51096514 W B Crow Magijske Karakteristike Trava i Biljaka

MMAAGGIIJJSSKKEE KKAARRAAKKTTEERRIISSTTIIKKEE TTRRAAVVAA II BBIILLJJAAKKAA

TTHHEE OOCCCCUULLTT PPRROOPPEERRTTIIEESS OOFF HHEERRBBSS AANNDD PPLLAANNTTSS bbyy

WWIILLLLIIAAMM BBEERRNNAARRDD CCRROOWW

((1188995511997766))

DD.. SScc..,, PPhh.. DD..

PPRREEVVOODD:: GG--AA OOLLJJAA IIVVAANNOOVVSSKKAA

11998888.. ggoodd..

OOBBRRAADDAA:: BBRRAATT SSAATTUURRNNUUSS 22001100.. ee..vv..

SSAADDRRAAJJ

1. Priroda trava ............................. 5 2. Trave kao hrana ....................... 8 3. Trave u leenju ....................... 15 4. Droge i otrovi ......................... 20 5. Trave u alhemiji ..................... 26 6. Trave u astrologiji .................. 28 7. Trave u magiji ........................ 33 8. Trave u religiji ....................... 37 9. Simbolizam trava ................... 41 10. Mitske biljke .......................... 43 11. Kore i drvee .......................... 47 12. Smole i balsami ...................... 49

3

The Occult Properties of Herbs and Plants

KKOORRIISSTTIITTEE DDRROOGGUU,, AALLII SSAAMMOO

UU MMEEDDIICCIINNSSKKEE SSVVRRHHEE!!

Savetuje se itaocima da svojevoljno ne upotrebljavaju biljke o kojima se govori u ovoj knjizi. ak i lekovite trave mogu biti veoma opasne ukoliko se upotrebljavaju u neodgovarajuim dozama ili ako se uzima pogreni deo biljke.

PPRRIIRROODDAA TTRRAAVVAA Ako se biljke posmatraju po obliku, a ne prema upotrebnim ili lekovitim svojstvima, mogu e grubo klasifikovati na trave, bunje i drvee, uz postojanje izvesnih prelaznih oblika. Trave nemaju drvenu stabljiku. Njihove vlati se u jesen sue. Kod jednogodinjih biljaka koren u toku zime umire. Od biljke ostaje seme iz koga e se kasnije, nastupanjem toplijeg perioda, razviti nova jedinica. Ostale, viegodinje biljke imaju trajni podzemni organ koji se naziva koren, rizom, gomolj ili lukovica. Oblici nadzemnih delova variraju to zavisi od morfolokih osobina stabla i listova. Zajednike osobine Uprkos velikoj razlici meu hiljadama poznatih biljnih vrsta, postoje odreene zajednike strukturalne osobine koje se mogu uoiti na veini lanova biljnog sveta. Hipokrat (460 - 377 p.n.e.), poznati i priznati antiki lekar posmatrao je biljke kao sloene organizme, odnosno sistematske jedinice koje formiraju koren, stabljika i list. U novije vreme, ali pre pojave darvinizma, veliki poznavalac tajni prirode, Gete (1749 - 1832), mislio je da postoji jedinstvena biljna vrsta koja je pretea sloenijih oblika. Ona nije prastara u smislu evolucije, ve iva forma koja ukazuje na genetsku povezanost meu biljkama. U svojoj knjizi Metamorfoza biljaka Gete navodi da se kod viih biljaka nalaze dve jedinice od kojih je jedna vegetativna i nereproduktivna, a druga je u cvetu.

Bilo je poznato, ak i u antikim vremenima, da oblik nekih biljaka, na primer morskih trava i gljiva, ne odgovara ovom ablonu. Morske trave imaju stabljiku i lie zaobljenog oblika, ali paljiva ispitivanja pokazuju da nisu rasporeeni kao kod biljaka koje imaju cvet. Vrste biljaka

Veliki deo biljnog sveta nema tri osnovna nereproduktivna organa niti reproduktivni cvet. Imaju telo neodreenog oblika zvano talus. Ovoj grupi pripadaju alge, gljive i liaji.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

5

Magijske karakteristike Trava i Biljaka

Alge U grupu algi spadaju mnogi jednoelijski, kolonijalni i vieelijski oblici. Najvei broj vrsta ivi u morima, a znatno manji u slatkim vodama. Bentozne i planktozne alge javljaju se u velikom broju i daju organsku masu koja slui neposredno ili posredno kao hrana vodenim ivotinjama. Krupne morske alge, koje se nalaze u blizini obale, grade podvodne livade, koje se esto nazivaju morskom travom. Najee su zelene, mrke i crvene alge. Alge se reprodukuju vegetativno, bespolno i polno. Kod jednoelijskih oblika vegetativno razmnoavanje vri se deobom elije na dve, a kod vieelijskih algi fragmentacijom talusa. Bespolno razmnoavanje se obavlja pomou spora, a polno putem izogamije i heterogamije.

Gljive Gljive, za razliku od algi, ive na zemlji. Neke vrste su paraziti koji opstaju na kopnenim biljkama, a druge se nalaze na trulim materijama, u blatu ili vlazi. Gljive nemaju hlorofil i nije im potrebna svetlost.

Peurke mogu da rastu i da se razvijaju u vlanim prostorima. Nereproduktivni deo biljke je fino tkivo, micelijum, a reproduktivni organi se sastoje iz miliona proizvedenih spora.

Liaji Liaji su organizmi koji ive na zemlji. Predstavljaju zajednicu gljiva i algi koje vre fotosintezu i stvaraju organske materije koje koriste i gljive. Liaji se razmnoavaju vegetativno pomou odlomljenih delova talusa. Mahovine su biljice bez korena. Njihovo stabaoce moe biti sa listovima ili pljosnato i raireno. Ova biljna vrsta ima jasno izraenu smenu generacija. Njihovo vegetativno telo pripada polnoj generaciji, dok je sporofit bespolna generacija i ivi slino parazitu na raun polne generacije.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

6


Paprati Paprati predstavljaju biljnu vrstu kod koje je dolo do potpunog razvoja vegetativnih delova - korena, stabla i listova. Najvei broj ima veoma razvijeno lie na kome se razvijaju sporangije sa sporama. Paprati, slino mahovinama, imaju jasno izraenu smenu generacija. Obe generacije, polna i bespolna, posebno se razvijaju. Nasuprot mahovinama, kod paprati dominira bespolna generacija, odnosno biljka paprat. Iz spora, deobom, nastaje protalijum na ijoj se donjoj strani javljaju polni organi. Sa oploenjem jajne elije zavrava se polna generacija, a njenom deobom nastaje bespolna generacija (sporofit), odnosno biljka paprat.

Golosemenjae

Kod golosemenjaa dolazi do razvoja cveta. To je izdanak koji ima cvetnu osovinu i cvetne listie. Cvetni listii se mogu razviti u dva pravca, kao seksualni listii i listii cvetnog omotaa. Seksualni listii su pranici koji vre ulogu mukog pola, a oplodni enski listi je tuak. Golosemenjae imaju samo seksualne listie. Najvaniji deo oplodnog listia je semeni zametak koji je vezan za placentu i iz koga e se, posle oploenja jajne elije polenovim zrncima iz prane kese, razviti seme. Umesto jednog cveta javlja se i sistem generacija izdanaka i tako se formiraju cvasti. Postoje dve vrste golosemenjaa. Jednu vrstu ine listopadne biljke koje ive u toplijim krajevima. Druga vrsta ima razliito deljene i zimzelene listove koji su prilagoeni nioj temperaturi. Ovaj tip, ukljuuje etinare (bor, ari, tis i dr.). Najee rastu u hladnijim podrujima gde formiraju ume. Biljke sa upadljivim cvetovima Biljke sa upadljivim cvetovima su brojne, raznovrsne i rastu u razliitim podrujima. Postoje dve grupe: monokotile i dikotile, to zavisi da li u semenom jezgru klica ima jedan ili dva klicina listia (kotiledona). Monokotile imaju lie sa paralelnim ilama i nemaju sekundarno debljanje stabljike, a delovi cveta su dvojni ili trojni. Karakteristino je da ovojni i krunini listii nisu udaljeni jedni od drugih.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

7


Dikotile imaju listove sa razgranatim ilama, cvetovi su grupisani, a ovojni listii su mali i zeleni, nasuprot kruninim koji su jakih boja. Krin i njegovi srodnici, kao to su afran, crni luk, zumbul, lala, jam, narcis, iris i orhideja imaju upadljive cvetove i iroke i snane nadzemne delove. Palme imaju veliki broj malih cvetova koji su praeni listovima karakteristinog oblika. Sve ove biljke su monokotile. Dikotile su daleko brojnije. U njih se ubraja drvo maca, zatim vrba, topola, orah, breza, jova, leska, grab, bukva, pitomi kesten, hrast, brest i neke trave iz roda koprive. Druga grupa dikotila ukljuuje biljke iji su cvetovi sa upadljivo odvojenim krunicama, kao to su ljutii, makovi, familije rua, graka, geranijuma i rodovi zelenike, pasjakovine, loze, sleza, ljubiice, peruna i drugih. Grupa sa razmetljivim cvetovima, koji imaju skupljene krunice, ukljuuje vres, jagorevinu, goricu, maslinu, jasen, jorgovan, naprstak, bro, tikvu, suncokret i rodove mrtve koprive i krompira.

TTRRAAVVEE KKAAOO HHRRAANNAA Danas hranu shvatamo kao neto sasvim obino, kao neto to nam je bogom dato. Hrana je samo hrana i to je sve. Meutim, umne osobe znaju da su duhovne snage personifikovane u namirnicama biljnog ili ivotinjskog porekla.

Lepe zeke...

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

8


Sedam itarica itarice su predstavljale osnovnu hranu jo u doba neolita. Tada je poljoprivreda tek poinjala da se razvija, a magija je imala znaajnu ulogu u postizanju dobrog prinosa. Da bi se poboljao i obezbedio rast useva koristile su se okultne snage, a samim tim prvobitna zajednica se spasavala od gladi i izumiranja. Ove magijske operacije zadrale su se i na kasnijim stepenima razvoja oveanstva. Njihov opstanak se zasnivao na ulasku u religiju. To nam dokazuje Ser Dejms Frejzer u svom monumentalnom delu Zlatna Grana, gde je duh kukuruza personifikovan na razne naine, u obliku ljudskog bia ili ivotinje, bilo tokom tajnih ili javnih rtvovanja ili ponovnog oivljavanja, to je simbolizovalo obnavljanje useva. itarice su lanice familije trava koje se razlikuju od drugih vrsta po veliini i brojnosti plodova.

Penica je biljka koja raste u Evropi, severnoj Americi, kao i u zapadnoj Aziji. U ceremonijama je simbolizovana penicom-majkom, mladom ili mukarcem, ili psom, vukom, kozom, kravom ili svinjom. Ovas se gaji u severnim delovima Evrope. Ovsena kaa je nacionalno jelo u kotskoj. Simbolizuje se ovas-majkom ili mladom, ili.drebicom, kravom, kozom, svinjom ili vukom. Ra je biljka koja se gaji u Nemakoj i Rusiji, i koristi se za spravljanje raenog hleba. Simbolizovana je ra-majkom, staricom ili psom, vukom, kozom ili svinjom. Kukuruz potie iz Amerike gde su domoroci imali kukuruz-majke ili boginje kukuruza. Pirina se gaji na vlanom zemljitu. Predstavlja osnovnu hranu na jugu Azije gde su postojali obredi pirina-mlade i mladoenje, pirina-majki i dece. U Italiji, Nemakoj i mnogim delovima Azije gaje se razne vrste prosa. Meu boanstvima Japana postoji veoma oboavani bog pomenute biljke.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

9


Misteriozno poreklo Kao to je ve napomenuto, itarice su lanice porodice trava od kojih se razlikuju uglavnom po razvijenosti plodova. To se objanjava vetakom selekcijom tokom niza godina. Znai da one ne bi bile ono to su danas da nije postojala ljudska delatnost. Teozofi, koji su, svesni da svaka biljna vrsta ima svoju kolektivnu duu, objanjavaju ovaj odnos sa ovekom kao specijalnu okultnu vezu, slinu onoj koja postoji izmeu oveka i domaih ivotinja.

U nekim teozofskim kolama postoji tradicionalno uenje da je oveku na izvesnom stepenu evolucije pomogao vii inicirani koji je doao sa Venere. Navode se dokazi o postojanju ovakvih pomagaa, a ideja o meuplanetarnim putovanjima potvruje tu pretpostavku. Navodi se da pomenuta bia nisu dala samo moralne i drutvene skretnice oveanstvu, ve su sa sobom donela zrna penice, pele i mrave. Ra, po uenju tih kola, proizveo je sam ovek i to selektivnim spajanjem, imitirajui penicu. Ovas i jeam su, po njihovom miljenju, hibridne vrste nastale ukrtanjem sa zemaljskom travom. Spominje se i injenica da je kukuruz najvie modifikovana vrsta itarica.

Mit i magija Sa materijalistike take gledita hleb je osnova ivota jer na odgovarajui nain odrava telo i podstie njegove aktivnosti. Sa duhovne take gledita simbolizuje permanentnost ovekovog besmrtnog tela i to je, simbolino, duhovna i nebeska hrana Svedenborga, gospodara neba. Ovo je bilo razumljivo u vremenima pre Hrista.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

10


Domaica.

Grci su imali boginju itarica Demetru koja se kod Rimljana zvala Ceres. Po nekim autorima, ona je jednostavno oznaavala boginju jema. Demetra je dva puta naputala Olimp preduzimajui akcije da bi zrna itarica svuda padala. Jedan njen odlazak prouzrokovao je gubitak erke Persefone koju je na zemlju odveo Pluton, kralj podzemnog sveta, da bi mu postala ena. Posle toga, Persefoni je bilo dozvoljeno da se vrati na Olimp za narednih est, ili po nekima devet meseci.

Drugom prilikom Demetra je odsustvovala sa Olimpa kada ju je osramotio njen brat Neptun, usled ega se povukla u peinu. Posle izvesnog vremena bogovi su odravali skup ispred peine i buno se dogovarali. Demetra je, privuena znatieljom, izala napolje i bila prinuena da tamo ostane. Ista pria se pominje i u mitologiji Japana gde su glavni junaci boginja sunca Amaterasu i njen brat. Eleusnijski mitovi Veoma je oigledno uenje koje iznose ova dva mita: fiziko svojstvo itarica ogleda se u odravanju telesnog zdravlja, a okultno se odraava u uzdizanju ovekovog duhovnog ivota. Praktina primena najbolje se postie uz korienje mitova. Najpoznatiji mitovi, veoma usko povezani, su Eleusnija i Tesmoforija. Zasnovani su na najveim religijskim inicijacijama klasinog sveta. uvani su u tajnosti, ali su ih priznavali svi veliki ljudi antikog sveta osim Sokrata. Pretpostavlja se da ih je otkrio Kadmus (1550 p.n.e.), Erehteus (1399 p.n.e) ili Eumolpus (1356 p.n.e.), a ukinuo ih je car Teodosije I (389 p.n.e.), posle ega su prenete u rimsko carstvo. Ve u eleusnijskim mitovima kult boginje itarica Demetre bio je pridruen kultu Dionisa, boga vina. Time se objanjava upotreba hleba i vina u hrianskom obredu koji je detaljnije obraen u poglavlju Trave u religiji.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

11


Pasulj-kralj i kraljica U mahunaste biljke spadaju pasulj, graak i soivo. U starom romanskom ritualu zvanom lemurija crni pasulj je sagorevan i prosipan po grobovima. Mislilo se da ova i druge grupne operacije kao to su udaranje u dobo i izgovaranje magijskih rei spreavaju duhove umrlih da ometaju ive. Povre se koristilo prilikom sahrana jer se njegova okultna svojstva ogledaju u povezivanju ivota i smrti.

Pitagora je zabranio svojim sledbenicima da upotrebljavaju pasulj. To je znailo da im je zabranio vrenje javnih funkcija, jer su oni koji su ih vrili bili birani glasanjem, a za glasanje se koristio pasulj. Aristotel je govorio da pasulj oznaava lascivnost, te je zabrana njegove upotrebe simbolizovala ednost. Takoe se mislilo da je neposlunost uopte oznaena grakom i pasuljem zbog divljeg i neposlunog rasta njihovih mladica. No uoi Bogojavljenja u srednjevekovnoj Francuskoj i Engleskoj mladi ljudi su odabirani da igraju kralja i kraljicu, skrivajui dva zrna pasulja u veliki kola koji je celo drutvo jelo. Mladiima i devojkama koji bi dobili u svom delu kolaa rno pasulja davane su odreene privilegije. Na slian nain je Gospodar nereda pozivan na Deji praznik (31.10.) da slui u Svenici kraljevskog dvora. Bio je vrsta dvorske lude i u kotskoj je nazivan Opat bez razloga. Obiaj je nastao 1555. godine, ali su se tragovi slinih aktivnosti zadrali do danas u pojedinim prosvetnim ustanovama. Period Velikog posta U Velikoj Britaniji se na dan Velikog posta ne jedu graak i pasulj jer se upotrebljavaju u pogrebnim ceremonijama. Te dve biljke simbolizuju due mrtvih. Pasulj su Rimljani proglasili svetim na Deji praznik i tada je noen do oltara. Ovu ceremoniju je praktikovala i grka crkva. Period Velikog posta traje 40 dana. Kult jabuke Za jabuku se kae da je, uz ir, predstavljala osnovnu hranu prvobitnog oveka. Pored hranljive vrednosti postoje brojna verovanja i predrasude koje se odnose na ovo voe.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

12


U Engleskoj i nekim drugim evropskim zemljama kult jabuke je bio u modi poetkom ovog veka. Praktikovao se na Boi ili Bogojavljenje. Cilj obreda je bio obezbeenje dobrih prinosa. Ukljuivao je posete sirotitima, etnje meu drveem, kazivanje stihova koji se odnose na plodnost, udaranje tapovima po drveu, pravljenje buke, natapanje grana u jabukovau, konzumiranje tosta, sira i peenih jabuka i prosipanje jabukovae po korenju drvea. Ponekad se deak peo na drvo i predstavljao njegov duh.

U nekim sluajevima duh je bio oznaen pticama senicom, cariem ili crvendaem, koje su u antika vremena esto bile rtvovane. Otuda potie prastari obiaj lova na caria i stih Ko je ubio crvendaa?. U nekim mestima sviralo se na violini, posle ega je svira stavljao glavu na kolena svake prisutne devojke i izgovarao ime njenog budueg mua. Boanska svojstva jabuka Izvesno vreme pre Boia devojke su sakupljale grane divljih jabuka i urezivale u njih inicijale svojih prosaca, jer se smatralo da oni inicijali, koji su se najbolje ouvali do praznika, predstavljaju poetna slova imena i prezimena njihovih buduih mueva.

Na dan Svetog Simeona i Jude jabuke su ljutene, a ljuske bacane i smatralo se da simbolizuju mueve. Druga vrsta rituala koji se praktikovao na Deji praznik sastojala se u hvatanju jabuka ustima. Pri tome su jabuke visile na koncu ili bile poreane u niz. Ako je devojka eljala kosu, drala jabuku u ustima i gledala se u Ogledalo, mogla je da uhvati pogled svog budueg mua. Svi ovi obredi su u skladu sa klasinom mitologijom. Junona je dala Jupiteru zlatne jabuke na dan njihovog venanja. Na venanju Peleuse i Tetisa bili su prisutni svi bogovi osim boginje nesloge koja nije bila pozvana. Ona je u svatove bacila zlatnu jabuku sa natpisom za najpotenijeg. Paris je predao jabuku Veneri koja je bila uzrok Trojanskog rata.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

13


U drugoj legendi prelepa atletiarka, princeza Atalanta, da bi se oslobodila navaljivanja svojih mnogobrojnih prosaca, obeala je da e se udati za onoga ko je prvi pobedi u tranju. Niko nije bio uspean dok se nije pojavio Hipomanes. On nije bio bolji trka od drugih, ali mu je Venera dala tri zlatne jabuke koje je bacio tokom trke. Dirnuta postupkom, Atalanta je dozvolila Hipomanesu da je pobedi i postane njen suprug. Obredi sa voem Bilo je mnogo obreda sa voem koji su imali opte ili specifine okultne odlike. Znalo se da postoji veza izmeu voa i plodnosti, to se najbolje ogleda u gozbi namenjenoj mrtvima, jer smrt trai novi ivot za zamenu, dakle trai plodnost. Dan mrtvih slavi se u ime svih preminulih, ne samo kod hriana, ve i kod budista i druida. Njihov praznik, koji se kod hriana naziva Praznikom svih svetih, bio je slava Pomona kod Rimljana. No vetica je bila poznata pod nazivom no krcaljke zbog operacija sa orasima i lenicima koje su upranjavali Kelti, Franci i Rimljani. Meu najstarijim kultovima drvea pominju se kult smokve, loze, masline i nara, koji su posveeni Panu, Bahusu, Minervi i Junoni. rtvene proslave su bile brojne. Do danas se zadrala jevrejska Proslava prebivalita gde se koriste po jedna granica palme, limuna, mirte i vrbe. Prve tri simbolizuju lepotu bojih darova, a etvrta skromnost.

Slatka pica!

Ceremonija aja u Japanu aj je stigao u Japan sa azijskog kopna jo u VIII veku, ali nije postao popularan sve do XIII veka, kada je zen-budizam doveo do potrebe njegovog konzumiranja. Budistiki svetenici su pribavili kompletan pribor za njegovo pripremanje i serviranje. Zen-budizam proklamuje otkrivanje skrivenih ljudskih sposobnosti. Stoga se pretpostavlja da je postojao specifian nain serviranja aja. Soba u kojoj se pio ovaj napitak bila je jednostavno opremljena, a pokreti za vreme rituala izuzetno harmonini, jer aj poboljava sposobnost meditacije i utie na koncentraciju.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

14


TTRRAAVVEE UU LLEEEENNJJUU

Na osnovu istorijskih i arheolokih prouavanja dolazi se do podataka o biljkama koje se u davnim vremenima upotrebljavale za leenje ljudi. Neke od njih su ukljuene u modernu farmaciju dok su neke eliminisane. Uprkos uvoenju psiholokih momenata u savremenu medicinu, od lekova se i dalje oekuje da imaju uticaj na hemijske procese u oveijem telu. Nar se mnogo koristio u staroj Vaviloniji i Egiptu, ali se sada znatno manje upotrebljava u lekovite svrhe. Vavilonci su upotrebljavali kurkumu koja se u dananje vreme, zbog ute boje, koristi kao sredstvo za bojenje. Nard, koji je bio najvaniji lek kod Hebreja i Indusa, sada se smatra tetnim. Imela, kojoj su druidi pripisivali udnovatu mo u leenju, i danas ima medicinski znaaj.

Okultna svojstva Ljudi su od davnina znali za okultna svojstva trava. Verovali su da imaju uticaja na nevidljive aspekte ovekove prirode za koje materijalistike nauke smatraju da su potpuno imaginarni. Svega se nekoliko osoba usudilo da govori o ovoj temi proteklih godina. arubel1

je objavio knjigu o leenju pomou trava i kamenja, to je nazivao planom due. Neto kasnije, dr. Rudolf tajner, osniva antropozofskog drutva, uveo je u medicinu upotrebu lekova baziranih na psiholokim efektima, ukljuujui i imelu. Verovao je da duhovni elementi deluju kroz fizike supstance, tako da njegov metod nije, suprotan, ve komplementarni deo moderne medicine.

Postupak isterivanja avola, poznat iz Novog zaveta, postizao se kod Vavilonaca, Egipana i Indusa ubrizgavanjem klistira.2 Mnogi lekovi koji su danas poznati farmaceutima datiraju iz davnih vremena.

______________________________________________________________________________ 1 Charubel: Psihologija botanike, Leigh, 1906, u kojoj su obraene psiholoke karakteristike 39 vrsta biljaka, 3 vrste metala i 11 vrsta okultnog kamenja iji su simboli slini. 2 C. J. S. Thompson: Tajna i umetnost apotekarstva, Lond. 1929.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

15


Ajur-veda Boji lekar, Danvantari, napisao je da su etiri vede najznaajniji deo Svetog pisma Indusa, a Ajur-veda je dodatak o lekovima. Predmet se tretira sa izuzetno iroke take gledita, tako da re ayur jednostavno znai ivot.3

Zdravlje je harmonijski balans tri ivotne snage koje se kreu kroz telo i svojih sedam glavnih spletova. Bolest se sastoji iz tri sfere: fizike, prelazne i mentalne, ali sve tri imaju spiritualne osnove. Postoje takoe tri vrste lekova: - mantre koje se reguliu zvunim vibracijama. Tu spadaju i obredi, ponude, biljke i dragulji; - injenice prihvaene sa razlogom; - sloboda duha od povreda. Mnoge trave su ukljuene u zapadnu medicinu iako vode poreklo iz Indije. Primer je biljka Rauwolfia koja se dugo upotrebljavala protiv ujeda zmija i insekata. Posle pedesetih godina ovog veka poela je da se koristi u Evropi. U Indiji se pomenuti lekovi ne koriste samo zbog psiholokih efekata. Prema dr. Ramanu, uzimaju se u obzir sledee karakteristike: - nadmonost pet butasa (sastavnih elemenata); - ukus; - kvaliteti kao to su teno ili vrsto stanje, teina, boja; - jaina. Praktiari takoe uzimaju u obzir godinje doba, stanje pacijenta, nain ishrane i svaki aspekt okoline.

______________________________________________________________________________

3 Miljenje bazirano na delu Ajur-veda ili indijski sistem medicine, B. V. Raman, Kruna potraga IV I, 1934.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

16


Moksa (biljne obloge) Akupunktura je sistem leenja koji se zasniva na ubadanju igala u razliite delove ljudskog tela. Specijalni crtei i modeli pokazuju take koje treba da se ubodu. Nain leenja je nastao u Kini, ali je preao u Evropu i dugo se praktikovao u Francuskoj. Akupunktura je spomenuta zato to se ponekad kombinuje sa moksom koja se pravi od lia biljke Artemisia i ima oblik kupe ili cilindra.

Kupice se postavljaju na telo, na mesta odreena moksa-emom, a koja se razlikuju od akupunkturnih taaka, zatim se pale pomou zrnaca ibice ili na neki drugi nain. Tako se stvara mali plik u koji moe da se utisne pepeo. Moksa se koristila ak i u Evropi.

Doktrina klasifikacije prema obliku biljaka Tokom srednjeg veka raznim biljnim vrstama pripisivana su razliita okultna svojstva. Tvrdilo se da pojedine biljke, koje svojim oblikom podseaju na odreene delove ili organe ljudskog tela, mogu da se koriste za njihovo leenje. Doktrina klasifikacije je lista gde su sistematizovane opte karakteristike i bilo je potrebno jedino pogledati u spisak i razumeti u koju e svrhu biljka upotrebljava. Kod nekih vrsta je bilo veoma lako. Kopitnjak se, na primer, koristio za leenje bolesti jetre jer svojim izgledom podsea na taj organ. Plunjak ima krunine litie koji lie na plua i zbog toga se primenjivao za leenje plunih bolesti.

Utrikularija je vodena biljka koja ima podvodne krunice u vidu malih mehura na koje se lepe insekti. Koristila se za leenje bolesti beike. Kaun je monokotila; biljka iji koren ima oblik testisa, te je zato postojalo verovanje da je biljka pogodna za leenje bolesti mukih polnih organa.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

17


Vuja stopa je posebna vrsta dikotila, ima velike cvetove iji obod lii, na matericu, te se biljka koristila iskljuivo za leenje enskih bolesti vezanih za trudnou i poroaj. Crvena santalovina i crvena rua upotrebljavale su se za leenje bolesti krvi, a uta boja afrana odredila je da se ova biljka koristi za leenje bolesti ui. Herbalizam Poetkom srednjeg veka lekari su koristili trave prema klasifikacijama koje su izvrili Hipokrat (460 - 377 p.n.e.) i Galen1

(cca 130 - 200 n.e.). Nakon Reforme, Paracelzijus je pronaao mnoge lekove na bazi minerala. U Engleskoj, Kraljevski lekarski koled, koji je imao status dananjeg Medicinskog saveta, uveo je patent-pismo 1518. godine (u vreme vladavine Henriha VIII (1491 - 1547). Akt parlamenta je bio poznat svima koji su posedovali neka znanja o leenju i odnosio se na upotrebu lekovitih trava. Cirkulisao je meu svim praktiarima narodne medicine, odnosno meu travarima koji nisu studirali anatomiju i klinike predmete u medicinskim kolama. Poetkom ovog veka upotrebljavale su se divlje trave, ali je veoma malo njih korieno u regularnoj medicini. Sledea lista je napravljena prema familijama:2 Familija Loranthaceae: imela (Viscum); Familija Polygonaceae: troskot (Polygonum); Familija Caryophyllaceae: mijakinja (Stellaria); Familija Rosaceae: petrovac (Agrimonia), kupina (Rubus); Familija Leguminosae: utilovka (Sarothamnus); Familija Linaceae: planinski lan (Linum); Familija Lythraceae: vrbiica (Lythrum); Familija Umbelliferae; vetrovalj (Eryngium), divlja mrkva (Daucus), milogled (Sanicula); Familija Boraginaceae: gavez (Symphytum); Familija Labiatae; modri tetrljan (Ballota), tetrljan (Marrubium), dobriica (Glechoma), metvica (Prunella), iak (Scutellaria), ranilist (Betonica), dubaac (Teucrium), alfija (Salvia), nana (Mentha), miloduh (Hyssopus); ______________________________________________________________________________

1 Lekovi se nazivaju galenike, po Galenu. 2 W. H. Webb: Standardni vodi neotrovnih lekovitih trava, Southport, 1916.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

18


Familija Plantaginaceae: bokvica (Plantago); Familija Valerianaceae: macina trava (Valeriana); Familija Compositae: iak (Arctium), podbel (Tussilago), maslaak (Taraxacum), ablja trava (Senecio), hajduka trava (Achillea). Hodoasnici su preneli herbalizam u Ameriku gde su se koristile sasvim drugaije vrste trava: Familija Orchidaceae: gospina papuica (Cypripedium); Familija Araceae: kozlac (Arum); Familija Myricaceae: voskovnik (Myrica); Familija Aristolochiaceae: vuja jabuka (Aristolochia), kopitnjak (Asarum); Familija Nymphaeaceaa: vodeni krin (Nymphaea); Familija Ranunculaceae: steniarka cimifuga (Cimicifuga), hidrastis (Hydrastis); Familija Berberidaceae, utika (Berberis); Familija Hamamelidaceae: hamamelis (Hamamelis); Familija Oxalidaceae: zeja soca (Oxalis); Familija Rutaceae: bodljikavi jasenak (Zanthoxylum); Familija Pyrolaceae: zelenika (Pyrola); Familija Solanaceae: paprika (Capsicum); Familija Labiatae: nana (Mentha), gagamija (Lycopus); Familija Lobeliaceae: lobelija (Lobelia). Mnoge od ovih biljaka preuzete su iz indijanske narodne medicine. Lobelija i paprika su bile glavne biljke u Tomsonovom sistemu, nazvanom po Samjuelu Tomsonu (1769 - 1843) koji ih je predstavio svetu. Homeopatija Sistem medicine koji se naziva homeopatija sasvim je razliit od ordinarne medicine, alopatije. Razlike su sledee: - svaki lek upotrebljen u homeopatiji treba da se ispita na zdravoj osobi; - lek mora da izazove simptome odreene bolesti; - u jednom vremenskom periodu koristi se samo jedno sredstvo za leenje; - lek se upotrebljava u najveem moguem razblaenju u kome moe da deluje. Razliiti stepeni razblaenja nazivaju se potencijali.

Tvorac homeopatije je Samjuel Hajneman (1755 - 1843). Dok je prevodio Kulenovu knjigu Medicinske materije primetio je da odreene vrste lekova deluju samo na izvesne bolesti. Jedan od njih je kora sa peruanske biljke Cinchona, iz familije Rubiaceae, koja je svojevremeno bila popularna u leenju malarije.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

19


Poto je imao istraivakog duha, Hajneman je probao lek na sebi i otkrio da izaziva simptome sline simptomima malarije. Potom je, uz pomo prijatelja, isprobao veu grupu lekova i otkrio iste karakteristike. Velebilje (Atropa Belladonna) izaziva simptome arlaha, otrovni ruj (Rhus toxicodendron) simptome crvenog vetra, a kunjak (Datura stramonium) simptome pranjenja creva uz greve. Lekovi se uvek koriste u malim (

Neki od ranih homeopata koristili su granina razblaenja. Ako se radilo o najslabijoj koncentraciji upotrebljavalo se samo nekoliko molekula delujueg rastvora ili ak ni jedan. Takvi lekovi su se bazirali na sugestiji jer, kako je dr. Rudolf tajner tvrdio, okultna svojstva biljaka sadrana su u njihovom delovanju. Poznato je da je neka istraivanja u tom pravcu vrilo i antropozofsko drutvo.

koliinama rastvoreni u graninim razblaenjima sa vodom ili pomeani sa neutralnim rastvorom kao to je rastvor mlenog eera.

DDRROOGGEE II OOTTRROOVVII

U grkoj mitologiji boginja itarica Demetra bila je udruena sa Dionisom, bogom vina. Sa okultne take gledita vino nije samo alkoholno pie ve sredstvo koje se upotrebljava u spiritualne svrhe. Najnii nivo se primeuje kod domorodaca sa Zapadno-indijskih ostrva i Kariba gde pijanci padaju pored grobova i primaju poruke od mrtvih.

Na najviem nivou upotreba vina simbolizuje sjajnu ekstazu koja naginje ka mistici. Mada islam zabranjuje korienje alkoholnih pia, mnogi pesnici su pisali poeme u slavu vina sluei se njime kao simbolom. U dananje vreme sve vei broj ljudi upotrebljava lekove, drogu ili alkohol. Ova ideja je povezana sa antikom upotrebom vina. Postupno se kult Bahusa (u grkoj mitologiji Dionisa) u rimskom carstvu pretvorio u seriju orgija. Korienje vina u okultne svrhe prvo je bilo zabranjeno, zatim ponovo dozvoljeno, jer se dolo do zakljuka da njegova pravilna upotreba ima veliki hermetiki znaaj.

No Bullshit!

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

20


Alkoholna pia Na opni ploda groa ive gljivice mikroskopske veliine koje posle ceenja voa izazivaju fermentaciju i pretvaranje groanog eera u etil-alkohol koji ima omamljujue dejstvo. Alkoholna pia mogu da se prave i od raznih trava koje sadre eer ili skrob. U kasnijoj fazi skrob se pretvara u eer uz pomo mikroorganizama.

eer u prirodi

Narodna medicina...

Evidentno je da se vino koristilo jo u ranim periodima pisane ljudske istorije i o njemu se znalo u celoj Evropi, mada vinova loza nije uspevala u severnim zemljama. Poznata alkoholna pia su medovina koja se pravi od meda, jabukovaa od jabuke ili krukovac od kruke. U Britaniji se lokalne biljke upotrebljavaju u ove svrhe jo od pradavnih vremena, tako da se vino proizvodilo od gloginja, ribizli, kupina, borovnica, rabarbara, pa ak i od repe.

U tropskim predelima koristile su se druge vrste useva. eerna trska je verovatno poreklom sa Istono-indijskih ostrva, a u Africi se upotrebljavala za proizvodnju vina pod imenom masanga. Upotreba vina od banana bila je jedno vreme u modi u istonoj Africi. Palmino vino se proizvodilo u zapadnoj Africi, Indiji, ri Lanki, na pacifikim ostrvima, u junoj i centralnoj Americi. U ovim regionima koristili su se i kaktusi za spravljanje vina. Pivo iz skroba Smatra se da je skrob osnovna materija koja slui za pravljenje piva, te se itarice esto koriste u te svrhe. Proizvodnja je poela u zapadnom Egiptu i odatle se proirila na Evropu, Aziju, a zatim i na ostatak sveta. Pivo se pravilo od slada. U poetku se nije koristio hmelj ali je kasnije dodavan zbog arome. Proso se upotrebljavao za dobijanje pojedinih vrsta piva u Indiji, Africi i na Tibetu, a i sada se koristi u mnogim delovima zapadne Afrike. Penica je bila glavni sastojak u proizvodnji svetlog piva u Nemakoj.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

21


Od pirina su se pravila pia na Borneu, u Kini i Japanu, a od kukuruza u centralnoj i junoj Americi. Treba napomenuti da proizvodnja i upotreba alkoholnih pia nisu bile vezane samo za striktno propisana pravila u pripremanju i konzumiranju, ve i za odreene kultove, proslave, plesove i sl.

Duvan Duvan je poreklom iz June Amerike, a sada se gaji u toplijim predelima celog sveta. To je biljka koja se upotrebljava kod svih naroda (osim Sika, Parsa i nekoliko drugih). Koristi se: - za vakanje; - za umrkavanje; - kao duvan za lulu; - kao cigara; - kao cigareta. Ovi metodi konzumiranja razvili su se jo u srednjem veku posle putovanja Kolumba i drugih ranih putnika-istraivaa. Uivanje u duvanu se nesputano irilo i pored velikog broja protivnika. Veoma je interesantan kult uivanja u duvanu kod domorodaca Amerike. Po Levinu, duvan odstranjuje duhovnu prazninu i agresivne instinkte i dovodi do blage napetosti, tako da se njegovo okultno svojstvo ogleda u stvaranju duevne stabilnosti. Iz istih razloga su severno-ameriki Indijanci puili lulu mira. Opijum Prilikom see stabljika iz mnogih biljaka curi mleni fluid, lateks, koji se posle izvesnog vremena stvrdnjava. Opijum je stvrdnuti beli lateks dobijen iz maka. Sadri mnogo alkaloida i usled stajanja dobija smeu boju. Glavni alkaloidni sastojak je morfin. Dok su u medicini veoma korisni za privremeno suzbijanje bolova, alkaloidi opijuma su veoma opasni ako se upotrebljavaju kao droga. Narkomani ih koriste na sledee naine: - oralnim putem; - puenjem; - ubrizgavanjem. Drogiranje se teko moe nazvati kultom, osim ako nije u pitanju spavanje ili smrt.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

22


Nai preci su bili veoma dobro upoznati sa efektima maka, a enske statue su esto bile krunisane vencima napravljenim od ove biljke i predstavljale su boginju noi, Noks. Krunisane mitske figure simbolizovale su Morfeusa, boga mate, koji je bio sin Simnusa, boga sna. Meskalin Pejotl, vrsta malog loptastog kaktusa, sadri vei broj alkaloida, a glavni se zove meskalin. Meskalin se smatra specifinom drogom jer izaziva veoma udne efekte koji zavise od individualne reakcije, a sastoje se u audio-vizuelnim halucinacijama uz velike poremeaje u prostoru i vremenu. Osoba koja konzumira ovu drogu stie utisak da se nalazi u nekom drugom svetu.

Pejotl je rasprostranjen u Meksiku i nekim delovima SAD. Amerike vlasti su zabranile upotrebu, ali domoroci imaju svoj kult konzumiranja koji ukljuuje okupljanje oko vatre, sviranje, pevanje i druge, manje poznate rituale. Indijska konoplja Drogu ine osueni vrni delovi enskih biljaka indijske konoplje u cvetu. Pui se pod s nazivom marihuana. Hai predstavlja smolu sakupljenu na razliite naine sa enskih biljaka u cvetu. U irem smislu oznaava preraenu smolu koja se pui, vae ili konzumira kao napitak.

Ne gazi travu!

Ova droga je bila poznata jo u starom i srednjem veku. Kasnije se pokualo sa zabranom njene upotrebe, ali se u tome nije uspelo. Hai su najvie koristili lanovi sekte Asina iji je voa nazvan Starac sa planine. On je koristio ovu drogu da bi naveo svoje sledbenike da po njegovom nalogu vre politika ubistva. Re atentat vezuje se za ovu sektu i upotrebu haia, a samo njihovo ime asocira na ubistva. Neke druge vrste biljnih droga Kokain se dobija od biljke koke koja je poreklom iz june Amerike, a gaji se u Peruu i Boliviji jer se iz tih zemalja najlake iznosi.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

23


Domoroci su vakali suvo lie koke meajui ga sa gaenim kreom ili biljnim pepelom. Verovalo se da koka pojaava snagu i izdrljivost, otklanja umor, glad i bol. Na obalama Amazona raste drvenasta lijana paulinija iji su plodovi veliine lenika sa jednim semenom koji se prilikom upotrebe struu ili melju, a zatim meaju sa vodom i piju kao napitak. Kava-kava je pie koje se konzumira u Novoj Gvineji i na mnogim ostrvima Polinezije. Njeno pripremanje ukljuuje i vakanje, te se ranije mislilo da se alkoholna fermentacija odvija samim vakanjem, ali je Levin dokazao da su postojei efekti direktno povezani sa smolom koju sadri biljka.

Evo sad' e kafica!

U Australiji se upotrebljava droga pituri koja se vae ili pui. U toplijim delovima Azije vau se plodovi pojedinih vrsta palmi. Kamfor: Opasno razdraujue sredstvo U Kini, Japanu i na Formozi kamfor se dobija preradom drveta Cinnamonum Camphora. Iz pojedinih delova biljke destiliu se etarska ulja, a potom se izdvajaju kristali kamfora. Kamfor ima veoma razdraujue dejstvo i koristi se u vidu tinktura.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

24


Kola-orah je poreklom iz Sudana, ali se njegovo uzgajanje proirilo i na druge zemlje. Postoji jo mnogo slinih vrsta oraha, ali svi ne izazivaju uzbuenje kao vakanje kole. Hotentoti u junoj Americi konzumiraju drogu kanu zbog njene sonosti. Sve ove droge utiu na razne naine na drutveni ivot ljudi koji ih upotrebljavaju. Njihovi psiholoki efekti su poznati u savremenom svetu, ali psiholoka i socioloka istraivanja jo uvek otkrivaju mnoge udne fenomene zbog kojih ove biljke privlae panju okultista. Afrodizijaci Afrodizijaci su lekovi koji se upotrebljavaju za stimulaciju seksualnog nagona. Naziv su dobili po grkoj boginji Afroditi koju su u rimskom carstvu nazivali Venerom. Njih ne treba poistoveivati sa ljubavnim napicima. Afrodizijaci su medicinski preparati koji deluju, na fiziolokoj osnovi stimuliui optu seksualnu elju, a ljubavni napici su magijska sredstva koja deluju kroz okultne snage i usmerena su ka odreenoj osobi.

Moderna nauka ne priznaje afrodizijake, mada odobrava postojanje hrane koja poseduje ova svojstva. Tvrdi se da dijeta priguuje opti seksualni nagon, kao i druge ivotne funkcije. Ukoliko se otrovni alkaloid, strihnin, upotrebljava u izuzetno malim koliinama utie na jaanje miinog tkiva, te olakava voenje telesne ljubavi. Johimbin direktno utie na seksualnu miinu strukturu. Na osnovu psiholokih istraivanja dolo se do zakljuka da su seksualna privlanost ili odbojnost pod direktnim uticajem ljudskog uma. Materijalisti smatraju da mozak reaguje u skladu sa radom endokrinih lezda: tridesetih godina ovog veka radilo se na tretmanu tzv. majmunskih lezda, ali su rezultati bili nezadovoljavajui, te su pokuaji u tom pravcu potpuno naputeni. Neki od poznatih afrodizijaka Interesantno je spomenuti neke od renomiranih afrodizijaka uz napomenu da uspeh zavisi od pravilnog doziranja. Iz ivotinjskog sveta koriste se mous i ambra, mravi i pojedine vrste buba. Smatra se da mnoge biljke kao to su beli i crni luk, artioka, asparagus, pasulj, soivo, kupus, mrkva i celer imaju svojstva afrodizijaka, kao i sve vrste voa i povra koje imaju stimulativni miris ili ukus. Tu se ubrajaju i zaini orai, biber, vanila, kurkuma, anisovo seme, kim itd.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

25


Strihnin, johimbin, damijana i palmica su supstance koje se koriste u minimalnim koliinama. Otrovne biljke Upas-drvo sa Jave poznato je kao najotrovnije drvo na svetu. Veruje se da pare ovog drveta unitavaju kompletnu floru i faunu u krugu od vie kilometara. Ovo je samo verovanje zasnovano na injenici da ova biljna vrsta vrlo esto raste u kraterima ivih vulkana, te okolnu vegetaciju unitava otrovna vulkanska para. Ipak, od isparenja upas-drveta pravi se otrov za strele. U istu svrhu koriste se i druge biljne vrste koje rastu u Africi, Brazilu, Gvajani i centralnoj Americi.

TTRRAAVVEE UU AALLHHEEMMIIJJII

Alhemija je bila antika i srednjevekovna nauka koja je prouavala: - pravljenje zlata; - pronalaenje eliksira ivota; - pretvaranje mrtvih u ive stvari. Najraniji zapis o alhemiji nalazi se na vavilonskim ploicama. Najstarija od njih potie iz II milenijuma pre nae ere i opisuje kako je junak Gilgame, posle smrti svog prijatelja Enkida, krenuo na dugo i komplikovano putovanje da bi naao travu besmrtnosti.

Posle velikih tekoa Gilgame je stigao do raja Uta-Napista, vavilonskog Noa, kome su bogovi nakon potopa podarili besmrtnost. Tamo je saznao da je smrtnicima nemogue da postanu besmrtni uz korienje zemaljskih stvari, ali mu je dozvoljeno da podeli saznanje o toj velikoj tajni jer na dnu mora, na odreenom mestu, raste bodljikava biljka koja starim osobama, kada je pojedu, vraa njihovu mladost. Uz dalje tekoe Gilgame je uspeo da nae pomenutu biljku i ponese je sa sobom. Na povratku se zaustavio da se okupa, a biljku je ostavio na obali. Nakon izlaska iz vode ugledao je veliku morsku zmiju kako je odnosi i time je sav njegov trud postao uzaludan. Eliksir ivota U indijskoj filozofiji duhovna i telesna regeneracija postiu se joga-vebama, dok su srednjevekovni recepti ukazivali da su trave bile adraj elikira ivota, ali samo kao dodaci, dok je osnovni sastojak bio nepoznat.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

26


Jo u srednjem veku pojavila se ideja o postojanju jedinstvene supstance koja bi predstavljala univerzalni lek za sve bolesti. Na latinskom jeziku se nazivala panacea, tj. univerzalni lek. U bajci Hiljadu i jedna no govori se o jabuci iz Samarkanda koja je imala ova svojstva. To je verovatno bio jedan od razloga to su neke vrste voa upotrebljavane za leenje. Razne vrste jabuka Pored opte poznatih vrsta jabuka postoje i druge vrste voa koje se nazivaju tim imenom. Meu njima se istiu kustaro, eer i aligator jabuke koje su jestive, a paradajz-jabuka ima ljubavna svojstva. Slon, drvo, rua, malajska i zvezda-jabuka takoe su jestive, a majska spada u narkotike biljke. Ananas je delotvorna za probavu proteina, a bodljikava jabuka je otrovna, osim kada se upotrebljava u minimalnim koliinama. Prometejeva krv Eliksir ivota sainjen od trava na koje je padala Prometejeva krv nosi istoimeni naziv. U mitologiji, taj napitak je vetica Medea dala svom ljubavniku Jasonu da bi ga zatitila od vatre i ranjavanja. U romanu Pirat Valtera Skota vodena trava titi organizam od svih vrsta bolesti sem kuge. U Kini se en-en i slonovostopalo smatraju univerzalnim lekovima koji utiu na jaanje organizma. Tridesetih godina ovog veka zabeleena je smrt Kineza koji je umro u dubokoj starosti od dvestotine godina, a konzumirao je ove biljke.

Paligeneza Sredinom XVII veka neki autori su smatrali da je postojala materija koja je oivljavala biljke iz pepela.

Biljke su bile spaljene, a njihov pepeo pokupljen i podvrgnut specijalnom tretmanu sa pomenutom materijom. Rezultat tog postupka bio je plavi prah koji je stavljen u posudu koja se blago zagrevala.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

27


Pod uticajem toplote iz praha se stvarao sablasni izgled spaljene biljke. Po prestanku zagrevanja lik biljke se gubio, ali se ponavljanjem procesa postizao isti efekt. Slini eksperimenti su vreni sa ljudima i ivotinjama. Spontano stvaranje Ranije se verovalo da biljke i ivotinje, pored normalnog procesa razmnoavanja, mogu da nastanu i iz neive materije.

1

ak je i Aristotel, koji je bio veoma precizan u svojim prouavanjima ivih stvari, bio ubeen da pojedine vrste kimenjaka, kao to su jegulje, abe i zmije, mogu da nastanu iz blata ili mulja. Moderna nauka tvrdi da se ive forme (ukljuujui i mikroorganizme) uvek stvaraju iz ive materije iste ili sline vrste. To miljenje nije bilo u potpunosti prihvaeno sve do radova Luja Pastera (1822 - 1895), te nije udno to su alhemiari verovali da svi oblici ive materije, ukljuujui i ljudska bia, mogu da se stvore na vetaki nain.

Nema papira...

TTRRAAVVEE UU AASSTTRROOLLOOGGIIJJII Po jednoj od mnogobrojnih definicija, astrologija prouava pojedine ritmine tokove2 vezane za prirodne pojave i ivot oveka, obuhvatajui mnogo vie elemenata nego to materijalisti mogu da pretpostave. Biljni i ivotinjski organizmi razliito su se razvijali tokom razliitih epoha. U najstarijim stenama (pre-kambrijskog i kambrijskog perioda) naeni su fosilni ostaci algi i bakterija. Prouavanjem neto mlaih (ordo-vijskih) stena nailazi se na organizme ivotinja ribolikog oblika, ali biljke izazivaju nedoumice. U sledeem (silurijskom) periodu javljaju se razliite biljne vrste, ali ne mnogo razvijenije od mahovina, i vodeni organizmi slini ribama. U devonijskom razdoblju dolazi do daljeg razvoja riba i mahovina, a ugljenini period karakterie pojava papratolikih biljaka i insekata, pauka i amfibija, meu ivotinjama. U permijskom periodu razvijaju se reptili i biljke sa cvetovima. Ovi periodi su bili karakteristini za paleozoik. ______________________________________________________________________________

1 Za blie detalje pogledati Lewis Spence Enciklopedija okultizma, London, 1920, odeljak Paligeneza. 2 W. B. Crow: Bioloki ritmovi - osnova naune astrologije, Proteus, 1931, i Novi bioloki ritmovi, Proteus, 1931.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

28


U mezozoiku dolazi do duge vladavine reptila koja je prouzrokovana obiljem cvetnica. Razliite biljne i ivotinjske vrste doivljavaju dalju evoluciju u tercijeru. Godinja doba Dok je u tropskom pojasu promena godinjih doba manje primetna, u oblastima gde su izraenije temperaturne razlike prirodni ciklusi znatno utiu na ivot biljaka i ivotinja. Postoji vreme za klijanje, rast, listanje, cvetanje, raanje plodova i stvaranje novog semena. Prikazani kalendar ilustruje cvetanje pojedinih biljnih vrsta po mesecima u Britaniji: Januar: razgon (Veronica), titra (Eranthis); Februar: uta trava (Ficaria); Mart: kopitac (Caltha), breberina (Anemone); April: niksica (Scilla), reuha (Cardamine); Maj: milogled (Sanicula), glog (Crataegus); Jun: divlja rua (Rosa), majina duica (Thymus); Jul: ladole (Convolvulus), pavit(Clematis); Avgust: brljan (Hedera); Septembar: mrazovac (Colchicum); Oktobar: lala (Sterhbergia); Novembar: himalajsko ukrasno bilje (Leycesteria); Decembar: kukurek (Helleborus).

Slina tabela moe da se napravi za klijanje, rast i raanje plodova, kao i za druge procese. Biljke i mesec Dugo se verovalo da rast vegetacije zavisi, od meseevih mena. Naunik L. Kolisco1 objavio je rezultate pojedinih eksperimenata koje je izvodio tokom godina. Oni su pokazali da je kod biljaka rast povean u toku novog meseca, ali da postoji i godinji ciklus, te oba faktora treba uzeti u obzir. Rast se smanjuje tokom zimskih meseci.

______________________________________________________________________________ 1 O uticaju lunarnih ritmova na biljke, ivotinje i ljude, videti W. B. Crow: Lunarni ritmovi, Proteus, 5, 1932.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

29


U decembru dolazi do uobiajenog rasta u vreme novog meseca, ali se javlja vidljivo ubrzanje pre pojave punog meseca uoi Boia. Tokom dve sedmice pre pojave poslednje etvrti dodatni rast je vei od kontra-ravnotee nastale uobiajenim efektima opadajueg meseca. Slini zakljuci su dobijeni ispitivanjem semena kukuruza. Od tada su objavljeni mnogi znaajni rezultati do kojih se dolo radom antropozofa. Cvetni sat injenica je da se cvetovi otvaraju i zatvaraju u razliito doba dana i noi. Lineus (1707 - 1778) je predloio da se u botaniku uvede termin tzv. cvetnog sata, po kome bi se, priblino, na osnovu posmatranja otvaranja i zatvaranja, moglo odrediti vreme. Meutim, postojale su odreene tekoe: - cvetovi se otvaraju i zatvaraju u razliito vreme razliitim ritmom; - svaka vrsta cveta koja je upotrebljiva za formiranje ovakvog sata ne cveta tokom cele godine. Bilo je pokuaja da se u parkovima i javnim vrtovima naprave ovakve vrste satova. Lineus je sastavio originalnu tabelu po vrstama cvea za grad Upsalu (60 s.g..). a Kerner za Insbruk (47 s.g..). Brojer je objavio pregled sa engleskim nazivima. Trave planeta Cvee ne odgovara samo planetarnim satima koji se baziraju na dvadesetetvorosatnom vremenskom periodu, ve zavisi i od sedminog ciklusa. Svaki dan u sedmici odgovara jednoj planeti te se radi o sedmodnevnom ciklusu. Polazna osnova je dvadesetosmodnevni lunarni period podeljen pomou etiri elementa, a to su vazduh, vatra, voda i zemlja. Ovi elementi imaju znaajnu ulogu u astrologiji. Da bi se razmatrala tradicionalna vladavina trava prema uticaju sedam planeta, neophodno je saoptiti itaocima koji ne poznaju astrologiju da se sunce i mesec, kao svetlea tela, ubrajaju u pomenute planete.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

30


Solarne biljke Sunce vlada nedeljom i prolazi kroz krug zodijaka za godinu dana. Solarne biljke, koje uglavnom imaju jednogodinji period razvoja, u svim starim prirunicima obeleene su sunevim simbolom. Ovo bilje je: - zlatne ili narandaste boje (npr. afran ili naranda); - ili krunog oblika; - ili znatne veliine; - ili zranog izgleda (npr. suncokret); - ili aromatinog mirisa; - ili je delotvorno za srce (npr. izaziva srdanost kao cimet); - ili pokazuje tendenciju okretanja ka suncu (npr. suncokret ili drugi heliotropi).

Lunarne biljke Mesec vlada ponedeljkom i prolazi kroz zodijani krug za 28 dana. Njegovo bilje karakterie: - sono lie; - ili boravak u sveoj vodi; - ili su cvet i plod bele ili bledo ute boje; - ili su velikih dimenzija; - ili su vodenasti i bez ukusa (npr. dinja, tikva, bundeva); - ili obeleavaju mesenu periodinost; - ili poseduju lunarne znake, tj. oblik meseevih mena (npr. krukasto voe za priee, lie u obliku meseevog srpa ili srpaste kupe). Dvogodinje biljke marsa Planeta Mars vlada utorkom. Prolazi kroz krug zodijaka za priblino dve godine. Njegov znak je ranije simbolizovao dvogodinjake. Marsove biljke: - poseduju trnje, bodlje ili boce; - ili ive na suvim mestima, ak i u pustinjama; - ili imaju otre mirise ili stimulativna svojstva; - ili su crvene boje; - ili imaju koren konusnog oblika, tzv. glavni koren (koji moe biti crvene boje, npr. mrkva ili cvekla).

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

31


Planeta Merkur vlada sredom i prolazi kroz zodijaki krug za 3 meseca. Njene biljke: - imaju neno ili grubo podeljeno lie ili stabljiku pokazujui vazduastu prirodu ove planete; - ili fino miriu (npr. anisovo seme); - ili lekovito deluju na plua i nervni sistem; - ili su vane kao hrana, posebno itarice. Viegodinje biljke Planeta Jupiter vlada etvrtkom i prolazi kroz krug zodijaka za 12 godina. Bilje koje pripada ovoj planeti: - ima oblik kruga ili krsta, kao to bog Jupiter vlada preko 4/4 lopte; - ili je veliko i upadljivo (npr. smokva, maslina ili groe); - ili je jestivo i dijetetsko (npr. bukov ir); - ili ima prijatan ukus (npr. dud, karanfili, orai).

Planeta Venera vlada petkom i prolazi kroz zodijak za 9 meseci. Njeno bilje: - ima divne cvetove bele ili bledo crvene boje (npr. rue1

Viegodinje umske biljke Planeta Saturn vlada subotom, a ciklus kretanja kroz zodijak traje 30 godina. Njen simbol se upotrebljava za oznaavanje viegodinjih umskih biljaka koje ive tridesetak ili vie godina.

); - ili je prijatnog mirisa (npr. rue, ljiljan); - ili ima glatko, zeleno lie i plodove bledo crvene ili crvene boje (npr. jabuka).

______________________________________________________________________________

1 Bledo crvena boja je enska kontratea crvenoj, kao to je Mars (crvena boja) ljubavnik Venere.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

32


Biljke Saturna: - imaju godinje prstenove - godove jer je Saturn bog vremena; - ili poseduju lie ili stablo sive ili tamne boje; - ili imaju cvetove beznaajnog oblika; - ili su drvenaste, ak iako nisu u obliku buna ili drveta (npr. kornjaino drvo); - ili su neprijatnog ukusa i mirisa; - ili su otrovne (npr. emerika, kukuta). Biljke zodijaka Na osnovu tradicionalnih shvatanja prikazana je klasifikacija trava u zodijaku: Ovan oznaava pionira i utie na rast liaja i drugih primitivnih biljnih oblika. Bik simbolizuje zemlju i gljive koje rastu na vlanom terenu. Blizanci vladaju mahovinama koje ive na drveu. Rak simbolizuje paprati, rastavie i simbioze primitivnijih biljaka koje ive na vlanoj zemlji. Lav vlada etinarima. Devica simbolizuje itarice, travu i au. Vaga utie na rast najlepih vrsta cvea kao to su perunika, ljiljan i orhideja. korpija oznaava agrume i palme. Strelac vlada velikim umskim drveem kao to su hrast, bukva i brest. Jarac simbolizuje bilje koje ima cvetove sa izdvojenim krunicama. Vodolija vlada biljem koje ima cvetove sa sraslim krunicama. Ribe vladaju preteno algama i drugim morskim biljem.

TTRRAAVVEE UU MMAAGGIIJJII

Po egipatskoj i hindu mitologiji prvi objekat koji se pojavio na zemlji bio je zlatno jaje ili lotos koji je plivao po pravodama. On se irio pokazujui nadmonost boga. Jamblikus (333. p.n.e.), neoplatonski filozof, objanjavao je krupna prolistavanja i sferino irenje lotosa kao simbol intelekta koji izlazi iz mulja. Veina egipatskih skulptura predstavlja lotose.

U Indiji, Kini i na Tibetu ova biljka se smatra svetom. U Egiptu su postojale tri vrste lotosa: beli lotos (Nymphaea Lotus) sa klinastim listovima i okruglim pupoljcima, plavi lotos (Nymphaea Coerulea) i crveni ili roze lotos (Nelembium Speciosum). Poslednjem je ime dao Herodot (5. vek p.n.e.), ali on vie ne raste u dolini Nila. Plavi lotos ima veoma prijatan miris, te je prinoen mrtvima kao vrsta spiritualnog kulta.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

33


Druidi i imele

Druidi su bili svetenici keltskog naroda Gala u Engleskoj i Irskoj. Narod ih je prihvatao kao superiorne sudije, lekare i uitelje. Diskutabilno je da li su koristili kamene hramove kao to je Stounhend.

Izvesno je da im je kult bio biljni, relikvija hrast, a jo vie imela koja se nalazi na hrastu. Imelu je na drvo donosila ptica. Imela je simbolizovala Mesiju, a hrast oca Davida. Druidi su sekli granice zlatnim oruem i delili ih svojim druinama. Dodirivanje zlata svetom biljkom podsea na hriansku euhaustiku. Druidi su obraali panju na ostale vrste biljaka i imali su pismo u kome je svako slovo bilo predstavljeno jednom vrstom drveta ili grma. Rozenkrojceri i rua Rozenkrojceri su privukli panju javnosti jednom anonimnom publikacijom koja se pojavila u Nemakoj 1614 - 1616. Tvrdili su da je zaetnik njihovog uenja izvesni Kristijan Rozenkrojc, za koga se prialo da je roen u XIV ili XV veku i da je iveo 106 godina. Njegov grob je otkriven neposredno pre objavljivanja navedene publikacije.

Javnost se zainteresovala za tajno bratstvo Rozenkrojcera, te su mnogi autori pokuavali da prikupe i objave zanimljive injenice. lanovi drutva su bili protivnici papinstva, zagovarali su svetske naune reforme i poznavali su tajne alhemije. Kasnije se govorilo da su bili povezani sa masonima. Osnovna zagonetka vezana za Rozenkrojcere je pokuaj da se objasni na koji je nain rua na krstu postala njihov osnovni simbol. Za to postoje tri mogua odgovora:

(1) da je rua povezana sa imenom njihovog osnivaa; (2) da je u vezi sa oznakom koju su na ogrtaima nosili protivnici papinstva; (3) da je to cvet koji od pradavnih vremena predstavlja simbol tajanstvenosti. Ovim mogunostima dodaje se jo jedna: rua je kraljica cvetova te simbolizuje aktivnost ljudi, a kombinacija sa krstom podsea na lotos aktivirane kundalini u jogi.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

34


Ljubavni napici Ljubavni napici su sloenog sastava i spravljeni su od materija ivotinjskog porekla, mada ponekad mogu da ukljue i cele ivotinjske organizme (na primer pauke). Takoe se upotrebljavaju telesne sekrecije, dlake i krv, koje se najee meaju sa pojedinim vrstama biljaka.

Za ljubavni napitak koji je pobudio ljubav Tristana i Izolde kae se da je bio samo biljnog porekla. Jedini napitak prijatnog ukusa dao je Oberon Titaniji sa ciljem da se devojka zaljubi u prvog mukarca koga vidi posle buenja iz sna. Ljubavno bilje

Biljke i njihovi plodovi koji se koriste u ljubavnoj magiji nazivaju se ljubavnim biljem. Tu se ubrajaju izdanci paprati, crne emerike, razno semenje, majoran, duvan, mandragora i valerijana. Navedene biljke su uglavnom neukusne ili otrovne. Za spravljanje napitka najee se koristi mandragora. Njen koren podsea na ljudsko telo u celini, bez glave. Na mestu gde bi trebalo da se nalazi glava razvija se zeleni deo biljke.

Po predanju, kada se mandragora vadi iz zemlje jedan ivot se gasi uz vrisak. Zbog toga se najee rtvuje pas. Njemu se oko vrata stavlja uzica iji je drugi kraj vezan za biljku. ivotinja se mami hranom i kako se pribliava jelu uzica se stee oko njenog vrata. Tako dolazi do guenja. esto se deava da pas voen instinktom izvadi mandragoru iz zemlje. Trave za proricanje Postoje stotine razliitih metoda proricanja. Proricanje uz upotrebu biljaka naziva se botanomanija. Taj metod se esto koristio za predvianje ljubavnog ivota. Jedan od najpoznatijih naina je da se mladii i devojke podele u dve grupe i trae jasenove granice. Savetuje se prvom paru koji ih nae da sklopi brak.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

35


More turci ne gaz'te oranje!

Jo jedan metod proricanja sudbine vri se pomou oraha koji se nazovu imenima osoba, a nakon toga se bacaju u vatru. Nain i brzina njihovog gorenja, poskakivanje ili dimljenje dovode do odreenog proricanja. Razlici Mukarci koji nose razlike sa sobom imaju uspeha kod ena, te ih u Engleskoj nazivaju cvetovima koje neenje nose u reveru. esto se venii od razliaka stavljaju oko odaka da bi oznaili skoranje venanje u kui. Upotreba bilja u kultu vetica Vetice su pripremale ljubavne napitke i otrove, i izazivale snagom sugestije neizrecivu patnju nedunih ljudi, posebno dece. One su odravale sastanke pod imenom vetije subote ili pravilnije sabate.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

36


Da bi se pripremila za sastanak vetica je celo telo premazivala mau. Postojalo je nekoliko vrsta masti koje su se koristile za letenje. U sebi su sadravale masnou iz tela ubijenog nekrtenog deteta koja je pomeana sa listovima topole i kukute, i sa sokom kukute, trubelike, kunjaka i osuenog velebilja. Neke od navedenih biljaka su opasni otrovi. Izvesni priznati medicinski strunjaci veruju da je ova meavina mogla da se apsorbuje kroz kou i izazove stanje transa, kada je subjekat uobraavao da leti i bio u stanju da uestvuje u izopaenim i kriminalnim radnjama. U svakom sluaju, sastanci vetaca su se zaista odravali. Sredstva protiv ini Ljudi su se titili od zlih sila posveenom vodom, osvetenom solju i sveama koje su blagoslovene na Cveti. Zatita je obavljana i vrbenom, maslinom, palmom, belom tikvom, ruom i drugim biljkama. Zle sile su se drale na distanci isparenjima tamjana i mirte.

Drvee kao sredstvo za proricanje

U odreeno vreme drvee deluje kao sredstvo za proricanje. Mojsije je dobio uputstvo od boga preko bunja koje gori. U Starom zavetu ima i drugih podataka o drveu koje predskazuje. Svetenica Debora je proricala ispod palme u blizini Betela. Davidu je dat znak za napad na Filistince sa krukovog ili dudovog drveta. U Epirskim planinama proricanje su vrile svetenice zvane golubice primanjem poruka sa velikog hrasta uz pomo zveckanja oruja i predmeta sputenih sa grana. Bilo je mnogo drugih proroita u Grkoj, Rimu i drevnom Egiptu.

TTRRAAVVEE UU RREELLIIGGIIJJII

Grki bogovi su iveli na Olimpu. Njihova besmrtnost se bazirala na ishrani: jeli su boansku hranu ambroziju i pili boansko pie nektar. Odreeni autori su smatrali da je ambrozija bila halucinogena droga koja se tajno koristila pri eleusnijskim mitovima, ali najnovija miljenja istiu da se radilo o obinom hlebu. Epopteja je u mitovima odgovarala hrianskom bogosluenju, osim u sluaju kada je hleb u ritualima simbolizovao telo boginje Demetre, a vino krv boga Dionisa. Rimski pisac Ciceron (106 p.n.e.) nije odobravao miljenje da hleb moe da se pretvori u boanstvo jer nije shvatao simboliku. U egipatskoj mitologiji jeam je simbolizovao boga Ozirisa, a stabljika njegovo telo. Isti je sluaj bio i sa simbolikim predstavljanjem boga Adonisa.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

37


Kod Teutonaca hrana bogova je bila jabuka, a medovina pie. Asteci su u istu svrhu koristili kukuruz i krv. Nektar Za Grke i Rimljane crveno vino je bilo nektar. Isto pie su upotrebljavali druidi, Jevreji, Egipani, Kinezi i Tibetanci.

Za Induse je boansko pie bilo soma, iako je taj napitak poznat kao biljni sok. Zoroastrianci su koristili haomu. Hrianski mitovi

U Evanelju po Jovanu (XV, 1) Isus sebe opisuje kao isto vino. Za vreme Tajne veere rekao je da su hleb i vino njegovo telo i krv (Evanelje po Mati XXVI, 26, 27; po Marku XIV, 22, 24; po Luki XII, 18, 20). Te rei prenose svetenici na bogosluenju. Tokom bogosluenja hleb se postavlja na posudu koja se zove patena a vino se sipa u au pod nazivom putir. Vino se mea sa vodom po starom jevrejskom obiaju pri emu vino predstavlja boju, a voda ljudsku prirodu Isusa Hrista. Jermeni, nasuprot ovome, ne meaju ove dve tenosti jer ne veruju u ljudsku prirodu Isusa Hrista, te se zato nazivaju monofistima. U nekim orijentalnim katolikim ritualima vino se zamenjuje jednostavnim nefermentisanim groanim sokom.

U najveem broju sluajeva vino je fermentisano. Hleb je beskvasan u rimskim, maronitskim i jermenskim ritualima, dok se na istoku pravi sa kvascem. Hleb koji koriste svi hriani nainjen je od istog peninog brana i ispeen kao u prastarim vremenima. U istonjakim ritualima takoe se pee, ali taj proces vre svetenici ili device. Pogaa je okruglog oblika i na sebi ima ucrtane svete znake, krst ili slova IHS. Smatra se da je ovim slovima oznaena grka re ichthys, odnosno riba, koja je simbol Isusa Hrista.

1

2

______________________________________________________________________________ 1 E. S. Drower: Voda u vinu, London, 1956. To je standardno delo o upotrebi hleba i vina u hrianskim i nehrianskim ritualima na istoku. Navodi se da Mandaeni koriste nefermentisano vino. 2 Veruje se da su neki od hriana ribu smatrali svetinjom.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

38


Komplikovane eme Hleb koji koriste katolici na istoku veih je dimenzija od opisanog. U sredini se iscrtava kvadrat koji se naziva Sveto jagnje (jagnje je jo jedan od simbola Isusa Hrista). On se iseca i posveuje, a ostatak hleba se koristi kao antidron, odnosno deli se vernicima tokom bogosluenja. U ritualima na istoku i zapadu posveeni deo se potapa u vino. Na istoku se naziva perla.

3 Nestorijanski hriani Kod nestorijanskih hriana postoji veoma udan obiaj. Na Veliki etvrtak prave meavinu od brana, soli i prologodinjeg posveenog hleba. Ovaj ritual obavljaju svetenici, a meavina se naziva melka. Svaka nova meavina ima primese prethodnih, te postoji verovanje da melka vodi poreklo od Tajne veere. Tako se za njihov hleb moe rei da ga je u pradavnim vremenima jeo i sam bog. Priee na istoku

Istonjaci i zapadnjaci veruju da hleb i vino predstavljaju Isusa Hrista. Zbog toga se obred priea vri sa ove dve materije. Na istoku se priee obavlja tako to se posveeni hleb mea sa posveenim vinom. Meanje se esto vri kaikom ili labisom, mada se negde njena upotreba izbegava. Na zapadu se pogaice uvaju u posudi ciborijumu, koja podsea na putir sa poklopcem, i odlae se na mrano mesto ili u koveg. Ciborijum mora da bude napravljen od takve materije da relikvija moe u njemu da opstane do upotrebe.

Mnogi hriani na istoku ne uvaju posveen hleb, ve posveenje vre po potrebi. Rimski katolici ga uvaju da bi njime blagosiljali narod na bogosluenjima, a koriste razna pomona sredstva da bi svi mogli da ga vide tokom obreda. Tamjan Tamjan se na zapadu koristi na bogosluenjima, za Benediktinski praznik, prilikom sahrana, a na istoku u skoro svim prilikama. Kod katolika je upotreba svee ili kandila ograniena na Uskrs, a kod pravoslavnih gori 40 dana za isti praznik. Kandila imaju pet zrna tamjana koja simbolizuju pet Isusovih rana. ______________________________________________________________________________

3 U vezi legende koja se odnosi na perlu videti: W. B. Crow: Drago kamenje: njegova okultna mo i sveto znaenje, London, 1968.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

39


U drugim prilikama tamjan se koristi u specijalnim posudama, gorionicima, kojima svetenici blagosiljaju. Postoje posebna pravila o korienju kandila koja vise na laniima.

4 Sveta ulja U hrianskim mitovima sve svee su napravljene od pelinjeg voska, a kandila moraju da gore sa maslinovim uljem. Maslina je biljka koja se kultivie u mediteranskom regionu, a ulje se dobija presovanjem plodova i koristi se kao dodatak za salate. U hrianskim crkvama na istoku i zapadu maslinovo ulje i balsami posveuju se na Veliki etvrtak, jer je na taj dan odrana Tajna veera. Sa posveenim uljima postupa se veoma paljivo, uz veliko potovanje, jer se veruje da ona predstavljaju telo i krv Isusa Hrista. Postoje tri vrste ulja:

1. Ulje Katakumena: dobilo je ime po baptistima koji su ga pripremali. Koristi se za blagosiljanje pisanih dokumenata, oltara i hramova, posveenje svetenika i krunisanje kraljeva i kraljica; 2. U l j e Sika: naziva se molitvenim uljem na istoku. Upotrebljava se kao relikvija za leenje, blagosiljanje i posveenje zvona. 3. Ulje Krisma: je meavina ulja i balsama. Koristi se za blagosiljanje pisanih dokumenata, putira i patene, posveenje biskupa, krunisanje kraljeva i kraljica. Laneno platno

Lan je biljka koja zauzima zapaeno mesto u mitovima. Egipatske mumije su bile umotavane u laneno platno. Ono se u hrianstvu koristi za obavijanje relikvija, jer je Isus bio sahranjen na egipatski nain. Prekrivke za oltar su od istog materijala. Prvi prekriva je korporal na kome stoje putir i patena, a pal se nalazi preko njih, dok purifikator slui za njihovo brisanje.

______________________________________________________________________________

4 Priroda tamjana je opisana u poslednjem poglavlju.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

40


Na, istoku obian laneni prekriva poteriokaluma ima sve funkcije pala i purifikatora. Istonjaci imaju jo jednu prekrivku koja se postavlja preko patene, od finog je materijala i naziva se diskokaluma. U savremenom hrianstvu, na primer u Rusiji, ne koristi se uvek lan. Istonjaci upotrebljavaju asterisk kojim se prekriva hleb. Svi ovi predmeti imaju simbolino znaenje.

SSIIMMBBOOLLIIZZAAMM TTRRAAVVAA Amblem se razlikuje od simbola po tome to predstavlja odreenu stvar ili pojavu. Simbol oznaava neto nepoznato, tajno, dostupno samo iniciranim osobama. Nekada je veoma teko razlikovati ova dva pojma jer su oni u biti povezani. Pojedine trave, ako se nalaze na odreenim mestima, mogu biti simboline, ali se moe dogoditi i suprotno. Meu najpoznatijim svetskim amblemima su rue u Engleskoj, praziluk u Velsu, detelina u Irskoj, lipa u Nemakoj, ljubiice u Grkoj, javor u Kanadi. U SAD svaka federalna drava ima svoj biljni amblem. Simboli bogova Biljke su direktno povezane sa bogovima, bilo mitoloki, bilo rtvovanjem ili putem nekog drugog rituala. U starom Egiptu akacija je bila posveena Ozirisu, pelen Izidi, breskva Harpokratu. U Vaviloniji kedar je simbolizovao boga Ea, a u Persiji empres boga Mitru. U Indiji je presto Brahme nainjen od lotosa. Sve vrste fikusa bile su posveene bogu Vini, a jabuke ivi. Budisti su koristili, vie vrsta drvea za rituale.

Kod Kineza ljiva simbolizuje boga Lao-Cea, bambus Konfuia, a bor Budu. Ove tri vrste biljaka nazvane su bratskim drveem, a bile su povezane sa breskvom. Simbolizam biljaka kod Grka i Rimljana Kod Grka i Rimljana najee se sree simbolizam biljaka. Ve su pomenuti Vino i penica koji su oznaavali Demetru (Ceres) i Dionisa (Bahusa). Bahusu su jo pripadali brljan i smokva, koja se odnosila i na Pana, boga uma. Smatralo se da smokva simbolizuje i Saturn, ali se verovatno radilo o kupini. Palma je bila posveena Jupiteru. Sviba je pripadala Marsu, lovor Apolonu, jabuka Veneri, dud Merkuru, jasenak Dijani.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

41


Maslina je simbolizovala Minervu, eerna trska Kupidona, topola Herkulesa, empres Plutona, nana Persefonu, razliak Kirona, jedi Kerbera, dunja Junonu, suncokret Sola, tamarisk Lunu, platan Helenu, zlatna jabuka Hesperida, bukva Zlatno runo, narcis Fatesa. Simboli svetaca U hrianskoj religiji sam bog je predstavljen biljnim simbolom. Detelina oznaava Sveto trojstvo, a hleb i vino predstavljaju Spasitelja. Vie vrsta cvea je posveeno Devici Mariji. U srednjevekovnoj Litvaniji Svetoj Mariji su pripadale rue, ljubiice, margarite, majoran i ruzmarin, pri emu je svaka vrsta cvea simbolizovala drugaiji vid nevinosti. Bogorodica je esto predstavljena belim ljiljanom koji se vidi na fresci Blagovesti. U ovom sluaju cvet pripada Svetoj Mariji Magdaleni.

Neke biljne vrste su kasnije pripisivane odreenim svecima, kao to su cvet Svetog Jovana, struak Svetog Barnabila i Kristoferova ili bogorodiina trava. Imperijalna kruna je cvet koji je dobio ime po Svetom Edvardu Osvajau, kralju Engleske (1002 - 1066). Simboli nevinosti

Kod hriana rua simbolizuje milosre, maslina mir, mirta saaljenje, lotos ednost, a cvet narande nevinost. Poroci, takoe, imaju svoje simbole. Bosiljak predstavlja ljutnju, trn prodrljivost, emerika klevetu, dra ljubomoru i zavist, mak lenjost i kedar ponos.

Smrt je imbolizovana tisom koji raste po grobljima. Uskrsnue je predstavljeno liem imira, besmrtnost tirom (koji ne vene). Zbog svoje izrazito male veliine, a ogromnih plodova, gorica simbolizuje svemonost (Evanelje po Mati XIII, 31; po Marku IV, 31 i po Luki XIII, 19). Pobeda je predstavljena palmom koja je vrlo esto povezana sa muenitvom. Heraldike trave i biljke

Za grbove se koriste svi simboli, ali su biljke najei. One imaju svoje uobiajeno znaenje, ali i posebno, koje u individualnom ili familijarnom pogledu karakterie vlasnika grba. Najpoznatiji simboli su orah, palma i maslina, mada su zastupljeni badem, jabuka, trenja, kruka i bor. Najvie se koriste biljke sa upadljivim cvetom, a to su ljiljan, rua i zumbul. esto se upotrebljavaju detelina, nar, ljiljak i uvarkua.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

42


Heraldika, pored simbola za grbove, prouava i simbole za poasti. Najvaniji je Zlatna rua koju dodeljuje Papa. Uruivanje Zlatne rue prati i dodela jednog cveta od zlata koji se kasnije pretvorio u granicu sa nekoliko cvetova, bogato ukraenu dragim kamenjem i crvenim emajlom koji predstavlja stradanje Isusa Hrista i parfimie se mirisom od ambre i mousa. Model se pravi i posveuje na dan Nedelje pomoi. Rue se uruuju kraljicama, iako je kralj Henrih VIII primio ovaj cvet pre prekida odnosa sa Vatikanom. Rue su dobile kraljica panije (1861) i carica Francuske (1862).

MMIITTSSKKEE BBIILLJJKKEE Materijalistika nauka XX veka prikazuje univerzum u obliku lopte koja rotira i kree se u prostoru i vremenu. Njen jezik je matematiki. Duhovna nauka antikih i srednjevekovnih vremena, iju istinitost sada otkrivaju tragai za dubokom istinom, shvata univerzum ili duhovnu celinu kao hram, drvo ili planinu, ili kombinaciju tri pomenuta elementa. Naravno, ovo je predstavljeno mitolokom simbolikom. Kod Grka drvo je raslo na planini bogova, Olimpu, gde je bio njihov hram i dom. Bilo je smeteno u sred raja, ali je u mnogim mitovima dosezalo do krajnjih granica univerzuma. U mitovima Egipana, Hebreja, Feniana, Persijanaca, druida, Skandinavaca, Indusa, Kineza, Japanaca, Maora sa Novog Zelanda, Asteka iz Meksika, Maja sa Jukatana i Inka iz Perua govori se o pomenutom drvetu. Kabalistiko drvo ivota U hebrejskoj mitologiji drvo se razvilo u filozofski kabalistiki dijagram - drvo ivota - koji se sastoji iz deset sefirota, a svaki od njih je predstavljen loptom posebne boje. Postoji iscrpna literatura o Kabali sa kojom e se neki itaoci upoznati. Skandinavsko drvo ivota Skandinavska verzija ovog mita definisana je i ponovo spomenuta u Prozi ili Mlaoj Edi.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

43


Drvo sveta je dinovski jasen, smeten na vrhu planine gde se odravaju savetovanja bogova. Ogranci jasena doseu iznad neba. Tri velika korena drveta, vidno razdvojena, odlaze na tri strane tako da: - jedan ide u Niflheim, hladan, taman pakao gde ivi vuk Fernis. Ispod korena je izvor reke Hvergelmir, a u blizini ivi zmija Nidhug; - drugi ide u zemlju ledenih dinova, Jotunheim, sa glavnim gradom Utgardom. Ispod ovog korena je bunar elja koji uva din Mimir; - trei ide u zemlju bogova, a ispod njega je sveto vrelo Urd koje poseuju tri boginje sudbine. Na granama drveta etiri jelena glou izdanke. Oni simbolizuju etiri vetra ili elementa. Orao stoji na vrhu najvie grane, a izmeu njegovih oiju je jastreb.1

Za budiste je svako drvo povezano sa budom, kao to je za Grke i Rimljane svaka biljka u vezi sa bogom. U istonjakoj umetnosti najpoznatiji je viegodinji dinovski fikus ispod koga je Gautama, istorijski buda, stekao prosvetljenje. Pomenuti fikus je jedna od najviih biljnih vrsta jer same njegove grane dostiu rast koji je mnogo vei od okolnog drvea, a podupiru ih nie grane formirajui nova stabla. Tako jedna biljka izgleda kao cela zemlja prekrivena umom. Nije iznenaujue da je ovo budistika verzija drveta sveta.

Veverica se kree gore-dole po drvetu nosei poruke koje izazivaju konflikte izmeu orla i zmije Nidhug. Ovo drvo se naziva Jgdrasil, to znai veala Jga ili Odina, kralja bogova, jer se pretpostavlja da je 9 dana bio obeen na ovom drvetu. Budistiko drvo

Tri semena Kada su Adam i Eva odlazili iz raja, po legendi, poveli su do kapija svog treeg sina, Seta, da bi dobio tri semena drveta ivota.

______________________________________________________________________________

1 Ptica na drvetu se pominje i u nekim mitovima drugih naroda.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

44


Iz semena je izraslo drvee koje je upotrebljeno kao: - drvo za Mojsijev tap; - grana koja je zasladila vode Maruha; - drvo koje je sluilo za konstrukciju Solomonovog hrama; - drvo za pravljenje klupe na kojoj su sedele Sibile kada su prorekle dolazak Hrista; - drvo od koga je nainjen krst za samog Hrista. Ova legenda je naslikana na oltaru crkve u Lejdenu, u Holandiji. Arhetipski ovek Kabalisti esto slikaju arhetipskog oveka na svom drvetu ivota, a Hristov krst nazivaju drvetom. Zoroaster je bio sputen na drvo i stvarao je divno, svetlo na njemu. Kao rtveni bogovi, Adonis iz Sirije i Atis iz Frigije bili su povezani sa vegetacijom. U Egiptu je Oziris, bog vegetacije, ubijen upotrebom tamariskovog drveta, a u Indiji je bog Krina ubijen strelom koja ga je prikovala za drvo. Ve je spomenut mit o Odinu. Mnoge druge prie o inkarnaciji rtvenih bogova povezane su sa drveem. Duhovi drvea

Veina okultista zna razliku izmeu elementarnih snaga i elementala. Prve su sablasti ili senke umrlih iji besmrtni duh izvesno vreme luta pre no to pree u vie sfere. To su duhovi sa groblja i aveti koje nastanjuju stare kue. Elementali su prirodni duhovi. Oni su na niem nivou od anela i veruje se da mogu da ive sa ili u ljudskim biima.

Klasifikovani su u est osnovnih grupa: gnomi - duhovi zemlje; undini -vode; silfi - vazduha; salamanderi - vatre; driadi - vegetacije i foni - duhovi ivotinja. U ovoj knjizi obrauju e samo driadi.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

45


U folkloru pojedinih zemalja ouvao se obiaj da se ovim duhovima nudi mleko, ulje ili med, dok su vetice rtvovale kozu. U davnim vremenima verovalo se da svako drvo nastanjuje duh ili nimfa koji umiru zajedno sa biljkom. Nazivani su hamadriadima. U driade se ubrajaju i duhovi trava koji su razliiti od duhova drvea, zatim oreadi - duhovi planina i napaee - duhovi brda. Metamorfoze

U klasinoj mitologiji ljudska bia se ponekad preobraavaju u ivotinje ili biljke. Ovo se bez sumnje odnosi na promene u psihologiji i nainu ivljenja, kada metamorfoza rtve odgovara prizvanim okultnim svojstvima.

U Ovidijevim Metamorfozama ima mnogo ovakvih promena. Nimfa Dafne preobraena je u lovor da bi umakla udvaranju Febusa, a Sirinks u trsku zbog udnje Pana. Mladi Narcis, da bi izbegao druenje sa suprotnim polom, posebno sa priljivom nimfom Eho, pretvoren je u istoimeni cvet. Kliti, nimfa koju je napustio bog-sunce, preobraena je u suncokret koji stalno okree glavu ka suncu. Adonis, Venerin ljubavnik, pretvoren je u mirisavo drvce. Pretpostavlja se da postoje zatitna sredstva kako bi se, izbegle ovakve transformacije. Na primer, u Odiseji junak koristi moli, biljku specifinih karakteristika, da bi vratio ljudski oblik svojim drugovima koje je Kirka pretvorila u svinje. Beli luk, druga biljka iz istog roda, upotrebljavala se za atitu od vampira. Guske iz koljki Metamorfoze u mitovima nagovetavaju pojave koje se, deavaju u prirodi, na primer pretvaranje punoglavca u abu.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

46


Bilo je nekoliko imaginarnih metamorfoza, kao verovanje koje se ouvalo do XVII veka, da na etinarima u blizini severozapadne obale kotske i Irske rastu koljke iz kojih se izleu posebne vrste veoma krupnih gusaka tzv. baranakile guske. Postoji, stvarna, mada povrna slinost izmeu koljki i ptica. Za okultiste nema razloga zato takva slinost ne bi postojala, iako se radi o sasvim razliitim vrstama. Druidski alfabet drvea U mitologiji je svaka biljka bila posveena bogu. U keltskoj mitologiji postojao je poseban spisak bogova i odgovarajuih biljnih vrsta, mada su pojedine vrste drvea smatrane za toteme plemena. Originalni galski alfabet odgovarao je popisu drvea. astojao se od 17 slova, a H je kasnije dodato. Nekada je izgledao: BLNFS(H)DTCMGPRAOUEI pri emu je svako slovo bilo predstavljeno imenom drveta, a danas: Ailm, Beite, Coll, Dur, Eagh, Fearn, Gath. Huath, Togh, Luis, Muin, Nuin, Oir, Peith, Ruis, Suie, Teine, Ur.

Odgovarajue vrste drvea su: brest, breza, leska, hrast, jasika, jova, vrba iva, trnjina, tis, oskorua, loza, jasen, bunasto drvee, bor, zova, vrba, zimzeleno bodljikavo bunje sa utim cvetovima, vres.

KKOORREE II DDRRVVEEEE Neke od biljnih kora koje se koriste u medicini svoju sposobnost za leenje zasnivaju na aromatinim sastojcima. Biljke koje imaju takve kore uglavnom potiu iz zapadne Indije, Indokine, Sjedinjenih Drava, ri Lanke ili sa Bahamskih ostrva, i pripadaju razliitim rodovima.

Bezmirisne kore U biljne vrste ije kore nemaju miris spadaju nar, vunasto drvo, crni glog, divlje trenje i druge. Hamamelis se naziva vetijom travom, jer se njegove ravaste grane koriste kao ralje. Predvianje se bazira na obliku, a ne na vrsti drveta. Materijal od koga se prave ralje moe biti mineralnog, biljnog ili ivotinjskog porekla, jer vidovita svojstva zavise od nesvesnog kretanja ljudskih miia. Smatra se da brezov prut titi od zlih ini, a vrbov spreava vizije obmane. Prut od eukaliptusa naziva se gvozdenim tapom. Drvee

Po legendi, krst za koji je Isus Hrist bio zakovan napravljen je od jasike, jer se grane tog drveta tresu sa strahom.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

47


Jo jednu ideju o tome izneo je Ser Don Mandevil (1372.) u svojim putopisima iz 1371. godine. Tvrdio je da je taj krst sastavljen od etiri razliite vrste drveta: gornji deo je bio od empresa, krai od palme, osnova od kedra, a tabla sa natpisom od masline. Smatrao je da je takav izbor uinjen zbog dugotrajnosti. Postoji jo jedna ideja o vrsti tog drveta. Po predanju, drvo je uzeto sa etiri strane sveta tako da krst predstavlja jedinstvo vremena i prostora. Postoje razliita miljenja o vrsti tog drveta. Neki su mislili da je to bila imela, a drugi da se radilo o vrsti veoma razvijenog drveta koje je ispoavanjem postalo krljavo. Mnogi rani pisci, ukljuujui i ekspira, smatrali su da se Juda Isariot obesio o zovu. Ta biljka je rasla u vrtovima da bi upozorila vetice i vece, jer ukoliko bi bili otkriveni, stavljan im je veni od zove na glavu. Drvo graba, leske, hamamelisa ili alosne vrbe, zbog svog Y oblika, najpogodniji je materijal za pravljenje ralji. Otporno drvee Pojedine vrste drvea su veoma otporne. Krljavo drvo venje je imuno na crve, kedar na moljce, a mirta i tis slue za odstranjivanje buva. Sve vrste drvea sadre u svojim stablima ivu beljiku i mrtvu sr. Sr je vana za biljke isto koliko i skelet za ivotinje, te se zbog svoje jaine i otpornosti upotrebljava za proizvodnju mnogih artikala. Bambusi su monokotile od kojih se prave mnogi proizvodi. Kao ostale vrste trava i oni sadre mineralne silikone koji se pod imenom tabair koriste kao narodni lekovi prilikom leenja raznih bolesti na istoku. Duvan je svojevremeno uvan u tabakerama od kedra jer je to vrsta drveta koja zadrava aromu. Drvee sa lekovitim svojstvima Korienje drvea u lekovite svrhe ukljuuje upotrebu aromatinih, gorkih i obojenih vrsta koje se najee kultiviu u zapadnoj i junoj Indiji, centralnoj Americi, na Filipinima i Malajskom arhipelagu.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

48


SSMMOOLLEE II BBAALLSSAAMMII Prirodni lepak nastaje isparavanjem soka povra i nerastvorljiv je u alkoholu

Documents

51096514 W B Crow Magijske Karakteristike Trava i Biljaka