ГОЈАЗНОСТБОЛЕСТ МОДЕРНОГ ДОБА

Припремила : Јелена Чивчић IX2

Наставница:Невена Векић

ОШ.”Ђура Јакшић”

1

Гојазност (претилост) је хронична болест која се испољава прекомјерним накупљањем масти и повећањем тјелесне масе.

У БиХ скоро 2/3 становника има проблем са вишком килограма. Према броју гојазних људи ,БиХ се налази на шестом мјесту у свијету,а на другом у Европи.

Према истраживањима у БиХ је 62,9% гојазних становника.

2

Према најновијим подацима који су објављени у Специјалном извјештају о здравственој заштити дјеце у БиХ,постотак екстремно гојазне дјеце у нашој земљи се попео на чак 22,20.

Истраживања су показала да свако треће дијете у Српској,узраста 7-15 година има прекомјерну тјелесну тежину.

У посљедњих 50 година број гојазне дјеце се повећао за невјероватних 300%. У неким државама у Америци свако треће дијете је гојазно,а чак 31% има потенцијал да постане дебело.

3

4

ЗАШТО НАСТАЈЕ?

Гојазност настаје када је калоријски унос већи од енергетских потреба у дужем временском периоду без адекватног утрошка енергије. Тада се вишак калорија складишти у организму у виду енергетске резерве (гликоген,масти) и троши у случају повећаних потреба организма или ако организам гладује.

До гојазности неће доћи ако постоји равнотежа између уноса хране и енергетске потрошње.

1 g масти=9 kcal 1000 g чисте масти=9000 kcal 1000 g тјелесне масти=85% масти+15% воде и ћелија 1000 g тјелесних масти=85/100*9000 kcal=7600 kcal, тј. за сваких 3000-3500 kcal које узимамо вишка, а не потрошимо 1/2 kg масног ткива.

5

КОЈИ СУ УЗРОЦИ ГОЈАЗНОСТИ?

ИСХРАНА-доба дана кад се једе,начин на који се једе, квалитет и количина оброка

НАСЉЕДНЕ ОСОБИНЕ- особе које у породици имају гојазне особе имају предспозицију да и сами постану гојазни

ФИЗИЧКА НЕАКТИВНОСТ

БРЗИНА МЕТАБОЛИЗМА- различита је код сваког човјека тако да поједине особе брзо сагоре калорије,док код других особа овај процес је успорен,па се масти сувише нагомилавају у тијелу.

ГОДИНЕ ЖИВОТА- код старијих особа постоји више разлога због чега је већа склоност ка гојењу: успорен метаболизам,смањење физичке активности,престанак раста...

БОЛЕСТИ- здравствени поремећаји и тегобе као што су: преосјетљивост на храну, болести штитне жлијезде,количина стреса,болести имуног система,дијабетес...

6

ДА ЛИ НАМ ПРИЈЕТИ ГОЈАЗНОСТ?

Гојазност се открива мјерењем масног ткива, а не само тјелесне тежине. Особа може у односу на нормалне стандарде бити изван тежинских граница, али ако је врло мишићава са мало тјелесног сала, није гојазна! Други могу бити нормалне или премале тјелесне тежине, а да ипак имају превише сала.

 Три су основне мјере за откривање гојазности:

Индекс тјелесне масе - BMI као мјера тјелесне масноће,

Обим струка и

Ризични фактори обољења и стања везаних за гојазност.

7

Тачан показатељ прекомјерне тјелесне тежине или дебљине је индекс тјелесне масе (BMI-Body Mass Index).

Код израчунавања BMI треба измерити тежину у килограмима,висину у метрима и подијелити висину с квадратом тежине.

BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2

ТТ – тјелесна тежинаТV(m) – тјелесна висина у метрима 8

IME I PREZIME TEŽINA VISINA IBM

IX2

ITM- индекс тјелесне масе

9

ITM(индекс тјелесне масе)- се израчунава тако што се тјелесна маса у килограмима подијели са висином подигнутом на квадрат израженом у метрима (kg/m²).

нпр. Ако је особа тешка 70kg , а висока 165cm онда ITM рачунамо овако: 70 / (1,65 * 1,65) =

25,7 ITM те особе је 25,7. Тјелесна маса је нормална ако неко има ITM у

распону од 18 до 25.

10

ДА ЛИ ГОЈАЗНОСТ ИЗАЗИВА БОЛЕСТИ?

Гојазност не изазива одређене болести,него повећава ризик за настанак истих.

11

ГОЈАЗНОСТ ЗНАТНО УТИЧЕ И НА ДУЖИНУ ЖИВОТА:

Одступање 10% од уобичајене тјелесне масе повећава ризик смртности за 13%

Одступање 20% од уобичајене тјелесне масе повећава ризик смртности за 25%

Одступање 30% од уобичајене тјелесне масе повећава ризик смртности за 42%

12

ПРЕВЕНЦИЈА ГОЈАЗНОСТИ

Препознавање генетских, фактора средине или комбинације фактора ризика за гојазност код дјеце

Одређивање индекса тјелесне масе (BMI) једном годишње за сву дјецу и адолесценте

Рано препознавање појаве гојазности на основу процјене BMI

Идентификација породица са ризиком на основу породичне анамнезе, прођајне тежине дјетета социоекономских чинилаца

Едукација родитеља да промовишу здрав начин исхране

Едукација породице да препозна важност физичке активности и правилне исхране за здравље њихове дјеце

Ограничавање гледања телевизије и видео игара на 2 сата дневно

Препознавање значаја промјена у количини унесене хране 13

АКО ОТКРИЈЕМО ГОЈАЗНОСТ, КАКО ЈЕ ИЗЛИЈЕЧИТИ?

Лијечење гојазности се постиже :

ДИЈЕТЕТСКИМ РЕЖИМОМ ИСХРАНЕ

ПРОГРАМИРАНИМ ФИЗИЧКИМ АКТИВНОСТИМА

ЛИЈЕЧЕЊЕМ ЛИЈЕКОВИМА

ХИРУРШКИМ ЛИЈЕЧЕЊЕМ

14

КОРЕКЦИЈА ИСХРАНЕ :

Повећати унос свјежег воћа и поврћа; Смањити унос масноћа (користити посна меса, посне

дијелове телетине,јунетине,ћуретине без кожице, дивљач);

Смањити унос шећера, нарочито бијелог; Смањити унос соли; Повећати унос намирница богатих скробом (црни хљеб

од интегралног брашна, палента, кувана пшеница, пиринач или кромпир ..);

Ограничити унос кафе и алкохола; Смањити унос пржене и поховане хране; Узимати доста течности ( препоручује се вода,

али може и незаслађени чај и

свјежи воћни цијеђени сокови);

15

Престати конзумирати брзу храну и газирана пића!

Конзумирање слаткиша свести на минимум!

Водити рачуна да имате више мањих оброка на дан;

Држати се златног правила: “Умјерен у јелу љекар си себи” Не претрпавати се храном, јести довољно да заситиш организам!

16

17

Пирамида исхране

НИКАКО ГЛАДОВАТИ !

Гладовање је дефинитивно најспорији и најнездравији вид мршављења!

Гладовањем прије свега слаби имуни систем, тако да је тијело подложније нападу патогених микроорганизама. Осим тога, мишићи не могу да раде пуном снагом, тако да је сулудо очекивати било какве резултате у погледу спортских активности.

Потребно је хранити се

разноврсно и редовно, издјелити

обилне оброке у више мањих и бити физички активан !

18

ОБАВЕЗНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ!

Свака дијета је индивидуална према процјени здравственог стања и степена гојазности, а програмирана физичка активност је обавезна и уз дијету најзначајнија мјера лијечења. Почети са вјежбама 3 пута седмично, а онда наставити 5 до 7 пута у току седмице.

19

КАКО СЕ ГОЈАЗНОСТ ЛИЈЕЧИ ЛИЈЕКОВИМА?

Постоје лијекови који заустављају рад ензима липазе у цријевима, те се на тај начин елиминише више од 30% масноћа, али такво лијечење обавља се искључиво под надзором љекара.

20

ЗАКЉУЧАК:

Гојазност као фактор ризика директно утиче на кардиоваскуларни и респираторни систем и треба је озбиљно схватити и лијечити!

Мијењање навика је дуг процес и захтјева вријеме и подршку. Континуирана едукација пацијената у смислу регулисања тјелесне тежине као и превенција гојазности је један од основних задатака љекара у примарној здравственој заштити.

21

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

22