Pojam testamentaU naslednom pravu testament ima vie znaenja:1. u formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog

naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba moe imati vie testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca). Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada e, u odreenoj meri, vaiti i prethodni testamenti. 2. u materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac moe imati samo jedan testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, to znai da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan), sud e postupiti po toj volji. 3. u objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu poslednju volju, odn. objekt na kome je napisan testament (npr. pare papira).

Pravna priroda testamentaPod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla:1. pravni posao mortis causa (za sluaj smrti) - je posao koji se preduzima za ivota, ali

njegova pravna dejstva otpoinju tek smru odreenog lica (u ovom sluaju ostavioca);2. dobroin (lukrativni) pravni posao - je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist, a

da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu;3. jednostran pravni posao - nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje; 4. strogo lini pravni posao - je onaj kod koga je iskljueno svako zastupanje. Zavetalac

mora lino, svojom sopstvenom i slobodnom voljom, da iskae sadrinu svog testamenta. Jedini nain da drugo lice uestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete koje se tiu forme, a nikako sadrine, jer e u suprotnom sluaju testament biti poniten; 5. formalni pravni posao - je onaj za iju se punovanost zahteva da bude sastavljen u naroitoj formi koju propisuje zakon (tzv. forma ad solemnitatem). Na zakon dozvoljava vie formi testamenta; 6. jednostrano opoziv pravni posao - obzirom na to da je testament jednostrani, strogo lini i dobroin posao, proizlazi ovlaenje zavetaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ogranienje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom odreenih formi za sastavljanje testamenta. On NE MORA da testament opoziva ba u onoj formi u kojoj ga je sastavio!

Uslovi za sastavljanje testamenta

Kako je testament jedan od vanijih pravnih instituta svakog poretka, drava propisuje uslove koji moraju biti spunjeni da bi se poslednja volja uopte mogla uzeti u razmatranje. Ti uslovi su sledei:1. Subjektivni uslov - jeste sposobnost za rasuivanje, odn. sposobnost lica da shvati

pravne (i sve druge) posledice svoje izjave volje;2. Objektivi uslov - jeste odreena starosna granica sa ijim je navrenjem mogue

sastavljati punovaan testament. To je tzv. aktivna testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u naem pravu stie sa navrenih 15 godina; 3. Animus testandi, odnosno namera za sainjavanje testamenta - jeste pravno relevantna volja nekog lica da preduzme odreene pravne radnje i njegova svest o uslovima i posledicama preduzetih radnji. Ta volja mora biti: ozbiljna (nije punovaan testament koji je napisan "iz zezanja"), stvarna, slobodna i upuena na neto to je mogue ostvariti. Da bi testament bio punovaan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno, dakle, moraju svi da postoje u isto vreme. Ako neko lice koje je starije od 15 godina napie testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuivanje, testament e biti poniten. Ako advokat (koji je sposoban ta rasuivanje i stariji od 15 godina) napie testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi, testament nee biti punovaan, jer nema animus testandi...

Sadrina testamentaTestament moe sadrati veoma veliki broj razliitih odredbi, tako da je, u teoriji, izvrena podela sadrine testamenta na materijalnu, formalnu i tzv. ostale odredbe.1. U materijalnu sadrinu spada sve ono to se odnosi na imovinsko raspolaganje

ostavioca: postavljanje naslednika i legatara, odreivanje naslednih delova, iskljuenja iz naslea, osnivanje zadubina, fondova, itd; 2. Formalna sadrina se odnosi na pitanje postavljanja izvrioca testamenta, ili odrivanja tzv. konkretizatora zavetaoeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu; 3. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. One mogu biti neimovinske: priznavanje vanbranog oinstva (JEDNA PRAVNA ZAKOLjICA: testament je mogue napisati sa 15, a priznati oinstvo je mogue sa tek sa 16 godina. Ako lice od 15 godina prizna vanbrano oinstvo u testamentu, testament e biti punovaan, sem te odredbe, odm. njegovo priznanje e ostati bez efekta!), odreivanje mesta i naina sahrane, davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica..., kao i imovinske prirode: oprotaj duga, priznanje duga, itd.

Forme testamentaU naem pravu postoji veliki broj formi u kojima se moe izraziti poslednja volja. To su sl.:

Olografski testament Ili svojeruno zavetanje je pismeni, privatni (u njegovom sastavljanju ne uestvuju dravni organi) i redovni oblik sastavljanja testamenta. Obzirom na to da je najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testament, pa se zato i koristi najmasovnije. Bitni elementi forme su ti da on mora u celosti biti napisan i potpisan svojeruno od strane zavetaoca. Preporuuje se da nosi i datum, ali to nije bitan element forme. Logini uslovi koji se trae su ti da zavetalac bude pismen, da pie onom rukom kojom pie uobiajeno, da pie na onom jeziku koji razume i da se potpisuje svojim uobiajenim potpisom. Materijal na kome je testament ispisan nije relevantan; Alografski testament Ili pismeno zavetanje pred svedocima je pismeni, privatni i redovni oblik zavetanja, koje se sainjava na taj nain to e zavetalac unapred sainjenu ispravu svojeruno potpisati u prisustvu dva svedoka, izjavljujui da je sainjeno pismeno proitao i da je to njegova poslednja volja. Logini uslovi koji se nameu su, da je zavetalac pismen i da ima ouvano ulo vida, mora ga potpisati svojeruno i uobiajenim potpisom, svedoci moraju da vide potpisivanje (znai da moraju da imaju ouvano ulo vida) i da uju izjavu zavetaoca (ouvano ulo sluha). Ne moraju da budu upoznati sa sadrinom testamenta, a moraju biti pismeni samo u onoj meri u kojoj im je potrebno da se potpiu. Ako se testament sastoji od vie strana dovoljno je da se zavetalac potpie samo na poslednjoj strani; Sudski testament Je veoma znaajan oblik pismenog, redovnog i javnog oblika zavetanja, ne samo zbog toga to je to najee koriena forma javnog testamenta, ve i zato to je to model ija pravila vae i kod ostalih oblika javnih testamenata. Razlog za veliku popularnost ovog testamenta je i to to je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji oblik, obzirom na to da u njegovom sastavljanju uestvuje sud. Sudski testament sastavlja sudija optinskog suda, prema usmenom i neposrednom kazivanju samog zavetaoca. Zavetalac NE MOE doneti ve pripremljeni tekst testamenta. Pre bilo kakvog postupka sudija mora da utvrdi identitet svedoka i da utvrdi da li zavetalac ima testamentarnu sposobnost. Identitet se utvruje na tri naina - da sudija lino i po imenu poznaje zavetaoca; uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz sasluanje jednog svedoka identiteta; ili sasluanjem dva svedoka identiteta (iji identitet utvruje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Sudski testament se belei u zapisnik, a dalji postupak zavisi od toga da li zavetalac moe da proita zavetanje ili ne. Ako moe, predaje mu se zapisnik, koji on ita, a potom sudija na samom testamentu potvruje da ga je ovaj proitao. Zatim ga potpisuje i overava. Ako zavetalac ne moe, iz razliitih razloga, da proita testament (ili ne moe da se potpie), testament se sastavlja uz prisustvo dva testamentarna svedoka. Sastavljeni testament se ita pred svedocima i zavetaocem, pa e ga onda zavetalac potpisati ili staviti rukoznak (otisak palca). Ukolko on ne moe ni da stavi rukoznak, sudija e to konstatovati na samom testamentu, posle ega e se potpisati svedoci, zakleti sudski tuma (koji slui kao posrednik ako zavetalac ne zna jezik suda ili je gluvonem) i sudija, koji e i overiti testament. Tako sastavljeni testament se predaje zavetaocu ili se, na njegov zahtev, deponuje u sudu, a sud mu o tome izdaje potvrdu;

Konzularni testament Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji naem dravljaninu u inostranstvu, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji vri konzularne poslove; Brodski testament Je pismeni, vanredni (sainjava se u posebnim okolnostima) i javni oblik testamenta koji zavetaocu na naem brodu, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja zapovednik broda; Vojni testament Je pismeni, vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije zavetaocu koji je na vojnoj dunosti, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja komandir ete, drugi stareina tog ili vieg ranga, neko drugo lice u prisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareina odvojenog odreda; Meunarodni testament Je, u nae pravo, uveden Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku meunarodnog testamenta, sa Prilogom od 03. juna 1977. g. Prema ovoj Konvenciji testament e biti punovaan u pogledu oblika, bez obzira na mesto gde je napravljen, gde se nalaze dobra, dravljanstvo, prebivalite ili boravite zavetaoca. Meunarodni testament je pismeni, redovni i javni oblik zavetanja. Ovlaena lica za sastavljanje ovog testamenta su sudija optinskog suda i konzularni predstavnik neke zemlje u inostranstvu, kao i lica koja su ovlaena za sastavljanje vanrednih oblika testamenata. Meunarodni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku, na bilo kom jeziku, napisan rukom, ili na bilo koji drugi nain. Zavetalac moe svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnom organom koji e je zatim preneti u pismenu formu, ili moe doneti ve pripremljeni tekst testamenta. Sa sadrinom tog testamenta on moe, ali i ne mora upoznati slubeno lice, ali mora pred njim i pred dva svedoka izjaviti da je sainjeno pismeno proitao, kao i da je to njegova poslednja volja. Zavetalac potpisuje testament u prisustvu slubenog lica i svedoka, a ako ga je potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj. Zavetalac mora da potpie svaki od listova koji sadri testament, a ti listovi moraju biti numerisani. Ako ne moe da se potpie, slubeno lice e razlog tome konstatovati na samom testamentu. Zavetalac moe da zahteva da ga neko drugo lice potpie na testamentu, a ovlaeno lice e to na testamentu konstatovati. Zatim se na testament potpisuju svedoci i to slubeno lice. Zavetanje MORA da sadri datum sastavljanja (datum kada ga je zavetalac potpisao). Zavetalac odluuje o nainu uvanja testamenta, to slubeno lice belei na testamentu. Slubeno lice treba da uz testament priloi i posebnu izjavu kojom potvruje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovanost testamenta, ali testament e postojati i bez nje;

Usmeni testament Je izuzetni i privatni oblik testamenta. Zavetalac moe svoju poslednju volju usmeno izrei pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika nije u mogunosti da saini pismeno zavetanje. Svedoci moraju da, bez odlaganja, najblii sud upoznaju sa sadrinom testamenta. Njihove izjave se diktiraju u zapisnik koji se potpisuje i overava, i takav slui kao testament. Izuzetne prilike moraju biti takve prirode da pogaaju veu ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i optepoznatog dogaaja koji ih je zadesio i bitno pogorao njihov ivotni poloaj (npr. rat, zemljotres, veliki poar, poplava...). Obzirom da je ovaj oblik testamenta izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova upotreba je dosta ograniena restriktivnim tumaenjem "izuzetnih prilika" od strane sudova (npr. postoji sluaj da sud nije uzeo u razmatranje usmeni testament ene koja je leala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo preminula, s obrazloenjem da je ona za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament). Ukoliko je i 30 dana posle prestanka izuzetnih prilika zavetalac i dalje iv testament e prestati da vai; Notarijalni testament Je pismeni, redovni i javni oblik testamenta koji zavetaocu, po odredbama koje vae za sudski testament, sastavlja javni belenik - notar. NAPOMENA: iako je zakon o notarima uveliko najavljivan u naoj zemlji, jo uvek se ne zna kada e biti usvojen, tako da ovaj oblik testamenta, u sutini, i ne postoji, samo je u pripremi.

KonverzijaNa zakon dozvoljava i tzv. konverziju testamenta, odn. ukoliko je testament sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove, sud e po slubenoj dunosti, priznati taj testament, ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu.

Pojam zavetanja

Izvor: PravopediaSkoi na: navigacija, pretraga

Zavjetanje predstavlja zakonom ureen oblik jednostrane, strogo line i opozive izjave volje za to sposobnog lica kojom ono odreuje raspodjelu svoje imovine poslije smrti i eventualno daje i druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smru. Elementi zavjetanja su:

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Pravni akt mortis causa Dobroini pravni posao Jednostrani pravni posao Strogo lini pravni posao Jednostrano opoziv pravni posao Aktivna testamentarna sposobnost

Zavjetalac moe da u testament unese neke neimovinske odredbe koje mogu da ine iskljuivu sadrinu testamenta (da prizna oinstvo koje automatski povlai da potomak dobija nasljedno pravo ). Sve izjave koje zavjetalac daje moraju da budu u skladu sa pozitivnim pravnim propisima drave u kojoj e ostvariti dejstva. Zavjetanje ima vie znaenja:

Formalno to je svaka izjava volje usmjerena na postizanje nasljednopravnog cilja koja je data u propisanom obliku. Mogue je da testament sadri neke druge vrste izjava (politiku npr) ali je za njihovu relevantnost potrebno da su vezane za neko lice kojim se daje ili ukida nasljee. Mogue je da formalno zavjetalac ima nekoliko testamenata koji se meusobno iskljuuju ili nadopunjavaju. Mogue je postojanje vie testamenata u objektivnom smislu isprava u kojoj zavjetalac izraava svoje raspolaganje. Materijalno (testament u subjektivnom smislu) - moe imati samo jedan testament kojim se izraava njegova posljedna volja. Ukoliko je zavjetalac ostavio nekoliko testamenata sud mora da utvrdi koji od njih izraava njegovu posljednu volju i taj testament e biti sproveden u pravnom ivotu.

Mogu je i negativni testament kojim zavjetalac iskljuuje zakonskog ili nunog nasljednika iz nasljeivanja. Iskljuenje moe da bude potpuno ili djelimino. Ukoliko se zakonski nasljednik iskljuuje iz prava na nasljee to nee uticati na njegov nuni dio. Iskljuenje naravno mora da bude izvreno u skladu da zakonskim razlozima. Imenovanje univerzalnog sukcesora nije potrebno da bi testament bio punovaan. Pravni posao mortis causa Nastaje za vrijeme ivota lica koje ga preduzima ali njegova dejstva poinju da teku tek od smrti odreenog lica. Da bi testament proizveo dejstvo potrebna je smrt zavjetaoca to znai da do njegove smrti nasljednici nemaju nikakava prava. Dobroini pravni posao Testamentarno raspolaganje je uvijek dobroini pravni posao ak i kad sadri odreene terete ili naloge jer se i njima vri preraspodjela koristi iz zaostavioeve imovine. Jednostrani pravni posao Jednostranost kao jedna od bitnih osobina testamenta je izaena veoma strogo. Uticaj volje bilo kojeg lica moe da dovede do nitavosti testamenta. Volja drugog lica je dozvoljena samo ako je u granicama savjeta i pod uslovom da lice govori istinu. Zavjetaoeva volja izraena u testamentu mora da bude osloboena bilo kakve prijetnje, prinude ili zablude. Nae pravo ne dozvoljava tzv zajednike testamente. Strogo lini pravni posao Kod zavjetanja je zabranjeno bilo kakvo zastupanje. Ono je strogo lini pravni posao te zavjetalac mora da svojom sopstvenom i slobodnom voljom iskae

sadrinu svog testamenta. Punoljetna lica kojima je potpuno ili djelimino oduzeta poslovna sposobnost ne mogu da sastave testament, niti to mogu da obave preko zakonskog zastupnika ili punomonika. U testamentu univerzalni i singularni zastupnici moraju da budu odreeni ili odredivi. Odredivi su ako je zavjetalac predvidio elemente na osnovu kojih e se individualizovati nasljednik. Formulisanje ostavioeve volje, njeno prenoenje u pismeni oblik moe da obavi i neko drugo lice, sudija kod sudskog testamenta, advokat kod alografskog, ali ono uvijek mora da izraava sutinu posljednje volje ostavioca. Formalan pravni posao Testament je strogo formalan posao te stoga mora da bude izraena u odreenom obliku koji je tano propisan zakonom. Nije doputeno odstupanje od forme jer otvara mogunost ponitenja testamenta. Jednostrano opoziv pravni posao Iz injenice da je to jednostrani dobroini pravni akt mortis causa kojim se izraava posljednja ostavioeva volja proizilazi i da je testament jednostano opoziv pravni posao. Zavjetalac moe da opozove ili ukine svoj testament do samog kraja svog ivota pod uslovom da ima aktivnu testamentarnu sposobnost. Naknadni gubitak te sposobnosti nee uticati na testament koji je ranije napravljen. Dok zavjetalac nema aktivnu testamentarnu sposobnost on ne moe ni da promijeni ni da ukine svoj testament. Zavjetalac se ne moe odrei svog prava da jednostano opozove ili promijeni testament.Usmeni testament u naem pravu sa osvrtom na uporedna prava

Sadraj:

Uvod 4 1 Nasledno pravo 5 2 Testament - usmeni testament 6 2.1 Pojam testamenta 6 2.2 Pravna priroda testamenta 7 2.3 Uslovi za sastavljanje testamenta 8 2.4 Sadrina testamenta 9 2.5 Forme testamenta 10 2.5.1 Usmeni testament (testamentum nuncupativum) 12 3 Usmeni testament - sudska praksa 14 Zakljuak 19 Literatura 20

Nemo pro parte testatus, pro parte intestatus decedere potest. - Ne moe se nasleivati delom testamentalno, a delom zakonski. Latinska izreka Uvod U pravnom sistemu nasledno pravo predstavlja deo graanskog imovinskog prava, koje pouava i regulie imovinsko pravne odnose nastale povodom smrti izvesnog fizikog lica. Po tome se nasledno pravo razlikuje od drugih delova graanskog prava koji imaju za predmet prouavanja i regulisanja imovinske odnose izmeu ljudi za ivota. Pravne norme koje uspostavljaju i ureuju odnose koji nastaju usled smrti izvesnog fizikog lisca nazivaju se naslednopravne norme, ili nasledno pravo u objektivnom smislu, odnosno krae - nasledno pravo. Kada govorimo o naslednom pravu neke drave mislimo pod time na skip pravnih pravila kojima se regulie prenos (prenoenje) imovinskih prava i obaveza umrlog lica (ostavioca) na druga lica (sukcesore). Objektivno nasledno prave predstavlja, dakle, granu pozitivnog prava koja regulie prvenstveno univerzalnu i izuzetno singularnu sukcesiju. Nasledno pravo obuhvata, znai, onu vrstu odnosa koji se nazivaju naslednopravnim odnosima ili, prosto nasleivanjem.

Ovlaenje koje pripada odreenom subjektu (licu) na osnovu normi objektivnog naslednog prava nazivamo subjektivno nasledno pravo. U stvari to je pravo odreenog lica da bude i postane univerzalni, odnosnosingularni sukcesor ostavioca. Drugaije reeno, nasledno pravo u subjektivnom smislu je zbir svih onih posledica vezanih za fakt nasleivanja, tj. prenosa (prenoenja) zaostavtine umrlog lica (ostavioca) na druga lica (sukcesore). Nasleivanje je prelaz prava s jednog na drugi subjekat. Operacija tog prelaza naziva se sukcesijom (prijemnitvom). Subjekat u ija se prava stupa naziva se prethodnikom, a subjekat koji u prethodnikova prava stupa zove se sukcesor (prijemnik). U naslednom pravu sukcesija moe biti univerzalna i singularna. Nasleivanje, kao pravni institut, nezamislivo je bez univerzalne sukcesije. Singularna sukcesija, pak, moe ali ne mora nastati. Neko obavezno mora da stupi na mesto koje je pripadalo ostaviocu i da na sebe primi sva ostavioeva prava, ali i obaveze. To, sveobuhvatno, stupanje u ostavioeve pravne odnose naziva se univerzalnom sukcesijom i predstavlja obavezan princip nasleivanja. Obaveznost univerzalne sukcesije proizlazi iz potrebe da prava i posle smrti nastave drutvenu ulogu koju su pre smrti imala. Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja-testamenta. Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku ostavioeve smrti. Na osnovu zakona ostavioca nasleuju njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, ostavioev brani drug, ostavioevi roditelji, ostavioevi usvojenici, ostavioevi braa i sestre i njihovi potomci, ostavioevi dedovi i babe i njihovi potomci i ostavioevi ostali preci. Nasleuje se po naslednim redovima. Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik. 1 Nasledno pravo Nasledno pravo moe se posmatrati ne samo kao grana pozitivnog prava, ve i kao deo nauke graanskog prava. Ovako shvaeno nasledno pravo bavi se prouavanjem pravnog ureenja nasleivanja i odnosa koji nastaju povodom nasleivanja. Izuavanjem nasleivanja bave se i druge naune discipline kao: biologija, istorija, sociologija, genetika, ali sa aspekta koji nije pravno. Jedino nasledno pravo prouava pravne odnose koje nastaju usled smrti izvesnog fizikog lica. Po uzoru na vrstu sukcesije, sukcesori mogu biti univerzalni i singularni. Podela ostavioevih pravnih sledbenika na univerzalne i singularne sukcesore zasniva se u naslednom pravu Jugoslavije na etiri kriterijuma: prvi i drugi kriterijum tiu se karaktera prava sukcesora i naina njihovog stupanja u ostavioeva prava, trei kriterijum tie se obima prava u koja sukcesori stupaju, a etvrti se odnosi na njihovu odgovornost za ostavioeve dugove. Univerzalni sukcesor je naslednik u pravom smislu rei. Jednostavnije: univerzalni sukcesor i naslednik su sinonimi. Savremena prava nisu jedinstvena u odreivanju trenutka nastanka univerzalne sukcesije. Postoje dve tendencije: prema prvoj, univerzalna sukcesija nastaje u vreme smrti, Tako je u vajcarskom, nemakom, francuskom pravu a prema drugoj -- docnije. uveni redaktor Austrijskog graanskog zakonika Cajler smatrao je nasledno pravo stvarnim pravom. Pod Cajlerovim uticajem, u Austrijskom graanskom zakoniku (par. 531-551 AGZ) zaostavtina se posmatra kao bestelesna stvar (universitas iuris), pa je za njeno pribavljanje potreban pravni osnov (iustus titulus) i nain sticanja (modus acljuirendi). Subjektivno nasledno pravo je titulus sticanja zaostavtine, a sudska predaja reenja o uruenju zaostavtine je modus. Za razliku od sistema prihvaenog u naem pravu, univerzalni sukcesor postaje imalac odgovarajueg prava (recimo, svojine) tek kada se modus pridrui titulusu, a to je trenutak prijema reenja o uruenju zaostavtine . U anglo-amerikom sistemu izvrilac zavetanja ili, ako izvrioca nema, administrator zaostavtine -- staraju se o namirenju ostavioevih dugova. Tek posle toga oni nasledniku uruuju (istu) zaostavtinu. To reenje ima slinosti sa austrijskim, a slinost potie iz istovetnog osnova koji je nastao u srednjem veku. U naem pravu univerzalna sukcesija nastaje u trenutku ostavioeve smrti. U trenutku otvaranja nasledstva univerzalni sukcesor stie i subjektivno nasledno pravo i pravo koje nasleuje (recimo, svojinu). Za sticanje ta dva prava nasledniku ne treba posrednik. Subjektivno nasledno pravo je apsolutne prirode, deluje erga omnes, pa je svako duan da to pravo potuje i da se uzdrava od akata povrede. Kao apsolutno pravo, nasledno pravo je snabdeveno pravom sledovanja. Naslednik od trenutka otvaranja naslea moe od treeg lica da zahteva predaju stvari koju je nasledio, a da li e naslednik upotrebiti kondemnatorni nasledniki zahtev (hereditatis petitio) ili svojinsku tubu, zavisi od okolnosti sluaja. Ako tree lice nasledniku osporava nasledno pravo i stvar dri kao naslednik (tzv. possesor pro herede) ili se i ne poziva ni na kakvo pravo (tzv. possesor pro possesore) -- naslednik koristi nasledniki zahtev. Kada tree lice dri stvar po nekom drugom a ne naslednopravnom osnovu (tvrdi, recimo, da je stekao svojinu odrajem), naslednik ima pravo na reivindikacionu ili publicijansku tubu, ne i na nasledniki zahtev. Naslednik je, dalje, od trenutka delacije ovlaen na dravinsku zatitu bez obzira da li ima faktiku vlast na stvari; naslednik od trenutka otvaranja naslea moe zahtevati ispunjenje ostavioevih potraivanja, itd. U trenutku ostavioeve smrti zaostavtina uvek kao Celina prelazi na naslednike. Usled toga, singularni sukcesor u vreme otvaranja naslea ne stie apsolutno, ve samo relativno, obligaciono pravo, koje ga ovlauje da od naslednika zahteva tano odreeno davanje, injenje, uzdravanje ili trpljenje. Vidi se, tako, da univerzalni sukcesor posreduje u ostvarenju prava singularnog sukcesora, to se moe ilustrovati. Kada ostavilac zaveta prijatelju pravo svojine na umetnikoj slici, svojinu u trenutku delacije stie naslednik. Ostavioev prijatelj, u istom trenutku, kao singularni sukcesor, postaje imalac obligacionog prava i stie ovlaenje da od naslednika zahteva predaju slike:svojinu stie tek u vreme predaje. Ako naslednik otui sliku treem licu,

singularni sukcesor ne moe od treeg zahtevati predaju slike (zbog relativnog karaktera njegovog prava ne postoji pravo sledovanja), ve moe od naslednika traiti naknadu vanugovorne (deliktne) tete. Obim sticanja prava. -- Univerzalni sukcesor stupa u sva prava iz zaostavtine, ili samo u jedan njihov deo, odreen procentom ili razlomkom (petina, etvrtina, 90% i slino); nai sudovi, s pravom, zbog upisa u zemljinje knjige, odreuju nasledni deo samo razlomkom. Naslednik nikada ne moe da primi samo jedno ili vie odreenih prava. Nasuprot tome, singularni sukcesor pribavlja tano odreeno i individualizovano jedno, ili vie prava. 2 Testament - usmeni testament Testament (zavetanje, oporuka, poslednja volja) predstavlja zakonom ureeni oblik jednostrane, strogo line i opozive izjave volje za to sposobnog lica (testator, ostavilac, defunktus ili dekujus), kojom ono odreuje raspodelu svoje imovine posle svoje smrti i, eventualno, daje druge izjave i naredbe u vezi sa svojom smrti. 2.1 Pojam testamenta Pojam testamenta u naslednom pravu ima vie znaenja. U formalnom smislu zavetanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta, data u zakonom utvrenoj formi za testament. U tom smislu neka osoba moe imati vie testamenata, od kojih e vaei biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca). Meutim deava se situacija da zavetalac napie vie testamenata, a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Tada e, u odreenoj meri, vaiti i prethodni testamenti. U materijalnom (subjektivnom) smislu zavetalac moe imati samo jedan testament - to je poslednja volja ostavioca. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena, jer je to ono to e biti sprovedeno u pravnom ivotu. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca, to znai da, ako npr. testament bude uniten, on e i dalje postojati u materijalnom smislu. Ako se nekako sazna njegova sadrina (ili bude rekonstruisan), sud e postupiti po toj volji. U objektivnom smislu, testament predstavlja ispravu koja sadri ostavioevu poslednju volju, odnnosno objekt na kome je napisan testament (npr. pare papira). Testament u savremenom pravu vodi poreklo od tzv. institucionalnog testamenta rimskog prava koji se javlja u Zakonu XII tablica, kada je jedno lice izjavom poslednje volje moglo postaviti za naslednika i druga lica. Treba praviti razliku izmeu institucionalnog testamenta, s jedne strane, i adoptivnog testamenta kojim se, u stvari, vrila adopcija (svojenje) u nedostatku prirodnih potomaka, odnosno testamenta kojim se samo korigovao nasledni deo zakonskih baslednika (testamentum correctiva), s druge strane. Rimsko pravo je odvajalo testament, u kome je bitno bilo postavljenje naslednika (na primer sadri samo oreivanje legata). Kodicil se, dakle, od testaneta razlikuje time, to se u testamentu oreuje nasledni, a u kodicilu ne. Vanost testamenta je bila uslovljena punovanim postavljenjem naslednika. Ve smo rekli da je testamentalno nasleivanje prelaz zaostavtine izvesnog umrlog lica na drugo lice, koje je sam zavettalac (ostavilac) odredio u svom testamentu. Celokupno testamentalno nasleivanje, prema tome ima svoju polaznu taku i za svoj centar testament. U tome se aktu ogleda volja zavetaoeva (ostavioeva) u pogledu raporeda njegove imovina za sluaj smrti