1

1. MEO ili odnosi izmedju internacionalnih kompanija. MEO predstavljaju I naucnu discipline koja proucava ekonomske aktivnosti medjunarodnih subjekata.2. Sadasnji subjekti MEO su: drzave, medjunarodne organizacije, nacionalna preduzeca, transnacionalne kompanije. 3. Medjunarodne ekonomske aktivnosti obuhvataju SVE ekonomske aktivnosti izmedju subjekata MEO. 4. Faktori proizvodnje: rad(nadnica, najamnina), zemlja(renta), kapital(kamata) 5. Osnovna karakteristika aktuelnih MEO JE: Institucionalizacija 6. Institucionalizacija je osnovni instrument globalizacije. Institucionalizacija I globalizacija predstavljaju procese konstituisanja medjunarodnih institucija koje odredjuju pravila ponasanja drzava u MEO. Savremena institucionalizacija se javlja posle II sv.rata. 7. Institucionalizacija determinisana je dejstvom 2 suprotstavljene tendencije: I Nastajanje svetske oligarhiuje I transnacionalnog paitala da potcini ostale nacionalne ekonomije svojim interesima radi maksimizacije profita. II Nastajanje nacionalnih ekonomija koje ne pripadaju svetskoj oligarhiji da se ukljuce u privredne tokove koje namece svetska oligarhija ali da pri tom maksimalno sacuvaju svoje nacionalne interese, ekonomski suverenitet, a istovremeno I maksimiziraju sopstveni profit. Zemlje svetske oligarhije: Japan I SAD *** Izmedju 2 krajnosti nalaze se: 1) zemlje EU, koje su se veliki, delom odrekle nacionalnog ekonomskog suvereniteta u korist evropskog transnacionalnog kapitala. 2) novoindustrijalizovane zemlje Jugoistocne Azije, koje manje-vise uspevaju da stite nacionalne ekonomske interese I istovremeno uspesno privlace inostrani kapital. 3) zemlje Latinske Amerike, koje svim silama pokusavaju da stvore prostor za sopstveni kapital u uslovima dominacije transnacionalnih korporacija. 8. Institucionalizovani subjekti: nadnacionalne, medjunarodne, medjudrzavne I transnacionalne organizacije. 9. 3 vazne medjunarodne ekonomske institucije: Svetska banka, Medjunarodni monetarni fond, Svetska trgovinska organizacija. 10. Privatizacija, liberalizacija I makroekonomska stabilnost treba da stvore: klimu za privlacenje investicija, ukljucujuci I one iz inostranstva. 11. Medjunarodna ekonomija ili MEO: Suverenitet (samostalnost jedne zemlje); Ne postoji medjunarodna ekonomija, u kojoj ne postoje drzava I njihove nacionalne privrede. Zbog globalizacije da se napravi jedinstveno trziste, postoje MEO, jer ne vaze ista pravila za SAD I Srbiju. 12. Medjunarodna trgovina I medjunarodno poslovanje: MT: privredna aktivnost koja podrazumeva razmenu robe, usluga I intelektualne svojine koja se obavlja izmedju preduzeca iz razlicitih drzava.(osnovna aktivnost MP). MP:predstavlja svako poslovanje preduzeca van granica drzave. **Najznacajnija aktivnost u medjunarodnom poslovanju je: trgovina 13. Osnovni subjekt medjunarodne trgovine: su Transnacionalne kompanije. 14. Spoljnotrgovinski koeficijent: mera zavisnosti drzave od medjunarodne trgovine. t/y=izvoz+uvoz/bdp PR. Spoljnotrg.koef.>100 (zemlja ostvaruje vecu spoljnu trgovinu od proizvodnje) 15. Strane direktne investicije: investicije kada investitor sa sedistem u jednoj zemlji izvozi| (investira) kapital u drugoj zemlji , radi obavljanja poslovnih aktivnosti I na taj nacin stice imovinu u inostranstvu. 16. Portfolio investicije: ulaganje u inostranstvo, u HOV I akcije. Nema kontrole nad poslovanjem. 17. Najznacajniji akteri u medjunarodnoj trgovini su ekonomske sile: EU, SAD, Japan. *svetsko trziste ima veci znacaj za male drzave. ZASTO? Zato sto mala teriotorija, malo trziste I nedostatak sirovina ogranicavaju privredni razvoj. 18. Bruto domaci proizvod ( BDP, GDP): skup svih proizvoda proizvedenih na domacem trzistu + prodato. BDP+ (IZVOZ-UVOZ)= GNP (bruto nacionalni proizvod). 19. Sta je FIDUCIJAR? Privremeni imalac zavestanja, koji ga posle izvesnog vremena ili po ispunjenju nekih uslova preda drugom. 20. PRVI PAPIRNI NOVAC emitovan je u: KINI. 21. RELATIVNA CENA? KOLICINA NEKE DRUGE ROBE KOJE MORAMO DA SE ODREKNEMO. 22. Devizni kurs? Cena strane valute izrazena u domacoj valuti (cena stranog novca) 23. Uloge deviznog kursa su:1) sluzi za konverziju vrednosti ekonomskih transakcija izmedju subjekata razlicitih zemalja iz jedne valute u drugu valutu. 2)Znacajna uloga u kalkulaciji, I to mnogo pre nego sto dodje do zakljucenja transakcija I placanja. pr. Proizvodimo neki proizvod I 30% tog proizvoda moramo da uvezemo, moramo da iskalkulisemo uz pomoc deviznog kursa vrednost tog proizvoda na kraju da bi videli da li smo likvidni ili nismo. 3)Transaktori moraju da provere svoju korist od transakcije. Bilo da je rec o robnoj ili finansijskoj transakciji, devizni kurs omogucava komparaciju cena I troskova, dobiti ili gubitka u datom poslu. 24. Devizno trziste? Predstavlja specijalizovani deo finansijskih trzista na kome se kupuju I prodaju strana sredstva placanja, uskladjuju ponuda I traznja, utvrdjuje se devizni kurs I upravlja se sa nacionalnim rezervama. 25. Uloge deviznog trzista? Omogucava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu. Omogucava vlasnicima da nacionalne valute pretvore u devize. Uskladjuje ponudu I traznju deviza. Omogucava obavljanje deviznog prometa. Uskladjuje prodaju deviza sa njihovom kupovinom. 26. Osnovna funkcija deviznog trzista je: formiranje deviznog kursa. 27. Cilj deviznog trzista je: optimalno odrzavanje nivoa likvidnosti. Veca kamata=stednja; manja kamata=investicija. 28. Devizni kurs ima sledeca svojstva: 1) svojstvo robne cene: ovo svojstvo devizni kurs ima u privredama u cijim transakcijama sa inostranstvom razmena robe I usluga ima preteznu ulogu. Tada se kurs formira na duzi rok, zavisno od nivoa cena u zemlji I inostranstvu. 2) svojstvo cene finansijske aktive: (cena fin.aktive je finan.instrument) ima u zemljama sa razvijenim, finan.trzistem (predstavlja mesto na kome se susrecu ponuda I traznja sa raznim finansijskim instrumentima.) finan.instr.- je document koji predstavlja dokazni material o postojanju duga, prodji 3) svojstvo cene faktora proizvodnje: faktorska cena, kao sto je kamata. Devizni kurs I kamata, monetarna I fiskalna politika cine celinu koja je jezgro svake tekuce makroekonomske politike. 29. Monetarna politika: politika kolicine novca u opticaju. Postoji: ekspanziona (povecanje obima novca I kredita) I kontrakciona (restriktivna- smanjenje obima novca I kredita). Osnovni instrument MP je : KAMATNA STOPA. 30. Fiskalna politika: postoje poreska I budzetska politika. Moze biti antidepresiona I antiiflaciona. 31. Sistem fiksnih deviznih kurseva: 1. Model fiksni intervalutni odnos 2. Model fiksnih zlatnih pariteta (Zlatni standard) *funkcionisao je do I sv.rata u medjunarodnim monetarnim odnosima. Kasnije su neke osobine menjane. >>>Model fiksnog zlatnog pariteta ima: automatsko regulisanje 32. U kom modelu fiksnih kurseva nema automatskog regulisanja cena, nadnica?U MODELU INTERVALUTNIH DEVIZNIH KURSEVA. 33. U modelu fiksnih zlatnih pariteta platnobilansna ravnoteza se odrzava uz pomoc drzavnih intervencija. Da li je konstatacija tacna? NE! 34. Kakav je cilj sterilizujucih nacionalnih monetarnih politika kada je u pitanju suficit ili deficit platnog bilansa I sta su pokazala empirijska istrazivanja sterilizacije instrumenata politike otvorenog niza? -Sterilizujuce mere nacionalne monetarne politike ima za cilj da vrsi neutralizaciju monetarnih efekata suficita ili deficit platnog bilansa. -STERILIZOVATI znaci da se merama monetarne politike (u ovom slucaju pomocu deviznih rezervi) sterilisu monetarni efekti deficit platnog bilansa. -U sustini, sterilizacija znaci povlacenje ili ubacivanje odredjene kolicine novca. 35. Mera da CB, nalozi svojim ovlascenim bankama da rezerve kod nje moraju da povecaju npr sa 30% na 50%, nije deo sterilizujucih mera? NETACNO !!! 36. Kada dve ili vise zemalja imaju rezime deviznih kurseva, na koje nacine moze odgovornost za odrzavanje fiksnih deviznih kurseva da bude podeljena izmedju centralnih banaka? -Unilateralno (jednostrano) I kooperativno prilagodjavanje -Bretonvudski monetarni sistem (1944. 1945.) se temeljio na unilateralnom prilagodjavanju. Sve zemlje su poslovale pod sistemom unilateralnog prilagodjavanja prema americkom dolaru. Svi su se prilagodjavali, samo SAD nije intervenisao, tj nije imala odgovornosti za odrzavanje kurseva u drugim zemljama. SAD je diktirao monetarne varijable, kovali su dolara koliko I kako su hteli (ne plaseci se za inflaciju). Ovaj model koriste nerazvijene zemlje, zemlje u tranziciji, odn zemlje kao sto smo mi. Tipican je z ate zemlje koje zele da fiksiraju svoju valutu u odnosu na neku valutu industrijalizovane zemlje. 37. Osnovne karakteristike Zlatnog standrda: 1. U ovom modelu fiksiranje deviznog kursa proizilazi iz valutnog pariteta. Valutni paritet: je fiksni odnos nacionalne valute prema zlatu. Pored fiksnog odnosa nacionalne valute I zlata takodje valutni paritet podrazumeva fiksni odnos jedne valute prema drugoj. Taj fiksni odnos nacionalne valute prema zlatu se zove zlatni standard. 2. Zlatni standard: podrazumeva da u svakoj zemlji monetarna vlast utvrdi fiksnu vrednost nacionalne valute izrazene u zlatu. Centralne banke su drzale zlatne rezerve u obimu jednakom vrednosti emitovanog papirnog novca. Kolicina papirnog novca menjala se samo kada centralna banka proda ili kupi monetarne zlatne rezerve. 3. Karakteristika zlatnog standard je da se zlato moglo slobodno kretati/ zbog toga nacionalni organi monetarnu politiku podredjuju pretezno odrzavanju eksterne ravnoteze (platnobilansne ravnoteze) 38. Zlatni standard je DEFICIT regulisao deflatornim prilagodjavanjem , a zlatno devizni uz pomoc kamatne stope. 39. Da li se u sistemu Zlatnog standard monetarno zlato slobodno krece I kakve to posledice ima na platno bilansne ravnoteze? -U sistemu Zlatnog standard, zlato se slobodno krece. Zbog toga se monetarda pol ili monetarne vlasti pretezno podredjuju odzavanju eksterne ravnoteze 40. Zlatni standard nije preziveo I sv.rat, zbog toga sto: tehnologija raste ubrzano, fizicki obim proizvodnje raste ubrzano, novac-zlato u blagom sporom porastu (sporije nego fiz.obim proizv.), cene dugorocno blago padaju. 41. Sta je temelj REFLEKTORNE MONETARNE POLITIKE ? Zlatni standard 42. Pokusaj povracaja zlatnog standard 1958. I 1973. 43. Zasto je bitno da se zlato slobodno krece? Zbog toga sto. Sko dodje do osetnijeg odstupanja trzisnog kursa neke valute do kolicine zlata, tj.da se na npr smanji kolicina novca u odnosu na zlato, naravno da je potrebno I moguce platiti zlatom tako sto cemo da izvezemo zlato. Na taj nacin ce se uspeti sa odrzavanjem fiksnog kursa. 44. Karakteristike ovog modela(intervalutnih odnosa) su slicne modelu fiksnih zlatnih pariteta: u ovom modelu fiksni kurs u odnosu na druge valute odrzava se intervencijom drzave, tj deviznih I monetarnih vlasti na deviznom trzistu. Kurs se u ovom slucaju odrzava u medjunarodno utvrdjenim granicama raspona koje postaju donja I gornja intervalna tacka. NPR. Zvanicni fiksni kurs 1$=100 RSD, je prijavljen kod MMF-a. inace MMF je propisao te interventne tacke I sve drzaave clanice MMF-a se moraju pridrzavati toga. Interventne tacke koje ce u ovom primeru biti od 98,99 rsd do 101,102 rsd U ovom modelu zlato se vise ne krece slobodno. Nacionalni organi monetarnu politiku ne podredjuju pretezno odrzavanju eksterne ravnoteze, nema vise automatskog pada cena, nadnicasada se platno bilansna ravnoteza odrzava devalvacijom I revalvacijom. 45. Devalvacija? Predstavlja pad fiksnog deviznog kursa jedne valute u odnosu na drugu. Devalvacija destimulise UVOZ, a stimulise IZVOZ 46. DEVIZNA ARBITRAZA: kursna razlika 1e=80 din; 1e=100din 47. Revalvacija? Predstavlja rast fiksnog deviznog kursa jedne valute u odnosu na drugu. Inace retka pojava, vrse je jake nacionalne privrede koje hoce da destimulisu IZVOZ, a stimulisu UVOZ. 48. Uvoz robe I usluga iz inostranstva je skuplji, a izvoz jeftiniji za inostranog partnera u slucaju: DEVALVACIJE ODREDJENE VALUTE! 49. 1 evro je 56 dinara,Usled revalvacije kurs ce biti: 52 dinara 50. U rezimu fiksnog deviznog kursa platno bilansna ravnoteza se odrzava: devalvacijom i revalvacijom. 51. POSTOJE 2 BAZICNA MODELA PODELE ODGOVORNOSTI: 1)Jedna od centralnih banaka moze da preuzme punu odgovornost za odrzavanje fiksnog deviznog kursa, dok druga CB posluje bez poklanjanja paznje deviznom kursu- model unilateralnog prilagodjavanja 2)2 ili vise centralnih banaka mogu da dele odgovornost za odrzavanje fiksnog deviznog kursa, ali bez vezivanja za trecu valutu ili zlato- kooperativno prilagodjavanje 52. Na koji nacin dve ili vise CB mogu da dele odgovornost fiksnog deviznog kursa ali bez vezivanja za trecu valutu ili zlato? -Kooperativno prilagodjavanje -Nakon Bretonvudskog monetarnog sistema 53. Karakteristike fiksnog deviznog kursa po modelu unilateralnog prilagodjavanja I koje zemlje primenjuju ovaj fiksni devizni kurs? -Deficit fiksnog monetarnog sistema po sistemu unilateralnog prilagodjavanja, -Sta bi bilo kada bi apresirao/depresirao dinar u odnosu na evro, -Bretonvudski monetarni sistem, -Ko koristi ovaj model? 54. Osnovne karakteristike fiksnog deviznog kursa po sistemu KLIZAJUCIH PARITETA? To je rezim u kome kurs utvrdjen od strane CB moze biti promenjen ukoliko nastane promena okolnosti pod kojim mislimo na tzv ekonomski sok(sankcije, nagli rast cena) 55. Osnovne karakteristike fiksnog deviznog kursa po sistemu UNILATERALNOG PRILAGODJAVANJA? Tipican je za zemlje u razvoju koje su fiksirale svoju valutu u odnosu na valute neke industrijalizovane zemlje. U tom rezimu zemalja u razvoju preuzima punu odgovornost za odrzavanje deviznog kursa na nivou koji je utvrdjen. 56. Kada je prestao da funkcionise fiksni devizni kurs? 57. Objasniti na koji nacin se Bretonvudski monetarni sistem temeljio na fiksnom deviznom kursu po sistemu unilateralnog prilagodjavanja? -Konverzija dolara u zlato -Sve zemlje, CB se prilagodjavaju monetarnoj politici Amerike 58. Stub Bretonvudskog monetarnog sistema? Konverzija $ u zlato. Da bi SAD odrzala taj stub, morali su uvek da odgovore na zahteve nekih CB da izvrsi konverziju $ u zlato. 59. Kada je prestao da funkcionise Bretonvundski monetarni sistem? 1973. 60. Kada je nastao Bretonvundski monetarni sistem? 1944-1945 >>> 1944. Savremeni metodi II sv.rata u Bretonvudsu odvijali su se po okriljem: UN 61. Kada je prestao da postoji Bretonvudski monetarni sistem preslo se na : REZIM FLUKTUIRAJUCIH DEVIZNIH KURSEVA!! 62. DEFLATORNO PRILAGODJAVANJE - Ako vasa zemlja ima deficit platnog bilansa, to znaci da je imala veci uvoz nego izvoz. To znaci da je vize uvozila nego izvozila. Takodje, to znaci da su se papirnate novcanice izlile iz zemlje u Nemacku. - Domaca traznja je opala(jer nema dinara), a cim je traznja opala -> opadaju porudzbine, cim opadaju porudzbine -> povecavaju se zalihe, kad se povecavaju zalihe -> povecava se ponuda, sa povecanjem ponude -> padaju cene, sa padom cena -> Nemci ce doci I kupovati namestaj u nasoj zemlji jer u cene snizene. Na taj nacin povecava nam se izvoz. Cim je cena namestaja u nasoj zemlji niza, Nemci ce doci kod nas da kupe namestaj. Kupujuci namestaj, oni ce ga placate I unositi novac u nasu zemlju. Povecanje ulaza novca u nasu zemlju ce dovesti do uravnotezenja platnog bilansa. A RADNICI??? - Firme nastoje da smanje svoje troskove I sta ce prvo uraditi? Prvo ce regulisati varijabilne troskove da bi doveli svoj obim proizv na optimalni nivo -Smanjice svoje varijabilne troskove -Radnici su ostali brez posla -Povecavace se ponuda radne snage, cim se povecala ponuda radne snage -Padaju najamnine -Nemci unose dinar u nasu zemlju, vracaju ih -Cena namestaja polako raste -Povecavaju se nadnice, jer se -Povecava traznja za random snagom, za namestajem -Povecava se zaposlenost. ***Sve se vraca u neku normalu. 63. ***Mehanizam deflatornog prilagodjavanja ima uticaj na cenu robe I usluga, na cenu radne snage (nadnice) I velike fluktuacije u novcanoj masi. Na sta pada teret deficit platnog bilansa? Na nadnice radnika, cene proizvoda, usluga, fluktuacije, novcane mase. 64. Osnovne karakteristike sistema fluktuirajucih deviznih kurseva? -Posle 1973. godine, tj pada Bretonvudskog monetarnog sistema, fiksni devizni kurs je takodje zavrsio svoju pricu. Preslo se na fluktuirajuci devizni kurs. KARAKTERISTIKE: -Je takav gde se kursevi formiraju u zavisnosti od ponude I traznje deviza; -Ovaj sistem ne zavisi od nadleznih organa; -Ponuda deviza dolazi od izvoza -Traznja dolazi od uvoza ***CISTO FLUKTUIRANJE to sto se devize na deviznom trzistu, kao I svaka druga roba u zavisnosti od ponude I traznje, formira devizni kurs na deviznom trzistu. ***PRLJAVO FLUKTUITANJE Cb intervenisu da kurs ne ide u nezeljenom pravcu. 65. U sistemu fluktuirajucih deviznih kurseva kada raste a kada opada devizni kurs? -Cena deviznog kursa raste onda kada je TRAZNJA > PONUDE DEVIZA. Traznja dolazi od uvoza. -Cena deviznog kursa opada kako je PONUDA > TRAZNJE DEVIZA. Ponuda dolazi od izvoza. 66. Objasnite kakve posledice ima rast deviznog kursa na uvoz, izvoz I kretanje cena domace robe? -Kada raste devizni kurs, cene u domacoj robi racunato u stranoj valuti padaju I to podstice izvoz. U isto vreme, cene u stranoj robi racunato u domacoj valuti rastu, podtice uvoz. -Skok kursa podstice izvoz dvojako --Povecana zarada --Povecana konkurentnost *Rast deviznog kursa deluje destimulativno na uvoz. Rast kursa deluje: DESTIMULATIVNO NA UVOZ, STIMULATIVNO NA IZVOZ! 67. Poskupljenje deviznog kursa, tj poskupljenje strane valute je rezultat: DEFICITA! 68. Na koji nacin nacionalne dev vlasti mogu da odrzavaju devizni kurs koji su prijavili kod MMF-a? -U cilju odrzavanja zvanicnog fiksnog kursa, prijavljenog kod MMF-a nacionalne dev vlasti INTERVENISU na deviznom kursu kupovinom I prodajom deviza. -Dogovorena granica mogucih odstupanja trzisnog od zvanicnog deklarisanog kursa bila je +/- 1%, do 15.08.1971. god; +/- 2.5%, do 1973 god. 69. Zvanicni fiksni kurs, npr 1 = 100RSD, je prijavljen kod MMF-a, koji je inace I propisao GORNJU I DONJU INTERVENTNU TACKU, koja ce u ovom primeru biti od 98,99 101, 102RSD. Drzave se moraju pridrzavati dogovora. Znaci, sve u svemu, da bi se zvanicni kurs odrzao, drzava sa svojim deviznim rezervama: -Ubacuje devize -Povlaci devize -Ubacuje nacionalnnu valutu -Povlaci nacionalnu valutu -Vrsi operacije na otvorenom trzistu -Koristi obavezne reserve koje svaka banka mora da ima kod CB 70. Pojmovno odredjenje medjunarodnog monetarnog sistema? Cine ga subjekti, institucije, mehanizmi I pravila medjunarodnih monetarnih odnosa. 71. Monetarni sistem klasicnog zlatnog standard? Temeljio se na sistemu fiksnih deviznih kurseva koji je imao model fiksnih deviznih pariteta. Klasicni zlatni standard je funkcionisao u 19. veku I trajao je do 1913. godine, do I sv rata. Ti oblici su: Zlatno-poluzni sistem posle I sv rata, Zlatno-devizni sistem posle II sv rata. Valutni paritet fiksni odnos nacionalne valute prema zlatu. 72. Karakteristike monetarnog sistema klasicnog zlatnog standard? *Ako sagledamo celokupnu ponudu novca u svetu celokupne svetske ponude novca su bile vezane za raspolozive kolicine zlata u svetu. * tehnologija raste ubrzano, zlato (novac u blagom porastu), cene dugorocno padaju. Ovo se narocito desavalo izmedju 1870-1890g. 73. ZLATNE TACKE? To su tacke koje leze sa obe strane centralnog pariteta zlata. Zlatna tacka IZVOZA? Nivoi deviznog kursa po kojima u okviru primene zlatnog standarda postaje profitabilno da se zlato kupi od CB I izveze. Zlatna tacka UVOZA? To je ona tacka na kojoj postaje profitabilno da se zlato kupi od CB I uveze. 74. Svetska ponuda zlata = svetska ponuda novca. Fizicki obim proizvodnje se povecao, traznja je ostala ista, jer su kolicine zlata bile konstantne, tj. Sporije su rasle. ZLATO= NOVAC, kolicina zlata je bila const. 75. U zlatno deviznom standardu Centralne banke su: povecanje kamatne stope suzbijale DEFICIT platnog bilansa, a smanjenje k.s. suzbijale SUFICIT p.b. 76. Uvodjenje zlatno deviznog standarda na konferenciji u Djenovi 1922. 77. Povecana kamatna stopa, stimulise se STEDNJA!! 78. Sustina RESTRIKTIVNE I DEFLATORNE MONETARNE POLITIKE zlatnog standard je u tome: da se zlatno-poluzni standard, zlatno-devizni standard, Brentovudski monetarni system, monetarni odbor TEMELJE NA KLASICNOM ZLATNOM STANDARDU. --Kao sto znamo osnov za uravnotezenje platnog bilansa u rezimu kl.zl.standarda je deflatorno prilagodjavanje. Razlika Kejns (Velika Britanija) VS Vajt (Amerika) iznete 1944. U Breton Vudsu, o medjunarodnom monetarnom sistemu posle II sv.rata: 79. Karakteristike Kejnsovog predloga: Kejns izgubio iluziju o vracanju zl standard; -uvodjenje zlatnog standard na mala vrata -primat unutrasnjoj ravnotezi -stvaranje MMF -upravljanje iz 2 nadnacionalne institucije -bankor umesto zlata -stabilnost monetarnog sistema iz 19.veka -nema nedostatka zlata -nema placanja senjoraza *Kejns je rekao: stampaj sve sto imas, ali racunaj da ne napravis inflaciju -odlucuje se na sastancima ministara zajedno -gleda se opsti interes * Kejns je SUFICIT platnog bilansa smatrao grehom; a DEFICIT vrlinom; zato sto deficit odrzavaju svetsku efektivnu traznju I kreiraju novu zaposlenost. 80. Karakteristike Vajtovog predloga: -modifikacija zlatnog standard -$ je glavna rezervna valuta, a ne bankor -upravljanje od strane dominantne ekonomske sile, Wall Street I trezor SAD -o stampanju odlucuje Vasington-SAD -o kolicini stampanja Wall Street-SAD -nema sastanaka ministara drugih zemalja -gleda se interes jednog subjekta-SAD 81. SENJORAZ emisiona dobit ili neto prihod onoga ko emituje novac. Taksa koju stranci placaju zemlji ciju valutu drze kao rezervnu valutu, to su troskovi stampanja, izdavanja novcanica. BANKOR- novac stampan od jeftinog gvozdja, a ne zlata DOMICILNA KAMATA- je kamata zemlje odakle valuta potice. 82. Zasto Bretonvudski medjunarodni monetarni sistem nikada nije funkcionisao na predvidjen nacin? 1. Zato sto cim neki sistem zavisi od jednog subjekta SAD-a, zemlje cija je valuta rezervna valuta, onda to vise nije sistem. Takav sistem je uvek bio prilagodjen potrebama SAD-a. onako kako oni zamisljaju. 2. Stabilnost sistema je zavisila od sposobnosti zemlje rezervne valute SAD, da vrsi konverziju svoje valute $ u zlato , na zahtev centralnih banaka svih ostalih zemalja. NPR. Ako CB Francuske hoce od CB SAD-a da kupi neku kolicinu zlata po kursu 1 fina unca zlata= 35 $, ona je to morala da joj proda. Onog trena kad to vise nije moguce, jer su se americke rezerve zlata topile, sistem pocinje da gubi svoj kredibilitet. Narod odmah pocinje da sumnja sta se desaca. Taj psiholoski factor je u tim situacijama veoma bitan. 3. Takodje nije mogao da funkcionise, jer se upravljalo iz dominantne ekonomske sile Wall Street I trezora SAD. Ovaj sistem bi funkcionisao da su prihvatili Kejnsov plan, kojim je hteo da bankor bude rezervna valuta I da se stampa u kolicini kojo treba, naravno sa proracunima izbegavanja inflacije. Tako bi postojao jedan svetski sistem I ne bi bio vezan iskljucivo za SAD vec za zajednicke dogovore ministara. Amerikanci su govorili DOLAR JE NASA VALUTA, A VASA BRIGA S tim stavom SAD gleda samo svoje interese, a za druge bas ih briga, normalno da sistem nece funkcionisati. 83. Zbog cega je bilo normalno da polozaj SAD I promene u njihovoj politici presudno uticu na opstanak ili pad Bretonvudskog monetarnog sistema? Bilo je normalno, jer se upravljalo tim sistemom iskljucivo iz SAD. Ceo sistem je zavisio od jednog subjekta SAD. Od njegovih potreba, interesa. Kejns je predlagao da se upravlja medjunarodnim monetarnim sistemom iz 2 nadnacionalne institucije Ujedinjenih nacija, MMF I IBRD. Ali ne, upravljala je dominantna sila, posle II sv.rata, SAD(tj. Wal Street I trezor SAD). Cim se odatle upravljalo onda znaci da svaki poremecaj u SAD-u izaziva poremecaj u celomsvetu. 84. 1929. CRNI UTORAK krah berze. 85. Koji su faktori doprineli da americki dolar ima izuzetno dobru poziciju posle II sv.rata? POLITICKI I EKONOMSKI -Izuzetno dobra pozicija amer.dolara, bila je rezultat delovanja vise ekonomskih I politickih faktora. Kraj II sv.rata su docekali sa rezervama zlata u vrednosti od 20 MILIJARDI $. Francuzi, Englezi, Nemci, no malo crkavice sto im je ostalo posle rusenja I ratovanja, ulagali su u americke banke, jer je tamo bezbednost bila veca I ne samo bezbednost, vec I bolja prilika za uposljavanje. STA TO ZNACI? NPR. Neka nemacka firma oroci stednju kod americke banke na 1 godinu I ostvari odredjenu kamatnu stopu. Caka je u tome, sto da je ulozila u nemacku banku imala bi manju kamatnu stopu, nego u americkoj banci. Znaci, nemackoj firmi je u nemackoj banci ponudjena kamatna stopa od 5%, a u americkoj od 10%. Naravno d ace otici I uloziti u americku banku. Americka banka tu stednju, te $-e ulozi u svoju neku profitabilnu firmu, koja ostvaruje profitnu stopu od 20%, I za godinu dana americka banka vraca nemackoj firmi glavnicu +kamatnu stopu od 10%, a sebi zadrzava 10%. Za samo 4 godine od kraja II sv.rata, 1949.god. SAD je imala povecanje svojih rezervi zlata u vrednosti od 5 MILIJARDI $. Znaci sad je imala 25 MILIJARDI $ zlata, tj. 60% SVETSKIH REZERVI ZLATA - taj porast je rezultat cuvene GLADI ZA DOLARIMA. U to vreme nije dozvoljavala da joj se placa silinzima, francimavec samo dolarom. To je bila velika sila, mogla je sta je htela I cinila je, I cini. Posto je Evropa bila razrusena, oslabljena privreda ona je morala da kupuje americku robu (masine, opremu, hranu, tehnologiju) bilo koju, ali sve za $. ZASTO??Zato sto smo u svetu za $ mogli sve da kupimo ili da prodamo. Nijedna druga valuta nije imala takav status kao $. Zbog toga monetarne vlasti mnogih drugih zemalja svoje monetarne rezerve drze u dolarima. Dolar se dobro drzao I pored deficit platnog bilansa. 1949. SAD imao rezerve zlata 25 milijardi $. U period od 1950-1957., deficit americkog platnog bilansa je premasio iznos od 10 milijardi $, ali su rezerve zlata smanjene samo za 1,7 milijardu, dok je glavnina finansirana dolarskim potrazivanjima od pretezno evropskih stranaca. Amerikanci su svesno isli u taj deficit, sejali dolare po belome svetu kupujuci stranu robu, jer su znali d ace se ti $ vratiti u SAD. (povratak $ je svrha price, jer uprkos deficit, $ je bio na dobroj poziciji). Evropljani nisu imali svoju proizvodnju, robu posle rata I zato su bili prinudjeni da kupuju americku robu. Tako su cinili Amerima I vracali im $ I pokrivali deficit. 1960. Period velikih deficit platnog bilansa ( rezerve SAD premasile njihove zlatne rezerve) 86. Nacini povratka $ u SAD? Kamatna stopa za kredite I kamatna stopa kao stimulans za stednju 87. Kamatna stopa kao stimulans za dizanje kredita? Na koji nacin? Tako sto CB Amerike spusti stopu I naravno sve ostale poslovne banke spustaju svoje kamatne stope I sta se desava? Desava se to da strani privrednici vide da je kamatna stopa bila do juce 10%, a da je danas snizena na 3% I trce da uzmu kredit. Ta dolarska potrazivanja koja su dobili od evropskih stranaca ulazu u svoju privredu tako sto daju kredite pod istom kamatnom stopom I na taj nacinaktiviraju svoje privrednike, svoju privredu. U ovom slucaju vidimo das u Amerikanci kupovali robu od Nemaca, sejali $, spustili kamatnu stopu, privukli Nemce da uzimaju kredite I vratili $. $ opet dobro stoji, sto je bitno pokriva I deficit. 88. Kamatna stopa kao stimulans za stednju? 89. Sta je konvertibilnost? Konvertibilnost je osobina valute koja se moze slobodno zameniti za druge valute ili zlato. ***Za neku valutu se kaze da je konvertibilna, ukoliko postoji mogucnost zamene domace valute za stranu valutu po zvanicnom deviznom kursu BEZ IKAKVIH OGRANICENJA. To bi znacilo: NPR da bismo mi mogli da odemo u Nemacku I za dinare kupimo ever. To bi znacilo da bi dinar imao tu pravu konvertibilnost. Medjutim nije tako! UKOLIKO POSTOJE OGRANICENJA VALUTA NIJE KONVERTIBILNA! Koja ogranicenja> konvertibilnost nije stvar proglasenja vlade ili drzave, vec je rezultat stanja nacionalne privrede jedne zemlje. Kakvog stanja? RAZVIJENOG STANJA! - To mozemo najbolje shvatiti ako sagledamo kako su posle II sv.rata valute nerazvijenih zemalja (Nemacke, FR, Engleske) postale konvertibilne. ***1.januara 1958. Dobile su konvertibinost. (13. God. Je bilo potrebno ovim zemljama da njihove valute postanu konvertibilne)KAKO? Tako sto su posle II sv.rata u skladu sa Bretonvudskim m.s. imale unilateralno prilagodjavanje prema $, tzv. Glad za dolarima. Preko dolara su ostvarivale pokrice u zlatu I na taj nacin sticale tzv. Meku konvertibilnost. Do prave konvertibilnosti su dosle tako sto su u tom period od 13 godina razvijali svoju privredu, industriju, poljoprivredu, povecali fizicki obim proizvodnje, stiteci se jakim protekcionistickim merama. Udarale su visoke carine na uvoz jeftine americke robe u npr FR. Razlog je bio da ta jeftina roba kosta skoro jednako kao I domaca roba. NPR: Cena auta iz SAD uz carinu, je bila priblizno ista kao I cena FR auta. DOKLE TAKO? Sve dok privreda nije ojacala toliko da su mogli da proizvedu auto po slicnim cenama kao SAD, ali bez carine. Onog trenutka kada su skinuli carine nacionalne valute sui m postale konvertabilne- za to je trebalo 13 godina. **** kada su valute Zapadne Evrope postale konvertibilne, smanjila se glad za dolarima, tj opalo je poverenje u $. Glad je prestala 1958. >>>EU I Americi je bilo u interesu smanjenje gladi za dolarima. >>>DINAR nije konveritibilan (samo unutar zemlje) 90. Kojim pitanjima se bavi teorija optimalnog valutnog podrucja? Robert Mandel polazi od toga da koristi od ukljucivanja (efekti I neto korist) u zajednicko valutno podrucje rastu ali po opadajucoj stopi kako se podrucje povecava. Valutno podrucje- podrucje na kome dominira jedna valuta Optimum se postize kada se izjednace marginalna korist od stabilnosti valute I marginalni gubici zbog povecane ekonomske stabilnosti. 91. Faktori koji odredjuju skup zemalja za koje je optimalno da imaju jednu valutu su: mobilnost radne snage, intenzitet trgovine zemalja, fleksibilnost trzista rada; velicina zemlje; fiskalna fleksibilnost. 92. Ako imamo situaciju otkupljenja slabe valute I prodaju jake, to je: kooperativno prilagodjavanje 93. Mobilnost radne snage postaje kljucna zbog toga sto se zajednickom valutom gubi 1 vazan instrument ekonomske politike koji sluzi za uravnotezenje salda transakcija izmedju zemalja valutnog podrucja. 94. Sta je SEKJURITIZACIJA? Podrazumeva direktno finansiranje potreba kompanija na trzistu kapitala koriscenjem instrumenata kao sto su HOV, akcepti I emitovanje obveznica umesto uzimanja kredita od komercijalnih banaka. 95. Sta je APSORPCIJA? (PROVERI PITANJE) podrazumeva koriscenje robe za potrebe potrosnje I investicija od strane privatnog I javnog sektora jedne zemlje. 96. Sta je GLOBALIZACIJA? To je totalitet ne samo MEO, vec I odnosa u kulturi I mnogim drugim ljudskim delatnostima GLOBALAN znaci: ukupan, celokupan MOND znaci: svet 97. FIKSNI KURS: devalvacija (pad); revalvacija (rast) 98. FLUKTUIRAJUCI KURS: depresijacija (pad); apresijacija (rast) Apresijacija destimulativno na izvoz, depresijacija - stimulativno na izvoz 99. LIBERALIZACIJA? Process smanjenja uloge drzave u skonomskim odnosima sa inostranstvom I uklanjanje barijera u spoljnoj trgovini. 100. SOK TERAPIJA? Predstavlja model po kome se sve privredno-sistematske, tranzitorne promene sprovode radikalno, odmah I istovremeno. Sok terapija se primenjuje sa ciljem brzog slamanja inflacije tj., deflacije za sta se moraju platiti visi stabilizacioni troskovi. 101. Znacaj ukljucivanja SAD u sukobe najbolje pokazuje: Dan Dzonsonov index Dan Dzonsonov index: predstavlja index vrednosti akcija 30 americkih firmi na Njujorskoj berzi. 102. Ucesnici (subjekti) u medjunarodnim monetarnim odnosima su: strana fizicka lica, preduzeca, druga pravna lica, medjunarodne institucije. 103. EVROPSKA UNIJA je: HETEROGENA 104. Sta drzava cini svojim deviznim rezervama da bi se zvanicni kurs odrzao? Vrsi operacije na otvorenom trzistu; ubacuje I povlaci devize; ubacuje I povlaci nacionalnu valutu.