50 godina Arhiva u Leskovcu

Pedeset godinaIstorijskog arhiva

u Leskovcu(1954‡2004)

Biblioteka Istorijskog arhiva u LeskovcuKwiga 10

*

Izdava~Istorijski arhiv u Leskovcu

*

UrednikNeboj{a Ivanovi}

*

Recenzentmr Ivan Beci}

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

930.25 (497.11)“1954/2004“

RAKI], HranislavPedeset godina Istorijskog arhiva u

Leskovcu : (1954-2004) / Hranislav Raki},@ivan Stojkovi}. - Leskovac : Istorijskiarhiv, 2004 (Leskovac : Grafoplus). - 189str. : ilustr. ; 21 cm. - (BibliotekaIstorijskog arhiva u Leskovcu ; kw. 10)

Tira` 500. - Str. 5-6: Re~ urednika /Neboj{a Ivanovi}. - Bibliografija: str.189.

ISBN 86-905101-1-71. Stojkovi}, @ivana) Istorijski arhiv (Leskovac) - 1954-2004COBISS.SR-ID 118450956

Hranislav Raki}Dr @ivan Stojkovi}

PEDESET GODINAISTORIJSKOG ARHIVA

U LESKOVCU(1954‡2004)

Leskovac, 2004.

Re~ urednika

Arhiv je u godini svog velikog jubileja ‡ 50 godina posto-jawa ‡ u prilici da ozbiqno razmi{qa o svojoj daqoj budu}nosti,novoj koncepciji razvoja ‡ da potvrdi svoj identitet i kulturnizna~aj u svojoj sredini. Kao nekad kad sam otpo~eo svoj zadatak,moram upozoriti da ima jo{ mnogo toga da se u~ini, i da moramobiti spremni za daqe napore i nov priliv energije, u ciqu rasvet-qavawa pro{losti zbog jasnije budu}nosti.

Ni na koji na~in ne smemo oslabiti na{u voqu za izvr{ewempoverenih poslova, shvataju}i da su{tina na{eg odnosa premasvemu onom {to su nam ostavile prethodne generacije i gledawena arhivsku ba{tinu kao merilo odnosa ~oveka prema pro{lomvremenu predstavqa jedno od vitalnih pitawa sa kojima se susre}ena{e dru{tvo.

Arhivi sa svojom neizostavnom ulogom u odràwu kulture itradicije naroda doprinose negovawu kulturne individualnosti,razvijaju posedovawe ideje o mogu}nosti trajawa i opstanka, takopotrebne na{em narodu u ovo vreme. Saznawe da prihvatawe tu|ekulture zna~i promenu sopstvenog imena, potirawe kulturnogidentiteta, {to su{tinski zna~i lagano nestajawe nacije, teme-qi postojawe jedine odluke: sa~uvati individualnost sopstvenekulture i boriti se za wu do kraja.

Bez o~uvawa arhiva, ova borba nije mogu}a.Na kraju, postoji nada zbog slede}eg: na{a dràva je u godi-

ni izolovanosti od strane me|unarodne zajednice, ne ulaze}i uobja{wewa razloga ovom prilikom, kada su te mere davale svojenajrazornije efekte ‡ u tim godinama ~inila mnogo, dokazav{ijasno opredeqenost i brigu, zadràv{i budnost i pa`wu neophod-nu u vr{ewu javnih poslova, omogu}iv{i da arhivi i tada rastu ibujaju kao da im neda}e ~ak i gode, ponosno kao drumski prkos uvreme najve}ih su{a.

5

Iz tih razloga, prelepi mozaik srpske kulture sadrì ikamen~i} bru{en i ugla~an u na{em Arhivu, za koji smo sigurnida nije na pogre{nom mestu niti suvi{an.

Nesporna podr{ka Ministarstva kulture Republike Srbije,jasna opredeqenost lokalne samouprave ka ambiciji gra|ewa istvarawa, u~ini}e da Arhiv o~ekuju boqi dani, u to sam siguran.Dani u kojima }e Leskovac, preduzimaju}i neophodno, obezbeditiArhivu sigurnost i zna~aj, potvr|uju}i svoj status najve}eg ras-tu}eg kulturnog centra ovog dela Srbije.

Neboj{a Ivanovi}

6

Uvod

U vreme kada je Kneèvina Srbija, sredinom XIX veka, uve-liko izgra|ivala svoju dràvnost, Srpsko u~eno dru{tvo je 1846.godine pokrenulo ideju o ~uvawu pisane gra|e koja se tada uglavnomnalazila u raznim ustanovama kao {to su crkve, manastiri, cehovi,ali i u privatnom posedu. Jo{ od zavr{etka Francuske revolu-cije dràve su osnivale sredi{ne dràvne arhive i arhivska gra|ase koristila kao istorijski izvor. Tako arhivi od po~etka XIXveka nisu bili samo spremi{ta arhivske gra|e nego i ustanove ukojima se ona prikupqala, sre|ivala, ~uvala i koristila u nau~nesvrhe. Me|utim, burna istorija Srbije u drugoj polovini togveka, ratovi za kona~no osloba|awe od turske vlasti i po~etakizgra|ivawa samostalne dràve onemogu}ili su realizaciju idejeSrpskog u~enog dru{tva. Zato je Narodna skup{tina KraqevineSrbije tek 2. decembra 1898. godine donela Zakon o Dràvnoj arhivi,a za prvog dràvnog arhivara bio je postavqen dr Mihajlo Gavrilo-vi}. Dràvna arhiva bila je zasebno dràvno nadle{tvo, pod upra-vom i nadzorom ministra prosvete, a wen zadatak bio je da sakupqa,sre|uje i ~uva dokumenta od op{teg zna~aja i istorijske vrednos-ti. Imala je politi~ki, istorijski, administrativni i zakono-davno-sudski odeqak. Dràvni arhivar ‡ upravnik po poloàju jebio izjedna~en sa redovnim profesorom univerziteta, a u radu muje pomagao odbor od deset ~lanova koji su, na predlog ministraprosvete, postavqani kraqevim ukazom. Pored upravnika, u Dr-àvnoj arhivi su radili i sekretar, tri pisara, jedan pripravniki jedan posluìteq. Ona je bila sme{tena u privatnoj zgradi uBeogradu i imala je 24 prostorije. U vreme okupacije u Prvomsvetskom ratu odneti su brojni dokumenti, arhivska biblioteka iname{taj, a po zavr{etku rata mnogo toga nije vra}eno.

Tako je jedna od va`nih posledica ratova u XIX i u prvojpolovini XX veka bilo uni{tavawe arhivske gra|e, {to je, kasni-je, umnogome onemogu}ilo prou~avawe odre|enih perioda iz istori-jske pro{losti jugoslovenskih naroda. U vreme Kraqevine Jugo-slavije inicijativu za prikupqawe arhivske gra|e i rukopisa po-

7

kazivale su neke biblioteke i muzejska dru{tva. U toku Drugogsvetskog rata uni{tavana je arhivska gra|a zate~ena u registrat-urama i arhivima Kraqevine Jugoslavije, pa je, dok su vo|ene zav-r{ne borbe za oslobo|ewe, predsednik Nacionalnog komitetaoslobo|ewa Jugoslavije (NKOJ) Josip Broz Tito potpisao odlukukojom se nare|uje odgovornim vojnim organima da preduzimaju mereza{tite i sme{taja kulturnih spomenika i starina, ukqu~uju}itu i arhivski i registraturski materijal. Ova odluka je, u stvari,i inicirala po~etak organizovawa arhivske slu`be, koja je posleoslobo|ewa dobila i zakonsko utemeqewe. Ve} 12. marta 1948.godine vlada Federativne Narodne Republike Jugoslavije donelaje naredbu o privremenom formirawu arhiva kojom je zahtevanohitno obezbe|ewe i ~uvawe svih dokumenata i izdvojenih grupaakata biv{ih dràvnih i samoupravnih ustanova, dru{tava, udru-èwa i drugih pravnih lica, kao i pojedinaca. Tako su udarenitemeqi zvani~noj dràvnoj arhivskoj slu`bi, a Op{ti zakon odràvnim arhivama donet je 23. januara 1950. godine. Bio je to teàkperiod posleratne obnove zemqe i vreme ostvarivawa prvog peto-godi{weg plana (1947‡1952), ali se sa velikom odgovorno{}upristupilo formirawu mreà arhivskih ustanova: gradskih, op{-tinskih, me|uop{tinskih, regionalnih, republi~kih, pokrajin-skih, saveznih i specijalizovanih arhiva. Tako je arhivska gra|abila za{ti}ena zakonom, a dràvni organi za prosvetu, nauku ikulturu su uspostavqali mreù arhivske slu`be na celoj terito-riji zemqe. U periodu od 1948. do 1962. godine samo na teritori-ji ju`ne Srbije osnovane su arhivske ustanove u Ni{u, Leskovcu,Prokupqu, Pirotu i Vrawu.

Do osnivawa ovih arhiva prva ustanova koja je bila nadle`naza celo ovo podru~je bilo je Arhivsko sredi{te u Ni{u, koje jeosnovano 24. aprila 1948. godine, a po~elo je sa radom 1. juna istegodine. Wegov zadatak bio je obezbe|ewe svih arhiva na podru~jubiv{eg ni{kog okruga. Zato je upu}en zahtev Gradskom narodnomodboru u Ni{u za dostavqawe izve{taja o arhivama biv{ih dr-àvnih ustanova i nadle{tava, prosvetnih, kulturnih, nau~nih,muzi~kih, peva~kih i drugih dru{tava, zadruga, trgovinskih, zanat-skih i drugih stale{kih udruèwa, banovina, preduze}a, tvorni-ca i korporacija. Ne{to kasnije, Arhivsko sredi{te je objavilosaop{tewe o ~uvawu starih arhiva u kome se isticalo da se onemoraju srediti, popisati, opisati i skloniti na zdrava, suva mestadok se ne obezbedi prostor u dràvnim arhivama. Upozoreno je ida se arhive ne smeju uni{tavati jer, kako se navodi, ñi{tewemarhiva i dozvoqavawem da iste propadaju ~ini se greh prema na-

8

rodnoj istoriji, prema narodu uop{teð. Za {to uspe{nije obav-qawe ovih poslova formirani su i okru`ni i sreski odbor, kojisu, tako|e, imali za ciq da prikupe {to vi{e materijala za ˜prou-~avawe razvitka i stvarawa istorije svestranog narodnog ìvotað.Arhivsko sredi{te u Ni{u bilo je nadle`no za sve srezove biv{egni{kog i leskova~kog okruga i pod tim nazivom radilo je do okto-bra 1951. godine.

Narodna skup{tina Narodne Republike Srbije donela je 16.januara 1951. godine Zakon o dràvnim arhivama Srbije, a UkazomPrezidijuma Narodne skup{tine Srbije on je stupio na snagu marta1951. godine. Posle dobijene saglasnosti predsednika Saveta zaprosvetu i kulturu NR Srbije, Narodni odbor grada Ni{a je, 18.oktobra 1951. godine, doneo odluku o osnivawu Gradskog dràvnogarhiva u Ni{u, a narednog meseca doneto je Re{ewe o teritori-jalnom podru~ju novoosnovane Gradske arhive koje sa~iwavaju gra-dovi van sastava sreza Ni{ ‡ Pirot, Prokupqe, Leskovac i Vrawe,srezovi ni{ki, raàwski, sokobawski, aleksina~ki, moravski,svrqi{ki, dobri~ki, jastreba~ki, kosani~ki, zaplawski, belo-palana~ki, ni{avski, dimitrovgradski, leskova~ki, vlasotina~-ki, jablani~ki, lu`ni~ki, vrawski, ju`nomoravski, masuri~ki,bosilegradski, bujanova~ki i p~iwski. Bilo je doneto i Re{eweo Planu za{tite arhivske gra|e. Do 1955. godine Gradski dràvniarhiv u Ni{u imao je devedeset mawih i ve}ih fondova, od kojihje 14 bilo pripremqeno za upotrebu. Gra|a nije bila starija odsto godina, a fondovi su formirani putem preuzimawa gra|e, otku-pom ili poklonom.

9

Osnivawe i po~etak rada

Gradske dràvne arhive u Leskovcu

Po~etkom pedesetih godina XX veka zavr{avao se prvi peri-od u obnovi i izgradwi zemqe, okon~ano je ostvarivawe prvog pe-togodi{weg plana i zapo~elo se sa uvo|ewem radni~kog samouprav-qawa. To je uticalo i na dru{tveni ìvot i promenu odnosa ukulturi. Velika pa`wa je posve}ivana i obeleàvawu zna~ajnihgodi{wica iz istorije radni~kog pokreta. Tako je i u Leskovcu,avgusta 1953. godine, organizovana proslava pedesetogodi{wiceod osnivawa Srpske socijaldemokratske partije. U Radni~komdomu otvoren je muzej posve}en istoriji radni~kog pokreta lesko-va~kog kraja, a zatim su otkrivene spomen-biste Kosti Stamenko-vi}u, u dvori{tu istoimenog preduze}a, Blagoju Nikoli}u iVladi \or|evi}u, u parku ˜Devet Jugovi}að, Tomi Kosti}u, ispredèlezni~ke stanice, Trajku Stamenkovi}u u parku u centru grada,kao i spomen-plo~a posve}ena palim borcima Narodnooslobodi-la~kog rata. U pripremama za otvarawe Muzeja radni~kog pokre-ta prikupqena je arhivska gra|a iz istorije radni~kog pokreta izakqu~eno je da se nastavi sa daqim prikupqawem istorijskihdokumenata koji bi upotpunili ve} postoje}u zbirku. Tako je uLeskovcu zapo~ela akcija organizovanijeg prikupqawa ove gra|e,a zatim je, na predlog Komisije za istoriju Centralnog komitetaSaveza komunista Srbije, u Ña{oj re~ið objavqen ~lanak u komese isti~e da arhivu i biblioteci Centralnog komiteta Savezakomunista Srbije nedostaju arhivska dokumenta partijskih isindikalnih organizacija, kao i primerci pojedinih partijskih isindikalnih listova i ~asopisa i literatura iz perioda Prvogsvetskog rata i izme|u dva svetska rata, koji su neophodni zaizu~avawe istorije radni~kog pokreta. Zato su zamoqeni svi onikoji te dokumente poseduju da ih predaju Komisiji kako bi bilaorganizovana izlo`ba posve}ena pedesetogodi{wici radni~kogpokreta Srbije. To je bilo prvo obave{tavawe leskova~ke javno-sti o potrebi prikupqawa ovakve gra|e i iniciralo je ideju o

10

otvarawu arhiva koji bi se najkonkretnije bavio ovom proble-matikom. Nakon toga, avgusta 1954. godine, pripremqen je predlogsa ubedqivim argumentima i podnet Narodnom odboru gradskeop{tine Leskovac, koji ga je jednoglasno usvojio. Detaqno obra-zloèn predlog upu}en je potom Savetu za prosvetu i kulturuNarodne Republike Srbije i on je 4. avgusta 1954. godine doneoodluku o osnivawu Gradske dràvne arhive u Leskovcu. Tako jekulturna istorija Leskovca bila oboga}ena jo{ jednom, izuzetnova`nom ustanovom.

I pored velike èqe da formira arhiv kao neophodnu usta-novu za starawe o kulturnoj ba{tini, Leskovac jo{ uvek nije imaoadekvatan prostor za wegov sme{taj. Zato je doneta odluka da sejedna prostorija u zgradi Vi{e me{ovite gimnazije ustupi nakori{}ewe Arhivu, a 24. novembra 1954. godine Sekretarijat zaprosvetu i kulturu Narodnog odbora gradske op{tine Leskovacza prvog upravnika Gradske dràvne arhive u Leskovcu postavioje u~iteqa Velimira Nikolajevi}a. Za podru~je rada Gradskedràvne arhive u Leskovcu odre|en je grad Leskovac sa srezovimaleskova~kim, vlasotina~kim i jablani~kim, koji su izdvojeni izpodru~ja rada Gradske dràvne arhive u Ni{u. Narodni odborigrada Ni{a i Narodni odbor gradske op{tine Leskovca bili sudu`ni da preduzmu potrebne mere za izdvajawe ovih srezova i dao tome donesu odgovaraju}a re{ewa.

Prva arhivska ustanova u Leskovcu zapo~ela je svoj ìvot 1.decembra 1954. godine u prostoriji od ~etrdeset kvadrata, sa osampolica za arhivski materijal, jednim ormanom, dva stola, ~ivilukomi priborom potrebnim za kancelarijski rad. Iz buyeta Narodnogodbora gradske op{tine izdvojena su skromna sredstva za po~etakrada, ali to nije smetalo prvom upravniku da sa izuzetnom voqomi energijom krene u oboga}ivawe zbirke dokumenata. VelimirNikolajevi} je ve} 7. decembra 1954. godine posetio Gradsku dràv-nu arhivu u Ni{u radi izdvajawa gra|e koja se odnosila na lesko-va~ki kraj. Tom prilikom izdvojeno je sedam sanduka gra|e koja seuglavnom odnosila na biv{a industrijska preduze}a i Zanatskiesnaf u Leskovcu. Preuzeti su fondovi udruèwa zanatlija iudruèwa ugostiteqa za srez Leskovac, Prve kraqevske srpskepovla{}ene fabrike vunenih tkanina, gajtana, pozamanterijskihi platnenih izrada ‡ Popovi}, Ili} i kompanija, Prve srpskepovla{}ene fabrike vunenog prediva, gajtana i tkanina Ili}, Teo-karevi} i Petrovi}, Fabrike vunenih tkanina i gajtana Vrawki},Stamenkovi} i kompanija, Fabrike vunenih i pamu~nih tkanina,gajtana i pletiva Gligorijevi}, Petrovi} i kompanija, Fabrike

11

vunenih tkanina Mika Stankovi} i sin, Fabrike kanapa i uàrijaA. D. i Kerami~ke fabrike Rafajlovi} i Bejaz. Zatim je nastav-qeno daqe uporno tragawe za sa~uvanom arhivskom gra|om i zanarednih {est meseci prikupqeni su slede}i fondovi: preduze}a˜Trudbenikð, [kole u~enika u trgovini u Leskovcu, Me{ovitestru~ne {kole u Vlasotincu, peva~kih druìna ˜Wego{ð i ˜Kara-|or|eð u Vlasotincu, osmogodi{wih {kola u Pe~ewevcu, ̂ ekminui Oraovici, domova u~enika u privredi Õzrenð i ˜7. julið, Indus-trijske tekstilne {kole, [kole leskova~ke trgova~ke omladine,Peva~ke druìne ˜Stojan Qubi}ð iz Leskovca i Narodnog uni-verziteta, Saveta za prosvetu i kulturu i Niè trgova~ke {koleu Leskovcu. Tako je nakon tog perioda Gradska dràvna arhiva uLeskovcu raspolagala sa 24 fonda, a do tada je bio sre|en fondpreduze}a ̃ Trudbenikð i u toku je bilo sre|ivawe fonda preduze}aFabrike vunenih i pamu~nih tkanina, gajtana i pletiva GligorijePetrovi} i kompanija.

Pove}awe obima poslova uslovilo je prijem jo{ jednog rad-nika. Tako je od 1. februara 1955. godine u Gradskoj dràvnojarhivi po~eo da radi Milan \or|evi}, po zavr{etku vi{e peda-go{ke {kole. Kako arhivska slu`ba u Srbiji nije bila razvijenai angaòvani kadrovi nisu imali iskustva u obavqawu tako speci-fi~nih poslova, Dràvna arhiva Narodne Republike Srbije orga-nizovala je kurseve za wihovo obu~avawe. Milan \or|evi} je ve}15. februara 1955. godine upu}en u Beograd na {estomese~ni kursza arhivskog pomo}nika koji je sa uspehom zavr{io 9. jula istegodine. Slu{ao je i polagao slede}e predmete: arhivistika sa prak-ti~nim ve`bama, ~itawe }irili~nih tekstova XVII i XIX veka,istorija ustanova naroda Narodne Republike Srbije i FederativneNarodne Republike Jugoslavije, istorija naroda FNRJ od 1918.godine, istorija Srbije i Vojvodine od po~etka XIX veka do 1918,latinski i nema~ki jezik.

Jedna od zna~ajnih aktivnosti Gradske dràvne arhive napo~etku rada bio je i obilazak leskova~kog, jablani~kog i vla-sotina~kog sreza radi uvida u stawe arhivske gra|e, kako u sredi{-tima srezova, tako i na terenu. Situacija je bila neujedna~ena. Unekim delovima srezova postupqeno je po uputstvu Gradske dr-àvne arhive o sre|ivawu i ~uvawu arhivskog materijala, ali jebilo i nemarnog odnosa, pa i uni{tavawa arhiva. Bilo je pojavapredaje arhivske gra|e preduze}u Õtpadð, jer je u okviru delat-nosti ovog preduze}a na terenu otkupqivana arhiva bez selekci-je dokumenata. Zato je upravnik Velimir Nikolajevi} pismomupozorio preduze}e da ne moè otkupqivati nikakav arhivski

12

materijal sve dok Gradska dràvna arhiva ne izda odgovaraju}eodobrewe. U èqi da se pitawu o~uvawa arhivske gra|e pristupi{to ozbiqnije, on je predloìo Narodnom odboru gradske op{tineLeskovac da se obrazuje savetodavno telo u op{tini koje bi ~iniliprosvetni radnici, u prvom redu istori~ari, koji bi na terenupomagali Gradskom dràvnom arhivu.

Po ve} ustaqenom obi~aju, u Beogradu su odràvani sastan-ci sa upravnicima arhiva Narodne Republike Srbije, kojima je ujanuaru i maju 1955. godine prisustvovao i upravnik Gradske dràvnearhive Leskovca. Na wima se raspravqalo o na~inu prikupqawagra|e i kriterijumima za odre|ivawe koja }e gra|a biti uni{ta-vana. Nakon toga, upravnik Arhiva je obi{ao neke od registratu-ra u gradu i na teritoriji leskova~kog sreza, kada je i do{ao dosaznawa da su Narodni odbor sreza vlasotina~kog i op{tina Vla-sotince predali preduze}u Õtpadð arhivsku gra|u od 1945. do 1951.godine. To se dogodilo i sa gra|om Narodnog odbora sreza Lebane.

Kako jo{ uvek nije bila stvorena navika da se arhivska gra|apoklawa Gradskoj dràvnoj arhivi, vr{eni su otkupi pojedinihfondova. Tako je prvi put izvr{en otkup rukopisa DobrivojaKapisazovi}a ˜Leskova~ki nadimcið. Od ustanova, nadle{tava,preduze}a, {kola, zadruga i drugih organizacija traèno je dauredno vode registraturske kwige i sre|uju fondove, {to je dalopozitivne rezultate. Na terenu su rukovaocima arhivama i arhi-valijama davana potrebna obja{wewa i pruàna im je stru~napomo}. Do jeseni 1955. godine izvr{eno je sre|ivawe fondova[kole u~enika u trgovini i Niè trgova~ke {kole u Leskovcu iMe{ovite stru~ne {kole u Vlasotincu i nastavqeno je sre|ivawefondova privrednih preduze}a. Potpuno je bio sre|en fondZanatskog esnafa za period od 1920. do 1945. godine. Po~elo se isa formirawem biblioteke koja je 1955. godine raspolagala sa 56kwiga, u prvom redu izdawa Narodnog muzeja u Leskovcu. Bila suobezbe|ena i sredstva za daqu nabavku kwiga.

Bez obzira na postojawe ve} sre|enih fondova, jo{ uveknije bila stvorena navika da se oni koriste, a nisu bile izdavaneni potvrde do kona~nog sre|ivawa pojednih fondova. U tragawu za{to boqim uslovima rada, tokom 1955. godine Gradska dràvnaarhiva se selila tri puta. Prvobitno dobijena prostorija postalaje nedovoqna za sme{taj gra|e, pa je dobijena nova, u prizemquzgrade Vi{e me{ovite gimnazije, ali je ona, zbog vlage, bila nea-dekvatna, tako da je, najzad, po~etkom septembra, dobijena suva isvetla prostorija koja je pruàla boqe uslove za rad. Istovremeno,zbog pove}anog obima poslova, zahtevan je prijem novih radnika,kao i obezbe|ivawe poverenika na terenu.

13

Aprila 1955. godine upravnik Gradske dràvne arhive poslaoje izve{taj o stawu registratura i ~uvawu arhivske gra|e Dru{tvuarhivskih radnika Narodne Republike Srbije:

˜1. Na teritoriji ove arhive postoji 350 registratura, odkojih su na radu kod ove arhive 12, a ostalo na teritoriji arhive.Ure|ewe registratura kod pojedinih ustanova je uredno, dok koddrugih ne.

2. Odnos arhiva sa registraturama je normalan. Kako je ovajarhiv skoro osnovan, nije se stiglo za ovo kratko vreme da se obi|ecela teritorija arhiva, ve} samo grad Leskovac i sreska mestaLebane i Vlasotince. Obilazak je vr{io upravnik u ciqu ustanov-qewa pravilnog poslovawa registratura.

3. Odnos odbora narodne vlasti prema registraturama, kao iprema radu arhiva. Rad u arhivu se odvija normalno. Odnos naro-dne vlasti prema arhivu je dobar. Isti je slu~aj i prema registra-turama.

4. [kartirawe arhivskog materijala. Pojedine registraturesu ranije {kartirale arhivsku gra|u, ali im je skrenuta pa`wa dato ne ~ine ubudu}e jer je ka`wivo.

5. U Vlasotincu je za vreme rata spaqena sva arhivska gra|aSreskog odbora kao i op{tinskog odbora. U Leskovcu je biv{iNARODNI FRONT predao svu arhivu od oslobo|ewa do 1952.godine na preradu Õtpaduð. Nisu dali informacije sada{wi ru-kovodioci S. S. R. N. (Socijalisti~kog saveza radnog naroda) koje dao odobrewe da se taj materijal preda Otpadu.

6. Stare arhivske gra|e ima kod privatnih lica i to: u Vla-sotincu biv{ih peva~kih dru{tava ˜KARA\OR\Eð i ˜WEGO[ð.Ta gra|a je sa~uvana u malim koli~inama. Povedeni su pregovorisa imaocima istih da ih predaju ovom arhivu i nadam se da }e seuspeti u tome.

7. Kod privatnih lica ima malo arhivske gra|e. Povedeni supregovori sa tim licima da se ista preda ili otkupi. Uz ovuta~ku prilaèmo i odobreni predlog buyeta za 1955. godinu. Istije izra|en prema Va{em traèwu po partijama (li~ni rashodi,materijalni i funkcionalni).ð

U Beogradu je 24. septembra 1955. godine odràno savetovaweDru{tva arhivskih radnika sa upravnicima Arhiva Narodne Re-publike Srbije na kome je uvodni referat podneo Edib Hasanagi}.Razgovaralo se o odnosu registratura prema arhivalijama, muze-jima, o restauraciji i konzervaciji gra|e, publikovawu arhivskegra|e i o {kolovawu stru~nih kadrova za arhivsku slu`bu. Na

14

tom savetovawu dat je predlog da arhivi ubudu}e nose naziv is-torijski arhivi i da se u wima uvede dru{tveno upravqawe. U tovreme po~elo se sa intenzivnijim preuzimawem gra|e, uglavnomposleratne, od registratura na terenu i do kraja 1955. godinevr{en je obilazak registratura.

U ovom periodu bilo je izuzetno va`no stvarati naviku kodrukovaoca registraturama da dostavqaju gra|u Arhivu, {to seodvijalo veoma sporo. Iz pojedinih registratura su zahtevali daim se obezbede sanduci za transport gra|e, a arhiv nije imao nidovoqno prostora za prihvat. U vreme odràvawa Leskova~kogtekstilnog sajma, jula 1955. godine, bio je zauzet i prostor Gimna-zije u kome je bio sme{ten, pa se wegov rad odvijao uglavnom naterenu. Posle zavr{etka sajma Arhiv je dobio prostoriju na dru-gom spratu zgrade Gimnazije, u koju se, posle neophodne adaptaci-je i preselio.

Ve} u prvoj godini rada Gradska dràvna arhiva u Leskovcuje, pou~ena praksom Dràvne arhive Srbije i na wenu preporuku,od 13. do 20. novembra 1955. godine vrlo uspe{no organizovala uLeskovcu Ñedequ prikupqawa istorijske gra|eð. I pored toga{to je za tu priliku trebalo postaviti izlo`bu arhivske gra|e,Gradska dràvna arhiva u Leskovcu to nije mogla da u~ini zato{to jo{ uvek nije raspolagala dovoqnim koli~inama potrebnogmaterijala da bi izlo`ba bila potpuna. I pored toga, tokom tenedeqe, na osnovu usvojenog programa, u {kolama su odràna pre-davawa o zna~aju istorijske gra|e i wenom prikupqawu, o ~emu sugovorili profesori istorije. U dnevnom listu Ña{a re~ð objav-qen je tekst u kome se isti~e va`nost potrebe prikupqawa arhiv-skog materijala, a u gradu je bio izlepqen plakat koji je pratioakciju na teritoriji cele Republike, dobijen od Dràvne arhiveSrbije. Tokom trajawa ove akcije pose}ene su {kole u Grdelici,Konopnici, Kru{evici, [i{avi, Dejanu i Boqaru, koje su posto-jale vi{e desetina godina, kao i pojedine porodice koje su pose-dovale istorijski materijal. Preuzeto je 630 zave`qaja nesre|enearhivske gra|e preduze}a ˜Drvni kombinatð iz Leskovca, a pri-kupqeni su i neki zakoni, proklamacije i drugo. Uspostavqeni sui kontakti sa pojedinim u~esnicima Narodnooslobodila~kograta 1941‡1945. godine i sa wima se razgovaralo o preuzimawumaterijala koji su posedovali a odnosio se na taj period.

Arhivska zbirka popuwena je novim fondovima: Gimnazije uVlasotincu, Doma u~enika u privredi u Grdelici, Osmogodi{we{kole u Yepu i Osmogodi{we {kole ˜Josif Kosti}ð u Leskovcu.Veliki problem u prikupqawu arhivske gra|e stvorio je raspis

15

Saveta za privredu Narodne Republike Srbije iz 1949. godine oprikupqawu stare hartije, zato {to je na osnovu tog raspisa odre-|en broj arhiva do 1950. godine predat preduze}u Õtpadð na prera-du. Zato je preporu~ivano imaocima arhivskog materijala da sepretplate na ~asopis Ãrhivski pregledð, kako bi boqe mogli daraspoznaju koje dokumente treba ~uvati i {ta moè da ide na pre-radu.

U toku akcije Ñedeqa prikupqawa istorijske gra|eð, 13.novembra 1955. godine odràn je sastanak ~lanova Dru{tva istori-~ara sa direktorom Arhiva kome su prisustvovali: Dragoslav Ra-nisavqevi}, Jordan Jovi}, Kostadin Koci}, Vasilije Kova~evi},@arko Kuli} i Zarije Popovi}, na~elnik Odeqewa za prosvetui kulturu op{tine Leskovac. Posle iscrpne diskusije o stawuarhivske gra|e na terenu i o zna~aju wenog prikupqawa, donet jezakqu~ak ˜da se uputi raspis svim upravama {kola u gradu da sepreko u~enika obaveste o istorijskoj gra|i, zatim da se obi|uneka lica za koja se sazna da poseduju gra|u, radi wenog otkupa, ida se poja~a akcija u gradu za pronalaèwe arhivske gra|eð.

Budu}i da se radilo o prvoj godini rada Arhiva, jo{ uveknije shvatano koliko je va`no da se on ukqu~uje u sve aktivnostiarhivskih radnika Srbije i Jugoslavije. Tako op{tina Leskovacnije omogu}ila upravniku Velimiru Nikolajevi}u da prisustvujeskup{tinama arhivskih radnika Narodne Republike Srbije i Fe-derativne Narodne Republike Jugoslavije, koje su bile odrànenovembra 1955. godine u Beogradu.

Dono{ewem odluke o uvo|ewu dru{tvenog upravqawa i udru{tvenim delatnostima, nastavqen je proces razvoja samouprav-qawa kojim su obuhva}ene i institucije u kulturi. U skladu sa ovimprocesom, Narodni odbor op{tine Leskovac formirao je 23. no-vembra 1955. godine prvi Savet Gradske dràvne arhive koji su~inili: Velimir Nikolajevi}, Mile Bojkovi}, sekretar Ugosti-teqske komore i odbornik Narodnog odbora gradske op{tine,Jelica Atanaskovi}, profesor istorije u Vi{oj me{ovitoj gimna-ziji u Leskovcu, Aleksandar Raki} i Veli{a Bulatovi}, u~iteqi,i direktor Narodnog muzeja Veqa Ivanovi}.

U skladu sa ranijom odlukom o pruàwu pomo}i u sakupqawuarhivske gra|e, Savet za prosvetu i kulturu Narodnog odboragradske op{tine formirao je 26. novembra 1955. godine Komisijuza otkup zna~ajnih arhivskih dokumenata. înili su je: VelimirIvanovi}, Spasoje Mili}evi}, referent Narodnog odbora srezaLeskovac, i êdomir Nikoli}, {ef ra~unovodstva Narodnog od-bora gradske op{tine Leskovac. U to vreme, prelaskom u Gradsku

16

dràvnu arhivu u Svetozarevu, 1. januara 1956. godine, prestao jeda radi u leskova~kom Arhivu Milan \or|evi}.

Savet Arhiva odrào je svoju prvu sednicu 19. januara 1956.godine i za prvog predsednika izabrao Mileta Bojkovi}a, sekreta-ra Ugostiteqske komore u Leskovcu i odbornika Narodnog odbo-ra op{tine. Na drugoj sednici, 24. januara 1956. godine, razmatranje nacrt Statuta Gradske dràvne arhive, koji je potom, 7. febru-ara 1956. godine, usvojen i poslat Odeqewu za prosvetu Narodnogodbora op{tine Leskovac na saglasnost.

U Statutu Gradske dràvne arhive u Leskovcu se navodi daje to stru~na, nau~na, samoupravna buyetska ustanova, zasnovanana na~elima dru{tvenog samoupravqawa, ~iji je zadatak da prikup-qa, ~uva i za{ti}uje, obra|uje i publikuje arhivsku gra|u i omo-gu}uje wenu nau~nu, slu`benu i drugu upotrebu. Istovremeno,wegov zadatak je i da unapre|uje arhivsku slu`bu, razvija sarad-wu sa svim arhivskim i srodnim ustanovama i da pomaè stru~neorganizacije i ~asopise. Arhivom neposredno upravqaju Saveti iupravnik. Savet se bira na dve godine i sastoji se od sedam ~lano-va koje imenuje Narodni odbor op{tine Leskovac, kao osniva~Arhiva, i to ~etiri ~lana iz reda javnih i kulturnih radnika, dvaiz kolektiva Arhiva i upravnika po poloàju. Ako je u kolektivumawe od pet radnika, sve ~lanove imenuje osniva~. Za predsedni-ka Saveta imenuje se ~lan koji nije radnik Arhiva. Upravnika Ar-hiva imenuje Narodni odbor op{tine putem konkursa. On rukovo-di i radom Stru~nog ve}a, ~iji je predsednik. ^lanove Stru~nogve}a imenuje upravnik uz saglasnost Saveta. Wega sa~iwavaju ruko-vodioci odseka. Statutom je predvi|ena slede}a organizacionastruktura Arhiva: odseci za istraìvawa, za stru~no sre|ivawei obradu arhivskog materijala, tehni~ki odsek (lokacija fondo-va i slu`ba u depou), personalna arhiva, grupa za izradu registra,~itaonica i biblioteka, odsek za publikovawe arhivske gra|e isekretarijat.

Po~etkom februara 1956. godine za slu`benika u Arhivupostavqen je Tomislav Mihajlovi}, a u Beogradu je 10. februaraiste godine odràno savetovawe sa upravnicima arhiva NarodneRepublike Srbije. Razgovaralo se o statutima arhivskih ustano-va i predloèno je da pored upravnika postoje i saveti arhiva,zasnovani na Uredbi o upravqawu kulturno-prosvetnim ustanova-ma. Istaknuto je i da je potrebno doneti sistematizaciju radnihmesta, kao i da stru~na ve}a treba da budu savetodavna tela. Ukazanoje i na potrebu vo|ewa letopisa u arhivama, a zatim i na neophod-nost stvarawa mreè arhivskih poverenika na terenu. Zna~ajna

17

pa`wa bila je posve}ena i stru~nom ~asopisu Ãrhivski pre-gledð i saradwi sa ostalim institucijama u kulturi.

Nakon toga, 16. februara 1956. godine, na novom sastanku saupravnicima arhiva, zakqu~eno je da arhive u srezovima treba daodrede lica koja }e voditi ra~una o registraturama, da se poja~asaradwa sa dru{tvima istori~ara, da se ve}a pa`wa posveti izra-di inventara i da se uvede praksa da arhivski radnici izu~avajujedan strani jezik. Predloèno je, tako|e, da se Nedeqa prikupqawaarhivske gra|e organizuje u razli~ito vreme u pojednim gradovi-ma u kojima su sedi{ta arhiva, kako bi radnici iz drugih arhivamogli da prisustvuju nekim od manifestacija koje organizujuwihove kolege. Interesantno je da je predloèno obrazovawe ar-hivske dvogodi{we {kole u kojoj bi se izu~avali slede}i pred-meti: arhivistika, teorija istorije, paleologija, kancelarijskoposlovawe, strani jezik, istorija ustanaka i borbi do 1918. godinei op{ti deo Zakona o arhivama. Predloèno je da arhivi obavezno{aqu dopise i ~lanke za list Ãrhivski pregledð. U tom periodupreuzeta je arhiva Leskova~ke bolnice za period 1945‡1954. godine.U prole}e 1956. godine Tomislav Mihajlovi} je oti{ao na odslu-èwe vojnog roka, a 1. maja iste godine u Arhiv se vratio Milan\or|evi}.

To je omogu}ilo da se intenzivnije radi na daqem prikupqawugra|e, tako da je Arhiv 1956. godine raspolagao sa 48 fondova.Prikupqeni su novi fondovi: Op{te bolnice u Leskovcu, likvi-diranih seqa~kih radnik zadruga u Obili}u, Du{anovu i Petrov-cu, zatim Vi{e me{ovite gimnazije, Gra|anske {kole, Okru`nognarodnog odbora u Leskovcu. Nastavqeno je i sa sre|ivawem pos-toje}ih fondova industrijskih preduze}a, a okon~ana je obradafonda preduze}a Gligorija Petrovi}a i kompanije. Pravu te{ko}uu obradi i sre|ivawu gra|e predstavqala je ~iwenica da su nekiarhivski materijali bili neadekvatno ~uvani, u vla`nim pros-torijama, pa je zato trebalo vrlo pa`qivo sa wima raditi pri-likom obrade. Iako sa nedovoqno materijalnih sredstava, i u ovojgodini, pogotovo u prvoj polovini, nastavqeno je sa obilaskomterena radi prikupqawa gra|e i tom prilikom su poverenicimana terenu davana uputstva o sre|ivawu i ~uvawu gra|e. Ustanovamai radnim organizacijama upu}ena su i dva cirkularna pisma sadetaqnim obja{wewima o postupawu sa arhivskim materijalom.Insistiralo se na vo|ewu letopisa, kao vrlo va`nog dokumentaza pra}ewe razvoja svake ustanove. Me|utim, ni tu nije bilo dovo-qno iskustva, pa su se mnogi te{ko snalazili, ~ak i u pojedinimprosvetnim ustanovama.

18

U ovoj godini interesovawe javnosti za rad Arhiva u Leskovcuraste i prvi ga obilazi istraìva~ Sergije Dimitrijevi} izBeograda, koji se interesovao za gra|u kojom on raspolaè. A uvreme odràvawa leskova~kog sajma, od 15. do 22. jula 1956. godine,zbog nedostatka prostora, rad je opet morao da se odvija samo naterenu.

U odnosu na druge arhivske ustanove u Srbiji, Gradska dr-àvna arhiva u Leskovcu imala je neuporedivo mawe slu`benika.Kako se, me|utim, broj fondova stalno pove}avao, Odeqewe zaprosvetu i kulturu Narodnog odbora op{tine Leskovac odobriloje prijem jo{ jednog radnika. Tako je sredinom 1956. godine Arhivimao ~etiri slu`benika: jednog sa vi{om pedago{kom {kolom,dva u~iteqa i jednog stru~nog u~iteqa.

U Savetu, sa ukupno sedam ~lanova, bili su jedan profesor,jedan nastavnik i ~etiri u~iteqa i ta je struktura obezbe|ivalauspe{an rad ove kulturne ustanove. Tokom 1956. godine Savet jeodrào ~etiri sednice na kojima se raspravqalo o radu Arhiva iusvojen je plan rada slede}e sadrìne:

˜1. Prijem fondova likvidiranih preduze}a i ustanova kaoi ìvih registratura na teritoriji arhiva.

2. Pronalaèwe arhivskih predmeta kod privatnih licaputem poklona ili otkupa.

3. Sre|ivawe zapo~etih fondova ‡ grubo i kona~no sre|ivawe.4. Otkup arhivskih predmeta.5. Beleèwe va`nih momenata iz narodne revolucije u mes-

tima gde je gra|a predavana OTPADU ‡ radi izrade hronika poje-dinih mesta.

6. Obilazak teritorije arhiva, davawe instrukcija regis-traturama.

7. Obezbe|ewe potrebnih prostorija za DEPO ARHIVE.8. Popuna biblioteke stru~nim kwigama.9. Izbor i saradwa sa arhivskim poverenicima.10. [kartirawe neva`ne istorijske gra|e. 11. Osposobqavawe kadrova putem seminara ‡ kurseva za ar-

hivske pomo}nike, na seminaru u Beogradu.12. Saradwa i povezivawe sa Dru{tvom istori~ara i srod-

nim ustanovama.13. Pove}awe broja slu`benika pri ovda{wem arhivu, a u

ciqu ekspeditivnijeg rada u samoj ustanovi.14. Saradwa sa organima sreza u ciqu kontrole pravilnog

vo|ewa i ~uvawa arhivske gra|e na terenu.

19

15. Stru~no uzdizawe i me|usobna razmena misli u kolek-tivu u ciqu poboq{awa rada.

16. Dopune inventara i potrebnog pribora za rad u Arhivu.ð

Savet je raspravqao i o buyetu i izvr{io je izbor povereni-ka na terenu, ali, naàlost, zbog skromnih materijalnih sredstava,nije mogao da donese odluku o nabavci novog inventara, neophodnogza uspe{niji rad.

Iako su ve} uveliko po~eli da pristiù fondovi u Arhiv,javnost Leskovca jo{ uvek nije bila navikla na ovu novu kultur-nu instituciju. Zato je bilo potrebno da se i preko lokalne {tampegra|ani upoznaju sa wenim radom i zna~ajem. Povezanost sa mati~-nom organizacijom iz Ni{a, iz ~ijeg sastava se izdvojio ArhivLeskovca, uticala je na saradnika arhiva u Ni{u \or|a Stamen-kovi}a da u Ña{oj re~ið 1956. godine objavi vaàn istorijskidokument, pismo Narodnoj skup{tini Srbije iz 1879. godine, u komese traì da Leskovac bude progla{en za okru`nu varo{. Iste,1956. godine gra|ani Leskovca mogli su da se detaqnije upoznajusa radom Istorijskog arhiva u vreme obeleàvawa Ñedeqe Ar-hivað, od 23. do 30. septembra. Sa puno odgovornosti i sa èqomda se {to boqe predstave javnosti, radnici Arhiva su organizo-vali vrlo uspelu izlo`bu arhivskih dokumenata u biv{oj kafani˜Dalmacijað. Ova izlo`ba ostavila je impresivan utisak na veli-ki broj posetilaca, a jedan od wih je napisao da je iznena|en iodu{evqen izloènom gra|om koja mu pribliàva pro{lost Les-kovca.

U okviru Ñedeqe Arhivað predvi|eno je da se obi|e teri-torija sreza radi prikupqawa gra|e, da se u saradwi sa Dru{tvomistori~ara op{tine Leskovac u gradskim i nekim sreskim {kola-ma organizuju predavawa o zna~aju prikupqawa arhivske gra|e,kao i predavawe sa istom tematikom na Narodnom univerzitetu.Pored toga, organizovana je sabirna akcija prikupqawa gra|e ugradu od privatnih lica, kao i od onih koji èle da Arhivu pok-lone va`ne dokumente, a sve je pratilo publikovawe prigodnihtekstova u dnevnoj {tampi.

Za 1957. godinu bilo je potrebno obezbediti ve}a sredstvaiz buyeta, jer je januara te godine primqen jo{ jedan slu`benik ‡Stojan Stojkovi}, a marta i Aleksandar Raki}, u~iteq, ali jedotada{wi slu`benik Milan \or|evi} preme{ten za nastavni-ka u Osnovnoj {koli ˜Josif Kosti}ð. Iako su buyetom bila pred-vi|ena ~etiri radna mesta, Arhiv je imao samo tri uposlenika,ali za nabavku neophodno potrebnog inventara u Narodnom odboruop{tine nije nailazio na razumevawe. Me|utim, u ovom periodu

20

zapo~ela je akcija sakupqawa gra|e za prou~avawe istorije rad-ni~kog pokreta, pa je Centralni komitet Komunisti~ke partijeSrbije odobrio sredstva za obavqawe ovog posla i na teritorijileskova~kog kraja.

O mogu}nostima za dobijawe posebne zgrade za rad Gradskedràvne arhive nije se jo{ razmi{qalo, pa se i 1957. godine wego-va delatnost odvijala u dvema prostorijama Vi{e me{ovite gim-nazije u Leskovcu. Prva, sa 40 kvadratnih metara, bila je radna, adruga, sa 25 kvadrata ‡ magacin. Gra|a je bila sme{tena u 220 kuti-ja, a inventar su ~inili ~etiri ormana, tri radna stola, osam poli-ca, sedam stolica, pe}i, ~iviluk, pribor za odràvawe ~isto}e,radni materijal. Uposlenici Arhiva, Velimir Nikolajevi}, up-ravnik, Aleksandar Raki}, u~iteq, Stojan Stojkovi}, stru~ni u~i-teq, imali su poloèn dràvni stru~ni ispit za obavqawe arhiv-skih poslova, kao i Milan \or|evi}, nastavnik sa zavr{enomVi{om pedago{kom {kolom, koji je sada radio u {koli ˜JosifKosti}ð. Sa ve} ste~enim iskustvom, pojedini fondovi su biliobra|eni po svim pravilima arhivske slu`be i mogli su biti ko-ri{}eni i u nau~ne svrhe.

Pored drugih, u 1957. godini obra|en je i fond Narodnogodbora okruga leskova~kog, a primqena su jo{ 32 fonda, tako da sewihov broj pove}ao na osamdeset.

Na zahtev Dràvne arhive i Saveta za kulturu Narodne Re-publike Srbije, u prvoj polovini 1957. godine radnici Arhiva suvr{ili popis registratura i arhiva u preduze}ima, ustanovama,{kolama, zadrugama, zdravstvenim ustanovama i drugim organi-zacijama. Me|utim, jo{ nenaviknuti na ovakav na~in rada, poje-dini rukovodioci ovih organizacija pokazivali su nerazumevaweza prisustvo arhivskih radnika i neodgovorno su se odnosiliprema wihovim zahtevima. Doga|alo se da u pojednim ustanovamai preduze}ima ne znaju ni datum niti godinu po~etka rada, pa se,za popunu odgovaraju}ih formulara, to moralo utvr|ivati naosnovu usmenih kazivawa. Mnogi nisu po{tovali ni zahtev zavo|ewe letopisa i to je u znatnoj meri oteàvalo sre|ivawe poda-taka. Da bi se ovaj problem unekoliko ublaìo, radnici Arhivasu predloìli da {kolski inspektori, pored ostaloga, vr{e ipregled sre|enosti arhiva u prosvetnim ustanovama, a pogotovoda insistiraju na vo|ewu letopisa. Rad Gradske dràvne arhive jetako|e bio kontrolisan. Tako su predstavnici Dràvne arhiveNarodne Republike Srbije izvr{ili pregled rada Arhiva u Les-kovcu, a posetili su ga i {ef Odseka za prosvetu i kulturu Na-rodnog odbora op{tine Leskovac i referent za kulturu Narodnog

21

odbora sreza Leskovac. I daqe je ukazivano na potrebu pove}awabroja radnika zbog velikog broja fondova i formirawa novih.

Suo~en sa te{ko}ama u radu na terenu, direktor ArhivaVelimir Nikolajevi} je u listu Ña{a re~ð 1957. godine objaviotekst u kome, izme|u ostalog, isti~e:

Õd septembra do decembra slu`benici Dràvnog arhiva uLeskovcu vr{ili su popis arhivske gra|e na teritoriji sreza.Ova akcija sprovedena je u okviru poduhvata Dràvnog arhivaSrbije. Poslu se pri{lo vrlo ozbiqno. Organi narodne vlastitome su tako|e pruìli punu podr{ku. Ali, imaoci arhivske gra|e,ne svi, nisu shvatili u punoj meri va`nost akcije.

Obilaze}i imaoce arhivske gra|e, slu`benici Arhiva su unekim mestima nailazili na ~udan odnos: pojedini rukovodiociregistratura spre~avali su slu`benike da izvr{e popis. U nekimmestima arhivski materijal je vrlo lepo sre|en, vodi se ra~una owemu, i za{ti}en je od uni{tavawa. Me|utim, ima i obrnutihslu~ajeva: nesre|en arhivski materijal, neza{ti}en i izloènpropadawu. âk pojedini imaoci arhivske gra|e ne znaju ni ukojim koli~inama raspolaù tim materijalom i, {to je jo{ gore,ni kako je sre|en. De{avalo se i ovo: registrature su obave{tavanena sedam dana pre dolaska slu`benika Arhiva o popisu, ali kadaje slu`benik do{ao ne samo da nije na{ao sre|enu arhivsku gra|u,ve} ~esto ni odgovorno lice koje je trebalo da mu pruì odgo-varaju}e podatke. De{avalo se jo{ da su ta lica bila u mestu, alisu slala nekog da javi da nisu tu, da su odsutna, i sli~no. Za{to setako postupalo? Jednostavno zato {to bi se onda u zapisnik opopisu unelo i to da je arhivska gra|a nesre|ena, a to povla~i zasobom odre|ene zakonske konsekvence za rukovodioce registratu-ra.

Sve ovo pokazuje da se jo{ nije shvatila sva va`nost prikup-qawa i ~uvawa arhivske gra|e. Koliko su dokumenti koji se ~uvajuu arhivama va`ni nije potrebno govoriti. O tome je ve} tolikoputa bilo re~i. Pa ~ime se onda tuma~i takav stav, takav odnosprema tom materijalu? îme drugom ve} nemarno{}u, prema kojojbi trebalo da se zauzme {to o{triji stav.

Nailazilo se i na ovo: neke organizacije upotrebqavaju pe-~ate koji su ve} davno van upotrebe, neke {kole ne vode letopise,o ustanovama da se i ne govori, a predvi|eno je zakonom da se to~ini. Interesantno je da neke {kole koje su ranije vodile letopiseto sada ne ~ine. Osmogodi{wa {kola u Svo|u, na primer, nema le-topisa iako postoji jo{ od pre rata i ima ve}i broj |aka i nas-tavnika. Kao primer kako treba raditi moè da posluì {kola u

22

Kru{evici, koja ima uredan letopis i on se stalno vodi i upot-puwava novim podacima.

Najzad, vaqa napomenuti da ima i izvesnih slu~ajeva prikri-vawa arhivske gra|e, ili nevo|ewa brige o arhivskom materijalulikvidiranih preduze}a.

Ovaj arhivski materijal se nalazi negde u podrumima, negdena tavanima, i izloèn je propadawu. A po Zakonu o arhivama ar-hivska gra|a se ne sme dràti na tim mestima.

Popis je izvr{en, mada nije bilo mogu}nosti da on bude pot-pun iz navedenih razloga. Krajwe je vreme da se ve} jednom pres-tane sa takvom praksom odnosa prema arhivskoj gra|i.ð

Budu}i da je Arhiv pokrivao podru~ja Leskovca, Vlasotincai Lebana, odnosno celu teritoriju leskova~kog sreza, postavqa-lo se pitawe wegovog finansirawa. Naime, do tada se kao izvorfinansirawa javqao samo Narodni odbor op{tine Leskovac, pazato sredstva za obavqawe tako obimne delatnosti nisu bila dovo-qna, a i uslovi sme{taja radnika i arhivske gra|e bili su nead-ekvatni. Zato je Savet za prosvetu i kulturu Narodnog odboraop{tine Leskovac, kada je raspravqao o stawu u ustanovama ukulturi, predloìo da Arhiv pre|e u nadle`nost sreza. Na tajna~in bi se obezbedila ve}a materijalna sredstva i uslovi sme{-taja bi se mogli boqe re{iti. Istovremeno, vesti iz Arhivabile su sve prisutnije u javnosti. U lokalnom listu Ña{a re~ðobjavqena su dva teksta: o bilansu fabrike sapuna Jovana Vlaj~i}ai sinova iz 1922. godine i o fermanu velikog vezira o otvarawunarodne srpske {kole u selu Kru{evica. Nastavqaju}i praksu izprethodne godine, sredinom maja 1957. godine. Arhiv je organizo-vao izlo`bu arhivskih dokumenata, {to je bio jo{ jedan podsti-caj organizovanom prikupqawu gra|e. Sve ~e{}i napisi u {tampidoprinosili su razja{wavawu pojedinih pitawa i stvarawu povo-qnijeg okruèwa za uspe{an rad. Tako, na primer, bez obzira nasku~ene prostorne mogu}nosti, pokazalo se da je ve} mogu}a nau~naobrada pojedinih fondova, koje su do tada uglavnom koristiliprosvetni radnici prilikom spremawa stru~nih ispita. Tako|e,nametnulo se i pitawe razgrani~ewa nadle`nosti Narodnog muze-ja i Gradske dràvne arhive, utoliko pre {to je pre osnivawaArhiva arhivsku gra|u za pojedine periode sakupqao Narodnimuzej. Saradwa izme|u ove dve ustanove u kulturi uspe{no se odvi-jala, pa nije bilo problema ni u vezi sa razgrani~ewem.

Interesantan je podatak da je upravnik Velimir Nikolajevi},pored uspe{nog rukovo|ewa Arhivom, bio i poznati glumac amateru Narodnom pozori{tu u Leskovcu. Tako je posle duèg perioda

23

pobrao aplauze na otvorenoj sceni u ulozi Jovan~e Mici}a uÕbi~nom ~ovekuð Branislava Nu{i}a. To je bila prilika da ~ikaVeqa, kako su ga zvali, karijeru glumca amatera iz mla|ih dananastavi i u vreme kada je postao upravnik Gradske dràvne arhive.Ipak, posle uspe{no obavqenog posla postavqawa temeqa Gradskedràvne arhive u Leskovcu, Velimir Nikolajevi}, uz puno priz-nawe, oti{ao je u penziju.

I u ovoj godini za vreme odràvawa Leskova~kog sajma, jula1957. godine, Arhiv nije mogao da radi. I u kadrovskom smisluponovo je do{lo do promena, jer je 1. septembra te godine vra}enu Arhiv Milan \or|evi}. Tada se i zapo~elo sa radom na popisuregistratura u gradu. Rad je bio oteàn i zato {to je Narodniodbor op{tine uzeo dva slu`benika na mesec dana za obavqaweposlova u op{tini.

Posle odlaska u penziju Velimira Nikolajevi}a, odlukomNarodnog odbora op{tine Leskovac, 26. januara 1958. godine izvr-{ena je primopredaja du`nosti izme|u wega i vr{ioca du`nostinovog upravnika Boìdara @ivkovi}a, u~iteqa u Osnovnoj {koli˜Vuk Karayi}ð, koji je za upravnika imenovan 6. februara 1958.godine. Ve} nekoliko dana posle toga @ivkovi} je prisustvovaoseminaru za upravnike arhiva u Beogradu.

Promeweni su i ~lanovi Saveta Arhiva i sada su to bili:Velimir Nikolajevi}, Slavi{a Nikoli}, profesor, Vasilije Ko-va~evi}, nastavnik, Aleksandar Raki}, u~iteq, Toma Gruji}, direk-tor Trikotaè, i Milorad Nikoli}, direktor preduze}a Õt-padð.

Na sednici Saveta Arhiva usvojena je sistematizacija rad-nih mesta kojom su bila predvi|ena jo{ dva radna mesta za manip-ulante, ali za ta radna mesta nisu bila obezbe|ena sredstva izbuyeta. Tako je u ovoj godini Arhiv imao {est slu`benika i jednogpomo}nog radnika. Krenulo se i sa sre|ivawem gra|e koja je bilapreuzeta prethodne godine, a kao ispomo} za ovaj posao bila jeangaòvana i Milinka Cvetkovi}.

Ve} krajem januara 1958. godine Savet Gradske dràvne arhivedoneo je plan rada koji je obuhvatao slede}e obaveze: inventari-sawe obra|ene gra|e po novim uputstvima Dràvne arhive NarodneRepublike Srbije, obradu likvidiranih gra|evinskih preduze}a˜Trudbenikð, Õzrenð, ˜Zidarð i ˜Graditeqð i biv{eg prosvetnogodeqewa Narodnog odbora Leskovac, zatim Okru`nog Narodno-oslobodila~kog odbora od 1945. do 1947. godine, biv{ih de~jih do-mova u Vu~ju i Lebanu, likvidiranih seqa~kih zadruga i, najzad,obilazak preduze}a i ustanova radi davawa uputstava o ~uvawu isre|ivawu gra|e.

24

I daqe je bilo vrlo aktuelno pitawe obezbe|ivawa novogprostora za sme{taj Arhiva, a za stvarawe koliko-toliko boqihuslova rada u zgradi Vi{e me{ovite gimnazije postoje}a velikaprostorija je bila podeqena pregradnim zidom, tako da se u jed-nom delu mogao obra|ivati materijal, a u drugom obavqati ostaliposlovi. Mawa prostorija je i daqe bila u funkciji magacina.Kako je ne tre}em spratu zgrade bio nagomilan prikupqen arhivs-ki materijal, a dva slu`benika su bila na bolovawu, angaòvanasu dva honorarna radnika, {to je omogu}ilo daqu obradu i sre|i-vawe gra|e.

Novi Savet Arhiva bio je imenovan 19. marta 1958. godine, a~inili su ga: Radomir Dimitrijevi}, na~elnik Odeqewa za op{tuupravu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Slavi{a Nikoli},profesor u Osnovnoj {koli ˜Svetozar Markovi}ð, Vasilije Ko-va~evi}, nastavnik u Osnovnoj {koli ˜Josif Kosti}ð, MiloradMitrovi}, direktor preduze}a Õtpadð, Milan \or|evi}, arhiv-ski pomo}nik, i Aleksandar Raki}, slu`benik Arhiva. Za predsed-nika je bio izabran Vasilije Kova~evi}.

I pored preuzimawa gra|e, nastavqena je saradwa sa Arhivomu Ni{u, koji su, aprila 1958. godine, posetili Milan \or|evi} iStojan Stojkovi}. A godi{woj skup{tini arhivskih radnika Fede-rativne Narodne Republike Jugoslavije, od 15. do 17. maja 1958.godine, u Ohridu, prisustvovao je upravnik Arhiva, dok je seminarukoji je organizovao Dràvni arhiv u Beogradu prisustvovao Milan\or|evi}. U jesen te godine, zbog bolovawa tri radnika, hono-rarno je bila angaòvana Roksanda Zdravkovi}, a krajem oktobraArhiv je posetila Ivanka @ivkovi}, arhivista iz Beograda. Istogmeseca upravnik Arhiva je bio i na seminaru u Beogradu.

Bez obzira na to {to je po Statutu bilo predvi|eno posto-jawe vi{e odseka za rad Arhiva, to nije moglo da bude primewenozbog malog broja radnika. U 1958. godini Arhiv je imao dve slu`be:arhivsku i administrativnu. Arhivske poslove obavqala su trislu`benika, koji su radili na sre|ivawu i obradi fondova, a ad-ministrativnu je vr{io upravnik. Obilasci registratura, orga-nizovawe izlo`bi i odràvawe seminara bili su i daqe okosni-ca aktivnosti arhiva. Jedan deo plana za 1958. godinu nije mogaoda bude izvr{en pa je do{lo do izmene, tako da je u prioritet u{laobrada arhive Op{te bolnice u Leskovcu od 1945. do 1955. godine,a za potrebe nau~nog rada dr Oskara Ki{a i obrada fonda Gineko-lo{kog odeqewa Bolnice. Obra|eni su i plakati od oslobo|ewa1944. do 1955. godine, koji su dobijeni od Narodnog muzeja u Les-kovcu. Na traèwe Saveta za kulturu Narodne Republike Srbije

25

i Centra za informacije Dràvnog arhiva, ura|ena je kartotekakwiga i ~asopisa. Sre|eni su i dnevnici rada Vi{e me{ovitegimnazije, Osnovne {kole ˜Josif Kosti}ð, Me{ovite stru~ne{kole i Sredwe ekonomske {kole. Tokom ove godine re{eni suzahtevi 79 lica za izdavawe uverewa o radnom staù, visini platei o zavr{enoj {koli. Stupawem na snagu novog Zakona o kance-larijskom poslovawu po~etkom ove godine umnogome je olak{anovo|ewe dokumentacije. Me|utim, bez obzira na to, zahtev Savetaza kulturu Narodne Republike Srbije da se u roku od dve godineobi|u sve registrature te{ko je bio ostvariv, jer je samo na teri-toriji sreza Leskovac bilo 906 registratura, od ~ega van teri-torije leskova~ke op{tine 672. Za obavqawe ovog posla, poredangaòvawa radnika Arhiva, bila su potrebna i znatna materi-jalna sredstva, pa je zato zakqu~eno da se od Narodnog odbora srezaLeskovac traè dodatna sredstva za obavqawe ovog zadatka. Znatnute{ko}u predstavqalo je i tragawe za arhivama likvidiranih pre-duze}a, koje su bile sme{tene ~esto u {upama, a nekima se gubio isvaki trag. Likvidacione komisije nisu ume{no obavqale poslove,{to je umnogome oteàvalo rad. Tako, na primer, likvidacionekomisije preduze}a Sreskog dràvnog magacina, ˜Ratarað i ˜Mlin-skog preduze}að nisu predale materijal Arhivu, a nije se ni znalogde je on sme{ten. Tek posle upornog tragawa, radnici Arhiva suprona{li arhivu Sreskog mlinskog preduze}a u selu Bratmilovcu.Bilo je i pojava nepravilnog sre|ivawa materijala ili nestru~nog{kartirawa od strane likvidacionih komisija. Povodom ovih idrugih pitawa iz rada Arhiva, na poziv Dràvnog arhiva NarodneRepublike Srbije, upravnik je dva puta prisustvovao {estodnev-nim seminarima u Beogradu, a jedan slu`benik Arhiva je bio nasavetovawu koje je organizovao Savet za kulturu NR Srbije u Beo-gradu. Radi koordinacije poslova i saradwe, slu`benici Arhivasu u to vreme posetili Arhiv u Ni{u.

Sa ve} vidnim iskustvom, 1958. godine ostvaren je bogat pro-gram tokom Ñedeqe arhivað, koja je odràna od 9. do 16. novem-bra. Iako je bilo uobi~ajeno da se organizuje izlo`ba, od toga seu ovoj godini odustalo, najpre zbog nepostojawa odgovaraju}esale, a zatim i zbog slabe pose}enosti. Zato je 115 arhivskih doku-menata i ne{to starih kwiga bilo izloèno u dva izloga prodav-nica u glavnoj gradskoj ulici. Sala Muzeja radni~kog pokretabila je zauzeta izlo`bom iz Beograda. Istovremeno, Sekretarijatza prosvetu i kulturu Narodnog odbora sreza Leskovac, na pred-log Arhiva, uputio je dopis svim narodnim odborima op{tina dase u {kolama na jednom ~asu istorije odrì predavawe o zna~aju

26

Arhiva za prikupqawe dokumenata u vezi sa pisawem istorije,{to je u potpunosti ostvareno. U lokalnom listu Ña{a re~ðobjavqen je tekst pod naslovom Ñedeqa arhiveð i podnaslovom˜Zna~aj arhivske gra|eð, u kome je istaknuto da je nepotrebnoposebno nagla{avati koliko je arhivski materijal zna~ajan zaistori~are, a zatim su prikazane aktivnosti Gradske dràvnearhive u Leskovcu. Tokom ove nedeqe od Direkcije PTT Ni{dobijena je dozvola da se na svim pismima stavqa ìg sa natpisomÑedeqa arhiva 9. do 16. novembra 1958. godineð. Na inicijativuArhiva i uz pomo} Sekretarijata za op{tu upravu Narodnog odb-ora sreza organizovan je dvodnevni seminar, 17. i 18. novembra1958. godine, u Leskovcu za {efove pisarnica. Milan \or|evi},arhivski pomo}nik, imao je temu ˜Rad, zadaci i uloga arhivskihustanovað, Aleksandar Raki}, slu`benik Arhiva, ˜Zakonski pro-pisi o arhivskoj gra|i i za{tita isteð, Boìdar @ivkovi} Ña-~in sprovo|ewa Uredbe o kancelarijskom poslovawuð, Stojan Stoj-kovi}, slu`benik Arhiva, ˜Popis pisarnicað, a predstavnici ins-pekcije Narodnog odbora sreza izneli su utiske posle izvr{enogpregleda pisarnica-registratura. Tom prilikom jo{ jednom jeukazano na zna~aj vo|ewa letopisa.

Biblioteka Arhiva raspolagala je sa 730 kwiga i ~asopisa,ali wihovo kori{}ewe je bilo simboli~no. Tako je u celoj 1958.godini kori{}eno samo 79 kwiga. Arhiv nije imao ~itaonicu nitiposebnu prostoriju za kori{}ewe arhivske gra|e. Od {tampe,biblioteka je primala dnevne listove: ˜Borbuð i ˜Politikuð, ne-deqne listove: ̃ Narodne novineð iz Ni{a, ̃ Pobeduð iz Kru{evca,Ña{u re~ð iz Leskovca i ˜Prosvetni pregledð iz Beograda, a od~asopisa ˜Socijalnu misaoð iz Zagreba, Ña{e stvaraweð iz Les-kovca, Ãrhivistð iz Beograda i Ãrhivski almanahð iz Beograda.Tako|e, primala je i ˜Slu`beni listð Federativne Narodne Re-publike Jugoslavije, ˜Slu`beni glasnikð Narodne Republike Sr-bije i ˜Prosvetni glasnikð.

Za sre|ivawe arhivske slu`be na celoj teritoriji JugoslavijeSekretarijat Saveznog izvr{nog ve}a za prosvetu i kulturu odlu-~io je da pripremi elaborat u 1959. godini. Zato je Informacionicentar Dràvnog arhiva FNRJ pripremio upitnike za Arhive, naosnovu kojih se moè videti da je Gradska dràvna arhiva u Les-kovcu, po~etkom 1959. godine jo{ uvek bila sme{tena u zgradiGimnazije u Leskovcu, u dve prostorije, sa 47 kvadratnih metara,a iskazana je potreba za jo{ 140 kvadrata. Iako je bila donetaodluka da se Arhiv preseli u druge prostorije, to nije sprovede-no u delo, pa se o~ekivalo da se prostor obezbedi ukoliko se

27

stvore uslovi za izgradwu nove zgrade za sme{taj Narodnog muze-ja i Biblioteke. Do kraja februara 1959. godine bilo je sre|eno11 fondova, sa ukupno 60 du`nih metara, iz perioda dvadesetog veka,a bilo je jo{ 69 nesre|enih fondova, sa oko 95 du`nih metara.Arhiv je raspolagao sa tri ormana za poverqivu arhivu, kwige iadministraciju, kao i sa tri radna i jednim kancelarijskim stolom.Radila su dva u~iteqa i jedan pripravnik, arhivski pomo}nik drugevrste i upravnik.

Posle duèg nastojawa da se sagledaju prostorne potrebeArhiva, po~etkom 1959. godine doneta je odluka da se Gradskoj dr-àvnoj arhivi ustupi zgrada Muzeja radni~kog pokreta. Izvr{enaje potrebna adaptacija i pregradnim zidovima su dobijene triprostorije, a u kuhiwi je postavqen patos. Rad u novim prostori-jama je zapo~eo 15. aprila 1959. godine, ali je za sme{taj gra|e jo{uvek bila kori{}ena jedna prostorija u zgradi Gimnazije. Kako jewoj ta prostorija bila potrebna za laboratoriju, nastojalo se dase prona|e neki pogodan lokal za depo arhivske gra|e.

Radi ujedna~avawa naziva sa ostalim arhivskim ustanovama,Savet Gradske dràvne arhive je podneo zahtev Narodnom odboruop{tine Leskovac za promenu naziva u Istorijski arhiv Leskovca.Odluka o tome je doneta 1. juna 1959. godine, od kada ova ustanovamewa naziv.

28

Istorijski arhiv Leskovca

Promena naziva ustanove nije uticala na sadràj wenog rada.Nastavilo se istim tempom i sa puno energije. To je pokazivao iplan rada za 1959. godinu koji je predvi|ao obradu fondova 20likvidiranih seqa~kih radnih zadruga, zatim ~etiri zemqorad-ni~ke zadruge, Gimnazije u Vlasotincu, biv{eg prosvetnog ode-qewa u Leskovcu, biv{eg gra|evinskog preduze}a ˜Graditeqð izavr{etak radova na obradi fonda Okru`nog narodnog odbora za1946. godinu i, najzad, fonda Doma}i~ke {kole u Leskovcu. Ovakavobiman plan rada nije mogao u potpunosti da bude ostvaren, pa jeizvr{ena izmena tako {to je obrada fondova biv{eg Prosvetnogodeqewa op{tine Leskovac i Doma}i~ke {kole u Leskovcu osta-la za narednu godinu. Zato je umesto predvi|enih 20 fondovaseqa~kih radnih zadruga obra|eno 28, a umesto Gimnazije u Vlaso-tincu, obra|ene su Gra|anska {kola i Osnovna {kola u Pe~ewevcu.Tako je prema{en plan obrade, jer je predvi|ena obrada 29, aobra|eno je 37 fondova. To je bilo mogu}e najpre zbog prijema jo{jednog radnika i smawewa bolovawa radnika Arhiva. Istovremeno,bilo je obi|eno osam centara komuna, a na teritoriji grada evi-dentirane su aktivne i likvidirane registrature. Popisane sudvadeset ~etiri nove registrature-pisarnice, a na zahtev predu-ze}a ˜Rade Metalacð iz Leskovca, Komunalne banke iz Vlasotincai Komunalne banke iz Lebana, {kartirana je gra|a prema posto-je}im uputstvima. Pove}ana je i delatnost u pruàwu usluga gra|a-nima kojima je izdato 106 uverewa {to se odnose na radni staìli na {kolovawe. U nastojawu da se {to vi{e poveù sa drugimarhivskim ustanovama, radnici Istorijskog arhiva iz Leskovcaizveli su dvodnevnu ekskurziju do Skopqa i Pri{tine. U Skopqusu obi{li Sreski arhiv, Dràvni arhiv Narodne RepublikeMakedonije, Muzej Ilindenskog ustanka i Narodnooslobodila~keborbe 1941‡1945. godine i odeqewe Istorijskog arhiva pri Muzeju,a u Pri{tini Oblasni dràvni arhiv i Muzej.

U ovoj godini Arhiv je imao ~etiri arhivska pomo}nika iupravnika. Od Narodnog odbora op{tine Leskovac 5. juna 1959.

29

godine preuzeta je Nada Milenkovi}, a deset dana kasnije primqenje za pomo}nog radnika i Bislim Ja{arevi}. Zainteresovanost zaarhivsku gra|u u Leskovcu je rasla, pa je krajem oktobra i po~etkomnovembra 1959. godine u Istorijskom arhivu istraìvawe obavi-la Olga Savi} sa Geografskog instituta u Beogradu, a ne{to kas-nije posetio ga je i Sredoje Uro{evi}, upravnik Dràvnog arhi-va Narodne Republike Srbije, a direktor Boìdar @ivkovi} jeprisustvovao vanrednoj skup{tini arhivskih radnika u Zagrebu.

Ukqu~uju}i se u obeleàvawe zna~ajnih doga|aja iz novijeistorije Jugoslavije, Arhiv je, zajedno sa Narodnim muzejem u Les-kovcu, u foajeu Doma sindikata u~estvovao u prire|ivawu izlo`bepovodom ~etrdeset godina osnivawa Komunisti~ke partije Jugosla-vije i Saveza komunisti~ke omladine Jugoslavije. Bili su izloènidokumenti, grafikoni, fotografije i statisti~ki podaci o razvo-ju ovih organizacija.

Povodom obeleàvawa Ñedeqe arhivað, od 8. do 16. novem-bra 1959. godine, upravnik Boìdar @ivkovi} je sa~inio slede}iizve{taj:

˜IZLO@BEOvaj Arhiv u zajednici ‡ saradwi sa Narodnim muzejem u

Leskovcu organizovao je izlo`bu o razvoju Radni~kog pokreta iindustrije Leskovca. Izlo`ba je bila otvorena u prostorijamaArhiva u vremenu od 8 do 16 novembra.

Izloèno je 96 eksponata.Izlo`bu je posetilo 2.038 posetilaca od toga: 892 gra|ana,

100 vojnika i 1.046 u~enika vi{ih razreda Gimnazije, ekonomske{kole i drugih {kola.

PREDAVAWAU svim vi{im razredima Gimnazije, Ekonomske {kole, Stru-

~nih {kola, kao i u V, VI, VII i VIII razredima osnovnih {kolanastavnici istorije posvetili su po jedan ~as gde su govorili ozna~aju prikupqawa arhivske gra|e za pisawe istorije. Broj takvihpredavawa prelazi 100 a bilo je slu{alaca vi{e od 3.500 u~enika-ca.

Predavawa po preduze}ima i na univerzitetu nisu organizo-vana.

SEMINARIKako je krajem 1958 godine odràn seminar sa {efovima

pisarnica iz svih op{tina sa teritorije ovog sreza to ove godineisti nije odràvan.

30

PREGLED REGISTRATURA

Od ukupno 16 op{tina koliko postoje na teritoriji ovogarhiva u okviru proslave Ñedeqe arhivað obi{li smo 8 op{tina,pregledali registrature i ustanovili ta~nu evidenciju ìvih ilikvidiranih registratura na terenu tih op{tina.

Izvr{ili smo popis novih 24 registratura.

[TAMPA

U lokalnom listu Ña{a re~ð od 7‡X iza{ao je ~lanak podnazivom Ñedeqa arhivað, a tako|e od 14‡XI ˜Izlo`ba arhiveð

OTKUP, POKLON I PREUZIMAWE GRA\E

U okviru proslave Ñedeqe arhivað otkupili smo pojedinekomplete dnevnog lista ˜Politikað za 5 godina i platili 14.882dinara. Primili smo na poklon 5 ukori~enih kompleta nedeqnoglista na{eg kraja Ña{a re~ð i preuzeli smo na ~uvawe i obradu4 fonda.

Ostale aktivnosti

O svom tro{ku {tampali smo plakate u vezi sa Ñedeqomarhivað koje su izlepqene svuda po gradu, a dostavili smo i svimcentrima Op{tina da na svojoj teritoriji istaknu.

Od Dru{tva smo dobili 30 plakata koje smo tako|e istaklina vidnim mestima i dostavili Op{tinama po jednu da i oni istak-nu.

Na na{u inicijativu u zajednici sa muzejskim i bibliotekar-skim radnicima 19 i 20 novembra posetili smo Skopqe i Pri{tinu,gde smo sa kolegama izvr{ili razmenu mi{qewa u vezi sa na{imradom i prakti~no se upoznali na licu mesta sa radom u wihovimArhivima.ð

[irewe obima delatnosti Arhiva uticalo je i na potrebuizmene sistematizacije radnih mesta i, na osnovu toga, prijemanovih radnika. Zato su u 1960. godini, pored ve} postoje}ih rad-nika, bili primqeni jo{ jedan arhivski pomo}nik i jedan pomo}nislu`benik, a zatim i sekretar-reìser. Tako je u ovoj godini Arhivimao pet arhivskih pomo}nika, upravnika, sekretara i pomo}nogslu`benika, odnosno ukupno osam uposlenika. Po sistematizaci-ji, bilo je predvi|eno da se primi jo{ jedan arhivski pomo}nik,kao i arhivski manipulant. Bez obzira na novodobijene pros-torije, Arhivu su nedostajale jo{ tri kancelarije, tri depoa zasme{taj obra|ene gra|e, jedna prostorija za sme{taj biblioteke

31

i ~itaonice i jedna prostorija za fotolaboratoriju. U prostoruu kojem je radio Arhiv je imao dve male kancelarije, jedan depo zaobra|enu gra|u i dva mawa depoa za neobra|enu gra|u, u ukupnojpovr{ini od 103 kvadratna metra. Zahvaquju}i pove}anom brojuradnika, sa~iwen je i obimniji plan rada koji je predvi|ao obradudvanaest fondova. Pored planom predvi|enih fondova, obra|enisu i fondovi Osnovne {kole, Nepotpune gimnazije u Grdelici,Gra|evinske sredwe tehni~ke {kole u Crnoj Travi, osmorazredneosnovne {kole u Turekovcu, osnovnih {kola u Vlasu, Dowem Sin-kovcu, Milanovu, Svircu, Belanovcu, Turekovcu, Metalne stru~ne{kole u Leskovcu, Osnovne {kole ˜Vuk Karayi}ð u Leskovcu, Ud-ruèwa ugostiteqa u Leskovcu, fond preduze}a Ili}-Teokarevi}u Leskovcu, zbirka muzi~kih instrumenata peva~kih druìna ijo{ pet fondova preostalih iz prethodne godine. U obradi je biloi [umsko preduze}e kod koga se vr{ilo istovremeno i {karti-rawe gra|e. Tokom godine primqeno je jo{ 25 novih fondova, aukupno je obra|eno 25 fondova i jedna zbirka. Sav obra|enimaterijal je bio sme{ten u 113 kutija, 38 fascikli i 47 sve`weva.Plan rada je bio prema{en zahvaquju}i boqoj organizaciji rada.Prilikom preuzimawa fondova, nailazilo se uvek na iste te{ko}ezbog wihove nesre|enosti i potrebe {kartirawa gra|e, na osnovuZakona o {kartirawu. Izraèna je bila pojava da je prilikom pre-uzimawa gra|e od biv{ih narodnih odbora op{tina ispoqenaneodgovornost u pogledu sme{taja gra|e, koja se uglavnom ~uvalapo podrumima. Istovremeno, prilikom formirawa centralnih os-morazrednih {kola, arhive biv{ih {kola, koje su postale isture-na odeqewa, arhivska gra|a je propadala jer su centralne {kolepreuzele samo upisnice. Sli~na je situacija bila i sa pripoje-nim zadrugama, jer su centralne zadruge preuzele samo zavr{nilikvidacioni materijal, a ostalo je bilo prepu{teno propadawu.êsto se doga|alo da likvidacione komisije ~uvaju arhivski ma-terijal po svojim ku}ama, zbog ~ega je on propadao ili se gubio. Uvezi sa tim, Arhiv je predloìo da se u ve}im centrima narodnihodbora op{tina formiraju arhivska sredi{ta sa po jednim slu`-benikom koji bi prikupqao materijal i vr{io po~etnu obradu.Tako bi arhivska gra|a na terenu bila sa~uvana od propadawa.

Krajem februara 1960. godine odràn je seminar za arhivskeradnike kome je prisustvovao Stojan Stojkovi}. Po~etkom martaizvr{ena je izmena u Statutu na osnovu koje je broj ~lanova Uprav-nog odbora pove}an sa dotada{wih sedam na devet, od kojih sedamimenuje Narodni odbor op{tine Leskovac, direktor ulazi u wegovsastav po funkciji, a jedan ~lan je iz kolektiva. Za ~lanove Uprav-

32

nog odbora bili su izabrani: Najdan Stani{i}, na~elnik odeqe-wa za op{tu upravu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Radoslav\oki}, na~elnik za op{tu upravu Narodnog odbora sreza Leskovac,Vladimir Stamenkovi}, {ef ra~unovodstva preduze}a Õtpadð,Vasilije Kova~evi}, nastavnik Osnovne {kole ˜Josif Kosti}ð,Miroslav Malovi}, vaspita~ u internatu ˜11. oktobarð, MilanStaji}, nastavnik Gimnazije, Luka Diski}, kwiàr, Milan \or-|evi}, arhivista, i Boìdar @ivkovi}, upravnik. Za predsednikaje izabran Vasilije Kova~evi}. Godi{woj skup{tini arhivskihradnika Narodne Republike Srbije, aprila 1960. godine, kao dele-gat Arhiva iz Leskovca, prisustvovao je Stojan Stojkovi}, a kaogosti Milan \or|evi} i Boìdar @ivkovi}.

Saradwa sa Dru{tvom arhivskih radnika Narodne RepublikeSrbije bila je intenzivna. Tako je na godi{woj skup{tini Dru{tva,koja je odràna 15. i 16. aprila 1960. godine u Ni{koj Bawi, refe-rat podneo i Stojan Stojkovi}, kao delegat Arhiva iz Leskovca.Predsednik Dru{tva bio je Veqko Kupre{anin. Na skup{tini jeizvr{ena dopuna Pravila Dru{tva, a drugog dana izvedena je eks-kurzija do Si}eva. Nekoliko dana kasnije Stojkovi} je detaqnoinformisao ~lanove kolektiva o radu skup{tine.

Radnici Arhiva 1960. godine bili su: Gligorije Miqkovi},upravnik, nastavnik, ]irilo Mitkovi}, sekretar-reìser, Bori-voje Kosti}, arhivski pomo}nik, Milan \or|evi}, arhivski pomo-}nik, Stojan Stojkovi}, arhivski pomo}nik, Nada Milenkovi},arhivski pomo}nik, Veqko \o{i}, referent, Gordana Bankovi},arhivski pomo}nik, i Bislim Ja{arevi}, pomo}ni radnik.

Tokom te godine izvr{eno je mikrofilmovawe materijalaiz fonda Moravske inspekcijske oblasti bugarske okupacionevlasti za vreme Prvog svetskog rata 1915‡1918. godine. U tim mate-rijalima nalazili su se podaci o op{tinama Mr{tane, Miro{evce,Ora{ac, Velika Grabovnica, Oraovica, Bunu{a, Brza i VelikaKopa{nica, ukupno oko sedam hiqada dokumenata. Ura|eno je okopedeset fotokopija koje su bile izloène za vreme trajawa Ñe-deqe Arhivað. U toku ove manifestacije, koja je odràna od 7. do13. novembra 1960. godine, ure|ena su dva panoa u centru grada satematikom Õkupacija leskova~kog kraja 1915‡1918. godineð, azatim je organizovana i pokretna izlo`ba sa kojom su pose}ene samodve komune, jer nije bilo dovoqno materijalnih sredstava, {tampa-ne su plakate u kojima su navedena sva nadle{tva, ustanove i pre-duze}a koja treba da srede svoje arhive i za{tite ih od propadawa.U osmogodi{wim {kolama odràna su predavawa o zna~aju prikup-qawa arhivske gra|e. U lokalnom listu Ña{a re~ð objavqena su

33

dva teksta o posetama arhivima u Beogradu, Negotinu i Zaje~aru.Izra|en je i po{tanski ìg sa natpisom ˜ûvajte arhivska doku-menta, jer su na{a pro{lost ‡ Istorijski arhiv Leskovacð, kojije stavqan na sve po{iqke u vreme trajawa Ñedeqe arhivað.Radnici Arhiva posetili su Beograd, Zaje~ar i Negotin. U Beogra-du su obi{li Dràvni arhiv Narodne Republike Srbije, u Nego-tinu je odràn sastanak na kome su razmewena iskustva iz radaArhiva, a tako|e i u Zaje~aru. Tokom Ñedeqe Arhivað preuzetasu ~etiri fonda i date instrukcije za preuzimawe jo{ dva fondado kraja godine. U Leskovcu je pose}eno 11 preduze}a i u wima jeizvr{en popis arhiva i ura|en kratak istorijat preduze}a, tako|e,pose}ena su i ~etiri sredi{ta komune leskova~kog sreza. Najzad,10. novembra 1960. godine odràna je zajedni~ka sednica SavetaArhiva sa kolektivom, kojoj su prisustvovali i predstavniciSaveta za kulturu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Narodnogmuzeja i Biblioteke. Upravnik Arhiva je govorio o Istorijskomarhivu i daqim zadacima u prikupqawu gra|e.

U prvoj polovini 1960. godine izabran je novi Savet koji je,nakon prihva}enih izmena, brojao devet ~lanova. Iz kolektiva jebiran jedan ~lan, a upravnik je ulazio u wegov sastav po poloàju.Tokom ove godine Savet je odrào osam redovnih sednica i jednusve~anu. Raspravqalo se o uobi~ajenim pitawima: izve{taju o raduu prethodnoj godini, usvajawu plana rada za 1960. godinu, buyetuza 1960. godinu, izmenama Statuta, imenovawu ~lanova Komisijeza ocewivawe rada radnika, usvajawu sistematizacije radnih mestaArhiva, prijemu jo{ jednog arhivskog pomo}nika.

Zbog nedostatka materijalnih sredstava, u 1960. godini nijevr{ena nabavka novih kwiga, a wihovo kori{}ewe nije se pove}alou odnosu na prethodnu godinu, naprotiv kori{}eno je samo 59 kwiga.

U jesen 1960. godine za arhivske pomo}nike primqeni su Bo-rivoje Kosti} i Gordana Bankovi}. Nastavqeni su i kontakti saradnicima drugih arhiva, pa je po~etkom oktobra bila izvedenapetodnevna ekskurzija do Beograda, Zaje~ara i Negotina i pose}enisu arhivi u tim gradovima. Arhiv je od 1. novembra 1960. godinedobio i sekretara-reìsera, ]irila Mitkovi}a, i izvr{ena jedopuna sistematazacije radnih mesta re{ewem Saveta za prosve-tu Narodnog odbora op{tine Leskovac, koja je za Arhiv predvi-|ala deset radnih mesta. U okviru Ñedeqe arhivað, 7. novembra,odràna je Sve~ana sednica Upravnog odbora i kolektiva, kojoj jeprisustvovao i Hranislav Raki}, upravnik Narodnog muzeja u Les-kovcu. ̃ Nedeqa arhivað trajala je od 7. do 13. novembra 1960. godine.

U Muzeju radni~kog pokreta Arhiv je koristio tri pros-torije za kancelarije i jednu za sme{taj gra|e, a uzet je i jedan

34

lokal u neposrednoj blizini Muzeja za sme{taj neobra|ene gra|e.On je, me|utim, bio dosta ruiniran, pa je bilo potrebno obezbe-diti adekvatniji prostor. Po zahtevima Arhiva, trebalo jeobezbediti ~etiri kancelarije, tri depoa za sme{taj obra|ene itri za sme{taj neobra|ene gra|e, jednu prostoriju za bibliotekui ~itaonicu i jednu za fotolaboratoriju. Po planu za 1961. god-inu trebalo je obraditi fondove: preduze}a Gligorije Petrovi}i kompanija u Leskovcu, Stambene uprave u Leskovcu, preduze}a˜Zmijin kamenð u Lebanu, Osnovne {kole ˜Vasa Pelagi}ð u Les-kovcu, Seqa~ke radne zadruge ˜Poletð u Velikom Trwanu i ˜M.Filipovi}ð u Prese~ini, Stru~ne podru`ne {kole u Vlasotincu,[umarskog preduze}a ˜Kukavicað i Sreskog saveza zemqoradni~-kih zadruga u Leskovcu, Sreskog saveza zemqoradni~kih zadruga uLebanu i Vlasotincu, Sreskog dràvnog magacina u Leskovcu,Gra|evinskog preduze}a ˜Trudbenikð u Leskovcu, sreskih komite-ta biv{ih saveza komunista biv{ih srezova jablani~kog, lesko-va~kog i vlasotina~kog, Saveza udruèwa boraca Narodnooslobo-dila~kog rata 1941‡1945. godine, biv{ih srezova leskova~kog,jablani~kog i vlasotina~kog i Gra|evinskog preduze}a ˜Zidarðiz Prokupqa. Tako|e, bilo je predvi|eno uvo|ewe obra|enihfondova u kwigu sumarnog inventara, popis arhiva u gradu sa izra-dom kratkog istorijata, obilazak svih centralnih {kola na ter-itoriji sreza Leskovac i preuzimawe arhiva isturenih odeqewacentralnih {kola, a ukoliko bi se pribavila materijalna sred-stva, trebalo je preuzeti i arhive biv{ih op{tina na teritori-ji sreza Leskovac. U ovoj godini radnici Arhiva su uspeli daobrade slede}e fondove: Osnovne {kole ˜Vasa Pelagi}ð u Les-kovcu, Stru~ne produ`ne {kole u Vlasotincu, Saveta za prosve-tu Narodnog odbora op{tine Leskovac, Seqa~ke radne zadruge˜Poletð u Velikom Trwanu, Stambene uprave u Leskovcu, Seqa~keradne zadruge u Prese~ini, preduze}a ˜Zmijin kamenð u Lebanu ifabrike ˜Gligorije Petrovi} i kompanijað u Leskovcu. Mimoplana, obra|eni su i fondovi: Baze ìtnog fonda Leskovac, Sred-we tehni~ke tekstilne {kole u Leskovcu, Internata Industrijsketekstilne {kole u Leskovcu, De~jeg letovali{ta u Predejanu,Trgova~ke {kole u Leskovcu, Nepotpune gimnazije u Kosan~i}u iOsnovne {kole u Mr{tanu. Ukupno su obra|ene 43 kutije, 214fascikli i 47 sve`weva. Zapo~et je rad na jo{ {est fondova.

Zbog toga {to je i daqe bilo pojave neadekvatnog sme{tajaarhivskog materijala (na tavanima, u podrumima i {upama), SavetIstorijskog arhiva je predloìo da se u op{tinama u Vu~ju, Vla-sotincu i Lebanu formiraju prihvatni depoi sa po jednim slu`-benikom koji bi imao zadatak da izvr{i po~etnu obradu gra|e.

35

Me|utim, ti zahtevi nisu nailazili na razumevawe kod narodnihodbora op{tina.

Tokom 1961. godine Arhiv se ukqu~ivao u sve akcija radnikaArhiva Srbije, odràvao je kontakte sa drugim arhivima i upoz-navao se sa wihovim na~inom rada. Savetovawu arhivskih radni-ka u â~ku, 10. i 11. marta 1961. godine, prisustvovao je upravnik,koji je tri dana kasnije posetio i Istorijski arhiv u Ni{u radirazmene iskustava u radu. Poseta pak upravnika Dràvnog arhivaNarodne Republike Srbije Sredoja Uro{evi}a iskori{}ena jeda mu se predstavi dotada{wi rad Arhiva, ali i da se dobijukorisni saveti za pospe{ewe aktivnosti. Kako su, ina~e, prak-tikovali, arhivski radnici su se ~esto sastajali na seminarima,na kojima su slu{ali predavawa o radu arhivske slu`be, a pred-stavnici Arhiva iz Leskovca redovno su ih pose}ivali. Tako suod 3. do 8. aprila 1961. godine Stojan Stojkovi} i Milan \or|evi}prisustvovali seminaru arhivskih radnika u Beogradu.

Pove}awe obima poslova nametnulo je potrebu da se primii arhivski manipulant, pa je 1. maja 1961. godine na to radno mestoprimqen Veqa \o{i}.

U ovoj godini do{lo je i do promene u rukovo|ewu Arhivom.Umesto Boìdara @ivkovi}a, za upravnika je 31. avgusta 1961.godine imenovan Gligorije Miqkovi}, a primopredaja du`nostiizvr{ena je 8. septembra. Usvojen je i sredworo~ni plan razvojaArhiva od 1961. do 1965. godine, ali zbog nedostatka sredstava nijeu{la u plan i izgradwa ili dobijawe nove zgrade.

Pove}an je obim izdavawa odgovaraju}ih uverewa na 217. Uvreme odràvawa Ñedeqe arhivað, od 12. do 18. novembra 1961.godine, bilo je planirano da se sa pokretnom izlo`bom obi|uop{tinski centri, ali za to nije bilo dovoqno sredstava. Umestotoga, ura|eni su dijapozitivi, koji su prikazivani za vreme odrà-vawa filmskih predstava, sa sled}im tekstom: ˜Istorijski arhivprima i otkupquje sva zna~ajna dokumenta iz bliè i daqe istori-jske pro{lostið, Ãrhivska dokumenta nisu mrtva, ve} su dragocenisvedoci na{e pro{losti, bez kojih ne moè da se nazre budu}nostð.

Nedovoqna materijalna sredstva nisu omogu}ila da se opremifotolaboratorija, nabave potrebne police za sme{taj arhivskegra|e, za{titi zgrada od proki{wavawa, postave dupli prozorii nabavi novi inventar. Iz istih razloga, nabavqeno je samo osamnovih kwiga, tako da ih je u Biblioteci bilo 750.

Na osnovu utvr|enog programa rada za 1962. godinu, uspe{noje obavqena obrada slede}ih fondova: [umskog preduze}a ˜Kuka-vicað i @enske stru~ne {kole u Leskovcu, Osnovne {kole u Dowoj

36

Jajni, Sreskog dràvnog magacina u Leskovcu, sreskih saveza zem-qoradni~kih zadruga u Lebanu i Vlasotincu, Opan~arske zadrugeu Leskovcu, Seqa~ke radne zadruge ˜7. julið u ]ukovcu, seqa~keradne zadruge ˜Pusta Rekað u Lapotincu, ˜Milivoje Filipovi}ðu Prese~ini i ˜21. decembarð u Suvom Poqu i Stambene zadrugeNarodnog odbora op{tine Leskovac. A tokom godine prikupqenisu i fondovi: Fabrike vunenih tkanina ˜Jedinstvoð u Grdelici,Sreskog poslovnog saveza za vo}arstvo i vinogradarstvo i Udru-èwa ratnih vojnih invalida u Leskovcu. Bilo je pove}ano i inte-resovawe za pojedina~ne usluge gra|anima, tako da je izdato 270uverewa za regulisawa radnog staà i o zavr{enoj {koli.

U kadrovskom sastavu u Arhivu je 1962. godine do{lo do zna-~ajnih promena. Dva radnika Arhiva, koji su bili prosvetni rad-nici, oti{li su u nastavu, a ~etiri slu`benika su bila bez odgo-varaju}ih kvalifikacija, pa su stavqeni na raspolagawe, a u Arhivusu ostali samo upravnik, jedan slu`benik i jedan pomo}ni radnik.Zato je Savet arhiva posebnu pa`wu posvetio dono{ewu nove sis-tematizacije radnih mesta, kojom je bilo predvi|eno da ~etirislu`benika budu sa ekonomskom {kolom. Oni bi iskqu~ivo radilina obradi privrednih preduze}a, zatim, ~etiri prosvetna radni-ka, za obradu {kolstva i organizacija u kulturi, i jedan arhivistakoji bi fondove stru~no obra|ivao. Arhiv je morao da ima iposebnu ~itaonicu, mikro~ita~ i fotolaboratoriju. Ovo utolikopre {to je predstojalo spajawe leskova~kog i vrawskog sreza, ~imebi se teritorija za rad znatno pove}ala. Upravo u tom periodupokrenuta je inicijativa o spajawu Narodnog muzeja i Istorijskogarhiva, kao srodnih organizacija. Povodom toga, u listu Ña{are~ð je, izme|u ostalog, pisalo: ˜Spajawem Arhiva sa Narodnimmuzejem postiglo bi se da se rad ovih srodnih ustanova uskladi,poslovi od interesa za obe ustanove obavqaju jednovremeno iizbegne dosada{wa praksa ~estog ukr{tawa na istim poslovima iizlagawa dvostrukim materijalnim tro{kovima.ð Me|utim, jednaod va`nih prepreka za ostvarivawe ove ideje bila je kvalifika-ciona struktura radnika Arhiva, koji bi morali ili da se prek-valifikuju ili da ostanu bez posla. Ta jedinstvena ideja u zemqinije bila realizovana. Istovremeno, Narodni odbor op{tine Les-kovac nije bio u mogu}nosti da izdvoji sva potrebna finansijskasredstva za rad Arhiva, pa je zato i obim poslova u ovoj godinibio smawen.

Na zahtev Odeqewa za op{tu upravu i dru{tvene slu`beNarodnog odbora sreza Leskovac, Arhiv je za 1962. godinu dostavioslede}e podatke. Najpre, postoje}e prostorije u zgradi Muzeja rad-

37

ni~kog pokreta nisu odgovaraju}e, jer su vla`ne i proki{wavaju,a ne postoji mogu}nost wihove adaptacije. Arhiv je imao ~etiriprostorije za sme{taj gra|e sa 77 kvadratnih metara i tri kance-larije sa 55 kvadrata i 87 fondova, sa 210 du`nih metara sre|enegra|e i 90 fondova sa nesre|enom arhivskom gra|om.

Pribliàvao se kraj prve decenije postojawa Istorijskogarhiva u Leskovcu, koji je po~eo da izrasta u zna~ajnu kulturnuustanovu. Leskova~ka javnost se navikla na wegovo postojawe, a sapotrebama rada ove ustanove bila je upoznata i Sreska skup{tina~iji je predsednik davao punu podr{ku za obezbe|ewe posebnezgrade za wegov rad. Upravnik Arhiva Gligorije Miqkovi} ipredsednik Saveta Dragutin Grozdanovi} uporno su se zalagaliza pove}awe broja radnika u Arhivu, kako bi se uspe{no obavqaliobimni poslovi. Iako je sistematizacijom radnih mesta i planomrada predvi|eno da se do 1. juna 1963. godine popune jo{ tri radnamesta, odobrewe je stiglo tek u septembru. Zato je veliki deosredstava za li~ne dohotke ostao neutro{en, pa je izvr{ena izme-na finansijskog plana kojim su ta sredstva preba~ena za materi-jalne tro{kove. Kako je, me|utim, to u~iweno tek u novembru, niona nisu mogla biti iskori{}ena, jer je do kraja godine ostalomalo vremena za obilazak terena. Tako|e, nisu bila utro{ena nisredstva dobijena za adaptaciju postoje}ih prostorija, jer je ur-banisti~kim planom bilo predvi|eno da se ru{i zgrada Muzejaradni~kog pokreta. Tako je obezbe|ewe novih prostorija za sme{tajArhiva postalo jo{ aktuelnije.

Iako su do septembra u Arhivu radila samo tri slu`benikai jedan pomo}ni radnik, wihovim poja~anim angaòvawem i pri-jemom novih radnika u drugoj polovini godine uspe{no je reali-zovan plan rada za ovu godinu. Izvr{en je obilazak komunalnihsredi{ta Vlasotinca, Grdelice, Crne Trave, Bojnika, Lebana iMedve|e i u~iwen uvid u ~uvawe arhivske gra|e. Planom je bilopredvi|eno da se u Bojniku, Lebanu i Medve|i izvr{i popis ipreuzimawe arhivske gra|e biv{ih mesnih odbora, ali zbog obim-nosti posla narodni odbori op{tina, bez obzira na dobijenauputstva od strane Arhiva, to nisu mogli da obave, pa je odlu~enoda se to uradi u narednoj godini. Me|utim, bilo je ve} uo~qivo dasu novim uslovima narodni odbori op{tina poklonili ve}u pa`wusre|ivawu arhivske gra|e, wenom ~uvawu i sme{taju u posebnimprostorijama. To je bio rezultat strpqivosti i ume{nosti rad-nika Arhiva koji su na terenu stalno davali odgovaraju}a uputst-va za rad i li~no se neposredno angaòvali. Po{to je, zbog malogbroja slu`benika Arhiva, bilo nemogu}e da se 1963. godine izvr{i

38

pregled arhivske gra|e u preduze}ima, ustanovama i organizaci-jama u Leskovcu, preko Skup{tine op{tine upu}en je dopis ovimorganizacijama sa odgovaraju}im uputstvima o ~uvawu i za{titiarhivske gra|e. Radnici Arhiva su nastavili da sara|uju i sa lik-vidacionim komisijama, tako da je gra|a do koje su oni do{li bilapredata Arhivu. Tokom ove godine prikupqena je slede}a arhivs-ka gra|a: mesnih narodnih odbora Crne Trave, Dobrog Poqa iBroda, Poslovnog udruèwa leskova~ke tekstilne industrije˜Progresð, Zubno-lekarske poliklinike u Leskovcu i Molersko-farbarskog preduze}a ˜Dekorð u Leskovcu. Tokom godine ovi fon-dovi su i arhivski obra|eni. Istovremeno je ura|en i ulazni isumarni inventar za fond Fabrike vunenih tkanina ˜GligorijePetrovi} i kompanijað i Udruèwa zanatlija za srez Leskovac,kao i spiskovi arhivske gra|e. Izdato je i 205 uverewa gra|anima,a pojedini nau~ni radnici po~eli su da koriste obra|ene fon-dove.

Istorijski arhiv je postao i nezaobilazna ustanova pri obe-leàvawu zna~ajnih godi{wica iz novije istorije Jugoslavije ileskova~kog kraja. Tako je povodom obeleàvawa dvadesetogodi{-wice Drugog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewaJugoslavije (AVNOJ-a), zajedno sa Narodnim muzejem i Narodnombibliotekom u Leskovcu, prire|ena izlo`ba na kojoj su bili iz-loèni eksponati o razvoju vlasti na teritoriji sreza Leskovactokom Narodnooslobodila~kog rata 1941‡1945. godine.

Svaki radnik Arhiva morao je da poloì stru~ni ispit, pase to odnosilo i na upravnika Gligorija Miqkovi}a, koji je zavr{ioVi{u pedago{ku {kolu i imao zvawe arhivskog pomo}nika drugevrste. Zato je bio obavezan da u roku od godinu dana poloì do-punski ispit. Miqkovi} se, me|utim, obratio Savetu arhiva dapo{aqe predlog Komisiji za slu`beni~ke poslove Izvr{nog ve}aSocijalisti~ke Republike Srbije da se on oslobodi polagawadopunskog ispita jer ima vi{e od deset godina slu`be, {to je iusvojeno. Iz tih razloga, vodilo se ra~una da se prilikom prije-ma novih radnika obezbedi i poha|awe te~aja koji organizujeDràvni arhiv u Beogradu, a da sredstva obezbede Narodni odborsreza i Sreski odbor SUBNOR-a (Savez udruèwa boraca Narod-nooslobodila~kog rata) Leskovac, kao i da se primi neko detepalog borca koje je zavr{ilo sredwu ekonomsku {kolu.

Izuzetno stru~an posao koji su morali da obavqaju iziskivaoje od arhivskih radnika stalno stru~no usavr{avawe, pored obavez-nog poha|awa kursa koji organizuje Dràvni arhiv u Beogradu.Pored toga, za celu teritoriju Jugoslavije odràvali su se i se-

39

minari posve}eni problematici rada u arhivima. Jednom od takvihseminara, koji je u jesen 1963. godine odràn u Ohridu, prisustvo-vali su upravnik Gligorije Miqkovi} i Stojan Stojkovi}. Naseminaru su obra|ivane teme o prikupqawu i obradi arhivske gra|e,izradi obave{tajnih dokumenata i drugo.

I savetovawu arhivskih radnika u Zagrebu, oktobra 1963.godine, prisustvovao je upravnik. Istovremeno, pove}ao se i brojradnika u Arhivu. Tako je 1. oktobra 1963. godine primqena RadmilaMutavyi}, sa sredwom stru~nom spremom, a 23. decembra ZoranCeki} sa visokom stru~nom spremom (profesor istorije).

Po~etak posledwe godine u prvoj deceniji rada Arhiva bioje u znaku daqeg prikupqawa gra|e. Izvr{en je pregled pisarni-ca u skup{tinama op{tina Bojnik, Lebane, Medve|a, Brestovac,Vu~je, Vlasotince i mesnih kancelarija u Svo|u i SijarinskojBawi, zemqoradni~kih zadruga u Bojniku i Medve|i, fonda Rudnikaolova i cinka u Lecu i fabrikama ˜Zele Veqkovi}ð i ˜Leteksð uLeskovcu. Izvr{eno je i komisijsko izdvajawe nepotrebne arhiv-ske gra|e Autotransportnog preduze}a i Gra|evinskog preduze}a˜Graditeqð u Leskovcu. Iako je bilo predvi|eno da se u ovoj godi-ni preuzme arhivska gra|a biv{ih mesnih narodnih odbora, nar-odnih odbora op{tina i srezova, zbog nedostatka materijalnihsredstava to nije u~iweno, pa je odlu~eno da se to obavi u nared-noj godini. Preuzet je deo gra|e Autotransportnog preduze}a iGra|evinskog preduze}a ̃ Graditeqð, u potpunosti, zatim preduze}a˜Komunalacð, Gra|evinskog preduze}a ˜Radð, Zanatskog preduze}a˜Uslugað, preduze}a ˜Svetlostð i Preduze}a za upravqawe stam-benim zadrugama, delimi~no. Planirano je da se obradi osam fon-dova, a obra|eno je deset, odnosno 63 du`na metra. Od obave{taj-nih sredstava delimi~no su ura|eni spiskovi arhivske gra|e, a dokraja godine i sistematski pregled fondova ({ema arhiva), reg-istri (stru~ni i hronolo{ki po mestima) i sumarni inventari za{est fondova. êtiri lica su koristila postoje}e fondove zanau~ni rad, a re{eno je i 178 zahteva gra|ana.

Nastavqaju}i svoje u~e{}e u obeleàvawu zna~ajnih datuma izistorijske pro{losti, Arhiv je ustupio svoj materijal Sreskojskup{tini Leskovca, koja je povodom dvadestogodi{wice od oslo-bo|ewa Leskovca organizovala izlo`bu.

Pored obavqawa redovnih poslova, direktor Arhiva je biouporan u stalnom isticawu problema odgovaraju}eg sme{taja Arhi-va i kadrovskog ja~awa. U vezi sa tim je i informacija koju je napi-sao krajem juna 1964. godine i u kojoj je isticao da je Arhiv u dota-da{wem radu uspeo da prikupi samo oko 20% arhivske gra|e, a da

40

je 80% jo{ uvek ne terenu i u opasnosti je da propadne, {to bipredstavqalo veliki gubitak u materijalnom i kulturnom pogledu.Zato je predloìo da Arhiv ima osam radnika (upravnika, arhivis-tu, tri arhivska pomo}nika za obradu gra|e, arhivskog manipu-lanta, sekretara-reìsera i pomo}nog slu`benika). U vezi sa obez-be|ivawem novih radnih mesta zna~ajna je bila promena u na~inufinansirawa, jer je od 1963. godine Istorijski arhiv Leskovcapre{ao u nadle`nost sreza, koji je obezbedio sredstva za pet rad-nih mesta. Za arhivskog pomo}nika tre}e vrste 1. marta 1964. godineprimqena je Roksanda Mi~i}. Koliki je bio predstoje}i obimposlova pokazuje i podatak da je od organa vlasti sa teritorijesreza preuzeto samo pet fondova, dok je samo na teritoriji biv{egjablani~kog sreza bilo 30 mesnih i narodnih odbora op{tina,koji su ukinuti i ~iju arhivski gra|u je trebalo preuzeti. Sli~nasituacija bila je i kod privrednih organizacija, {kola, dru{tvenihi drugih organizacija. Nedostatak prostorija onemogu}io je rad~itaonice i fotolaboratorije, bez obzira na to {to je oprema zawu bila nabavqena. Posle popuwavawa tri radna mesta, oktobra1964. godine, u Arhivu su radili: upravnik, jedan profesor arhivis-ta, tri arhivska pomo}nika sa sredwom stru~nom spremom, jedansekretar-reìser, jedan honorarni slu`benik sa sredwom stru~nomspremom i jedan pomo}ni radnik. Bez obzira na to {to je ve}inaslu`benika bila bez odgovaraju}eg znawa iz arhivistike, to jenadokna|ivano ~estim konsultacijama i seminarima u organizaci-ji Dràvnog arhiva Srbije. Atmosfera u kolektivu bila je primer-na i zadaci su bili uspe{no obavqani. U ovoj godini pri Arhivuje bio osnovan Aktiv dru{tva arhivista koji je radio na unapre|ewuarhivske slu`be, stru~nom uzdizawu kadrova i saradwi sa drugimorganizacijama. Osnovna delatnost Aktiva bilo je organizovaweseminara na kojima su slu`benici ‡ po~etnici dobijali osnovnaznawa iz oblasti arhivistike.

U ovoj godini sa~iwen je i plan razvoja Istorijskog arhivaza period od 1965. do 1970. godine, u kome je predvi|eno pove}awebroja radnika za jo{ osam, od kojih polovinu treba da ~ine arhivs-ki pomo}nici. Predvi|eno je da novoprimqeni radnici obaveznopoha|aju jednogodi{wu {kolu za arhivske radnike u Beogradu,pri Dràvnom arhivu Socijalisti~ke Republike Srbije.

41

Druga decenija rada

Bez obzira na iste uslove sme{taja, po~etak rada u drugojdeceniji postojawa Arhiva, 1965. godine, bio je u kadrovskom pogle-du mnogo povoqniji, {to pokazuje i struktura radnika. Od osamuposlenika, sa visokom stru~nom spremom bio je jedan, sa Vi{omstru~nom spremom jedan, sa sredwom ~etiri i sa niòm dva rad-nika. Oni su ve} bili osposobqeni da stru~no obavqaju poslovearhivskih radnika, utoliko pre {to su redovno prisustvovaliseminarima i sastancima posve}enim radu u arhivama. Posle duìhpriprema, u ovoj godini preuzeto je 27 fondava narodnih odborasrezova leskova~kog, jablani~kog, vlasotina~kog i pustore~kog,narodnih odbora op{tina Lebane, Klaji}a, Buvca, Sli{ana, Ba~e-vine, Borinca, Prekop~elice, [tulca, \ulekara, Lipovice, Vla-sotinca, Lopu{we, Kru{evice, Lomnice, Crne Bare, [i{ave,Ora{ja, Ladovice, Konopnice, Boqara, Tego{nice, Dobrovi{a iDejana, zatim i fond Komunalnog zavoda za socijalno osigurawei Zanatskog preduze}a ˜Elektrocentarð u Leskovcu. Izvr{en je ipregled arhivske gra|e u skup{tinama op{tina Bojnik, Lebane,Medve|a, Grdelica, Brestovac i Vlasotince.

Tokom godine sre|eno je 17 fondova, i to 15 od organa vlastii dva privrednih preduze}a (Tekstilna industrija Grdelica iAutotransportno preduze}e Leskovac). Iako je bilo predvi|enoda se prikupi i sredi arhivska gra|a organa vlasti do 1955. godine,to nije moglo biti u~iweno zbog nedostatka prostora za wen sme{-taj. Izvr{eno je i izdvajawe i signirawe kod 60 fondova, i to 33kod seqa~kih radnih zadruga, 16 {kola, ~etiri doma, pet organavlasti, Udruèwa ratnih vojnih invalida i ~etiri fonda preduze-}a. Ura|en je i vodi~ za obra|enu arhivsku gra|u, a usluge je koris-tilo 231 lice.

U slede}im fondovima je izvr{eno izdvajawe nepotrebnearhivske gra|e: Tekstilna industrija Grdelica, Sreski narodniodbor sreza leskova~kog, Sreski narodni odbor sreza jablani~kog,Sreski narodni odbor sreza vlasotina~kog. Zatim kod seqa~kih

42

radnih zadruga: ˜Jedinstvoð Obili}, ˜Dobra glavað Du{anovo,˜Wego{ð Petrovac, ˜7. julið Pridvorica, ˜Stanimir Veqkovi}Zeleð Bojnik, Ñovi ìvotð Gorwe Kowuvce, ˜Palih boracað DoweKowuvce, ˜Deveti majð Re~ica, ˜Radanð Granica, ˜Slogað Mrve{,˜Jedinstvoð Nova Topola, ˜29. novembarð [arlince, ˜Pobedað Se-kicol, ̃ Kremenð Goli rid, ̃ Prole}eð [tulac, ̃ Crni Markoð Bo{-wace, ˜Slobodað Sli{ane, ˜29. novembarð Maga{, ˜Partizanð Gaz-dare, ˜Micko Risti}ð Orane, ˜Ratko Pavlovi}ð Dubrava, ˜ZmijinKamenð Kamenica, ̃ Radnikð Me|a, ̃ Boracð Pusto [ilovo, ̃ BoracðKaursko [ilovo, ˜Budu}nostð Lebane, ˜Iskrað Plavce, ˜PoletðStubla, ˜Zora socijalizmað Dra{kovac, ˜Zora socijalizmað Svi-warica, ˜Crveni proleterð Kacaba}, ˜Pusta rekað Lapotince,˜21. decembarð Suvo Poqe.

Oktobra 1965. godine vra}ena je na posao u Arhiv Nada Milen-kovi}, koja je nezakonito penzionisana od strane Zavoda za soci-jalno osigurawe jo{ 1963. godine.

Sa koliko pa`we se pristupilo radu organa upravqawa poka-zuje i Poslovnik o radu Saveta Istorijskog arhiva u Leskovcu kojije donet krajem decembra 1965. godine, a potpisala ga je predsed-nik saveta Radmila Mutavyi}. On je vaìo i za rad Saveta u uèmi {irem sastavu i imao je 36 ~lanova.

Za svaku godinu pravqen je plan i program rada koji je za 1966.godinu dostavqen Sekretarijatu za dru{tvene slu`be i privreduSkup{tine sreza Leskovac. U wegovom sastavqawu u~estvovalisu svi radnici Arhiva, odnosno Savet u uèm i {irem sastavu. Takoje program za ovu godinu sadrào:

˜1. Slu`ba za za{titu i prikupqawe arhivske gra|e ‡ izvr-{iti pregled i popis arhivske gra|e osnovnih {kola koje su poslecentralizacije {kola u{le u sastav osmogodi{wih {kola u Bres-tovcu, Pe~ewevcu, Vu~ju, Velikom Trwanu, Miro{evcu, Grdelici,Predejanu, Guberevcu, Turekovcu, Vinarcu, Manojlovcu, Ora{cu,a u Leskovcu ̃ Svetozar Markovi}ð, ̃ Petar Tasi}ð, ̃ Josif Kosti}ð,˜Vuk Karayi}ð i ˜Vasa Pelagi}ð. Centralizacijom ovih {kolaprestale su da rade ~etvororazredne osnovne {kole i iste su u{leu sastav osmogodi{wih {kola. Arhivska gra|a ovih {kola izgubi-la je slu`benu vrednost, a wena istorijska vrednost je i te kakointeresantna za Istorijski arhiv, te bi istu trebalo popisati iza{tititi, a ako prostorne mogu}nosti dozvole i preuzeti, kakobi se ista kasnije obradila i mogla da koristi za nau~no-istraì-va~ki rad. Vrednost rada oko realizacije ovoga iznosila bi100.000 dinara.

43

2. Istorijski arhiv je nastavio sa programom rada na prikup-qawu i obradi arhivske gra|e narodne vlasti sa teritorija biv{ihop{tina Vu~je, Grdelica i Brestovac, koje su ukinute, kao i delaarhivske gra|e Skup{tine op{tine Leskovac (za period od 1944.do 1955. godine).

Za sre|ivawe i izradu sumarnog inventara biv. op{tina Vu~je,Veliko Trwane, Barje, Miro{evce, Strojkovce, mesni narodni od-bori Bunu{a, Gorwa Jajna, Slavujevce. Biv{e skup{tine op{tinaBrestovac, narodni odbori op{tina Pe~ewevce, Razgojna i Crkov-nica. Mesni narodni odbor Babi~ko. Biv{a Skup{tina op{tineGrdelica. Narodni odbori op{tina Velika Grabovnica, Guberevce,Oraovica i Predejane. Mesni narodni odbor Novo Selo. Skup{tinaop{tine Vlasotince. Narodni odbori op{tina Kru{evica,Ora{je, Lopu{wa, [i{ava, Konopnica, Boqare, Dejan. Mesninarodni odbor Lipovica, Dobrovi{, Lomnica, Ladovica i CrnaBara. Narodni odbori op{tina Vinarce, Turekovac, Manojlovac,Ora{ac, Crna Trava, Dobro Poqe i Brod. Da bi se obradila ar-hivska gra|a navedenih registratura, izradio sumarni inventar iista mogla da koristi u operativne svrhe i nau~no-istraìva~kirad potrebno je istu preuzeti kako bi je mogli koristiti u nave-dene svrhe i sa~uvati od propadawa.

Vrednost radova u vezi sa iznetim iznosila bi 600.000 star-ih dinara.

3. Izdvajawe nepotrebne arhivske gra|e i izrada sumarnihinventara slede}ih fondova: De~ji domovi ‡ Lebane, Vu~je i Grde-lica. Sreski savez zemqoradni~kih zadruga u Lebanu i Vlasotincu.Zadru`ni poslovni savez za vo}arstvo i vinogradarstvo u Les-kovcu. Gra|evinsko preduze}e ˜Trudbenikð u Leskovcu. [umskopreduze}e ˜Kukavicað u Leskovcu. Osnovne {kole u Grdelici,Gorwoj Jajni, Turekovcu i êkminu. Nepotpuna gimnazija u Grde-lici. Dom u~enika u privredi pri gra|evinskom preduze}u ˜Trud-benikð (Õzrenð) u Leskovcu. Dom u~enika u privredi ˜7. julið uLeskovcu. Savet za prosvetu i kulturu GNO-a u Leskovcu. Gra|e-vinska sredwo tehni~ka {kola Crna Trava.

Navedeni arhivski materijal je ranije sre|ivan no izvesnadokumentacija imala je slu`beni karakter ~uvawa do deset godinate je ista i zadràna. Sada kako taj materijal nema vi{e slu`benuvrednost to treba pri}i izradi odnosno izdvajawu nepotrebnearhivske gra|e, izraditi istorijat i obave{tajna sredstva odnos-no sumarni inventar za weno kori{}ewe. Vrednost rada na izd-vajawu nepotrebne arhivske gra|e, pisawu obave{tajnih sredsta-va odnosno sumarnog inventara potrebna su sredstva u iznosu od250.000 starih dinara.

44

4. Za izradu kartoteke registratura na terenu a u ciqu sagle-davawa i potpunog pregleda nad registraturama neophodno je pri}iovom poslu kako bi se imao ta~an uvid o postojawu sada{wih iukinutih registratura. Vrednost ovih radova iznosila bi 100.000starih dinara.

5. Priprema publikacije o razvoju {kolstva.Istorijski arhiv raspolaè delom obra|enih fondova {kola

a u ovoj i idu}oj godini nastavi}e se sa obradom {kola. Do sadanije publikovana gra|a o istorijskom razvoju {kolstva na teri-toriji biv. srezova (leskova~ki, jablani~ki i vlasotina~ki) te jepotrebno nastaviti sa prikupqawem arhivske gra|e na ~ijoj biobradi i prikupqawu radili u prvom redu arhivski radnici. Semarhivskih radnika za rad na pisawu istorijata o razvoju {kolst-va Istorijski arhiv bi angaòvao i prosvetne radnike koji su isaradnici ustanove da zajedni~ki prikupqaju arhivsku gra|u itime omogu}e weno publikovawe u najskorije vreme. Vrednost ovihradova iznosila bi 300.000 starih dinara.

6. Stru~no uzdizawe kadrova.Arhivska slu`ba je relativno mlada u kojoj ima dosta nere{e-

nih pitawa iz oblasti za{tite, sre|ivawa i kona~ne obradearhivske gra|e. Wen razvoj i put se stalno usavr{avaju iz godineu godinu. Arhiv kao takav dobija pravo mesto u kulturnoj delat-nosti i ~uvawu starina koje su neophodne mla|im generacijama zaprou~avawe daqe i bliè pro{losti i zavi~ajne istorije.

Arhivski radnici sem svakodnevne prakse, stru~ne litera-ture pose}uju seminare i savetovawa koje organizuje dru{tvo arhi-vista Srbije. Imaju}i u vidu ~iwenice da kadar treba da pratisavremena dostignu}a i odnose u arhivisti~koj slu`bi potrebnoje da pose}uje seminare i savetovawa u ciqu stru~nog uzdizawa.Sem ovoga potrebno je u toku godine posetiti dva do tri istori-jska arhiva koji imaju duù tradiciju u ciqu razmene iskustava ustru~nom arhivisti~kom pogledu.ð

U izve{taju o radu Arhiva u 1966. godini, pored isticawa uprvi plan re{avawa problema sme{taja u nove prostorije, navo-di se da je preuzeta gra|a op{tinskih skup{tina Vu~je, Grdelica,Brestovac i deo arhivske gra|e ukinutih ustanova. Fondovi gra|eop{tinskih skup{tina su bili i obra|eni tokom ove godine, a utoku je bilo i preuzimawe arhivskog materijala Skup{tine op{-tine Medve|a. Fondovi biv{ih op{tina i mesnih odbora obra|enisu do uvo|ewa komunalnog sistema 1955. godine. U ovoj godinira|eno je i na obradi finansijskog dela ve} obra|ene gra|e ~ijije rok trajawa deset godina. Vr{eni su i izdvajawe nepotrebne

45

arhivske gra|e i izrada sumarnih inventara kod dvadeset fondo-va, kao i pregled i popis arhivske gra|e nekih osnovnih {kola.

Na zahtev Dràvnog arhiva SR Srbije za organizovawe cen-tralne izlo`be arhivske gra|e u Beogradu trebalo je da deo svojiheksponata dostave arhivi iz Ni{a, Zaje~ara, Kru{evca i Leskovca.Me|utim, ovu obavezu je izvr{io samo leskova~ki Arhiv, tako daje realizacija izlo`be odloèna za slede}u godinu. Otkako jeSkup{tina sreza Leskovac 27. februara 1963. godine preuzelaprava i obaveze osniva~a Istorijskog arhiva u Leskovcu, to staweje trajalo do 3. marta 1967. godine, odnosno do ukidawa Skup{tinesreza. Tako je od kraja marta ova godine Arhiv pre{ao u nadle`-nost skup{tina op{tina za ~ije interese je obavqao svoju redovnudelatnost. Na taj na~in je po~elo da se ostvaruje me|uop{tinskofinansirawe Arhiva od strane skup{tina op{tina Leskovac,Vlasotince, Lebane, Medve|a, Bojnik i Crna Trava. Na toj teri-toriji Arhiv je obavqao prikupqawe, sre|ivawe, obradu i publi-kovawe arhivske gra|e ustanova, privrednih organizacija, dru{t-veno-politi~kih organizacija i privatnih lica, i omogu}avaoweno kori{}ewe za javne, nau~no-istraìva~ke, kulturne i drugeciqeve. Me|utim, novonastala situacija umnogome je poremetilaredovno finansirawe rada ova ustanove, kao i re{avawe sme{tajau drugim, pogodnijim prostorijama. Iako je Arhiv raspolagao jed-nim delom mikrofilmovane gra|e, a mogao je da je pribavi i izdrugih arhiva, u prvom redu iz Ni{a, ona nije mogla da budekori{}ena jer nije bilo mikro~ita~a ni fotolaboratorije, {toje umnogome usporavalo kori{}ewe gra|e. Tako|e, prilikom prav-qewa plana rada za 1967. godinu morala je da bude uzeta u obzir~iwenica da postoje}e prostorije ne dozvoqavaju obimniji rad uprikupqawu i sre|ivawu gra|e.

Tokom 1967. godine preuzeti su slede}i fondovi: Skup{tineop{tine Bojnik sa ukinutim mesnim narodnim odborima, Zanatskekaparske zadruge, Trgovinskog preduze}a ˜Poqoprovrednikð. Ta-ko|e, ura|en je i sumarni ulazni i izlazni inventar za ve} obra|enefondove koji su se nalazili u depou obra|ene gra|e. Po~elo se isa izradom kartoteke registratura na terenu, po mestima igranama delatnosti. Pored toga, obavqen je i redovan obilazakregistratura na terenu, izvr{en pregled nekih arhivskih fondo-va i kontrola sre|ene arhivske gra|e. Me|utim, i daqe se na terenunailazilo na lo{e stawe arhivske gra|e koja je bila sme{tena uneadekvatnim prostorijama, delimi~no propala i istrulela. Timpovodom, vo|eni su razgovori sa predsednicima skup{tina op{tina,uz davawe odgovaraju}ih saveta o boqem tretmanu gra|e. I pored

46

svih te{ko}a u radu, radnici Arhiva su uspeli da obave i poslovekoji nisu bili planirani za ovu godinu. Tako su preuzeti fon-dovi sreskih odbora Crvenog krsta, Socijalisti~kog saveza radnognaroda Leskovac, Sreskog komiteta Narodne omladine, Sreskogodbora Saveza boraca NOR-a i Sreskog sindikalnog ve}a, a izvr{enje i popis arhivske gra|e Sredwe ekonomske {kole u Leskovcu i[kole u~enika u privredi u Grdelici, koja je ukinuta pre desetgodina. Me|utim, ni ove godine nije bila organizovana plani-rana izlo`ba arhivske gra|e i mikrofilmovanog materijala izperioda Narodnooslobodila~ke borbe 1944 ‡1945. godine, koju jetrebalo da organizuje Dràvni arhiv SR Srbije, zajedno sa istori-jskim arhivima Ni{a, Zaje~ara, Kru{evca i Leskovca.

Bez obzira na sve obimnije poslove, Istorijski arhiv Les-kovca se obratio Savetu za prosvetu i kulturu SR Srbije za obezbe-|ivawe finansijskih sredstava za obilazak i popis arhivske gra|ecrkvenih i verskih organizacija. Kako, me|utim, Savet nije odo-brio ta sredstva, ova zamisao nije mogla da bude ostvarena. Tokomgodine izdato je nekoliko dozvola za {kartirawe registraturskogmaterijala, nepotrebnog za daqe ~uvawe.

Kako su se svake godine u izve{tajima o radu Arhiva u prviplan isticali nedostatak prostora i rad u neuslovnim prostori-jama, pojavio se predlog o kome je pisano i u lokalnom listu ̃ Na{are~ð, u tekstu pod naslovom ˜Ho}e li Leskova~ki arhiv dobitiprostorijeð. Pored ostalog, u ~lanku se navodi: Õ problemu pros-tora do sada su redovno obave{tavani nadle`ni organi Skup{tineop{tine i biv{eg sreza. Ali nastojawe uprave Arhiva da se ovopitawe re{i, redovno se zavr{avalo na obe}awima na~elnika.Sada se ukazala jedinstvena prilika da pitawe prostorija zasme{taj Arhiva bude re{eno. Koncentrisawem Op{tinske skup{-tine u zgradu biv{e Sreske skup{tine oslobodi}e se ve}i brojprostorija koje Op{tinska skup{tina trenutno koristi. Nekeod wih, zgrada u kojoj je sme{teno Odeqewe za finasije, na primer,sasvim bi zadovoqavale potrebe Arhiva. Re{ewe se u svakomslu~aju moè na}i ako za to postoje voqa i razumevawe.ð

O ovom problemu pisano je i u zakqu~ku Komisije Dràvnogarhiva SR Srbije, koja je oktobra 1967. godine izvr{ila pregledrada Arhiva. U zakqu~ku se na prvom mestu isti~e slede}e: ˜Prineposrednom uvidu u rad Istorijskog arhiva Leskovac prvo padau o~i da Arhiv radi u lo{im sme{tajnim uslovima. Arhiv jesme{ten u staroj, tro{noj, nepodesnoj zgradi sa malim brojemmalih prostorija i krovom koji proki{wava, pa je to veliki iakone i jedini problem ovog Arhiva. Ulaù se napori za re{ewe

47

prostora, obe}awa postoje, ali ne za neko radikalnije re{ewe,tako da bi takvo prihvatawe samo stvorilo utisak da je Arhivuobezbe|en prostor. O~ekuje se pomo} mati~nog Arhiva.ð I poredsvih nastojawa, ovo pitawe nije bilo re{eno ni u tom periodu.

Na osnovu ovog prvog detaqnog pregleda rada Arhiva, kojije obavila komisija u sastavu Smiqa \uri}, Danica Gavrilovi}i dr Gavrilo Kovijani}, sa~iwen je obiman zapisnik u kome senavodi da predlog programa rada Arhiva radi komisija koju odre-|uje kolektiv i da se godi{wi programi rada sa~iwavaju na osnovusedmogodi{weg programa razvoja. Leskova~ki Arhiv je vr{ionadzor nad 738 registratura, iako ih je bilo vi{e. Evidencije oregistraturama kompletiraju se na osnovu podataka iz skup{tinaop{tina i statisti~kog zavoda. Me|utim, kao i kod drugih arhi-va, i u leskova~kom se ose}ao nedostatak kriterijuma za eviden-ciju institucija, za {ta je bila potrebna pomo} Dràvnog arhi-va SR Srbije. Od osnivawa do 1967. godine Arhiv je pregledao 514registratura, a samo u 1966. godini deset i 1967. godini pet. Nisubile pregledane jo{ 203 registrature, kako zbog nedostatka finan-sijskih sredstava, tako i zbog malog broja radnika. Ina~e, {kar-tirawe gra|e vr{ilo se na osnovu Uputstva iz 1952. godine, kojeje sluìlo i kao orijentacija za procenu vrednosti dokumenta. UArhivu {kartirawe gra|e vr{ila je komisija koju je formiraodirektor, a na terenu se komisija sastojala od dva radnika Arhivai jednog iz odgovaraju}e institucije. Komisije su sa~iwavalezapisnik, a direktor je donosio re{ewe o {kartirawu. Godine1967. izvr{eno je {kartirawe u dve registrature. Za kontakti-rawe sa registraturama kori{}en je kombinovani metod. [aquse dopisi institucijama, a vr{i se evidentirawe i na licu mesta.Zapisnik je sastavqan tekstualno, a ne preko formulara. Postojalaje i otvorena kartoteka koja se stalno dopuwavala, kao i registarregistratura po mestima. Obilazak je vr{en povremeno, jer je Arhivbio nadleàn za veliki broj registratura. Za stariju gra|u, pre1958. godine, registrature se nisu pridràvale propisa, dok sekod mla|ih registratura to ~inilo. Pravilnikom o sistemati-zaciji predvi|eno je da svi radnici rade i na pregledu regis-tratura, a jedan od wih je bio odgovoran ze celokupan rad. U tokuje bilo preuzimawe gra|e Sreske skup{tine sa podru~nim organ-ima, Sreskog sindikalnog ve}a i Sreskog odbora Ferijalnog saveza.Okon~ano je bilo preuzimawe sedam fondova Sreske skup{tinesa oko 500 du`nih metara, ali je ta gra|a sme{tena u neadekvat-noj prostoriji. Vo|ena je i kartoteka o likvidiranim instituci-jama, ali su podaci o fondovima bili nepotpuni. Godi{we se uproseku preuzimalo oko 500 du`nih metara gra|e. Kwiga prijema

48

je vo|ena prema Uputstvima iz 1957. godine, ali nije vo|ena kwigadepozita, kao ni spisak fondova i zbirki, ali su sumarni inven-tari kori~eni i sluìli su kao spisak sre|enih fondova. Arhivje imao i kartoteku fondova, ~iji duplikat je slao Centru za in-formacije Arhiva Srbije. Do 1967. godine bilo je sre|eno 190mawih fondova, koji su uneti u sumarni inventar, s tim {to je zaneke fondove trebalo naknadno uraditi folijaciju. Ukupno jeArhiv imao 200 fondova, dok zbirke jo{ nije imao. To je bilo oko500 du`nih metara arhivske gra|e. Uobi~ajeno je bilo da se najprepregleda sva preuzeta arhivska gra|a, podeli na fondove, odeqe-wa, a onda se detaqno sre|uje. Pravqena je kratka bele{ka o fondu,ali ne i istorijska bele{ka. Najpre se utvr|uje da li su u fondusa~uvane pomo}ne kwige, a po{to kod ranije preuzetih fondovanije bilo kwiga, primewivan je hronolo{ki sistem sre|ivawa.Posle prvobitno ste~enog iskustva kod fondova koji se preuzi-maju, sa~iwavaju se i spiskovi lica ~ija se imena pomiwu u gra|i,~ime se olak{avao rad istraìva~a. U prvoj fazi se pre|e ceofond, a onda se sre|uje po fasciklama. Za sre|ene gra|e posto-jali su opisi po fasciklama, sa elementima unutra{wih listi.Postojali su i opisi po kutijama, odnosno fasciklama, prikupqe-ni za svaki fond posebno. Bili su ra|eni sumarni inventari ikori{}en je obrazac iz 1957. godine. Me|utim, analiti~ki inven-tari nisu bili ra|eni. Inventarna jedinica za sumarni inventarbila je fascikla, a kwige nisu bile unete u inventar. Nisu dotada bili ura|eni registar, vodi~, katalog niti pojedine vrstekartoteke. Do 1967. godine Arhiv nije imao nijednu publikaciju,ali u toku je bilo prikupqawe gra|e o razvoju {kolstva koja jetrebalo da bude publikovana. Prilikom osnivawa, od Arhiva izNi{a je preuzeta odgovaraju}a gra|a koja se odnosila na podru~jekoje je pokrivala Gradska dràvna arhiva Leskovca. Sa drugimarhivima nije bila razvijena razmena. Zapo~ela su i po~etna is-traìvawa od pojedinih nau~nih radnika. Izvr{eno je i fotoko-pirawe gra|e iz perioda Prvog svetskog rata iz Republi~kog arhi-va u Skopqu. Gra|a je bila sme{tena u drvenim ormanima duìne316 du`nih metara, u kutijama i fasciklama. Godi{we ju je koris-tilo 15. do 20 korisnika, za seminarske radove, publicisti~ke~lanke i nau~ne radove. Posebno je kori{}ena za izdavawe uvere-wa gra|anima za razne namene. Nije postojao pravilnik o wenomkori{}ewu, a istraìva~i su je dobijali od radnika Arhiva, kojisu imali neposredan uvid. Za informisawe istraìva~a bio jezaduèn radnik Arhiva koji prati odgovaraju}e periode. Gra|a jekori{}ena iskqu~ivo u radno vreme i nije bilo dopu{teno wenoizno{ewe van Arhiva. Me|utim, nije vo|ena kwiga o istraìva-

49

~ima i temama, ali su uzimani podaci o wima. Arhivski gra|u sukoristili |aci, studenti, profesori, publicisti i nau~ni radni-ci. Ukoliko se publikovala, Arhiv je morao da dobije primerakpublikacije. U 1966. godini gra|u je koristilo pet lica i desetu~enika, a u 1967. godini ~etiri korisnika.

Iako je u ranijim godinama uspe{no organizovalo izlo`be,1966. i 1967. godine Dru{tvo arhivista nije iskoristilo prezen-tovan materijal o razvoju Nardnooslobodila~ke borbe 1941‡1945.godine na jugu Srbije, kao ni za razvoj Leskovca u pro{losti. Uokviru kulturno-prosvetnog rada Arhiva, redovno su upu}ivanidopisi {kolama u kojima je ukazivano na zna~aj prikupqawa arhiv-ske gra|e, a organizovane su i posete u~enika Arhivu radi nepo-srednog uvida u na~in rada.

Kartoteka u Arhivu je vo|ena i redovno je dostavqana ArhivuSrbije, kao i podaci o kori{}ewu gra|e. Za popis crkvenih arhi-va bio je uspostavqen kontakt sa crkvama i manastirima, kodkojih se nai{lo na razumevawe, ali je trebalo obezbediti dodat-na finansijska sredstva za realizaciju ovog zadatka.

Po podacima Komisije, Arhiv u Leskovcu je 1967. godineimao sedam radnika. Upravnik je bio sa vi{om pedago{kom {kolom,sa {est godina rada u arhivskoj slu`bi. Sa visokom stru~nom spre-mom bio je jedan radnik, a sa sredwom tri. Stru~ni ispit poloì-la su dva arhivska pomo}nika. Poslove bibliotekara je obavqaoarhivski pomo}nik. Sekretar je bio i reìser, a Arhiv je imao ipomo}nog radnika ‡ kurira. Jedan od radnika Arhiva rukovodio jeposlovima prikupqawa arhivske gra|e, a drugi je rukovodio ob-radom, dok su ostali bili saradnici. Nijedan od radnika Arhivanije imao stru~ne radove. O biblioteci kao radnoj jedinici nijese moglo govoriti ve} je postojao kwi`ni fond sa 600 kwiga kojesu bile sme{tene u jednom ormanu. Postojao je inventar kwiga iazbu~ni registar. Kwi`ni fond su uglavnom koristili istraì-va~i. Savet u uèm sastavu ~inilo je sadam radnika Arhiva, a u{irem je imao 12 ~lanova. Do 1967. godine doneti su Statut ipravilnici o sistematizaciji radnih mesta, radnim odnosima, for-mirawu i raspodeli dohotka, raspodeli li~nih dohodaka, kori{-}ewu sredstava Fonda zajedni~ke potro{we za kupovinu stanova istambenu izgradwu i poslovnik o radu organa upravqawa. Nije pos-tojala evidencija o gra|i u privatnom vlasni{tvu, ali su bilipoznati podaci da takvu gra|u imaju dr Sergije Dimitrijevi},Milivoje Perovi} i Radisav \urovi}.

Po usvojenom programu rada za 1968. godinu, Arhiv je preuzeoarhivsku gra|u biv{eg sreza Leskovac, koja je, zbog obimnosti,

50

ostala u prostorijama Skup{tine op{tine Leskovac. Preuzetisu i fondovi ukinutih institucija: Sreskog sindikalnog ve}a,Sreskog komiteta Narodne omladine, Sreskog odbora Socijalis-ti~kog saveza, Sreskog odbora Crvenog krsta, Sreskog odboraSUBNOR-a i deo gra|e Sredwe ekonomske {kole i Osnovne priv-redne komore. Ti fondovi su arhivski bili sre|eni, ali nisubili uneti u kwigu inventara. Preuzet je i fond Lova~kog saveza,a izvr{en je i popis u polovini verskih ustanova. Za sre|ivaweregistratura radnici Arhiva pruìli su i stru~nu pomo} Sreskomkomitetu Saveza komunista Leskovac, Tekstilnom kombinatu˜Zele Veqkovi}ð i Trgovinskom preduze}u ˜Veternicað u Leskovcui Skup{tine op{tine Crna Trava. Sem toga, obi|ena je 41 regis-tratura na terenu, gde je pruàna stru~na pomo} u sre|ivawu regi-straturskog materijala. Izdato je i 160 uverewa za regulisaweradnog staà i o zavr{enoj stru~noj spremi.

Sa ve} ste~enim bogatim iskustvom, Arhiv je na osnovu Op{-teg zakona o arhivima iz 1964. godine i Republi~kog zakona o ar-hivskoj gra|i i arhivskoj slu`bi iz 1967. godine mnogo vi{e pa`wepoklonio pravqewu plana rada za 1969. godinu, koji je imao devetpoglavqa: odràvawe i za{tita sre|ene i nesre|ene arhivskegra|e, prikupqawe i studijsko istraìvawe arhivske gra|e, regi-straturska spoqna slu`ba (pruàwe stru~ne pomo}i rukovodi-ocima registratura za sre|ivawe arhivske gra|e), registraturskosre|ivawe gra|e, arhivisti~ko sre|ivawe i obrada arhivskihfondova, izrada nau~no-obave{tajnih sredstava, slu`ba izdavawauverewa, rad reìsera, kurira i ostali poslovi, reìjski tro{kovii investicije (oprema fotolaboratorije, nabavka mikro~ita~a,nabavka metalnih polica).

U 1969. godini Arhiv je izvr{io popis arhivske gra|e ver-skih ustanova u 27 crkava, prema uputstvu Arhiva Srbije. Pruènaje stru~na pomo} radnicima Slu`be dru{tvenog kwigovodstva iTrgovinskog preduze}a ˜Trgoprometð u Leskovcu. Izvr{eno jepreuzimawe i {kartirawe gra|e kod biv{ih srezova Vlasotince,Jablanica i Pusta Reka, ~ija se gra|a nalazila u prostorijamabiv{e Skup{tine sreza Leskovac i Skup{tini op{tine Crna Tra-va. Sre|eni su i arhivisti~ki obra|eni fondovi Gra|evinsko-zanatskog preduze}a ˜êmernikð i Gra|evinsko-zanatskog predu-ze}a ˜Jedinstvoð iz Crne Trave. Preko plana, preuzeta je i arhivs-ka gra|a likvidirane Zemqoradni~ke zadruge u Vlasotincu.

Krajem januara 1969. godine u Leskovcu je odràno me|uop{-tinsko savetovawe predstavnika skup{tina op{tina Leskovac,Medve|a, Bojnik i Crna Trava i Istorijskog arhiva, kome su pri-

51

sustvovali i Ivanka Jan~a, predstavnik Arhiva SR Srbije, PantaMr|enovi}, predstavnik Republi~kog sekretarijata za kulturu iobrazovawe, direktor Istorijskog arhiva iz Ni{a i DragutinGrozdanovi}, ~lan Saveta Istorijskog arhiva u Leskovcu. Glavnatema savetovawa bilo je stawe u Istorijskom arhivu Leskovac.Najpre su istaknuti vrlo lo{i prostorni uslovi, koji ne odgo-varaju zahtevima rada arhivske slu`be. Zgrada je proki{wavala,a prostorije su bile vla`ne, mra~ne i hladne. Zato je biloneophodno obezbediti boqe uslove rada. Drugi problem bilo jefinansirawe ove ustanove. Skup{tine op{tina ~ije podru~jepokriva Arhiv zakqu~ivale su jednogodi{we ugovore sa Arhivom,ali je bilo problema prilikom ugovarawa, kao i kasnije, zbogneredovnosti upla}ivawa ugovorenih iznosa. Zato je zakqu~enoda treba traìti boqe na~ine dugoro~nijeg i sigurnog finan-sirawa ova institucije od posebne dru{tvene i kulturne va`nosti.I Ivanka Jan~a je potvrdila da Istorijski arhiv u Leskovcu imanajlo{ije uslove od svih arhiva u Srbiji, a po wenom mi{qewuop{tine bi trebalo da u~estvuju u finansirawu wegovog radaprocentualno, po broju registratura. Upravo zbog nedostatka sme{-tajnog prostora i nedovoqnog finansirawa delatnosti, Arhivnije mogao da preuzme sa terena gra|u koja je nastala do 15. maja1945. godine. Jedna od tema na savetovawu bili su i kadrovi, zakoje je re~eno da ih je nedovoqno za izvr{avawe predvi|enihposlova. Na kraju su doneti slede}i zakqu~ci:

˜1. Treba preduzeti sve mere da se Istorijskom arhivuLeskovac {to hitnije obezbede prostorije za normalan rad i zapreuzimawe one arhivske gra|e za koju je zakonski obavezan (~l.60 pom. zakona) tj. gra|e nastale do 15. maja 1945. godine.

2. Da se zakqu~i dugoro~ni ugovor za me|uop{tinsko finan-sirawe Arhiva po skup{tinama op{tina, odnosno da saugovara~bude mati~na op{tina Leskovac.

3. Da bi ustanova mogla da ima sigurniji status, potrebno jeugovore sklopiti najmawe na tri godine a najvi{e na pet godinai da finansijska sredstva Arhiva treba pove}ati bar u onolikomobimu koliko se u proseku pove}ava potro{wa na nivou svakeop{tine, tj. u vezi pove}awa tro{kova ̀ ivota pove}avati i finan-sijska sredstva.

4. Nov~ane obaveze u vezi rada Arhiva treba redovnije izvr-{avati i upla}ivati redovne tromese~ne kvartalne iznose kakobi ustanova mogla nesmetano da radi.

52

5. Da Arhiv primi jo{ dva radnika na rad u ustanovi zbogobimnosti poslova kako bi poslovi normalno tekli, a za ovo pri-mawe potrebna su i finansijska sredstva.

6. Treba nastaviti sa radom na stru~nom osposobqavawuarhivskih radnika putem seminara, te~ajeva, savetovawa, posetadrugim arhivima i dr.

Sa ovim zakqu~cima upoznati predsednike op{tinskihskup{tina za ~ije potrebe Istorijski arhiv radi kako bi se pre-uzele potrebne mere za re{avawe problema u radu arhiva.ð

U vreme oktobarskih sve~anosti, povodom Dana oslobo|ewaLeskovca, organizovana je izlo`ba fotografija koje su prikazi-vale razvoj Komunisti~ke partije, Saveza komunisti~ke omla-dine Jugoslavije i Sindikata Srbije. Istorijski arhivi Ni{a iLeskovca, povodom pedesetogodi{wice formirawa Komunisti~-ke partije Jugoslavije, SKOJ-a i Sindikata, u Domu sindikatapriredili su vrlo uspe{nu izlo`bu sa oko 400 eksponata.

Sredinom decembra 1969. godine u Beogradu je odràno save-tovawe na kome su razmotreni rezultati i uslovi rada ustanova ukulturi za period od 1966. do 1969. godine, kao i potrebe za dono-{ewe planova razvoja za period od 1971. do 1975. godine. Tom pri-likom donet je zakqu~ak da se odrè i regionalna savetovawa dopolovine januara naredne godine, koja bi bila posve}ena istoj temi.Organizatori savetovawa u Leskovcu bili su Skup{tina op{tine,Op{tinska zajednica kulture i Kulturno-prosvetna zajednicaLeskovac, kojima su sve ustanove u kulturi, pa i Istorijski arhiv,dostavile traène izve{taje. Istovremeno, Arhiv je poslao in-formaciju i Zajednici arhiva Srbije sa podacima o na~inu finan-sirawa ove ustanove. U woj se navodi da je najvi{e sredstava u1969. godini (100.000 dinara) izdvojila Skup{tina op{tine Lesko-vac, a najmawe (8.000 dinara) Skup{tina op{tine Medve|a. Ukupno,Arhiv je u ovoj godini raspolagao sa 148.600 dinara, {to je bilonedovoqno za obavqawe planiranih poslova. Zato je za 1970. god-inu traèno da skup{tine op{tina Leskovac, Vlasotince,Lebane, Bojnik, Medve|a i Crna Trava obezbede 205.200 dinara.Ovom informacijom ispuwena je obaveza prema Skup{tini Zajed-nice arhiva Srbije, koja je na svojoj drugoj skup{tini, krajem de-cembra 1969. godine, traìla takve izve{taje kako bi se sagledaoukupan problem finansirawa Arhiva, pogotovu {to se radilo onovom na~inu me|uop{tinskog finansirawa. Arhiv je Op{tin-skoj zajednici kulture Leskovac sredinom maja 1970. godine dostavioplan razvoja za period 1970‡1975. godine sa slede}im poglavqi-ma: rad u registraturama, sre|ivawe i obrada arhivske gra|e, iz-

53

dava~ka delatnost, snimawe i mikrofilmovawe gra|e, konzerva-cija i restauracija arhivske gra|e, kulturno-prosvetna delatnost,stru~ni kadar i saradwa sa inostranstvom, zgrada, oprema i mate-rijalna sredstva. Za uspe{niji rad u registraturama Arhiv jepredloìo odràvawe savetovawa svake godine sa rukovodiocimaregistratura, pored pojedina~nog kontaktirawa sa wima. Proce-weno je da na terenu postoji jo{ oko hiqadu du`nih metaraarhivske gra|e, koju treba preuzeti, za {ta su potrebni i novimetalni ormani. Planirano je i da se vr{i fotokopirawe arhivskegra|e za period Narodnooslobodila~kog rata 1941 ‡ 1945. godinekoja se nalazi u drugim arhivima ili ustanovama i da se u ovomsredworo~nom periodu po~ne sa publikovawem gra|e, a prva plani-rana publikacija bi trebalo da se odnosi na razvoj prosvete i{kolstva leskova~kog kraja od 1941. do 1945. godine. Ukoliko bibio obezbe|en novi prostor za Arhiv, planirano je opremawe fo-tolaboratorije i mikrofilmovawe gra|e, kao i wena restauraci-ja i konzervacija. Za obavqawe ovih poslova trebalo bi da Arhivima 13 radnika. I, naravno, i daqe je bilo neophodno obezbeditinov, adekvatan prostor.

U 1970. godini radnici Arhiva obi{li su slede}e registra-ture: osnovnih {kola u Leskovcu ˜Svetozar Markovi}ð, ˜JosifKosti}ð, ˜Petar Tasi}ð, ˜Vuk Karayi}ð, ˜Vasa Pelagi}ð i ˜KostaStamenkovi}ð; Metalskog {kolskog centra, Trgovinskog {kol-skog centra, Tekstilnog {kolskog centra, Ma{inskog {kolskogcentra i Medicinskog {kolskog centra; Gimnazije ˜StanimirVeqkovi} Zeleð, [kole za kvalifikovane i visokokvalifiko-vane radnike, Vi{e tekstilne {kole, Zavoda za zapo{qavaweradnika, Zavoda za osigurawe i reosigurawe, Instituta za nau~naistraìvawa, Op{tinskog suda, Okru`nog suda, Medicinskog cen-tra ˜Mo{a Pijadeð, Hemijske industrije Ñevenað, Fabrike ras-vetnih ure|aja ˜Ukrasð, Preduze}a za vodovod i kanalizaciju˜Kompredð, Gra|evinsko-industrijskog kombinata ˜Graditeqð, In-dustrije crepa i cigala ˜Pobedað, Zanatsko-uslu`nog preduze}a˜Elektrouniverzalð, Monta`no-instalaterskog preduze}a ˜Razvi-takð, Preduze}a za obradu duvana, Grafi~kog preduze}a Ñap-redakð, Preduze}a za izradu utenzilija ˜Utenzilijað, Preduze}aza proizvodwu i remont tekstilnih ma{ina ˜Ma{inoteksð, Pre-duze}a za pripremu tekstilnih vlakana ˜Resortð, Fabrike triko-taè i pletiva ˜Srbijankað, Preduze}a za distribuciju elektri-~ne energije, Trgovinskog preduze}a ˜Tekstilprometð, Trgovin-skog preduze}a ˜Trgoprometð i Ugostiteqskog preduze}a ˜Bal-kanð.

54

Prilikom ovog obilaska, Spoqna slu`ba Arhiva najpre jeobradila registrature u kojima se nalazila tu|a arhivska gra|a,posle odre|enih spajawa i preuzimawa poslova registratura kojesu ukinute, zatim registrature u kojima je gra|a nesre|ena i lo{esme{tena, daqe, registrature koje ~uvaju i stvaraju gra|u, novoos-novane registrature i organizacije i, najzad, registrature u koji-ma je potrebno proveravati podatke iz evidencije arhiva. Spoq-na slu`ba je, nakon pregleda, odobrila uni{tavawe arhivske gra|ekoja nije imala operativnu vrednost kod Trgovinskog preduze}a˜Trgoprometð, Ugostiteqskog preduze}a ˜Balkanð, Osnovne {kole˜Petar Tasi}ð, Preduze}a za elektri~nu energiju ˜Distribucijaði Preduze}a za pripremu tekstilnih vlakana ̃ Resortð u Leskovcu.Tako je, umesto planiranih 35, izvr{en obilazak 37 registratura.Zna~ajne rezultate Arhiv je postigao i u za{titi gra|e u pisar-nicama.

Istovremeno, nastavqeno je sa sre|ivawem fondova ~ija jeobrada zapo~eta prethodnih godina, a posebno onih za koje su seinteresovali nau~ni radnici i ostali korisnici iz ustanova,privrednih organizacija, kao i pojedinci. Arhivisti~ki je 1970.godine bilo sre|eno jedanaest du`nih metara arhivske gra|eorgana narodne vlasti iz biv{ih srezova, leskova~kog, jablani~kog,pustore~kog i vlasotina~kog. Sre|ena gra|a je uneta u kwigeinventara i u toj godini koristilo ju je 17 nau~nika, stru~nihradnika, publicista, studenata i u~enika. U ovom periodu zapo~eoje i rad na jedinstvenom vodi~u kroz arhivsku gra|u Srbije, kojije trebalo da bude zavr{en u naredne dve godine. Usluge Arhivana izdavawu potvrda, uverewa i drugih dokumenata koristilo je uovoj godini 135 lica.

Pored prostora, jedan od va`nih problema u ovom periodubilo je i finansirawe Arhiva, pogotovu posle dono{ewa Zakonao finansirawu ustanova u kulturi i o zajednicama kulture. Budu}ida je Arhiv bio me|uop{tinska institucija, obezbe|ivawe mate-rijalnih sredstava umnogome je zavisilo od stava rukovode}ihqudi u pojedinim op{tinama. A uobi~ajena je bila praksa da naj-vi{e sredstava za wegov rad izdvaja upravo op{tina u kojoj je bilowegovo sedi{te.

Po~etkom sedamdesetih godina sa mnogo vi{e zalagawa po~elaje da se ostvaruje ideja o pisawu hronika pojedinih mesta i obra-da doga|aja iz perioda Narodnooslobodila~kog rata 1941 ‡ 1945.godine. U èqi da se u vezi sa ovim ostvari {to boqa me|uop{tin-ska saradwa, 23. januara 1970. godine, odràn je zajedni~ki sas-tanak predstavnika op{tina Lebane, Medve|a i Bojnik. Organiza-

55

tor je bio Me|uop{tinski odbor Saveza boraca. Kako bi se izbe-gle proizvoqnosti prilikom ovog rada, dogovoreno je da se formi-ra Redakcioni odbor od predstavnika sve tri op{tine i boracaiz Beograda, koji bi imao uvid u pisawe hronika i davao mi{qewei odobrewe za {tampawe. Od poznatih u~esnika Narodnoodlobodi-la~kog rata iz ovog kraja u Redakcioni odbor su u{li: MilijaRadovanovi}, Mile ]alovi}, Bo{ko Krsti}, Bratislav Guduri},Rade Petrovi}, Milivoje Kova~evi}, Krsta Miqani}, StanimirNikoli}, Velimir Risti} i Steven Mil~i}. Predloèno je, tako|e,da se na nivou op{tina formiraju redakcioni odbori koji bi sebavili ovim pitawima. O svemu ovome bio je pismom obave{ten iIstorijski arhiv Leskovca, koji je trebalo da omogu}i istraìva-~ima da rade, ali i da vodi ra~una o istinitosti podataka koji seiznose.

Najve}i teret rada i u 1971. godini podnosila je Spoqnaslu`ba, koja je u ovoj godini obi{la 34 registrature: Tekstilnikombinat ˜Zele Veqkovi}ð, Modnu konfekciju ˜\uro Salajð, Fab-riku vunenih tkanina ˜Leteksð, Trikotaù ˜Srbijankað, Indus-triju za preradu tekstilnih vlakana ˜Resortð, Vunarski insti-tut, Fabriku vunenih tkanina ˜Vu~jeð, Tekstilnu industriju Gr-delica, Skup{tinu op{tine Leskovac, Okru`ni i Op{tinskisud, Okru`no i Javno tuìla{tvo, Javno pravobranila{tvo, Ode-qewe Republi~kog ve}a za prekr{aje, Op{tinski odbor Crvenogkrsta, Prosvetno-pedago{ki zavod, Narodni muzej, De~je odma-rali{te u Kopa{nici, Vinogradarsko-vo}arski kombinat ˜Plan-taàð Leskovac, [kolsku kuhiwu, Stanicu za unapre|ewe poqo-privrede, Kapayijsku zadrugu, Sara~ko-sedlarsku zadrugu, Centarza ekonomiku doma}instva, Konfekcijsko preduze}e ˜Lep{að,Novinsko-izdava~ko preduze}e Ña{a re~ð, [umsko gazdinstvo˜Jablanicað, Trgovinsko preduze}e ̃ Duvanð, Centar za obrazovaweradnika, Narodnu biblioteku, Narodno pozori{te, Kulturno-pro-svetnu zajednicu i Zajednicu kulture op{tine Leskovac. Poredovih, obi|eno je jo{ 40 registratura u op{tinama Vlasotince,Crna Trava, Bojnik, Medve|a i Lebane. Posle svake posete, sa~i-wavan je zapisnik o stawu arhivske gra|e, stepenu obu~enostiradnika, o~uvanosti, koli~ini i sadràju gra|e. Pored ovoga, rad-nici spoqne slu`be, na molbu skup{tina op{tina, pruìli su ipomo} za rad na jedinstvenoj orijentacionoj listi kategorizaci-je registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa u skladu sapropisima Republi~kog zavoda za javnu upravu SR Srbije. Na ovimposlovima dva radnika Arhiva zadràli su se pet meseci. Tomprilikom pruèna je i pomo} sekretarijatima unutra{wih poslo-va i katastarskim upravama.

56

Na osnovu plana rada, arhivisti~ki je sre|eno 11 du`nihmetara arhivske gra|e o organima narodne vlasti iz biv{ih sre-zova. I u ovoj godini postojalo je znatno interesovawe za sre|enuarhivsku gra|u, koju je koristilo 16 lica, a izdato je i 130 uvere-wa i potvrda.

U 1972. godini obi|ene su slede}e registrature: Autotran-sportno preduze}e ˜Jugekspresð, Leskovac, Poqo-privredni {kol-ski centar, Okru`no javno tuìla{tvo, Op{tinski odbor Savezaboraca, Op{tinsko sindikalno ve}e, Op{tinska konferencijaSSRN, Op{tinski komitet Saveza komunista, Sekretarijat zaunutra{we poslove, Modna konfekcija ̃ Inkolð, Leskova~ka tek-stilna industrija ˜Leteksð, Industrija za preradu industrijskihvlakana ˜Resortð, Tekstilni kombinat ˜Zele Veqkovi}ð, Skup-{tina op{tine Leskovac, Industrija za preradu aleve paprike˜Moravkað, Trgovinsko preduze}e ˜Leskað, Drvni kombinat, Les-kova~ka metalna industrija ˜Lemindð, Industrija trikotaè ipletiva ˜Srbijankað, Odeqewe dru{tvene bezbednosti, Prosvet-no-pedago{ki zavod, Stolarsko preduze}e ̃ Blagoje Nikoli}ð, FVT˜Vu~jeð u Vu~ju, Poqoprivredno dobro ̃ Bora Stankovi}ð, Metalnopreduze}e ˜Fateksð, Komunalno preduze}e ˜Budu}nostð, Narodniuniverzitet, ˜TIGð Tekstilna industrija Grdelica, Industrijatrikotaè i pletiva, Autotransportno preduze}e ˜Vihorð, Gra|e-vinsko preduze}e ˜Radð, Ugostiteqsko preduze}e ˜Ju`na Moravað,Stolarsko preduze}e ˜Danilo Bo{kovi}ð, Dom narodnog zdravqa,bioskop ˜Jedinstvoð i Osnovna {kola ˜Ivo Lola Ribarð.

Po~etkom svake godine pravqeni su bilansi o postignutimrezultatima u ustanovama kulture u Leskovcu. Na jednom odtakvih sastanaka, krajem januara 1972. godine, sekretar Zajednicekulture u Leskovcu Qubomir Kova~evi}, ~ovek koji je sa velikimrazumevawem i znawem uticao na podizawe nivoa kulturnog ̀ ivotau leskova~koj sredini, sa zna~ajnim respektom je govorio o uspes-ima u radu Istorijskog arhiva. Pohvaqeno je to {to su radniciArhiva u prethodnoj godini obi{li 36 registratura i obradilijedanaest du`nih metara arhivske gra|e o radu organa vlasti.Prilikom razmatrawa problematike finansirawa ustanova ukulturi, za Istorijski Arhiv Zajednica kulture u prvi plan jeisticala broj du`nih metara obra|ene gra|e.

Doga|alo se ~esto da se odstupalo od utvr|enog plana rada,ali tek kad se ostvare osnovne aktivnosti. Tako je na zahtevPrivredne komore i Odeqewa za visokokvalifikovane i kvali-fikovane radnike Ekonomskog {kolskog centra pruèna pomo} u

57

preuzimawu arhivske gra|e. Sem ovoga, dva radnika Arhiva pru-ìli su stru~nu pomo} Skup{tini op{tine i Sekretarijatu unu-tra{wih poslova Leskovac za rad na jedinstvenoj orijentacionojlisti ketegorizacije registraturskog materijala sa rokovima~uvawa, kako bi to bilo uskla|eno sa propisima Republi~kogzavoda za javnu upravu SR Srbije. Sa ovakvom intenzivnom aktiv-no{}u i o~iglednom stru~no{}u, po~ela je bitnije da se mewaklima u radnim i drugim organizacijama, kako prema obavqawuovog posla, tako i prema radnicima Arhiva. Oni su sada do~eki-vani sa puno pa`we i respekta.

Kako je pravqen vi{egodi{wi plan rada Arhiva, 1972. godineu obradu su uzimani oni fondovi za koje je postojalo intereso-vawe istraìva~a i nau~nih radnika, a zatim i fondovi za ostalekorisnike, organe uprave, sudove, ustanove, privredne organi-zacije i pojedince. Tim dugoro~nim planom predvi|eno je da se dowegovog ispuwewa 1975. godine u potpunosti sredi arhivska gra|aorgana narodne vlasti, odnosno Skup{tine sreza Leskovac, kojaobuhvata i jablani~ki, pustore~ki i vlasotina~ki kraj.

Samo u 1972. godini sre|eno je 11 du`nih metara gra|e iz ovogfonda i uneto u kwigu inventara, tako da je mogla da se koristi uoperativne, javne, privatne i na~no-istraìva~ke svrhe. Kako jeu ovoj godini bila prona|ena i gra|a iz 1924. i 1925. godine, i onaje bila obra|ena i iznosila je 0,5 du`nih metara. Istovremeno,poja~avalo se interesovawe za kori{}ewe obra|enih fondova, aradnici Arhiva su postajali sve vi~niji u radu sa korisnicima.Kroz Arhiv su prolazili studenti, u~enici, profesori, novinari,kwièvnici, pisci ~lanaka i feqtona i nau~ni radnici. Nastav-qeno je i prikupqawe podataka za izradu jedinstvenog vodi~akroz arhivsku gra|u SR Srbije, a zapo~eo je i rad na izradi Op{teginventara sre|ene arhivske gra|e, {to je bio dugoro~an zadatak.

Radnici Arhiva su znali da je ~uvawe sre|enih arhivskihfondova zna~ajan zadatak, ali ponekad i veliki izazov, naro~itokada bi se neo~ekivano do{lo do neke va`ne gra|e. Nije bio redakslu~aj da se naknadno prona|u delovi fondova koji su ve} sre|eni,pa je vr{ena wihova dopuna po Zakonu o arhivskoj gra|i. Naj~e{}eje taj posao vr{en i mimo utvr|enog plana rada, jer je tragawe zaarhivskom gra|om svojevrstan izazov i ~esto donosi iznena|ewai veliko zadovoqstvo kad se do|e do nove gra|e, makar i onogfonda za koji se mislilo da je sre|en. Pored drugih korisnika,nastavqeno je uobi~ajeno interesovawe pojedinaca za dobijaweraznih uverewa, tako da ih je u ovoj godini bilo 115.

Sve zna~ajniji rezultati u radu Arhiva nisu ostali nezapa-èni. Tako je sekretar Zajednice kulture u Leskovcu Qubomir

58

Kova~evi}, krajem decembra 1972. godine, pi{u}i za Ña{u re~ðo zna~ajnim ostvarewima u kulturi Leskovca, istakao da je Is-torijskom arhivu potreban adekvatan prostor za daqi kreativanrad. To je potvr|eno i na sednici Skup{tine Zajednice kulture,kada je istaknuto da je, pored potreba za izgradwom nove bioskopskesale i biblioteke, neophodno obezbediti i prostor za Istorijskiarhiv. I tada je pomenuta ideja da se Istorijski arhiv preseli uzgradu Internog odeqewa Medicinskog centra ˜Mo{a Pijadeð~im se ono preseli u zgradu bolnice. Kako je za to bilo potrebnonekoliko meseci, uslovi za dobijawe novog prostora za Arhivstekli su se tek u prvoj polovini 1973. godine. Izvr{ni odborMedicinskog centra, 24. jula 1973. godine, i Savet, 16. avgusta 1973.godine, doneli su odluke o ustupawu biv{e zgrade Internog ode-qewa na trajno kori{}ewe Istorijskom arhivu u Leskovcu. Takoje posle dugogodi{weg upornog nastojawa, najzad sagledana potre-ba obezbe|ewa novog prostora za ovu ustanovu, {to je primqenosa velikim zadovoqstvom. Ne ~ekaju}i odluku Saveta Medicinskogcentra, Savet Istorijskog arhiva se obratio Zavodu za komunal-nu delatnost u Leskovcu zahtevom za dobijawe dozvole za adaptaci-ju objekta. Sa kolikim entuzijazmom je do~ekana ovakva odlukapokazuje i ~iwenica da su na|eni i izvo|a~i radova, koji bi posaoobavili u roku od {ezdeset dana, tako da se sve okon~a do obe-leàvawa Dana Arhiva. Me|utim, i pored velike èqe da se sveto {to pre okon~a, ipak je trebalo da se ra~una na odgovaraju}ipostupak za obezbe|ivawe sredstava, {to nije i{lo tako lako.Odluka pak o dobijawu novog prostora uticala je na radnike Arhivada u ovoj godini postignu jo{ boqe rezultate.

U 1973. godini izvr{eni su obilazak i kontrola registra-tura i pisarnica na teritoriji op{tine Leskovac. Tom prilikombio je izdvojen bezvredan registraturski materijal, zatim mater-ijal koji ima operativnu i nau~no-istorijsku vrednost. Sazreliregistraturski materijal je preuziman, a ukoliko bi se do{lo dozakqu~ka da ga je te{ko smestiti u Arhivu, vr{en je nadzor ineposredan uvid nad wim, do kona~nog preuzimawa. Po~elo se i saustrojavawem dosijea registratura, a gra|a je klasifikovana irazgrani~avana na osnovu Pravilnika o rukovawu, odabirawu i~uvawu arhivske gra|e. Iako je bilo planirano da se obi|e 35 reg-istratura, na teritoriji Skup{tine op{tine Leskovac obi|ena je41, i to: Apotekarska ustanova ˜1. majð, Biro za projektovawe,Ugostiteqsko preduze}e ˜Balkanð, Preduze}e za izradu uàrija˜Budu}nostð, Gra|evinski kombinat, Zanatsko gra|evinsko pre-duze}e ˜Granitð, Doma}a radinost, Elektrouniverzal, Zavod zaurbanizam, Zavod za zapo{qavawe radnika, Me|uop{tinski zavod

59

za cene, Komunalni zavod za socijalno osigurawe, Kulturno-pros-vetna zajednica op{tine, Kreditna banka Leskovac zdruèna saJugoslovenskom investicionom bankom Beograd, Kulturno-pro-pagandni centar, ˜Moravkað, Poqoprivredno industrijski kom-binat (PIK) ˜Toma Kosti}ð poslovna organizacija udruènograda, Megoteks, Metalni {kolski centar, Novinsko-izdava~kopreduze}e ̃ Na{a re~ð, Narodno pozori{te, Osnovna {kola ̃ KostaStamenkovi}ð, Osnovna {kola ˜Vuk Karayi}ð, Op{tinska geo-detska ustanova, Preduze}e za obradu duvana, Monta`no-industri-jsko preduze}e ˜Razvitakð, Sajam tekstila i tekstilnih ma{ina,Op{tinska zajednica fizi~ke kulture, Op{tinska zajednica soci-jalne za{tite, Trgovinsko preduze}e na veliko ˜Trgoprometð,Industrija stakla ˜Zvezdað, PIK ˜Toma Kosti}ð Sloèna orga-nizacija udruènog rada (SOUR) Turekovac, Op{tinski vatro-gasni savez, Ustanova za oporavak, vaspitawe i ishranu dece,Dobrovoqna vatrogasna druìna, Radni~ki univerzitet ˜KostaStamenkovi}ð, Centar za socijalni rad, Op{tinska zajednicade~je za{tite, O{tinski odbor Crvenog krsta, Preduze}e za pri-kazivawe filmova, Auto-moto dru{tvo ˜Jovan @ivkovi}ð, Les-kova~ka metalna industrija ˜Lemindð.

Uz pamo} radnika Arhiva {est registratura je uradilo idostavilo liste kategorije ragistarskog materijala sa rokovima~uvawa: Skup{tina op{tine Leskovac, Op{tinsko sindikalnove}e, Me|uop{tinski zavod za cene, Trgovinsko preduze}e ˜Trgo-prometð, Osnovna {kola ˜Vuk Karayi}ð i Specijalna osnovna{kola. Nastavqeno je i sa sre|ivawem gra|e organa narodne vlastibiv{ih srezova, jablani~kog, pustore~kog i vlasotina~kog. Kao iprethodnih godina, obra|eno je 11 du`nih metara gra|e. Zna~ajanu~inak u radu 1973. godine je bila i izrada op{teg inventara zadvadeset arhivskih fondova. Time je omogu}eno pruàwe uvida usadràj i sastav arhivskih fondova o dobijawu osnovnih infor-macija o odre|enoj temi. Tako|e, omogu}ena je i slu`bena kontro-la ~uvawa arhivske gra|e, kako bi u slu~aju potrebe posluìlakao dokazno sredstvo o pravu vlasni{tva nad odre|enim materi-jalnim dobrima, i uvek mogla da pruì obave{tewe o sme{tajugra|e u depou. Op{ti inventar bio je i metodi~ki popis arhivskihjedinica, sistematizovanih po odre|enom planu. Wime su u ovojgodini bili obuhva}eni slede}i fondovi: Fabrika vunenih, pamu-~nih tkanina, gajtana i pletiva Gligorije Petrovi} i kompanija,Prva kraqevska povla{}ena fabrika vunenog prediva, gajtana itkanina Ili}-Teokarevi} i Petrovi}, Fabrika vunenih i pamu~-nih tkanina Vrawki}, Stamenkovi} i kompanija, Prva kraqevska

60

srpska povla{}ena fabrika vunenih tkanina, gajtana i pozaman-terijskih i pletarskih izrada Popovi}-Ili} i kompanija, Kerami-~ka fabrika Rafajlovi} i Bejaz, Fabrika Mike Stankovi}a isina, Udruèwe zanatlija za srez Leskovac, Udruèwe ugostite-qa Leskovac, Vlasotina~ka gra|anska {kola, Dràvna osnovna{kola u Mr{tanu, Dràvna narodna {kola ˜Vojvoda Putnikð uYepu, Dràvna narodna osnovna {kola u Pe~ewevcu, @enskastru~na {kola u Leskovcu, Dràvna osnovna {kola ˜KraqicaMarijað u Grdelici, Doma}i~ka {kola u Leskovcu, Dràvna tek-stilna {kola u Leskovcu i Dràvna narodna {kola ˜[trosmajerðu Leskovcu. U ovoj godini Arhiv je imao 215 fondova, uglavnom izperioda dvadesetog veka.

Povodom tridesetogodi{wice obeleàvawa Drugog zeseda-wa Antifa{isti~kog ve}a narodnog oslobo|ewa Jugoslavije, za-jedno sa Narodnim muzejem, bila je prire|ena vrlo uspela izlo`bana temu ˜Razvitak narodne vlasti na jugu Srbijeð, sa vi{e hiqadaposetilaca iz Leskovca i okoline.

Zbog nedostatka finansijskih sredstava i wihovog sukcesi-vnog obezbe|ivawa, radovi na adaptaciji novodobijene zgrade tra-jali su i tokom cele 1974. godine. Zato se, i pored o~ekivawa dase sve~anost useqewa u novu zgradu obavi na dvadesetogodi{wicuformirawa Arhiva, to nije moglo da organizuje. Me|utim, radni-ci Arhiva su ve} od marta 1974. godine po~eli da pripremaju poje-dine fondove za preseqewe. To je bio izuzetno osetqiv posao, iorganizaciono i tehni~ki. Da se ne bi ~ekalo, kako je koja pros-torija bila osposobqavana u novoj zgradi, tako su i seqeni poje-dini fondovi. To je iziskivalo veliki fizi~ki napor radnikaArhiva, koji su ponekad radili i po deset ~asova dnevno. Istovre-meno, celina fondova prilikom preseqavawa bila je poreme}ena,pa je bilo potrebno dosta vremena da se dovede u prvobitno stawe.Kao priprema za preseqewe 215 fondova, odnosno 400 du`nihmetara, izvr{eno je detaqno pregledavawe, evidentirawe, numeri-sawe, ~i{}ewe od pra{ine, a jedan deo gra|e bio je izdvojen zale~ewe. Gra|a je bila sme{tena u fascikle i kutije i spremna zapreno{ewe. Zbog svega toga, u 1974. godini od planiranih sedamde-set, obi|eno je ~etrdeset registatura: Specijalna osnovna {kola˜11. oktobarð Leskovac, Osnovna {kola Ãca Sinadinovi}ð Pre-dejane, Ekspozitura kreditne banke Grdelica, Zavod za osigu-rawe i reosigurawe ˜Dunavð Leskovac, Tekstilni kombinat ˜ZeleVeqkovi}ð Leskovac, Javno pravobranila{tvo, Op{tinski komitetSaveza komunista Srbije (SKS), Skup{tina op{tine, Slu`ba dru-{tvenog kwigovodstva (SDK), Kreditna banka, Gimnazija ˜Zele

61

Veqkovi}ð, ˜Leteksð, Vunarski institut Leskovac, Vunarskikombinat ˜Vu~jeð Vu~je, ˜Resortð, Konfekcija ˜Inkolð i ˜Srbi-jankað trikotaà Leskovac, ˜Tekstilna industrija Grdelicað(TIG) Grdelica. Skup{tina op{tine Lebane, Op{tinski sud Le-bane, Op{tinski komitet SKS Lebane, Op{tinski odbor Savezaboraca, Op{tinski odbor SSRN Lebane, Skup{tina op{tineBojnik, Op{tinski komitet SKS Bojnik, Skup{tina op{tineMedve|a, Op{tinski komitet SKS Medve|a, [kola za KV rad-nike Ñikola Teslað Medve|a, Skup{tina op{tine Vlasotince,Op{tinski komitet SKS Vlasotince, Skup{tina op{tine CrnaTrava, Gra|evinska sredwo-tehni~ka {kola ˜Milentije Popovi}ðCrna Trava, Osnovna {kola Crna Trava, [kola za KV radnike igra|evinske poslovo|e Crna Trava, Op{tinski odbor SSRNCrna Trava, Op{tinski komitet SKS Crna Trava, Ekspoziturakomunalne banke u Lebanu, Ekspozitura komunalne banke u Vla-sotincu, Ekspozitura komunalne banke u Vladi~inom Hanu, Eks-pozitura komunalne banke u Bujanovcu, Ekspozitura komunalnebanke u Vrawu.

Za razliku od prethodnih godina, kada je sre|ivano po 11du`nih metara gra|e, poslovi oko priprema za preseqewe uticalisu na to da se za 1974. godinu planira obrada {est du`nih metaragra|e, ali ni to nije moglo da bude ostvareno, pa su obra|ena samotri du`na metra. Za razliku od toga, vodi~ ‡ popis je bio ura|eni trebalo je obezbediti sredstva za {tampawe u narednoj godini.Gra|u je u ovoj godini koristilo 14 lica, a izdato je i 120 uvere-wa.

Obeleàvawu tridesetogodi{wice oslobo|ewa Leskovcaposve}ena je, tako|e, zna~ajna pa`wa. U pripremi izlo`be jedanradnik arhiva je pomagao radnicima Narodnog muzeja, a date sufotografije, grafikoni i jedan deo dokumenata. Izlo`ba je or-ganizovana pod nazivom ˜Trideset godina slobodnog Leskovcað.

Posle dono{ewa novog Ustava 1974. godine i u Arhivu jepo~ela da funkcioni{e radna zajednica. Zbor radne zajedniceodrào je ove godine 16 sastanaka na kojima je usvojio programrada i finansijski plan za 1974. godinu, statutarnu odluku o sas-tavu, na~inu izbora i opozivu delegacija, izve{taj o radu naadaptaciji zgrade, Samoupravni sporazum o me|usobnim odnosimaradnika u udruènom radu i Samoupravni sporazum o raspodelili~nih dohodaka radnika Istorijskog arhiva. Izvr{en je i izborrukovaoca poslova op{tenarodne odbrane, a vo|ena je diskusija okonstituisawu samoupravnih interesnih zajednica i izvr{en jeizbor predstavnika Arhiva u samoupravnim interesnim zajedni-cama.

62

63

Zgrada Gimnazije u Leskovcu

Kolektiv Arhiva 1961. godine

64

Arhiv u zgradi Muzeja radni~kog pokreta 1959. godine

Grupa radnika Arhiva 1974. godine

65

Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije 1975. godine

Sa Prvog sabora arhivskih radnika Srbije

66

Rad u Arhivu 1975. godine

Sa proslave Osmog marta 1976. godine

67

U Dubrovniku 1978. godine

U Dubrovniku 1978. godine

68

Sa obeleàvawa 25 godina Arhiva 1979. godine


69

Sa godi{we skup{tine Zajednice arhiva Srbijeu Zaje~aru 1979. godine

Priprema izlo`be 1982. godine

70

Priprema izlo`be 1982. godine

Sa Prve skup{tine arhivskih radnika ju`nomoravskog i ni{kogregiona u Vlasotincu 1982. godine

Po~etkom 1975. godine radovi na adaptaciji Internog ode-qewa Medicinskog centra za potrebe Arhiva privo|eni su kraju,pa je i javnost Leskovca mogla o tome da bude obave{tena. DirektorArhiva Gligorije Miqkovi} u listu Ña{a re~ð povodom toga jeizjavio:

˜U adaptaciju zgrade i nabavku nove opreme uloèno je95.000.000 starih dinara, od ~ega je Skup{tina op{tine Leskovacdala 20.000.000 starih dinara, Republi~ka zajednica kulture58.000.000 starih dinara, a ostalo Op{tinska zajednica kulture.Zahvaquju}i tome, zgrada je funkcionalno ure|ena, otvoreno jepet depoa za sme{taj arhivske gra|e, me|u wima poseban depo zagra|u dru{tveno-politi~kih organizacija. To omogu}uje da se ovajmaterijal koristi u nau~ne i operativne svrhe. Formira se ibiblioteka sa ~itaonicom u kojoj }e biti sme{ten i mikro~ita~,a tako|e i fotolaboratorija za mikrofilmovawe arhivskog mater-ijala. Radi se na preuzimawu i obradi arhivske gra|e iz op{tinaleskova~kog regiona do 1945. godine, a zavr{ava se rad na obradigra|e narodne vlasti. Predvi|a se da od 1976. do 1981. godine svazaostala arhivska gra|a do 1945. godine bude obra|ena. Osim toga,u prostorijama Istorijskog arhiva bi}e organizovana stalna pos-tavka izlo`be koja }e omogu}iti uvid u ono ~ime Arhiv raspo-laè. Povodom stogodi{wice smrti Svetozara Markovi}a, orga-nizova}emo izlo`bu arhivskog materijala koja }e obi}i i ostaleop{tine u regionu, a tako|e radimo i na prikupqawu dokumena-ta, zajedno sa arhivima iz Ni{a i Vrawa, muzejima iz ovih grado-va i Leskovca i Zavodom za za{titu istorijskih spomenika, po-vodom stogodi{wice oslobo|ewa od Turaka. Ova akcija }e se odvi-jati do 1978. godine, istraìvawa }e biti vr{ena i u inostranim,kao na primer be~kom, i doma}im arhivima i muzejima. Ciq je dase arhivska gra|a koja se odnosi na na{e krajeve prona|e i da budeu na{im arhivima. Dodao bih jo{ da je u toku izrada Vodi~a krozarhivsku gra|u leskova~kog regiona, koji je sastavni deo publi-kacije na republi~kom nivou. Republi~ka publikacija bi}e {tam-pana po~etkom idu}e godine, a {tampa}e se posebno i na{a sli~-na publikacija.

Krajem meseca odrà}emo savetovawe sa predsednicima sku-p{tina op{tinskih zajednica kulture i predsednicima izvr{nihsaveta skup{tina op{tina na kome }e biti re~i o radu Istorijskogarhiva u Leskovcu i planovima za daqu delatnost. Pove}ana ak-tivnost zahteva i ve}a sredstava i za obezbe|ewe stru~nih radni-ka (dva arhivska radnika ve} su na {kolovawu u Beogradu) i zarazvoj nau~nog rada u na{oj instituciji.ð

71

Pitawe finansirawa Arhiva bilo je karakteristi~no u ovomperiodu, jer on je bio me|uop{tinska institucija, a uglavnom jeza svoju redovnu delatnost sredstva dobijao iz buyeta op{tineLeskovac. Ovim problemom bavila se i Komisija za programi-rawe i prou~avawe kulturnog razvitka Samoupravne interesnezajednice kulture op{tine Leskovac. Tom prilikom je zakqu~enoda je, bez obzira na nerazvijenost op{tina koje opsluùje Arhiv,neophodno prona}i na~ine za redovno i ravnomerno izdvajawesredstava za ovu delatnost. Da se odnos prema ovom pitawu po~eoda mewa pokazuje i savetovawe koje je odràno u Istorijskomarhivu krajem marta 1975. godine o programskim aktivnostimaove institucije do 1980. godine. Savetovawu su prisustvovali pred-sednici izvr{nih saveta skup{tina op{tina i sekretari samo-upravnih interesnih zajednica. Pored ostalog, razmatran je iSamoupravni sporazum kojim se defini{e finansirawe Arhivakao regionalne ustanove, koji je prihva}en, i zapo~ela je wegovarealizacija. Dogovoreno je da se akcije od posebnog dru{tvenoginteresa, nova radna mesta i izdava~ka delatnost finansiraju izposebnih sredstava. Saradwa je nastavqena i sa novopostavqenimsekretarom Samoupravne interesne zajednice kulture TomislavomN. Cvetkovi}em. Rezultati nisu izostali. U pripremi sredworo-~nih planova i programa razvoja u kulturi, sredinom jula je odrànoregionalno savetovawe samoupravnih interesnih zajednica kul-ture, kada je posebno nagla{eno da je neophodno ve}u pa`wu pok-loniti organizovawu zajedni~kih akcija, ~ime bi bili elimin-isani lokalisti~ki interesi u oblasti kulture. Avgusta 1975. go-dine Ña{a re~ð je pisala:

˜U prvom polugodi{tu ove godine leskova~ki arhivski rad-nici sredili su 110 arhivskih fondova, odstrawena je iz wihbezvredna arhivska gra|a ~iji je rok ~uvawa istekao a nema nioperativnu ni nau~nu vrednost. Time je uspe{no zavr{ena prvafaza sre|ivawa u novoj zgradi. Zaista, treba ista}i da je izvr{enoklasificirawe arhivskih fondova po grupama i vrstama delat-nosti, a pored grupa, sre|ene su i podgrupe, {to omogu}ava efikas-nije kori{}ewe arhivske gra|e.

Programom rada za ovu godinu, predvi|en je obilazak 35 re-gistratura u leskova~koj op{tini. Istorijski arhiv je obavezanda to ~ini prema vaè}im propisima. U prvom polugodi{tu obi-|eno je trinaest registratura, a iz tri registrature preuzeto jeoko 50 du`nih metara zna~ajnog registraturnog meterijala kojiima operativnu i nau~nu vrednost za Leskovac i wegovu okolinu.Posebna pa`wa poklowena je i informativnoj slu`bi, izradi

72

obave{tajnih sredstava kako bi arhivska gra|a bila dostupnija,mogla efikasnije da se koristi. U spomenutom periodu izra|en jeop{ti inventar za deset arhivskih fondova od ukupno dvadesetplaniranih za ovu godinu. Tako|e je ra|eno i na podacima za Ju-goslovenski arhivski vodi~. Taj posao nije bio u planu za ovu go-dinu, ali je prihva}en kao dru{tveno vrlo koristan, jer }e omogu-}iti ve}u nau~nu upotrebu postoje}eg arhivskog materijala. Trebatako|e spomenuti da je pet qudi koristilo arhivsku gra|u zanau~ne i publicisti~ke svrhe, a da je, osim toga, izdato i 152 uve-rewa i potvrde na osnovu arhivske gra|e kojima su gra|ani regu-lisali radni sta`, dokazivali stru~ne i {kolske kvalifikaci-je, razre{avali imovinsko-pravne odnose i sli~no.

Istorijski arhiv u Leskovcu razvio je aktivnosti i van svojezgrade: Zajedno sa Istorijskim arhivom Srbije organizovana jevrlo uspela izlo`ba o ìvotnom putu Svetozara Markovi}a,za~etnika socijalisti~ke misli u Srbiji. Ova pokretna izlo`babila je otvorena u Leskovcu, u Osnovnoj {koli ˜Svetozar Mar-kovi}ð, zatim u Hemijskoj industriji Ñevenað, Fabrici lekova˜Zdravqeð, Tekstilnom kombinatu ˜Zele Veqkovi}ð, Poqopriv-redno-industrijskom kombinatu ̃ Toma Kosti}ð i Tekstilnoj indus-triji Leteks, a tako|e i u op{tinskim centrima leskova~kogregiona. Odràno je me|uop{tinsko regionalno savetovawe komesu prisustvovali predstavnici samoupravnih interesnih zajedni-ca kulture, izvr{nih saveta skup{tina op{tina i javnih slu`bi,na kome je razmatrana tema: analiza izvr{ewa programa rada us-tanove za protekli period decenije razvoja za period od 1976. do1980. godine.ð

Navedeni podaci ukazuju na ve}u razgranatost delovawa Is-torijskog arhiva u Leskovcu na stvarawu osnova za razvoj nau~nogi potpunog, ne samo sre|ivawa ve} i kori{}ewa arhivske gra|e.

I najzad, posle 21 godine od formirawa Istorijskog arhivau Leskovcu, obezbe|en je sme{taj u sopstvenoj zgradi, biv{em In-ternom odeqewu Medicinskog centra. Sredstva za adaptaciju zgra-de obezbedili su Skup{tina op{tine i Samoupravna interesnazajednica kulture op{tine Leskovac i Republi~ka zajednica kul-ture. Dobijeno je 500 kvadratnih metara prostora, od ~ega je 350kvadrata bilo nameweno za depoe, a 150 za radne prostorije, bib-lioteku, ~itaonicu, fotolaboratoriju i za druge namene. Biblio-teka i ~itaonica su bile opremqene sa dvadeset sedi{ta, a rad-nici su dobili posebne kancelarije sa odgovarju}im name{tajem.Za sme{taj arhivske gra|e nabavqeno je i 1000 du`nih metara me-talnih ormana. Sve~anost povodom kona~ne predaje zgrade na upo-

73

trebu obavqena je u okviru obeleàvawa Dana osobo|ewa Les-kovca. Pripremana je sa posebnim àrom i zadovoqstvom radni-ka Arhiva. Jer, to je bilo vi{e od dobijawa novog prostora, to jebilo priznawe za uspe{an rad ove zna~ajne kulturne ustanove uLeskovcu. Sve~anost je obavqena 10. oktobra 1975. godine u pri-sustvu brojnih dru{tveno-politi~kih, javnih i kulturnih radni-ka i gostiju: predsednika Skup{tine op{tine Leskovac MiloradaVeqkovi}a, potpredsednika Miodraga Stojiqkovi}a, sekretaraOp{tinskog komiteta Saveza komunista Leskovac Tomislava Mi-ti}a, predsednika Ve}a Saveza sindikata op{tine Tomislava D.Miti}a, direktora Arhiva Srbije Boìdara Mani}a i gostiju izBeograda, Ni{a, Pri{tine, Vrawa i drugih gradova Srbije. Prepo~etka sve~anosti otvorena je izlo`ba publikacija leskova~kihpisaca koja govori o Leskovcu i wegovoj okolini, pisana na osnovuarhivskih dokumenata. Posle pozdravne re~i direktora ArhivaGligorija Miqkovi}a, govorio je profesor @ivan Stojkovi}, pot-predsednik Izvr{nog saveta Sup{tine op{tine Leskovac.

U pozdravnoj re~i direktor Istorijskog arhiva u BeograduBoìdar Mani} je istakao: ˜Imam prijatnu du`nost da danas,prilikom obeleàvawa Dana oslobo|ewa grada ‡ otvorim noviobjekat koji }e u narednim godinama sluìti radnom kolektivuIstorijskog arhiva u Leskovcu, da moè daqe unapre|ivati delat-nost arhivske gra|e i registraturnog materijala na ovom regio-nalnom podru~ju.

Na ovom mestu potrebno je podsetiti i naro~ito podvu}i ‡da je arhivska delatnost u Srbiji, izabrala jedino mogu}i putracionalnog pristupa u obezbe|ewu prostora za rad. Znaju}i da jegradwu novog objekta u ovom trenutku te{ko realizovati, jer biza novi objekat bila potrebna velika sredstva ‡ pristupilo seaktivnostima na obezbe|ivawu arhivske zgrade putem adaptacijepostoje}eg objekta. Takav put je obezbe|ivao i ubrzaniji tok obez-be|ewa prostora i daleko mawe ulagawe za objekat Arhiva a da onipak zadovoqava osnovne arhivisti~ke potrebe i da kao takavmoè sluìti namenama za narednih 20‡30 godina.

Ovim su na racionalan na~in stvoreni povoqniji uslovi zaobavqawe funkcija Istorijskog arhiva u Leskovcu.

Objekat koji danas predajemo na upravqawe kolektivu Isto-rijskog arhiva u Leskovcu jo{ jedan je u nizu takvih zajedni~kihnapora da se stvore uslovi za nesmetan rad na za{titi arhivskegra|e.

Istorijski arhiv u Leskovcu je od svog osnivawa stalno biou najnepovoqnijim uslovima za rad, pa je utoliko zna~ajnije da }eovaj region od danas mo}i da ra~una na kompletnost za{tite

74

arhivske gra|e i registraturskog materijala; s druge strane radniqudi Arhiva ‡ po prvi put }e mo}i u optimalnim uslovima daobavqaju poverene im poslove.

Otvarawem novootvorenog objekta za Istorijski arhiv u Les-kovcu upu}ujem zahvalnost svima koji su doprineli ovakvom rezul-tatu, a radnom kolektivu Istorijskog arhiva u Leskovcu predajemna upotrebu sa èqom da daqe unapre|uje delatnost za{tite arh-ivske gra|e na ovom regionu.

Dragi gosti, dozvolite, da zahvaquju}i kolektivu Istorijskogarhiva u Leskovcu za sve {to je uradio do sada, za gostoprimstvokoje nam je pruìo, jo{ jednom ~estitam jubilej i da poèlim noveuspehe i doprinos razvoju arhivske slu`be na ovim prostorima.ð

75

Rad u novim prostorijama

Do po~etka rada u novim prostorijama radnici Arhiva suuloìli zna~ajan napor da srede arhivske fondove. Prilikom ras-pore|ivawa gra|e u depoima, vr{ena je i restrikcija i izlu~ivawenepotrebnih dokumenata iz tih fondova, u skladu sa najnovijimvaè}im arhivisti~kim propisima, na~elima i uputstvima. Naime,na~in na koji je do tada bila sre|ivana arhivska gra|a vi{e nijeodgovarao savremenim zahtevima nau~ne obrade, pa se to moraloprilagoditi. Do kraja 1975. godine radnici Arhiva sredili su 200preseqenih arhivskih fondova i izvr{ili naknadno izlu~ivawegra|e ~iji je rok ~uvawa istekao i koja nema operativnu nau~nuvrednost. Ura|eni su i spiskovi inventara, kutije su obeleène,stavqene etikete i inventarske jedinice. Pored grupa, ura|enesu i podgrupe koje bliè odre|uju sadrìnu arhivskih fondova igra|e.

Pored ostalih poslova, radnici Arhiva su 1975. godine obi{-li i pregledeli 35 registratura, a tom prilikom je preuzeto petregistratura od oko 90 du`nih metara gra|e. Sre|ena su i obra|ena~etiri du`na metra. Velika pa`wa je bila poklowena organizo-vawu izlo`be povodom stogodi{wice smrti Svetozara Markovi}a,u saradwi sa mati~nim Istorijskim arhivom SR Srbije. Izlo`baje bila prire|ena u Osnovnoj {koli ˜Svetozar Markovi}ð u Les-kovcu, a zatim u radnim organizacijama: Hemijskoj industrijiÑevenað, Farmaceutskoj industriji ˜Zdravqeð, Tekstilnom kom-binatu ˜Zele Veqkovi}ð, Poqoprivredno-industrijskom kombi-natu ˜Toma Kosti}ð i Tekstilnoj industriji ˜Leteksð u Leskovcu.Posle toga, izlo`ba je obi{la i ostale op{tinske centre kojepokriva Arhiv.

Nove prostorije omogu}ile su radnicima Arhiva da sa ve}ste~enim znawem prilaze arhivskoj gra|i ~ije o{te}ewe je moglobiti biolo{ko, fizi~ko, hemijsko i mehani~ko. U svakom od ovihslu~ajeva primewivao se poseban postupak. Istovremeno, stvorenisu i uslovi za ve}e kori{}ewe gra|e. Ve} je bilo nezamislivo dabilo koja manifestacija ili proslava istorijskog doga|aja pro|e

76

bez u~e{}a Arhiva, a pove}ao se i broj korisnika ~iji se rad uArhivu sada odvijao u mnogo boqim uslovima. Gra|a je kori{}enaza nau~ni i publicisti~ki rad, za pisawe referata i izlagawa nastru~nim skupovima, za pripremu predavawa, pisawe diplomskihradova. Koristilo ju je 15 lica, a uverewa i potvrde je dobilo 305gra|ana. Iako nije bile planirano za 1975. godinu da se radi naJugoslovenskom arhivskom vodi~u, po nalogu Savezne komisije zavodi~, taj zadatak je prihva}en i jedan radnik Arhiva bio jezaduèn da priprema odgovaraju}i materijal. U ovoj godini je, zaje-dno sa arhivima iz Ni{a, Vrawa, Pirota i Prokupqa, zapo~eorad na prikupqawu gra|e za pripremawe izlo`be o oslobodi-la~kim akcijama u ju`noj Srbiji protiv Turaka u XIX veku. Kakoje Istorijski arhiv pokrivao podru~ja {est op{tina: Leskovac,Lebane, Medve|a, Vlasotince, Bojnik i Crna Trava, to je iziski-valo velike napore i znatna materijalna sredstva za wihovredovan obilazak. Zato je i 1976. godine uloèno dosta napora dase na vreme zakqu~e sporazumi o finansirawu sa predstavnicimaovih op{tina. To je omogu}ilo i uobi~ajenu, redovnu delatnost.Me|utim, pored toga {to je Arhiv radio na prikupqawu i prezen-tirawu gra|e za izradu Vodi~a za SR Srbiju i za Jugoslaviju, biloje neophodno okon~ati posao na izradi vodi~a kroz arhivske fon-dove Istorijskog arhiva u Leskovcu, bez koga je znatno oteànrad nau~nih radnika. Govore}i o radu Arhiva u 1976. godini, dire-ktor Gligorije Miqkovi} je za Ña{u re~ð, izme|u ostaloga,naveo: ˜Pored toga {to }emo u ovoj godini raditi na sre|ivawu iobradi arhivskih fondova i gra|e dru{tveno-politi~kih orga-nizacija, op{tinskih komiteta Saveza komunista, Sreskog komite-ta ~ija se arhiva nalazi u leskov~kom op{tinskom komitetu, iarhivske gra|e op{tinskih sudova, obrati}emo pa`wu i kul-turno-prosvetnoj aktivnosti. Ove godine organizova}emo povre-mene izlo`be arhivske gra|e kojom raspolaèmo. Isto tako,pripremi}emo izlo`bu o starom Leskovcu iz druge polovine XIXveka, kroz arhivske dokumente, odnosno starom Leskovcu na foto-grafijama u XIX veku. Nastavi}emo i u ovoj godini saradwu sa{kolama.

Istorijski arhiv u Leskovcu ukqu~io se u pripremawe iz-lo`be ˜Revolucionarna delatnost i oslobodila~ke akcije narodaju`ne Srbije protiv Turaka u XIX vekuð, koja se organizuje povodomstogodi{wice oslobo|ewa ovih krajeva od Turaka (1878 ‡ 1978).Ovaj posao se obavqa zajedno sa na{im Narodnim muzejem, muze-jskim i arhivskim ustanovama u Ni{u, Vrawu, Prokupqu i Pirotu,Zavodom za za{titu spomenika kulture i Galerijom savremeneumetnosti u Ni{u.

77

Mimo dinamike preuzimawa arhivske gra|e i plana za ovugodinu, preuze}emo novu gra|u. Prema grubom prora~unu, takvegra|e }e biti stotinu du`nih metara. Sve to zahteva da se i kad-rovski oja~amo, jer je neophodno ukoliko èlimo da ostvarimosve planirane poslove da radnu organizaciju sistematski oja~amostru~nim kadrovima. Stru~nom osposobqavawu postoje}eg kadraposve}ujemo veliku pa`wu, ali je neophodno da u ovoj godiniprimimo pripravnika sa visokom stru~nom spremom i jednog mani-pulanta za rad sa arhivskom gra|om. Ali to u najve}oj meri za-visi od sredstava kojima }emo raspolagati.ð

Kao i ostale organizacije u kulturi, Istorijski arhiv jezna~ajnu pa`wu posvetio dono{ewu Sredworo~nog plana rada zaperiod od 1976. do 1980. godine. U planu je najpre govoreno o dru{t-veno-ekonomskom poloàju Arhiva, zatim o kadrovima, samouprav-nom organizovawu, za{titi arhivske gra|e i registraturskog ma-terijala, depoima i sme{taju, ~uvawu, sre|ivawu i obradi gra|e,informativnoj delatnosti, kori{}ewu arhivske gra|e i biblio-teke, kulturno-prosvetnoj, obrazovnoj i propagandnoj delatnostii o sticawu, raspore|ivawu i raspodeli ~istog dohotka i sred-stava za li~ne dohotke i zajedni~ku potro{wu.

Za rad Arhiva posebno je bila zainteresovana Samoupravnainteresna zejednica kulture op{tine Leskovac. Tako je posle na-~elnog usvajawa finansijskog plana za 1976. godinu, pored Narodnebiblioteke i Narodnog muzeja, bio pose}en i Istorijski arhiv itom prilikom su, u prisustvu predstavnika Zajednice, razmatranimaterijalni problemi u radu ove ustanove. Sastanku su prisustvo-vali i predstavnici Kulturnog centra i Centra za unapre|eweekonomike doma}instva. Zahteve radnika Arhiva stru~na slu`baSamoupravne ineteresne zajednice kulture iznela je na Skup{tiniZajednice, kada su razmatrani i programi rada ovih organizaci-ja. U ovom periodu Ña{a re~ð je pisala:

˜U leskova~kom Istorijskom arhivu u punom je zamahuaktivnost na prikupqawu memoarske i pisane gra|e iz narodno-oslobodila~ke borbe i na{e revolucije koju su inicirali Repub-li~ki odbor SUBNOR-a i Istorijski arhiv SRS. Ova akcija po~elaje jula, a wome su obuhva}eni bora~ke organizacije, mesne zajed-nice, gra|ani, svi oni koji poseduju dokumenta iz narodnooslo-bodila~ke borbe, u te`wi da se ona sa~uvaju i omogu}i wihovoprou~avawe.

U toku je, tako|e, delatnost na selekciji preko 2200 dokume-nata koje treba prirediti za izlo`bu posve}enu stogodi{wicioslobo|ewa od Turaka. Taj posao obavqa grupa stru~waka formi-

78

rana od predstavnika istorijskih arhiva iz Leskovca, Ni{a iVrawa, muzeja iz ovih gradova i Zavoda za za{titu spomenika kul-ture iz Ni{a. Uporedo s ovim poslom radi se i na daqim istra-ìvawima u ovoj oblasti.

Po~ela je rad i biblioteka u ovoj nau~noj ustanovi u Leskovcu.Ve} prvi dani wenog rada pokazuju da postoji veliko intereso-vawe za kori{}ewe bogatog arhivskog fonda. Me|utim, neophod-no je ponovo razmisliti o izdavawu arhivskog vodi~a da bi sekori{}ewe gra|e omogu}ilo u punoj meri. Wena nau~na obrada,kori{}ewe u publicisti~ke svrhe zavisi umnogome od ostvarewaove zamisli. U slede}oj godini Istorijskom arhivu bi trebalopomo}i u tom pogledu, pogotovu {to nije re~ o nekim velikimsredstvima.

U leskova~kom Istorijskom arhivu, 11. novembra odràna jesve~ana sednica Programskog saveta ove radne organizacije, nakojoj je potpredsednik Izvr{nog saveta Skup{tine op{tine @ivanStojkovi} uru~io Oktobarsku pohvalu direktoru arhiva GligorijuMiqkovi}u.

Na ovom skupu, predsednik Programskog saveta, arhivskiradnik Radmila Mutavyi} je, izme|u ostalog, rekla: Õvo priz-nawe je podstrek i obaveza celom kolektivu za daqe maksimalnoangaòvawe, za aktivnost i mobilnost u radu i na afirmacijiarhivske slu`be, na prikupqawu i ~uvawu nacionalnog i kul-turnog blaga, negovawu i ~uvawu tradicija narodnooslobodila~keborbe i na{e istorije...ð

Rad arhivskih slu`bi u 1977. godini odvijao se u skladu sausvojenim programom. Obi|eno je pedeset registratura, sre|enaje i obra|ena arhivska gra|a u prvom i drugom stepenu 12 du`nihmetara, koliko je bilo i predvi|eno programom rada. Kako biomogu}io {to boqe nau~no-istraìva~ko kori{}ewe gra|e, Arhivje u ovoj godini uradio nau~no-obave{tajna sredstva za 15 fondo-va sumarnog i op{teg inventara, koliko je bilo i planirano.Posle dvogodi{weg sakupqawa odgovaraju}e gra|e, okon~ane supripreme za organizovawe izlo`be pod nazivom ˜Revolucionarnadelatnost i akcije naroda jugoisto~ne Srbije u XIX veku, povodomstogodi{wice oslobo|ewa od Turaka. Tokom godine izvr{eni suselekcija, istraìvawe, izbor, analiza, fotkopirawe, mikro-filmovawe oko sto dokumenata i eksponata za period borbe zaoslobo|ewe od turske vlasti. Jedan radnik Arhiva je na ovomposlu proveo {est dana u Istorijskom arhivu u Ni{u. Odbor zaorganizovawe izlo`be na tri sastanka analizirao je pripreme ipreduzimao daqe mere za {to boqe pripremawe izlo`be. U ovoj

79

godini ostvarena je i jedna vanredna neplanirana akcija na zahtevMati~nog arhiva SR Srbije za izradu Arhivskog vodi~a Socija-listi~ke Federativne Republike Jugoslavije. Arhiv u Leskovcuu~estvovao je u izradi geografskog i hronolo{kog indeksa krozarhivsku gra|u Jugoslavije. Tokom godine arhivsku gra|u je koris-tilo deset istraìva~a, a izdato je i 470 uverewa i potvrda lici-ma za regulisawe radnog staà, imovinsko-pravnih odnosa, stru~-nih kvalifikacija. U ovom periodu ra|eno je i na usagla{avawusvih normativnih akata sa Zakonom o udruènom radu. Zbor radnezajednice Arhiva, tokom 1977. godine, odrào je 15 sednica, a pro-gramski savet je raspravqao o radu, programu, finansirawu i nor-mirawu poslova.

Arhiv je organizovao i savetovawe sa predstavnicima svihsamoupravnih interesnih zajednica kulture op{tina ~ije podru~jeopsluùje i predstavnika Istorijskog arhiva SR Srbije. Poredrazmatrawa aktuelnih pitawa iz rada arhivske slu`be, utvr|enesu i osnove za samoupravno sporazumevawe svih zainteresovanihfaktora u ciqu daqeg unapre|ewa arhivske slu`be.

Posle dono{ewa uobi~ajenog programa rada za 1978. godinu,koji je detaqno bio obrazloèn, pristupilo se wegovoj realizaci-ji. Me|utim, zbog nedostatka finansijskih sredstava pojedine akci-je nisu mogle biti realizovane, pa su bile odloène za narednugodinu. Poslovi za{tite arhivske gra|e u registraturama na te-renu obavqani su u organizacijama udruènog rada i dru{tveno-politi~kim organizacijama. Radnici Spoqne slu`be Arhivaodràli su pet seminara sa predstavnicima op{tih slu`bi priorganizacijama udruènog rada, samouravnim interesnim zajed-nicama i dru{tveno-politi~kim organizacijama povodom tuma~ewai sprovo|ewa u ìvot Zakona o za{titi kulturnih dobara, izra-di lista kategorija registraturskog materijala sa rokovima~uvawa i izdvajawa arhivskog matrijala na grupu Õð i ˜Pð zamikrofilmovawe, ~uvawe, sklawawe u slu~aju neposredne ratneopasnosti. U ovoj godini u svakoj op{tini obi|eno je po desetakregistratura. Arhivisti~ki je sre|eno 13 du`nih metara gra|e uprvom i drugom stepenu. Za sre|enu i obra|enu arhivsku gra|uura|ena su i sva potrebna propratna informativna pomagala isredstva bez kojih se ona ne bi mogla da koristi u nau~ne svrhe.Velika pa`wa je posve}ena za{titi gra|e u depoima. Ona je obuh-vatala najpre za{titu od biolo{ke povrede, zatim uticaja kli-matskih promena, fizi~kog propadawa i o{te}ewa.

Iako je uloèn veliki napor da se pripreme sva potrebnadokumenta za organizovawe izlo`be povodom oslobo|ewa jugois-

80

to~ne Srbije od Turaka, za koju su radili arhivi Leskovca, Vrawa,Ni{a, Pirota, Prokupqa i Zavod za za{titu spomenika kultureu Ni{u, ona nije mogla da bude odràna zbog nedostatka finan-sijskih sredstava, pa je bila odloèna za narednu godinu. Me|utim,vi{i stepen sre|enosti i boqe informisawe o arhivskoj gra|idoprinelo je da se pove}a broj istraìva~a i nau~nih radnika nadvadeset. Zadovoqene su i potrebe 180 gra|ana za izdavawe raznihuverewa i potvrda. Tako|e, nije moglo biti sprovedeno mikro-filmovawe gra|e, u prvom redu za potrebe narodne odbrane radisklawawa u slu~aju rata i neposredne ratne opasnosti. Samouprav-na interesna zajednica kulture op{tine Leskovac pohvalila jeprogramsku orijentaciju Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja iCentra za ekonomiku doma}instva da organizuju zajedni~ke akci-je.

Dono{ewem novog Statuta, 30. decembra 1977. godine, prestaoje da vaì onaj od 18. decembra 1973. godine. Novim StatutomArhiv je odre|en kao samostalna radna organizacija, samoupravnaorganizacija radnika u kojoj oni slobodno udruùju rad i ure|ujume|usobne odnose. Postojale su slede}e organizacione jedinice:slu`ba za{tite arhivske gra|e, slu`ba obrade i kori{}ewaarhivske gra|e i slu`ba op{tih poslova. Radnici su odlu~ivalio bitnim pitawima na referendumu, ~iji postupak je detaqnorazra|en u Statutu. Zbor radnika su sa~iwavali svi radniciArhiva, a mandat predsednika Zbora i wegovog zamenika trajao jedve godine. Programski savet su ~inili svi radnici Arhiva i petpredstavnika Skup{tine op{tine, Dru{tva istori~ara, Op{tin-skog odbora Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kograta 1941‡1945. godine, privrednih i dru{tveno-politi~kihorganizacija Leskovca. Wihov mandat je tako|e trajao dve godine.Programski savet je imao predsednika i zamenika predsednika.Zbor radnika i Programski savet su imenovali ~lanove slede}ihkomisija: za plan i razvoj arhivske slu`be, za prijem radnika, zadodelu stanova na kori{}ewe i zajmova za stambenu izgradwu, zanarodnu odbranu, za otkup arhivske gra|e i za radne odnose. Na~elu Arhiva bio je inokosni poslovodni organ ‡ direktor kogana ~etiri godine imenuje i razre{ava Programski savet. Statutje predvi|ao i postojawe Disciplinske komisije, a poseban ode-qak bio je posve}en delegacijama i delegatima radne organizaci-je. Na osnovu zakonskih propisa, bila je ustanovqena i Samouprav-na radni~ka kontrola koja je imala tri ~lana, a birao ju je Zborradnika. Posebno poglavqe u Statutu bilo je posve}eno op{tena-rodnoj odbrani i dru{tvenoj samoza{titi. Statut je imao 166~lanova.

81

Posle duìh priprema i uz svesrdno angaòvawe Istorijskogarhiva iz Leskovca, 6. februara 1978. godine u velikoj dvoranileskova~ke Gimnazije otvorena je izlo`ba ˜Revolucionarna de-latnost i oslobodila~ke akcije naroda jugoisto~ne Srbije pro-tiv Turaka u XIX vekuð. Wu su zajedni~ki organizovali muzeji iarhivi ovog kraja Srbije sa Zavodom za za{titu spomenika kul-ture iz Ni{a. Izlo`bu je otvorio Milorad Veqkovi}, predsed-nik Odbora za proslavu stogodi{wice oslobo|ewa od Turaka,istakav{i zna~aj i sloènost ovog perioda istorije i heroizamna{ih naroda u borbi za slobodu i nezavisnost.

Vi{e od 350 eksponata: originalnih dokumenata, fotokopi-ja, gravira, unikatnog oru`ja i oru|a, no{wi iz tog doba, na vrloprecizan, pregledan i jasan na~in stvarali su sliku o tom perio-du istorije, pokazuju}i ne samo tok borbi za oslobo|ewe ovih kra-jeva Srbije od Turaka ve} i sveukupan ìvot i zbivawa tog doba.

Izlo`bu je pratio izvanredno ura|en katalog koji je omo-gu}avao potpuno i lako snalaèwe u mno{tvu izloènih ekspona-ta i pruào je saznawa o mnogim va`nim istorijskim ~iwenica-ma. U wemu je, izme|u ostalog, pisalo da su razni istorijskiizvori prikupqeni iz ~etrnaest arhiva, muzeja ili srodnih orga-nizacija. Najva`niji dokumenti su prikupqeni ili su ustupqenina kori{}ewe iz Arhiva Srbije, Vojnog muzeja, Diplomatskogarhiva, Saveznog sekretarijata za inostrane poslove iz Beograda,arhiva i muzeja Ni{a, Pirota, Prokupqa, Leskovca i Vrawa,Muzeja crkvenih starina iz Ni{a i prate}e dokumentacije Zavodaza za{titu spomenika kulture iz Ni{a.

U 1979. godini u Arhivu je radilo osam radnika (direktor,jedan arhivist sa visokom stru~nom spremom, jedan vi{i arhivskipomo}nik sa vi{om stru~nom spremom, tri arhivska pomo}nikasa sredwom stru~nom spremom, sekretar koji je obavqao i kwigo-vodstvene poslove i jedan radnik za odràvawe ~isto}e). NoviZakon o za{titi kulturnih dobara iz 1977. godine nametnuo je oz-biqne zadatke u daqem radu na prikupqawu i sre|ivawu arhivskegra|e. Pored obrade arhivske gra|e, zna~ajna pa`wa posve}ena jei wenoj za{titi. U prvoj polovini 1979. godine Istorijski arhivLeskovca obradio je pet du`nih metara arhivske gra|e, razvrstaoje odgovaraju}e fondove i u~inio dostupnom nau~nim istraìva-~ima. Radnici Spoqne slu`be obi{li su 30 registratura i iz-vr{ili stru~ni nadzor. Ovo preventivno delovawe imalo je veli-ki zna~aj u spre~avawu lo{eg rukovawa i uni{tavawe arhivskegra|e. Izra|en je op{ti sumarni inventar za pet arhivskih fon-dova.

82

Krajem decembra 1979. godine obeleèna je dvadesetpetogo-di{wica postojawa Istorijskog arhiva. Sve~anoj sednici Zboraradnih qudi i Programskog saveta prisustvovali su i predstavni-ci javnog i kulturnog ìvota grada. O radu Arhiva govorio jeGligorije Miqkovi}, direktor, koji je istakao da je Istorijskiarhiv u Leskovcu uspe{no vr{io poverenu funkciju za{tite ar-hivske gra|e i wenog sre|ivawa u op{tinama Leskovac, Vlaso-tince, Crna Trava, Bojnik, Medve|a i Lebane. Sre|eno je 250arhivskih fondova koje su sada mogli slobodno da koriste nau~niradnici i istraìva~i. Posebna pa`wa posve}ivana je vaqanomprezentirawu arhivske gra|e, zajedno sa drugim nau~nim ustanova-ma, u prvom redu sa Narodnim muzejem u Leskovcu. U proteklomperiodu stotinu istraìva~a i nau~nih radnika koristilo jearhivsku gra|u, {to svedo~i o uspe{nom obavqawu osnovne fun-kcije. Na sve~anoj sednici Arhivu je predata plaketa Zajednicearhiva Srbije, koju je direktoru uru~io Veroqub Miti}, pred-stavnik Samoupravne interesne zajednice kulture op{tine Les-kovac, a Qubi{a Miti}, direktor Gimnazije ˜Stanimir Veqkovi}Zeleð u Leskovcu, predao je Zahvalnicu i monografiju ˜Sto god-ina leskova~ke Gimnazijeð, dok je Vuka{in Stamenkovi} u imeCentra za ekonomiku doma}instva ˜Danica Vuksanovi}ð tako|epredao zahvalnicu.

U Leskovcu je sredinom februara 1980. godine odrànoregionalno savetovawe posve}eno ostvarivawu sredworo~nog planarazvoja istorijskih arhiva u Leskovcu i Vrawu i razmatrawusredworo~nih programa za period 1981‡1985. godina. U radu save-tovawa u~estvovali su i sekretari sizova kulture svih trinaestop{tina Ju`nomoravske regionalne zajednice.

Konstatovano je da su arhivi u Leskovcu i Vrawu postiglizapaène rezultate u proteklom periodu u prikupqawu i sre|i-vawu arhivske gra|e, razvijaju}i i druge oblike delatnosti kojedoprinose kulturnom ìvotu. U Istorijskom arhivu LeskovcaZakon o udruènom radu nisu shvatili samo kao mogu}nost da sekroz razli~ite oblike izvr{e korekcije nagra|ivawa prema radui elimini{u plate, a uvede stvarni li~ni dohodak. Jedinstveninormativi za arhivske poslove, usvojeni u Zajednici arhiva Srbije,omogu}ili su da se svaki posao na odgovaraju}i na~in vrednuje.Uvedene su dnevne i mese~ne liste za svakog radnika. U wima su,na osnovu programa rada, nazna~eni poslovi i evidentirano jewihovo izvr{ewe. Da bi se dobio li~ni dohodak, predvi|en nor-mativnim aktima radne organizacije, morao je da se ostvari mese~-ni plan, dok je podba~aj donosio umawewe mese~ne zarade.

83

Kao ve} afirmisanoj instituciji, sa izgra|enom reputaci-jom, Istorijskom arhivu u Leskovcu pripala je ~ast da 1980. godinebude doma}in me|urepubli~kog savetovawa arhivista, o ~emu jeÑa{a re~ð zapisala:

˜U Sijarinskoj Bawi je posledwih dana aprila 1980. odrànome|urepubli~ko savetovawe arhivskih radnika u kome je u~estvo-valo preko stotinu arhivista iz Srbije i Makedonije i pred-stavnici Kosova, Vojvodine, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.Savetovawe su organizovala dru{tva arhivskih radnika Srbije iMakedonije, a doma}in je bio Istorijski arhiv Leskovca. Õvrednovawu arhivske gra|e u arhivimað govorio je Qubodrag Popo-vi}, a o ̃ Vrednovawu rezultata rada u arhivimað Dragan ]irkovi},stru~wak Istorijskog arhiva SR Srbije iz Beograda. Podneto jevi{e koreferata. U radu ovog skupa u~estvovali su i stru~waciIstorijskog arhiva Socijalisti~ke Federativne RepublikeJugoslavije.

Zakqu~ci bi se mogli svesti na one osnovne: daqe unapre-|ivati rad arhiva, s posebnom angaòvano{}u raditi na prikup-qawu i ~uvawu gra|e od posebnog dru{tvenog interesa, zna~ajneza istoriju. Zatim sukcesivno raditi na izdvajawu gra|e za mikro-filmovawe, vr{iti kategorizaciju po zna~aju i vrednosti priodabirawu arhivske gra|e koja }e se ~uvati i obra|ivati. Tako|eda treba i daqe usavr{avati normativ za vrednovawe rada u arhi-vima, a u vezi s tim i sistem nagra|ivawa prema radu u ovim usta-novama. I, raditi na efikasnijem re{avawu stvarawa solidnijematerijalne osnove za rad arhivað.

U ovoj godini Arhiv je primio arhivsku gra|u iz organizaci-ja udruènog rada, iz Obrazovnog centra ˜Stanimir Veqkovi}Zeleð i Samostalne organizacija udruènog rada ˜Crveni okto-barð u Leskovcu, i to 20 du`nih metara. Pruèna je i pomo} udeset registratura za sre|ivawe arhivske gra|e. Obra|eno je desetdu`nih metara gra|e ukinutih dru{tveno-politi~kih organiza-cija biv{eg sreza Leskovac. Sre|eni su i arhivski obra|enifondovi biv{ih sreskih komiteta Saveza komunista Leskovca,Bojnika i Vlasotinca. Sa terena je primqena arhivska gra|a izdve registrature organizacija udruènog rada, i to 20 du`nihmetara. Ra|eno je i na op{tem i sumarnom inventaru i ura|ena jekompletna evidencija o fondovima. Tokom ove godine vr{eno jei pomerawe fondova po depoima sa namerom da se sli~ni fondovigrupi{u na istim mestima. Vr{eni su i klasifikacija, numeri-sawe sa stavqawem etiketa na kutijama, izlu~ivawe i popis.Izdato je 50 kutija arhivske gra|e korisnicima, istraìva~ima

84

i nau~nim radnicima. Izlu~eno je oko {ezdeset du`nih metarabezvrednog materijala. Biblioteku je koristilo dvadeset istraì-va~a za pisawe hronika, a u~enici i studenti su najvi{e koris-tili kwige i arhivski materijal za izradu diplomskih radova.Arhivu se, tako|e, obratilo oko 600 lica za izdavawe odgovara-ju}ih potvrda ili uverewa.

85

Rad u osamdesetim godinama XX veka

Po~etkom svake godine usvajan je detaqan plan rada Arhiva,koji je 1981. godine bio sadràjniji i detaqno obrazloèn, {to jebio i uslov za uspe{no obavqawe poslova. Zbog wegove sadràjno-sti, navodimo ga u celini:

˜PLAN RADA ISTORIJSKOG ARHIVA U LESKOVCU ZA 1981. GODINU

I. OSNOVE PROGRAMSKE ORIJENTACIJE

Istorijski arhiv u Leskovcu svoje programske zadatke iakcije za 1981. godinu zasniva}e i temeqi}e na osnovu Zakona oza{titi kulturnih dobara, a sprovodi}e i realizova}e iz smer-nica i elemenata zacrtanim i utvr|enim Sredworo~nim planomi programom razvoja ustanove za 1981. godinu, odnosno za period1981‡1985. godine. Metodologija planirawa i programirawa pos-lova i zadataka za 1981. godinu je istovetna kao i prethodnih god-ina, tj. poslovi se dele na 12 osnovnih grupa.

II. DRU[TVENO-EKONOMSKA SAMOUPRAVNA I STRU^NO-IDEOLO[KA OSNOVA RADA ARHIVA

Dru{tveno ekonomska-osnova rada

Dru{tveno-ekonomski poloàj i materijalna osnova radaArhiva u 1981. godini zavisi}e, pored ostalih, od slede}ih fakto-ra i ~inilaca toga razvoja:

‡ stepena razvoja samoupravqawa u Arhivu;‡ samoupravnog sporazumevawa sa udruènim radom u delu

slobodne razmene rada;

86

‡ stepena organizovanosti u Arhivu i racionalizacije poslo-vawa u skladu sa obavezama za izvr{avawe osnovnih funkcijaza{tite arhivske gra|e i registraturskog materijala, odnosno sapotrebama i zahtevima udruènog rada;

‡ kadrovske i stru~ne osposobqenosti za maksimalno, racio-nalno i produktivno poslovawe Arhiva kao organizacija udruènograda;

‡ utvr|enih i dru{tveno-verifikovanih samoupravnih i st-ru~nih merila i kriterija, normativa i standarda koji }e na najbo-qi mogu}i na~in omogu}avati objektivizirawe dru{tvenog i ma-terijalnog vrednovawa rada Arhiva;

‡ stvarne dru{tvene, stru~ne i kulturne dimenzije vrednos-ti koje }e Arhiv svojim radom ostvariti u 1981. godini.

Naro~itu pa`wu u 1981. godini Arhiv }e obratiti na slede}e:daqe ja~ati slu`bu za za{titu izvora arhivske gra|e na terenu,u~vrstiti evidenciju o registraturama i nastojati da se podigneodgovornost radnika u registraturama organizacija udruènograda; primati samo registraturski sre|enu gra|u. Nesre|enu inerazvrstanu arhivsku gra|u s terena primati samo u slu~ajevimakrajwe opasnosti po gra|u i takve slu~ajeve smatrati izuzetkom;u pruàwu stru~ne pomo}i registraturama organizacija udruènograda nastojati {to je mogu}e vi{e na konkretnoj i prakti~nojpomo}i; osnovni zadatak i daqe ostaje kao primaran rad na arhi-visti~kom sre|ivawu i obradi gra|e koja je ve} preuzeta i nalazise u depoima Arhiva.

Predvi|aju}i osnovne programske zadatke i akcije za 1981.godinu, Istorijski arhiv u Leskovcu planira da }e biti ostvarenii realizovani slede}i poslovi i zadaci:

1. Za{tita arhivske gra|e na terenu van Arhiva;2. Poslovi u depoima Arhiva; 3. Sre|ivawe i obrada arhivske gra|e i reg. mater. 4. Informativna slu`ba;5. Mikrofilmovawe;6. Izdavawe uverewa, potvrda i drugo;7. Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala;8. Prikupqawe memoarske gra|e;9. Publikovawe Vodi~a;10. Kulturno-propagandna delatnost Arhiva;11. Otkup vrednih i zna~ajnih dokumenata i kwiga;12. Op{ti poslovi.

87

Uzimaju}i kao realnu pretpostavku da }e svaki od 5, odnosnood 6 zaposlena radnika koji rade na stru~nim poslovima sa regi-straturama i na sre|ivawu i obradi arhivske gra|e i reg. mater-ijala, u toku 1981. godine provesti na radu po 237 efektivnih radnihdana ili 1571 efektivni radni ~as, pod uslovom da u toku godinene bude bolovawa niti duìh odsustvovawa osim godi{wih odmo-ra i dràvnih praznika.

Zna~i ukupan prose~an fond efektivnih radnih ~asova/normau Istorijskom arhivu u Leskovcu u 1981. godini za jednog radnikaiznosi}e 1571 ~as prilikom planirawa poslova i radnih zadata-ka u 1981. god. u Istorijskom arhivu u Leskovcu. U tome prose~nopo radniku:

a/ 267 radnih dana /po odbitku 52 nedeqe, 40 subota i 6 danadràvnih praznika/ odnosno 2136 radnih ~asova;

b/ po odbitku prose~no 30 dana godi{wih odmora sa 210 ~a-sova ‡ ostaje 237 raspoloìvih radnih dana sa ukupno 1896 radnih~asova;

v/ od 1896 radnih ~asova iz prethodnog stava ‡ prose~no poradniku planski odbici tokom rada iznose ukupno 325 ~asovatokom 1981. godine, tj. 118,5 ~asova /30 dnevno/ radi odmora zadoru~ak; 59,15 ~asova /15 minuta dnevno/ za li~ne potrebe radni-ka; 59,15 ~asova /15 minuta dnevno/ za pripreme radnika, odnosnoza pripreme predmeta i materijala radnika za rad i 80 ~asova,odnosno 8 ~asova dnevno kao rezervno vreme za izradu izve{tajao radu, planova, vo|ewa raznih evidencija rada i odgovaraju}esastanke u toku rada;

g/ Na osnovu napred iznetih odbitaka, ukupni/norma/efek-tivni ~asovi za jednog radnika /prose~no/ u toku 1981. godine iz-nosi}e 1571 ~as, odnosno 82,8% efektivnih radnih ~asova u odno-su na mogu}e ~asove tokom 1981. godine.

Samoupravno organizovawe

Samoupravne, dru{tveno-ekonomske i funkcionalne opred-eqenosti u 1981. godini bi}e usmerene:

‡ na daqe unapre|ivawe i razvojno usmeravawe samoupravnogorganizovawa u skladu sa ustavnim dokumentima, zakonom o udru-ènom radu i drugim dru{tveno-politi~kim dokumentima;

‡ na intenzivnijem razvijawu samoupravnih i dru{tveno-ekonomskih odnosa;

‡ na normativnom ure|ivawu odnosa u Arhivu;

88

‡ da svaki radnik bude u poloàju da aktivno u~estvuje ustvarawu politike rada i razvoja i upravqawa dohotkom i sredst-vima rada u Arhivu;

‡ na samoupravnom sporazumevawu sa udruènim radom upogledu slobodne razmene rada i nastojati da se takvim organi-zovawem postignu optimalni zajedni~ki rezultati na za{titikulturnih dobara i unapre|ewu dru{tveno-ekonomskih samouprav-nih odnosa.

III. PROGRAMSKI ZADACI PO GRUPAMA POSLOVA

Registraturska slu`ba ‡ Rad u registraturama na terenu

Na svim poslovima oko za{tite registraturskog materijalai arhivske gra|e u registraturama organizacija udruènog radapredvi|a se vreme od oko 400 radnih dana ili 2800 efektivnihradnih ~asova. Na ovim poslovima radi}e dva radnika. Ostatakvremena, odnosno radnih dana /radnih ~asova/ radnici utro{i}e nasre|ivawu i obradi i sre|ivawu arhivske gra|e, odnosno regis-traturskog materijala.

Prilikom obilaska registratura na terenu po{tova}e sena~elo i pravilo, odnosno odluka o prioritetnim registratura-ma organizacija udruènog rada i registratura koje same zatraèstru~nu pomo} od radnika Arhiva, a zatim ostale registrature.

Stru~ni radnici Arhiva u 1981. godini obavqa}e slede}eposlove, odnosno pruì}e konkretnu prakti~nu i stru~nu pomo}registraturama organizacija udruènog rada na terenu oko sre-|ivawa, izlu~ivawa, odabirawa, ozna~avawa, izrada lista kate-gorija sa rokovima ~uvawa arhivske gra|e i arhivskog materi-jala, arhivske kwige i drugim poslovima koji doprinose da searhivska gra|a i registraturski materijal boqe za{tite, ~uvajui koriste.

Stru~ni radnici Arhiva u 1981. godini obavqa}e slede}eposlove i zadatke na terenu u registraturama organizacija udru-ènog rada:

‡ kompletan pregled arhivske gra|e i reg. materijala u reg-istraturama;

‡ pruàwe stru~ne pomo}i registraturama;‡ izrada lista kategorija registraturskog materijala sa ro-

kovima ~uvawa;

89

‡ posebna za{tita arhivske gra|e i registraturskog mate-rijala /mikrofilmovawe, izdvajawe gra|e na grupu Õð i ˜Rð idrugo;

‡ preuzimawe arhivske gra|e i reg. materijala iz regis-tratura organizacija udruènog rada;

‡ izlu~ivawe bezvrednog i nepotrebnog registraturskog ma-terijala i drugo.

Broj registratura u kojima }e se obavqati navedeni stru~niposlovi u 1981. godini na teritoriji va{e op{tine i za ra~unva{e op{tine i wenih politi~kih tela i organizacija iznosi}e6 registratura.

U 1981. godini na{ Arhiv planira da preuzme iz registra-tura dru{tveno-politi~kih organizacija i dr. sa terena i podru~java{e op{tine oko 10 duìnskih metara arhivske gra|e, odnosnoregistraturskog materijala.

Izlu~i}e se bezvredni i nepotrebni registraturski mater-ijal iz registratura u duìni od oko 25 duìnskih metara. A kod5 registratura pruì}e se stru~na pomo} na izradi lista kate-gorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa.

Registraturama organizacija udruènog rada pruì}e se isvaka druga stru~na i prakti~na pomo} iz oblasti arhivske slu`bekoja }e doprineti da se arhivska dokumentacija na najboqi na~insa~uva od propadawa i uni{tewa i koristi.

U 1981. godini Arhiv }e posebnu pa`wu posvetiti za{titiarhivske gra|e i registraturskog materijala van Arhiva, u regi-straturama organizacija udruènog rada iz dva osnovna razloga:

Prvo, da dosledno sprovode}i Zakon o za{titi kulturnihdobara u praksi ostvaruje potpun sistem za{tite arhivske gra|e i;

Drugo, da time stvara osnovne preduslove da se arhivska gra|apreuzima od strane Arhiva iz registratura u sre|enom i odabra-nom stawu, kako bi se {to pre mogla arhivisti~ki srediti i ob-raditi i staviti na kori{}ewe naj{iroj javnosti.

Izraàvaju}i ova dva osnovna zadatka, Arhiv }e biti naro-~ito angaòvan na slede}im poslovima i zadacima u oblasti za{-tite arhivske gra|e i reg. materijala van Arhiva u registratura-ma OUR-a:

‡ redovnom evidentirawu i pra}ewu svih promena koje }enastajati u pogledu broja, vrste, statusnog poloàja registratu-ra i stawe registraturskog materijala;

‡ ostvarivawu stalnih neposrednih kontakata sa stvaraocimaarhivske gra|e i pruàwe stru~ne prakti~ne pomo}i i informi-sawu udruènog rada o stawu i rezultatima za{tite van Arhiva,

90

a posebno organa upravqawa u registraturama organizacija udru-ènog rada;

‡ uporedo sa redovnim obilascima i pruàwem neposrednestru~ne pomo}i u ciqu unapre|ewa rada u registraturama, Arhiv}e naro~itu pa`wu pokloniti /zajedno sa radnicima registratura/da se na osnovu lista kategorija vr{i blagovremeno izlu~ivawebezvrednog registraturskog materijala /nepotrebnog i neva`nog/i tako pripremi arhivska gra|a za preuzimawe, obezbedi prostoru registraturama za teku}i rad, odnosno sme{taj.

Sre|ivawe i obrada arhivske gra|e

Najve}i deo radnog vremena predvi|a se za sre|ivawe i obra-du arhivske gra|e i reg. materijala. Na ovim poslovima radi}esvi stru~ni radnici Arhiva od ukupno {est. Uz napomenu da }ejedan radnik raditi na sre|ivawu i obradi gra|e {est meseci aostalih {est meseci prove{}e na te~aju u Beogradu za arhivskepomo}nike pri Arhivu SR Srbije.

Po{to se na kraju 1980. godine u depoima Arhiva nalazi oko100 duìnskih metara nesre|enog i nerazvrstanog registraturskogmaterijala i arhivske gra|e biv{eg Narodnog odbora sreza Les-kovac, Narodnog odbora sreza Vlasotince, Narodnog odbora srezajablani~kog i biv{eg Sreskog komiteta SKS, ~ija arhivska gra|apripada svim navedenim teritorijama, odnosno svim srezovima.

U 1981. godini Arhiv }e vr{iti sre|ivawe i obra|ivawe onearhivske gra|e za koju postoji interes od strane istraìva~a,dru{tveno-politi~kih organizacija, interesnih zajednica, orga-nizacija udruènog rada i drugih interesenata. U prvom redusre|iva}e se i obra|ivati gra|a koja }e se koristiti za nau~no-istraìva~ke svrhe, odnosno za prou~avawe i pisawe istorije idelovawe Partije Leskovca i okoline.

U 1981. godini sredi}e se i obraditi arhivska gra|a pomenutihdru{tveno-politi~kih organizacija, i to gra|a biv{eg sreskogkomiteta SKS, ukupno 10 duìnskih metara koja }e biti stavqe-na na kori{}ewe istraìva~ima, nau~nim radnicima, publicis-tima, istori~arima i svim zainteresovanim gra|anima, odnosnonaj{iroj javnosti i nauci.

91

Poslovi u depoima Arhiva ‡ sme{taj i ~uvawearhivske gra|e

Rad u depoima Arhiva deli se na {est osnovnih grupa, i to:1. Prijem arhivske gra|e /po fondovima/; 2. Sme{taj i odràvawe arhivske gra|e u depoima;3. Izdavawe arhivske gra|e na obradu i sre|ivawe;4. Izdavawe arhivske gra|e na kori{}ewe;5. Vo|ewe evidencije za celokupnu gra|u u depoima; 6. Vo|ewe evidencije za izdatu arhivsku gra|u.Naro~ita i posebna pa`wa obrati}e se i odvija}e se, izme|u

ostalog, na slede}im poslovima:‡ jedinstvenom utvr|ivawu metodolo{kog postupka u pogledu

sme{taja, rasporeda, ~uvawa i izdavawa arhivske gra|e na kori{-}ewe i obradu;

‡ potpuno definisawe rasporeda gra|e u depoima, kao i poja-~ani napor na ure|ivawu uslova za ~uvawe arhivske gra|e u depoi-ma Arhiva, temperaturni uslovi, preduzimawe mera protivpoàrneza{tite, bezbednost gra|e u depoima, vo|ewe odgovaraju}ih evi-dencija, utvr|ivawe procenta o{te}enosti gra|e radi wenog le~e-wa, dopuna {eme i vodi~a kroz depoe i drugo;

‡ stvarawe uslova za pravilno ~uvawe gra|e, kao i utvr|iva-we potrebe za obimom tehni~ke za{tite;

‡ izlu~ivawe bezvrednog materijala, posebno onih fondovaza koje ve} postoje liste kategorija sa rokovima ~uvawa i drugo.

Informativna slu`ba ‡ izrada nau~no-informativnih sredstava

Uporedo sa sre|ivawem i obra|ivawem gra|e radi}e se iobave{tajna sredstva /pomagala informativna/ bez kojih ne bimogla da se arhivska gra|a u potpunosti koristi u nau~ne, opera-tivne i druge svrhe. Ova sredstva pruàju istraìva~u-korisnikunau~ne podatke o gra|i, odnosno nau~no-obave{tajne podatke ovrsti, sadràju, koli~ini, grani~nim godinama i drugo, o gra|ikoja se nalazi u Arhivu.

U tom pravcu u toku 1981. godine radi}e se na Op{tem i Su-marnom inventaru, radi}e se razni spiskovi, {eme i razne inven-tarske jedinice. Konkretno, izradi}e se 10 op{tih i 10 sumarnihinventara za fondove koji nemaju ova sredstva, kao i za gra|u koja}e se sre|ivati i obra|ivati tokom 1981. godine.

92

U 1981. godini radi}e se i na organizovawu jedinstvenoginformativnog sistema u SR Srbiji i SFRJ u ciqu pruàwa spek-tra informacija o arhivskoj gra|i, istraìva~ima, nauci i drugimkorisnicima.

Mikrofilmovawe ‡ tehni~ka za{tita arhivske gra|e

U ciqu tehni~ke za{tite i za{tite arhivske gra|e u ciquwenog trajnog kori{}ewa i ~uvawa, kao i u slu~aju rata i neposred-ne ratne opasnosti, Arhiv }e vr{iti u 1981. godini mikrofil-movawe arhivske gra|e va{ih op{tina a koja se ~uva u Arhivu.Tako|e, vr{i}emo mikrofilmovawe arhivske gra|e u registrat-urama OUR-a, samoupravnih interesnih zajednica i dru{tveno-politi~kih organizacija na terenu va{ih op{tina iz grupe Õði ˜Rð kako bi se ista sa~uvala u slu~aju rata i neposredne ratneopasnosti.

Prema planiranim poslovima ove vrste, Arhiv }e u toku 1981.godine reprodukovati oko 2.000 mikrosnimaka.

Najve}i broj fondova planiranih i predvi|enih za mikro-filmovawe odnosi se na organe uprave i dru{tveno-politi~keorganizacije.

Shodno Zakonu o op{tenarodnoj odbrani i samoza{titi, re-gistrature organizacija udruènog rada du`ne su i obavezne daizvr{e mikrofilmovawe svoje arhivske gra|e i registraturskogmaterijala iz grupe Õð i ˜Rð koja ima trajnu vrednost kako bi jesa~uvali u slu~aju rata i neposredne ratne opasnosti, pa }e u tompravcu, Arhiv pruìti svoje stru~ne laboratorijske usluge, odno-sno izvr{i}e mikrofilmovawe gra|e u organizacijama udruènograda i drugih organizacija. Obim mikrosnimaka kod ovih organi-zacija u va{oj op{tini zavisi}e od wihovog poziva i zahteva zamikrofilmovawe arhivske gra|e i registraturskog materijala.

Izdavawe uverewa, potvrda i drugo

Sre|ena i obra|ena arhivska gra|a ne koristi se samo u nau-~no-istraìva~ke, publicisti~ke i kulturno-propagandne svrhei potrebe, ve} i za re{avawe pravno-imovinskih i gra|anskihodnosa i pitawa iz oblasti radnog i penzijskog prava i staà,regulisawe i dokazivawe {kolske i stru~ne kvalifikacije, prav-no-sudskih pitawa i drugo. U tom pravcu Arhiv planira da u 1981.godini izda oko 300 raznih uverewa, potvrda i drugo gra|anima sapodru~ja va{e op{tine, kao i gra|anima van teritorije va{e

93

op{tine, a bili su ìteqi va{e op{tine. Ali stvarni obim ibroj uverewa zavisi}e od stvarnih potreba i zahteva stranaka u tokugodine. Arhiv }e uverewa izdavati na osnovu raspoloìve doku-mentacije pojedincima, OUR-ima, drugim institucijama i zajed-nicama.

Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala

Arhivsku gra|u koja se odnosi na teritoriju vi{e op{tinekoristi veliki broj istraìva~a, nau~nih radnika, u~enika istudenata i uop{te gra|ana, ne samo sa podru~ja va{e op{tineve} i van va{e op{tine.

Arhivsku gra|u pored pravno-fizi~kih lica, koriste i orga-nizacije udruènog rada za re{avawe i regulisawe sudsko-prav-nih odnosa, za istraìvawe raznih programa i planova razvojaorganizacija, samoupravnih odnosa, pojedinih oblasti i grana idrugo.

U 1981. godini bi}e intenzivno i brojno pove}awe korisnikasre|ene i obra|ene arhivske gra|e, i to posebno gra|e dru{tveno-politi~kih organizacija i institucija, a posebno arhivske gra|ebi{ih sreskih komiteta SKS, koja }e se koristiti od strane nau-~nih radnika, istraìva~a, publicista, hroni~ara i drugih zapisawe istorije na{e Partije ‡ istorije SKJ/KPJ/.

Kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kog materijala i u1981. godini predstavqa}e zna~ajan prostor za aktivnost Arhiva.

Znatnije pove}awe korisnika arhivske gra|e i bibliote~kogmaterijala uslovqeno je dosada{wim stepenom sre|enosti arhiv-ske gra|e, predvi|enim obimom obrade gra|e, biblioteke-~itao-nice, kao i iskustvenim potrebama u pogledu kori{}ewa arh. gra|eu Arhivu.

U Arhivu se ne koristi samo arhivska gra|a ve} i biblio-te~ki materijal koji je sme{ten u biblioteci Arhiva; razni is-torijski ~asopisi, periodike, hronike, monografije, razni istori-jski izvori i dr. iz oblasti NOB-a, sindikalnog i radni~kogpokreta, i uop{te iz na{e pro{losti ‡ istorije.

Planiramo da }e arhivsku gra|u i bibliote~ki materijalkoristiti u razne svrhe i potrebe 20 ‡ 30 istraìva~a.

U ovom planskom periodu, pored teku}eg stru~nog rada naobradi bibliote~kog materijala u skladu sa stru~nim uputstvi-ma, posebna pa`wa pokloni}e se daqoj nabavci i kompletirawukwi`nog fonda, u skladu sa potrebama Arhiva i strukturom fon-dova i zbirki arhivske gra|e u Arhivu; selektivnom utvr|ivawu

94

lista bibliote~kog materijala koji treba da se nalazi i na|e uarhivskoj biblioteci.

Prikupqawe memoarske gra|e

Istorijski arhiv }e u 1981. godini otpo~eti sa aktivnimprikupqawem i obradom memoarske gra|e preìvelih boraca iu~esnika Narodnooslobodila~kog rata i revolucije sa na{egpodru~ja, kao i preìvelih u~esnika i vo|a predratnih {trajko-va i demonstracija u Leskovcu i okolini, i nosilaca radni~kog isindikalnog pokreta izme|u dva svetska rata u Leskovcu i wegov-oj okolini. Planiramo da }emo u 1981. godini prikupiti memo-arsku gra|u na osnovu se}awa i izjava 30‡40 boraca i drugihu~esnika Revolucije u na{em kraju, na taj na~in glas boraca iu~esnika NOR-a bi}e trajno sa~uvan za nauku, dru{tvenu javnosti budu}e generacije.

Izdavawe ‡ publikovawe Vodi~a

Ve} vi{e godina Arhiv je uporno, stru~no, kontinuirano isistematski radio na izradi nau~no-obave{tajnog sredstva ‡ Vodi~kroz arhivsku gra|u Istorijskog arhiva u Leskovcu, a koji trebada pruì istraìva~ima i svim zainteresovanim gra|anima ta~anpregled o broju, koli~ini, sastavu, sadrìni, grani~nim godina-ma, vrstama, istorijat ‡ poreklo i nau~no arhivisti~koj obradifondova u Arhivu. On treba da pruì sve potrebne podatke o ar-hivskoj gra|i koja se ~uva u depoima Arhiva.

Kulturno-prosvetna delatnost Arhiva

Kulturno-prosvetna delatnost Arhiva, kao kulturno-istori-jske institucije odvija se od po~etka rada i osnivawa ustanove.

U savremenim uslovima rada kulturno-prosvetna delatnostArhiva treba da bude jedan od glavnih zadataka. U 1981. godiniArhiv }e nastaviti i jo{ vi{e obogatiti sadràj sa aktivnos-tima u delu kulturno-prosvetne, obrazovne i propagandne delat-nosti sa osnovnim ciqem da upozna gra|ane, a posebno omladinuva{e op{tine i okoline u vezi sa delatno{}u Arhiva, za{titomarhivske gra|e i upoznavawem sa kulturno-istorijskim vrednos-tima koje se ~uvaju u Arhivu. Pri tome, naro~ito, Arhiv }e seaktivno ukqu~iti u obeleàvawe odgovaraju}ih jubileja, prosla-

95

va i drugih prigodnih i sve~anih manifestacija u op{tini, regi-onu, organizacijama udruènog rada i mesnim zajednicama.

Prilikom svih kulturnih manifestacija i zna~ajnih prosla-va i jubileja u va{oj op{tini Arhiv }e uzeti aktivno u~e{}e ida}e svoj doprinos i u organizovawu i prire|ivawu izlo`bi iuspehu proslava, manifestacija i zna~ajnih jubileja i godi{wica.

U 1981. godini Arhiv predvi|a na temu obeleàvawa 40-godi{wice USTANKA NARODA I NARODNOSTI JUGOSLA-VIJE 1941. izlo`bu najzna~ajnijeg datuma iz na{e nove istorije.U obeleàvawu ovog zna~ajnog jubileja Arhiv }e organizovati iprirediti izlo`bu ~etrdesetogodi{wice USTANKA NARODAI NARODNOSTI SRBIJE.

Otkup vrednih i zna~ajnih pisanih dokumenatai istorijskih kwiga

Jedan od zadataka Arhiva u 1981. godini bi}e otkup i pri-mawe na poklon vrednih i zna~ajnih pisanih istorijskih dokume-nata koji se odnose na va{e podru~je a nalaze se kod privatnihvlasnika i imaoca, a Arhiv je jedino i pravo mesto gde }e dokumen-ta biti sigurno i trajno sa~uvana za budu}a pokolewa i za{ti}ena.

Planiramo da }emo u 1981. godini otkupiti ili primiti napoklon 30‡50 dokumenata i 20‡30 bibliote~kih jedinica /kwiga/,jer }e Arhiv obnavqati i popuwavati bibliote~ki fond novimizdawima iz na{e istorije i drugim publikacijama vezanim zana{e podru~je i uop{te iz istorije na{ih naroda i narodnosti.

Op{ti poslovi

Op{ti poslovi, kao i poslovi ra~unovodstva, kwigovodstvai drugo odvija}e se normalno, prema stvarnim potrebama i mogu}-nostima.

Naro~ita pa`wa bi}e poklowena kvalitetnom obavqawu ina vreme izvr{avawu obaveza prema dru{tvenoj zajednici, osnov-nim organizacijama udruènog rada i organima Arhiva. Op{tiposlovi u Arhivu, kao neophodne i paralelne aktivnosti kojeu~estvuju u realizovawu programskih obaveza i zadataka, bi}eorganizovani kao i prethodnih godina i izvr{avani saglasno uskladu i sa zakonskim obavezama i potrebama organa upravqawaArhiva.

96

Kadrovi

Na osnovu sredworo~nih i dugoro~nih poslova i zadatakaArhiva u vezi sa za{titom arhivske gra|e i registraturskog mate-rijala u 1981. godini, arhivska delatnost organizovawem i samo-upravnim sporazumevawem sa udruènim radom treba da obezbedikontinuiranim unapre|ewem kadrova.

Od broja i struktura potrebnih da se u Arhivu obezbedezahtevi za izvr{ewem osnovnih funkcija i organizacija rada uArhivu zavisi uspe{na i efikasna za{tita van Arhiva, rad u depo-ima Arhiva, sre|ivawe i obrada arhivske gra|e u Arhivu, mikro-filmovawe, tehni~ka za{tita arhivske gra|e u Arhivu, u naj{i-rem smislu te re~i, informativna delatnost, istraìvawe, kul-turno-prosvetna delatnost Arhiva, kori{}ewe arhivske gra|e ibibliote~kog materijala i drugo. Sve ovo zahteva da Arhiv u 1981.godini primi jednog radnika sa visokom stru~nom spremom za obav-qawe stru~nih poslova u Arhivu.

STICAWE DOHOTKA. RASPODELA I RASPORE\IVAWE DOHOTKA I SREDSTVA ZA LI^NE DOHOTKE I ZAJEDNI^KU POTRO[WU

Za ostvarewe planiranih poslova i radnih zadataka u 1981.g. potrebna su finansijska sredstva u iznosu od 2.235.342 dinaraili 18% vi{e u odnosu na 1980. godinu, uz u~e{}e 9 radnika i jed-nog novoprimqenog radnika sa visokom stru~nom spremom, {to}e biti ukupno 10 radnika.

Na osnovu Programa rada i Samoupravnog sporazuma i zadata-ka koji stoje pred ovom ustanovom, prijem novog radnika sa viso-kom stru~nom spremom je neminovan, a ako se ima u vidu izvr{eweplanskih zadataka za 1981. g.

Sticawe dohotka na osnovama Sporazuma o sticawu dohotkai dogovorene politike ostvariva}e se na osnovu vrednovawa Planarada Arhiva. Na osnovu prora~una odnosno vrednovawa rada ponomenklaturi poslova kao i dogovorene politike o sticawudohotka i raspodele li~nih dohodaka i izvr{ewe Plana rada u1981. g., vrednost Plana rada za 1981. g. je predvi|en i u ukupnomiznosu od 2.235.342 dinara.

Planski obim poslova i radnih zadataka za 1981. g. baziranje na obra~unu koji je uskla|en sa jedinstvenom metodom plani-rawa u arhivskoj delatnosti.

97

Za realizaciju programa rada, odnosno radnih zadataka iakcije Istorijskog arhiva u Leskovcu u 1981. g. potrebno je u~e{}eSIZ-ova kulture op{tina u finansirawu Programa rada Arhivaza 1981. g. u slede}em iznosu:

SIZ kulture op{tine Leskovac ...................... ..... 1.549.504,SIZ Lebane 130.849 x 18% = 154.401 + 7.000 = 161.401SIZ Bojnik 96.621 x 18% = 114.012 + 7.000 = 121.012SIZ Vlasotince 130.849 x 18% = 154.401 + 7.000 = 161.401SIZ Medve|a 96.621 x 18% = 114.012 + 7.000 = 121.012SIZ Cr.Trava 96.621 x 18% = 124.012 + 7.000 = 121.012

U K U P N O 2.235.342

U finansirawu Programa rada Arhiva, odnosno finansi-jskom planu Arhiva za 1981. g. predvi|ena su i dodatna sredstva{to su posebno iskazana za rad fotolaboratorije, nabavku foto-materijala, kao i finansirawe novoprimqenog radnika. Tako|e,treba napomenuti da SIZ kulture u Leskovcu u~estvuje u zajed-ni~kom finansirawu Programa rada i akcija Arhiva sa 1.549.504dinara, dok ostali SIZ-ovi kulture u~estvuju u ostalom delu premautvr|enim proporcijama, odnosno broju registratura obra|enihi neobra|enih fondova koji se nalaze u ustanovi kao i u Programurada koji je napred izloèn, u stru~noj pomo}i registraturama,stru~noj obradi navedenih fondova, mikrofilmovawu dokumena-ta va{ih op{tina i dr. kako je napred precizno izneto, {to us-tanova treba u ovoj godini da ostvari i time odgovori du`nostiu prikupqawu, obradi, ~uvawu i prezentirawu gra|e od posebnogdru{tvenog interesa, koja je poverena ovoj ustanovi.ð

Po utvr|enom programu, tokom 1981. godine u ~etrdeset reg-istratura je izvr{eno evidentirawe gra|e, pruèna je stru~napomo} na zahtev 26 registratura, a u isto toliko je izvr{en ikompletan pregled arhivske gra|e. Ura|ena su metodolo{ka uput-stva, zatim i lista kategorija registraturskog materijala u tride-set registratura, izvr{eno je izlu~ivawe bezvrednog registratur-skog materijala u osamnaest, preuzeta arhivska gra|a u osam i,najzad, pruèna stru~na pomo} oko izdvajawa arhivske gra|e pogrupama Õð i ˜Rð, na osnovu Uputstva o merama za{tite u slu~ajurata i neposredne ratne opasnosti, u trideset registratura. Stru-~no je sre|eno i arhivski obra|eno 12,5 du`nih metara gra|edru{tveno-politi~kih organizacija biv{e Skup{tine sreza Les-kovac sa grani~nom godinom 1944‡1947. Dobijawem novih pros-

98

torija moglo je da se organizuje i mikrofilmovawe gra|e radidopune postoje}ih arhivskih fondova, za{tite postoje}e ilio{te}ene gra|e i da se ona lak{e sa~uva u slu~aju neposredneratne opasnosti ili rata. Prvenstveno je vr{eno mikrofilmova-we najstarije arhivske gra|e, koja predstavqa raritet u arhivis-tici. U ovoj godini mikrofilmovano je 20 zna~ajnih i vrednihdokumenata. U sprovo|ewu plana rada za 1981. godinu za izradunau~no-informativnih sredstava ura|eno je 17 inventarskihjedinica op{teg i sumarnog inventara. Izdato je i 470 uverewa,potvrda, obave{tewa sudskih organa gra|anima i organizacijamaudruènog rada. Broj istraìva~a i korisnika gra|e pove}ao sena 25. Nastavqeno je i u~e{}e pri obeleàvawu zna~ajnih datumaiz novije istorije Jugoslavije. Tako je povodom obeleàvawa~etrdesetogodi{wice narodnog ustanka protiv okupatora 1941.godine, zajedno sa Narodnim muzejem organizovana izlo`ba uDomu kulture mladih pod nazivom ̃ Dani rata i slobode 1941‡1981.ðkoju je posetio veliki broj u~enika i gra|ana. Interesovawe zarad Istorijskog arhiva u javnosti je bilo sve ve}e, a pogotovu usredwim {kolama. Tako su u~enici Medicinskog {kolskog cen-tra u Leskovcu, iz sekcije ˜Mladih istori~arað, zajedno sa pro-fesorima istorije, posetili Arhiv i upoznali se sa na~inom rada,fondovima i bibliotekom. O radu ove ustanove govorio im je jedanod radnika Arhiva.

Rad biblioteke je tako|e osavremewen jer su kwige bilesre|ene po pravilima bibliotekarstva, sastavqeni su katalozi,registri, ulazni inventar i drugo. Fond kwiga je bio pove}an na1500.

U lokalnom listu Ña{a re~ð sve ~e{}e su po~eli da sepojavquju tekstovi koji su govorili o radu Arhiva i o wegovomdaqem razvoju. Jedan od takvih bio je objavqen februara 1982.godine:

˜I u 1982. godini Istorijski arhiv }e u jo{ ve}em obimu,kvalitetnije i efikasnije raditi na unapre|ewu arhivske slu`beu celini. Aktivnosti }e se odvijati kroz vi{e oblika:

‡ registarska spoqna slu`ba (obilazak i rad u registratu-rama organizacija udruènog rada ‡ planira se obuhvatawe pedesetregistratura u o{tini Leskovac),

‡ sre|ivawe i obrada arhivske gra|e: stru~no }e se sreditii arhivski obraditi 12 duìnskih metara arhivske gra|e dru{t-veno-politi~kih organizacija,

‡ poslovi u depoima Arhiva: svakodnevni rad na za{titi 250arhivskih fondova i 500 duìnskih metara arhivske gra|e,

99

‡ izrada nau~no-obave{tajnih sredstava: uradi}e se 10 op{tihi 10 sumarnih inventara, {to }e omogu}iti boqe kori{}ewe pos-toje}e arhivske gra|e,

‡ mikrofilmovawe arhivske gra|e: u ciqu tehni~ke i bio-lo{ke za{tite kao i u ciqu za{tite od eventualnih neposrednihratnih opasnosti u Arhivu }e se mikrofilmovati oko 30 dokume-nata vrlo zna~ajne arhivske gra|e,

‡ kori{}ewe arhivske gra|e i bibliote~kih jedinica: o~ekujese da }e arhivsku gra|u koristiti u ovoj godini oko tridesetakistraìva~a, a bi}e obra|eno i oko 100 bibliote~kih naslova,

‡ publikova}e se Vodi~ kroz arhivsku gra|u Istorijskogarhiva u Leskovcu,

‡ kulturno-propagandni rad Arhiva: Istorijski arhiv }eraditi na organizovawu izlo`bi povodom 90. godi{wice ro|ewadruga Tita i 40. godi{wice AVNOJ-a,

‡ izdavawe uverewa, potvrda i sli~nog. Arhiv }e izdati oko500 uverewa, potvrda i sli~nog po raznim osnovama prema raspo-loìvoj dokumentaciji,

‡ prikupqawe i otkup arhivske gra|e: Arhiv }e u ovoj godi-ni otkupiti od privatnih vlasnika oko tridesetak dokumenata.

U ovoj godini radi}e se i na evidentirawu, istraìvawu,mikrofilmovawu, fotokopirawu i kserografisawu arhivske gra|ekoja se nalazi u Arhivu SR Srbije, Arhivu SR Makedonije, ArhivuBeograda i drugim ustanovama u na{oj zemqi.

Svoje programske zadatke Istorijski arhiv u Leskovcu teme-qi na osnovu Zakona o za{titi kulturnih dobara SR Srbije, arealizova}e ih shodno sredworo~nom programu razvoja arhivis-tike i Istorijskog arhiva u Leskovcu za period 1981 ‡ 1985.ð

Arhiv je povodom devedesetogodi{wice ro|ewa JosipaBroza Tita priredio 24. maja 1982. godine u Domu kulture mladih˜@ika Ili} @utið izlo`bu ˜Tito u Leskovcuð, koja je trajala do27. juna. Bila su izloèna 94 eksponata, fotografije, faksimili,citati iz Titovih govora. Istovremeno, sa 80 dijapozitiva u bojiprikazivana je biografija Josipa Broza Tita. Prikazani su idokumentarni filmovi ˜Pazdrav prijatequð, ˜Tito na putu nes-vrstanostið, ˜Tito u ratu i revolucijið, ˜Tito na putu prijate-qstva i saradweð, ˜Tito vrhovni komandantð. Me|u filmovimanajve}u pa`wu privukao je filmski ùrnal ˜Tito u Leskovcuð.Projekcije su odràvane u Kamernoj sali Doma kulture mladih˜@ika Ili} @utið. Za postavku su kori{}eni materijali izArhiva i fondova Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodi-la~kog rata 1941‡1945. godine Leskovca, Narodnog muzeja, Komande

100

garnizona Jugoslovenske narodne armije, Narodne biblioteke,Fotoservisa, Na{e re~i, Tanjuga, Filmskih novosti, Borbe i RadioLeskovca. Izlo`bu je pratio i publicisti~ki materijal: plakati,katalog, prospekti u dizajnu Dragana Milovanovi}a, kao autorapostavke koja je ocewena visokom ocenom.

Po sistematizaciji radnih masta, za{titu arhivske gra|e iregistraturskog materijala obavqala su dva radnika Arhiva sapoloènim stru~nim ispitom za arhivskog pomo}nika. Do tada jena teritoriji Me|uop{tinske regionalne zajednice ju`nomorav-skog regiona bilo evidentirano oko 700 registratura, a od wih jepedeset spadalo u kategoriju prioritetnih, koje su zahtevalespecijalni tretman. Samo na teritoriji op{tine Leskovac biloje oko 500 registratura i one su pose}ivane po redosledu prio-riteta i po redu poziva. Redosled prioriteta bio je utvr|en Peto-godi{wim programom rzvoja Arhiva iz koga su proizilaziligodi{wi planovi. Tokom 1982. godine Spoqna slu`ba Arhivapreuzela je deset du`nih metara arhivske gra|e. U grupaciji indus-trije obi|eno je 25 registratura, trgovine osam, dru{tveno-poli-ti~kih organizacija i organa vlasti dvadeset, obrazovawa sedam-naest i ugostiteqstva i zanatskih usluga osam. Za pet registratu-ra otvoreni su novi dosijei i uspostavqeno je oko pedeset kon-takata sa odgovornim rukovodiocima ili radnicima operativnihpisarnica. Obavqeno je ~etrdeset stru~nih pregleda i uvid u 25registratura i isto je toliko zapisnika ura|eno. Doneto je ideset odobrewa o izlu~ivawu bezvrednog registraturskog mater-ijala i sve je to uneto u odgovaraju}u evidenciju i kartoteku. Naosnovu Zakona o za{titi kulturnih dobara, dato je pedest saglas-nosti oko izrade lista kategorija registraturskog materijala sarokovima ~uvawa, evidentirana je arhivska gra|a u oko pedesetregistratura.

Na poslovima sre|ivawa i obrade arhivske gra|e radilo je{est, a povremeno samo ~etiri radnika. Arhivisti~ki je sre|eno iobra|eno 12 du`nih metara, 40 arhivskih kutija, 85 kwiga, petomota i preko sto fascikli. Neposredni nadzor nad preuzetimfondovima imala je Slu`ba depoa. Ona je vr{ila preuzimawe fon-dova, odre|ivala lokaciju i vodila nadzor oko odràvawa depoa.Svakodnevno je sara|ivala sa Bibliote~kom slu`bom i izdavalaarhivsku gra|u korisnicima. Tokom ove godine ukupno su bila 22korisnika arhivske gra|e i biblioteke. Nastavqeno je i sa mikro-filmovawem gra|e i ura|eno je pedeset mikrosnimaka. Noviprostor je pruào mogu}nost za tehni~ku za{titu gra|e. U depoimasu bili postavqeni aparati za suvo ga{ewe poàra. Hemijsko-

101

fizi~ka i biolo{ka za{tita gra|e, odnosno le~ewe i dezinfek-cija, obavqani su u saradwi sa Arhivom SR Srbije, i to je u~iwenoza oko 250 fondova. Slu`ba op{tih poslova se angaòvala naizradi sradworo~nog i godi{weg plana razvoja. Posebnu aktivnostje iskazivala Komisija za op{tenarodnu odbranu i dru{tvenusamoza{titu, koja je sradinom novembra 1982. godine organizo-vala ve`bu pod nazivom Ñi{ta nas ne sme iznenaditið. Zborradnih qudi je odrào 11 sednica, a delegacije u samoupravniminteresnim zajednicama posebno su se pripremale za svaki sas-tanak.

U 1983. godini u Istorijskom arhivu je bilo deset radnika,a od toga tri sa visokom stru~nom spremom, jedan sa vi{om, pet sasredwom i jedan sa osnovnom {kolom. Jedan radnik sa visokomstru~nom spremom bio je od 1. janauara do 30. jula 1983. godine nakursu u Beogradu, koji je redovno organizovao Istorijski arhivSR Srbije. Na osnovu Samoupravnog sporazuma o grupaciji arhi-va na teritoriji SR Srbije, bilo je predvi|eno da za arhivskeradnike u Leskovcu godi{wi fond radnih ~asova bude 1700. Budu}ida je bilo deset radnika, to je zna~ilo da je ukupan fond radnih~asova bio 17.000. Me|utim, zbog kori{}ewa godi{wih odmora,bolovawa, u~e{}a u radu raznih drugih organizacija i boravkajednog radnika na kursu u Beogradu ostvareno je 13.140 ~asova.

U ovoj godini sa~iweno je 45 zapisnika u kojima su taksativnonabrojane mere koje treba preduzeti za sre|ivawe, za{titu ipredaju gra|e. Na osnovu liste prioriteta, oformqena su 22 dosi-jea registratura. Liste kategorija registraturskog materijalaura|ene su za dvadaset registratura udruènog rada, a u deset jeizlu~en bezvredan materijal u duìni od pedeset du`nih metara.Pregled je izvr{en u pedeset registratura, a na trajno ~uvawepreuzeto je 20 du`nih metara gra|e. Stru~na pomo} je pruèna udeset registratura iz oblasti privrede i deset iz organa vlasti.Bilo je izdato 410 uverewa i potvrda, a savet za ostvarivawe ovogciqa dat je 81 licu. Nastavqeno je i sa mikrofilmovawem gra|e.Ura|eno je oko sto mikrosnimaka Dràvne sredwe tehni~ke{kole u Leskovcu 1931‡1938. godine. Ukupno je bilo sre|eno 12du`nih metara arhivske gra|e biv{ih skup{tina sreza Leskovac1944‡1967. godine, Narodnog odbora sreza Vlasotince 1944‡1955.godine, Narodnog odbora sreza jablani~kog 1944‡1955. godine zajed-no sa pustore~kim srezom, kao i Sreskog komiteta Komunisti~kepartije i Saveza komunista 1944‡1955. godine. Sre|eno je 60 kuti-ja arhivske gra|e, obra|eno preko sto kwiga, napisano pet istori-jskih bele{ki, zavr{eno deset op{tih i sumarnih inventara,

102

klasificirano trideset kutija arhivske gra|e, zavr{en spoqniopis i popis unutra{weg sadràja, izvr{eno razvrstavawe pedesetkutija arhivske gra|e.

Iako tokom ove godine zbog nedostatka finansijskih sred-stava nije kupqena nijedna kwiga, biblioteka je imala preko hiqadunaslova, sa oko 1500 bibliote~kih jedinica. Tematski su bile zas-tupqene politika, privreda, zakoni. Bibliote~ki fond je popu-wavan i tako {to je po jedan primerak kwiga koje je {tampala[tamparija Ñapradakð dostavqan Biblioteci.

Bila su i 23 korisnika arhivske gra|e i biblioteke. Izdatoje i 410 potvrda i uverewa, a ura|eno je i pedeset kseroks kopijai mikrofilmovano oko sto dokumenata.

Jedna od zna~ajnih akcija Arhiva u 1983. godini bilo je ukqu-~ivawe u centralnu proslavu 7. jula, koja je odràna u Leskovcu.Kako je izlo`ba ˜Tito u Leskovcuð, odràna prethodne godine,nai{la na veliko interesovawe gra|ana, ponovqena je i povodom,obeleàvawa Dana ustanka ove godine. Izlo`ba je trajala petdana i ponovo je imala veliki broj posetilaca. Nastavqena je iuspe{na saradwa sa sekcijom ˜Mladih istori~arað u Medicinskoj{koli u Leskovcu. Ponovo su u~enici ove {kole posetili Arhiv,gde su dobili osnovne informacije o radu ustanove.

Po{to je Arhiv pokrivao podru~je {est op{tina lesko-va~kog kraja, za 1984. godinu planirana je aktivnost na teritori-ji op{tine Vlasotince, za koju je sa~iwen i spisak slede}ih reg-istratura: ˜Beskoð, industrija monta`nih zgrada, Berbersko-fri-zerska zadruga, Tekstilni kombinat ˜Vlasinkað, Veterinarskastanica, Osnovna zadru`na organizacija ˜Vinogradarð, Zemqorad-ni~ka zadruga ˜Vinarskað, Grafi~ko-izdava~ko preduze}e ˜Mladigrafi~arð, Gra|evinska zadruga ˜Pionirð, Gra|evinsko-indus-trijsko preduze}e ˜Crna Travað, Dom narodnog zdravqa, Dru{t-veni pravobranilac samoupravqawa, Zanatsko komunalno pre-duze}e ˜Radnikð, Zemqoradni~ka zadruga Dowa Lopu{wa, Zajed-nica osnovnog obrazovawa, Zajednica fizi~ke kulture, ̃ JugekspresðOOUR ˜Vlasinað, Kulturni centar, Tekstilno zanatsko preduze}e˜Milkað, ˜Milo{ Dimani}ð, ˜Milka Dimani}ð, De~ji vrti}, Ma-{inska industrija ˜8. oktobarð, Apoteka, Op{tinska zajednicade~je za{tite, Op{tinska zajednica socijalne za{tite, Osnovnazajednica zapo{qavawa, Osnovna zajednica za osnovne i nekate-gorisane puteve, Op{tinski komitet Saveza komunista Srbije(OK SKS) Vlasotince, Op{tinski komitet Saveza socijalisti~keomladine (OK SSO) Vlasotince, Op{tinska konferencija So-cijalisti~kog saveza radnog naroda (OK SSRN) Vlasotince,

103

Op{tinsko ve}e Saveza sindikata, Op{tinski sud, Op{tinskiodbor Crvenog krsta, Op{tinsko javno tuìla{tvo, Op{tinskojavno pravobranila{tvo, Organ unutra{wih poslova, Op{tins-ka geodetska uprava, Odeqewe za urbanizam, komunalne i stam-bene poslove i dru{tvene delatnosti, osnovne {kole (O[) ˜Sini-{a Jani}ð, ˜8. oktobarð, ˜Mija Milenkovi}ð [i{ava, ˜Kara|or|ePetrovi}ð Kru{evica, ˜Mladostð, ˜25. majð Dowa Lopu{wa, ˜Do-sitej Obradovi}ð Svo|e, ˜Boìdar Miqkovi}ð Gorwi Prisijan,˜Vuk Karayi}ð Tego{nica, Odeqewe za narodnu odbranu, Obra-zovni centar ˜Milentije Popovi}ð, Radna zajednica zajedni~kihslu`bi, Gimnazija ˜Stevan Jakovqevi}ð, samoupravne interesnezajednice (SIZ) stanovawa, fizi~ke kulture, obrazovawa, kul-ture, za komunalnu privredu, zdravstvene za{tite, Stru~na slu`bainteresnih zajednica Skup{tina op{tine (SO) Vlasotince,Savez rezervnih vojnih stare{ina, Ugostiteqsko preduze}e ˜Vla-sinað, Centar za socijalni rad, [kolski centar za stru~no obra-zovawe u privredi, [tab teritorijalne odbrane.

Pored toga, bilo je i 48 mesnih kancelarija na teritorijiop{tine Vlasotince, odnosno ukupno 122 registrature. Na ovojteritoriji Spoqna slu`ba Arhiva uradila je listu kategorijaregistraturskog materijala sa rokovima ~uvawa i sedam za orga-nizacije udruènog rada. U {est registratura je obra|en metri-jal u skladu sa Uputstvom o merama za sklawawe arhivske gra|e.Izlu~ivawe bezvrednog registraturskog metarijala vr{eno je u{est registratura, i to dvadeset du`nih metara. Tokom godinepreuzete su tri arhive: naknadno prona|ena gra|a Stru~ne pro-du`ne {kole 1937‡1941. godine, Doma}i~ke {kole 1932‡1945.godine i @enske zanatske {kole 1937‡1956. godine. U depoimaArhiva bila su sme{tena 42 arhivska fonda sa pedeset du`nihmetara koji pripadaju Skup{tini op{tine Vlasotince, i to: Vi{ame{ovita gimnazija, Vlasotina~ka dràvna gra|anska {kola, Ve-~erwa radni~ka gimnazija, De~ji dom, Doma}i~ka {kola, @enskazanatska {kola, Zemqoradni~ka nabavno-prodajna zadruga, Nepot-puna me{ovita gimnazija, Osnovna {kola, Narodni odbor op{tine(NOO) Vlasotince, Peva~ka druìna ˜Wego{ð, Peva~ko dru{tvo˜Kara|or|eð, Sreski komitet Saveza komunista Srbije, Sreskisavez zemqoradni~ih zadruga, Sto~arska farma ˜êmernikð,Sreski narodni odbor Saveza boraca, Sreski narodni odbor srezavlasotina~kog, sreski dràvni magazin ˜Vlasinað, Skup{tinaop{tine Vlasotince, Sreski odbor ratnih vojnih invalida, Stru~naprodu`na {kola, [kola u~enika u privredi. A zatim i 20 mesnihnarodnih odbora 1944‡1952. godine i narodni odbori op{tina

104

1952‡1955. sa teritorije Skup{tine op{tine Vlasotince, {to jeukupno iznosilo 42 arhivska fonda. Skup{tina op{tine Vlaso-tince, narodni odbori op{tina, Doma}i~ka {kola, @enska zanats-ka {kola i jedan deo Stru~ne produ`ne {kole nisu bili sre|enini obra|eni, dok su ostali fondovi arhivisti~ki sre|eni i obra-|eni i mogli su biti kori{}eni u operativne, nau~ne i druge svrhe.

Stru~no je sre|ena i arhivisti~ki obra|ena arhivska gra|aSreskog komiteta Saveza komunista op{tine Vlasotince sa petdu`nih metara i ura|eni su op{ti i sumarni inventar. Gra|animana teritoriji op{tine Vlasotince izdato je 46 uverewa, potvrdai drugih dokumenata.

Posle odlaska u penziju Gligorija Miqkovi}a, oktobra 1983.godine, vr{ilac du`nosti direktora bila je Radmila Mutavyi}.

Iako se u 1984. godini navr{ilo trideset godina postojawaArhiva, nije organizovano posebno obeleàvawe ove godi{wice.U Ña{oj re~ið su se pojavila dva ~lanka koji govore o wegovomradu. U jednom od wih se ukazuje na te{ko}e sa kojima se arhivs-ki radnici susre}u na terenu i nagla{ava da briga o arhivskojgra|i ne moè biti samo stvar Arhiva. Jer, na primer, nije smeloda se dogodi da se u Bojniku uni{ti gra|a Op{tinskog komitete-ta Saveza komunista ili u Leskovcu arhiva Op{tinskog suda izprvih posleratnih godina. U radnim organizacijama, u najve}embroju slu~ajeva, poslove arhivara su obavqala nestru~na lica,koja ne mogu da procene va`nost nekih dokumenata, pa oni bivajuuni{tavani. U drugom ~lanku se govori o potrebi za izradu vodi~akroz Arhiv. U wemu se, izme|u ostalog, navodi: ˜ Da bi se arhivs-ka gra|a, prikupqena i sre|ena u ovih tridesetak godina, moglada koristi mnogo vi{e i efikasanije, neophodno je da postojiãrhivski vodi~ð. O wemu se ve} godinama govori, ranije je biloi nekih poku{aja, predlagalo se da se u okviru Vodi~a Istorijskogarhiva Srbije obuhvati i leskova~ki, ali se sve zavr{avalomawe-vi{e na pokretawu takvih inicijativa. U leskova~kom Isto-rijskom arhivu su pripremili arhivski vodi~, rukopis je spremanza {tampu, wegovu stru~nu recenziju i redakturu vr{e stru~waciIstorijskog arhiva Srbije, ali nedostaju sredstva da se taj posaoobavi do kraja.

Bilo bi neophodno da se u ovoj jubilarnoj godini Istorijskogarhiva u Leskovcu na|e na~ina da se izda arhivski vodi~. Uz to,vaqa spomenuti: trebalo bi ovu godi{wicu obeleìti skromno iradno. A to zna~i na najboqi mogu}i na~in: izdavawem arhivskogvodi~a i skromne publikacije o tridesetogodi{wem delovawuIstorijskog arhiva u Leskovcu, obeleìti i jubilej i kroz dve

105

publikacije obogatiti istoriografiju leskova~kog kraja. Akobi se udruìli svi koji su sa Istorijskim arhivom Leskovca uneposrednoj radnoj vezi, op{tine na ~ijim teritorijama on radi,Osnovna zajednica nauke Ju`nomoravskog regiona i drugi, veruje-mo da bi se sredstva mogla obezbediti.

Prilika je da se kona~no do|e do arhivskog vodi~a, neopho-dnog za efikasnije i boqe kori{}ewe bogate arhivske gra|ekojom se ve} sada raspolaè, a koja se iz dana u dan bogati.ð

Problem izdavawa Vodi~a kroz arhivsku gra|u ozbiqnije jeshva}en u narednoj, 1985. godini, kada je pripremqen rukopis uobimu od 250 stranica, za isto toliko fondova. Me|utim, bez obzi-ra na to, {tampawe nije obavqeno. U ovoj godini pokrenuta jeobimna akcija za pripremawe projekta o istoriji radni~kog ikomunisti~kog pokreta. Pri op{tinskim komitetima i Me|uop-{tinskom komitetu Saveza komunista ju`nomoravskog regionaformirane su komisije za prikupqawe gra|e. Zato je bilo potreb-no izvr{iti studijsko istraìvawe i izdvajawe potrebnih doku-menata iz Uprave grada Beograda ‡ Specijalne policije iz1941‡1944. godine. Planirano je istraìvawe i dokumenata Ok-ru`nog komiteta Saveza komunisti~ke omladine Leskovac zaperiod 1942‡1947. godine, Okru`nog odbora Narodne omladineSrbije do 1947. godine, kao i dokumenta o boravku Dragi{e Lap~e-vi}a u Leskovcu. Sva ta arhivska gra|a nalazila se u Arhivu SRSrbije. Interesanto je da je bilo planirano i fotokopiraweLeskova~kog glasnika za period 1924‡1941. godine, ~iji se kom-plet nalazio u Sveu~ili{noj biblioteci u Zagrebu, ali, naàlost,to nije u~iweno.

Na osnovu Rezolucije o dru{tveno-ekonomskom razvoju iekonomskoj politici SR Srbije za 1985. godinu, programa akcijai mera za ostvarivawe politike raspore|ivawa ~istog dohotka iSamoupravnog sporazuma o zajedni~kim osnovama i merilima zaraspore|ivawe ~istog dohotka i raspodelu sredstava za li~nedohotke i zajedni~ku potro{wu u grupaciji arhiva SR Srbije,zbor radnih qudi Arhiva je 25. juna 1985. godine doneo Programakcija i mera za ostvarivawe politike raspore|ivawa dohotka i~istog dohotka i raspodelu sredstava za li~ne dohotke i zajed-ni~ku potro{wu. Tokom ove godine u okviru Slu`be sre|ivawa iobrade arhivske gra|e ra|eno je na izradi teksta preliminarnebele{ke sa osnovnim elementima, izradi kvalifikacionogplana, metodskog uputstva, obavqawu odre|enih stru~nih poslo-va i operacija u vezi sa izradom istorijske bele{ke o arhivskomfondu, razvrstavawu dokumenata na grupe i podgrupe prema vrsti

106

gra|e. Ra|eno je i na klasifikaciji gra|e na fondove, folijaci-ji i pe~atirawu dokumenata, sra|ivawu gra|e unutar predmeta pobrojevima i abecedi, stavqawu sre|ene arhivske gra|e u kutije iizradi privremenog opisa, broju predmeta i broju listova, izra-di unutra{weg opisa u kutiji i na kutiji, popisu predloènogmaterijala za izlu~ivawe i komisijski pregled, izradi bele{keo fondu kao sastavnom delu inventara sa istorijom tvorca fonda.Sre|eno je pedeset du`nih metara gra|e. Mikrofilmovano je ipola metra vredne arhivske gra|e, sa oko 2.000 snimaka. Op{taslu`ba Arhiva radila je na godi{wem planu rada, finansijskomplanu, tromese~nim, {estomese~nim i godi{wim izve{tajima,pra}ewu i izvr{avawu plana rada, izradi periodi~nih i godi{wihzavr{nih ra~una, izdavawu naloga za isplatu nov~anih sredstava,izradi normativnih akata, pravilnika, samoupravnih sporazumai dru{tvenih dogovora i kwigovodstveno-ra~unovodstvenih, bla-gajni~kih, administrativnih i drugih poslova.

U ovoj godini zapo~eo je i rad na izradi Plana razvoja Arhivaza period 1986‡1990. godine. Ve} po~etkom januara 1986. godineusvojen je i Program rada za 1986. godinu. Radile su slu`be op{tihposlova, za{tite arhivske gra|e van Arhiva, Slu`ba depoa, za{ti-te preuzetih fondova i ostale arhivske gra|e, Slu`ba sre|ivawai obrade arhivske gra|e, Slu`ba biblioteke, informisawa irada sa istraìva~ima, Slu`ba kulturno-prosvetne delatnosti iSlu`ba ostalih poslova. Slu`ba spoqnih poslova je iz domenasvoga rada pripremala materijale za sastanke Zbora radnih qudi,Programskog saveta, Komiteta za op{tenarodnu odbranu idru{tvenu samoza{titu. Ona je izvr{ila obilazak registraturau organizacijama udruènog rada po pozivu i bez poziva u ukupno45 pisarnica. Odobreno je izlu~ivawe bezvrednog registraturskogmaterijala u 12 registratura i tom prilikom je izlu~eno oko 200du`nih metara bezvrednog materijala. Ivr{ene su konsultacijei data saglasnost na listama kategorija registraturskog materi-jala sa rokovima ~uvawa u trideset registratura, uspostavqenisu pismeni kontakti sa dvadeset registratura i redovno je biovr{en prijem stranaka u vezi sa radom u registraturama, izdava-wem uverewa i kori{}ewem dokumenata. Ukupno je bilo primqenotrideset stranaka u vezi sa radom sa registraturama i radi obja-{wewa i tuma~ewa pojedinih uputstava i pravila povodom ~uvawaregistraturskog materijala i izdvajawa arhivske gra|e na grupe˜Rð i Õð i kako da se ta gra|a nejefikasnije sa~uva. Obra|eno jei sre|eno 15 du`nih metara gra|e kod slede}ih fondova: Sreskogkomiteta Saveza komunista Leskovac, Sreskog odbora Socijalis-

107

ti~kog saveza radnog naroda Srbije za Leskovac i Tekstilne indus-trije u Grdelici.

Za ove fondove ura|en je i spisak arhivske gra|e i sumarniinventar, tako da je mogla biti kori{}ena u nau~no-istraìva~kesvrhe, kao i op{ti inventar za deset starih fondova koji sadrèarhivsku gra|u iz XIX veka.

Interesovawe za Istorijski arhiv u Leskovcu je poraslo, pasu u ovoj godini gra|u i biblioteku koristili i istraìva~i izNi{a, Beograda i Vrawa. Preuzeto je i oko 20 du`nih metaraarhivske gra|e iz fonda Sreskog javnog pravobranila{tva. Vrlouspela akcija Arhiva bila je i izlo`ba Ãrhivska gra|a ‡ izvorza istoriju Leskovca 1877‡1941. godineð, koja je organizovana od9. do 16. decembra 1986. godine. U vezi sa tim, ̃ Na{a re~ð je zapisala:

˜Leskova~ki dom Jugoslovenske narodne armije pruìo jegostoprimstvo Istorijskom arhivu Leskovca da postavi zanimqi-vu izlo`bu dokumenata i fotografija Ãrhivska gra|a ‡ izvor zaistoriju Leskovca 1877‡1941ð, koju je pro{log utorka otvorio dr@ivan Stojkovi}, predsednik OK SSRN Leskovca. On je tom pri-likom istakao zna~aj delovawa Istorijskog arhiva Leskovca u~uvawu i prezentirawu istorijske gra|e, osvrnuv{i se na samuizlo`bu ocenom o wenom sadràjnom bogatstvu i zanimqivoj pos-tavci.

Izlo`bu su realizovali arhivski radnici Zoran Ceki},Veroqub Trajkovi}, Gradimir Pavlovi} i Dragica Milovanovi},a wen vrlo uspeli dizajn i izradu fotografija obavio je DraganMilovanovi}. Izlo`bu prati i katalog (glavni i odgovorni ured-nik Qubomir @ivkovi}, direktor Istorijskog arhiva) u kome susadràni svi zna~ajni elementi izlo`be.

Izloèno je vi{e od 200 eksponata od Leskovca za vremeTuraka, wegovog osloba|awa, razvoja zanatstva i tekstilne indus-trije, zatim hemijske i drugih, do raznih dokumenata iz svih oblas-ti ìvota. Zanimqiv je i deo izlo`be ˜Stari Leskovac nafotografijið. Izlo`ba je tako koncipirana i postavqena da }emo}i da se postavqa i u drugim prostorima.ð

Veliki zamah u razvoju Istorijskog arhiva, preuzimawe novearhivske gra|e, wen sme{taj i obrada, nametnuli su ponovo prob-lem prostora, {to je u Izve{taju za 1987. godinu istaknuto naslede}i na~in: Ãrhiv ni u 1987. godini nije zadovoqavaju}e re{ioprostorne uslove za rad. U izve{tajima o radu Arhiva u prethod-nim godinama o tome je bilo vi{e re~i, pa }e ovom prilikom bitiistaknuti problemi sa kojima se danas suo~ava Arhiv u svom radu.

108

Uslovi rada Arhiva su vrlo te{ki jer nema mogu}nosti zapotpunije i efikasnije obavqawe nekih osnovnih funkcija arhiv-ske slu`be. Prostorije arhiva su male i nedovoqne da primeogromnu gra|u sa terena {est op{tina koje Arhiv pokriva svojimradom. Stara zgrada u kojoj je sme{ten Arhiv je dosta ruinirana,a sredstva ne postoje za wenu delimi~nu za{titu. Sve instalacijesu dotrajale i izbijaju ~esti kvarovi (prskawe vodovodnih cevi)i dr. Prostorije su vla`ne i nepodesne za bilo kakvu za{titugra|e. Objekat je totalno neza{ti}en jer ograda koja je ranijepruàla nekakvu za{titu uklowena je od strane nadle`nih organa!

Radni qudi Arhiva ocewuju da je problem prostora u 1987.godini bio jako izraèn i smatraju da se u 1988. godini mora vi{e~initi, zajedno sa samoupravnim interesnim zajednicama i drugimsubjektima, da Arhiv dobije boqe uslove za rad i razvoj.

Jedan od uslova za postojawe i rad Arhiva je da ima obezbe-|enu opremu za rad. Naàlost, mora se re}i, Arhiv nema ni min-imum potrebne opreme za rad.

Zakon o ~uvawu arhivske gra|e nalaè arhivima i obavezuda retku i vrednu gra|u mikrofilmuju, kako bi je boqe za{titilii pripremili za lak{e evakuisawe u slu~aju rata i ratne opas-nosti. Kako Arhiv ne raspolaè aparatom za mikrofilmovawegra|e, prinu|en }e biti da pla}a drugim qudima za poslove kojetreba on stru~no da radi.

Za obavqawe dokumentaciono-informacione delatnosti iposebno za izvr{avawe stru~no-istraìva~kih poslova, Arhivusu potrebni aparati i ma{ine, a za sme{taj dokumentacije regalii stolice, {to je u ovim uslovima rada tako|e nemogu}e obezbe-diti u ve}oj meri. Smatramo da u izve{taju treba ista}i i to daje Arhiv jedina organizacija u Srbiji koja koristi otvoreno gori-vo za zagrevawe prostorija ‡ ugaq.

Da bi Arhiv mogao da obavqa svoju funkciju, predvi|enuZakonom, mora da ima i minimum finansijskih sredstava.

Finansirawe delatnosti Arhiva je problem koji, ve} godi-nama, limitira rad i razvoj Arhiva. Arhiv svojim godi{wim pro-gramom planira potrebna sredstva za izvr{avawe svojih poslovai zadataka ali se, sve ~e{}e, doga|a da nije u mogu}nosti da ihobezbedi u planiranim i potrebnim iznosima, jo{ mawe da ih real-no planira u uslovima stalno rastu}e inflacije. Slobodni smoda kaèmo da nije re{eno pitawe finansirawa delatnosti Isto-rijskog arhiva. Procenat finansirawa drugih op{tina je skorosimboli~an i ta suma ne moè da podmiri ni jednu tre}inu li~nogdohotka jednog radnika. Nezadovoqavaju}e materijalno stawe u

109

oblasti kulture odrazilo se i na rad Arhiva, tako da je Arhiv unemogu}nosti da realizuje neke planirane zadatke.ð

O ovome je bila obave{tena i leskova~ka javnost tekstom˜Treba li nam Arhiv?ð‡ objavqenom u listu Ña{a re~ð:

˜Slobodni smo re}i da Istorijski arhiv u Leskovcu neispuwava ni najminimalnije uslove za rad prema Zakonu o za{titikulturnih dobara i normativu koji reguli{e pitawe prostora iopreme. Prostorije gde su sme{teni depoi su vla`ne, bez odre|enetemperature i ne pruàju nikakve mogu}nosti za trajnije ~uvawevredne gra|e. Veliki deo gra|e na terenu propada zbog nedostat-ka prostorað.

Ovo je samo deo dopisa upu}enog svojevremeno nadle`nima,me|u wima i Samoupravnoj interesnoj zajednici kulture. U tomdopisu ukazivalo se na neodrìvo stawe u kome se nalazio Istori-jski arhiv i na niz drugih nedostataka koje je trebalo efikasno ikonkretno otklawati da bi se stvorili koliko-toliko naormal-ni uslovi za rad.

U vezi sa ovim direktor Arhiva Qubomir @ivkovi} isti~e:˜U datom trenutku to je izgledalo kao zadovoqavaju}e re{eweali se nije razmi{qalo o tome da su prostorije (podrumi) gde susme{teni depoi male da prime vrednu gra|u sakupqanu tridese-tak godina i da ne mogu da je za{tite od propadawa. Osim toga,krovna konstrukcija objekta je propala, a instalacije su tolikostare i dotrajale da svakog trenutka moè da do|e do poàra.Objekat je ranije imao ogradu koja je koliko-toliko predstavqalaza{titu, ali prilikom gradwe doma zdravqa ograda je uklowenaod strane ˜Kompredað. Svaka na{a intervencija da se ogradaponovo postavi ostala je bez uspeha, jer navodno ‡ urbanisti~kito nije predvi|eno. Naizgled banalna stvar, ali moram da kaèm:nedostatak ograde omogu}ava svakom prolazniku da bez ikave mukeubaci palidrvce ili opu{ak cigarete kroz prozor, a wih moramoda otvaramo zbog provetravawa gra|e, da izazove poàr i uni{tivrednu gra|u.

‡ Mora da se konstatuje: nisu ispuweni ni najminimalnijiuslovi za rad prema Zakonu o za{titi kulturnih dobara i norma-tivima koji reguli{u pitawa prostora i opreme. Prostorije ukojima su sme{teni depoi su vla`ne, bez odre|ene temperature ine pruàju nikakve mogu}nost i za trajnije ~uvawe vredne gra|e.Veliki deo gra|e na terenu propada zbog nedostatka prostora.Mi smo u Arhivu spremni da finansiramo izradu investiciono-tehni~ke dokumentacije za trajnije re{avawe ovog problema, ali

110

za wenu realizaciju zaista nemamo mogu}nosti ‡ tu je pomo} iangaòvawe {ire dru{tvene zajednice neophodna.

‡ Pogre{no se misli da se na{ rad odvija samo u ovoj zgra-di. Mi smo obavezni da obilazimo registrature na terenu, pedese-tak takvih obilazaka godi{we nije malo, zatim, obavezni smo daono {to je za ~uvawe u samom Istorijskom arhivu obradimo, davr{imo i mikrofilmovawe, da stvorimo uslove da se ta gra|a moèda koristi u nau~ne svrhe. A, eto, opet moram o naizgled banalnojsitnici ne{to da kaèm: nemamo sredstava da popravimo tehnikuu fotolaboratoriji. I...{ta daqe da pri~am? Stvorili smo nekemogu}nosti, biblioteku sa ~itaonicom, za rad istraìva~a inau~nih radnika. Ali, to ni blizu nije onome {to bi trebalo dabude. Mi, na primer, nemamo sredstava za otkup.ð

Bez obzira na sve to, u 1987. godini obi|eno je 65 registratu-ra. Dodatni zadatak bila je obaveza Arhiva da postupa na osnovuUputstva o merama za sklawawe arhivske gra|e i registraturskogmaterijala u slu~aju neposredne ratne opasnosti i u ratu, koje jedoneo Republi~ki komitet za kulturu u saradwi sa Republi~kimsekretarijatom za narodnu odbranu SR Srbije. U vezi sa tim,odràna su stru~na savetovawa u svih {est op{tina ~ije podru~jepokriva Arhiv. Istovremeno se radilo i na prikupqawu mati~nihkwiga, {to je tako|e bilo ure|eno zakonom. U ovoj godini sre|enaje i arhivski obra|ena gra|a u duìni od 17 metara, posebnoSreskog komiteta Saveza komunista Leskovac, Sreskog odboraSocijalisti~kog saveza i Sreskog sindikalnog ve}a. Tako|e, izda-to je i 1920 uverewa, {to je bio svojevrstan rekord u ovom deluposla. Pove}ao se i broj korisnika arhivskog materijala i bib-lioteke na 37, a povodom pedesetogodi{wice dolaska Josipa BrozaTita na ~elo Komunisti~ke partije Jugoslavije organizovana je uDomu Jugoslovenske narodne armije izlo`ba pod nazivom ˜Tito uLeskovcuð, koju je otvorio komandant garnizona u Leskovcu.

Uobi~ajena aktivnost na osnovu usvojenog programa radanastavqena je i u 1988. godini. Izvr{en je stru~ni pregled 80 regi-stratura na teritoriji Skup{tine op{tine Leskovac, izlu~enooko 150 du`nih metara bezvrednog registraturskog materijala.Preuzet je znatan broj fondova. Izdato je 460 potvrda i uverewa.U radu slu`be depoa postignuti su zavidni rezultati. Sre|eno jei obra|eno 178 kutija arhivske gra|e, obra|eno preko 130 kwiga,ura|eno 12 istorijskih bele{ki, zatim 13 sumarnih inventara,klasifikovano 86 kutija arhivske gra|e, izvr{en spoqni opis ipopis unutra{weg sadràja i razvrstavawe u 19 kutija gra|e. Zapo-~et je i rad na fondu Vi{e tehni~ke tekstilne {kole i Skup{tine

111

op{tine Leskovac. Arhivisti~ki je sre|eno i obra|eno 11,5 du`-nih metara. Bilo je i 17 korisnika arhivske gra|e i biblioteke.

Sa koliko ozbiqnosti i pa`we se Arhiv prilago|avao novo-nastaloj politi~koj situaciji u zemqi pokazuje i sastanak Zboraradnih qudi koji je odràn 1. aprila 1988. godine. U skladu sa za-konskim obavezama, tom prilikom je usvojeno 29 dokumenata neop-hodnih za normalno funkcionisawe u raznim situacijama:Pravilnik o ratnoj organizaciji i sistematizaciji poslova izadataka, Politi~ko-bezbednosne procene sa zakqu~cima za spre-~avawe nastajawa i eliminisawe vanrednih prilika, Pravilniko narodnoj odbrani Istorijskog arhiva u Leskovcu, [ema ratneorganizacije, Pregled vojnih obveznika koji su raspore|eni uoruàne snage po osnovu radne obaveze i druge delatnosti u ratui stawe popuwenosti, Spisak qudstva raspore|enog po ratnojsistematizaciji za vr{ewe radnih obaveza i druge delatnosti uratu i stawe popuwenosti. Zatim, Podsetnik za rad rukovodiocaodbrambenih priprema na planu za sprovo|ewe mera pripravnos-ti, Plan za sprovo|ewe mera pripravnosti, Kwiga evidencije oprijemu nare|ewa za zavo|ewe mera pripravnosti, Naredba ozavo|ewu stalnog deùrstva, Pregled deùrnih lica, Uputstvoza rad deùrnih lica, Naredba o ograni~enom kretawu obveznikapo {emi ratne organizacije qudstva i materijalno tehni~kihsredstava, Naredba o obustavqawu odlaska u inostranstvo obvez-nicima po {emi ratne organizacije, Naredba o prekidu kori{}ewagodi{wih odmora obveznicima po {emi ratne organizacije,Naredba o vr{ewu tajne mobilizacije, Naredba o isplati jednome-se~nog li~nog dohotka radnicima, Naredba o kontroli kretawastranaca u krugu radne organizacije, Naredba o zabrani kupopro-daje motornih vozila i materijalno-tehni~kih sredstava raspore-|enih u Oruànim snagama, Teritorijalnoj odbrani, Civilnojza{titi i drugim organima i organizacijama, Naredba o kori{-}ewu telefona po ratnom reìmu veza, Izvodi iz op{teg planaveza, Organizacija i sprovo|ewe mera bezbednosti i dru{tvenesamoza{tite, Mere i postupci fizi~kog obezbe|ewa, Zadaci imere za suprotstavqawe delovawu unutra{weg i spoqa{wegneprijateqa sa merama za spre~avawe neprijateqske delatnosti,Mere za{tite tajnih podataka od zna~aja za narodnu odbranu, postu-pak u slu~aju diverzije i sabotaè, prilozi za sprovo|ewe plana.

Posle sprovedene kompletne procedure i izja{wavawa naProgramskom savetu Arhiva i u organizaciji sindikata, Zbor rad-nih qudi, ~iji je predsednik bila Radmila Mutavyi}, za inokosnogposlovodnog organa ‡ direktora Arhiva ponovo je, 3. novembra

112

1988. godine, izabrao Qubomira @ivkovi}a, koji je zatim dao ipismenu izjavu da prihvata Samoupravni sporazum o udruìvawuradnika, Statut Arhiva i Samoupravni sporazum o radnim odnosi-ma.

U 1989. godini u Arhivu je radilo deset radnika (tri sa viso-kom stru~nom spremom, dva sa vi{om stru~nom spremom, ~etiriradnika sa sredwom stru~nom spremom i jedan radnik sa osnovnom{kolom). Pregled je izvr{en kod 77 registratura, izlu~ivawe u17 registratura sa preko 90 du`nih metara. Preuzeto je pet regi-stratura organizacija udruènog rada i pet fondova sa oko stodu`nih metara arhivske gra|e. Kompletan pregled arhivskegra|e i registraturskog materijala sa sa~iwenim zapisnicima ikonstatacijama o stvarnom stawu izvr{en je u 25 registraturaorganizacija udruènog rada. Bilo je i 25 korisnika arhivskegra|e i bibliote~kog materijala sa oko pedeset ostvarenih istra-ìva~kih dana. Sre|ena su i obra|ena 23 du`na metra gra|e, izda-to je i 390 uverewa i potvrda. Naàlost, oprema za mikrofil-movawe bila je neispravna, tako da nije moglo da se nastavi saovim vrlo ozbiqnim poslom. Radi popularizacije Arhiva,prire|ena je izlo`ba istorijske gra|e u fabrici ˜Zdravqeð podnazivom Ãrhivska gra|a, izvor za istoriju Leskovca 1877‡1987.ðPosle ~etvorogodi{weg perioda rada Dru{tva arhivskih radni-ka ni{kog i ju`nomoravskog regiona, 1986‡1990. godine, podnet jeizve{taj o radu u kome je zakqu~eno da su zadaci Arhiva, uglavnom,dobro obavqani. Odràno je {est sednica Predsedni{tva i jednagodi{wa izborna konferencija. Razmatrana su slede}a pitawa:usagla{avawe stavova oko promene polaznih osnova za raspodeluli~nih dohodaka, razmatrawe Nacrta odluke Koordinacionogodbora za samoupravno ure|ivawe odnosa u sticawu i raspodelidohotka, razmatrawe predloga programa razvoja i racionalizaci-je organizacija udruènog rada koje obavqaju delatnost u oblastikulture, zatim Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona oza{titi kulturnih dobara, finansirawe arhiva Ni{a, Leskovcai Vrawa i dono{ewe odluke o organizovawu susreta arhivskihradnika ju`nomoravskog i ni{kog regiona i Republike Makedonijeu manastiru Prohor P~iwski.

Iako su za to imali odgovaraju}e rezultate, radnici Arhivasu se na Zboru, 5. maja 1989. godine, izjasnili da ne istaknu svojpredlog za dodelu nagrade ˜Danica Gavrilovi}ð, {to je zahtevaloDru{tvo arhivskih radnika Srbije. Prihva}en je, me|utim, prad-log da se pove}a ~lanarina za ~lanstvo u Dru{tvu i da se 13. majaorganizuje druèwe arhivskih radnika Skopqa, Kumanova, Vrawa,

113

Ni{a i Leskovca u manastiru Prohor P~iwski. Zna~ajna pa`wabila je posve}ena i normativima rada za radnike Arhiva. Predlo-èni normativi bili su prili~no nerealni, pa je prihva}eno danormativ za arhivskog radnika bude sre|ivawe dve kutije gra|enedeqno.

Posle isteka mandata i uspe{nog obavqawa du`nosti pred-sednika Zbora radnih qudi, 15. septembra 1989. godine ponovo jena to mesto bila izabrana Radmila Mutavyi}. Na tom sastankudoneta je i odluka o preuzimawu Slavice Jovanovi} iz Doma kul-ture mladih na mesto radnika u ra~unovodstvu, dok je sa tog mestaiz Arhiva preuzet u Dom kulture mladih Jakov Miti}.

U èqi da stvori {to boqu organizaciju rada, direktorQubomir @ivkovi} je izrekao sve pohvale utemeqiva~ima arhiv-ske slu`be u Leskovcu, Radmili Mutavyi} i Roksandi Mi~i}, sanamerom da im obezbedi daqi rad na stru~nim poslovima u samomArhivu. Zato je bio prihva}en novi raspored poslova. RadmilaMutavyi} je preuzela poslove sre|ivawa i organizacije poslovanesre|ene gra|e u depou, Roksanda Mi~i} sre|ivawa arhivske gra|ei bibliote~kog materijala, Veroqub Trajkovi} poslove organi-zovawa i za{tite arhivske gra|e van Arhiva, kao i Gradimir Pav-lovi}, s tim {to je on preuzeo i poslove rukovaoca vojnih pitawa,i Predrag Tasi} je preuzeo poslove sre|ivawa arhivske gra|e iizdavawa uverewa. Na tom sastanku Zbora izabrane su i komisi-je: Disciplinska, koju su ~inili Veroqub Trajkovi}, RoksandaMi~i} i Gradimir Pavlovi}, Komisija za rad i radne odnose, usastavu Radmila Mutavyi}, Zoran Ceki} i Slavica Jovanovi}, iSamoupravna radni~ka kontrola, koju su ~inili Predrag Tasi},Dragica Milovanovi} i Qubica Ni{ki}.

Kako se o~ekivala promena u finansirawu dru{tvenih delat-nosti, pa prema tome i arhivske slu`be, preko op{tinskih ime|uop{tinskih fondova, preduzete su mere da se to spremnodo~eka. U prvom redu, uvedeni su kriterijumi, umesto dotada{wegmetoda procenata. Zakqu~eno je da se arhivskim radnicima safakultetskom spremom omogu}i daqe stru~no usavr{avawe iwihovo afirmisawe u obavqawu arhivskih poslova. Nastojalo sei da se izmeni dotada{wa praksa strogo stale{kih organizacija,{to se odnosilo i na arhivsku slu`bu, i da se u dru{tva arhivskihradnika mogu u~lawivati i radnici pisarnica iz vode}ih opera-tivnih registratura. Bilo je predvi|eno i odràvawe zajedni~kihsednica, jednom godi{we, stru~nih ve}a na kojima bi se razmewi-vala iskustva iz rada. Isto je vaìlo i za pitawa op{tenarodneodbrane i dru{tvene samoza{ite, pogotovu zbog sve zao{trenije

114

politi~ke situacije u zemqi. Planirano je i organizovawe ar-hivskih fondova koji bi imali svojstvo spomenika kulture iobavezno mikrofilmovawe odre|ene arhivske gra|e. U tom smis-lu, radnici Arhiva u Leskovcu su u 1990. godini izvr{ili uvid u35 registratura i dali stru~na uputstva za za{titu gra|e u slu~ajuratne opasnosti. Napredovalo se i u preuzimawu arhivske gra|e,tako da su tokom ove godine preuzeta ~etiri fonda sa 250 du`nihmetara, a na kori{}ewe je iz ve} postoje}ih fondova izdato 40fascikli, odnosno pedeset du`nih metara gra|e. Tako|e, sre|enoje i obra|eno trideset du`nih metara gra|e sa podru~ja lesko-va~kog kraja. Obra|ena gra|a je bila sme{tena u pedeset kutijaili sto fascikli. Iz sedam fondova izlu~eno je oko tridesetdu`nih metara bezvrednog registraturskog materijala. Biblio-te~ki materijal je koristilo 16 lica. Izdato je i 297 uverewa ipotvrda.

U ovom periodu zapo~eli su i ozbiqniji razgovori o pitawuuvo|ewa informatike u kulturi, o ~emu su raspravqali ~lanoviSekretarijata Sekcije za obrazovawe, nauku i kulturu pri Op{-tinskoj konferenciji Socijalisti~kog saveza op{tine Leskovacu prisustvu predstavnika ˜LERC-að (Leskova~kog ra~unarskogcentra). [to se ti~e Istorijskog arhiva, Narodnog muzeja iNarodne biblioteke, zakqu~eno je: ˜Te tri kulturne ustanove posvojoj osnovnoj aktivnosti, po svojoj biti, ne mogu vi{e da egzis-tiraju zatvorene u svoje op{tinske ili me|uop{tinske me|e, ve}ukqu~ivawem u informati~ki sistem da omogu}avaju svojimkorisnicima usluga da im budu dostupne kwige, materijali ipodaci sa jugoslovenskog, pa i {ireg, evropskog i svetskog pros-tora. Banke podataka su stvarnost, ali za ovu sredinu, osim nekihiznimaka u radnim organizacijama privrede, jo{ uvek je to ne{to{to se prièqkuje.ð

U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i u okviru dugo-ro~nog programa rada arhivske delatnosti, konzervator ArhivaSrbije, Radmila Petrovi}, obi{la je 16. maja 1990. godine Istorij-ski arhiv u Leskovcu i u izve{taju zakqu~ila da stawe u depoimaIstorijskog arhiva u Leskovcu, naro~ito brzina kojom se onopogor{ava, zahteva trajno re{ewe wegovog sme{taja preseqewemu novu zgradu, zatim da je neophodno periodi~no vr{iti dezin-fekciju gra|e i prostora, da gra|u u sve`wevima treba prepako-vati, nabaviti specijalne metalne ormane i hidrometre, prefar-bati prozorska stakla i otpo~eti sa povezivawem novina i peri-odi~nih publikacija na novinskom papiru.

Sredinom 1990. godine uveliko se raspravqalo o na~inu fi-nansirawa ustanova u kulturi, povodom ~ega je odràna i zajed-

115

ni~ka sednica Predsedni{tva Kulturno-prosvetne zajednice iSekretarijata Sekcije za obrazovawe, nauku i kulturu Op{tinskekonferencije Socijalisti~kog saveza Leskovac, a zatim i naposebnom sastanku Op{tinskog fonda za finansirawe kulture.Razgovaralo se o dokumentima koji su kasnije prezentovani Skup{-tini op{tine Leskovac. Ukazivano je na potrebu maksimalnogkori{}ewa unutra{wih potencijala u organizacijama kulture iracionalno poslovawe, {to, me|utim, nije u svakoj prilici irestrikcija. Posebno je bio potenciran slu~aj Istorijskog arhi-va, koji je me|uop{tinska institucija, ali finansirawe, uglavnom,pada na teret leskova~ke op{tine. U vezi sa ovim problemom idrugim pitawima iz rada Arhiva Ña{a re~ð je sredinom ove godi-ne pisala:

˜Zgrada u kojoj je sme{ten Istorijski arhiv je stara i rui-nirana, svojevremeno adaptirana za ove potrebe, sada ve} ˜zagu{enað‡ prostora vi{e nema ni za santimetar nove arhivske gra|e. Apristiè ne samo iz Leskovca ve} i pet ostalih op{tina. Gdesmestiti i obraditi gra|u Saveza komunista i Socijalisti~kogsaveza posle wihovog ujediwewa u novu Partiju? To je samo deozakonskih obaveza, zna~i onoga {to, po sili zakona, mora da seradi, ina~e ‡ sankcije su rigorozne.

Novi prostor mora da se traì namenski da se osposobi.Sada{wa zgrada koja ima vlagu, dotrajale instalacije, ~ak je iograda uklowena koja je predstavqala kakvu-takvu za{titu nijeza ove svrhe. To je vidqivo i golim okom laika. Posebna pri~a jei nedostatak opreme, da se i ne govori o modernoj arhivskojtehnologiji. Da li se ovi problemi treba da re{avaju samo uLeskovcu? Drugim re~ima: treba li ve} jednom ra{~istiti dile-mu oko statusa Istorijskog arhiva? Ako je leskova~ki, onda }ebiti samo to. I Leskovac }e sam da re{ava to. Ukoliko je me|u-op{tinski, onda ostale op{tine ne mogu ˜sitnom paromð (pa,vidqivo je, ni wom to ne ~ine) da izbegavaju ukqu~ivawe u zajed-ni~ko re{avawe i prostora, i kadrova i opreme.

Nedavno je, na pitawe Op{tinskog fonda za kulturu Les-kovca, Zbor radnih qudi Istorijskog arhiva odgovorio, u vezi samogu}om racionalizacijom i smawivawem broja zaposlenih:˜Radni qudi Arhiva smatraju da je za vo|ewe kadrovske politikezna~ajno postojawe odgovaraju}ih normativa i standarda. Bez wih‡ oteàn je rad na planirawu i na vo|ewu kadrovske politikekako u Arhivu tako i drugim organizacijama u kulturi. Na osnovunormativa, svaki me|uo{tinski arhiv sa delatno{}u na teri-toriji tri do {est op{tina treba da ima trinaest radnika, od

116

{est do deset op{tina 16 radnika, i tako daqe. Kako Istorijskiarhiv u Leskovcu svojim radom pokriva teritorije {est op{tinaa ima samo 10 radnika, umesto 13, radnici Arhiva smatraju da susvoj prilog racionalizaciji i ekonomskoj stabilizaciji dali jo{i ranije...

‡ Arhiv nije samo kultura, isti~e Qubomir @ivkovi}, ve}i nauka, privreda i dràva (u domenu ~uvawa arhivske gra|e, usmislu i informacije i prou~avawa), pa se zato ne moè sve dasvodi na razumevawe ili nerazumevawe pojedinaca i dru{tvenihstruktura. Wegovo delovawe je zakonska obaveznost pa se takomoramo da pona{amo i mi koji radimo u Arhivu i sredina u kojoji za koju radimo. Na{ Arhiv nema ni minimum potrebne opremeza rad (laboratorija za mikrofilmovawe, kseroksirawe iprekopirawe), kutije, fascikle... O prostoru i zgradi je ve} bilore~i. Drugog izlaza nema ve} da se do 2000. godine ovaj Gordijev~vor razre{i obezbe|ivawem namenskog prostora, na normativn-im postavkama i modernoj arhivskoj tehnologiji. DelatnostArhiva odre|ena je Zakonom o kulturnim dobrima i Zakonom odru{tvenim delatnostima, jasno i precizno. Praksa pokazuje ne{-to drugo. Vreme je da se po~ne sa dugoro~nim re{avawem statusane samo Istorijskog arhiva ve} i drugih organizacija u kulturi.

Ovog puta nisu u leskova~kom Istorijskom arhivu govorilii o malim platama, uslovima u kojima rade, preoptere}enosti inemogu}nosti da normalno obavqaju svoje poslove. Prvo i jedinoim je: stvoriti uslove za efikasniji rad arhiva. Sve ostalo, kaù,dolazi neminovno jedno za drugim.ð

Tokom 1990. godine odnosi u kolektivu Arhiva su se znatnopogor{ali. Zapo~eo je sukob koji je remetio i sam proces rada.Povod za o{trije razra~unavawe bilo je raspisivawe oglasa zaprijem jednog radnika za arhivskog pomo}nika ‡ daktilografa, zakoje je bila predvi|ena zavr{ena gimnazija, ali je kasnije dodatoi sredwa ekonomska {kola. Za ovo radno mesto konkurisao je isin direktora Qubomira @ivkovi}a. Ve} zapo~eti sukob izme|uslu`be ra~unovodstva i direktora nastavqen je i zbog rada Ko-misije za prijem radnika. Tim povodom je 1. novembra 1990. godineodràna sednica Zbora radnika, ~iji je predsednik bio VeroqubTrajkovi}. U dugoj i iscrpquju}oj diskusiji iznete su primedbena rad direktora i wegov poku{aj da se me{a u rad Komisije. Aneposredan povod za obra~un je bio neuobi~ajen: ko }e uputitiodgovor kandidatima, direktor ili Komisija. Kako je dugogodi{wiradnik Arhiva Radmila Mutavyi} oti{la u penziju, Komisija jeodlu~ila da na to mesto primi wenog sina. Istovremeno je kan-

117

didat bila i supruga predsednika Zbora Veroquba Trajkovi}a,tako da je situacija bila jo{ sloènija. Zbor je protekao u nepri-jatnoj atmosferi i sa dosta nekorektnih optu`bi i uvredqivihre~i, a da bi sve bilo provereno u pona{awu direktora i odnosuprema Komisiji, formirana je posebna komisija koja je to treba-lo da utvrdi. Zbog ovakvog ishoda Zbora, a i pretwi radnicimakoje je izrekao direktor, {est ~lanova kolektiva: Slavica Jo-vanovi}, Dragica Milovanovi}, Roksanda Mi~i}, Gradimir Pav-lovi}, Veroqub Trajkovi} i Qubica Ni{ki}, nekoliko dana kas-nije, potpisali su inicijativu za pokretawe postupka za razre-{ewe direktora. U woj su navedeni slede}i razlozi:

Ñeosnovano je odbijao da izvr{i odluke Zbora radnika,svojim nepravilnim radom nije praduzeo mere da se spre~i povre-da dru{tvene svojine, odnosno zbog te nepravilnosti nastupila je{teta prilikom adaptacije Istorijskog arhiva, svojim postupcimaonemogu}avao je ostvarivawe samoupravnih prava radnika (pravona odmor, putne tro{kove, topli obrok i dodeqivawe nagrade zadeset godina rada), da je od wegovog dolaska do{lo do naru{avawame|uqudskih odnosa i omalovaàvawe li~nosti radnika.ð Zatosu pokreta~i inicijative smatrali da poslovi koji su mu povereniprevazilaze wegove sposobnosti i da se to nepovoqno odraàvana vr{ewe poslovodne funkcije, obavqawe poslova i na odnose uArhivu. Zamereno mu je i {to nije preduzimao mere da se na vremeuskla|uju samoupravna op{ta akta sa zakonskim propisima(Pravilnik o radu i radnim odnosima, Pravilnik o izdavawu uve-rewa i druga). I posle toga nije se dugo ~ekalo. Ve} 5. novembra1990. godine odràn je sastanak Zbora radnika sa jednom ta~komdnevnog reda: ˜Pokretawe inicijative za razre{ewe direktoraIstorijskog arhiva u Leskovcu Qubomira @ivkovi}a.ð Posleduge diskusije, odluka o pokretawu inicijative je prihva}enave}inom glasova ~lanova Zbora. Formirana je i Komisija u ~ijisastav su u{la i dva predstavnika Izvr{nog odbora organizaci-je Sindikata za ocenu pokrenute inicijative. Iako su radniciArhiva o~ekivali da problem treba da se re{ava u okviru kolek-tiva, do kona~nih zakqu~aka, ipak je sve prodrlo u javnost, nakonobjavqivawa teksta ̃ Kulturna ra{omonijadað u listu ̃ Na{a re~ð,koji je usledio posle razgovora direktora sa novinarom. Revolti-rani ovakvim istupom direktora, radnici Arhiva su krajem novem-bra 1990. godine, na Zboru, razmatrali ~lanak i ponovili svojestavove u odnosu na direktora. Zakqu~ak je bio da se napi{e od-govor na tako nekorektno pisawe novinara.

118

Zakqu~ci Zbora radnika upu}eni su Izvr{nom savetuSkup{tine op{tine koji je, 13. decembra 1990. godine, formiraoradnu grupu u sastavu Ran|el Petkovi}, Dobrivoje Pe{i} i Bo{koBoìlovi} da sa~ini izve{taj o stawu u Istorijskom arhivu.Posle upoznavawa sa kompletnim materijalom i razgovora sadirektorom Arhiva, radna grupa je konstatovala da kolektiv nijebio zadovoqan stepenom aktivnosti direktora pri obezbe|ivawusredstava za delatnost ove ustanove, da su zbog zakasnele uplateizvo|a~u pri adaptaciji zgrade 1989. godine radovi izvedeni nek-valitetno, da su putni tro{kovi i topli obrok ispla}ivani saznatnim zaka{wewem zbog nedostatka sredstava, ali i da je Statutipak usagla{en sa novim zakonskim propisima. Radna grupa jeocenila da su u radnoj zajednici Arhiva u znatnoj meri poreme}enime|uqudski odnosi i da je polarizacija izvr{ena tako da je najednoj strani direktor, a na drugoj gotovo ceo kolektiv. To staweje bilo vidno ispoqeno nakon raspisivawa konkursa za popunuupra`wenog radnog mesta arhivskog pomo}nika. Zato je Radnagrupa donela slede}i zakqu~ak: ˜Polaze}i od ocene stawa u me|u-qudskim odnosima nastalim u Istorijskom arhivu u Leskovcu,Radna grupa predlaè da se odobri sprovo|ewe inicijative Zboraradnih qudi za smewivawe direktora Istorijskog arhiva preisteka vremena na koje je biran, u skladu sa predvi|enim propisi-ma i propisanim postupkomð.

U Izve{taju o finansijskom poslovawu za 1990. godinu,izme|u ostaloga, navedeno je i da nije bilo zalagawa da se obezbedi20% sredstava od op{tina, sem Leskovca, koje opsluùje Arhiv,jer se uglavnom, kontaktiralo putem dopisa, a ne obilaskom idirektnim kontaktima. Najvi{e su se za ovaj posao angaòvalireferenti Spoqne slu`be, koji su uspeli da obezbede preko stohiqada dinara.

Odnosi u kolektivu po~etkom 1991. godine dostigli su vrhu-nac zategnutosti, {to je rezultiralo zakazivawem Zbora radni-ka, 24. januara 1991. godine, kada se ponovo iscrpno diskutovalo ostatusu direktora, jer su na snagu stupili novi zakonski propisi,pa je bilo potrebno iznova registrovati Arhiv, ovom prilikomkao ustanovu. Kad je Okru`nom privrednom sudu u Leskovcu bioupu}en zahtev za registraciju, dobijen je odgovar da je potrebnodostaviti i ime vr{ioca du`nosti direktora. Zato je na Zborupredloèno da Qubomir @ivkovi} bude imenovan za vr{iocadu`nosti, {to on nije prihvatio jer je tvrdio da mu jo{ traje man-dat direktora. Tada je Zbor radnika doneo odluku da za vr{iocadu`nosti direktora imenuje Veroquba Trajkovi}a, predsednika

119

Zbora radnika. Ta nova situacija uslovila je da se za predsednikaZbora izabere Gradimir Pavlovi}, a @ivkovi} je bio raspore|enna poslove i zadatke arhiviste u prijemnom depou. Nezadovoqanovakvim ishodom, @ivkovi} se marta obratio Osnovnom sudu ud-ruènog rada u Vrawu, sa zahtevom da se re{ewe koje je dobiostavi van snage i da se on vrati na mesto direktora. Arhiv je istomsudu dostavio odgovar na ovaj zahtev. Sud je odbio zahtev @ivko-vi}a.

Stawe u kolektivu nije se mnogo promenilo posle ovakvihdoga|aja, {to je dovelo da toga da se tek 1. oktobra raspi{e konkursza izbor direktora ustanove. Mesec dana kasnije, 4. novembra 1991.godine, za direktora je izabran Veroqub Trajkovi}. Ra~unaju}ina podr{ku kolektiva, on je sa puno energije krenuo u izvr{avaweprograma, uz nastojawe da se do tada ispoqene slabosti elimi-ni{u.

120

Posledwa decenija dvadesetog veka

Po~etkom 1991. godine u Arhivu su radili: Veroqub Trajko-vi}, Zoran Ceki} i Qubomir @ivkovi}, kao arhivisti sa visokomstru~nom spremom, Predrag Tasi}, kao arhivista sa vi{om stru~-nom spremom, Rosanda Mi~i}, Gradimir Pavlovi}, Dragica Milo-vanovi} i Neboj{a Mutavyi}, kao referenti sa sredwom stru~nomspremom, Slavica Jovanovi}, {ef ra~unovodstva, sa sredwomstru~nom spremom i Qubica Ni{ki}, pomo}ni radnik, sa niòmstru~nom spremom.

Bez obzira na to {to je za 1991. godinu bilo planirano da seobi|e 120 registratura, obi|ene su 92, u 13 je izvr{eno izlu~ivawebezvrednog materijala, data je saglasnost na 74 liste kategorijaregistraturskog materijala sa rokovima ~uvawa i preuzeto je 160du`nih metara registraturskog materijala. Tokom godine preuzetisu slede}i fondovi: Me|uop{tinske konferencije Saveza komu-nista, Socijalisti~kog saveza radnog naroda, Saveza sindikata iSaveza socijalisti~ke omladine Leskovac, Narodnog odbora op{-tina Grdelica i Vu~je, Op{tinskog komiteta Saveza komunista iOp{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza Vlasotince.Ostala gra|a nije mogla biti preuzeta zbog nedostatka prostora.

Radilo se i na sre|ivawu i obradi arhivske gra|e Sreskogkomiteta Saveza komunista Leskovac (stavqawe u fascikle, kuca-we i lepqewe etiketa na kutijama i odlagawe kutija u depo). Ovajfond je imao 233 kutije, odnosno 466 fascikli sa otkucanim spis-kom arhivske gra|e. Zatim na fondu Op{tinskog komiteta Savezakomunista Leskovac (folijacija, pe~atirawe, fascikulacija,popisivawe kutija sre|ene gra|e, etiketirawe sa rednim brojemi godinom i odlagawe kutija u depoe). Ovaj fond je imao 118 kuti-ja, odnosno 246 fascikli sa otkucanim spiskovima arhivske gra|e.Daqe, Me|uop{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza ju`-nomoravskog regiona, sa 240 fascikli sa otkucanim spiskovimaregistraturske gra|e, Op{tinskog komiteta Saveza socijalisti~-ke omladine i Samoupravne interesne zajednice obrazovawa uLeskovcu. Bili su sre|eni i obra|eni i Narodni odbor op{tine

121

Leskovac i Vi{a me{ovita gimnazija u Leskovcu. Arhivsku gra|uje koristilo 14 istraìva~a sa preko {ezdeset istraìva~kihdana iz deset fondova, odnosno dvadeset kutija i ~etrdeset fas-cikli. Izdato je 250 uverewa i potvrda.

U ovoj godini postojale su: Slu`ba za{tite arhivske gra|evan Arhiva, Slu`ba depoa i fotolaboratorije, Slu`ba sre|ivawagra|e, Informativno-propagandna slu`ba i Op{ta slu`ba.

I pored ovako uspe{nog rada, osnovni problem u funkcioni-sawu Arhiva bio je i daqe sme{taj. U vezi sa tim, Ña{a re~ð jepisala:

˜Gra|a u leskova~kom Istorijskom arhivu je bez za{tite.Ne zato {to qudi koji rade u ovoj ustanovi ne rade svoj posaokako treba, ve} zato {to zgrada, iako nenamenska, adaptirana aline dovoqno efikasno i stru~no, toliko ve} ima ˜falinkið da jejedino re{ewe ‡ preseqewe. O tome jo{ jula pro{le godine ArhivSrbije izve{tava ovda{wu ustanovu. Na osnovu Zakona o kultur-nim dobrima, Arhiv Srbije obilazi regionalne i op{tinske arhiveu Republici i tako pruà stru~nu pomo}, rade}i na za{titiarhivske gra|e. Wihov stru~wak, konzervator Mirhana Daji}, usvom izve{taju upozorava da su sme{tajni uslovi Istorijskogarhiva u Leskovcu ‡ alarmantni. Detaqno i stru~no, ona ukazujena sve nedostatke, upozoravaju}i ne samo da vlaga prodire i da suzidovi napukli, ve} i da prostor ne dozvoqava ni minimalne usloveza bezbedno ~uvawe gra|e. Tako|e, nema uslova ni za prihvatawenovih materijala. U zakqu~ku je vrlo precizna: ˜Stawe u depoimaIstorijskog arhiva u Leskovcu, naro~ito brzina kojom se onopogor{ava, upu}uje na samo jedno ozbiqno re{ewe za trajno i bez-bedno ~uvawe arhivske gra|e ({to jeste osnovna funkcija svakogarhiva): PRESEQEWE U NOVU ZGRADU.

Oktobra pro{le godine i inspekcijski organi leskova~keop{tine do{li su do istog zakqu~ka: rad u ovom objektu je riskan-tan! Ustanovili su sve mawkavosti koje i stru~wak Arhiva Srbi-je kada je re~ o napuklim zidovima, proki{wavawu i sli~no.

Na sednici Sku{tine op{tine, kada je razmatran izve{tajo delovawu kulturnih ustanova u pro{loj godini, to pitawe jepotencirano. Ukazivano je na potrebu preseqewa u druge zgrade~ijom bi adaptacijom bilo utro{eno mawe sredstava od sanacijesada{weg objekta, a istovremeno bi zgrade bile u kulturnoj funk-ciji i sa~uvane kao spomenici kulture (radi se o objektima kojiimaju odre|enu arhitektonsku vrednost) Naravno, Arhiv bi biosme{ten u jednoj od wih. Takva re{ewa spomiwu i u programu

122

aktivnosti za obeleàvawe 600. godine postojawa Leskovca, kojatreba da se obeleì 1995. godine.ð

Dono{ewem Zakona o finansirawu kulture arhivi u Srbijido{li su u nezavidnu situaciju, jer su morali da obezbe|uju sred-stva od op{tina ~iju teritoriju svojim radom pokrivaju. To jedovelo do velikih te{ko}a prilikom ugovarawa sredstava samawim op{tinama, van sedi{ta arhiva, pa se doga|alo da sredst-va, uglavnom, obezbe|uje op{tina u kojoj se i nalazi arhiv. Suo~ensa ovako te{kim problemom, direktor Istorijskog arhiva uVrawu Milan Jovanovi} obratio se februara 1992. godine Arhivuu Leskovcu sa molbom da mu se dostave podaci o tome da li jeodluku o osnivawu Arhiva donela samo mati~na op{tina u kojojse ustanova nalazi ili i druge op{tine koje Arhiv opsluùje, kaoi da li se sredstva za finansirawe Arhiva obezbe|uju iskqu~ivoiz buyeta mati~ne op{tine ili je prona|eno i neko drugo re{ewe.Ovakva situacija uticala je na iznalaèwe mogu}nosti da lesko-va~ka op{tina obezbe|uje iz buyeta najve}i deo sredstava zafinansirawe delatnosti Arhiva, ali je novi direktor uspevao dadeo sredstava dobije i iz ostalih op{tina i izvora, tako da sematerijalna situacija znatno popravila. To potvr|uje i finan-sijski izve{taj o poslovawu za prvih {est meseci 1991. godine ukome se navodi: ˜Posle duèg perioda sklopqeni su povoqniugovori, a nije se i{lo po principu koliko se prihodovalo zapro{lu godinu pa da se na to doda procenat rasta tro{kova pot-ro{we, {to se jedno vreme ustalilo u praksi i takvo se stawe to-lerisalo i nije se preduzimalo ni{ta da se to ispravi, o ~emu se~esto diskutovalo prilikom usvajawa finansijskih izve{taja.Sklapawem ugovora o finansirawu Istorijskog arhiva od ostal-ih korisnika, poboq{ano je finansirawe.ð

Me|utim, bez obzira na ovakvo stawe, ubrzo se pokazalo dani promena direktora nije popravila naru{ene me|uqudske odnoseu Arhivu. Nastojawe Trajkovi}a da zavede poja~anu disciplinu uradu, èqa da postiè {to boqe rezultate i ~iwenica da jepoboq{ao finansijsku situaciju, nisu bili dovoqni razlozi dave}i deo kolektiva, koji ga je podrào, bude zadovoqan. Tome nijedoprinelo ~ak ni to {to je primqen radnik za koga se odlu~ilaKonkursna komisija.

Povod za nove sukobe bila je odluka direktora, 15. juna 1992.godine, da iz Tekstilne industrije Grdelica preuzme Marinu Kuli},diplomiranog sociologa, i {to ju je odmah uputio u Beograd nastru~no usavr{avawe. Primedba je usledila posle tvrdwe da direk-tor nije imao pravo da preuzima radnika bez prethodne saglas-

123

nosti Upravnog odbora. Tim povodom se, po~etkom avgusta 1992.godine, Slavica Jovanovi} obratila Republi~koj inspekciji ‡Slu`bi za pruàwe pravne pomo}i, i Inspekciji rada Skup{tineop{tine Leskovac. Slede}i razlog za sukob bilo je tuma~ewe iprimena Zakona o invalidskom i penzijskom osigurawu, u delukoji se odnosio na uposlenice sa troje dece, u vezi sa wihovimpravima. Zatim je usledio sukob oko odre|ivawa godi{wih odmo-ra i dodatnih dana koje je imao pravo da odobri direktor, naosnovu odre|enih kriterijuma. I opet su usledila pisma razniminstitucijama za obja{wewe ovih pitawa. Zbog svega toga ponovoje na Zboru radnika glavna ta~ka dnevnog reda bila ˜Razmatrawenastalih problema i naru{enih me|uqudskih odnosað. Dominiralasu pitawa koja su i dovela do novog sukoba. Zbor je protekao unekorektnim me|usobnim optuìvawima, a na|ena su polovi~na ikompromisna re{ewa, {to ni iz daleka nije popravilo stawe.Ve} nekoliko dana kasnije usledio je inspekcijski pregled pred-stavnika Poslovne jedinice Jablani~kog okruga za period od 11.avgusta 1991. do 13. avgusta 1992. godine. Konstatovano je da MarinaKuli} ispuwava uslove za radno mesto na koje je raspore|enapreuzimawem i na kraju je zakqu~eno: ˜U ustanovi, u periodu zakoji je vr{en nadzor nije pokretan ni vo|en disciplinski postu-pak ni u jednom slu~aju, nisu dono{ene odluke o prestanku radnogodnosa radnicima, nije zakqu~en nijedan ugovor za obavqaweprivremenih ili povremenih poslova, angaòvana su samo dvaomladinca za rad na preno{ewu arhivske gra|e, preko Omladinskezadruge Leskovacð. Tako su novonastali sukobi delimi~no bilismireni, ali je nezadovoqstvo jednog dela radnika i daqe ostalo.To nije omelo direktora da uporno nastavi sa obezbe|ivawemsredstava, pored redovnih i za revitalizaciju zgrade Arhiva. Izbuyeta Republike Srbije Arhiv je dobio tri miliona dinara zaadaptaciju nove zgrade koja je data Arhivu, ali je sredstva oro~iokod Zdravqe-banke u Leskovcu, kako bi se spre~ilo wihovo obez-vre|ivawe zbog zapo~ete inflacije.

Krajem februara 1992. godine odràn je i sastanak Upravnogodbora na kome je usvojen Statut Istorijskog arhiva, zatim, Pra-vilnik o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnihmesta. Zakqu~eno je da radnici sa sredwom stru~nom spremomkoji rade na radnim mestima za koje je potrebna vi{a stru~nasprema, kada to potrebe zahtevaju, budu raspore|eni na radna mestakoja odgovaraju stepenu wihove stru~ne spreme.

U ovoj godini je bio prema{en broj obilazaka registratura,umesto planiranih 100, obi|ena je 131, ali je umesto planiranih

124

dvadeset izlu~ivawe materijala bilo odobreno kod deset regis-tratura u koli~ini od 835 du`nih metara i data je 31 saglasnostna liste kategorija registraturskog materijala. Preuzeto je 150du`nih metara arhivske gra|e, koliko je bilo i planirano. U 1992.godini preuzeti su fondovi: Gra|evinskog preduze}a ˜Hisarð,Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kog rata 1941‡1945.godine, Ju`nomoravske me|uop{tinske regionalne zajednice,Dru{tvenog pravobranioca samoupravqawa, Skup{tine Ju`nomo-ravske regionalne me|uop{tinske zajednice, Osnovne zajednicenauke Ju`nomoravskog regiona. Ra|eno je na sre|ivawu slede}ihfondova: Dru{tvenog pravobranioca samoupravqawa Leskovac1976‡1991. godine (klasifikacija i sistematizacija gra|e, odla-gawe u kutije i fascikle u depoima), sa tri kutije i osam fas-cikli, Sreskog sindikalnog ve}a 1956‡1967. godine, sa {est kuti-ja i 16 fascikli, Vi{e tehni~ke tekstilne {kole 1976‡1983.godine, sa osam kutija i 16 fascikli, Gra|evinskog preduze}a ˜Hi-sarð u Leskovcu, sa 78 fascikli i ~etiri registrature, Op{tin-skog suda u Leskovcu, gde je ra|eno grubo sre|ivawe gra|e, koja jepotom vra}ena sudu; i najzad, na Okru`nom naradnooslobodila~-kom odboru Leskovac i na otvarawu nove kwige ulaznog inventarai upisivawe materijala. Ni u ovoj godini nije radila labora-torija za mikrofilmovawe gra|e, zbog neispravnosti aparata inedostatka kvalifikovanog kadra za ove poslove. U Arhivu je rad-ilo deset istraìva~a sa preko dvadeset istraìva~kih dana, akori{}eno je deset fondova sa dvadeset kutija i ~etrdeset fas-cikli. Izdato je i 167 uverewa i potvrda.

U nastojawu da se kona~no dobije adekvatan prostor za sme{-taj Arhiva, uz veliko zalagawe radnika i direktora, Skup{tinaop{tine je, na osnovu Zakona o prometu nepokretnosti i Statutaop{tine, 2. marta 1993. godine donela zakqu~ak kojim se dozvo-qava prenos prava trajnog kori{}ewa na poslovnoj zgradi kojomraspolaè op{tina Leskovac u povr{ini od 397 metara kvadrat-nih, koja se kod Geodetske uprave vodila na ime korisnika Samo-upravne interesne zajednice kulture. Nakon toga je, 21. maja 1993.godine, zakqu~en ugovor izme|u Arhiva i Skup{tine opp{tineLeskovac o prenosu prava kori{}ewa pomenute nepokretnosti, aupis u Slu`bu za katastar je obavqen avgusta iste godine.

U 1993. godini Arhiv je bio finansiran jednim delom izbuyeta Republike Srbije, preko Ministarstva kulture, a delomiz buyeta op{tina ~ije podru~je pokriva. Arhiv je ostvarivao isopstvene prihode pregledavawam registratura na terenu. Me|u-tim, upozoravano je da je ovakav na~in finansirawa neadekvatan

125

i predlagano je da se na|u mogu}nosti da se ove institucijefinansiraju iz jednog izvora. Iako je u ovom periodu u Arhivu bilozaposleno 11 radnika, obim poslova je zahtevao ve}i broj qudi,kako bi se obavili svi predvi|eni poslovi. Na za{titi arhivskegra|e van Arhiva radila su dva radnika, na sre|ivawu i obradigra|e pet, na obradi i kori{}ewu jedan i na ostalim poslovimatri radnika. I pored veoma te{ke finansijske situacije, zbogenormne hiperinflacije, uspe{no je obavqen pregled 154 regis-trature, i to 110 po predvi|enom programu rada; 13 po pozivu i 31po drugi put. Istovremeno, Spoqna slu`ba Arhiva u ovoj godiniizvr{ila je izlu~ivawe u 16 registratura sa ukupno 984 du`nametra gra|e. Preuzimawe gra|e je obavqeno u dve registrature iodobreno je 46 listi kategorija registraturskog materijala sarokovima ~uvawa.

Ve} do kraja ove godine u depoima Arhiva nalazilo se 288fondova, od ~ega sa teritorije Skup{tine op{tine Leskovac 146,Medve|e deset, Lebana 37, Bojnika 46, Vlasotinca 32 i Crne Trave17. Interesantno je da je ostalo nesre|eno samo deset fondova.Tokom ove godine sre|en je i obra|en 21 fond sa oko sto du`nihmetara gra|e. Ohrabruju}i podatak bio je da je Arhiv imao 224korisnika usluga, od ~ega 14 istraìva~a, sa oko trideset istra-ìva~kih dana. Kori{}eno je osam fondova, odnosno dvadesetkutija i ~etrdeset fascikli. Izdato je i 210 uverewa i potvrda.U okviru kulturno-prosvetne i propagandne aktivnosti Arhiv jeorganizovao ~etiri predavawa sa tematikom iz oblasti svogarada, sara|ivao je sa {tampom i radiom. Objavqeno je osam ~lanakau {tampi i realizovano pet gostovawa na radiju, od ~ega tri putau emisiji Õtvoreni mikrofonð i po jednom u emisijama ˜Dobroti ve~e, Srbijoð i ˜Porodi~ni krugð.

Skup{tina op{tine Leskovac je 15. oktobra 1993. godinedonela Re{ewe o imenovawu direktora Istorijskog arhiva uLeskovcu Veroquba Trajkovi}a. Me|utim, ve} po~etkom 1994. godi-ne do{lo je do promene u rukovo|ewu Arhivom. Veroqub Trajkovi}je preuzeo du`nost direktora u Narodnom muzeju u Leskovcu, a zadirektora Arhiva izabran je Neboj{a Ivanovi}, diplomiranisociolog.

Povodom primene Zakona o kulturnim dobrima i programanadzora u oblasti za{tite kulturnih dobara, ovla{}ena licaMinistarstva kulture Republike Srbije, Bogdan Kova~evi} iBlagoje Jan~i}, izvr{ili su 1. marta 1994. godine inspekcijskipregled u Istorijskom arhivu u Leskovcu. U zapisniku je konsta-tovano da je Istorijski arhiv kao ustanova osnovan odlukom

126

Skup{tine op{tine 27. decembra 1991. godine, a da su krajem ja-nuara 1992. godine imenovani Upravni i Nadzorni odbor, a za di-rektora je imenovan 29. decembra 1993. godine Neboj{a Ivanovi},na osnovu Statuta od 28. februara 1992. godine. Po inspekcijskomnalazu, Arhiv je imao 11 radnika, od kojih je osam obavqalo osnovnudelatnost, zatim direktora, kwigovo|u i radnika za odràvawehigijene. Od wih je pet radnika sa sredwom stru~nom spremom.Sem Qubomira @ivkovi}a i Roksande Mi~i}, koji su na osnovuZakona o kulturnim dobrima bili oslobo|eni polagawa stru~nogispita, ostali su imali ovaj ispit. Delatnost Arhiva je jednimdelom bila finansirana preko Ministarstva kulture RepublikeSrbije, a drugim, za materijalne tro{kove i topli obrok, iz buyetaop{tina ~ije podru~je pokriva. Arhiv je posedovao i gra|u odizuzetnog zna~aja u 13 fondova, a imao je 289 fondova sa oko 700du`nih metara. Na kraju je naloèno da se vodi registar arhivskegra|e i dokumentacija koja se obrazuje i ~uva uz registar naobrascima koji su propisani vaè}im Pravilnikom o podacimakoji se upisuju u registre, na~inu vo|ewa registra i centralnogregistra arhivske gra|e i da se izvr{i popravka vodovodne ceviisprad glavne zgrade Arhiva.

Obavqawe poslova je nastavqeno po usvojenom programurada, sa ve} osvedo~enim iskustvom arhivskih radnika. Izvr{enoje detaqno pregledavawe oko dve hiqade fascikli i dvesta kwiga,odnosno oko 500 du`nih metara, kao i kompletan pregled gra|e u25 registratura i ura|eno dvadeset zapisnika o stawu arhivskegra|e i 16 lista kategorija registraturskog materijala sa rokovi-ma ~uvawa. Izvr{en je i komisijski pregled i odobreno izlu~i-vawe u dvadeset registratura, sa oko 1500 du`nih metara. Pruènaje i pomo} kod 18 registratura za wihovo sre|ivawe. Napisane sui tri informacije o stawu i problemima gra|e u fondovima kojetreba detaqno pregledati kod 25 registratura. Za potrebe ko-ri{}ewa gra|e za nau~ne radove izdato je oko sto fascikli, 400arhivskih jedinica, 80 predmeta i 45 kwiga. Re{eno je svih 250zahteva za izdavawe potvrda i uverewa. Sre|ene su personalije za27 fondova u 310 fascikli. Izvr{ena je revizija i prepakovanagra|a u 670 fascikli i na wima su ispisani odgovaraju}i podaci.Obavqen je i razme{taj gra|e u 390 fascikli.

U sre|ivawu arhivske gra|e prioritet su imali nesre|enifondovi koji su bili zna~ajni za sagledavawe politi~kih, privred-nih i drugih prilika u posleratnom razvoju Leskovca. Ra|eno jena pet arhivskih fondova: Skup{tina sreza Leskovac, Narodniodbor op{tine Grdelica, Narodni odbor op{tine Vu~je, Zanatsko-

127

gra|evinska zadruga ˜Hisarð Leskovac i Skup{tina op{tineVlasotince. Prilikom sre|ivawa gra|e izvr{ena je klasifikaci-ja, sistematizacija, revizija sre|ene gra|e, obavqena tehni~kapriprema gra|e za inventarisawe, izra|en popis fascikli, izvr-{eno signirawe, pe~atirawe, stavqawe nalepnica na 700 fascik-li. Od nau~no-informativnih poslova ura|ene su dve istorijskebele{ke, dve preliminarne bele{ke, 218 dosijea fondova i regi-star arhivske gra|e za 60 arhivskih fondova. Tokom godinearhivsku gra|u i bibliote~ki materijal koristilo je 56 koris-nika iz 53 fonda sa 74 fascikle i 47 bibliote~kih jedinica.Arhivski materijal je kori{}en za pisawe kwiga ˜Ruski emigran-ti izme|u dva svetska rata u Leskovcuð, ˜Bombardovawe Leskovca1941. godineð i ˜Privreda Leskovca 1944. godineð.

Ukqu~uju}i se u obeleàvawe godi{wice po~etka Prvogsvetskog rata, Arhiv je organizovao izlo`bu pod nazivom ̃ Soluncijablani~kog okruga 1916‡1918. godineð. A povodom obeleàvawa~etrdeset godina postojawa i rada Istorijskog arhiva u Leskovcuobjavqena je Monografija 1954‡1994. godine, koju je priredio za{tampu Zoran Ceki}.

Kako jo{ uvek nije bilo sredstava za adaptaciju novodobi-jenog prostora, krajem septembra 1994. godine, posebnim ugovorom,ustupqeno je na kori{}ewe 150 kvadratnih metara preduze}u˜Magnatð. Da bi se pak obezbedile prostorije Arhiva, odlu~enoje da se izvr{i sre|ivawe ograde i sporedne kapije. U vezi sa tim,zakqu~en je ugovor sa privatnim preduze}em ˜Granitð iz Leskovca.

Po~etkom decembra 1994. godine Arhiv je kupio putni~kovozilo ‡ jugo 55-T.

Bez obzira na te{ke uslove i nedostatak finansijskih sred-stava, i za 1995. godinu sa~iwen je ambiciozan program rada kojimje bilo predvi|eno da se izvr{i kompletan pregled arhivskegra|e i registraturskog materijala u 180 registratura, i to nateritoriji op{tine Leskovac sto, Vlasotinca dvadeset pet, Lebanadvadeset, Medve|e deset, Bojnika deset i Crne Trave petnaest.Planirana je i izrada do 20 lista kategorija registraturskogmaterijala sa rokovima ~uvawa i razmatrawe lista i eventualnekorekcije po primedbama Arhiva. Trebalo je, tako|e, obraditi dodvadeset registratura za davawe odobrewa za izlu~ivawe gra|e.Prioritet u ovoj godini za preuzimawe gra|e imale su registra-ture koje su posedovale gra|u stariju od trideset godina. [to seti~e sre|ivawa i obrade gra|e, planirane su: skup{tine op{tinaVlasotince i Medve|a, Gra|evinska radna organizacija ˜Hisarð,Prosvetno-pedago{ki zavod i Skup{tina sreza Leskovac, Narodni

128

odbori op{tina Grdelica, Manojlovce, Bratmilovce, Vinarce,Ja{uwa, Belanovce, Ora{ac, Trgovinska {kola i Vi{a tehni~katekstilna {kola u Leskovcu. U izradi informativnih sredstavapredvi|ena je izrada pet istorijskih bele{ki, zatim sumarniinventar za deset fondova i op{ti inventar, tako|e za desetfondova. Zna~ajna pa`wa je bila posve}ena i organizovawu dveizlo`be: ˜U~esnici Jablani~kog okruga u Topli~kom ustanku 1917.godineð i ˜@ivot Leskovca na plakatama 1945‡1955ð. Tokom ovegodine trebalo je preuzeti gra|u iz Op{tinskog komiteta Savezakomunista i Socijalisti~kog saveza Leskovca, Lebana, Medve|e iCrne Trave.

U stalni radni odnos za poslove odràvawa ~isto}e primqe-na je 1. aprila 1955. Zorica Ni{ki}, posle odlaska u penziju Qu-bice Ni{ki}.

Zbog nepostojawa opreme za fotokopirawe gra|e, a shvata-ju}i va`nost ovog posla, direktor Arhiva je po~etkom maja 1995.godine zakqu~io Ugovor o pruàwu mikrofilmskih usluga saPreduze}em za mikrografiju i informatiku ˜Migraf-komercð uNi{u, kome su dostavqeni fondovi: Vrawki}, Stamenkovi} ikomp. u Leskovcu, dve kutije, zatim, Popovi}, Ili} i komp. u Les-kovcu, pet kutija, fond Ili}, Teokarevi}, Petkovi} u Leskovcu,jedna kutija, i fond Gligorije Petrovi} i kompanija u Leskovcu,~etiri kutije.

Posle izvr{enog inspekcijskog pregleda Arhiva, 1. marta1994. godine, kada su konstatovane odre|ene nepravilnosti koje jetrebalo otkloniti u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima,ovla{}eno lice Ministarstva kulture za Jablani~ki i P~iwskiokrug Blagoje Jan~i} je prilikom novog pregleda, 28. jula 1995.godine, konstatovao da je izvr{ena popravka vodovodne cevi iotklowena opasnost od izbijawa vode u prizemqu zgrade. Izvr{enaje i naloèna mera vo|ewa registra arhivske gra|e i dokumentaci-je koja se obrazuje i ~uva uz registar na obrascima propisanimvaè}im Pravilnikom o podacima koji se upisuju u registre,na~inu vo|ewa registra i centralnog registra arhivske gra|e.Nalog da Dragica Milovanovi} dostavi dokaz o poloènom stru~-nom ispitu tako|e je bio izvr{en. Krajem aprila 1995. godinezakqu~en je Ugovor izme|u Arhiva i privatnog preduze}a ˜Granitðiz Leskovca o izradi krovne konstrukcije, {to je obavqeno sep-tembra i oktobra.

Ve} ispoqena konfrontacija kolektiva sa direktorima osta-la je, naàlost, kao pojava i u mandatu Neboj{e Ivanovi}a, jo{od prvih dana wegovog imenovawa. Osporavawe da diplomirani

129

sociolog moè da rukovodi Arhivom nije bilo utemeqeno nastvarnim argumentima, a nastojawe direktora da, u granicama svo-jih ovla{}ewa, zavede red i radi na postizawu {to boqih rezul-tata tuma~eno je kao nekorektan odnos i samovoqa. Sukob senajvi{e ispoqavao u komunikaciji izme|u direktora i ra~unovod-stva, a nije bila eliminisana ni podela kolektiva koja je svakod-nevno podsticana iznutra. To je dovelo do novog reagovawa pis-mima odgovaraju}im op{tinskim i republi~kim institucijama, ukojima se tvrdilo da je direktor nezakonito postavqen. Takvostawe je list ˜Politikað, 16. januara 1996. godine, nazvao burom uIstorijskom arhivu.

Odgovaraju}i na ove optu`be, direktor Ivanovi} je, izme|uostalog, rekao: Õptere}eni dugogodi{wom samoupravnom prak-som, radnici Arhiva su, pre nego {to sam prvi put kro~io u Arhiv,ne poznavaju}i me, izrazili svoj protest protiv mog postavqewaza direktora... Smatraju}i re{ewe Skup{tine op{tine Leskovaco postavqewu za direktora, a kasnije i Vlade Republike Srbije,za izuzetnu ~ast, maksimalno sam se trudio da opravdam ukazanopoverewe. Zahvaquju}i izuzetnom razumevawu Ministarstva kul-ture i svih {est op{tina koje pokriva Arhiv, u~iweni su znatnipomaci u smislu unapre|ewa radne snage, tehni~ke opremqenostii kulturno-informativne delatnosti Arhiva. Izvr{eni su imawi rekonstrukcioni zahvati na arhivskoj zgradi. Odmah po do-lasku morao sam da okre~im prostorije i ofarbam stolariju, za-menim itisone i polupane prozore, {to nije bilo u~iweno unazad15 godina.ð

Po nalogu inspekcije, oktobra 1996. godine postavqena jegromobranska instalacija na zgradu Arhiva.

Zna~ajna pa`wa, pored ostvarivawa programa za 1996. godinu,poklowena je uspe{nom vo|ewu finansijskog poslovawa, {to jepokazao i Izve{taj za period januar-decembar 1996. godine, u komese, izme|u ostalog, navodi:

˜Iz svih navedenih podataka vidi se da je Istorijski arhivu Leskovcu u 1996. godini iskazao pozitivni poslovni rezultat,sa napomenom da sredstva za materijalne tro{kove koja je treba-lo da dobijemo iz buyeta Op{tine Leskovac jo{ nismo dobili,iako smo dostavqali redovne mese~ne specifikacije, kao i kona~nuza celu 1996. godinu, a koja smo ukalkulisali kao prihod od buyetaOp{tine Leskovac.ð

Nastavqaju}i sa daqim radom na izdava~koj delatnosti, kaoposebno zna~ajno za afirmaciju institucije na ~ijem je ~elu direk-tor, Neboj{a Ivanovi} je prihvatio da Arhiv bude izdava~ ˜Mo-

130

nografije Lebanað, autora mr Gorana Jovi}a. Promocija mono-grafije izvr{ena je po~etkom jula 1997. godine u Lebanu, u pris-ustvu dr Petra Radi~evi}a, savetnika u Saveznom ministarstvu zanauku, razvoj i ìvotnu sredinu i profesora na Pri{tinskomuniverzitetu. Pored wega, o kwizi su govorili dr Milan Pecel,profesor Pri{tinskog univerziteta, i Neboj{a Ivanovi}, direk-tor Arhiva.

Arhivu Srbije ‡ Komisiji za kategorizaciju arhivske gra|e,upu}ena je 1977. godine slede}a dopuna spiska liste arhivskegra|e od izuzetnog zna~aja: Prva kraqevska srpska povla{}enafabrika vunenih, pamu~nih tkanina, gajtana i pozamanterijskihizrada: Popovi}, Ili} i kompanija, Leskovac, 1884‡1900, dve kuti-je, 0,30 du`nih metara, Prva kraqevska srpska povla{}ena fab-rika vunenog, pamu~nog prediva, gajtana i tkanina: Ili}, Teoka-revi} i Petrovi}, Leskovac, 1895‡1912, tri kutije, 0,45 du`nihmetara, Fabrika vunenih, pamu~nih tkanina i gajtana: Vrawki},Stamenkovi} i Kompanija, Leskovac, 1919‡1927, dve kutije, 0,30du`nih metara, Fabrika vunenih, pamu~nih tkanina i gajtana,prediva i pletiva: Gligorije Petrovi} i Kompanija, Leskovac,1927‡1945, 42 kutije, sedam du`nih metara, Udruèwe zanatlija zasrez Leskovac, 1887‡1945, trideset kutija, 6 du`nih metara,Udruèwe ugostiteqa sreza Leskovac, 1929‡1945, dve kutije, 0,30du`nih metara i Osnovna {kola u Pe~ewevcu, 1919‡1945, pet kuti-ja, 1,5 du`nih metara. U ovoj godini izvr{ena je zna~ajna rekon-strukcija i dogradwa sprata na delu zgrade u dvori{tu Arhiva,~ime je arhivski prostor znatno pro{iren.

Upornim radom radnika Arhiva 1998. godine evidentiranoje na teritoriji Jablani~kog okruga oko hiqadu registratura, odkojih je oko sto spadalo u kategoriju prioritetnih. Spoqna slu`bavr{ila je interventni obilazak registratura po redosledu pri-oriteta i po pozivu. Preuzeti su slede}i fondovi: ukinute Osnov-ne {kole ˜Dositej Obradovi}ð u Razgojni, pet du`nih metara,Radni~kog univerziteta ˜\uro Salajð i Doma kulture u Grdelici,3,5 du`nih metara, Samoupravne interesne zajadnice de~jeza{tite Leskovac, tri du`na metra, Radni~kog univerziteta ˜KostaStamenkovi}ð u Leskovcu, {est du`nih metara, Dru{tvenog pre-duze}a ˜Jablanicað Leskovac, 1,5 du`nih metara, Osnovne {kole˜Bora Stankovi}ð u selu Oranu, 4,5 du`nih metara, Osnovne {kole˜Radovan Kova~evi} Maksimð u Lebanu, 5,5 du`nih metara, iOp{tinskog suda u Leskovcu, 96 du`nih metara. U registratura-ma na terenu, u skladu sa zakonskim propisima, gra|a je daqe~uvana kao kulturno blago. U vezi sa tim, izdate su 33 saglasnos-

131

ti na liste kategorija sa rokovima ~uvawa. Doneto je 48 re{awao izlu~ivawu bezvrednog registraturskog materijala na terenu,od 367 du`nih metara. Po{to su u ovom periodu prestale da pos-toje neke radne organizacije, za 13 registratura otvoreni su novidosijei. Obra|eni su i sre|eni slede}i fondovi: Samoupravneinteresne zajednice kulture i fizi~ke kulture Leskovac, grani~negodine gra|e 1969‡1990, koli~ina 13 du`nih metara; Samoupravneinteresne zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa ju`no-moravskog regiona Leskovac, grani~ne godine 1977‡1990, koli~ina11 du`nih metara; Samoupravne interesne zajednice socijalneza{tite Leskovac, grani~ne godine 1972‡1990, koli~ina ~etiridu`na metra; Op{tinskog komiteta Saveza komunista Srbije(OK SKS) Medve|a, grani~ne godine 1955‡1975, koli~ina 7,5du`nih metara; Op{tinske konferencije Socijalisti~kog savezaradnog naroda (OK SSRN) Medve|a, grani~ne godine 1950‡1980,koli~ina 3,5 du`nih metara; Omladinskog saveza Vlasotince,grani~ne godine 1970‡1990, koli~ina 3 du`na metra; OK SKSCrna Trava, grani~ne godine 1949‡1990, koli~ina 6 du`nih metara;OK SKS Bojnik, grani~ne godine 1948‡1985, koli~ina 6,5 du`nihmetara; OK SSRN Bojnik, grani~ne godine 1950‡1978, koli~ina 2du`na metra; Osnovne {kole Klaji}, grani~ne godine 1950‡1970,koli~ina 5,5 du`nih metara; Op{tinskog suda Lebane, grani~negodine 1960‡1965, koli~ina 13 du`nih metara; Skup{tina op{tineLebane, grani~ne godine 1960‡1968, koli~ina 20 du`nih metara;Bioskopa ˜11. oktobarð Leskovac, grani~ne godine 1950‡1990,koli~ina 5 du`nih metara i Osnovne {kole ˜Stojan Qubi}ð u Gor-wem Brestovcu, sa isturenim odeqewima u Maga{u, Slavniku iDobroj Vodi, grani~ne godine 1950‡1970.

U 1998. godini ukupno je sre|eno i obra|eno 17 arhivskihfondova sa 117 du`nih metara arhivske gra|e.

Neposredni nadzor nad preuzetim fondovima, kao i wihovuza{titu, imala je Slu`ba depoa koja je obavqala brojne zadatketokom 1998. godine. Naro~ito je bila angaòvana u izvr{ewu odre-|enih manipulativno-tehni~kih poslova u prihvatnom depou, odno-sno u depou za sme{taj nesre|ene i neobra|ene arhivske gra|e iregistraturskog materijala. Radnici ove slu`be obavqali suodre|ene intervencije, vr{ili odvajawe pojedinih fondova ipripremili ih za sre|ivawe i obradu.

Vr{eno je i preuzimawe fondova, odre|ivawe lokacije, vo|e-we nadzora u vezi sa odràvawem depoa i arhivske gra|e u wima.Tako je izdavala odre|ene arhivske fondove na sre|ivawe i obradu.Redovno je sara|ivala sa bibliote~kom slu`bom i izdavala gra|una kori{}ewe istraìva~ima i ostalim korisnicima.

132

Svi sre|eni i obra|eni arhivski fondovi bili su sme{teniu odgovaraju}e arhivske kutije, sa potrebnim sadràjima i sig-naturama, a potom na metalne police. Za one fondove koji suodre|eni i obra|eni u 1998. godini ura|eni su spiskovi arhivskegra|e sa sadràjem i sumarni inventar za 17 arhivskih fondova.

U toku 1998. godine Istorijski arhiv je izdao 276 uverewa,potvrda i obave{tewa gra|anima i organizacijama na osnovudokumentacije sa kojom raspolaè po raznim osnovama. Gra|u jekoristilo 19 istraìva~a.

Po~etak 1999. godine nije nagove{tavao da }e na SaveznuRepubliku Jugoslaviju uslediti jedna od najbrutalnijih agresijau novijoj istoriji, kada je 19 ~lanica NATO pakta bombama zasi-palo gradove i qude, ne {tede}i ni bolnice, {kole, izbegli~kekolone, vozove, autobuse, u neprekidnom trajawu od 78 dana. Agre-sija je zapo~ela 24. marta, a okon~ana je tek 9. juna 1999. godine.Odmah posle prvih udara, Leskovac je 25. marta potresla jedna odnajsna`nijih eksplozija za sve vreme agresije. Bio je pogo|en mag-acin oru`ja na Hisaru. U celom gradu nastala je znatna {teta, pai u Istorijskom arhivu. Popucala su stakla, o{te}eni zidovi,sru{ene neke od polica sa gra|om. Radnici Arhiva, osim onihkoji su mobilisani, nalazili su se na radnim mestima, u prostori-jama koje nisu bile ustupqene pripadnicima Ministarstva unu-tra{wih poslova. Ostvarivawe programa rada za tu godinu biloje vi{e od obaveze, to je istovremeno bila i ~ast, trebalo je pokaza-ti hrabrost i prkos brutalnom agresoru. Arhivisti su obi{li~ak 120 registratura. U 75 od wih izvr{ena je kompletna kontro-la administrativnog poslovawa i na~ina arhivirawa, sme{taja i~uvawa arhivske gra|e. Sa~iweni su zapisnici sa nalozima zaotklawawe nedostataka. Stru~na pomo} pruèna je u 26 regis-tratura i ura|en kontrolni pregled u 119, u kojima je rok za otk-lawawe nedostataka istekao, izdato je i sedam saglasnosti naliste kategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawai doneta su 23 re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskogmaterijala, a ukupna duìna izlu~enog materijala bila je 714du`nih metara. Tokom godine izvr{eno je i preuzimawe delaarhivske gra|e i registraturskog materijala od Skup{tine op{-tine Leskovac za period 1965‡1970. godine, i to 56 du`nih metara,i Osnovne {kole ˜Vuk Karayi}ð iz Bunu{kog îfluka, sa 6,5du`nih metara. Iako se radilo sa mawim brojem izvr{ilaca i uoteànim uslovima, sa uspehom je izvr{ena obrada slede}ih fon-dova: Radni~kog univerziteta ˜Kosta Stamenkovi}ð u Leskovcu1955‡1992. godine (~etiri du`na metra), Samoupravne interesne

133

zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa ju`nomoravske regi-onalne zajednice 1976‡1990. godine (29 du`nih metara), Osnovne{kole u Klaji}u 1960‡1996. godine (5,10 du`nih metara), Samo-upravne interesne zajednice osnovnog obrazovawa 1972‡1990. godine(6,5 du`nih metara), Papuyijske zadruge ˜Elanð u Leskovcu1961‡1990. godine (dva du`na metra), Op{tinskog Saveza udruèwaboraca Narodnooslobodila~kog rata 1941‡1945. godine Leskovac1947‡1975. godine (tri du`na metra), Skup{tine op{tine Bojnik1947‡1970. godine (7,20 du`nih metara), Osnovne {kole ˜BoraStankovi}ð Orane 1939‡1992. godine (3,80 du`nih metara), Osnovne{kole ˜Dositej Obradovi}ð u Razgojni 1918‡1976. godine (7,5du`nih metara), Skup{tine op{tine Lebane 1959‡1969. godine (9du`nih metara) Op{tinskog suda u Lebanu 1955‡1990. godine ({estdu`nih metara) i Vi{e me{ovite gimnazije u Leskovcu1912‡1960. godine (12 du`nih metara). Obra|ena gra|a bila jesme{tena u depoima koji su preure|eni posle renovirawa. A poslevi{egodi{wih napora bio je sa~iwen i tekst vodi~a Istorijskogarhiva u Leskovcu i vr{ene su pripreme za wegovo kona~noobjavqivawe. Tokom ove godine izdato je 520 uverewa i potvrda,jer je bilo poja~ano interesovawe zbog najavqenog obe{te}ewaratnih zarobqenika tokom Drugog svetskog rata.

Za razliku od prethodnih godina, direktor Neboj{a Iva-novi} je za 2000. godinu zahtevao od svakog radnika Arhiva dapredloì godi{wi plan rada za oblast koju pokriva. Nakon togaje traìo da se za svaki mesec podnosi izve{taj o izvr{enimposlovima, {to je u znatnoj meri izazivalo reagovawe nekih rad-nika. Ipak, godi{wi planovi rada su pravqeni savesno i izvr-{avani po planu, a ukoliko bi se i dogodilo da se negde odstupi,to je bivalo uz saglasnost direktora. Sa dugogodi{wim predsed-nikom Upravnog odbora Vitomirom Marinkovi}em, profesorom,odvijala se dobra saradwa, a wegovo angaòvawe umnogome jekoristilo daqoj afirmaciji Arhiva. U izve{taju za mesec maj2000. godine, na primer, Gradimir Pavlovi} navodi da je izvr{io19 obilazaka registratura, i to 11 koji su planom predvi|eni, dvapo pozivu za pruàwe pomo}i oko izrade lista i sre|ivawaarhive i {est radi preuzimawa arhivske gra|e iz registratura.Tako|e, posle izvr{enog pregleda, dao je saglasnost na tri listekategorija registraturskog materijala sa rokovima ~uvawa iizdao je {est re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskogmaterijala u duìni od 129,80 metara. U istom mesecu primio jearhivsku gra|u Op{tinskog suda u duìni od 10,80 metara i Skup{-tine op{tine Leskovac za period 1958‡1964. godine u duìni od

134

29 metara. Radio je i na sre|ivawu i popuni dosijea registraturai sre|ivawu evidencije.

Predrag Tasi} u ovom mesecu radio je na fondu Osnovne{kole ˜Josif Kosti}ð u Leskovcu, sa grani~nim godinama1947‡1970, sa 17 du`nih metara, zatim na sre|ivawu dnevnika po{kolskim godinama, pe~atirawu, povezivawu ko{uqice, ispisi-vawu. Izvr{io je i {kartirawe korica dnevnika i praznih lis-tova. Neboj{a Mutavyi} je izdao tokom ovog meseca pet uverewa,sedam fotokopija originalnih dokumenata, a jednom je bio i sve-dok u Op{tinskom sudu u Leskovcu povodom izdatog uverewa.Uverewa su se odnosila na radni sta`, {kolsku spremu i imovin-sko pravne odnose. Dvadeset radnih dana opsluìvao je tri is-traìva~a koji su koristili fondove: Narodnog odbora op{tineVu~je, De~jeg doma u Vu~ju, Narodnog odbora op{tine Bojnik,Narodnog odbora sreza jablani~kog, komplete lokalne {tampe ili~ni fond Radeta Jovi}a. U depou nesre|ene gra|e radio je naprijemu dokumentacije Skup{tine op{tine Leskovac za period1958‡1964. godine i na prijemu dokumentacije Op{tinskog suda uLeskovcu za period 1950. do 1968. godine, a u depou sre|ene gra|ena prijemu i sme{taju fonda Me|uop{tinske konferencije Soci-jalisti~kog saveza Leskovac, a sara|ivao je i na izradi vodi~a.

Za isti mesec Marina Kuli} izvr{ila je obilazak 20 regi-stratura, 15 predvi|enih planom i pet po pozivu radi pruàwastru~ne pomo}i. Donela je i dva re{ewa za izlu~ivawe bezvrednogregistraturskog materijala u duìni od 44,20 metara. I ostaliradnici su podnosili sli~ne izve{taje, a ra|eni su i tromese~ni,{estomese~ni i godi{wi izve{taji, tako|e pojedina~no. U godi{-wem izve{taju za 2000. godinu Ninoslav @ivkovi} je naveo da jeradio na sre|ivawu fondova: Op{tinske konferencije Socijalis-ti~kog saveza Leskovac, Op{tinskog komiteta Saveza komunistaLebane, Op{tinske konferencije Socijalisti~kog saveza i Op-{tinskog komiteta Saveza komunista Vlasotince. Za svaki odovih fondova dao je i izve{taj {ta je ura|eno. Tako na primer, zaprvi fond i grani~ne godine 1962‡1990. naveo je da su primqene123 fascikle. Izvr{io je otklawawe metalnih delova koji sumogli da o{tete dokumentaciju i fond je u celosti sredio i arhi-visti~ki obradio. Izvr{io je folijaciju, signaturu i pe~atawe.Fond je upakovao u fascikle i kutije, na kojima je zalepio nalep-nice sa ispisanim oznakama. Kada je ura|en i spisak sadràja,Fond je sme{ten u depo sre|ene gra|e na ~uvawe i kori{}ewe.Fond nije mikrofilmovan niti je do tada kori{}en.

135

U izve{taju o radu za 2000. godinu Marina Kuli} navodi daje izvr{en uvid u stawe arhivske gra|e u 108 registratura. U 71registraturi ura|en je zapisnik o stru~nom nadzoru sa merama zaotklawawe nedostataka, u 31 registraturi data je stru~na pomo}.Izvr{en je obilazak ~etiri registrature koje su pripremale gra|uza predaju Arhivu i dva obilaska novoformiranih registratura.Ura|eno je sedam lista kategorija registraturskog materijala sarokovima ~uvawa na koje je stru~na slu`ba dala saglasnost zakori{}ewe. U 23 registrature dato je odobrewe za izlu~ivawematerijala ~iji je rok ~uvawa istekao, u duìni 560,5 du`nihmetara. Preuzeta su dva fonda: Osnovne {kole ˜Josif Kosti}ð(25 du`nih metara) i Samoupravne interesne zajednice kultureLeskovac (20 du`nih metara). Ra|eno je i na sre|ivawu evidenci-je za spoqnu slu`bu: odlagawe evidencije u ko{uqice u svakomdosijeu, novo numerisawe postoje}e evidencije dosijea i kartona,otvarawe registra aktivnih i pasivnih registratura i otvaraweregistra registratura koje su prestale sa radom. Ra|eno je i naodabirawu i izlu~ivawu arhivske gra|e i registraturskog mater-ijala Samoupravne interesne zajednice zdravstvene za{tite zaop{tine Leskovac, Vlasotince i Crna Trava. Za dvadeset regis-tratura doneta su re{ewa u postupku podno{ewa prijava sudijiza prekr{aje.

Posle petooktobarskih promena 2000. godine, intenziviranje sukob izme|u {efa ra~unovodstva Slavice Jovanovi} i direk-tora Ivanovi}a, jer je ona uporno nastojala da dokaè kako jedirektoru prestao mandat jer nije ponovo imenovan od straneMinistarstva kulture. Po{to je Slavica Jovanovi} odbijala daizvr{ava direktorova nare|ewa, on je novembra 2000. godinepokrenuo disciplinski postupak protiv we, optuùju}i je da jenasavesno i neblagovremeno izvr{avala radne obaveze, a povod jebio {to je neovla{}eno overila zdravstvenu kwiìcu biv{emradniku Arhiva Zoranu Ceki}u. Usledilo je i weno odbijawenaloga direktora, kad je prestala svaka komunikacija me|u wima.@albe Slavice Jovanovi} inspekciji rada i Upravnom odborunisu urodile plodom, pa se obratila Op{tinskom sudu. Leskova~kajavnost je saznala za ove sukobe kada je, s tim u vezi, u Ña{ojre~ið objavqen tekst ˜Igrali se jurenkeð, sa detaqnim opisomsituacije. Na to je usledilo reagovawe iz Istorijskog arhiva.Direktor je, izme|u ostaloga, izjavio: Õdgovornost prema radu,savesno i aùrno obavqawe poverenih poslova, korektan odnosprema kolegama i direktoru su stvari sa kojima je pomenuta rad-nica u sukobu, nikako ne organi upravqawa Arhivom koji su se

136

takvom pona{awu suprotstavili i svojim odlukama izjasnili.Pomenuti ~lanak ima za ciq srozavawe ugleda ustanove i wenihupo{qenika i svojevrstan je primer name{tenog javnog sudskogprocesa. Sadrì optu`nicu, proces izvo|ewa dokaza i na krajupresudu, a da sve vreme procesa õkrivqeni i ne zna da se procesvodi a kamoli da ima {ansu za odbranu.ð

Radnici arhiva tako|e su reagovali navode}i u tekstu: ã)neta~no je da se protiv Slavice Jovanovi} vodio politi~ki pro-ces {to ona izjavquje u pomenutom ~lanku. Neta~no je da je zapis-nikom komisija konstatovala da je direktor obio fioke od rad-nih stolova i ormara, ve} se radi o Slavi~inoj izjavi datoj komisi-ji koja ne odgovara istini. Istina je da do danas nije predala per-sonalne dosijee radnika za ~ije je ~uvawe bila odgovorna opisomsvoga radnog mesta. Istina je da je Slavica imala sukob sa direk-torom zbog odbijawa izvr{avawa wegovih naloga, nedolaska naposao, a sve to uz obrazloèwe da mi nemamo direktora a mi{qewasmo da u tome gre{i. b) [to se ti~e navodnih pretwi otkazomradnici Dragici Milovanovi}, tako|e je neistina. c) U vezi tvrd-we da Arhiv ne radi dobro, mislimo da takvu ocenu ipak trebaprepustiti stru~wacima iz na{e oblasti a po svim parametrimakojima se ocewuje rad Arhiva moè se zakqu~iti suprotno, tj. dasve slu`be nesmetano obavqaju svoj posao.ð

Po{to posle petooktobarskih de{avawa 2000. godine nijedo{lo do promene u rukovo|ewu Arhivom, pitawe opstanka direk-tora bilo je i daqe aktuelno. Tome su umnogome doprineli i suko-bi sa ra~unovodstvom i suspendovawe Slavice Jovanovi}. Krajemjanuara 2001. godine direktor je formirao komisiju koju su ~iniliNinoslav @ivkovi}, Neboj{a Mutavyi} i Predrag Tasi} koja jeimala zadatak da preuzme dokumentaciju od {efa ra~unovodstva,ali je Jovanovi}eva uporno odbijala da je preda. Smene direktorau drugim institucijama u kulturi uticale su na poja~ane zahtevemaweg dela radnika Arhiva da bude smewen i Neboj{a Ivanovi}.U vezi sa ovim oglasila se sindikalna organizacija Arhiva kojaje 12. februara 2001. godine dala podr{ku direktoru, navode}islede}e razloge: ˜Za vreme wegovog rukovo|ewa do{lo je do zna~aj-nog unapre|ewa radne sredine, odvajawa rada od nerada, poboq{awauslova sme{taja arhivske gra|e i zna~ajnih pomaka u za{titizgrade Arhiva, kao i wenog dogra|ivawa. Tako|e se krenulo saizdava~kom delatno{}u i mikrofilmovawem gra|e. Nabavqenaje i odgovaraju}a oprema za kori{}ewe mikrofilmova, zatimkompjuteri i drugo.ð Zapisnik je potpisalo devet radnika Arhiva.Me|utim, cela 2001. godine protekla je u senci ovih doga|awa,

137

ali je najve}i deo kolektiva uspe{no obavio sve poslove pred-vi|ene programom. Obavqeno je 177 obilazaka registratura, i topo planu 114, po pozivu 40, za preuzimawe gra|e 14 i devetnovootvorenih registratura. Preuzeto je pet fondova i doneto 39re{ewa o izlu~ivawu registraturskog materijala (2301,13 du`nihmetara) i dato pet saglasnosti na liste kategorija. Nastavqenoje i sa sre|ivawem i obradom arhivske gra|e, a povremeno se iodstupalo od predvi|enog programa sre|ivawem onih fondovakoji su bili u nesre|enom i o{te}enom stawu, kako bi se omogu-}ilo wihovo kori{}ewe od strane nau~nih radnika.

Sre|eni su i obra|eni slede}i fondovi: Op{tinskog komite-ta Saveza komunista Vlasotince; izvr{ena je folijacija i pe~a-tawe, stavqene su oznake, upakovan je u fascikle i sme{ten udepo sre|ene gra|e. Sa~iwen je spisak fonda, a grani~ne godine subile 1947‡1990; Osnovne {kole u Sli{anu, grani~ne godinefonda su 1944‡1980, koli~ina gra|e 9 fascikli; Osnovne {koleu Ba~evini, grani~ne godine 1946‡1980, koli~ina gra|e 3 fascik-le; Osnovne {kole u Prekop~elici, grani~ne godine 1945‡1980,koli~ina gra|e 24 fascikle; Ekonomske {kole u Leskovcu,grani~ne godine 1948‡1977, koli~ina arhivske gra|e 35 fascik-li; Osnovne {kole ˜Vuk Karayi}ð Bunu{ki îfluk, grani~negodine 1918‡1977, koli~ina gra|e 42 fascikle; Osnovne {kole˜Josif Kosti}ð Leskovac, grani~ne godine 1947‡1977, koli~inagra|e 77 fascikli; Osnovne {kole u Klaji}u, grani~ne godine1960‡1996, koli~ina gra|e 45 fascikli; Skup{tine op{tine Boj-nik, grani~ne godine 1947‡1970, koli~ina gra|e 33 fascikle; Om-ladinskog saveza Vlasotince, grani~ne godine 1948‡1988, koli~inagra|e 4 kutije; Op{tinske konferencije Socijalisti~kog savezaradnog naroda Bojnik, grani~ne godine 1959‡1990, koli~ina gra|e15 kutija; Op{tinskog komiteta Saveza komunista Bojnik, gra-ni~ne godine 1952‡1990, koli~ina gra|e 25 kutija; Slu`be za poslo-ve dru{tvene brige o deci, grani~ne godine 1972‡1990, koli~inagra|e 9 fascikli; Regionalnog puta Leskovac ‡ Manojlovce ‡Ora{ac ‡ Stupnica, grani~ne godine 1967‡1989, koli~ina gra|e9 fascikli; Samoupravne interesne zajednice Zdravstveneza{tite Medve|a, grani~ne godine 1962‡1987, koli~ina arhivskegra|e 3 fascikle; Samoupravne interesne zajednice zdravstveneza{tite Crna Trava, grani~ne godine 1964‡1988, koli~ina gra|e12 fascikli. Saveza udruèwa boraca Narodnooslobodila~kograta 1941‡1945 (SUBNOR) Leskovac, grani~ne godine 1941‡1993,koli~ina gra|e 15 fascikli; SUBNOR-a Bojnik, grani~ne godine1961‡1980, koli~ina gra|e 11 fascikli; SUBNOR-a Medve|a, gra-

138

ni~ne godine 1962‡1975, koli~ina gra|e 8 fascikli; Samoupravneinteresne zajednice usmerenog obrazovawa i vaspitawa Leskovac,grani~ne godine 1978‡1991, koli~ina arhivske gra|e 34 fascikle.Ostvaren je i zadovoqavaju}i interes za istraìvawe, jer je bilo45 istraìva~kih dana.

Oktobra 2001. godine Vlada Republike Srbije imenovala jenove ~lanove Upravnog odbora: Mom~ila \oki}a, za predsednika,Bosu Pani}-Tasi}, Lidiju Trajkovi}, Dragicu Milovanovi} i Ni-noslava @ivkovi}a. Na prvom, konstitutivnom sastanku, 21.novembra 2001. godine, i pored upozorewa direktora da po Statutunije predvi|en izbor potpredsednika Upravnog odbora, ipak je natu du`nost izabrana Dragica Milovanovi}.

I na ovom sastanku je istaknut problem nedostatka prosto-ra, {to onemogu}ava preuzimawe gra|e sa terena. Zahtevano je,tako|e, da se razmotri zapisnik o finansijskoj kontroli i da se nanarednom sastanku podnese izve{taj o kori{}ewu slu`benog auto-mobila.

Imenovan je i novi Nadzorni odbor, koji su ~inili SlobodanTasi}, diplomirani pravnik, predsednik, Ranko Caki}, diplomi-rani ekonomista, i Gradimir Pavlovi}, arhivski pomo}nik.

Na slede}em sastanku Upravnog odbora, 25. decembra 2001.godine, raspravqalo se o zapisniku o finansijskom pregledu radaArhiva u kome je ukazano na neke propuste koji su, uglavnom, nas-tali zbog ve} nasle|enih sukoba sa ra~unovodstvom. Za vremeodsustvovawa {efa ra~unovodstva, wene poslove je obavqala agen-cija ˜Belið iz Leskovca. Zakqu~eno je da se nepravilnosti otk-lone i da se sa~ini finansijski plan za 2002. godinu i da se vodizakonska evidencija kori{}ewa slu`benog automobila, a finan-sijsku dokumentaciju je po~etkom decembra 2001. godine ponovopreuzela {ef ra~unovodstva Slavica Jovanovi}, koju je sud vra-tio na posao. Me|utim, po~etkom februara 2002. godine Upravniodbor je samo mogao da konstatuje da zakqu~ci sa prethodnog sas-tanka nisu ispo{tovani i ponovo je ukazano na potrebu sre|ivawastawa.

Budu}i da je Arhiv i daqe bio u nadle`nosti Vlade Repub-like Srbije, ona je, zbog ovakvog stawa u instituciji, sredinommarta 2002. godine za vr{ioca du`nosti direktora imenovalaSini{u Peri}a, kustosa Narodnog muzeja u Leskovcu, diplomira-nog arheologa, a Neboj{a Ivanovi} je raspore|en na radno mestoarhiviste. Naàlost, ni posle ove promene podele u kolektivunisu prestale. Za razliku od ranijih godina, Izve{taj o radu za2002. godinu napisan je tako da se za svakog radnika posebno navo-di wegov u~inak. Zato }emo ga navesti u celini:

139

˜U 2002. godini u Istorijskom arhivu radilo je 12 radnikaod kojih 9 u arhivskoj struci a tri u administraciji, i to: direk-tor, organizator materijalno-finansijskih i op{tih poslova ihigijeni~arka.

RAD SPOQNE SLU@BE

Rad spoqne slu`be odvijao se na za{titi arhivske gra|e vanarhiva, obilazak registratura predvi|en planom za 2002. godinu,obilazak registratura po pozivu radi pruàwa stru~ne pomo}ioko izdvajawa bezvrednog registraturskog materijala kome je rok~uvawa istekao, obilazak oko priprema za preuzimawe arhivskegra|e sa terena i samo preuzimawe, kao i ostali vidovi za{titearhivske gra|e na terenu, sa~iwavawe zapisnika o stru~nom nad-zoru nad arhivirawem, odràvawem i odabirawem arhivske gra|ei registraturskog materijala sa merama za otklawawe nedostata-ka i davawe saglasnosti na listu kategorija registraturskog ma-terijala sa rokovima ~uvawa, kao i davawe saglasnosti na regis-traturski materijal ~iji je rok ~uvawa po listi kategorija istekao.

Rad u spoqnoj slu`bi obavqala su dva radnika, arhivistaMarina Kuli} i arhivski pomo}nik prve vrste Gradimir Pavlo-vi}:

Marina Kuli}

Izvr{ila je uvid u stawe arhivske gra|e i registraturskogmaterijala u 65 registratura na podru~ju op{tina: Leskovac,Vlasotince i Crna Trava. Za 45 registratura sa~inila je zapis-nik o stru~nom nadzoru nad arhivirawem, odràvawem i odabi-rawem arhivske gra|e i registraturskog materijala sa merama zaotklawawe nedostataka, u 18 registratura koje su imale potrebuza stru~nim konsultacijama radi {to efikasnijeg otklawawanedostataka radila je u neposrednom kontaktu u registraturama.Izvr{ila je dva obilaska registratura koje su pripremale arhiv-sku gra|u i registraturski materijal za predaju Istorijskomarhivu. Uradila je jednu Listu kategorija registraturskog mater-ijala sa rokovima ~uvawa na terenu za koju je stru~na slu`ba dalasaglasnost za kori{}ewe iste. Po zapisniku o nadzoru dala je 18re{ewa o izlu~ivawu bezvrednog registraturskog materijala ~ijije rok ~uvawa istekao u ukupnoj duìni 542 metra du`na. Preuzelaje fond Rukometnog kluba ˜Dubo~icað Leskovac u ukupnoj duìni

140

od 5,6 metara du`nih. Radila na sre|ivawu fondova na terenu, ito: De~iji vrti} u Crnoj Travi; Sredwoj {koli u Crnoj Travi;Osnovnoj {koli ˜Vo`d Kara|or|eð u Leskovcu i Fondu zdrav-stvene za{tite u Leskovcu, kao i na sre|ivawu mati~ne evidenci-je u samom arhivu. U pogledu stru~nog usavr{avawa i osposobqava-wa za rad na terenu napravila je kontakte sa arhivima iz Beograda,Jagodine, Zaje~ara, Ni{a i Vrawa.

Gradimir Pavlovi}

U 2002. godini izvr{io je 102 obilaska, {to tabelarno pri-kazano izgleda ovako:

Op{tina Predvi|eno planom Po pozivu Radi Ukupnoza 2002. g. preuzimawe

gra|e

Leskovac 48 15 2 65Lebane 10 5 / 15Bojnik 7 2 2 11Medve|a 7 3 1 11Ukupno: 72 25 5 102

Izvr{io je pregled i dao saglasnost na 14 lista kategorijaregistraturskog materijala sa rokovima ~uvawa, izvr{io pregledi dao re{ewa za izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materi-jala u 9 registratura u ukupnoj duìni od 886,50 du`nih metara.

Izvr{io preuzimawe arhivske gra|e iz tri registrature, ito: Op{tinski sud Leskovac, u duìni od 36 du`nih metara; odSkup{tine Medve|a ukinutih SIZ-ova u duìni od 7,60 metaradu`nih i ukinutih SIZ-ova socijalnog osigurawa sa teritorijeJablani~kog okruga.

Radio na poslovima sre|ivawa, odabirawa i popisivawa ar-hivske gra|e na terenu, i to: Trgovinsko-ugostiteqska {kola uLeskovcu i Zavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.

Radio na postavqawu izlo`be ˜Solunci Jablani~kog okru-gað u op{tinama Medve|a, Bojnik i Lebane.

RAD SRE\IVA^KE I OBRA\IVA^KE SLU@BE

Rad sre|iva~ke i obra|iva~ke slu`be odvijao se u Istorij-skom arhivu, gde se radilo na sre|ivawu, odabirawu i popisivawuarhivske gra|e unutar arhiva.

141

Predrag Tasi}

Izvr{io sre|ivawe, obra|ivawe, folijaciju i sme{taj u ar-hivske kutije i sa~inio zapisnike o sre|enoj arhivskoj gra|i naslede}im fondovima:

1. Omladinski savez Vlasotince (4 kutije) u duìni 3 du`nametra

2. SO Bojnik OK SKS Bojnik (33 kutije) u duìni 7 du`nihmetara

3. OOSSRN Bojnik (25 kutija) u duìni 8,5 du`nih metara4. Slu`ba za poslove dru{tvene brige o deci Leskovac (9 fas-

cikli) 5 d. m.5. Sreski Savez zemqoradni~kih zadruga Vlasotince (49 fas-

cikli) u duìni 12 du`nih metara6. Osnovna {kola ˜Josif Kosti}ð u Leskovcu (77 fascikli)

20 metara du`nih7. Osnovna {kola u Klaji}u (45 fascikli) 8 du`nih metara8. [kola za osnovno obrazovawe odraslih Leskovac (25 fas-

cikli) 6,5 d. m.Vr{io sre|ivawe i odabirawe arhivske gra|e na terenu, i to

u: Trgovinsko-ugostiteqskoj {koli u Leskovcu i Zavodu za Soci-jalno osigurawe u Leskovcu. Radio na postavqawu izlo`be u op{-tinama Medve|a, Bojnik i Lebane.

Ninoslav @ivkovi}

Izvr{io sre|ivawe, obra|ivawe, folijaciju i sme{taj u ar-hivske kutije i sa~inio zapisnik o sre|enoj arhivskoj gra|i na sle-de}im fondovima:

1. Fond ˜Ekonomska {kolað u Leskovcu (35 fascikli) 15 du`-nih metara, fond u celosti sre|en

2. Fond ˜[PIKð Jablanica Leskovac (10 fascikli) 7 du`nihmetara, fond u celosti sre|en.

3. Fond Siz zdravstvene za{tite Leskovac (58 fascikli) 27du`nih metara, rad na ovom fondu jo{ traje

4. Fond [tampani materijal Skup{tine Sreza Leskovac (25fascikli) 14 du`nih metara, fond u celosti sre|en.

5. Radio na poslovima sre|ivawa, odabirawa i popisivawaarhivske gra|e na terenu, i to u: Trgovinsko-ugostiteqskoj {koliu Leskovcu i Zavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.

Tako|e radio na postavqawu izlo`be u Lebanu, Medve|i iBojniku.

142

Dragica Milovanovi}

Radila na Fondu Dru{tvenog preduze}a ˜Rade Metalacð Les-kovac koji je preuzet od strane Istorijskog arhiva (141 sveàw),39 du`nih metara. Grani~ne godine 1945‡1990. godina. Ura|eno je{kartirawe bezvrednog registraturskog materijala i arhivisti~kaobrada fonda. U toku je rad na tehni~koj obradi fonda (stavqawedokumenata u ko{uqice, fascikle, kutije, lepqewe etiketa iobeleàvawe arhivske gra|e i odlagawe u depo sre|ene gra|e.

Radila na preuzimawu arhivske gra|e koja je data na poklonIstorijskom arhivu LEGATI, i to: Vilija Huba~a ‡ gra|a iz kul-ture o razvoju filmske umetnosti, pozori{ta i ostalih ustanovau kulturi iz domena wegovog rada i stvarala{tva.

‡ Doktora veterinarske medicine Petra M. \eki}a, legatsadrì dokumenta o radu Veterinarsko medicinske slu`be biv{egsreza Leskovac i Veterinarske stanice ˜Veterinað Leskovac uperiodu od 1952‡1992. godine.

Ovaj legat je sme{ten u fascikle, kutije, izvr{eno je pe~a-tawe dokumenata i numerisawe u 4 kutije ‡ grani~ne godine1944‡2001. g. i napravqen je spisak o sadràju ovih 4 kutija.

‡ Dr Milorada Dragutina Stankovi}a ‡ ˜Slavujað, legatsre|en i obra|en.

Rad na sre|ivawu kartoteke i orginalnih dokumenata logora-{a koji su bili po logorima Nema~ke, Austrije, Norve{ke, Ita-lije i Bugarske za vreme II svetskog rata, upisivawu u registarinterniraca deportiraca i ratnih vojnih zarobqenika na teri-toriji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga. Rad na izdavawuuverewa (1.100 uverewa izdato).

Rad na sre|ivawu, odabirawu i popisivawu arhivske gra|ena terenu, i to: Trgovinsko-ugostiteqske {kole u Leskovcu i Zavodaza socijalno osigurawe u Leskovcu.

Neboj{a Mutavyi}

Radio na sre|ivawu, obradi fonda SO Leskovac, period1945‡1970. Radio na izdavawu uverewa i potvrda iz sre|ene i nes-re|ene arhivske gra|e po traèwu fizi~kih lica, javnih ustano-va, sudova, zavoda za Penziono-invalidsko osigurawe na terito-riji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga. Izdao ukupno 149re{ewa i potvrda, kopija projekata 28 i davao arhivsku gra|u is-traìva~ima (12 istraìva~a).

143

Radio na sre|ivawu i odabirawu arhivske gra|e na terenu, ito u De~jem vrti}u Crna Trava i osnovnoj {koli Crna Trava isredwoj {koli: Crna Trava, Osnovnoj {koli ˜Vo`d Kara|or|eðu Leskovcu, Zavod za socijalno osigurawe Leskovac.

Radio na postavqawu izlo`be u Bojniku i Medve|i.

Sla|ana Kneèvi}

Radila na pomagawu svim obra|iva~ima, administrativnojslu`bi (na kucawu re{ewa i potvrda, primawu i slawu po{te,vo|ewu delovodnika i sre|ivawu fondova pod nadzorom sre|iva~a)kao obuka za polagawe stru~nog ispita koji je i poloìla. Popoloènom stru~nom ispitu ukqu~ila se na sre|ivawu arhivskegra|e na terenu, u Trgovinsko-ugostiteqskoj {koli u Leskovcu iZavodu za socijalno osigurawe u Leskovcu.ð

Krajem 2002. godine odlukom Vlade Republike Srbije arhivisu pre{li u nadle`nost lokalne samouprave, {to je zna~ilo daskup{tine op{tina mogu da imenuju direktore. Upravo zbog togai na osnovu Odluke o osnivawu Istorijskog arhiva i Statuta, Skup-{tina op{tine Leskovac je, 7. februara 2003. godine, razre{ilavr{ioca du`nosti direktora Sini{u Peri}a i za direktoraimenovala Neboj{u Ivanovi}a. Ministarstvo kulture i javnoginformisawa Republike Srbije, na zahtev Arhiva, 23. marta 2003.godine poslalo je obave{tewe da, nakon dono{ewa Zakona olokalnoj samoupravi, kao i Zakona o obimu sredstava i u~e{}aop{tina i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2003.godini, prestaje da vr{i osniva~ka prava nad Istorijskim arhivomu Leskovcu, koja su proizilazila iz Zakona o delatnostima odop{teg zna~aja u oblasti kulture. Ta prava, kojima pripada iimenovawe organa upravqawa, preneta su osniva~ima op{tinskihustanova kulture. Imaju}i u obzir da je osniva~ Arhiva u LeskovcuSkup{tina op{tine ‡ ona ima osniva~ka prava i obaveze premawemu. Ne{to kasnije, 7. maja 2003. godine, razre{en je stariUpravni odbor i imenovan novi u sastavu: Boìdar Stamenkovi},predsednik, dr @ivan Stojkovi}, mr Ivan Beci}, Marina Kuli}i Sla|ana Kneèvi}. Me|utim, ta odluka je dovela do novihsukoba i konfrontacija. Naime, Sini{a Peri}, kao vr{ilacdu`nosti direktora, i daqe je smatrao da je na toj du`nosti jer je,po wegovom mi{qewu, trebalo da ga razre{i Vlada RepublikeSrbije koja ga je i imenovala. Istovremeno, bilo je nejasno kakoje mogao ostati vr{ilac du`nosti i pored iskori{}enog roka oddva puta po {est meseci, {to je on prekora~io. Kako ovo obave{-

144

tewe Peri} nije priznavao niti prihvatao da se izvr{i primo-predaja du`nosti, Neboj{a Ivanovi} je o tome sredinom aprila2003. godine pismeno obavestio predsednika op{tine Leskovac iOp{tinsko ve}e. Nije urodila plodom ni intervencija na~elni-ka Uprave za dru{tvene delatnosti, pa je stawe ostalo neprome-weno. Tako je Arhiv u ovom periodu imao dva upravna odbora idva direktora, od kojih je jedan bio vr{ilac du`nosti. Ra~unovod-stvo i jedan broj radnika Arhiva i daqe je sara|ivao samo saPeri}em. Novoimenovanom direktoru nije stavqena na uviddokumentacija, a neki radnici su odbijali da izvr{avaju wegovenaloge. Budu}i da je morao da zakonski posluje, a nije raspolagaoni pe~atom, on je uradio novi pe~at i izvr{io registraciju unadle`nom sudu. Vi{e puta je poku{avao da preuzme dokumentaci-ju, ~ak i uz intervenciju pripadnika Ministarstva unutra{wihposlova, ali u tome nije uspevao. Suo~en sa ovim, predsednikop{tine Leskovac je 11. avgusta formirao Komisiju koju su ~iniliBratislav Popovi}, predsednik, Milo{ Jovi} i Goran Pavlovi}sa zadatkom da obezbedi primopredaju du`nosti izme|u Peri}a iIvanovi}a. Naàlost, ni ova komisija nije uspela u tome. Kada jePeri} navr{io 65 godina ̀ ivota, direktor Ivanovi} mu je napisaore{ewe o odlasku u penziju, ali ga ovaj nije preuzeo. Usledile sutu`be i daqe rasprave. Da bi sredio stawe, Ivanovi} pokre}edisciplinski postupak protiv Slavice Jovanovi} i Dragice Milo-vanovi} i uru~uje im re{ewa o suspenziji. Nakon toga je formi-rao komisiju koja je obila prostorije ra~unovodstva i preuzeladokumentaciju. Promeweni su i kqu~evi na tim prostorijama,tako da je onemogu}en daqi boravak u Arhivu i Sini{i Peri}u.Potom su usledile tu`be sudovima, koje su u toku.

I pored ovih nesuglasica rad u 2003. godini odvijao se poprogramu koji je usvojen po~etkom godine. Pored uobi~ajenih poslo-va na za{titi arhivske gra|e i registraturskog materijala, vanArhiva predvi|en je pregled 120 registratura, pruàwe stru~nepomo}i u 40 registratura i izlu~ivawe registraturskog materi-jala u oko 50 registratura, kao i preuzimawe arhivske gra|e iregistraturskog materijala u oko osam registratura. Za sre|ivawei obradu arhivske gra|e i registraturskog materijala unutarArhiva predvi|en je rad na slede}im fondovima: Dru{tveno pre-duze}e ˜Rade Metalacð, Narodni odbor op{tine Leskovac1945‡1958. godine, Me|uop{tinski odbor Saveza udruèwa bora-ca Narodnooslobodila~kog rata 1941‡1945. godine, 1976‡1991.godine, Internirci, deportirci i ratni vojni zarobqenici nateritoriji op{tine Leskovac i Jablani~kog okruga, put Slatina

145

‡ Bratmilovce, Rukometni klub ˜Dubo~icað Leskovac 1957‡2001.godine, Op{tinska konferencija Socijalisti~kog saveza radnognaroda Leskovac 1969‡1979. godine, Arhivski materijal sela @iv-kova 1939‡1993. godine, Samoupravna interesna zajednica zdrav-stvene za{tite Leskovac 1945‡1990. godine, Samoupravna interes-na zajednica zdravstvene za{tite Vlasotince 1945‡1989. godine,samoupravne interesne zajednice zdravstvene za{tite CrnaTrava 1945‡1990. godine, Medve|e i Bojnika, {tampani materijalSkup{tine sreza Leskovac, Savez udruèwa boraca Narodnooslo-bodila~kog rata 1941‡1945. godine Vlasotince, Skup{tina op{-tine Leskovac 1959‡1970. godine, Sresko sindikalno ve}e Leskovac1945‡1965. i Op{tinski komitet Saveza komunista Leskovac1968‡1978. godine. Za rad u depoima bio je planiran prijem arhiv-ske gra|e, za{tita preuzetih arhivskih fondova, izdavawe fon-dova za sre|ivawe i obradu, izdavawe arhivske gra|e na kori{-}ewe, vo|ewe evidencije, odvajawe arhivske gra|e, rad na izradiplana rasporeda arhivskih fondova u depou, prikupqawe podata-ka za periodi~ni izve{taj, razvrstavawe opisa po fondovima,preno{ewe arhivske gra|e u depoe i odlagawe na policama, teh-ni~ko-manipulativno sre|ivawe arhivskog materijala, predloziza izlu~ivawe bezvrednog registraturskog materijala, klasifika-cija gra|e i fondova, izrada unutra{weg opisa u kutijama i nawima. Tako|e, planirano je da Arhiv izda oko dvesta uverewa ilipotvrda.

U Arhivu je tokom 2003. godine bilo te{ko}a i prilikomprezentovawa izve{taja o radu za tu godinu, ali je ipak sve uspe{nookon~ano i konstatovano je da su planirani zadaci ostvareni.

Rad u pedesetoj godini postojawa Arhiva, zbog zna~aja izuzet-nog jubileja, odvijao se sa puno zalagawa i ozbiqnosti. Zato je uizve{taju za prvih devet meseci 2004. godine, koji je usvojio Uprav-ni odbor, navedeno da je obavqeno 105 obilazaka registratura ijo{ 22 po pozivu. U skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, u~etiri registrature je izdato 50 re{ewa za izlu~ivawe bezvrednogregistraturskog materijala i {kartirano preko hiqadu metaragra|e i izdato je devet saglasnosti na liste kategorija gra|e irokova za ~uvawe. Do oktobra 2004. godine slu`ba sre|ivawa oba-vila je sre|ivawe gra|e u slede}im fondovima: Samoupravna inte-resna zajednica fizi~ke kulture Leskovac, Samoupravna interes-na zajednica kulture Leskovac, Savez udruèwa boraca Narodno-oslobodila~kog rata 1941‡1945. godine Vlasotince, Op{tinskakonferencija Socijalisti~kog saveza i Op{tinski komitet Save-za komunista Lebane, Samoupravna interesna zajednica zdravstve-

146

147

Zgr

ada

Ist

orij

skog

arh

iva

148

Savetovawe u Velikoj Plani 1983. godine

Deo kolektiva Arhiva 1987. godine

149

U poseti Kumanovu 1988. godine

U Prohoru P~iwskom 1988. godine

150

U manastiru De~ani 1989. godine

U Bogorodici Qevi{koj 1989. godine

151

U Hopovu 1990. godine

U manastiru Kaleni} 1990. godine

152

U Velikoj Remeti 1990. godine

U Maloj Remeti 1990. godine

153

U manastiru Velu}e 1990. godine

U manastiru Studenica 1995. godine

154

U manastiru Studenica 1995. godine

Sa promocije kwige ˜Zanatstvo u Leskovcu Ið, 1995. godine

155

Sa

prom

ocij

e kw

ige ˜I

zbor

i u

lesk

ova~

kom

kra

ju 1

903‡

1938

. god

ineð

156

Direktor Neboj{a Ivanovi} na promociji 1996. godine

Gojko Veli~kovi}, predsednik Skup{tine op{tine Leskovacna promociji 1996. godine

157

Sa promocije 1996. godine

Sa sastanka u Kru{evcu 1996. godine

158

Poz

ivni

ca z

a pr

omoc

iju

mon

ogra

fij

e˜L

eban

eð, 1

997.

god

ine

Dog

radw

a A

rhiv

a 19

97. g

odin

e

159

Dogradwa Arhiva 1997. godine

Poseta kolektiva iz Jagodine 1998. godine

160

Kolektiv Arhiva2000. godine

U poseti Istorijskom arhivu u Vrawu 2001. godine

161

U Vrawu2001. godine


162

Deo

izd

awa

Arh

iva

ne za{tite Leskovac i Vlasotince, a zapo~et je i rad na fondovi-ma Sreskog javnog tuìla{tva 1946. godine i Skup{tine op{tineLeskovac 1968. godine.

Istraìva~i su se interesovali za fondove Vi{e me{ovitegimnazije u Vlasotincu, P~elarske zadruge Leskovac, Poqopriv-redne {kole u Leskovcu, Saveta za prosvetu i kulturu Gradskognarodnog odbora Leskovac, Skup{tine sreza Leskovac ‡ Odeqewaza prosvetu i kulturu i socijalnu politiku i narodno zdravqe.Radilo je jedanaest istraìva~a u 62 istraìva~ka dana. Zna~ajnoje pove}ano i interesovawe za izdavawe uverewa i potvrda, takoda je u ovom periodu izdato ~ak preko sedam stotina uverewa ipotvrda. Zna~ajan pomak u osavremewavawu rada Arhiva je i odlu-ka da petoro radnika poha|a kurs za rad na ra~unarima, {to jevrlo uspe{no okon~ano. Tako|e, dva radnika su sa uspehom poloìlastru~ni ispit za rad u arhivima. U toku je bio i intenzivan radna okon~awu postupka za {tampawe Pregleda arhivskih fondovai zbirki i Monografije povodom pedeset godina rada Arhiva.Vrlo uspe{no su obavqene i promocije kwiga ~iji je izdava~Arhiv: ˜Leskova~ki kraj u vreme Prvog srpskog ustankað, autoradr @ivana Stojkovi}a i Hranislava Raki}a, i Õsnovna {kola uBo{wacuð, autora dr Tihomira Petrovi}a.

Po~etkom septembra 2004. godine usvojen je i novi StatutArhiva, ~ime je prestao da vaì onaj od 11. marta 1996. godine. PoStatutu, organi Arhiva su direktor, Upravni odbor i Nadzorniodbor. Slu`be Arhiva su: Slu`ba sre|ivawa i obrade, Slu`badepoa, Slu`ba za{tite arhivske gra|e van Arhiva, Mati~no-propa-gandna slu`ba i Slu`ba za op{te poslove. Stru~no ve}e ~inilisu direktor, sekretar, koordinatori slu`bi i odgovaraju}i brojstru~nih radnika koje imenuje direktor. Arhiv se finansira izbuyeta Skup{tine op{tine Leskovac, neposredno od korisnika idrugih izvora.

Na sastanku Upravnog odbora 25. oktobra 2004. godine formi-ran je organizacioni odbor za obeleàvawe pedeset godina radaArhiva koji je imao zadatak da sa~ini kompletan program i daorganizuje proslavu ovog velikog jubileja, 1. decembra 2004. godine.

SPISAK RADNIKA ISTORIJSKOG ARHIVA1954‡2004. GODINE

1. Velimir Nikolajevi}, do{ao u Arhiv iz [kole u~enika utrgovini, 1. decembra 1954. godine, na mesto upravnika. Radio do28. decembra 1957. godine. Penzionisan.

163

2. Milan \or|evi}, do{ao iz Gradske dràvne arhive u Sve-tozarevu. Po~eo da radi u Arhivu u Leskovcu 1. maja 1956. godine.Zavr{io je Vi{u pedago{ku {kolu. Na rad u Osnovnoj {koli˜Josif Kosti}ð u Leskovcu preme{ten je 23. marta 1957. godine,ali se jula iste godine vra}a u Arhiv za arhivskog pomo}nika drugevrste i tu radi do 31. avgusta 1962, kada ponovo biva preme{ten,ovoga puta na rad u Osnovnoj {koli ˜Radoje Domanovi}ð u Manoj-lovcu.

3. Tomislav Mihajlovi}, po~eo da radi 3. februara 1956. go-dine, a ve} 25. marta oti{ao je na odsluèwe vojnog roka.

4. Stojan Stojkovi}, iz Grdelice, pre{ao iz Narodnog odboraop{tine Leskovac u Arhiv 1. januara 1957. godine. Bio je stru~niu~iteq, a u Arhivu je po~eo da radi kao arhivski pomo}nik tre}evrste. Radio je do aprila 1966. godine.

5. Aleksandar Raki}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole ˜Sve-tozar Markovi}ð u Leskovcu 1. aprila 1957. godine. Iz Arhiva je31. avgusta 1960. godine preme{ten u Osnovnu {kolu ˜Josif Kos-ti}ð u Leskovcu.

6. Boìdar @ivkovi}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole ̃ VukKarayi}ð u Leskovcu 1. februara 1958. godine na mesto upravni-ka. Radio do 8. septembra 1961. godine, kada je preme{ten u [kol-sku kuhiwu u Leskovcu.

7. Milunka Cvetkovi}, zavr{ila u~iteqsku doma}i~ku {ko-lu. Radila u Arhivu po ugovoru od 4. marta do 4. maja 1958. godine.

8. Roksanda Zdravkovi}, radila kao manipulant po ugovoruod 7. oktobra do 31. decembra 1958. godine.

9. Bislim Ja{arevi}, zavr{io osnovnu {kolu. Do{ao iz Gra-|evinskog preduze}a ˜Graditeqð u Leskovcu. Po~eo je da radi uArhivu 16. juna 1959. godine kao pomo}ni slu`benik, a 12. septem-bra 1977. godine preme{ten u Pokrajinski Arhiv Kosova i Meto-hije.

10. Nada Milenkovi}, zavr{ila Gimnaziju. U Arhiv pre{laiz Narodnog odbora op{tine Leskovac 1. juna 1959. godine, slu`-benik tre}e vrste, a zatim arhivski pomo}nik ‡ obra|iva~. Penzi-onisana 1. marta 1963. godine. Ponovo primqena u Arhiv 1. okto-bra 1965. godine, penzionisana 19. jula 1977. godine.

11. Borivoje Kosti}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole ˜Sve-tozar Markovi}ð u Leskovcu 1. septembra 1960. godine. Po~eo daradi kao arhivski pomo}nik tre}e vrste. Preme{ten u Osnovnu{kolu ˜Radoje Domanovi}ð u Manojlovcu 31. avgusta 1962. godine.

12. Gordana Bankovi}, zavr{ila Gimnaziju. Po~ela da radiu Arhivu 1. septembra 1960. godine kao arhivski pomo}nik tre}evrste i radila do 31. marta 1963. godine.

164

13. ]irilo Mitkovi}, u~iteq, do{ao iz Osnovne {kole ̃ VukKarayi}ð u Leskovcu. U Arhivu po~eo da radi 1. septembra 1960.godine na mestu sekretara-reìsera. Radio do 23. februara 1963.godine.

14. Veqko \o{i}, po~eo da radi 1. maja 1961. godine kao kan-celarijski referent tre}e vrste. Radio do 30. juna 1973. godine.

15. Gligorije Miqkovi}, zavr{io vi{u pedago{ku {kolu.Radio u Narodnom odboru sreza Leskovac, imenovan za upravnika1. septembra 1961. godine i radio do penzionisawa, 5. oktobra 1983.godine.

16. Radmila Mutavyi}, zavr{ila gimnaziju. Pre{la u Arhiviz preduze}a ˜Leteksð u Leskovcu 1. novembra 1963. godine. Po~elada radi kao arhivski pomo}nik tre}e vrste. Penzionisana 25. juna1990. godine.

17. Zoran Ceki}, zavr{io filozofski fakultet. Pre{aoiz fabrike vunenih tkanina u Vu~ju 1. januara 1964. godine na mestoarhivskog pripravnika. Penzionisan 3. maja 1999. godine.

18. Roksanda Mi~i}, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi uArhivu 1. marta 1964. godine na mestu arhivskog pomo}nika. Penzi-onisana 29. februara 2000. godine.

19. Veroqub Miti}, zavr{io sredwu ekonomsku {kolu. Pre-{ao u Arhiv iz Doma staraca u Leskovcu 16. januara 1974. godinena mesto sekretara-reìsera, a 31. marta 1978. godine pre{ao uSamoupravnu interesnu zajednicu kulture Leskovac.

20. Gradimir Pavlovi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi uArhivu 1. januara 1975. godine. Danas radi na mestu arhivskog po-mo}nika prve vrste.

21. Jovica Mladenovi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi uArhivu 1. januara 1975. godine i radio do 9. septembra 1976. godine.

22. Nada Feldhamer, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi uArhivu 8. novembra 1976. godine na mestu referenta sre|ivawa ar-hivske gra|e i radila do 29. oktobra 1979. godine.

23. Qubica Ni{ki} zavr{ila osnovnu {kolu. U Arhiv pre{laiz [umskog gazdinstva ˜Jablanicað u Leskovcu 23. novembra 1977.godine na mestu pomo}nog radnika. Penzionisana 27. marta 1995.godine.

24. Jakov Miti}, zavr{io gimnaziju. U Arhiv do{ao iz Kon-fekcije ˜Inkolð u Leskovcu 5. juna 1978. godine na mesto adminis-trativnog radnika. Radio do 1. oktobra 1989. godine, kada je pre{aou Dom kulture mladih u Leskovcu.

25. Predrag Tasi}, zavr{io vi{u trgovinsko-ugostiteqsku{kolu. Po~eo da radi 26. januara 1980. godine. Danas je na radnommestu vi{eg arhivskog pomo}nika.

165

26. Dragica Milovanovi}, zavr{ila gimnaziju. Po~ela da radi18. marta 1980. godine. Danas radi na radnom mestu arhivskog po-mo}nika prve vrste.

27. Veroqub Trajkovi}, zavr{io filozofski fakultet. Po-~eo da radi 1. septembra 1981. godine kao arhivista pripravnik iradio do 31. decembra 1993. godine, kada je imenovan za direktoraNarodnog muzeja u Leskovcu.

28. Slavica Jovanovi}, zavr{ila sredwu ekonomsku {kolu.U Arhiv do{la iz Doma kulture mladih 1. oktobra 1989. godine namesto {efa ra~unovodstva, na kojoj du`nosti se nalazi i danas.

29. Neboj{a Mutavyi}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi10. decembra 1990. godine. Danas radi kao arhivski pomo}nik.

30. Marina Kuli}, zavr{ila filozofski fakultet. Pre{lau Arhiv iz Tekstilne industrije Grdelica 15. juna 1992. godine.Danas radi kao referent za{tite arhivske gra|e van Arhiva.

31. Neboj{a Ivanovi}, zavr{io filozofski fakultet. Po-~eo da radi 1. januara 1994. godine, kada je imenovan za direktora.Posle kra}eg prekida, ponovo je na istoj du`nosti.

32. Zorica Ni{ki}, zavr{ila tre}i stepen stru~ne {kole.Po~ela da radi 1. aprila 1995. godine na mestu higijeni~ara. Radii danas.

33. Ninoslav @ivkovi}, zavr{io vi{u ekonomsku {kolu. UArhivu po~eo da radi 1. januara 1997. godine. Danas je vi{i arhivs-ki pomo}nik.

34. Qubomir @ivkovi}, zavr{io filozofski fakultet. UArhiv do{ao iz Trgovinsko-ugostiteqske {kole 1. septembra 1984.godine na mesto direktora. Posle prestanka funkcije direktoraradio kao arhivista do 31. decembra 1996. godine, kada je pre{aou Obrazovni tehni~ki centar ˜Rade Metalacð.

35. Dragan Ceki}, zavr{io gimnaziju. Po~eo da radi u Arhivukao pripravnik, arhivski pomo}nik, 2. novembra 1998. godine iradio do 2. maja 1999. godine.

36. Milina @ivkovi}, zavr{ila gimnaziju. Radila u Arhivukao pripravnik od 2. novembra 1998. godine do 2. maja 1999. godine.

37. Danijela \or|evi}, zavr{ila filozofski fakultet. Po-~ela da radi u Arhivu 9. septembra 2000. godine. Danas radi kaoarhivista.

38. Sla|ana Kneèvi}, zavr{ila gimnaziju. Do{la u Arhiviz Samostalne trgovinske radwe ˜DIVð u Medve|i. Danas radikao arhivski pomo}nik.

39. Sini{a Peri}, zavr{io filozofski fakultet. Pre{aoiz Narodnog muzeja u Leskovcu za direktora Arhiva 21. februara2002. godine. Penzionisan avgusta 2003. godine.

166

40. Ivan Stamenkovi}, zavr{io tehni~ku {kolu. Po~eo da radiu Arhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog pomo}nika.

41. Mi}a Simi}, zavr{io tehni~ku {kolu. Po~eo da radi uArhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog pomo}nika.

42. Nata{a Kuzmanovi}, zavr{ila ekonomsku {kolu. Po~elada radi u Arhivu 13. septembra 2004. na poslovima arhivskog po-mo}nika.

167

Direktori Istorijskog arhiva

1954‡2004.

1) Velimir Nikolajevi}, 1954‡1957.2) Boìdar @ivkovi}, 1958‡1961.3) Gligorije Miqkovi}, 1961‡1983.4) Radmila Mutavyi} (v. d.), 1983‡1984.5) Qubomir @ivkovi}, 1984‡1991.6) Veroqub Trajkovi}, 1991‡1993. 7) Neboj{a Ivanovi}, 1994‡2002.8) Sini{a Peri}, 2002‡2003.

Velimir Nikolajevi}

Ro|en je 11. juna 1900. godine u Beo-gradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu,gimnaziju sa malom maturom i u~iteq-sku {kolu.

Postao je u~iteq 4. septembra 1922.godine i radio je u Lukovu, Boqetini,Kru{ju, Orahovcu, Vlasotincu, Ko~anu,Ranovcu i Dedini, a od 1940. godine uLeskovcu. Za vreme okupacije najprebio u logoru u Nirnbergu i Osnabriku.Od 18. novembra 1948. godine radio je u{koli U~enika u trgovini do 21. februara 1955. godine, kada jeimenovan za direktora Dràvne arhive u Leskovcu.

Penzionisan je 28. decembra 1957. godine. Bio je i zapaènglumac amater.

168

Boìdar @ivkovi}

Ro|en je 29. decembra 1919. godineu Leskovcu, gde je zavr{io osnovnu {ko-lu i ~etiri razreda gimnazije sa malommaturom, a u~iteqsku {kolu u Skopqu.Radno angaòvawe zapo~eo je u Bo{wacu,a od 1. marta 1941. godine je Leskovcu.Stru~ni u~iteqski ispit poloìo je 2.decembra 1943. godine, a 7. marta 1958.godine preveden je u zvawe u~iteqa. Ra-dio je u osnovnim {kolama u Bo{wacu,Pertatu i Strojkovcu, a od 1955. godineu Osnovnoj {koli ˜Vuk Karayi}ð. Prvog februara 1958.postavqen je za upravnika Dràvne arhive u Leskovcu, gde ostajedo 1961. godine, kada je imenovan za upravnika ˜[kolske kuhiweðu Leskovcu.

Umro je 4. jula 1971. godine.

Gligorije Miqkovi}

Ro|en je 18. avgusta 1924. godine uBo{wacu, op{tina Lebane, gde je zav-r{io osnovnu {kolu, a Realnu gimnazi-ju u Leskovcu. Zavr{io je Vi{u peda-go{ku {kolu u Sarajevu (grupa geo-grafija i istorija), posle ~ega je radiokao nastavnik u Bosni i Hercegovini.Godinu dana kasnije radio je kao nas-tavnik u Osnovnoj {koli u Vu~ju. Kaoistaknuti prosvetni radnik, imenovanje za prosvetnog inspektora, a sa du`-

nosti {efa Prosvetnog odeqewa sreza 1961. godine izabran je zadirektora Istorijskog arhiva u Leskovcu, gde je radio do pezion-isawa 1983. godine. Dobitnik je mnogih priznawa, a me|u wimaOktobarske nagrade Skup{tine op{tine Leskovac.

Zvawe vi{eg arhivskog pomo}nika prve vrste dobio je 19.novembra 1974. godine.

169

Radmila Mutavyi},vr{ilac du`nosti direktora

Ro|ena 14. januara 1936. godine uRetkoceru. Osnovnu {kolu i gimnazijuzavr{ila je u Leskovcu. Radno angaò-vawe je zapo~ela u Zanatskoj komori,nastavila u Skup{tini op{tine, Op{-tinskom komitetu Saveza komunista ifabrici ˜Leteksð u Leskovcu. Od 1980.godine radi u Istorijskom arhivu, gdeje ostala do penzionisawa 1990. godine.Obavqala je poslove sre|ivawa regis-

traturskog materijala i u Spoqnoj slu`bi.

Qubomir @ivkovi}

Ro|en je 1937. godine u Leskovcu,gde je zavr{io osnovnu {kolu i vi{ume{ovitu gimnaziju, a Filozofski fa-kultet (grupa Istorija) u Skopqu. Poslezavr{etka studija radio je u osnovnoj{koli, a zatim tri godine u Gimnazijiu Lebanu, koja je tada bila u sastavu les-kova~ke Gimnazije.

Od 1970. godine radio je kao pro-fesor istorije u Ekonomskom {kolskomcentru u Leskovcu, a aprila 1976. godine

izabran je za direktora Trgovinsko-ugostiteqske {kole ˜VojislavNikolajevi}ð i na toj du`nosti je ostao do 1984. godine. Za vremewegovog mandata izgra|ena je nova zgrada Trgovinsko-ugostite-qske {kole. Od septembra 1984. do 1991. godine bio je direktorIstorijskog arhiva, zatim je radio kao arhivista u toj ustanovi,do kraja 1996. godine. Od 1997. godine do penzionisawa bio je pro-fesor istorije u Ma{insko-tehni~koj {koli ˜Rade Metalacð uLeskovcu.

170

Veroqub Trajkovi}

Ro|en je 23. aprila 1957. godine uselu Guberevcu. Osnovnu {kolu zavr{ioje u Guberevcu, a sredwu u Leskovcu. Dip-lomirao je 1981. godine na Filozofskomfakultetu u Skopqu.

Godine 1981. po~iwe da radi uIstorijskom arhivu u Leskovcu, najprekao arhivista na poslovima sre|ivawa,zatim na poslovima Spoqne slu`be, a1990. postaje direktor Arhiva.

Re{ewem Skup{tine op{tine Les-kovac, decembra 1993. godine, imenovan je za direktora Narodnogmuzeja u Leskovcu. Od marta 1998. radi kao kustos u Muzeju, da bi2003. ponovo bio imenovan za direktora. U periodu od 1994. do 1998.i od 2003. godine, odgovorni je urednik izdava~ke delatnosti Na-rodnog muzeja. ^lan je Redakcionog odbora Vlasotina~kog zborni-ka.

Objavio je u koautorstvu ili samostalno nekoliko kwiga:˜Savezni~ko bombardovawe Leskovca 6. septembra 1944, studija idokumentið, ˜Izborne borbe u leskova~kom kraju 1919‡1939ð, kw.I 1919‡1929, ˜Izborne borbe u leskova~kom kraju 1919‡1939ð, kw.II 1929‡1939, ˜120 godina Crvenog krsta Leskovcað i ˜90 godinaOsnovne {kole u Ora{cuð.

Neboj{a Ivanovi}

Ro|en je 1. januara 1960. godine uLebanu od majke Nade i oca Milisava,sudije Okru`nog privrednog suda u Les-kovcu. Zavr{io je Filozofski fakul-tet u Ni{u, grupa Sociologija. Najpreje radio u Poqoprivrednom kombinatu˜Deli{esð u Vladi~inom Hanu. Od1994. godine bio je direktor Istorijskogarhiva u Leskovcu, zatim arhivista iponovo, od 2003. godine, direktor. Raz-vio je izdava~ku delatnost Istorijskogarhiva i urednik je izdawa Biblioteke u kojoj je objavqeno desetkwiga. U~esnik je osniva~kog kongresa Socijalisti~ke partije

171

Srbije 1990. godine i jedan od osniva~a i ~lan Glavnog odboraSocijalisti~ke narodne stranke od 2002. godine. U vi{e mandatabio je odbornik Skup{tine op{tine Leskovac.

Sini{a Peri}

Ro|en u Suvoj Reci (Kosovo i Me-tohija) 13. avgusta 1938. godine. Osnovnu{kolu i Vi{u me{ovitu gimnaziju jezavr{io u Leskovcu, a Filozofski fa-kultet (grupa Arheologija) 1967. godineu Beogradu. Radni odnos je zasnovao ja-nuara 1968. godine u Muzeju isto~ne Bos-ne u Tuzli, kao arheolog za sredwove-kovnu slovensku arheologiju.

Radio je u Narodnom muzeju u Les-kovcu, a izvesno vreme obavqao je du`-

nost sekretara Sekretarijata za dru{tvene slu`be Skup{tineop{tine Leskovac. Imenovan je za vr{ioca du`nosti direktoraIstorijskog arhiva polovinom marta 2002. godine i na toj du`nostiostao do penzionisawa, avgusta 2003. godine.

172

PRILOZI

175

Re{ewe o osnivawu Gradske dràvne arhive u Leskovcu

176

Obave{tewe od 14. juna 1955. godine

177

Obave{tewe od 14. juna 1955. godine

178

Obave{tewe od 9. marta 1956. godine

179

Tre

}a r

edov

na s

kup{

tin

a S

avez

a dr

u{t

ava

arhi

vski

h ra

dnik

a Ju

gosl

avij

e od

15.

do

17. m

aja

1958

.go

dine

u O

hrid

u

180

Arhiv postaje sreska ustanova 4. januara 1966. godine

181

Registracija Arhiva 4. januara 1966. godine

182

Odluka o ustupawu zgrade Internog odeqewaMedicinskog centra Arhivu 24. jula 1973. godine

A. ARHIVSKI FONDOVI DR@AVNIH ORGANA,USTANOVA, ORGANIZACIJA I DRUGIH INSTITUCIJA

1. Uprava i javne slu`be1. 1. Arhivski fondovi do 1918.1. 2. Arhivski fondovi od 1918. do 1941.1. 3. Okupacijski i kvislin{ki organi 1941‡1944.1. 4. Arhivski fondovi od 1944.

3. Pravosu|e3. 1. Arhivski fondovi do 1941.3. 2. Arhivski fondovi 1941‡1944.3. 3. Arhivski fondovi od 1944.

4. Prosvetne ustanove i ustanove u kulturi4. 1. Prosvetne ustanove4. 2. Ustanove u kulturi

5. Socijalne i zdravstvene ustanove5. 1. Socijalne ustanove5. 2. Zdravstvene ustanove

6. Privreda6. 1. Period kapitalizma6. 1. 1. Banke i nov~ani zavodi6. 1. 2. Privredna udruèwa6. 1. 3. Privredna preduze}a, sa daqom podelom na:6. 1. 3. 1. Industrija i rudarstvo6. 1. 3. 2. Poqoprivreda i {umarstvo6. 1. 3. 3. Trgovina, ugostiteqstvo i turizam6. 1. 3. 4. Saobra}aj6. 1. 3. 5. Gra|evinarstvo6. 1. 4. Zanatstvo6. 1. 5. Zadruge6. 2. Period socijalizma6. 2. 1. Banke i nov~ani zavodi6. 2. 2. Privredna udruèwa6. 2. 3. Privredna preduze}a, sa daqom podelom na:6. 2. 3. 1. Industrija i rudarstvo6. 2. 3. 2. Poqoprivreda i {umarstvo

183

6. 2. 3. 3. Trgovina, ugostiteqstvo i turizam6. 2. 3. 4. Saobra}aj6. 2. 3. 5. Gra|evinarstvo6. 2. 4. Zanatstvo6. 2. 5. Zadruge6. 2. 6. Ostalo

7. Dru{tveno-politi~ke organizacije, dru{tva i udruèwa

7. 1. Dru{tveno-politi~ke organizacije7. 3. Gra|anske i druge organizacije7. 5. Humanitarna dru{tva7. 6. Kulturno-prosvetna dru{tva7. 8. Sportska dru{tva i udruèwa

8. Verske ustanove i organizacije

B. PORODI^NI I LI^NI FONDOVI

1. Li~ni fondovi1. 1. Li~ni fond Aleksandra Veqkovi}a1. 2. Legat dr veterine Petra \eki}a1. 3. Legat Rada Jovi}a1. 4. Li~ni fond Dragomira Milosavqevi}a Stranca

V. ZBIRKE

1. Albuma2. Plakata3. Predizbornih plakata (1990‡1993)4. Muzi~kih kompozicija5. Fotografija6. Tka~ke {kole u Leskovcu7. Odlikovawa i priznawa8. Pe~ata9. Varia

184

Izdava~ka delatnost

Istorijskog arhiva

1) Istorijski arhiv Leskovac, priredio Zoran Ceki}, Les-kovac, 1994.

2) @ivan Stojkovi}, Nenad Kraì}, Zanatstvo Leskovca I(od po~etka do 1944. godine), Leskovac 1995.

3) Hranislav Raki}, dr @ivan Stojkovi}, Izbori u lesko-va~kom kraju 1903‡1938, Leskovac, 1996.

4) Mr Goran S. Jovi}, Lebane (monografija), Leskovac 1997.5) Stanimir D. Nikoli}, Bo{ko Nikoli}, Sli{ane

(1878‡1995), Leskovac, 1998.6) Tihomir Petrovi}, [kola u Bo{wacu, Leskovac, 2003.7) @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Leskova~ki kraj u

vreme Prvog srpskog ustanka 1804‡1813, Leskovac, 2004.8) Pregled arhivskih fondova i zbirki Istorijskog arhiva

Leskovac, priredili Z. Ceki}, N. Ivanovi} i M. Dedi}, Leskovac2004.

185

POGOVOR

U svojoj {estvekovnoj istoriji Leskovac je, kao gradsko nase-qe i zanatski, trgova~ki, industrijski i kulturni centar, pred-stavqao sredi{te juga Srbije. Wegov ubrzani razvoj izme|u dvasvetska rata pretvorio ga je u tre}i grad po veli~ini i privred-noj snazi u Srbiji. Me|utim, pravu fizionomiju modernog gradapo~eo je da dobija tek po zavr{etku Drugog svetskog rata, poredostalog i osnivawem va`nih kulturnih institucija kao {to suNarodni muzej i Istorijski arhiv, bez kojih bi istorija lesko-va~kog kraja u velikoj meri ostala nedostupna javnosti. Zato sugodine 1948, kada je osnovan Muzej, i 1954, kada je osnovan Arhiv,vredne izuzetne pa`we i respekta. One su, istovremeno, i dokazizrastawa intelektualnog jezgra onih qudi koji su znali da vred-nuju pokretna i nepokretna kulturna dobra, {to je i bila osnovaza utemeqewe puta u budu}i razvoj.

Za istori~are pak pisawe monografija o arhivima posebanje izazov, a za nas je rad na monografiji o Istorijskom arhivu uLeskovcu bila i posebna ~ast, utoliko pre {to se to doga|a u vremeobeleàvawa pola veka wegovog postojawa. Motivisani tom ~iwe-nicom, sa velikim zadovoqstvom smo zaronili u bogatstvo arhiv-skih fondova, koji su nam, pored obiqa dokumenata, otkrivalijo{ jednu dimenziju: zna~aj rada arhivskih radnika. Wihovo ume}erezultat je dugogodi{weg iskustva i stru~nosti, akribi~nog odnosaprema poslu. Briga o arhivskoj gra|i, svest o izuzetnoj va`nostisvakog dokumenta kao riznice istorijskih saznawa i tragova pro{-losti, bez koje nema ni budu}nosti, postaje sastavni deo wihovihìvota. Upravo zbog toga, vi{e nego drugi qudi, oni bivaju nag-ra|eni saznawem da su ~uvari najva`nijeg kulturnog blaga jednognaroda ‡ svedo~anstava o wegovom postojawu.

I naravno, svaki dobavqen, sa~uvan, obra|en i sre|en doku-ment poseban je dokaz velikog ugleda ove ustanove, koji je onagradila u proteklih pet decenija. To obiqe izvora prvog reda zaistori~are predstavqa poseban dar, jer je obrada zadatih perio-da onda mnogo lak{a i potpunija. Budu}i da je na{ zadatak bio da

187

pi{emo o Istorijskom arhivu u Leskovcu, a to je poseban fond,odlu~ili smo se za hronolo{ku obradu bez napomena, kako ne bismonavodili svaki dokument. Kwiga je upotpuwena fotografijama ijednim brojem va`nih dokumenata, kao i kra}im biografijamadirektora Arhiva.

Srda~no zahvaqujemo direktoru Neboj{i Ivanovi}u {tonam je poverio ovaj vaàn zadatak, radnicima Arhiva na izuzetnojpredusretqivosti i qubaznosti i recenzentu mr Ivanu Beci}una korisnim sugestijama.

188

IZVORI I LITERATURA

1) Fond‡Istorijski arhiv Leskovac, 1954‡2004, fascikle1/1,1/2, 17, 18, 19, 20, 31, 32.

Literatura

1) Istorijski arhiv Leskovac, Leskovac 1994.2) Dr @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Nikola Ili},

Leskova~ki kraj u vreme NATO agresije, Leskovac.3) Dragoqub @. Mir~eti}, Pedeset godina Istorijskog

arhiva, Ni{, 2002.4) @ivan Stojkovi}, Hranislav Raki}, Oktobarski dani u

Leskovcu (1945‡2000), Leskovac, 2002.

[tampa

1) Ña{a re~ð Leskovac, 1955‡2004.

189

SADR@AJ

Re~ urednika .......................................................................................Uvod .......................................................................................................Osnivawe i po~etak rada

Gradske dràvne arhive u Leskovcu ....................................Istorijski arhiv Leskovca ..........................................................Druga decenija rada .........................................................................Rad u novim prostorijama ..............................................................Rad u osamdesetim godinama XX veka ........................................Posledwa decenija dvadesetog veka ..........................................Direktori Istorijskog arhiva 1954‡2004. .............................Prilozi ................................................................................................Izdava~ka delatnost Istorijskog arhiva ..........................Pogovor ................................................................................................Izvori i literatura .....................................................................

57

1029427686

121168173185187189

Biblioteka Istorijskog arhiva u LeskovcuKwiga 10

*

Izdava~Istorijski arhiv u Leskovcu

*

AutoriHranislav Raki}

Dr @ivan Stojkovi}

*

UrednikNeboj{a Ivanovi}

*

Slog, lektura i korektura@ivojin Tasi}

*

Likovno re{ewe korica\or|e Vasi}

*

Priprema i tehni~ko ure|ewehttp://www.dedic-dedic.com

*

Tira`: 500 primeraka

*

[tampa˜Grafoplusð ‡ Leskovac

Documents

50 godina Arhiva u Leskovcu