ZA TITA BILJAKA FITOPATOLOGIJA (BOLESTI BILJAKA) Za tita bilja se bavi prou avanjem bolesti, teto ina i korova i njihovim suzbijanjem. Gubici oko 35% (9% patogeni mikroorganizmi) Fitopatologija je nauka o bolestima biljaka. Bavi se prou avanjem patogenih mikroorganizama i abioti kih faktora koji izazivaju biljne bolesti, mehanizmom njihovog nastanka, interakcijom prouzrokova a i obolele biljke i iznala enjem mera za njihovo suzbijanje.

(Phyton biljka; Pathos bolest, patnja; Logos nauka) Bolest je patolo ki proces koji nastaje kao rezultat delovanja parazita, biljke doma ina i uticaja faktora sredine. Bole u se ozna avaju promene u morfolo kim i fiziolo kim osobinama biljaka, koje ugro avaju njihovo razvi e, smanjuju prinos i pogor avaju kvalitet, izazivaju i najzad njihovo uginjavanje. Bolest je serija vidljivih i nevidljivih odgovora biljnih elija i tkiva na patogene mikroorganizme ili faktore spolja nje sredine koji rezultiraju promenama oblika, funkcije ili integriteta biljaka. Patogeni deluju na biljku enzimima, toksinima ili regulatorima rasta, kako bi obezbedili hranu. Patolo ki proces obuhvata i i reakciju biljke na akciju patogena i to u velikoj meri zavisi od faktora sredine.

INTEGRALNA ZA TITA Integralna za tita je sistem koji kombinuje sve raspolo ive mere za tite, u cilju spre avanja ekonomski zna ajnih teta, uz to manje ugro avanje oveka i ivotne sredine i uz maksimalnu u tedu energije. - Fokusi (savremene tendencije) IPM (Integrated Pest Management) 1. Biolo ka borba (biopesticidi)

2. Kori enje tzv. mekih soft pesticida 3. Otporne sorte (klasi an genetski postupak ili transgene biljke) 4. Ste ena otpornost (Systemic Acquired Resistance, BION / acibenzolar-s-methyl, elicits /) - Savetodavna poljoprivredna slu ba Cooperative Extansion Service Kompjuterski sistemi Prognozno-izve tajna slu ba Cilj: zdravstveno bezbedna hrana sa certifikatom Proizvedeno po konceptu integralne proizvodnje Kontroli e: FQPA (The Food Quality Protection Act) UZRO NICI BOLESTI Bioto ki faktori - fitopatogene gljive (mikoze) - fitopatogene bakterije (bakterioze) - fitopatogeni virusi (viroze) - fitoplazme - rikecije - parazitne cvetnice SIMPTOMI Simptomi su vidljivi znaci bolesti. Nastaju kao rezulatat citolo kih, anatomskih, fiziolo kih i morfolo kih promena. - Op ti i lokalni - Tipi ni i atipi ni Tipovi simptoma Abioti ki faktori - klimatski - edafski - hemijske materije (pesticidi, mineralna ubriva i otpadne materije iz industrije)

1. promene u boji hloroza crvenilo prugavost albinizam

2. promene u morfologiji (deformacije) kovrd avost tumori nitavost deformacija korena ve ti ine metle 3. Nekroze (odumiranje tkiva) lokalno odumiranje tkiva u zeljastim ili drvenastim biljnim organima pege (u zeljastom tkivu okruglaste ili uglaste; ponekad ispadaju - upljikavost) rak-rane (pege u drvenastom tkivu pra ene pucanjem kore) plamenja a (naglo odumiranje zeljastog ne nog tkiva) Pojava rak-rana je esto pra ena izlu evinama gumaste materije gumoza, a bakteriozna plamenja a pojavom bakterioznog eksudata. atrofija i nanizam 4. Uvelost (traheomikoze i traheobakterioze) 5. Prisustvo stranih tela micelija (na povr ini biljnih organa: pepelnica ili r a), rizomorfe sklerocije i karpofore. 6. Promene u sadr aju - Mumifikacija plodova - Trule (vla na i suva) - Destrukcija plodova (glavnica i gar)

UZRO NICI BOLESTI Bioto ki faktori - fitopatogene gljive (mikoze) - fitopatogene bakterije (bakterioze) - fitopatogeni virusi (viroze) - fitoplazme - rikecije - parazitne cvetnice Abioti ki faktori - klimatski - edafski - hemijske materije (pesticidi, mineralna ubriva i otpadne materije iz industrije)

DOKAZIVANJE PRISUSTVA PARAZITNIH MIKROORGANIZAMA U BILJCI (PROUZROKOVA A BOLESTI) Kochovi postulati 1876: Izolacija patogena izolati Inokulacija biljaka Reizolacija reizolati Reinokulacija IDENTIFIKACIJA PARAZITA IDENTIFIKACIJA PATOGENIH MIKROORGANIZAMA Izolacija gljive, bakterije Hranljive podloge Inokulacija Biljka dom.; test biljka (provera patogenosti) Morfolo ke odlike Odgajiva ke odlike rast na hranljivim - termalna ta ka inaktivacije Biohemijske i fiziolo ke odlike Biofizi ke osobine: - krajnja ta ka razre enja - trajanje inaktivacije virusa in vitro podlogama virusi Test biljke Biljka dom.; test biljka

Serolo ke odlike

ELISA test (Enzyme Linked Immunosorbent Assay)

IF test (Immuno-flourescence)-imunoflorescencija Metode molekularne biologije (DNK) PCR-Polymerase Chain ReactionLan ana reakcija polimeraze RFLP-Restriction Fragment Length Polymorphism-Polimorfizam du ine restrikcionih fragmenata RAPD-Random Applified Polymorphic DNANasumi no amplifikovana polimorfna DNK AFLP-Amplified Fragment Length Polymorphysm-Polimorfizam du ine amplifikovanih fragmenata

FITOPATOGENE GLJIVE I GLJIVAMA SLI NI ORGANIZMI (MIKOZE) Gljive Fungi Gljivama sli ni organizmi pseudogljive Heterotrofni na in ishrane (saprofiti i paraziti)

MORFOLOGIJA VEGETATIVNIH ORGANA Talus vegetativni organ gljiva Plazmod vegetativni organ pseudogljiva

Hifa kon asta tvorevina; sastoji se od protoplazmati ne mase sa jedrima ograni ena elijskim zidom (hitin, glikoprotein, ponekad i celuloza). Hife mogu biti septirane i neseptirane. Neseptirane hife Oomycota (pseudogljive) Septirane hife vi e gljive (Ascomycotina, Basidiomycotina, Deuteromycotina / Fungi imperfecti). Micelija skup hifa. Epifitna micelija (povr inska) Endofitna micelija (intercelularna i intracelularna)

TVOREVINE MICELIJEStrome Sklerocije

Rizomorfe Rizoidi (stoloni) Haustorije

RAZMNO AVANJE GLJIVA BESPOLNO (VEGETATIVNO) fragmentiranjem hifa delenjem majke elije na 2 erke elije pupljenjem spora ili somatskih elija formiranjem posebnih elija - spora, koje klijanjem daju novu jedinku

Spore mogu biti endogene i egzogene po postanku; bespolne i polne. Bespolne spore: konidije, oidije, piknospore, zoospore, hlamidospore i dr. POLNO (GENERATIVNO) RAZMNO AVANJE Izogamija: spajanje morfolo ki istih spora (fiziolo ki razli ite) izogamete; njihovim spajanjem nastaje zigot. Heterogamija: polne spore morfolo ki razli ite, oogonija i anteridija; njihovim spajanjem nastaje oospora (Oomycota). Kod vi ih gljiva Ascomycota i Basidiomycota, posebno se odvijaju plazmogamija i kariogamija. - Kod Ascomycota organ polne reprodukcije je askus u kome nakon kariogamije mitoze i mejoze nastaje po 8 haploidnih askospora, koje su endogenog porekla. - Kod Basidiomycota organ polne reprodukcije je bazid u kome egzogeno nastaju haploidne bazidiospore. Kod Ascomycota askusi nastaju direktno na miceliji ili znatno e e u posebnim plodonosnim telima: apotecije, peritecije i kleistokarpi. Deo ivotnog ciklusa u kome se Ascomycota razmno avaju polno ini savr eni stadijum (teleomorf) u razvoju gljive.

Deo ivotnog ciklusa u kome se Ascomycota razmno avaju bespolno ini nesavr eni stadijum (anamorf) u razvoju gljive. U nesavr enom stadijumu gljive se uglavnom pona aju kao pravi paraziti i prouzrokuju najve e tete. Iz gore navedenog proizilazi da gljive Ascomycota, imaju dva naziva, jedan se odnosi na savr eni, a drugi na nesavr eni stadijum gljive. Kod Basidiomycota bazidi se razvijaju na teleutosporama, hlamidosporama ili karpoforama. Polne spore su zigote, oospore, askospore i bazidiospore. FITOPATOGENE BAKTERIJE EKONOMSKI ZNA AJ Erwinia amylovora Pseudomonas syringae Agrobacterium tumefaciens Xanthomonas campestris Erwinia carotovora Ralstonia solanacearum

Prvi put opisana fitopatogena bakterija (1882) SIMPTOMI BAKTERIOZA Nekroza Lokalna nekroza (pegavost i rak-rane), Pseudomonas syringae pvs.,

Xanthomonas campestris pvs. Bakteriozna plamenja a, Erwinia amylovora Vla na trule , Erwinia carotovora Uvelost, Clavibacter michiganense ssp. Tumori, Agrobacterium tumefaciens

OP TE OSOBINE FITOPATOGENIH BAKTERIJA PATOGENOST je uslovljena heterotrofnim na inom ishrane, prouzrokuju bolesti koje se nazivaju bakterioza.

MORFOLO KE ODLIKE atrihe.

tapi ast oblik; asporogene (imaju kapsule), Gr - ; imaju cilije ili su

ODGAJIVA KE ODLIKE (fakultativni paraziti) razvoj na hranljivim podlogama (MPA ili sl.); stvaranje pigmenata. BIOHEMIJSKO-FIZIOLO KE ODLIKE (uslovljene fermentnom aktivnosti bakterija): utvr ivanje prisustva oksidaze, katalaze, pektinaze, proteaze; razlaganje ugljenikovih jedinjenja; stvaranje sumporvodonika, indola; redukcija nitrata i dr. SEROLO KE ODLIKE fitopatogene bakterije imaju antigena svojstva (antigeni). GRA A BAKTERIJSKE ELIJE jedno elijski organizmi (0.5 4.5 X 0.3 0.6 m) citoplazma materije jedra (nukleoid) citoplazmati na membrana elijski zid

OSTVARENJE INFEKCIJE mehani ke ozlede i prirodni otvori locirane su u intercelularima i sudovnom tkivu vektori ki ne kapi, teku e vode, ovek, insekti, ptice, oru e odr avanje (pre ivljavanje): seme, biljni ostaci u zemlji tu, grane drve a i dr. suzbijanje: preventivne mere za tite (zdravo seme, plodored, otporne sorte); mehani ke mere (odstranjivanje obolelih biljaka ili biljnih delova); hemijske mere (preparati na bazi Cu, antibiotici na bazi streptomicin

sulfata ili dr., baktericidi Starner, Firestop i dr.) FITOPATOGENI VIRUSI EKONOMSKI ZNA AJ tete koje prouzrokuju mogu iznositi 5-80%.

Virus arke ljive, Virus mozaika jabuke Virusna degeneracija vinove loze Viroze duvana, krompira, paprike i paradajza

Prvi opis fitopatogenih virusa 1886. Morfolo ka gra a utvr ena tek otkri em elektronskog mikroskopa 1939. godine. SIMPTOMI VIROZA Hloroza (mozaik) Zakr ljalost i deformacije

OP TE ODLIKE FITOPATOGENIH VIRUSA PATOGENOST obligatni paraziti (odr avaju se i parazitiraju samo ive elije, intracelularni paraziti); nemaju sopstvenu razmenu materije i energije, uklju uju se u metabolizam elija koje parazitiraju. MORFOLO KE OSOBINE VIRUSA virusi mogu biti izdu eni (20 2000 nm X 10 25 nm) ili izometri ni (20 35 nm; 60 110 nm). BIOFIZI KE OSOBINE VIRUSA termalna ta ka inaktivacije (45 - 90C); krajnja ta ka razre enja (10-1 10-7); trajanje infektivnosti virusa in vitro (infektivnost elijskog soka na 20C, 1-2 dana, 5-6 dana, vi e od 1 godine). SEROLO KE OSOBINE VIRUSA - virusi imaju antigena svojstva. GRA A VIRUSA ( estica virusa - virion) Nemaju elijsku gra u Nukleoproteidni sastav 2 komponente: - proteinska (kapsid, sastavljen iz kapsomera) - nukleinska kiselina UMNO AVANJE VIRUSA Razlaganje proteinskog omota a INFEKCIJA I IRENJE VIRUSA U BILJCI osloba anje nukleinske kiseline sinteza novih estica virusa RNK (uglavnom) ili DNK estice ili partikule

INFEKCIJA fine ozlede (intracelularni paraziti) IRENJE U BILJCI intercelularno i sudovno VEKTORI insekti, vegetativni organi (reznice, kalem gran ice), seme, nematode i dr. SUZBIJANJE preventivne mere za tite (zdrav sani materijal, uni tavanje korova, uni tavanje vektora, gajenje otpornih sorti i dr.); fizi ke mere termoterapija: 37 - 38C (odr avanje 2 3 nedelje); 50 - 52C (odr avanje 10-15 minuta).

-

FITOPLAZME Otkrivene 1967 (Japan) Fitoplazme ine prelaz izme u bakterija i virusa. Polimorfni su organizmi, elije su okruglastog ili izdu enog oblika. Nemaju prave elijske zidove, ve troslojnu membranu, po emu se razlikuju od bakterija. Od virusa se razlikuju po elijskoj gra i, dva tipa nukleinskih kiselina (DNK i RNK) i mogu nosti razmno avanja na ve ta kim hranljivim podlogama. Prisutne su samo u elijama i naseljavaju floemsko tkivo. Kroz biljku se kre u sistemi no.

Prenosioci fitoplazmi su cikade, tripsi i pregljevi. Insekat postaje sposoban da prenosi fitoplazme posle jednog latentnog perioda. Za to vreme fitoplazma se razmno ava u insektu i iz creva dospeva u pljuva ne lezde, prenose i zarazu sa biljke na biljku. Imaju sopstvenu razmenu materije, razmno avaju se deobom ili pupljenjem. Mogu se odr avati samo u ivom tkivu krtole, lukovice, korenu vi egodi njih korova. Otporne su prema penicilinu, a osetljive prema tetraciklinu. Identifikacija na osnovu simptoma, elektronskog mikroskopa i biolo ki test kalemljenje. Za inokulaciju potrebna je ista, izolovana kultura i Koch postulati. Prouzrokuju: Flavescence doree crvenilo li a vinove loze Europien Stone Fruit Yellows (kajsija) Pear Decline (kru ka, izumiranje)

Suzbijanje Zdrav sadni materijal Termoterapija Uni tavanje vektora Otporne sorte Primena antibiotika tetraciklina

POLUPARAZITNE I PARAZITNE CVETNICE Neke vi e biljke imaju sposobnost da se u potpunosti ili delimi no odr avaju na ra un organske materije koju stvaraju autotrofni organizmi. Pri vr uju se za stablo ili koren biljaka na kojima se ishranjuju (voda, mineralne i organske materije). Na taj na in naru avaju razmenu materije, smanjuju prinos i kvalitet. Me u parazitnim cvetnicama postoje zeleni poluparaziti i bezhlorofilni paraziti.

Zeleni poluparaziti imaju reduciran korenov sistem i normalno razvijene listove, tako da mogu stvarati organsku materiju, a iz biljke uzimaju vodu i mineralne materije (Viscum album bela imela). Bezhlorofilni paraziti su potpuno izgubili hlorofil, pona aju se kao pravi paraziti (Cuscuta spp.) i volovod (Orobanche spp.). Cuscuta vil. kosica Potpuni parazit. Vegetativno telo je kon asto, cilindri no, izdu eno, razgranato, u kasto, sa reduciranim ljuspastim listovima. Koren pretvoren u sisaljke. ima mnogobrojne cvetove. Seme vitalnost mo e zadr ati 5-10 godina. U povoljnim uslovima seme klija u kratak kon i , pri vr uju i se za biljku hraniteljku (15-20 dana, vitalnost). iri se zara enim semenom gajenih biljaka. Orobanche spp. Koren je pretvoren u mesnatu gomolju sa sisaljkama, koje prodiru u traheje i traheide.

-

Li e je ljuspasto, reducirano, bez hlorofila. Stablo je do 50 cm. Plod je aura, brojne semenke. Cvetovi bele ili violetne boje. Klijanjem semena nastaje klica, koja raste u pravcu korenskih izlu evina. Viscum album bela imela Poluparazit Grm, okruglastog oblika. Zimzelena biljka. Stablo dihotomo razgranato, sa izdu enim zadebljalim li em i jagodastim plodom.

PARAZITI I PARAZITIZAM Parazit (fitopatogen) organizam koji se hrani i razvija na ra un biljke doma ina (para pored; zitos hrana) Heterotrofni mikroorganizmi paraziti i saprofiti Parazitizam parazit + biljka doma in (ukoliko postoji kompatibilan odnos, rezultat je bolest) PUTEVI NASTANKA PARAZITA OD SAPROFITA Postupna adaptacija fermentnog sistema (upro avanjem ekstracelularnog fermentnog sistema) Mutacije

Hibridizacija OSOBINE PARAZITA Patogenost je sposobnost parazita da kod biljke izazove odre ene patolo ke promene, koje identifikujemo kao bolest; Infektivnost je sposobnost mikroorganizma da mo e uspostaviti trajni odnos sa osetljivom biljkom i da se na njen ra un hrani; Agresivnost (virulentnost) je borbena sposobnost parazita da ostvari nfektivnost. To je stepen patogenosti.

OSOBINE BILJKE DOMA INA

Biljka doma in ispoljava odre enu prijem ljivost (predispoziciju) ili otpornost prema patogenu. SPECIJALIZACIJA PARAZITA Specijalizacija parazita podrazumeva prilago enost parazita (tokom evolucije) odre enom broju biljaka, na kojima mo e da ivi i da se razmno ava. Biljke koje su prijem ljive prema odre enom parazitu, ine niz doma ina tog parazita. Polifagni paraziti (omnivore): parazitiraju razne redove Plurivore: parazitiraju u okviru jedne porodice Monofagni paraziti: parazitiraju u okviru jednog roda ili vrste Forme specialis: predstavljaju skup morfolo ki identi nih formi, ali se diferenciraju po prilago enosti da parazitiraju na jednom ili nekoliko rodova (Fusarium oxysporum f.sp. dianthi) Fiziolo ke rase: specijalizovane da parazitiraju jednu ili nekoliko sorti.

PODELA PARAZITA PREMA NA INU ISHRANE Obligatni (pravi) paraziti Fakultativni paraziti (sposobnost razvoja i na hranljivim podlogama) Poluparaziti (Viscum album) Superparaziti (Gloeosporium polystigmicolumi, Trichotecium roseum)

NA IN DELOVANJA PARAZITA NA BILJKU Fermenti (pektinaze, peptidaze, lipaze, amilaze, celulaze i dr.), omogu uju razgradnju biljnih tkiva;

Fitotoksini (alternarin, fuzarijska kiselina, fazeolotoksin i dr.), deluju toksi no na ivu eliju u minimalnim koli inama;

Regulatori rasta (auksin, giberelin, citokinin i dr.), prouzrokuju hipertrfije ili zakr ljavanje. PATOGENEZA (POSTANAK BOLESTI) Gde se parazit nalazi i na koji na in dospeva na biljku (infekcija nastupa u fazi klijanja i nicanja ili tokom vegetacije) Mehanizam prodiranje parazita Ostvarenje infekcije

Inkubacija Pojava simptoma IZVORI INFEKCIJE Seme (egzogene i endogene zaraze; gljive i bakterije) Sadni materijal (krtole, lukovice, reznice, izdanci i dr.; virusi, bakterije, gljive) Zemlji te (izumrli biljni organi u zemlji tu i organi za konzervaciju parazita: gljive, bakterije) Insekti (virusi, bakterije) PRODIRANJE PARAZITA U BILJKU Paraziti u biljku prodiru kroz:

prirodne otvore (stome, lenticele, hidatode, nektarske lezde i dr. ) povrede prouzrokovne dejstvom abioti kih ili bioti kih inilaca (grad, pesak, vetar, ovek, insekti, nematode, ivotinje i dr.). gljive mogu i mehani kim pritiskom ili fermentima, da ozlede elije i ostvare infekciju.

OSTVARENJE INFEKCIJE Prodiranje parazita je samo preduslov za ostvarenje infekcije. Da bi patogen ostvario zarazu, mora da ispolji dovoljnu agresivnost prema biljci, a kod biljke da postoji odre ena predispozicija u odnosu na dati mikroorganizam. U zavisnosti od agresivnosti patogena i predispozicije biljke doma ina, infekcija e biti lak e ili te e ostvarena. Uspostavljenjem i ustaljenjem na ina ishrane patogena na ra un biljke, zavr ava se proces infekcije.

INKUBACIJA Inkubacija je period koji protekne od ostvarenja infekcije do pojave simptoma i mo e biti razli ita od nekoliko dana do godinu ili vi e. Naj e e je 7-14 dana. Za to vreme u biljci nastaju citolo ke i histolo ke promene, kao i fiziolo ke (asimilacija, transpiracija, vodni re im) i promene hemijske prirode (sadr aj e era, ulja, proteina i dr.). Deluju i fermentima i toksinima, patogen razgra uje biljna tkiva, stvaraju i sebi neophodnu hranu i energiju za porast i reprodukciju.

POJAVA SIMPTOMA Simptomi (morfolo ke promene), vidljivi znaci bolesti, nastaju kao rezultat citolo kih, histolo kih, fiziolo kih i hemijskih promena u biljci. Kolonizacija tkiva : paranhimska ili sudovna tkiva. Dalje irenje parazita se vr i ki nim kapima, vetrom, insektima, ovek, ivotinje i dr.

POLEGANJE PONIKA, TRULE RASADA, REZNICA I STABLA BILJAKA SIMPTOMI - Poleganje ponika i rasada, kao i trule reznica, javljaju se pri proizvodnji rasada u toku nekoliko prvih nedelja njihovog razvi a (ili trule semena nastupa pre nicanja). - Ukoliko do zaraze do e u samom po etku klijanja, klice nekrotiraju, pocrne i ubrzo istrunu, pre nego to bilj ice niknu. Do zaraze mo e do i i po to su bilj ice nikle ili posle njihovog pikiranja. U tom slu aju promene po pravilu nastaju pri osnovi stabaoceta i izazivaju poleganje ve izniklih bilj ica. Poleganje obuhvata grupe ponika (oaze). Pri poleganju, ponici u po etku zadr avaju zelenu boju i sve inu. Deo stabla pri izlazku iz zemlje, prvo dobija tamniju boju i istanjuje se, gotovo je suv ili razmek an, usled ega bilj ice pole u. Ubrzo posle poleganja, dolazi do potpunog uvenu a nadzemnog dela bilj ice. Trule se iri od osnove ka vr nom delu, a koren se razmek ava dobijaju i mrku boju. Najzad polegli ponik naseljavaju razni saprofiti, koji dovr avaju njihovo potpuno propadanje. Kod kasnijih zaraza, tokom vegetacije, kod biljaka u kojih su ve obrazovana vrsta mehani ka tkiva, ne dolazi uvek do uginu a biljka. Me utim, zara en koren je zakr ljao, ostaje kratak i metli astog je izgleda Biljke ostaju uspravne, alI se slabo razvijaju, li e polako vene i su i se. Prizemni deo biljaka menja boju u tamnozelenu ili mrku. Takve biljke tokom vegetacije postepeno propadaju (Pythium spp.,Fusarium spp. Phytophthora parasitica, Rhizoctonia solani, Sclerotinia sclertiorum, Thielaviopsis basicola, Botrytis cinerea i dr.).

Kod reznica ( esto kod vinove loze ali i dr.) u fazi o iljavanja, prvi znaci bolesti se pojavljuju pri osnovi reznice, koja se razmek ava,postaje vodnjikava, mrka pa crna. Na povr ini se javlja beli asta, sivkasto-mrka prevlaka, od hifa i spora gljive. Ukoliko reznica ne propadne u periodu o iljavanja, zbog bolesti korena one zaostaju u porastu, bolest se sve vi e iri i kasnije po presa ivanju (u kontejnere, rasadnike) propadaju (Botrytis, Fusarium, Pythium i dr.).

Pythium spp. (razdeo Oomycota) -Izraziti polifag. Poznato je preko 100 vrsta iz ovog roda . Ima dobro razgranatu neseptiranu miceliju (pseudogljive). Odr ava se oosporama u zemlji tu (oko godinu dana). Oospora klijanjem daje zoosporangiju (konidija, loptasta)u kojoj se obrazuju zoospore ili zoosporangija direktno kljija u za etak micelije. Za zarazu odgovara hladnije i vla nije zemlji te. Parazit je uglavnom ponika brojnih doma ina (cve e i povr e); prouzrokuje i trule reznica i kalemova.

Phytophthora parasitica (razdeo Oomycota) Parazit mo e zaraziti biljku tokom celog razvoja, ali su klijanci najosetljiviji. Polifagni je parazit. Micelija je neseptirana (pseudogljive). Ima slabo razgranate konidiofore, ija se svaka grana zavr ava jednom konidijom, koje su elipti ne sa papilom na terminalnom delu. Sa obrazovanjem ovih konidija porast konidiofora se ne zavr ava. Ne to ni e svake konidije, konidiofora se pro iruje; iz tog pro irenja razvija se nov ogranak, koji obrazovanu konidiju odbacuje u stranu, a na njegovom vrhu se stvara nova konidija, to je simpodijalni na in grananja konidiofora. Gljiva prezimi u zemlji tu u biljnim ostacima u obliku hlamidospora ili micelije (retko i u obliku oospora).

Hlamidospore klijaju daju i hifu sa sporangijom (konidijom) na vrhu. Konidije u kapi vode na vi im temperaturama klijaju direktno u miceliju, a na ni im u njima se obrazuju zoospore, koje tako e klijaju daju i miceliju. Parazit je ponika i biljaka tokom vegetacije. Parazitira mnoge cvetaju e ukrasne biljke i duvan. Fusarium spp. ( Deuteromycetes) Izraziti je polifag. Odr ava se kao saprofit u zemlji tu, ali se mo e pona ati i kao pravi parazit. Micelija je septirana (prave gljive). Ima samo bespolni na in razmno avanja. Obrazuje makro (srpastog oblika, su ene prema krajevima sa 2-5 septe) i mikro (jedno elijske, okruglaste) bezbojne konidije. Formira i hlamidospore, pojedina ne ili u vidu kra ih lanaca. Gljiva se naj e e odr ava pomo u hlamidospora u biljnim ostacima u zemlji tu, odakle vr i infekciju korena, kada se na e u povoljnim uslovima. Prenosi se i semenom. Parazit je ponika, reznica i biljaka tokom vegetacije. Ova gljiva je naro ito poznata kao parazit lubenica, karanfila, gladiola i druih ukrasnih, cvetaju ih biljaka. Rhizoctonia solani, teleomorf -Thanatephorus cucumeris (razdeo Basidiomycotai)

Polifagna je vrsta. Micelija je septirana (prave gljive) obojena (mrko). Hife su dosta iroke. Granaju se pribli no pod pravim uglom. Neke hife zadebljavaju i pretvaraju se u monilioidne elije u obliku kra ih lanaca.

Odr ava se u obliku sklerocija ili micelije u biljnim ostacima i zemlji tu. Retko formira teleomorfni stadijum. Ukoliko se formira, obrazuje se na himenijalnom sloju oko stabla. ine ga buretasti bazidi, sa po etiri bazidiospore. Glavni izvor infekcije su sklerocije, na kojima se u prole e obrazuje micelija, koja u prole e vr i infekcije kroz rane. Seme tako e mo e biti izvor zaraze. Prouzrokuje trule ponika, prizemnog dela stabla mladih biljaka i stabla starijih biljaka. Parazit je krompira, paradajza raznih cvetaju ih ukrasnih biljaka. Sclerotinia sclerotiorum (razdeo Ascomycota) - Polifagni parazit. Septirana micelija (prave gljive). U uslovima visoke vla nosti u zoni obolelih tkiva se formira sne no bela, vunasta prevlaka od micelije. U unutra njosti tkiva se formiraju krupne (1-2 cm) crne sklerocije. Infekcije po inju od klijanaca ili kasnije od stabla biljaka. Parazit se odr ava u obliku sklerocija dugi niz godina (3-8). Sklerocije u prole e klijaju daju i miceliju ili apotecije, sa askusima i askosporama. Da bi sklerocija klijala, treba da bude izlo ena jednom du em periodu nskih temperatura, a zatim povi enim, kao i odgovaraju oj vlazi. Askospore klijaju kada se na u u kapi vode. Botrytis cinerea (razdeo Ascomycota) - Polifagna vrsta. Septirana micelija. Najve i zna aj ima na kalemovima vinove loze, u prpori tu, pri visokoj temperaturi, ali se mo e javiti i na ponicima i biljkama tokom vegetacije. Prouzrokova je i sive trule i gro a, pri emu prouzrokuje najve e ekonomske tete. Obrazuje sklerocije u kojima se odr ava. Na sklerocijama se u prole e obrazuju konidije (sitne, okruglaste na razgranatim konidioforama, u vr nom delu) ili apotecije sa askusima i askosporama (re e). Bolesti cvetnih vrsta tokom vegetacije

Diplocarpon rosae, teleomorf Marssonina rosae, anamorf Crna pegavost ru e Najzna ajnija bolest ru e. Na listovima se obrazuju kru ne ili nepravilne pege (2-12 cm), s neravnim rubom od micelijskih vrpci. Pege su tamne, gotovo crne. U okviru pega mogu se uo iti sitne acervule. Zara eno li e postaje hloroti no, su i se i opada. Na lastarima se tako e javljaju nepravilne, tamne pege. Pege se mogu javiti i na dr kama. Parzit: acervule se formiraju subepidermalno, potiskuju kutikulu, koja puca. U acervulama se formiraju dvo elijske konidije (anamorf). Konidije klijaju u kapi vode i tokom vegetacije ostvaruju sekundarne infekcije. U opalom li u retko obrazje apotecije sa askosporama (teleomorf). Naj e e prezimljava u obliku micelije u lastarima i pupoljcima ili li u. Ova micelija, koja obrazuje konidije, je izvor inokuluma, za irenje bolesti tokom vegetacije. Li e je najosetljivije u fazi porasta, staro 6-14 dana. Suzbijanje: s obzirom da je micelija subkutikularna, neophodna je preventivna za tita mladog li a.Tretiranja se izvode u prole e u intervalu 7-10 dana: Benlate, Saprol, Kaptan, Dithane i dr. Sphaerotheca pannosa var. rosae, teleomorf Pepelnica ru e Jedna je od najzna ajnijih bolesti ru e. Prvi simptomi na licu mladog li a su u vidu ispup enih plikova, crvenkaste boje. Zatim se javlja bela micelija koja se iri i list se uvija i deformi e. Na kraju ceo list bude prekriven bra nastom navlakom. Pepeljasta navlaka se javlja i na mladom stablu. Kada zahvati cvetne dr ke, ne dolazi do otvaranja pupoljaka ili su cvetovi lo eg kvaliteta. Parazit: micelija je epifitna, obazuje oidije, koje tokom vegetacije vr e sekundarne infekcije (anamorf). Gljiva mo e prezimeti u obliku micelije (koja s prole a daje oidije) u pupoljcima, stablu i listovima. Gljiva obrazuje i kleistotecije, tokom perioda mirovanja, na zara enim biljnim organima, u tom slu aju askospore u prole e vr e primarne zaraze. Suzbijanje: Mehani ko otklanjanje zara enih biljnih organa; tretiranja u intervalu 7-10 dana, dok traje intenzivan porast mladog tkiva; preparati: na bazi sumpora (Cosan i dr.), Saprol, Benlate, Bayleton, Rubigan i dr.

Phragmidium mucronatum R a ru e Ekonomsk zna ajno i iroko rasprostranjeno oboljenje. Simptomi na li u (a zatim i ostalim organima), narand aste, sitne pege. Sa nali ja lista se obrazuju bra naste ecidiospore. Spermacije su slabo primetne, subkutikularne, nalaze se u grupama sa ecidijama. Ecidiospore su okruglaste,

narand aste, nalaze se u grupama (ecidij) veli ine do nekoliko mm. Pege kasnije postaju mrke, a sa nali ja se prvo formiraju uredo, pa teleutosorusi. Uredosorusi (grupe ovalnih uredospora) su mrki, a teleutosorusi (grupe teleutospora) skoro crni. Teleutospore su vi e elijske, sa dr kom, tamne. P.mucronatum je monoksena, makrocikli na vrsta. Gljiva se tokom zime odr ava u obliku teleutospora, koje u prole e, klijaju daju i bazid sa bazidiosporama. Koje ki nim kapimai vetrom dospevaju do ru e i vr e Infekcije. Ecidiospore i uredospore, tokom vegetacije dalje ire zarazu. Suzbijanje: mehani ko otklanjanje zara enih biljnih organa i prskanje biljka kada nastanu povoljni uslovi za zarazu: Saprol, Kaptan, Dithane i dr. Botryotinia fuckeliana, teleomorf Botritis cinerea, anamorf (Ascomycota) Uvenu e pupoljaka, li a i izbojaka ru e i dr. cve a, ponika i sive trule i gro a Pupoljci posme e i trunu.Mogu biti napadnuti i delimi no otvoreni cvetovi. Kruni ni listi i posme e i sme uraju se. Bolest se e e javlja kada je vreme vla no, a stari cvetovi nisu uklonjeni. Na njima se onda stvara masa konidija. Izmrzla stabla su tako e podlo na napadu ovog parazita. Suzbijanje; blagovremeno otklanjanje zara enih biljnih delova i primena bortiticida (Ronilan, Kidan, Sumilex, Benlate, Saprol i sl.) u intervalima od 10-tak dana, kada postoji ve a opasnost od zaraze. B.cinerea se javlja i na lali. Prouzrokuje trule cvetova i lukovica i pegavost na listovima. Na ciklami tako e prouzrokuje trule cvetova, odakle se bolest iri, zahvataju i i ostale delove. Fusarium oxysporum f.sp.dianthi Fuzariozno uvenu e karanfila Listovi obolelih biljaka ute i su e se. Biljke zakr ljavaju,stablo je uplje, a upljina je prekrivena micelijom gljive.Pri vla nim uslovima, micelija se obrazuje i na povr ini parazitiranih organ (micelija je beli asta do ru i asta). Nije poznat polni stadium razvoja. Bespolno razmno avanje se vr i konidijama. Mikrokonidije su elipti ne i jedo elijske, makrokonidije polumese aste sa nekoliko septi. Obrazuju i hlamidospore. Gljiva se odr ava u zara enom zemlji tu i latentno zara enim reznicama. Zaraza se ostvaruje preko korena i povreda stabla. Konidije vr e dalje sekundarne zaraze. Inkubacija traje nekoliko meseci. Micelija se iri od korena, ka nadzemnim delovima, sudovnim tkivima. Zaraza se iri pomo u zemlji ta, vode za zalivanje i zara enim biljnim dlovima.

Suzbijanje: zdrave sadnice, plodored, fumigacija zemlji ta. Odre en efekat se mo e posti i zalivanjem biljaka u po etku razvoja bolesti sa Benlate, biolo ka borba je tako e za preporuku.

Na lukovicama gladiola (suva trule lukovica i uvelost gladiola) Fusarium oxysporum f.sp.gladioli Puccinia horiana R a hrizanteme Kod nas je prisutna tek poslednj dve-tri decenije. Simptomi se javljaju na svim nadzemnim delovima. Na licu lista se pojavljuju blaga ispup enja, a zatim bledozelene pege. Pege se postepeno pove avaju i spajaju. Postaju nepravilne. Prvo svetol- ute pa narand aste i najzad mrke. Sa nali ja, parazit u udubljenjima pega formira teleutospore, to se uo ava u vidu koncentri nih krugova. Teleutosorusi, pre nastupanja nekroze, imaju bra nast izgled ,, bela r a,,. U ciklusu razvoja ima samo teleutospore (mikrocikli na vrsta), koje klijanjem daju bazidiospore, koje ostvaruju zarazu. Teleutospore su dvo elijske sa dr kom. Suzbijanje: zdrav sadni materijal; uni tavanje obolelih delova, hemijska za tita (kao i kod ostalih prouzrokova a r e). Alternaria dianthi Pegavost karanfila Pegavost zahvata sve biljne delove. Najja e je zara eno donje li e, naro ito pri gustoj sadnji. U slu aju ja e zaraze, mo e do i do su enja stabla. Nekrotirane zone postaju mrke. Pri vla nim uslovima, obrazuje se masa konidija (sme e-crne boje). Konidije su vi e elijske, buzdovanastog oblika. Njima se iri, naro ito pri uslovima ve e vla nosti. Ova gljiva nema savr eni stadijum. Suzbijanje: hemijska za tita, preventivni tretmani, ditiokarbamati (Dithan, Polyram, Ciram i sl.), Benlate i dr. Alternaria spp. , prouzrokuje pegavost i drugih cvetnih vrsta (mu katla i dr.). Puccinia pelargonii-zonalis R a mu katle Prvi znaci bolesti su pojava hloroti nih pega na listu, vidljive sa obe strane. Mrki uredosorusi se uglavnom javljaju sa nali ja li a. esto formiraju krugove oko primarnog sorusa u centru.Uredospore su ovalne, mrke. Teleutospore se retko obrazuju.Spermagonije i ecidije, nisu poznate. Parzit je monoksena vrsta, sa uredo i teleuto stadijumom.

Uredospore su osnovni oblik spora za ostvarenje i irenje zaraze. Za ostvarenje infekcije potrebna je kap vode. Sa lista, gljiva se iri i zahvata i stablo.Simptom na stablu esto izostaje (latentna zaraza) ili su tek uo ljive hloroti ne pege. Iz tog razloga, latentne infekcije predstavljaju opasnost za irenje infekcije reznicama. Gljiva se odr ava u zara enim biljnim organima. Suzbijanje: zdrav sadni materijal; preventivni tretmani, ditiokarbamati (Dithan, Polyram, Ciram i sl.). Uromyces dianthi R a karanfila Simptomi na listovima su u vidu svetlozelenih pega u kojima se kasnije formira masa uredospora, mrke boje. Razvijaju se na listovima, stablu i cvetnim pupoljcima. Zara eno li e se uvija, biljke zaostaju u porastu i zakr ljavaju. Uredospore su svetlo mrke (ovalne, jedno elijske), a teleutospore (ovalne, jedno elijske sa dr kom) tamnomrke. Grupe uredospora ine uredosoruse, a grupe teleutospora, teleutosoruse. Spermacije i ecidije sa formiraju na Euphorbia vrstama. Sa lica spermacije, a sa nali ja, narand aste ecidije. Parazit se odr ava u obliku teleutospora, koje u prole e klijaju daju i bazid sa bazidiosporama. Bazidiospore vr e infekciju Euphorbia, na kojima se rzvijaju spermacije i ecideje. Ecidije vr e infekciju karanfila i time se ciklus ponavlja. U. Dianthi je heteroksena, makrocikli na vrsta patogena. Suzbijanje: regulacija temperature i vla nosti u staklari i prskanje biljaka Saprolom, Kaptan, Dithane, Propineb i sl. Bakterioze - Ervinia carotovora - Vla na trule kaktusa i dr. cvetnih vrsta Viroze - Virus prugastog arenila lale (Tulip virus) Prugaste, nepravilne pege na cvetu, od u kastih do beli astih. Depigmentacija nastaje, tek po to se osnovna boja razvije.Mogu biti i arani i listovi i biljke smanjene veli ine. Mogu a je i redukcija lukovica. - Virus prstenaste pegavosti mu katle (Pelargonium ring spot virus)

Na li u mu katle se javljaju hloroti ne pege, u vidu prstenova i poluprstenova. Pojavljuju se s prole a na mladom li u. Simptomi su najvidljiviji u junu, kasnije se maskiraju. BOLESTI DRVE A I UKRASNOG IBLJA Cryphonectria parasitica (sin. Endothia parasitica) Prva pojava 1904. u SAD. Pojava u Evropi 1938. (Italija). Prisutna je na tlu biv e Jugoslavije. Azijskog je porekla (Kina). Ameri ki kesten - Castanea dentata, je posebno osetljiv. Evropski kesten - C. sativa, tako e je dosta osetljiv. Kineski kesten - C. mollissima i japanski C. japonica. Doma ini:

Castanea spp. (pitomi kesten), Querqus spp. Simptomi: mladari, grane, deblo, li e (kao posledica). Parazit: Peritecije (sa dugim vratovima) najmasovnije sazrevaju tokom jeseni i zime. Prve askospore se osloba aju tokom prole a i prenose vetrom, pri ki ovitom vremenu, naro ito tokom leta. Piknidi se stvaraju tokom cele godine. Piknospore se najvi e osloba aju u prole e i jesen. irenje ki a i insekti. Piknospore su jedno elijske, u kaste, cilindri ne. Optimalna temperatura za razvoj 18-20C. Infekcije se ostvaruju kroz rane. Micelija se najbr e razvija tokom leta i napada sva tkiva. Mere za tite: Karantinske mere, mehani ke mere, selekcija i biolo ka borba (Penicillium rubrum). Hipovirulentni sojevi. Apiognomonia veneta (Gnomonia veneta), teleomorf Gleosporium nervisequm, anamorf Discula platani, anamorf Javlja se u rasadnicima i na starijim biljkama u parkovima i drvoredima. 1) Propadanje pupoljaka nekroti ne povr ine oko osnove pupoljaka, tokom zime i ranog prole a. Pupoljak izumire, ne otvara se u prole e, nekroza se iri dalje;

2) Usled prstenastog zahvata nekroze, gornji deo stabljike se su i iznad osu enog pupoljka; 3) Infekcija kroz rane, iri se prema pupoljku. Gljiva inficira izbojak koji je u razvoju i sasvim ga uni ti. Izumiranje izboja je veoma karakteristi no za ovu gljivu. Pri jakim zarazama cele grane i stablo izumiru; 4) Propadanje li a gljiva se razvija na sasvim mladom ili starijem li u. Dolazi do nekroze neposredno uz nerve. U okviru izumrlog tkiva du nerava, razvija se konidijski stadijum gljive G. nervisequm. Stadijum sa acervulama i konidijama. Na kori osu enih izbojaka se razvija stadijum piknida Discula platani. Gljiva prezimljava u savr enom stadijumu peritecije da dugim vratom. U prole e obrazuje askospore. Da bi do lo do zaraze u prole e, potrebno je da je srednja dnevna temperatura u vreme dve poslednje nedelje, kada dolazi do listanja, ni a od 12,8C; bolest se prakti no ne razvija ako je temperatura ve a od 15,5C. Suzbijanje: Hemijska za tita u vreme kretanja vegetacije Benlate, Kaptan; mehani ko odstranjivanje; otporni genotip ameri ki platan Platanus orientalis. Criptodiaporthe populea, teleomorf Dothichiza populea, anamorf Rak topole iroko rasprostranjena u Evropi evropski rak topole.

Doma ini: Populus spp. Simptomi: Stablo i grane; mrke pege na kori koje se ire u du inu. U okviru pega nastaju ulegnu a. Parazit je slabosti, do jekih infekcija dolazi po presa ivanju, u periodu dok se ne o ile. Infekcije nastaju uglavnom u periodu mirovanja. Tokom leta biljka stvara kalusno tkivo. Ukoliko nekroza prstenasto zahvati granu, dolazi do su enja. Piknidi sa stvaraju u prole e. Piknospore su jedno elijske, okruglaste. irenje ki a, insekti, ptice. Infekcije ozlede, lisni o iljci. Parazit: piknidi i piknospore (jedno elijske, bezbojne, jajaste) peritecije i askospore (prakti no nemaju zna aja)

Suzbijanje: Otporni genotipovi (euroameri ki). Jedan od tipova otpornosti je obrazovanje lignina i plute ispod mesta ozlede; mehani ke mere za tite. Armillaria mellea Trule drveta Iznenadno su enje se posebno ispoljava u toplim letnjim mesecima. Simptomi se obi no prvo pojavljuju na 1-2 grane, a za 2-3 godine bolest zahvata celo stablo. Bolest se koncentri no iri. Kod obolelih stabala se uo ava slab porast letorasta, prevremeno u enje i opadanje li a. Gljiva obrazuje nekoliko tipova micelije. U tkivu kore kon asta micelija; ispod kore bela skrama od isprepletanih hifa, po obodu obi no ima lepezast oblik (potkorna micelija). Micelija dezorganizuje koru, drveni deo slabo naseljava. Rizomorfe: Rhizomorpha subcorticalis i R. subterranea. Kada se stablo osu i, u podno ju se formiraju karpofore pe urke (sa bazidima i bazidiosporama). Suzbijanje: kr enje, ne podizanje zasada gde su ve bili vo njaci, umsko drve e ili vinova loza. Phytophtora infestans prouzrokova plamenja e krompira i paradajza Simptomi: list, stablo, krtole Prvi simptomi na listu u vidu vodenastih, tamnozelenih pega, nepravilnog oblika, naj e e polaze od ivica lista. Pri vla nom vremenu brzo se pove avaju; po ivici pega, s nali ja lista se uo ava beli asta navlaka od konidija i konidiofora. Pege uskoro postaju mrke. Simptomi zahvataju i stablo. Na zara enim krtolama, prvo nastaju nepravilno purpurne ili tamnomrke pege. Na preseku krtole, zara eno tkivo je vodenasto, mrko. Kasnije postaje suvo i tvrdo. Mo e zahvatiti i celu krtolu u skladi tu. U skladi tu ove krtole su podlo ne daljem napadu bakterija. Isti simptomi se javljaju i na paradajzu. Parazit: Prezimljava micelija u krtolama. U nekim zemljama obrazuje i oospore. Za njihovo stvaranje neophodno je spajanje anteridija i oogonija razli itih polnih tipova (A1 i A2). U ve ini zemalja rasprostranjen je samo jedan polni tip gljive. Tamo gde su prisutna oba polna tipa, oospore se redovno javljaju. Gljiva se razmno ava i bespolno konidije, simpodijalni tip grananja konidiofora. Konidije mogu da klijaju direktno u miceliju ili da u njima obrazuju zoospore. Suzbijanje:

Hemijska za tita Uromyces phaseoli (sin. U. appendiculatus) prouzrokova r e pasulja Javlja se na svim nadzemnim delovima, naj e e sa nali ja lista. Monoksena je vrsta. Spermacije i ecidije su slabo uo ljive. Uredosorusi su crvenkastomrki. Oko primarnog uredosorusa, naj e e se formiraju sekundarni, u vidu prstena. Na listu se kasnije formiraju tamniji teleutosorusi. Oko sorusa su u kasti oreoli. Teleutospore su jedno elijske sa dr kom. Prezimljavaju teleutospore, koje s prole a klijaju daju i bazidiospore, koje vr e primarne infekcije. Zatim se stvaraju spermacije pa ecidije, a uredospore tokom vegetacije vr e sekundarne infekcije. Suzbijanje: Hemijska za tita Septoria apii (sin. S. apiicola) prouzrokova pegavosti li a celera Pege se javljaju prvo na starijem, pa mla em li u u rozeti. Pege su okrugle, sa tamnijom ivicom i svetlo utim oreolom. Formiraju se i na peteljkama. U okviru pega nastaju i piknidi crne ta kice. Pri vla nom vremenu, iz piknida cure piknospore u vidu crvuljaka. Piknospore su kon aste, bezbojne, sa nekoliko septi, jedan kraj zaobljen, a drugi za iljen. Odr ava se u piknidima na semenu ili u zara enim biljnim delovima. Suzbijanje: Hemijska za tita Venturia inaequalis, teleomorf Fusicladium dendriticum, anamorf prouzrokova a ave krastavosti jabuke Simptomi pegavost list, peteljke, a i ni listi i, plod Parazit: pseudotecije (askusi sa askosporama); konidije (krupne jedno elijske, kru kaste, svetlo ute) Suzbijanje: Hemijska za tita Kaptan, Dithane, Score, Clarinet, Stroby, Zato

Podosphaera leucotricha, teleomorf Oidium farinosum, anamorf prouzrokova pepelnice jabuke Simptomi: beli mladari, listovi Parazit: kleistotecije (askusi sa askosporama); oidije Suzbijanje: Hemijska za tita Cosan (S), Bayleton, Stroby, Zato Monilinia laxa, teleomorf Monilia laxa, anamorf prouzrokova su enja cvetova i gran ica i mrke trule i plodova Monilinia fructigena, teleomorf Monilia fructigena, anamorf prouzrokova mrke trule i plodova Simptomi: M. laxa - su enje cvetova, gran ica i mrke trule i plodova M. fructigena - mrka trule plodova Parazit:

strome, apotecije (askusi sa askosporama); konidije (jedno elijske, limunaste) Suzbijanje:

Hemijska za tita M. laxa u cvetanju Ronilan, Kidan, Sumilex, Benlate Taphrina deformans prouzrokova kovrd avosti li a breskve Simptomi: kovrd avost i hipertrofija li a (ploda) Parazit: askusi direktno na miceliji

Suzbijanje:

Hemijska za tita Ciram (pucanje pupoljaka), u jesen ili pred kretanje vegetacije bakarni preparati (Bordovska orba, Bakarni kre ) Blumeriella jaapii prouzrokova ospi avosti li a vi nje i tre nje Simptom: sitne, uglaste do okruglaste pege, ljubi aste boje, sa nali ja, beli aste hrpice Parazit:

apotecije (askusi i askospore); konidije Suzbijanje:

Hemijska za tita Dithane, Kapatan, Benlate, Saprol, Ronilan, Sumilex Plasmopara viticola prouzrokova plamenja e vinove loze Simptom: - Krupne pege na listu, esto oivi ene glavnim nervima - Su enje bobica - Najve a opasnost kada se javi u vreme cvetanja i zelenih bobica Parazit:

Oospore, konidije, monopodijalni na in grananja konidiofora Suzbijanje:

Hemijska za tita Dithane, Kapatan, Antracol, Curzate, Ridomil, Equation, Mikal Uncinula necator, teleomorf Oidium tuckeri, anamorf prouzrokova pepelnice vinove loze Simptom:

Pepeljasta navlaka na povr ini zeljastih biljnih organa Parazit:

Kleistokarpi (sa nastavcima spiralno povijenim u terminalnom delu i ve im brojem askusa); oidije Suzbijanje:

Hemijska za tita Cosan (S), Tilt, Bayleton, Topas Botryotinia fuckeliana, teleomorf Botrytis cinerea, anamorf prouzrokova sive trule i vinove loze (maline i jagode) Simptom: Trule bobica sa sivkasto bu astom navlakom Parazit:

Apotecije (na sklerocijama) sa askusima i askosporama, konidije na razgranatim konidioforama u vr nom delu Suzbijanje:

Hemijska za tita od precvetavanja do pred berbu (vode i ra una o karenci); preparati: Ronilan, Kidan, Sumilex Didymella applanata, teleomorf Phoma sp., anamorf prouzrokova su enja maline Simptom: - Su enje stabla maline; ljubi aste elipti ne pege od osnove lisne dr ke; izbeljavanje kore i lju enje - Na listovima pege u obliku slova V , polaze od ivice lista ka lisnoj dr ki (su avaju i se du nerva) Parazit:

Pseudotecije sa askusima i askosporama; piknidi sa piknosporama (okruglaste, bezbojne) Suzbijanje:

Mehani ko odstranjivanje obolelih delova i tretiranje sa bakarnim preparatima ili kontaktnim, preventivnim sinteti kim preparatima