4.FEBRUAR 2014.- SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA

Priredila: dr Nora Lazar arnjai4.FEBRUAR 2014.- SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA

ta je tumor?Tumor se moe definisati kao nekontrolisano, nesvrsishodno, atipino bujanje tkiva ili kao fenomen brze autodestrukcije ive materije.Do sada nepoznatih uzroka, bilo gde u organizmu, izvesne elije se preobrauju u tumorske. Novonastale tumorske elije po svojim morfolokim i biolokim osobinama razlikuju od normalnih, tipinih elija, neprestano rastu i umnoavaju se stravarajui sve vei tumorski izrataj.Tumorske elije infiltruju i razaraju normalno tkivo i rasejavaju se po organizmu.ta je tumor?elije koje grade dobroudne tumore se jasno razlikuju od elija koje grade zloudne tumore. elija benignog tumora veoma lii na normalnu matinu eliju, meutim odnos ovih elija u tumorskom tkivu je poremeen i ne slui odreenoj funkciji.Oblik maligne elije je najee nepravilan , ee ove elije i meusobno razlikuju.Metastaziranje( prenoenje malignih elija razliitim putevima od mesta postanka tumora) je osobina malignih tumora.Metastaziranje je mogue ne samo iz primarnog tumorskog vora ve i iz metastaza.

Prevencija zloudnih tumoraNajbolji nain borbe protiv raka jeste primarna prevencija koja naalost nije uvek mogua jer jo uvek nisu poznati svi uzronici raka. Preventivni programi protiv malignih bolesti ukljuuju borbu protiv puenja, promenu naina ivota (zdrava ishrana, fizika aktivnost) i redovni pregledi (skrining). Naime, neki tipovi raka se mogu otkriti mnogo pre pojave simptoma bolesti. Rano otkrivanje raka u znaajnoj meri poveava ansu za njegovo potpuno izleenje i u tome se upravo ogleda znaaj preventivnih pregleda. Dakle, preventivni pregledi mogu pomoi da se spasu ivoti, a najbolji nain da se izvre neophodni screening testovi su godinji sistematski pregledi. U veini zemalja, skrining programi su zaustavili porast broja bolesnika sa malignim oboljenjima, a u nekim sluajevima su doveli i do smanjenja oboljevanja i umiranja od raka.

Preporuke za ishranuU prevenciji malignih oboljenja preporuuje se ishrana sa namirnicama bogatim antikancerskim supstancama. U te supstance spadaju antioksidansi (istai slobodnih radikala) kao to su vitamin C, E i biljni oblik vitamina A beta-karoten, cink, selen, zatim biljna vlakna, biljni pigmenti i dr. Ove supstance se najvie nalaze u sveem povru i vou. Zbog toga neki autori smatraju da je rak dobrim delom rezultat nedostatka, pomanjkanja biljnih namirnica, pre svega povra i voa u ishrani.

Preporuke za ishranulisnato povre (kupus, brokula, prokulica i dr.), jer sadre vitamine C, E, beta-karoten, klorofil, indole, polifenole, vlakna i dr.; tamnozeleni listovi povra, kao i uti, crveni i narandasti plodovi i koreni voa i povra, jer obiluju beta-karotenom i klorofilom, kao argarepa, bundeva, spana, blitva, zelena salata, maslaak, paprika, pargla i dr.; kotunjavo voe i semenke (orasi, lenici, bademi, semenke suncokreta i bundeve), jer obiluju vitaminom E, elaginom i klorogeninom kiselinom, cinkom, selenom, vlaknima;

Preporuke za ishranubeli luk, crveni luk, praziluk jer sadre alicin i druge sumporne spojeve, flavonoide, selen i dr.; pomoranda, limun i ostalo juno voe, jer sadre vitamin C, beta-karoten, limonen, pektine, flavonoide i dr.; pasulj, graak i ostalo suvo mahunasto povre jer sadri inhibitore proteaza i vlakna kojima se spreava stvaranje kancerogenih nitrozamina; - jogurt i sline vrste fermentiranog mleka, jer sadre enzime koji pomou limfocita pospeuju stvaranje specifinih antitiela protiv malignih elija, a osim toga jaaju obrambene snage poveavajui stvaranje interferona, jakog antivirusnog agensa;

Preporuke za ishranuvitamini i sl.: za zatitu od raka najvaniji su antioksidansi (onemoguavaju razorno djelovanje slobodnih radikala direktno povezanih s nastajanjem malignih procesa), i to osobito vitamini C, E, beta-karoten, cink i selen, a potrebne njihove koliine trebali bismo dobijati iz obilnog povra i voa u okviru pravilne ishrane.Meutim, zbog mnogih razloga (zagaenja sredine, gubitka vitamina u skladitenom povru i vou, virusnih i drugih infekcija, nezdravog naina ivota i dr.) postoji verovatnoa da u hrani ne dobijamo dovoljnu koliinu antioksidansa pa ih je potrebno uzimati kao posebne integratore, u obliku tableta i sl., ali nakon to se krvnim i drugim testovima ustanovi antioksidantni status i nedostatak pojedinih antioksidansa.

Preporuke za fiziku aktivnostFiziku aktivnost treba shvatiti vie u funkciji redukcije rizika nego prevencije karcinoma.Rizik za karcinom redukuje samo umerena ili snana fizika aktivnost u trajanju 30-45 min najmanje 5 dana nedeljno.Pozivna poruka za poveanje fizike aktivnosti treba da sadri i primere fizike aktivnosti prilagoene starosti, polu i nivou kulture pojedinca Preporuke za fiziku aktivnostPreporuke za fiziku aktivnost treba da uvaavaju razlike kardiorespiratornog kapaciteta unutar populacije:Za mlae osobe 45 min intenzivna aktivnost Za starije osobe 30 min umerene aktivnosti Za osobe sa sedanternim nainom ivota inicijalno nia aktivnost nego za ve aktivne osobe Deca i adolescenti umerena ili snana fizika aktivnost u toku 60 min 5 ili vie dana nedeljno. Fizika aktivnost treba da bude vezana i za druge preporuke za zdrav ivot (odravanje zdrave telesne teine)Fiziku aktivnost sprovoditi u svim ivotnim periodima i dobnim grupama.Obezbeivanje podrke socijalne sredine za preventivne programe koji sadre fiziku aktivnost.S obzirom na injenicu da individualno zdravo ponoanje u velikoj meri je zavisno od socijalne sredine i ivotnog okruenja, upoznavanjem ovih pridruenih faktora za onkogenezu raste, ne samo individualna odgovornost, nego i kolektivna i drutvena obaveza za prihvatanje i sprovoenje modela zdravog ivota.