i sistematizacijom poslovanja tako da svaki pojedinac dobije konkretan radni zadatak,

2. Poslovnim aktom,

3. Opštim aktima, uputstvima za rad, odlukama i naredbama i

4. Kontrolnim programskim postupcima i automatizovanog informacionog sistema.

49. Ispitivanje od strane internog revizora evidentiranja poslovnih promena Poslovni tokovi preduzeća obuhvataju se u njegovom

knjigovodstvu.

Interna revizija najpre treba da utvrdi da li postoji opšti akt o računovodstvu, da li ga se preduzeća pridržava, a zatim da oceni računovodstvo u skaldu sa Zakonom o računodstvu, računovodstvenim standradia i opštim aktom preduzeća.

Interna revizija ispituje: poslovne promene u računovodstvu, pouzdanost evidentiranja, ažurnost, sintetička, analitička knjigovodstva, dokumentaciju, kontni plan, kontiranje)

50. Kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja Osnovne kvalitativne karakteristike finansijskih izveštaja

su:

1. Razumljivost

2. Relevantnost

3. Pouzdanost (da u njoj ne postoje greške, suština iznad oblika, neutralnost, opreznost, potpunost

4. Uporedivost

5. Ograničenja i relevantne i pouzdane infromacije (blagovremenost, uravnoteženost između koristi i troška i uravnoteženost između kvalitativnih karakteristika)

6. Istinito i fer viđanje, odnosno fer prezentacija.

Kolokvijum Formalni aspekt ispitivanja bilansa stanja podrazumeva

ispitivanje toga da li je bilans stanja u skladu sa važećim propisima, da li je sastavljen u formi propisanoj zakonom i da li je u skladu sa načilima finansijskog izveštavanja.

Materijalni aspekt ispitivanja bilansa stanja treba da pruži uvid u finansijski položaj preduzeća i ispravnost finansijskog izveštavanja i sprovođenja finansijske politike.

Statičko ispitivanje finansijske situacije preduzeća se sprovodi na tačno određeni dan i treba da utvrdi finansijski položaj i stanje preduzeća u datom trenutku.

Dinamičko ispitivanje finansijske situacije preduzeća pokazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima (HOV) na kraju i na početku perioda što znači da pokazuje povećanje, odnosno smanjenje gotovine za dati period, pokazuje koji su uzroci tih promena i kako je preduzeće upravljalo gotovinom.

Informacioni sistem preduzeća se bavi prikupljanjem, sređivanjem, obradom podataka i njihovim dostavljanjem svim korisnicima i organima upravljanja. Glavni zadatak interne revizije informacionog sistema je da oceni pouzdanost i efikasnost tog informacionog sistema u preduzeću.

Revizija računovdostvenih izveštaja je ispitivanje korektnosti finansijskih izveštaja i davanje mišljenja o tome da li oni objektivno i istinito prikazuju stanje imovine, kapitala i obaveza preduzeća, i finansijski rezultat preduzeća.

Razlikuju se: društevena, ekonomska, psihološka, javna uloga revizije i lični interes.

Društvena uloga revizije: Razdvojena je uloga vlasnika finansijskih sredstava i onih koji upravljaju tim resursima. Revizor mora da bude disciplinovan i samodisciplinovan prilikom vršenja revizije i da da objektivnu ocenu o finansijskom položaju i uspešnosti poslovovanja nekog poslovnog subjekta jer odluke koje se na osnovu te ocene donose mogu uticati na društvo kao celinu.

Ekonomska uloga revizije: Najveći deo ljudske aktivnosti ima ekonomske polsedice. Iz tog razloga revizija mora da obezbedi da finansijski izveštaju u kojima se nalaze informacije na bazi kojih se donose odluke moraju da budu relevanten i pouzdane, zbog posledica koje sa sobom nose.

Lični interes kao uloga revizije: Reviziju treba posmatrati kao oblik kontorle koji osigurava kvalitet na određeni način i tako štiti sve koji su uključeni u donošenje odluka.

Psihička uloga revizije: Revizija povećava stepen poverenja koji korisnici imaju u odnosu na finansijske izveštaje i otklanjaju sumnju i nedoumice korisnika tih finansijskih izveštaja.

Javna uloga revizije: Informacije iz finansijskih izveštaja su dostupne javnosti i u tom pogledu postoji odgovornost za tačnost i pouzdanost informacija koj se plasiraju širokoj društvenoj zajednici.