53 Pcelarstvo Nenad Stefanovic

7/23/2019 53 Pcelarstvo Nenad Stefanovic

1/12

PELARSTVOdipl. ing. Nenad Stefanovi


2/12

P e l a r s t v o

RADOVI NA PELINJAKU JANUARA MESECA

Januar je po pravilu mesec kada je prosena temperatura najnia u toku godine. Potronja hrane je i dalje

minimalna, dok ne krene leglo. Razvoj pelinjeg legla u veem obimu u januaru nije poeljan. Ako se to

desi, a kasnije jako zahladni, to je esta pojava u naim krajevima, moe doi do njegovog propadanja.

Ovo svakako nije dobro. Sve ovo ukazuje na to da pelama u ovom mesecu moramo posvetiti punupanju. U toku januara deava se da mrtve pele zatvore leto i time onemoguavaju pravilno

provetravanje konice. Uz veliku panju da se ne poremeti mir u konici, treba oistiti mrtve pele

pomou specijalne istilice.

Pelinjak treba zatititi od jakih vetrova, ograditi ga i spreiti pristup domaim i divljim ivotinjama.

esto zbog potresa konice, moe doi do pada polovine klubeta na podnjau, pa je ostatak pela u

klubetu ugroen i moe uginuti. To je glavni razlog zbog koga ne sme doi do potresa konice. U sluaju

da ponestane hrane, pelinja drutva treba prihranjivati pogaom od meda i eera.

Te pogae, u SAD-u poznate su kao Fuller candy. Receptura je uglavnom poznata: na 1 kg eera

dodati 2 dl vode i 1 ml esencije. Kuvati u erpi koja je za 50 % vea od zapremine pogaa dok ne

provri i stvori belu penu koju treba skinuti. Kuvati jo 30 minuta na tihoj vatri, uz povremenomeanje. Nakon toga posudu skloniti sa vatre i staviti je u drugi vei sud sa hladnom vodom, da se

pogaa ohladi na 40 stepeni. Pogaa polako prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u kese od1-3 kg, a potom poreati po betonu da se ohlade i stegnu.U zimskim danima treba povremeno pogledati da li pelinja drutva normalno zimuju. Najbolji nain je

da se jedan kraj plastinog creva stavi u uvo a drugi na leto konice. Na osnovu zvuka koji dolazi iz

konice moe se ustanoviti da li pelinje drutvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko, to je znak daneto nije u redu. Treba odmah proveriti leto i ostale ureaje za ventilaciju

RADOVI NA PELINJAKU FEBRUARA MESECA

Tokom februara poinje intenzivniji ivot u konici. Temperaturne razlike mogu da budu velike, kako

izmedju pojedinih dana, tako i izmedju dana i noi. U prirodi, jo nema pae, a potronja meda i polena iz

rezerve postaje svakim danom sve vea, jer matica poinje da polae proseno po 200 jaja u jaimdrutvima, a u slabijim po 100-150 jaja dnevno. Svakim danom pojavljuje se vei broj mladih pela koje

je matica poloila u januaru, koje se grupiu oko matice i intenzivnije je hrane matinim mleom. Veapojava legla je tetna u ovom periodu za pelinje drutvo. Takvo leglo iziskuje odravanje konstantne

temperature od 35 stepeni, to dodatno iznuruje pele i ini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla

tokom prolea. Pelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu

uznad legla. Ako je zazimljeno sa manjom mednom kapom pelinje klube e ve u ovom periodu

probitimednu kapu i izbiti na satonoe i stradati ako ne dobije pogau. Neki pelari smatraju da pogau

treba dati samo ako su pele izbile na satonoe, jer je to jedini nain da se ono spasi od gladi. Inae se

smatra da ako je pelinje drutvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000 pela,

ne treba ga dirati sve do poetka vone pae.

Tokom februara treba oistiti podnjae konica. To je mali napor za pelara a velika pomopelinjem

drutvu.Najbolje je podnjae zameniti rezervnim, a sklonjene oistiti i staviti u rezervu. Pomou podnjaemoe se oceniti stanje samog pelinjeg drutva. Ako je podnjaa ista, to je znak da pelinje drutvo

dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Uporedo sa ienjem podnjae treba pogledati da li jekonica zaprljana zbog proliva pela (Nozeme).

Treba izvriti kontrolu leta, jer se moe desiti da mrtve pele zatvore leto. Ako se u pelinjem drutvu

nalazi u februaru stara matica, pelar tu ne moe nita da uini, ali ponovo treba podsetiti da trogodinje

matice tokom zime stradaju preko 10%, dvogodinje oko 3%, a jednogodinje oko 0,2%, da su trokovi


3/12

zamene stare matice mladom viestruko manji od trokova nastalih gubitkom starih matica i da je znatno

vea verovatnoa da e pelinja drutva sa mladom maticom uspenije prezimiti.

Februara, za vreme lepih zimskih dana pravi je momenat za dezinfekciju konice i opreme, da se pripremeskupljai polena, da se pripremi sunani topionik voska, i da se prelista struna pelarska literatura.

RADOVI NA PELINJAKU MARTA MESECA

U martu mesecu poinje aktivna pelarska sezona, i radovi na pelinjaku u ovom mesecu su izuzetnovani za razvoj pelinje zajednice. Pelinje drutvo u ovom periodu prolazi kroz jedan od kritinih

perioda razvoja jer:

u pelinjem gnezdu ve ima dosta legla, iz dana u dan bie ga sve vie, a temperaturu mu trebaju

odravati na kostantnom nivou bez obzira na vremenske prilike u martu;

vri se zamena pela novim, a u jednom periodu zimskih pela je sve manje, to stvara kritinu

situaciju koju samo prebrouju samo jake pelinje zajednice;

veod kraja marta matica poinje da polae jaja za pele koje e uestvovati u bagremovoj pai, pa je

vrlo vano da ih je to vie .Sasvim je sigurno da je mart mesec veoma vaan za razvoj pelinjih drutava, a ako neto propusti u

ovom mesecu, ne moe se nadoknaditi u pogledu ostvarivanja visokih prinosa meda. Tokom marta broj

izleenih mladih pela je vei od broja uginulih zimskih pela, pa e drutvo krajem marta biti jae nego

na njegovom poetku za oko 10%. Jaka drutva su tokom zime troila malo hrane po jednoj peli, pa susada sposobna da bez ikakve pomoi pelara doekaju april, ali samo ako imaju dovoljne koliine hrane.

Po lepom i sunanom vremenu, kada ja temperatura oko 18 stepeni treba izvriti prvi detaljan proleni

pregled pelinjih drutava. Ovo je jedan od najvanijih pregleda u godini. Sve nepravilnosti, ukoliko ih

ima, treba tokom pregleda otkloniti, gnezdo preurediti, ramove sa starim saem izvaditi, gnezdo suziti

prema jaini pelinje zajednice, konicu ponovo utopliti i paljivo zatvoriti.Deava se, da se prilikom pregleda pelinjih drutava ustanovi da poneko drutvo nema maticu; ili da je u

nekom drutvu matica postala trutua; ili da u nekom drutvu ima mali broj pela radilica i td. Sva ona

drutva gde je uoena neka nepravilnost, treba sanirati, jer u protivnom mogu brzo uginuti.

Drutvima bez dovoljno hrane, prihranjivanjem obezbediti normalne koliine rezervne hrane, sve dok se

ne otklone svi nedostaci.

Marta meseca poinjemo sa stimulativnim prihranjivanjem. Stimulativnim prihranjivanjem podstie se da

matica polae vei broj jaja, a drutvo u celini da intenzivnije hrani maticu i leglo, pa se takvo drutvo

bre razvija.

Odredjivanje stimulativnog prihranjivanja se odredjuje prema klimatskim uslovima, odnosno sa razvojem

pelinje pae. Prihranjivanje se moe vritidodavanjem svake veeri 200-300 gr eernog sirupa (razmera 1:1). Ako u konici ima dosta meda,

umesto stimulativnog prihranjivanja, mogu se svakih 3-5 dana sa ramova napunjenih medom skinutivotani poklopci na povrini jednakoj polovini oveje ake. Taj med pele preuzimaju i stavljaju ga bliepelinjem leglu. Okretanjem celih nastavaka za 180 stepeni, takodje se moe zameniti stimulativno

prihranjivanje. Ono se vri sve dok unos nektara iz prirode ne bude zadovoljavajui, tako da stimulie

maticu da polae vei broj jaja.Pelari treba da prate unos nektara i da ne dozvole da se ceo prostor u gnezdu ispuni i matica blokira tako

da nema prostora da polae jaja. Zato se vri povremeno proirivanje gnezda. Prvo se doda jedan ram sa

praznim saem sa jedne strane legla, a posle dva do tri dana i sa druge strane legla. Ovim merama p elar

pomae pelama da lake odravaju potrebnu mikroklimu, da matica ima bolje uslove za polaganje jaja, i

da pele bolje neguju leglo. Najbolji garant uspenog prolenog razvoja je jako uzimljeno drutvo, pa je


4/12

jo u XIX veku Jova ivanovipreporuivao da se tokom godine formira to vie rojeva, kako bi drutvakoja uzimljavamo imali ime da pojaamo.

RADOVI NA PELINJAKU APRILA MESECA

U ve

ini naih krajeva p

elarska sezona po

inje krajem marta i po

etkom aprila. April je mesec u kome jeznanje i iskustvo u oblasti pelarstva najpotrebnije. U ovom mesecu unos nektara i polena je obilan,naroito polena, koga pele mnogo troe zbog burnog razvoja pelinjeg legla. Ali deava se da voe idruge medonosne biljke precvetaju, pa dok ne stigne bagrem, kao prva glavna paa, nastupa izvestanperiod sa malo ili veoma malo pae. Napredni pelari paljivo prate vremenske prilike i rad svojih pela, iu vezi sa tim odstranjuju i zamenjuju faktore koji negativno deluju na ivot pelinjih drutava i nastoje dase ova normalno razvijaju i maksimalno ojaaju pre glavne pae (bagrem, malina i dr.), koja nastupa u

narednom mesecu. Zbog toga je vrlo vano da napredni pelari na vreme obezbede uslove za intenzivanrad matica. Zona legla se u toku aprila iri, i na kraju meseca zahvata 8-10 satova.U ovom mesecu treba produiti sve one radove iz marta, koji su usmereni ka brem razvoju pelinjihdrutava. Pelinja paa u aprilu esto moe biti dobra, pa ako se pelinja drutva pred kraj meseca razviju

u snane zajednice treba blagovremeno proirivati prostor u konici dodavanjem polunastavaka. To jenajbolji nain da se uposle sve pele radilice u konici i da se sprei pojava nagona za rojenje. U aprilu se,po pravilu, vri zamena starog saa i izvlaenje satnih osnova, odnosno proizvodnja mladog saa. Kodpovoljnih klimatskih uslova, pele radilice e za dva do tri dana izvui sae sa obe strane dodatih ramova,a matica e u njih poeti da polae jaja. Ovako se u ovom mesecu moe relativno brzo i lako zamenitistaro sae.Mnogi pelari praktikuju da u ovom mesecu izjednaavaju pelinja drutva oduzimanjem od izrazito jakihdrutava jedan do dva okvira sa leglom i dodavanjem tih okvira ojaaju neto slabija drutva.April je najpogodniji mesec za sakupljanje polena, pa mnogim, ak i iskusnijim pelarima treba dostavremena da shvate da je ovaj posao za pelara veoma lak, unosan i koristan, a pelinjem drutvu ne teti.U ovom mesecu retko se pojavljuje nagon za rojenje, jer najbogatije pae u ovom periodu od uljane repicei voa, nisu takve da izazivaju ovu pojavu. Bez jakih pelinjih drutava nema visokih prinosa meda. Kraj

aprila ili druga polovina aprila je poslednji

as da se neto u

ini na dobijanju jakih drutava.

RADOVI NA PELINJAKU MAJA MESECA

Maj ja dobio ime po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka. To je mesec kada sve uprirodi raste, cveta i razmnoava se i kada dani postaju primetno dui. Rimljani su prvih dana majaodravali sveanosti u ast Flore, boginje cvea.Za veinu pelara, maj predstavlja mesec bujanja bagrema i brujanja rojeva. Evropa je dobila prvibagrem 1601. godine kada je batovan francuskih kraljeva Anrija IV i Luja XXII an Robin doneobagrem iz Kanade. vedski botaniar Karl Line je po imenu ovog batovana i njegovog sina Vespasijana

Robina bagremu dao imeRobinia pseudoacacia(acacia od grke rei acis-bodlja, pseudo-lano). Cvetanje bagrema zavisi od poloaja i vremenskihprilika, a beleke mnogih naih pelara govore dakod nas bagrem cveta od 06.-20. maja. Proseno vreme poetka cvetanja bagrema je od 11 od 16 maja, pasu i radovi na pelinjaku raznoliki po pojedinim podrujima. Pri prognozi cvetanja bagrema potrebno jeda se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4-6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. U ve ini sluajeva jebolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja, zato to je tada vreme stabilnije, toplije, a sve to


5/12

povoljno utie na luenje nektara. Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36.godini iznosi 192 kg meda po ha. Najbolje medi umastarosti 15-ak godina, i daje do 420 kg meda po ha. Veliku prednost imaju stacionirani p elinjaci ubrdsko-planinskim predelima, jer bagremova paa traje due (ponekad ak i do 10 dana). U mnogimkrajevima se preklapa cvetanje maline i bagrema pa pele izvidjaice u raznim pravcima usmeravajupele izletnice. Bagrem proseno medi 10-12 dana i svaki dan je veoma bitan, pa mnogi pelari dresiraju

pele, kako bi ove maksimalno iskoristile cvetove bagrema. Veoma je teko tempirati idealan broj iodnos pela u toku bagremove pae.Za vreme pae broj pela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Konkretno, prinosmoemo oekivati od onih drutava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom uDB konici, tj. 12-14 ramova sa leglom u LR konici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jermoe da se desi da su pele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagremaodnegovale isto toliku koliinu legla. to se tie radova koje treba obaviti u ovom mesecu pomenuemonajbitnije.Trebamo dovriti sve radove iz prethodnog meseca, a naroito one koji su usmereni na stvaranje jakihdrutava. Trebamo spreiti nagon za rojenje i samo rojenje. Sklonost ka rojenju je normalna osobinapelinjeg drutva i nasledjuje se. Pored genetskog optereenja, razlozi nastajanja rojevog nagona su iprenatrpanost pelama, leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje izmedju ramova i loa

ventilacija. Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanje rojevihmatinjaka. Ovo postaje izraenije kada je prostor prenaseljen i kada pele ne mogu adekvatno da pridjuodgovarajuim larvama. Tada temperatura postaje neto vea pa takve pele idu uglavnom ka rubovimaramova, gde se nalaze matinjaci. Zato moramo mlade pele stalno zapoljavati na

izvlaenju novog saa i gradjevnjaka dodavanjem okvira sa votano satnom osnovom, i dodavanjemokvira gradjevnjaka. Okviri sa satnim osnovama dodaju se, po pravilu, u plodite, odmah do legla i tojedan okvir, npr. sa leve strane danas, a drugi okvir sa satnim osnovama sa desne strane legla kroz 5-7dana. Na taj nain mlade pele imae dovoljno prostora za svoje angaovanje i nee razmiljati orojenju.Kod pelara-poetnika, koji nemaju dovoljan broj izvuenih satnih osnova ovaj postupak dodavanjasatnih osnova je i prilika da se one izvuku za dalju upotrebu. Nagon za rojenje se moe spreiti i

preveavanjem okvira sa leglom i mladim pelama iz plodita u medite. Ni jedan nain saniranja nije100% siguran i treba se prvo truditi da do nagona ne dodje. Nema vee greke za pelara u ovom mesecuod kanjenja u proirenju konice medinim prostorom, jer tada dnevni unos nektara moe biti 8-10 kg, aponekad i 14 kg. Zato treba imati u rezervi nastavke i polunastavke sa makar 50% izvu enih ramova. LRkonici dodajemo nastavak tako to iz drugog plodita izvadimo 2 rama sa medom i ubacimo u sredinutreeg nastavka. Nastavljaju se samo plodita koja su gusto zaposednuta pelama i kada sae uzdusatonoa pobeli. Sva prazna mesta u treem nastavku treba popuniti sa praznim izvuenim ramovima iosnovama, a na mesto dva oduzeta rama iz plodita dodati izvuene ramove. Kod DB konice, takodje,dodajemo polunastavke.Podseamo pelare da u ovom mesecu dobra ventilacija u konici predstavlja izuzetno vaan faktoruspenog pelarenja, posebno za ostvarivanje visokih prinosa. Jer, u bagremovoj pai pele treba daprerade nektar (sa oko 60% vode) u med (sa oko 18% vode). To je velika koliina vode koju treba

odstraniti iz konice, pa zato ventilacija u konici treba biti besprekorna. To se postie: otvaranjem iromleta konice (potpuno skloniti letvicu kojom se regulie leto na konici), podizanjem poklopne daske zaoko 0,5 cm, zatitom konice od visokih temperatura (jednim listom novina ispod krova) i td. Postavljanjekontrolne vage na pelinjaku u vreme medobranja je izuzetno koristan korak u ovom periodu. Savremenipelinjak se ne moe zamisliti bez kontrolne vage, jer se moe kontrolisati prinos meda, utvrditi kadpoinje a kad prestaje paa, kada treba dodati nastavke i sl.Skreemo panju pelarima - poetnicima na mogunost poveanja medinog prostora bez dodavanjanovih nastavaka. To se postie razredjivanjem okvira na poetku glavne pae i to tako to se u medituostave po 9 umesto po 10 okvira. U ovom mesecu treba izvriti


6/12

odgovarajue pripreme za zamenu matica i proizvodnju rojeva. Najbolje je formirati rojeve po zavretku

bagremove pae, kako bi efikasno iskoristili svaki dan prolea, jer je prava snaga razvoja upravo u ovom

mesecu. Da bi smo to ostvarili moramo na vreme obezbediti kvalitetne mlade matice.

Na kraju dodajmo da je ovo idealan mesec za sakupljanje cvetnog praha. Ako u konicama imamo dosta

okvira sa cvetnim prahom, onda iz svake konice treba uzeti po 1-2 ovakva rama, staviti ih u nastavke i

dodati pelinjim drutvima, koje e ih zaliti medom i poklopiti. Mladim pelarima se preporuuje da malobolje upoznaju problematiku sakupljanja cvetnog praha, propolisa i da pokuaju da proizvedu ovedragocene proizvode, makar za svoje potrebe.

RADOVI NA PELINJAKU JUNA MESECA

Jun je mesec sa optimalnim uslovima za razvoj biljnog i ivotinjskog sveta.Vremenski uslovi se konano

stabilizuju, dani su dugi i topli, a vlage u zemljitu ima dovoljno.

Dolazi do velike ekspanzije u razvoju biljaka. Cvetaju poznate medonoe - kupina, malina, amorfa

(bagremac), mnoge vrste korovskog bilja, a u viim predelima poinje livadska paa. Pelinja paa dostie

svoj maksimum u razvoju, to za posledicu ima rojenje, to jest prirodno razmnoavanje.Prvi poslovi meseca juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladitenje. Desetak

dana posle prestanka pae, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz konica. Najmanje dve treine saa sa

medom treba da bude zatvoreno. Takav med sadri 18 do 20% vode.

Zreo med pakovati u odgovarajuu ambalau, koju treba hermetiki zatvoriti, kako bi se eliminisala

mogunost upijanja vlage.Nakon oduzimanja meda, treba izvriiti umnoavanje pelinjih drutava, jer treba nadoknaditi zimske

gubitke. Stari pelari kau da vetako rojenje i umnoavanje zajednica treba sprovesti od urevdana do

Vidovdana. Nove zajednice treba formirati to pre, kako bi mogli iskoristiti preostalu pau za svo razvoj.

Posebno treba obratiti panju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka

nee biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i prethodno dobro o istiti od

varoe.

Nega formiranih rojeva treba da traje sve do uzimljavanja. Novoformiranimdrutvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu. Preporuujemo da se uzimaju selekcionisane matice

iz odgajivakih centara koji se bave uzgojem nae domae kranjske matice (Apis mellifera carnica).

Imperativ je da se u Srbiji radi iskljuivo sa autohtonom rasom pela (Alpis mellifera carnica), pa se

moramo truditi da zbog panih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetika svojstva, uz

primenu modernih apitehnikih mera. Preporuujemo da se dodavanje matica izvri pomou specijalnog

kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1. U junu je prijem matica uglavnom bolji

nego kasnije. Matica se moe dodati jedan dan nakon uklanjanja stare.

Matice dobijene tihom smenom su visokokvalitetne samo pod uslovom da potiu od jakih zajednica sa

dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosean prinos.

U junu moemo vriti sakupljanje matinog mle

a, a postupak se sastoji u povremenom dodavanjupresaenih larvi odgajivakom drutvu, gde ih pele snabdevaju mleom, koji se zatim oduzima.

Suzbijanje varoe je uobiajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom bioloke

metode: ram graevnjak, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme... Od hemijskih sredstavanajvie se koristi tretman mravljom kiselinom.

Veliki broj pelara koristio je do sada letnje pae u Vojvodini. Ali sa uvoenjem prakse tretiranja semena

suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji unitavaju pele, a med ine tetnim za zdravlje

ljudi, pelari su u velikoj nedoumici to se tie opravdanosti selidbe. Na sreu livadska paa u junim

krajevima Srbije (Jablaniki okrug, Vlasinsko jezero, Crna Trava i td.) nije ugroena. Visoki prinosi na


7/12

Vlasinskom jezeru se dobijaju od planinske maline (Rubus idaeus) koja je odlina medonoa, jer po 1 hamoe dati do 250 kg meda, sa dnevnim unosom od 5 do 6 kg.

Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u junu mora obaviti blagovremeno, jer, setimo se

2008. godine: ko je tretman zapoeo kasno, ostao je bez pela.

RADOVI NA PELINJAKU JULA MESECA

Glavni julski radovi na pelinjaku su sledei:

ceenje meda (lipovog, suncokertovog, livadskog i dr.),

nega rojeva i osnovnih drutava iz kojih su rojevi izrojeni,

uzgoj i zamena matica (a to nije uraeno u junu), tretiranje pela protiv varoe (krajem jula),

odravanje pojila na pelinjaku,

zatita protiv strljena, osica i grabei.

U julu mesecu nastaju vruine i pojavljuju se vee koliine osica i strljenova koji napadaju konice i

mogu da naine velike tete pelinjim zajednicama. Osice su vrlo tetne ne samo zato to se hrane

medom, nego zato to iz legla kupe larve pela i nose ih za ishranu svojih mladih. Zato je potrebnopreduzimati borbu protiv osica, kao to je zalivanje osinjaka petrolejom, vrelom vodom ili unitavanje

gnezda osica i strljenova raznim sprejevima. Strljenovi i osice se mogu suzbiti i tako to se na svakoj

treoj konici stavi po jedna bezbojna flaa, u kojoj je do polovine stavljeno zaslaeno pivo.

Grabe je veoma opasna u julu mesecu, jer tada, zbog velikih vruina, esto nema nikakve pae. Poredtoga grabe se obino javlja kad u nekom drutvu nestane matica, ili kad je drutvo slabo, bolesno i

sl.Ova pojava nastaje tako to pele iz jedne ili vie konica, sa istog ili drugog pelinjaka, ulaze u tue

konice i odnose (kradu) sav med u svoje konice.

Pojava grabei naroito je izraena u periodima kada se vri prihranjivanje drutava. Zbog toga se kodprihranjivanja pelinjih drutava, mora izriito paziti:

da se pele prihranjuju iskljuivo uvee, i to sa onoliko sirupa koliko e pele u toku noi

preuzeti,

da se u bezpanom periodu suavaju leta na konicama, vodei rauna da se ventilacija u konici

ne ugrozi,

da se kod slabijih drutava (rojeva, nukleusa i dr.) obavezno suavaju leta, a umesto sirupa da se

stavlja pogaa, ili eer u kristalu,

da se u vreme bespanog perioda ne smeju ostavljati na pelinjaku sae i delovi saa, hranilica,

sudovi sa hranom, odnosno sve ono to ima miris meda, sirupa, voska.

Kako se grabe zapaa? Na leto napadnutog drutva primeuje se borba pela. Veliki broj pela leti

neposredno oko leta, ulazei i izlazei iz konice,a esto ponaanje pred letom konice izgleda kao da se

drutvo roji.


8/12

Ponekad, umesto jako izraenog grabea, pojavljuje se tiha grabe koja se esto ne moe lako zapaziti.

Ova grabe se naroito javlja kada pele tuice ulaze u slabije drutvo, ne na leto, vena neki drugi otvor

na konici, koji je nastao nepanjom pelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl.

ta uiniti kad se grabe pojavi? Prva mera protiv grabei jeste suavanje leta na konici, tako da mogusamo po jedna ili dve pele da ulaze i izlaze iz konice. Ako ova mera ne pomogne, tada se ispred

suenog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom,iji

e miris rasterati p

ele tu

ice.Ako je grabe i dalje prisutna, onda je najbolje da se napadnuto drutvo zatvori i prebaci u zatvorenu

prostoriju i tamo dri dan-dva ili se prenese na 4-5 km od pelinjaka, gde se moe odmah otvoriti leto, jer

e se tada sve pele (i tuice) ujediniti u jedno drutvo.

Kako efikasno spreiti grabe? im se primeti grabe, na dirati ni konicu ni leto na njoj, veodmahstaviti neku staru zavesu preko prednje strane konice i leta. Pele nee moi ni da uu ni da izau u

konicu i sve e se uhvatiti u grozd. Uvee, kada odu tuice i kada se pele u konici povuku sa leta,

skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom konice. Leto se suzi za

prolaz 1-2 pele.

Jedno upozorenje!

Na pelinjaku naro

ito u julu, avgustu, septembru, je toliko velika mogu

nost pojave grabei da zahtevaod pelara da u ovim mesecima veoma paljivo vre nephodne preglede pelinjih drutava, bez potresa i

udara, po lepom i mirnom vremenu, sa ubacivanjem nekoliko mlazeva dima iz dimilice najpre kroz leto, a

odmah zatim i ispod poklopne daske. Ako se primeti da su pele uznemirene, odmah prekinuti sa

pregledom i saekati da se drutvo smiri.

RADOVI NA PELINJAKU AVGUSTA MESECA

Avgust, u normalnim klimatskim uslovima spada kod nas u najtoplije i najsuvlje mesece u godini. Ako jeto tako, onda u ovom mesecu praktino nema pelinje pae, ili je ona veoma oskudna. Ali ako povremeno

u ovom mesecu bude padavina, moe biti i pae, bar one tihe, koja omoguuje normalan razvoj pelinjih

drutava za narednu sezonu. Paa sa livada, od drugog otkosa u veini slu

ajeva zbog sue ne daje nekeznaajne prinose meda.

U ovom mesecu kod nas moe da bude i medljikovca u manjem ili veem obimu. Poto je avgust u

normalnim klimatskim uslovima kod nas prvi mesec u pelarskoj godini, radovi koji se obavljaju u njemu

imaju poseban znaaj, pa im zato treba povetiti potrebnu panju. U ovom mesecu, na pelinjaku se

obavljaju uglavnom sledei radovi:

detaljan pregled svih pelinjih drutava radi utvrdjivanja njihovog stanja, na osnovu kojih bi seizvrile pripreme za prezimljavanje i za narednu sezonu, ako ovaj pregled nije izvren krajem jula.

Prilikom ovog detaljnijeg pregleda obraa se panja na: jainu pelinjeg drutva, njihovo zdravstveno

stanje, kvalitet matice, koliinu i kvalitet rezervnehrane i kako je ona rasporedjena u konici, kvalitet saa

i potreba za njegovom zamenom. Najkrae, ovom prilikom treba da se ustanovi u kakvom je stanju svakopelinje drutvo i ta treba preduzeti da ono uspeno prezimi. U centralnom delu plodita trebaju biti

ramovi sa saem iz kojih je izvedeno najmanje tri generacije pela, zbog toga to matica u

novoizgradjenom sau nee poloiti dovoljan broj jaja, koliko ih je potrebno u ovom periodu, kako bi se

izveo dovoljan broj pela radilica koje e prezimiti. Ramove sa mladim saem treba staviti na krajeve

plodita, a starije sae napunjeno medom i polenom blie centralnom delu plodita, jer ovo sae bolje

odrava toplotu od mladjeg, a hrana je blie mestu gde e se formirati klube.


9/12

zatita pela od suvine toplote je takodje bitan faktor, pogotovo u toplijim godinama kao to je

2009. godina. Stanje u konici usled suvine

toplote postaje nepodnoljivo, veliki broj pela radilica izlazi iz konice i obrazuje ispred legla grozd ili

kako se to popularno naziva, bradu. U teim sluajevima sae u konici moe toliko da omeka i da se

od teine meda sroza sa rama na podnjau ili da se nasloni na sae susednih ramova i tako izazoveporemeaj u pelinjem gnezdu. Zato se preporuuje da se ventilacija u konici blagovremeno i dovoljno

proiri.Preporuuje se da se na pelinjaku uvek nalazi dovoljna koliina svee pijae vode (ako u blizini nema

reke, potoka i sl.) kako bi pele unoenjem vode u konicu i lepezanjem krilima rashladjivale konicu.

Trebalo bi da svaka konica ima zbeg pa kad nastanu velike vruine trebalo bi malo podii poklopnudasku, ili ak potpuno skloniti, kako bi se omoguila bolja ventilacija.

spajanje slabih drutava, odnosno drutava sa nedovoljnim brojem pela radilica, takodje je jedna

od bitih radnji koju treba izvriti u ovom mesecu. Ako se ima u vidu da matice u avgustu i septembru

poloe ukupno 15.000-20.000 jaja, iz kojih e se izvesti isto toliko pela i da je taj broj pela moda

dovoljan da drutvo nekako prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog drutva oekuju visoki prinosi -

onda pelar mora da preduzme odredjene mere radi ojaavanja pelinjih drutava i da sa jakim drutvimaudje u zimski period. Ako pelinje drutvo zauzima pet (ili manje) ulica, ono je slabo i ne moesamostalno da preivi.

Zato slabo drutvo s jeseni treba pripojiti (preko novine) jaem drutvu.

stimulativno prihranjivanje pelinjih drutava i izvodjenje to veeg broja mladih pela jepraktino najvaniji posao na pelinjaku avgusta meseca. Jer, samo zdrava i jaka pelinja drutva sa oko

30.000 40.000 pela mogu uspeno da prezime i doekaju prvu pelinju pau. To znai da u drugoj

polovini avgusta tako jako drutvo mora da ima 6 do 7 okvira saa punih legla.

Prihranjivanje se moe vriti pomou tegli ili kantica 3-5 litara koje se pune eernim sirupom (eer-

voda 3:2). Poklopac tegle ili kantice treba probuiti sitnom burgijom u preniku od 5 cm i tako

pripremljenu posudu naglo okrenuti i staviti na satonoe plodita. Iznad plodita se postavi prazan

nastavak i konano krov. Pele e uzimati eerni sirup koji sam po sebi nee curiti iz posude, bez obzirato je posuda okrenuta otvorom na dole.

Prihranjivanje treba vriti sve dok se ne obezbedi dovoljna koliina rezervne hrane.

borba protiv varoeje jedan od najvanijih poslova koje treba obaviti u ovom mesecu.

Parazitska bolest odraslih pela i legla koju izaziva krpelj - Varroa jacobsonije postala veliki problem na

mnogim pelinjacima. U zadnjih 10-15 godina pojavilo se moda preko stotinu lekova, to govori o

ozbiljnosti situacije u kojoj su se pelari nali. Od tih lekova danas se zadralo jedva oko dvadesetak, ali

jo uvek ni jedan od njih u potpuno ne unitava varou. Obavezan tretman protiv varoe treba zapoetikrajem jula ili poetkom avgusta kad se skinu svi nastavci sa medom. Veoma bitna stvar je da su

prethodne generacije pela imale tolerantnu zaraenost (ne vie od jedne varoe na 100 pela). Najnovijaispitivanja pokazuju da koliina vitelogenina, najbitnijeg proteina u hemolimfi pela to se tiezimovanja, opada, ukoliko je zaraenost veeg stepena. Ukoliko je vea zaraenost varoe smanjuje se i

koliina vitelogenina kod pela, to moe skratiti ivot pela. Takodje je utvrdjeno da je varoa vektor

virusa deformisanih krila kod pela.Postoji veliki broj lekova koji se koriste za suzbijanje varoe. Amitraz je najvie korien kao lek u borbi

protiv varoe, ali zna se da amitraz deluje kancerogeno, mutageno (deluje na nasledne osobine pela).

Amitraz se upija u med, polen i vosak. Veliki nedostatak ovog preparata jeste i taj to se pele moraju


10/12

tretirati vie puta, zbog toga to se varoa nalazi na pelama u manjoj meri, a vei deo je u leglu (4-10 puta

na svakih 3-4 dana). Medjutim, ovakvo tretiranje pela uniti varou u relativno visokom procentu, ali

istovremeno ostavi posledice po imunoloko i bioloko zdravlje pela i matice. Ovakav nain tretiranja je

i dalje dosta zastupljen iako je zabranjen u zemljama EU.

U novije vreme se preporuuju mravlja i oksalna kiselina kao lek u borbi protiv varoe.Mravlja kiselina se

inae koristi tako to se kartoni veliine 20 x 30 x 0,2 cm natapaju u 20 ml 65%-ne mravlje kiseline.

Ovako natopljeni kartoni mravljom kiselinom stavljaju se u konicu u periodu kada ima legla. Kod

primene mravlje kiseline moraju se ostvariti odgovarajui uslovi, da ne bi dolo do gubitka matice. Leto

mora biti iroko 35 cm, temperatura spoljne okoline ne sme biti vea od 30 stepeni C, a optimalni

rezultati se postiu na temperaturi ispod 27 stepeni.

Zato je neophodno tretirati pele protiv varoe krajem jula poetkom avgusta? Jer matica od 15.avgustapa do kraja polaganja jaja snese oko 15.000 jaja iz kojih se izlegu jesenje pele, koje ulaze u zimu i koje

treba da odneguju proleno leglo. Zato one moraju biti zdrave, tj. oslobodjene od varoe. Zbog toga,

najglavnije tretiranje pela protiv varoe treba da bude u prvoj polovini avgusta, sa 4-5 puta u razmaku od

po 3-4 dana.

Posebno je znaajno tretiranje pela u oktobru i novembru, kada u konici nema legla, odnosno kada je

sva varooza na pelama.

RADOVI NA PELINJAKU SEPTEMBRA MESECA

Tokom septembra meseca treba nastaviti sa radovima koji su zapoeti u avgustu mesecu, a nisu zavreni.

Potrebno je obaviti sledee:

proveru koliine hrane i kvaliteta meda i

jesenji pregled pelinjih drutava i spajanje slabijih drutava

Provera kvaliteta i koli

ine medaSeptembar je poslednji mesec kad se bez velikih trokova mogu obezbediti dovoljne koliine hrane zaprezimljavanje, predproleni i proleni razvoj. Prihranjivanje treba zavriti do 15 septembra. Zato

poetkom septembra treba proveriti koliinu hrane u konici. Nepoklopljen med u sau treba proveriti tim

pre to pele medljikovac ne poklapaju.

Medljikovac je pravi otrov za pele u zimskom periodu, pa ga treba obavezno odstraniti iz konice. Sav

nepoklopljen med treba odstraniti iz plodita, a naroito iz onog dela gde se oekuje da e biti zimsko

klube. Umesto njih staviti ramove sa visokim vencem poklopljenog meda.

Jesenji pregled drutavaPotrebno je jo jednom proveriti i izvriti eventualne korekcije i reviziju pelinjeg drutva, a pre svega

pelinjeg gnezda. Poslednji je momenat da se odstrane okviri sa mladim i nedovoljno izgraenim saem,kao i okviri sa starim i dotrajalim saem. Okvire sa leglom pomeriti ka sredini plodita, a levo i desno od

njih okviri sa polenom i medom.

Izvriti spajanje slabijih drutva sa jaim, osim u sluajevima kada se u slabijim drutvima nalazi mlada

matica koju treba sauvati za prolee.

Suzbijanje bolesti i tetoinaU ovom mesecu skoro redovno deava se najjai napad osica i strljenova na pelinja drutva. Oni mogu

naneti veliku tetu. Ima vie naina suzbijanja ovih tetoina, kao na primer, polivanje vrelom vodom

njihovog legla ili petroleumom koji se zatim zapali. Mogu se unitavati i postavljanjem boce od


11/12

bezbojnog stakla tako to se u njih sipa do polovine pivo, koje je predhodno malo zaslaeno. Flae se

stavljaju na svaku drugu ili treu konicu.

Treba izvriti kontrolu prisustva varoe u konici, pa ako je ima, treba obaviti jo jedno tretiranje.Tretiranje izvriti nekim od preparata za borbu protiv nje (amitraz, mravlja kiselina, oksalna kiselina,apigard...)Nastaviti sa stimulativnim prihranjivanjem.

RADOVI NA PELINJAKU OKTOBRA MESECA

Oktobra treba dovriti sve one poslove koji nisu zavreni prolog meseca. U ovom mesecu izvodi se iposlednje leglo, a matica, praktino prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru.Sve to nije uraeno u prethodnom mesecu odrazie se na razvoj drutva.Vreme je tada hladnije, peleree izlaze i pripremaju se za uzimljavanje. Pele radilice rasporeuju med u konici tako da ga mogunajlake koristiti kad formiraju klube.U isto vreme pele propolisom (pelinjim lemom) zatvaraju sve nepotrebne otvore na konici, uvrujuramove i poklopnu dasku. Oktobar je mesec kada temperatura osetno bre pada nego u septembru.

Razdoblja sun

anih dana su kra

a, ima vie padavina i vetra, tako da ima dosta dana sa niskimtemperaturama. Obino je kasno i kontraproduktivno nadoknaivati proputeno na pelinjaku.Zdravstveno stanje pela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti panju u ovommesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja e sadrati precizno definisanetermine tretiranja ime emo obezbediti potpunu kontrolu nad koliinom varoe u naim pelinjacima, kaoto se radi u razvijenijim zemljama Evropske Unije.Koncept alternativnog suzbijanja varoe Instituta za pelarstvo u vajcarskoj krajem oktobra i novembra,kada su drutva bez legla, nalae zimski

tretman. U ovom sluaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pelama.Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora eera i

vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promeati 600 g eera i 600 ml vode). Po punoj ulicinakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odline rezultate, te se veoma rairila, jer je laka i brza za

izvoenje. Ne preporuuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pela sme bititretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou iiskljuuje proleni tretman protiv ovog parazita.Optimalne koliine i pravilan raspored zimskih zaliha hrane je vaan faktor u ovom mesecu. Matica,prirodno obustavlja polaganje jaja, priroda ne prua pelama bilo kakvu obilniju pau, a nae zakasneloprihranjivanje samo teti zimskim pelama. Optimalne koliine zimskih zaliha hrane zavise od viefaktora, ali u svakom sluaju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kg meda.Raspored hrane treba da je takav da ona bude lako dostupna pelama tokom celog zimskog perioda.Trebalo bi da se poetkom zime nalaze iznad klubeta dobri venci meda, a sa jedne strane ramovi dobronapunjeni medom i polenom. Jasno je da e pele bolje prebroditi surove zimske uslove samo ako im se

obezbedi ispravna konica, mir na p

elinjaku i ako se nalaze na stabilnim postoljima.

RADOVI NA PELINJAKU NOVEMBRA MESECA

Pelinja drutva u ovom mesecu povremeno komuniciraju sa prirodom.To tako traje sve dok ne pone daduva severac i temperatura u njihovom gnezdu ne padne ispod 13 stepeni. Tada formiraju zimsko klube, ukome odravaju toplotu neto iznad 13 stepeni, to iziskuje veu potronju hrane (meda).


12/12

Praksa je pokazala da uspeno zimuju uglavnom jaka i zdrava pelinja drutva, pa treba nastojati da ona

tokom cele godine budu jaka, da u predjesenjem periodu izvedu to vie mladih pela, i da budu

obezbeene dovoljnom koliinom hrane (25 do 30 kg meda).

Treba proveriti ventilaciju u konici jer pelama i u toku zime treba ist vazduh - kiseonik. Zbog toga,

gree svi oni koji konicu utopljavaju tako da

u njoj nema strujanja vazduha. A kao dokaz da pelama treba ist vazduh najbolje pokazuje injenica dase prvo leglo u rano prolee pojavljuje napred, do samog leta, tamo gde je najhladnije.

RADOVI NA PELINJAKU DECEMBRA MESECA

Decembra, koji je prvi mesec zime u kontinentalnom klimatskom podruju. Pelinja drutva ve su

oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pelinje klube formira neposredno ispod medne kape u

ploditu.

U podrujima koja su neto hladnija, mogue su i obilne snene padavine. To ne treba da brine pelara,

jer to pelama odgovara. Jako je bitno da pelar neto ee obilazi svoj pelinjak. Jedan od razloga su

brojne tetoine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih eljeva na letimakonice je rutina pri svakoj poseti pelinjaku u decembru.

Stalno proveravati postolja na kojima su konice i njihovu stabilnost. Sve to proveravati da zbog estih

padavina ne bi tlo pod teretom propalo. Pelari koji oekuju profit od pelarstva nee propustiti da izvrevizuelan pregled pela. Na taj nain pele se ne uznemiravaju. Posmatra se opte stanje konica sa

osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pela, u dobrom su stanju one koje izleu iz svoje konice kao iz

puke.Za izradu nove opreme i struno usavravanje decembar je jedan od pogodnih meseci, jer je najmanje

posla na samom pelinjaku. Stare ramove koji nisu dobri ili su iz drutava koje su imale neku bolest treba

odmah spaliti. Najbolji je nain zamena starih ramova novim i starih konica novim.

Praksa nam govori da oni pelari koji mnogo znaju najvie i ue. Dobar pelar je stalno uz strunu

literaturu i prisutan je na brojnim predavanjima, seminarima i drugim vidovima edukacije.

Najjednostavniji vid obrazovanja je uenje na sopstvenim grekama.

Dipl. ing. polj. Nenad Stefanovi

Documents

53 Pcelarstvo Nenad Stefanovic