, . . , , , . , - , , . . , , ; -, . - . , - . - ".
. . , , - . :
1. , ; ; , (, ) . , -. - , - - , . , , - . - , , , , , ; , . , -
, , , .
2. , -, , - : , , , , . , . - , -.
3. - u : , (, -, , , , ), . .
- .
, - colere(colo, colui, cultum) , , . , cultura - : cul-tus agri
cultura agri . , , . , , , 5. , . , , . : ." cultura, , , I . - -
cultura animi (Cultura animi philosophia est"). Kao ce , . cultura
mentis , . colere : , > -. (. cultus). : - . , , () . , ". -
colere - - , , , . - 18. , , , -, , . , . - ; , , . 14. 16. . ,
(18. ) ( 19. ) . , . . (, , , -), , , , , , - , -. , , , ; - , , ,
, . , . - . , 6 - , , . , - , : -, , . . . - , , - () . - , (, , ,
, ). . - ". , - . - , , , . -, . - : , - , , . , , . - , - - , , .
., . (, . , .). , : . - - . 20. , : - , , . , - -, ; - -, , , . - ,
(, -, ) - . , - , , , . , , - " , , - , - . . - - . , - - : , - (=,
= .), . . - , , . , : , - ; - ; - , - , , ; , , , ^ . - , npe- , .
- , . . , , , , - . - (, , , .), - , , , .: - , . , , " ": , > .
, , . , .DUH VREMENANovi individualizam, koji izbija iz
malograanskogindividualizma, razlikuje se i od klasinog
hedonizma.Ovaj poslednji, sav upuen radosti trenutka, oiglednoa
nije poznavao ono to je moda najnoviji prilog masovne kulture:
uee u sadanjosti sveta,
* Bogomolec, Aleksandar Aleksandrovi (18811946),;
istaknuti sovjetski fiziolog i poznati drutveni radnik. Prim.
prev. Kamera i mikrofon, koji hvataju i prenose ono tre-nutno, to
su ureaji gotovo predodreeni za kulturu blisku neposrednoj
stvarnosti. U principu, meutim, kamera i mikrofon se isto tako
koriste za registrovanje i uvanje, to znai za kolektivno pamenje.
Ali ova nji-hova funkcija je oslabila usled snanog razvoja
nepo-sredne funkcije, pod pritiskom civilizacije saanjosti, koja
je, povrh svega, bila odreena kamerom i mikro-fonom.
Masovna kultura daje prednost sadanjosti na celom ogromnom
frontu koji obuhvata i podstie ono to je aktuelno.
Ona nastoji da porui tempore mitova i za-meni ga jednim desilo
se to ove nedelje. Mitoloko nakalemljivanje na savremenost odrava
obinu epopeju iji su junaci savremeni olimpijci. Pre dva veka reklo
bi se u prii: Neki persijski car je bio tuan jer njegove ene nisu
bile plodne. Oterao je enu koju je voleo i njegovi izaslanici su u
svetu potraili onu koja bi mogla da mu da naslednika. Frans-diman i
Isi-Pari ne samo to imaju stvarnog osnova da se dohvate ove teme
(Iranski ah zaista postoji, on je oterao Soraju i oenio se Farah
Dibom, koja mu je dala dete); njima je pot-rebno da umeu ovakve
epizode u dnevne novosti, da mit unesu u fenomenalnu stvarnost.
Uporedo s tim, stalno podsticanje na potronju i promenu
(reklama, moda, razne pomodne struje i talasi), stalna navala
fleeva i senzacionalnosti se sjedinjuju u ludom, ubrzanom ritmu,
gde se sve vrlo brzo troi, brzo smenjuje ansone, filmovi, friideri,
ljubavi, automo-bili. Obnavljanjem moda, pomodnosti i struja, vri
se neprestano pranjenje. Jedan film ili zabavna melodija ive jedno
leto, ilustrovani asopisi nestanu tokom jedne sedmice, a novine za
jedan sat. Takozvanu venu umet-nost smenjuje bljetavo vreme uspeha
i fleeva, burna navala dnevnih novosti. Sadanjost, stalno nova,
natapa se masovnom kulturom. Neobina ^adanjostr"~jerje ujedno i
doivljena i nedoivljena; doivljena je men-talno dok telo ivi
obinom, uvek istom svakidanjicom (ustaje se u isto vreme, u isto
vreme se jede i tako dalje); tek je olimpijci potpuno doivljuju.
Ali ova sa-danjost koju obini ljudi doivljuju samo oima i uima
deluje kao vakuum-aice na duh. Ubrzano i ubrzava-jue vreme, koje
nosi sobom svoje saputnike, poveava privrenost sadanjosti u stalnom
pokretu.
Privrenost i vezanost za sadanjost ine od ma-sovne kulture
kulturu sveta u nastajanju, ali, iako kul-tura u nastajanju, to
nije kultura nastanka. Ona oveku doputa da prihvati ali ne i da
usvoji njenu prelaznu i evolutivnu prirodu. Kultura veitog i
promenljivog dananjice prua nestrukturisani niz sadanjih trenu-taka
(. Gabel, Lana svest, rukopis, str. 174). Ona o-prinosi novom
konformizmu, koji je Vajt (Whyte), mla-i, nazvao savremenstvo, a
koji od sadanjosti ini apsolutni referencijalni okvir. Ta
privrenost sadanjosti atomizuje vreme kao i jedinku... Ali u njoj
ima jedino slepila, bekstva ili zabave. Ubrzano nastajanje jedne
civilizacije projicirane u nepovratnom vremenu ogolelo je velike
transcendentne vrednosti. Na to mesto dolaze vrednosti zasnovane na
potronji sadanjeg ivota. Pos-taje dominantno oseanje da treba
traiti istinu i smi-sao u fenomenalnoj spoljanjosti. Postojee je
odsada sutinska stvarnost.
Masovna kultura tei da duh podvede pod sada-njost. Istovremeno,
ona vrlo snano podstie duhove da se kreu u pravcu jednog drugde.
Imaginarno drug-de uvek je pratilo drutva i ljude najvie sebi
okrenute. Ali naa civilizacija na svoj nain otkriva, i to na
po-sebno ekstenzivan nain, ovu vanu osobinu koja od oveka pravi bie
daljina, iji duh veito luta hori-zohtima svog ivota.
Odsutna lica onih koji sasvim mehaniki rade svoj sitni, iseckani
posao. Pogledi negde drugde ljudi po metrou, autobusima. I za
stolom za kojim se okuplja cela porodica, novine ili televizija
opet odvlae na ono drugde ... Ti pogledi nisu upereni ka nebu
religijskih mitova, ve lutaju uporednim svetovima koji su iste
prirode kao i masovna kultura.
Nije to drugde samo drugde slobode, pustolo-vine, podzemlja,
budnih snova, to drugde je takoe drugde planetarne sadanjice. A
televizija zaista os-tvaruje sveprisutnost toga drugde u krajnjem
nepomeranju ovoga ovde. Mnogostruki koncentrat kos-mosa svakodnevno
se prua televizijskom gledaocu u papuama.
Vrednost ovog drugde ne absorbuje jedno ovde, niti ovde
absorbuje drugde. Obrazuje se prava dija-lektika od ovih
ovde-drugde i drugde-ovde, koja se ukljuuje u viu dijalektiku
masovne kulture: u isto vreme dok snana centrifugalna sila tera duh
prema onom drugde, gravitaciona sila potroakog individu-alizma
podsea na mentalne sputnjike.
Ne dolazi, dakle, do propadanja individualne pri-sutnosti u tom
drugde, ve, putem fantomatinog ukrtanja sa planetarnim novostima,
dolazi do uklju-ivanja duha koji tka sve ire postojanije prostorno
polje od ovih drugde-ovde i ovde-drugde, odnosno novi odnos sa
prostorom, sa svetom. Sutina masovne kulture da spaja, da prenosi,
ispoljava se i u sposobnos-ti da donosi, povezuje, posreduje.
Egzotika postaje sve bliskija, nepoznato sve manje i manje
neobino... Do-
due, i obrnuto, ukoliko nepoznato postaje bliskije, uto-liko ono
to je blisko postaje nepoznatije...
Tako nas masovna kultura dovodirdo-novog-onosar lienog starih
veza, nestalnog, koji lebdi u odnosu na vreme i prostor. Ovde opet
susreemo duevnu kompen-zaciju zbog ivota vrsto vezanog za jednoline
sate svakodnevnog rasporeda. Ali ima tu neto vie od kom-penzacije:
uee u Zeitgeist-u, u Duhu vremena, koji je istovremeno povran,
nitavan, epski i zanosan. Masov-na kultura ne poiva na ramenima
Zeitgeist-a, ona je okaena o njegove peeve.
Postoji, u ovom novom odnosu sa prostorom i vre-menom, neka
vrsta infrahegelovskog uea u biu u nastajanju sveta; ali, u isto
vreme i neka vrsta infratir-nerovskog oseanja jedinstvenosti
individualnog posto-janja.
Alij postoji i teskoba koja stalno treba da obuzima ljudsko bie,
koje, kad postane sve, zna u isto vreme da nije nita. Masovna
kultura odbacuje tu teskobu, kako kosmikim zabavama, tako i mitom o
srei ili traenjem sigurnosti.
Istinu govorei, teskoba izlazi kroz sve pore masovne kulture,
ili, tanije, ona, prognana, izlazi zajedno s pro-menama, nemirima,
potresima, napregnutim iekiva-njima, predstavama prevara, zamki,
napada, ubistava...
Stoga se u masovnoj kulturi nikad ne susreemo sa dubokim
pitanjima oveka u sukobu sa samim sobom, sa ivotom, sa smru, sa
velikom tajnom sveta. Nema one antropoloke pobune, nema Edipa i
Sfinge, nema vrtoglavog poniranja u uljivosti ivota, jer se sve
odvija na horizontali, po povrini stvarnih i imaginarnih zbivanja,
i u pokretu. I ne treba zaboraviti da masovna kultura sve ulae u
ono to je u pokretu: vestern, de-tektivski ili, jo pre, kriminalni
roman ili film, snanu kominu ili kosmiku zaluenost, naunu
fantastiku, ameriko-afrike igre i ritmove, radio-reportau, kratke
vesti, fleeve. Ta dela nisu stvarna za razmiljanje u--ti-ini, ve za
one koji su privreni ludom, snanom, jas-nom ritmu Duha vremena.
Tuni fantomi transcendentnih znaenja, gorinom ispunjeni kritiari
Duha vremena su zaslepljeniji nego slepi jadnici, koje oni sa
prezirom posmatraju; oni ne znaju da ono to je mrtvo nije toliko
Bog koji se krije negde u svetu, ve Bie.
ak neka i prvenstvo aktuelnog nad stalnim, povr-nog nad
sutinskim, potpuno izmeni shvatanje kulture (ali ta onda ostaje i
gde je bit svega toga?), masovna kultura e nas i dalje vezivati za
tip ivota kojim ve ivimo. ak i ako naa uea u planetarnim daljinama
dovedu do iezavanja starih uea, to nee spreiti masovnu kulturu da
nas ovue putem ljudske avanture, ubuduce kosmopolitske. Masovna
kultura, koja odgovara oveku na izvesnom stupnju razvoja tehnike,
industrije, kapitalizma, demokratije, potronje, dovodi ovog oveka u
vezu sa prostorom-vremenom ovoga veka.
Taj ovek je zatvoren u najui individualni partiku-larizam, ali
njegov zatvoreniki duh je otvoren prema planetarnim horizontima.
Podreen je osnovnom dvo-strukom ritmu, identifikativnom i
projektivnom, centri-petalnom i centrifugalnom, ritmu koji osnauje
ali i ispunjava nestvarnim, koji dosee do neviene irine u naglaenom
potvrivanju linog ivota i u snanom bilu novog prostora-vremena.
Tako se kroz masovnu kulturu izraava dvostruka i protivrena
antropoloka potreba, koju svaka kultura otkriva a potom usmerava
svojim putem: samopotvri-vanje i kosmiko uestvovanje
