57026095 Osnovi Auto Dijagnostike

PIER

BURG

i Kompo

nent

e PI

ERBU

RG

Serv

isni

Save

ti i

Info

rmac

ije

Kont

rola

em

isije

izdu

vnih

gas

ova

OBD

50 0

03 9

60-1

8 08

/08M

S M

otor

Ser

vice

In

tern

atio

nal G

mbH

Wilh

elm

-May

bach

-Str

asse

14

18

7419

6 N

euen

stad

t, G

erm

any

Phon

e +4

9 (0

) 713

9 - 9

376

3333

Fax

+49

(0) 7

139

- 937

6 28

64

Ham

burg

er S

tras

se 1

541

540

Dor

mag

en, G

erm

any

Phon

e +4

9 (0

) 213

3 - 2

67 1

00Fa

x +4

9 (0

) 213

3 - 2

67 1

11

info

@m

s-m

otor

-ser

vice

.com

ww

w.m

s-m

otor

-ser

vice

.com

PIERBURG

1 UVOD .......................................................................................................................................... 41.1 Predgovor ................................................................................................................ 41.2 Piktogrami i simboli ............................................................................................. 51.3 Opte napomene .................................................................................................. 5

2 AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 62.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 62.2 Zahtevi koje OBD sistem mora zadovoljiti ................................................... 72.3 Zakonski propisi .................................................................................................... 82.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO? ........................................................................................ 82.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD ............................................................. 82.3.3 EOBD .......................................................................................................................... 92.4 Obim i vrste dijagnostike ................................................................................... 92.5 Nadzor ..................................................................................................................... 102.5.1 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom ........................................................................ 102.5.2 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom ........................................................................ 102.5.3 Ciklus vonje ......................................................................................................... 102.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena ................................ 102.6 Kd spremnosti (Readiness code) ................................................................. 112.7 Koncepcija dijagnostike vozila ....................................................................... 122.8 Lampica indikator greke (MIL) .................................................................. 132.9 Dijagnostiki prikljuak .................................................................................... 152.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja ................................................................................... 162.11 Naini rada dijagnostikog ureaja .............................................................. 172.12 Kodovi greaka..................................................................................................... 18

3 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA OPTE INSTRUKCIJE ...................................................... 203.1 Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 203.2 Bezbednosne napomene ................................................................................. 213.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje ..................................................... 213.4 PIERBURG i OBD ................................................................................................... 22

4 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 234.1 Sistem za gorivo .................................................................................................. 234.1.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 244.1.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 254.1.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 254.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem) ................................................ 274.2.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 284.2.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 284.2.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 294.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ......................... 304.3.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 314.3.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 324.3.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 324.4 Sistem dodatnog vazduha ............................................................................... 334.4.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 354.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 35

IMPRESUM / SADRAJ

2. izdanje 08.08Part-No. 50 003 960-18

Autori:Dieter BohnHeinrich BurgartzDustin Smith

Dizajn i produkcija:Wolfgang WolskiHela Werbung GmbH, Heilbronn, Germany

Ovaj dokument, delimino ili u celini, ne sme se tampati, umnoavati niti prevoditi bez naeg prethodnog pismenog odobrenja i bez poziva na izvor materijala.

Zadravamo prava izmena celokupnog sadraja, ukljuujui slike i dijagrame.

Izdava: MS Motor Service International GmbH

2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Kontrola emisije i OBD

PIERBURGSADRAJ

4.4.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 384.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)............................................................. 404.5.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 424.5.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama) .................. 434.5.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 454.6 Napajanje vazduhom ........................................................................................ 474.6.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 494.6.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 504.6.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 51

5 OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 545.1 Katalizator .............................................................................................................. 545.1.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 545.1.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 555.1.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 555.2 Lambda sonde ..................................................................................................... 565.2.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 585.2.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 605.2.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 605.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada) ..................... 615.3.1 Nadzor rada ........................................................................................................... 635.3.2 Mogui kodovi greaka ..................................................................................... 635.3.3 Dijagnostike instrukcije .................................................................................. 64

6 DODATAK ................................................................................................................................ 666.1 Teorijske osnove .................................................................................................. 666.1.1 Formiranje izduvnih gasova ............................................................................ 666.1.2 Osnovne tetne materije u izduvnim gasovima ...................................... 676.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije ......................................................................... 686.2 Skraenice .............................................................................................................. 696.3 Renik ...................................................................................................................... 706.4 Izvori i literatura ................................................................................................... 716.5 Servisne informacije i tehnike broure ..................................................... 716.6 Program obuke .................................................................................................... 716.7 Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD ....................................................... 71

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3


PIERBURGUVOD

1 Uvod

1.1 Predgovor Zakon za ivotnu sredinuSa porastom broja motornih vozila i in-tenziviranjem saobraaja pojaao se i uticaj izduvnih gasova na ivotnu sre-dinu. Zapadno industrijsko drutvo je od 1968. godine poelo sa ograniava-njem emisije tetnih gasova motornih vozila. U tom zakonskom procesu vode-u ulogu su imale Sjedinjene Amerike Drave.Zakonske granice emisije tetnih mate-rija su se neprestano pootravale. Da bi se ti zahtevi mogli zadovoljiti u svako-dnevnim uslovima, postao je neopho-dan dijagnostiki sistem za nadgledanje rada komponenti i sistema u celini odgovornih za sastav izduvnih gasova. Iz tih razloga su sva novija vozila opre-mljena OBD sistemima koji detektuju, memoriu i prikazuju greke.

Ova broura sadri jednostavne infor-macije u vezi sa veoma sloenom mate-rijom, autodijagnostikom motornih vozila. Poznatija kao OBD (On-Board Diagnosis), autodijagnostika je postala internacionalni termin. Zadatak OBD je praenje rada motora i kontrola emisije izduvnih gasova. U ovoj publikaciji su obraene OBD II i evropska verzija, EOBD.

Broura je namenjena strunjacima iz oblasti motornih vozila sa ciljem da im pomogne u svakodnevnom poslu, naroito u dijagnostici greaka na vozilima sa OBD sistemom.Pored informacija o strukturi i nainu rada tog sistema, date su i analize moguih greaka i zavisnosti izmeu kodova greaka i uzroka neispravnosti.Osim toga, tu su i praktini saveti za dijagnosticiranje i otklanjanje greaka kod komponenti sistema za kontrolu emisije tetnih gasova.

U sluaju neispravnosti ili prilikom re-dovne servisne kontrole, kodovi grea-ka i ostali relevantni podaci se mogu pozvati iz memorije u kojoj su smeteni. Memorisane greke se takoe pozivaju prilikom redovne kontrole sastava iz-duvnih gasova. Na taj nain se blagovre-meno mogu uoiti neispravnosti koje bi mogle otetiti motor ili imati nega -tiv ne posledice po okolinu, pre nego to izazovu vea oteenja. OBD = reenje svih problema?OBD zapravo detektuje neispravnost nekog dela ili njegovo nepravilno funk-cionisanje, ali ne otkriva uvek i pravi uzrok nastanka greke.Zbog toga je preporuljivo konsultovati se sa strunjakom koji je upoznat sa konkretnim sistemom.

Nae iskustvo za VasPIERBURG aktivno radi na razvoju i pro-izvodnji komponenti koje su u bliskoj vezi sa kontrolom emisije izduvnih gasova. Kako OBD obuhvata nadzor rada svih komponenti koje utiu na sastav izduv-nih gasova, u pogledu problema koji se mogu javiti u praksi sakupljeno je bogato iskustvo.Ova broura je nastala iz nae elje da podelimo to iskustvo sa Vama. Iz tog razloga je kod opisa sistema i dijagno-stikih instrukcija fokus na Pierburgo-vim proizvodima.Poto se tek od 2003. godine EOBD pri-menjuje i na putnikim i lakim teretnim vozilima sa dizel motorom, naglasak je na benzinskim motorima.



PIERBURGUVOD

1.3 Opte napomene Sve ilustracije i crtei u ovoj publikaci-ji predstavljaju opte informacije. Pojedini detalji ne moraju uvek odgo-varati konkretnoj konstrukciji.

Zadravamo prava tehnikih izmena u daljem razvoju bez obaveze za izmenom ove publikacije.

Ukazuje na situaciju u kojoj moe doi do telesnih povreda ili do oteenja delova vozila.

[...] Odnosi se na izvore i literaturu (pogledati poglavlje 6.4)

1.2 Piktogrami i simboli

U brouri se koriste sledei piktogrami i simboli: FUkazuje na korisne predloge, objanjenja i dodatne informa-

cije o rukovanju.

Upuuje na neko drugo mesto u tekstu.

Napomena:Ova broura je namenjena tehnikom osoblju.Pod tehnikim osobljem se smatraju osobe koje su na bazi njihovog stru-nog iskustva, obuke i obrazovanja adekvatno upoznate sa bezbednosnim pravilima, i pravilima i merama za spreavanje

povreda na radu (regulative i standar-di mogu biti razliite od zemlje do zemlje).



PIERBURG

Ipak, glavni doprinos je bio uspostavlja-nje standarda za interfejs, protokole prenosa podataka, dijagnostike urea-je (skenere), dijagnostike prikljuke i kodove greaka. Tako je postalo mogu-e oitati memoriju kodova greaka po-mou konvencionalnih OBD ureaja.Takoe je doneta odluka da proizvoai vozila moraju omoguiti da ovlaena lica imaju pristup servisnim podacima.

Standard EURO IIIU Evropi se istovremeno sa EURO III standardom za emisiju izduvnih gasova, od 1. januara 2000. pojavila evropska verzija OBD sistema. EOBD se odnosi na putnika i laka teretna vozila sa benzin-skim motorom .Od 2003. godine EOBD je obuhvatio putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom.U osnovi, EOBD odgovara amerikom OBD II. Ipak, ublaen je po nekoliko osnova. Ne trai se test zaptivenosti sistema

za napajanje gorivom. Za recirkulaciju izduvnih gasova,

sistem za dodatni vazduh i sistem ventilacije rezervoara za gorivo se tra-i samo ispravnost rada i elektrina povezanost pojedinanih elemenata.

Test efikasnosti tih komponenti nije potreban kod EOBD.Meutim, postoje proizvoai ija vozi-la zadovoljavaju OBD II standarde irom sveta.

AUTODIJAGNOSTIKI SISTEM

2 Autodijagnostiki sistem (OBD)

Vodea uloga KalifornijeNavedeni problem je najpre uoen u SAD, gde je od 1984. godine doneta odgovarajua zakonska regulativa. Tim zakonskim odredbama su auto dijag -nostiki sistemi bili propisani u Kali-forniji od 1988. godine, a od 1989. i u ostatku Sjedinjenih Amerikih Drava.U pitanju je bio jednostavan auto-dijagnostiki sistem (OBD).Od takvog sistema se trailo da regi-struje, memorie i prikazuje greke na komponentama od uticaja na emisiju izduvnih gasova. U prvoj verziji se mo-gao pratiti samo rad komponenti koje su bile u direktnoj vezi sa upravljakom jedinicom. Greke su bile prijavljivane putem lampice indikatora greke. Oitavanje je vreno tumaenjem kodo-va dobijenih treptanjem lampice.

OBD IIOBD II je od 1. januara 1996. godine u Sjedinjenim Amerikim Dravama po-stao obavezan za putnika i laka teretna vozila. U upotrebu je uao dijag nostiki sistem koji poseduje mnogo vie funk-cija. Pored komponenti za regulisanje emisije izduvnih gasova, sada su nadzi-rane i neke druge funkcije i sistemi. Otkazi i odstupanja su smetani u trajnu memoriju. Osim toga, u cilju pomoi pri dijagnosticiranju, bili su memorisani i radni uslovi pri kojima je dolo do neke greke.

Sa stalnim pootravanjem dozvoljenih vrednosti emisije izduvnih gasova od sedamdesetih godina prolog veka, po-veao se i broj mehanikih i elektrinih komponenti na motorima.Neispravnosti tih novih komponenti su bile poele da servisima predstavlja-ju problem prilikom dijagnosticiranja.U cilju prevazilaenja takvih problema, krajem sedamdesetih su se javili prvi, mada veoma jednostavni, dijagnostiki sistemi integrisani sa vozilom.Njihovu pojavu je omoguio razvoj slo-enijih elektronskih upravljakih jedini-ca. Istovremeno, poveavao se i broj novih ili unapreenih senzora i aktuatora, time i vie elektrinih sistema u vozilu i njihovih prikljuaka.Posledica takvog razvoja bilo je nesi-gurno dijagnosticiranje greke u sluaju otkaza ili neispravnosti.Da bi se situacija popravila, od 1984. godine se sve vei broj vozila oprema poboljanim sistemom detekcije gre-aka, sa memorijom kodova greaka i autodijagnostikim sistemom.U pogledu primene takvih auto dijag-nostikih sistema postojali su razliiti pristupi. To je za rezultat dalo velik broj razliitih varijanti sistema, interfejsa, adaptera, skenera i kodova greaka. Zbog toga je u mnogo sluajeva di jag-nostika greaka bila mogua samo u opremljenijim ovlaenim servisima.

2.1 Razvoj autodijagnostikih sistema (OBD, OBD II i EOBD)



PIERBURGAUTODIJAGNOSTIKI SISTEM

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

Sl. 1 Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

Senzori Upravljaka jedinica

OBD sistemi moraju izvriti sledee zadatke:Nadzor svih komponenti od

uticaja na sastav izduv-nih gasova i funkcioni-sanje pogona vozila.

Otkrivanje odstupanja i greaka.

Memorisanje greaka i informacijao stanju.

Prikazivanje greaka.Izlaz kodova greaka

i informacija o stanju.

Ciljevi OBD sistema Stalni nadzor svih komponenti i si-

stema od uticaja na sastav izduvnih gasova

Trenutno otkrivanje i prijavljivanje bitnih greaka zbog kojih bi se emisija pogorala

Postizanje male emisije tetnih gasova svakog vozila tokom celog njegovog radnog veka

Prate se sledei parametri Jaina struje na prikljuku sa masom,

veza sa pozitivnim polom i prekidi Ulazni i izlazni signali sa senzora

i aktuatora Verodostojnost signala

U zavisnosti od OBD standarda obavlja se jednostavan test funkcionisanja

(otvoreno/zatvoreno da/ne ukljueno/iskljueno), ili

test uinka, gde se vrednosti (rezultat rada) mere i porede sa nominalnim vrednostima.

FMetode nadziranja modula ili komponente nisu definisane zakonskim odredbama.

Nadzor se moe vriti na razne naine, u zavisnosti od proizvoaa.Vano je koje se komponente ili moduli nadziru.

Reagovanje na pojavu greke, a time i dejstvo, razlikuje se u zavisnosti od sistema i vaeeg OBD standarda.

Ono to je vano, jesu mogue po-sledice greaka: Odstupanja od nominalne vrednosti Greke koje znaajno poveavaju

emisiju tetnih materija Greke koje mogu izazvati oteenje

motora ili katalizatora

Opseg funkcija se kree od beznaajnih korekcija, preko primene rezervnih vrednosti, aktiviranja lampice indika-tora greke (MIL) i smanjenja perfor-mansi, do rada u pomonom reimu za sluaj neispravnosti (reim limp home).

Aktuatori

Merni opsegKratak spojPrekidVerodostojnost

Kratak spoj

Prekid

Autokontrola

Raunar

Zadavanje rezervnih vrednosti

Program limp-home

Beleenje statistikih i sporadinih greaka koje se mogu upotrebiti za dijagnosticiranje



PIERBURG

2.3 Zakonski propisi

2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO?


U literaturi i u svakodnevnom razgovo-ru esto postoje zabune oko upotrebe razliitih izraza, kao to su OBD, EOBD, EU i EURO.Sledi objanjenje razlika izmeu odre-enih normi vezanih za sastav izduvnih gasova i zakona u vezi OBD.

Uvoenje EOBD nije u direktnoj vezi sa standardima za emisiju u Evrop-skoj uniji!Zbog toga se pojedini rokovi za uvoe-nje moraju razmatrati nezavisno jedni od drugih.

Sl. 2 Hronoloki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)

SADOBD

EUnorme

Nemakenorme

EOBD

OBD 1 OBD II

Euro I Euro II Euro III Euro IV

D3

D4

Putnika vozila/lakateretna vozila (dizel)

Kalif

orni

ja

2.3.2 EURO III zakonska osnova za EOBD

Zakonska osnova za EOBD je direktiva Evropskog parlamenta 98/69/EC. Ta direktiva se odnosi na ogranienja i zahteve propisane EURO III normama.

Osnovni sadraj EURO III norme je: Stroiji postupak homologacionih

ispitivanja vozila Znaajno nie dozvoljene granice

emisije tetnih materija Poveana izdrljivost (funkcionalna

stabilnost) svih sistema i komponenti od uticaja na emisiju

Pootreni standardi za kvalitet goriva i poboljan kvalitet goriva

Praenje usklaenosti sa zadatim ogranienjima proverom vozila tokom rada (praenje rada u eksploa-taciji)

Zakonski definisani postupci u sluaju fabrikih greaka

Odredbe o postupcima prilikom pojave neispravnosti

Pristup svim informacijama potreb-nim za isporuku rezervnih delova ili delova za naknadnu ugradnju. Izu-zetak: zatita intelektualne svojine (npr. podaci u upravljakim jedinica-ma)

Odreivanje specifikacija koje obez-beuju kompatibilnost svih delova sa OBD

Zatien pristup upravljakim jedini-cama tako da je spreeno neovlaeno reprogramiranje, tj. ip-tjuning (zatita protiv manipulacija)

Predlozi za stvaranje standardnog elektronskog formata informacija po-trebnih za otklanjanje neispravnosti

Uvoenje OBD sistema Dalji razvoj OBD sistema u integrisani

merni sistem (OBM On-Board measuring system)

Proirenje OBD sistema na ostale sisteme u motornom vozilu

EURO I, EURO II i EURO III standardi za emisiju izduvnih gasova (EU I, EU II i EU III) predstavljaju zakonske propise za kontrolu emisije izduvnih gasova u Evropskoj uniji.

Nemaki propisi za emisiju izduvnih gasova (npr. D3 i D4) uvedeni su zbog poreskih olakica.

OBD I i OBD II se odnose na amerike propise u vezi autodijagnostikih sistema u vozilima.

EOBD je evropska verzija amerikog OBD II.

Teretna vozila

Putnika vozila/laka teretna vozila

Direktiva 98/96/ECPutnika vozila/lakateretna vozila (benzin)

Putnika vozila/laka teretna vozila




2.3.3 EOBD

Standard za emisiju izduvnih gasova EURO III predvia uvoenje auto-dijagnostikog sistema EOBD.

EOBD je obavezan: od 1. januara 2000. za sva nova

sertifikovana putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom

od 1. januara 2001. za sva nova registrovana putnika i laka teretna vozila sa benzinskim motorom

od 1. januara 2003. za sva nova sertifikovana putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom

od 1. januara 2004. za sva nova re gistrovana putnika i laka teretna vozila sa dizel motorom

FSertifikovan ovde znai da proizvoa mora dokazati uskla-enost sa standardima i zakonskim normama na osnovu rezultata ser tifi-kacionih ispitivanja prototipa pre nego to se novo vozilo prvi put pojavi na tritu.

Uvoenje EOBD je imalo sledee posle-dice na proizvodnju vozila: Standardizovan sistem autodijagno-

stike sa memorijom kodova greaka u svakom novom registrovanom vozilu

Slobodan pristup preko standardi-zovanog interfejsa (dijagnostikog prikljuka i protokola)

Dijagnostiki ureaj (skener) koji odgovara svim vozilima sa OBD

Unificirani kodovi greaka Pristup svim podacima potrebnim za

odravanje, dijagnostiku i opravku

2.4 Obim i vrste dijagnostike

Obim dijagnosticiranja koji obuhvata EOBD u osnovi odgovara amerikom

OBD II, mada je ublaen po nekoliko stavki. Postoje proizvoai ija vozila

zadovoljavaju OBD II standarde irom sveta.

Komponenta Vrsta dijagnostike

Katalizator Funkcionisanje Detekcija starenja i kontaminacije

Lambda sonda (ispred i iza katalizatora) Funkcionisanje Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Detekcija inertnosti (starenja)

Sistem za paljenje (neravnomernost rada) Funkcionisanje Detekcija izostanka paljenja i sagorevanja

Napajanje gorivom/formiranje smee Korekcija mape radne karakteristike motora (kratkorona i dugorona adaptacija)

Oduka i ventilacija rezervoara za gorivo Funkcionisanje Zaptivenost

Rezervoar za gorivo Provera zaptivenosti 1)

Sistem dodatnog vazduha Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2)

Recirkulacija izduvnih gasova Povezanost i spojevi elektrinih komponenti Funkcionisanje Uinak 2)

Ostali elementi odgovorni za sastav izduvnih gasova, kao to su: senzor masenog protoka vazduha

( protokomer) senzor temperature motora senzor temperature usisanog vazduha senzor pritiska u usisnoj cevi senzor apsolutnog pritiska aktuatori

Povezanost i spojevi elektrinih komponenti (veza sa masom, veza sa pozitivnim polom, prekidi)

Verodostojnost signala (komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova)

Upravljaka jedinica motora Automatski nadzor rada

1) Ne trai se za EOBD ako je ep rezervoara osiguran od gubljenja.2) Ne trai se za EOBD.



PIERBURG

2.5 Nadzor

EOBD nadgleda sve komponente i sisteme odgovorne za sastav izduvnih gasova.

2.5.1 Sistemi iji rad je neprekidno pod nadzorom

Elektrina kola svih komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova

Karakteristike signala lambda sonde

Rad sistema koji su neprekidno pod nadzorom prati se bez obzira na tem-peraturu i odmah nakon pokretanja motora.Greke u radu odmah dovode do aktivi-ranja lampice indikatora greke.


Nadzor sledeih parametara se vri neprekidno: Neravnomeran rad (izostanak

paljenja ili sagorevanja) Sistem za gorivo (prilagoavanje

smee, vremena ubrizgavanja)

Rad odreenih komponenti se nadzire neprekidno.

Nadzor rada drugih komponenti i siste-ma se vri povremeno (ciklini nadzor).

2.5.2 Sistemi iji rad je povremeno pod nadzorom

U komponente iji se rad povremeno nadzire spadaju: Katalizator/grejanje katalizatora Lambda sonda/grejanje lambda

sonde Sistem dodatnog vazduha Ventilacija rezervoara za gorivo/filter

od aktivnog uglja Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)

Sistemi i komponente iji rad zavisi od odreenih radnih uslova kontroliu se tek kada se postigne i premai neki zadati reim rada, odreeni broj obrtaja, optereenje ili temperatura motora.

2.5.3 Ciklus vonje

Na primer, ako se vozilo koristi samo na kratkim relacijama u gradskom saobra-aju, provera svih sistema moe due potrajati.

Da bi se mogla izvriti dijagnostika ne-kog sistema, u cilju tanih rezultata nadzor funkcionisanja se mora obaviti pod odreenim uslovima (ciklus vonje).

FTaj ciklus vonje nije isto to i Novi evropski ciklus vonje (New European Driving Cycle, Neuen Europischen Fahrzyklus NEFZ), koji se zahteva kod sertifikacionog ispitiva-nja vozila.

2.5.4 Sluajevi kada je dijagnostika funkcija iskljuena

Nivo goriva je ispod 20 % ukupne za-premine rezervoara (samo kod OBD II).

Velika nadmorska visina(preko 2500 m).

Temperatura okoline nia od 7 C. Nizak napon akumulatora. Rad nekog pomonog ureaja

(npr. hidrauliki pogon vitla).

Pod odreenim uslovima bi moglo doi do pogrene dijagnoze. Da bi se spreili takvi sluajevi, dijagnostike funkcije mogu biti automatski iskljuene, na pri-mer pod sledeim okolnostima:

Detekcija neravnomernog rada moe biti iskljuena od strane upravljake jedinice motora u sluaju kretanja po neravnom putu, da to ne bi bilo inter-pretirano kao izostanak paljenja.




2.6 Kd spremnosti (Readiness code)

U zavisnosti od primenjenog dijagno-stikog ureaja, kd spremnosti je uglavnom izraen sa dva niza brojeva od po dvanaest cifara.

Kd spremnosti je namenjen za proveru prisutnosti komponenti ili sistema, i okonanja dijagnostike.

Sl. 4 Kd spremnosti posle uspeno izvrene provere (primer)

Sl. 3 Kd spremnosti u sluaju da spremnost nije zadovoljena (primer)

Ovaj kod je uveden da bi se otkrile manipulacije. Na primer, njime se moe otkriti da li je memorija greaka izbrisa-na iskljuivanjem akumulatora.

Jedan od ta dva niza brojeva ukazuje na to da li su odreene komponente ili funkcije na vozilu proverene.O Komponenta nije prisutna/nije

obuhvaena testom1 Komponenta je prisutna/obuhva-

ena je testom

Drugi niz brojeva ukazuje na status procesa dijagnostike.O Dijagnostika izvrena1 Dijagnostika nije izvrena ili

je prekinuta

FRaspored numerikog niza zavisi od tipa dijagnostikog ureaja.Veina ureaja nudi pomo u vidu informacija o tome ta se prikazuje na displeju.

Prikaz e biti:

Kako, na primer, nemaju sva vozila sistem dodatnog vazduha ili sistem re-cirkulacije izduvnih gasova, opseg testiranja koda spremnosti zavisi od vozila.

Kd spremnosti se oitava kada se vri provera sastava izduvnih gasova.On daje informacije o tome da li je nakon poslednjeg brisanja memorije greaka ili zamene upravljake jedinice bilo nekih dijagnostikih rezultata kod svih tih sistema.

Podrano

Podeeno

Podrano

Podeeno

Nije izvren test svih sistema Izvren je test svih sistema

FKd spremnosti ne daje podatke o tome da li postoje greke u sistemu. On ukazuje samo na to da li je proces dijagnostike pravilno zavren (vrednost je 0) ili nije izvren (vrednost je 1).

Dakle, da bi se mogla izvriti dijagnosti-ka nekog sistema, moraju vladati tano odreeni uslovi (ciklus vonje).

Na primer, ako se vozilo koristi samo na kratkim relacijama u gradskom saobra-aju, provera svih sistema moe due potrajati.Da bi se kod spremnosti izbrisao, tj. da sve vrednosti budu 0, mora se sprovesti taj ciklus vonje.Granini uslovi ciklusa vonje razlikuju se od proizvoaa do proizvoaa.



Pozicija *) Oblast nadzora

1 slobodan2 ostale komponente3 sistem za gorivo4 izostanak sagorevanja5 sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)6 grejanje lambda sonde7 lambda sonde8 klima ureaj9 sistem dodatnog vazduha

10 sistem ventilacije rezervoara11 grejanje katalizatora12 katalizator

*) sleva na desno


Sl. 5 Koncepcija OBD sistema u vozilu

2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

OBD sistem zapravo ne kontrolie samkvalitet izduvnih gasova, nego se njegov rad zasniva na proveri ispravnosti funk-cionisanja komponenata koje utiu na sastav izduvnih gasova.

Na slici 5 je prikazan princip rada auto-dijagnostike funkcije.

Upravljaka jedinica motora je proi-rena funkcijama koje obuhvataju OBD.

U zavisnosti od komponente, di jag-nostika se vri stalno ili ciklino.

Status izvrene dijagnostike se pred-stavlja preko koda spremnosti (pogle-dati poglavlje 2.6).

Greke koje utiu na emisiju izduvnih gasova se registruju i memoriu kao greke koje jo nisu prihvaene (odbaene greke).

Ako se ista greka javi u narednom ciklusu vonje pod istim uslovima ili se ponavlja tokom nekog vremen-skog perioda, bie oznaena kao po-tvrena greka i memorisana u OBD. Lampica indikator greke e se aktivirati.

Pored tih greaka, bie memorisani i ostali podaci o radnim uslovima i uslovima okoline koji su vladali kada su se te greke pojavile (tzv. freeze frames).

Ako se tokom nadzora sistema usta-nove odstupanja koja e izazvati prekoraenje dozvoljene vrednosti emisije izduvnih gasova, ili zbog kojih moe doi do oteenja katali-zatora, aktivirae se lampica indi-kator greke.

Memorisani podaci se mogu oitavati pomou dijagnostikog ureaja (skenera), povezanog preko dijagnos-ti kog prikljuka (interfejsa). Memorisani podaci mogu biti, na pri-mer, kodovi greaka, uslovi koji su vladali u trenutku pojave neispravno-sti (freeze frames), ostali podaci o ne ispravnostima i podaci o vozilu.

U vozilu (on board)

Van vozila (off board)

Opravka

Greka u veziizduvnih gasova

Detekcijaputem OBD

Aktiviranjelampice (MIL)

Memorisanje greke

Izlazni signalo greci

Dijagnosticiranjeneispravne komponente

Oitavanje pomoudijagnostikog ureaja




2.8 Lampica indikator greke (MIL)

Lampicu aktivira upravljaka jedinica. Postoje tri reima rada lampice: ISKLJUENA, UKLJUENA i TREPTANJE.

Lampica indikator greke (Malfunc-tion indicator lamp MIL) ukazuje na pojavu greaka koje utiu na emisiju izduvnih gasova.

Sl. 6 Lampica indikator greke (MIL)

Zahtevi koje lampica treba da zadovolji propisani su zakonom:

Lampica se aktivira u skladu sa tano definisanim uslovima:

Lampica indikator greke e trep-tati (1/s) ako se jave greke, kao to je izostanak paljenja, koje mogu voditi ka iskljuenju cilindra ili izazvati otee-nje katalizatora.

Lampica indikator greke e se iskljuiti ako se greke koje utiu na sastav izduvnih gasova vie ne jave u tri uzastopna ciklusa vonje.

Nastavak na 14. strani.

Greke se mogu prikazivati samo vizuelno, ili eventualno i vizuelno i akustino.

Aktivirana lampica prikazuje simbol motora prema standardu ISO 2575.

Lampica indikator greke e nepre-stano svetleti Kad se ukljui paljenje

(provera rada lampice). Ako se uoi greka prilikom autokon-

trole upravljake jedinice. U sluaju da se jave greke koje utiu

na sastav izduvnih gasova, tako da se premai 150 % doputene vrednosti sastava izduvnih gasova u dva uza-stopna ciklusa vonje.

Lampica mora biti u vidnom polju vozaa (na instrument tabli).

Lampica se aktivira kada se ukljui pa-lje nje (zbog zatite od manipulacija).




Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje (primer)

Objanjenje

1. Ako se tokom ciklusa vonje detek-tuje greka koja utie na sastav iz-duvnih gasova (ovde u prvom ciklu-su), greka e biti memorisana kao odbaena (mod 7 poglavlje 2.11), ali se lampica indikator greke nee aktivirati. Izuzetak je izostanak paljenja zbog kojeg dolazi do isklju-enja cilindra. Sve dok je takva greka prisutna i cilindar je iskljuen, lampica e treptati.

2. Ako se tokom narednog ciklusa vo-nje ponovo detektuje greka koja utie na sastav izduvnih gasova, greka e se smatrati potvrenom (debounced, mod 3 poglavlje 2.11). Lampica e se ukljuiti po za-vretku provere sistema3).

3. Ako drugi ciklus vonje ne traje do-voljno da se zavri provera svih komponenti, trei ciklus vonje e se smatrati kao sledei ciklus. Ako se i tada utvrdi ta greka, lampica e se aktivirati.

4. U sluaju sporadinih greaka, lam-pica e se aktivirati samo ako se ista greka detektuje u dva uzastopna ciklusa vonje.

5. Lampica e se iskljuiti ako se greke koje utiu na sastav izduvnih gasova vie ne jave u tri uzastopna ciklusa vonje.

6. Podatak o jednostavnoj greki e biti izbrisan iz memorije ako se ta greka vie ne pojavi u 40 narednih uzastopnih ciklusa vonje. Greka e takoe biti izbrisana ako se uslovi vonje budu razlikovali, a greka se ne ponovi u 80 narednih uzastopnih ciklusa.

3) Provera svih komponenti i funkcija od uticaja na sastav izduvnih gasova.



1. ciklus 2. ciklus 3. ciklus 4. ciklus 5. ciklus ... 43. ciklus

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

Prov

era

Kd

gre

ke je

odr

een

?

Stat

us la

mpi

ce?

1. da da OFF ...

2. da da OFF da da ON ...

3. da da OFF ne ne OFF da da ON ...

4. da da OFF da ne OFF da ne OFF da da OFF da da ON ...

5. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ...

6. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ... da Kdizbrisan OFF

Sl. 7 Aktiviranje lampice indikatora greke tokom ciklusa vonje


2.9 Dijagnostiki prikljuak

Dijagnostiki prikljuak na vozilu je interfejs izmeu OBD sistema i radioni-kog dijagnostikog ureaja (skenera).

Prikljuak i podaci su standardizovani prema ISO 9144 2 ili prema SAE 1962, to znai da su raspored kontakata i protokol isti za sve proizvoae.

Time je po prvi put omogueno da se kodovi greaka iz memorije greaka vozila razliitih proizvoaa oitaju po-mou dijagnostikog ureaja koji je kompatibilan sa OBD.

Raspored kontakataDijagnostika utinica ima 16 kontakata pinova. Sedam kontakata ( slika 8, oznaeno crvenim) EOBD koristi za pro-veru komponenata od znaaja za sastav izduvnih gasova.Ostali se mogu koristiti za druge svrhe, prema potrebama proizvoaa.

Lokacija prikljukaDijagnostiki prikljuak je postavljen unutar vozila na mestu koje je pristu-pano, ali i zatieno od sluajnog oteenja.

Opel Astra VW Passat

Citron Berlingo/Peugeot Partner Audi A6

Sl. 9 Primeri lokacija dijagnostikog prikljuka



Pinovi 7 + 15 Prenos podataka prema ISO 9144 2Pinovi 2 + 10 Prenos podataka prema SAE J 1850Pin 4 Masa vozilaPin 5 Masa signalaPin 16 Pozitivan pol (prikljuak 30 ili 15)

Sl. 8 Dijagnostika utinica sa oznakama kontakata pinova


2.10 Oitavanje podataka iz memorije greaka proces dijagnosticiranja

Prikljuenje dijagnostikogureaja na dijagnostiki

prikljuak na vozilu

Automatska detekcija vrsteprenosa podataka od strane

upravljake jedinice

Uspostavljanje komunikacije

Izbor naina ispitivanja

Prijem traenih podataka

Prikljuenje izvriti samo kada je paljenje iskljueno

Nakon uspenog uspostavljanja komunikacije, bie prikazani oznaka i adresa identifikovanog sistema

Pogledati poglavlje 2.11

Ukljuiti paljenje




2.11 Naini rada dijagnostikog ureaja

Dijagnostiki ureaj kompatibilan sa OBD u skladu sa ISO 15 031-5 ima najmanje 9 funkcija (modova rada).

FPrema novim OBD odredbama, izraz mode je zamenjen sa service.

Mod 1

Oitavanje trenutne (stvarne) vrednostiPrimer: broj obrtaja, signal sa lambda sonde, kd spremnosti

Mod 2

Oitavanje parametara radnih uslova pri kojima se javila greka (freeze frame)Primer: broj obrtaja, temperatura rashladne tenosti, optereenje motora

Mod 3

Oitavanje greaka u vezi izduvnih gasova, koje su izazvale aktiviranje lampice indikatora grekePrimer: P0101 izostanak sagorevanjaPrikazuju se samo potvrene greke (debounced), tj. greke koje nisu odbaene(videti poglavlja 2.7 i 2.8)

Mod 4

Brisanje memorije kodova greaka svih sistemaBriu se kodovi greaka, vrednosti uslova pri kojima se javila greka (freeze frames) i kodovi spremnostiPanja: Ovo je dozvoljeno samo ako slede opravka i novi ciklus vonje

Mod 5

Prikaz vrednosti sa lambda sonde (trenutni napon)Panja: Motor mora biti zagrejan na radnu temperaturu

Mod 6

Prikaz izmerenih vrednosti na sistemima koji se povremeno nadziruPrimer: sistem dodatnog vazduha; ovde postoje razlike izmeu razliitih proizvoaa vozila

Mod 7

Oitavanje sporadinih greakaOitavaju se greke koje nisu izazvale aktiviranje lampice indikatora grekePrikazuju se samo greke koje su bile odbaene, tj. nisu potvrene(pogledati poglavlja 2.7 i 2.8)

Mod 8

Test sistema i komponentiPrikaz podataka o tome da li je test izvren(test komponenti, kd spremnosti)

Mod 9

Prikaz informacija o voziluNa primer: ifra motora ili broj asije




2.12 Kodovi greaka

Pod kodovima greaka se podrazume-vaju greke koje su sauvane u memo-riji.Prilikom oitavanja memorije greaka, ti kodovi se prikazuju na ekranu dijag-nostikog ureaja.Kodovi greaka imaju pet cifara.

Postoje dve vrste kodova greaka: Standardizovani kodovi greaka

u skladu sa SAE J 2012 / ISO 9141-2, prepoznaju se po cifri 0 na drugoj poziciji.

Kodovi greaka pojedinih proizvoaa, oznaeni su cifrom 1 na drugoj poziciji.

Sl. 10 Struktura koda greke

P 0 4 0 0Primer:

Na koji sistem se greka odnosi?P = pogon vozilaB = karoserijaC = asijaU = mrea (data bus sistem)

Koja grupa greaka je prikazana?0 = kd koji ne zavisi od proizvoaa1 = kd specifi an za proizvoaa

(nije propisan)

U kojoj oblasti je greka?1/2 = napajanje gorivom i vazduhom3 = sistem za paljenje/izostanak sagorevanja4 = sistem za preiavanje izduvnih gasova5 = sistem za kontrolu brzine i praznog hoda6 = upravljaka jedinica i izlazni signali7/8 = menja

Koja komponenta imagreku?Pogledati tabelu kodova greaka

Ovde:Greka u radu recirkulacije izduvnih gasova

Zahvaljujui standardizaciji, sada se po prvi put otkako postoji memorija grea-ka za registrovane greke koriste uni-formni kodovi.Razliiti kodovi greaka pojedinih proizvoaa sada su zamenjeni P0 kodom.

Sl. 11 Kd greke P0, jedan za sve

Kod greke:


Proizvoa Kd proizvoaa (E)OBD

Audi 16706

P0320

BMW 67

Citron/Peugeot 41

Ford 227

Mercedes-Benz 045

Opel 19

Toyota 6

Volkswagen 00514

Volvo 214



FZa standardne P0 kodove pogledati poglavlje 6.4; [9].

Na osnovu koda greke se moe odre-diti koja komponenta je u vezi sa ne-kom neispravnosti i koja je vrsta greke. Postoje dve razliite vrste greaka:

Greke koje su rezultat nepravilnog funkcionisanja

Na primer: Neispravnost Nedovoljna ili prekomerna koliina Preniska ili previsoka vrednost Nezaptivenost Nedovoljan uinak Granice siromane ili bogate smee

Greke koje se javljaju pri nadzoru rada komponenti

Na taj nain se nadzire rad svih senzora i aktuatora koji utiu na sastav izduvnih gasova.Primeri senzora: Senzor masenog protoka vazduha

(protokomer) Senzori pritiska Senzor broja obrtaja Senzor faze Senzori temperature Dava poloaja (potenciometar)

Primeri aktuatora: Aktuatori leptira Elektrini preklopni ventil Ventil EGR Elektropneumatski pretvara

F Obratite panju da se tekst koji opisuje kd greke moe razliko-vati u zavisnosti od proizvoaa dijag-nostikog ureaja.

Prilikom praenja rada komponenti postoji razlika izmeu elektrinih greaka i greaka u radnom opsegu (odstupanja od zadate vrednosti):

Primeri elektrinih greaka: Kratak spoj sa masom Kratak spoj sa pozitivnim polom Prekid/odsustvo signala

Primeri greaka radnog opsega: Signal/napon Vrednost signala nije verodostojna Vrednost je van radnog opsega Previsoka ili preniska vrednost Suvie velika ili suvie mala vrednost Prekoraena gornja/donja granina

vrednost

Primer: Objanjenje koda greke P0191 prikazanog na razliitim ureajima



P0191 SENZOR PRITISKA U VODU ZA GORIVO PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/SA SNAGOMP0191 SENZOR PRITISKA GORIVA GREKA U MERNOM OPSEGU ILI U RADUP0191 ELEKTRINO KOLO SENZORA PRITISKA GORIVA PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM ILI SA RADOM

VODA ZA GORIVOP0191 SENZOR PRITISKA GORIVA G247 SIGNAL NIJE VERODOSTOJAN

P01/2xx (napajanje gorivom i vazduhom)P0117 SENZOR TEMPERATURE RASHLADNE TENOSTI PRENIZAK SIGNALP0171 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) SUVIE SIROMANA SMEAP0213 BRIZGALJKA ZA HLADAN START 1 NEISPRAVNOSTP0234 PREHRANJIVANJE MOTORA PREVISOK PRITISAK

P03xx (sistem za paljenje ili izostanak sagorevanja)P0301 1. CILINDAR IZOSTANAK PALJENJAP0325 SENZOR DETONACIJE 1 NEISPRAVNOSTP0350 INDUKCIONI KALEM, PRIM./SEK. KOLO NEISPRAVNOST

P04xx (ostali sistemi za kontrolu emisije)P0400 RECIRKULACIJA IZDUVNIH GASOVA NEISPRAVNOST P0411 SISTEM DODATNOG VAZDUHA NEPRAVILAN PROTOKP0444 VENTILACIJA REZERVOARA OTVORENO ELEKTRINO KOLOP0473 SENZOR PRITISKA IZDUVNIH GASOVA PREVISOK SIGNAL

P05xx (kontrola brzine i praznog hoda)P0506 KONTROLA PRAZNOG HODA BROJ OBRTAJA NII OD ZADATOGP0510 PREKIDA POLOAJA LEPTIRA NEISPRAVNOST

P06xx (upravljaka jedinica i njeni izlazni signali)P0642 UPRAVLJAKA JEDINICA NEISPRAVNA KONTROLA DETONACIJE

P07/8xx (menja)

Sl. 12 Izvod iz liste P0 kodova greaka

PIERBURGSISTEMI I DIJAGNOSTIKA

3 Sistemi i dijagnostika opte instrukcije

U ovom poglavlju je dat pregled poje-dinih sistema i nain njihove auto dijag-nostike.Dijagnostike instrukcije na kraju opisa nekog sistema treba da poslue kao pomo u odreivanju uzroka greke na tom sistemu.

Te smernice predstavljaju praktine sa-vete za dijagnostiku neispravnosti i za korektivne mere kod komponenti koje utiu na sastav izduvnih gasova. Mnoge instrukcije su rezultat upita klijenata i tehnikih konsultacija sa naim Servisnim odeljenjem.

Zbog toga je ova broura fokusirana na proizvode PIERBURG.

3.1 Potrebno poznavanje sistema

U takvim sluajevima je potrebno kon-sultovati se sa strunom osobom koja dobro poznaje taj sistem.

Kada se uoi greka, najpre je potrebno oitati kd greke pomou dijagnosti-kog ureaja i ispitati komponentu na koju ureaj ukazuje kao na neispravnu.

FOitani kodovi greaka pruaju vane informacije o potencijalno neispravnim modulima ili komponen-tama.Meutim, oni esto uopte ne ukazuju na jednostavne uzroke kao to su pre-lomljena ili probuena creva vakuuma, zaglavljeni ili neispravni ventili i sl.

U zavisnosti od proizvoaa vozila i dijagnostikog ureaja, mogue je izvr-iti dijagnostiku aktuatora neke kompo-nente. Preporuuje se da se prvo oita memo-rija greaka, a zatim da se izvri dijag-nostika aktuatora u skladu sa preporu-kama proizvoaa dijagnostikog ureaja. Aktuator se aktivira u takvim intervalima da je njegov rad mogue pratiti sluhom ili dodirom.

(E)OBD je sistem koji uoava, pamti i prikazuje greke. Na taj nain je mogue spreiti teka oteenja motora i tako izbei negati-van uticaj na okolinu.Dijagnostiki sistem zaista moe uoiti neispravnu komponentu ili nepravilno funkcionisanje, ali uglavnom ne i uzrok oteenja niti komponentu koja je uzrok neispravnosti. Kada postoji neka neispravnost, njeno dijagnosticiranje je jednostavnije ako se oitaju kodovi greaka i podaci veza-ni za tu greku. Meutim, nije uvek sluaj da je pravi uzrok neispravnosti komponenta na koju je dijagnostiki ureaj ukazao kao na neispravnu.

Stvarni uzrok greke se esto moe nalaziti u vie komponenti.

Ako postoji odziv koji se moe uti ili osetiti, elektrina veza je u redu. Meutim, tako se ne moe utvrditi nezaptivenost ili zaprljanost.

FElektrine greke u provodnici-ma ili u samoj komponenti se u veini sluajeva pamte kao greke. Mehanike neispravnosti kao to su nezaptivenost ili zaglavljivanje ventila i slino, mogu se otkriti konvencional-nim ureajima za ispitivanje.

Pri utvrivanju neispravnosti treba posebnu panju obratiti na Nezaptivenost creva Loe kontakte na elektrinim

prikljucima Otpore u radu aktuatora

Nakon ispitivanja i eventualnih zamena delova, memoriju greaka treba izbrisati.

FIako se od 2003. godine EOBD odnosi i na putnika i laka teret-na vozila sa dizel motorom, naglasak je ipak na vozilima sa benzinskim motorom.




3.2 Bezbednosne napomene

Ova broura je napravljena iskljuivo za strunjake iz oblasti motornih vozila.

Obavezno se pridravajte svih odgova-rajuih uslova i bezbednosnih mera, posebno kada su prisutni gorivo i nje-gova isparenja.Elektrini prikljuci se ne smeju razdva-jati ili spajati kada je paljenje ukljueno. Skokovi napona koji se tada javljaju mogu otetiti elektronske komponente.

Merenje elektrinog otpora komponen-ti se sme raditi tek posle elektrinog razdvajanja, jer moe doi do oteenja unutranjih elektrinih kola. Sigurnosni ureaji se ne smeju iskljuivati niti pre-moavati.Pridravajte se preporuka proizvoaa vozila.

3.3 Ostale mogunosti za dijagnosticiranje

Pored instrukcija za dijagnosticiranje koje se daju u nastavku, postoji mno-tvo drugih izvora informacija koje e Vam pomoi u dijagnostici neisprav-nosti.Izbor literature je dat u poglavlju 6.4, Izvori i literatura.

MS Motor Service International ima blisku saradnju sa firmom Autodata Limited.Autodata Limited je evropski lider u snabdevanju trita informacijama o odravanju, opravkama i dijagnos-ticiranju motornih vozila. Objavljeni po daci i informacije potiu od pro-izvoaa vozila i delova, sakupljeni su od strane firme Autodata i objedinjeni sa njihovim podacima o ispitivanju vozila.Autodata objavljuje te podatke na CD-ima i u tematskim prirunicima.

Izmeu naeg elektronskog medija i Autodata CD-2 postoji direktna veza.Na taj nain ste, sa odgovarajuom licencom, u mogunosti da pristupite dijagnostikim podacima direktno od firme Autodata.

Vie informacija moete nai nawww.autodata.de



PIERBURG

1 23

4

56 7

8

910

11

12

8

13

14

15

16

17

18

8

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA

3.4 PIERBURG i OBD

emisije, PIERBURG je intenzivno uklju-en u razvoj i proizvodnju savremenih komponenti.

U proseku, svako evropsko putniko vozilo ima 3,2 Pierburgove komponente.Veinu tih komponenti, direktno ili indirektno, nadzire OBD sistem.

Kao firma specijalizovana na polju pri -preme smee, napajanja gorivom, napajanja vazduhom, vakuumskim sis temima i sistemima za kontrolu

Sl. 13 ematski prikaz proizvoda PIERBURG, koji su od uticaja na sastav izduvnih gasova (benzinski i dizel motor)

Gorivo u tenom stanju

Gorivo u gasovitom stanju

Vazduh

Potpritisak

Meoviti pritisak

Izduvni gasovi

Direktno/indirektno nadzirano

Proizvodi PIERBURG1 Modul za napajanje gorivom2 Pumpa u rezervoaru/pumpa niskog

pritiska3 Pumpa postavljena na vod za gorivo

(in-line pumpa)4 Filter za gorivo5 Ublaiva pulsacija6 Nepovratni ventil za gorivo7 Nepovratni ventil8 Elektrini preklopni ventil (EUV)9 Regulator pritiska10 Elektropneumatski pretvara priti-

ska (EPW) za upravljanje turbokom-presorom promenljive geometrije

11 Elektropneumatski pretvara priti-ska za aktiviranje ventila EGR

12 Ventil EGR13 Elektrini pretvara pritiska (EDW)14 Ventil za dodatni vazduh (ARV)15 Leptir u izduvu17 Vakuum pumpa18 Kuite leptira (sa prekidaem leptira,

aktuatorom praznog hoda itd.)19 Usisna grana (sa elektromotornim

aktuatorom EAM-i)21 Elektrina pumpa dodatnog vazdu-

ha (SLP)22 Kombinovani ventil23 Protokomer (LMS)24 Ventil filtera od aktivnog uglja/ventil

za regeneraciju26 Ventil za ispiranje filtera od aktivnog

uglja

28 Ventil za regulaciju pritiska u rezer-voaru

Pumpa za vodu (nije prikazana)

Komponente drugih proizvoaa16 Lambda sonda ispred katalizatora20 Katalizator25 Filter za vazduh4)

27 Filter od aktivnog uglja (AKF)29 Rezervoar za gorivo Turbokompresor (nije prikazan)

Sistemi i komponente e biti detaljnije objanjeni u nastavku.

4) Filteri za vazduh su u programu proizvoda MS Motor Service International (vie informacija poglavlje 6.4).




Sl. 14 ema sistema za gorivo

Gorivo u tenom stanju


Vazduh

4.1 Sistem za gorivo

Da bi vozila ili maine pogonjene moto-rom sa unutranjim sagorevanjem mogle da rade, potrebno im je gorivo.

Pumpa u rezervoaru

In-line pumpa

Filter za gorivo

Ublaiva pulsacija

Nepovratni ventil za gorivo

Usisna grana

Regulator pritiska

Kuite leptira

Ventil posude fi ltera od aktivnog uglja

Filter od aktivnog uglja

Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru

Modul za gorivo

Sl. 15 Razliite izvedbe pumpi za gorivo i modula za napajanje gorivom

FSistem ventilacije rezervoara za gorivo (AKF sistem) i sistem za dijagnostiku nezaptivenosti rezervoara bie posebno obraeni u narednim poglavljima(pogledati poglavlja 4.2 i 4.3).

4 Sistemi i dijagnostika sa proizvodima PIERBURG

Komponente koje se koriste u tu svrhu spadaju u sistem za gorivo.

Ventil za regeneraciju




4.1.1 Nadzor rada sistema

Kada se u sistemu za napajanje gori-vom jave vea odstupanja, moe doi do pojave slinih neispravnosti kao u sluaju izostanka paljenja ili neravno-mernog rada (pogledati poglavlje 5.3.3): Pad snage, trzanje Izostanak paljenja sve dok se ne akti-

vira detekcija neravnomernog rada Razreivanje ulja

Neispravnost rada ili greka na nekoj komponenti koja utie na sastav smee i odatle na sastav izduvnih gasova, prati se putem lambda sonde.

Kada se uoi greka, upravljaka jedini-ca e korigovati vremena ubrizgavanja. To je kratkorono podeavanje koje se preraunava za svaku radnu taku.

Automatsko podeavanje smee omo-guava nezavisno precizno podeava-nje koliine goriva.

Kratkorono podeavanjePri promenama vrednosti koeficijenta vika vazduha (npr. osiromaenje smee), odmah se vri korekcija smee (u tom sluaju ka bogatijoj), tako da odnos vazduha i goriva ponovo po stigne traenu vrednost.

Dugorono podeavanjeAko su iste korekcije neophodne za dui vremenski period, upravljaka jedi nica e radnoj memoriji zadati trajnu korigo-vanu vrednost. Dugorono po deavanje se naziva i adaptivno pred upravljanje.Primeri takvog podeavanja su promene izazvane promenama protoka vazduha u usisnom sistemu ili promenama gu-stine vazduha prilikom izraenijih pro-mena nadmorske visine tokom vonje.

Mapa radne karakteristike, time i njena srednja vrednost, pomeraju se na takav nain da se u potpunosti zadri opseg kratkorone regulacije koeficijenta vi-ka vazduha , kako ka siromanijoj tako i ka bogatijoj smei.

Sl. 16 Automatsko podeavanje sistema za napajanje gorivom (podeavanje sastava smee)

Meutim, pomeranje mape radne ka-rakteristike je mogue samo u odre-enim granicama (u okviru granica podeavanja). Ako se granica podea-vanja prekorai, bie registrovana greka i lampica indikator greke e se aktivirati.

Osiromaenje Obogaenje

Osiromaenje Obogaenje

Kratkorono podeavanje

Dugorono podeavanje




4.1.2 Mogui kodovi greaka

FVie informacija: poglavlje 6.4.

4.1.3 Dijagnostike instrukcije

FObratite panju na opte instruk-cije date u poglavlju 3.

Nastavak na 26. strani

Komponenta Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee

Gorivo Neodgovarajui kvalitet goriva, nedostatak goriva

Neistoa u gorivu ili meanje sa drugim materijama, kao to je dizel gorivo u benzinu

Izvriti vizuelni pregled, proveriti miris Oistiti sistem za gorivo Zameniti gorivo Zameniti fi lter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki

Pumpe za gorivo Nedovoljan protok pumpe niskog pritiska Nizak pritisak goriva

Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska Zameniti neispravnu pumpu

Regulator pritiska Neispravan regulator pritiska, previsok ili prenizak pritisak goriva zbog toga varira koliina ubrizganog goriva

Proveriti pritisak goriva i rad regulatora Zameniti neispravan regulator pritiska Proveriti sistem za napajanje gorivom

Filter za gorivo Zaguen fi lter za gorivo; nedovoljan protok Proveriti protok goriva iza fi ltera Zameniti fi lter za gorivo

Vodovi za gorivo Presavijena creva za gorivo napojni vod nedovoljna koliina goriva povratni vod previsok pritisak goriva

Vizuelno pregledati u sluaju nedovoljnog protoka i odstupanja pritiska

Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti



P0170 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) NEISPRAVNOSTP0171 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) SUVIE SIROMANA SMEAP0172 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) SUVIE BOGATA SMEA...

P0175 REGULACIJA SMEE (2. RED CILINDARA) SUVIE BOGATA SMEAP0176 SENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA NEISPRAVNOSTP0177 SENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/SNAGOM...

P0178 SENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PRENIZAK SIGNAL P0179 SENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PREVISOK SIGNAL ...

P0263 UBRIZGAVANJE U 1. CILINDRU PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADAP0266 UBRIZGAVANJE U 2. CILINDRU PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADA...

P0296 UBRIZGAVANJE U 12. CILINDRU PROBLEM SA URAVNOTEENJEM RADAP0301 1. CILINDAR IZOSTANAK PALJENJA...

P0312 12. CILINDAR IZOSTANAK PALJENJAP0313 IZOSTANAK PALJENJA NEDOSTATAK GORIVAP0314 JEDAN CILINDAR (NEODREEN) IZOSTANAK PALJENJA



Sistem za gorivo/sistem za formiranje smee [nastavak sa 25. strane]

Ventili brizgaljki Neispravnost Nepravilna vremena ubrizgavanja Nepravilan pravac ubrizgavanja Ventili brizgaljki ne zaptivaju

Odgovarajuim instrumentom izmeriti sadraj ugljovodonika u usisnoj grani kada motor ne radi

Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost Oistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki

Sistem filtera od aktivnog uglja (AKF sistem)

Sistem je nezaptiven ili ne radi Zaglavljen ventil Prepunjen rezervoar za gorivo

Pogledati poglavlje 4.2.3

Sistem dodatnog vazduha

Sistem dodatnog vazduha Oteenje pumpe dodatnog vazduha, vodova ili ventila za dodatni vazduh to prouzrokuje ulaenje vazduha u izduvni sistem

Pogledati poglavlja 4.4.2 i 4.4.3

Upravljanje motorom

Senzor masenog protoka vazduha (protokomer)

Pogrean signal Zaprljan ili oteen senzor

Proveriti dijagnostikim ureajem (merenje naponskog signala) Zameniti neispravan protokomer

Senzor pritiska vazduha Pogrean signal Sporadina greka (posebno na velikim

nadmorskim visinama)

Proveriti dijagnostikim ureajem: Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi

Senzor pritiska vazduha Pogrean signal Sporadina greka

Proveriti dijagnostikim ureajem: Kontrola provodnika i elektrinih prikljuaka Zameniti neispravan senzor, po potrebi

Napajanje vazduhom

Kuite leptira i njegove komponente

Ulaenje vazduha u usisnu cev Pogrean signal sa davaa poloaja leptira Prekida krajnjeg poloaja ne daje signal

ili daje pogrean signal

Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje i krajnje poloaje leptira, po potrebi podesiti

ili zameniti kuite leptira Proveriti signal sa potenciomera, po potrebi zameniti kuite leptira Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti kuite leptira

Usisna grana Ulaenje vazduha u usisnu granu Ulaenje vazduha iza senzora masenog

protoka vazduha Ulaenje vazduha u usis

Proveriti zaptivenost, zameniti oteene zaptivke po potrebi Proveriti zatvaranje leptira, po potrebi podesiti, ili zameniti pohaba-

ne elemente ili varijabilnu usisnu granu Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti varijabilnu usisnu granu

FSavremene upravljake jedinice motora imaju adaptivne me-morijske module, tj. neki podaci radne karakteristike se moraju nauiti. Ako se iskljui napajanje upravljake je-dinice motora, moe se desiti da e upravljaka jedinica morati ponovo da ui te podatke.

Podaci radne karakteristike e najpre biti snimljeni tokom vonje, a zatim e biti memorisani. To moe trajati nekoli-ko minuta! Zbog toga treba obaviti probnu vonju i tek tada ponovo izvriti proveru rada.




4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem)

Iznad povrine goriva u rezervoaru na-staju isparenja goriva. Sistem ventilacije rezervoara spreava da isparenja goriva koja sadre ugljovodonike (HC) izlaze u okolinu. Zbog toga se ta isparenja sa-kupljaju u posudi filtera od aktivnog uglja.

FDrugi naziv za sistem ventilacije rezervoara je sistem sa filterom od aktivnog uglja (AKF sistem).

Poto je kapacitet posude filtera od ak-tivnog uglja ogranien, ona se mora redovno prazniti (regenerisati), a kon-denzati se moraju sagoreti. To se radi tako to se spoljanji vazduh usisava u posudu filtera pomou potpritiska u usisu. Doziranje vri ventil za regene-raciju filtera od aktivnog uglja. Kod sistema sa natpritiskom u rezervoaru za gorivo, postoji i ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru.

Sl. 17 ema sistema ventilacije rezervoara


Vazduh

Pumpa za gorivo

Ventil za regeneracijufi ltera od aktivnog uglja

Usisna grana

Posuda fi ltera od aktivnog uglja

Ventil za regulaciju pritiska u rezervoaru

Kuite leptira

Da bi se filter od aktivnog uglja rege-nerisao, to jest da bi se iz njega izbacili nakupljeni ugljovodonici, upravljaka jedinica motora pri odreenim uslovi-ma rada otvara ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja. Nakupljeni ugljovodonici se iz filtera odvode u usis -nu granu i odatle u prostor za sagore-vanje.

FVentil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se zove i ventil za ispiranje posude filtera, regeneracioni ventil ili ventil oduke rezervoara.





Najrasprostranjeniji metod nadzora ra-da sistema se zasniva na tome da se najpre se proverava kolika je vrednost lambda kada je ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja zatvoren.Zatim se ventil za regeneraciju otvori. Ako je u filteru od aktivnog uglja

vezano mnogo ugljovodonika, smea e jedan kratak period biti veomabogata. Lambda regulacija vri korek-cije u pravcu siromane smee.

Ako u filteru od aktivnog uglja nema vezanih ugljovodonika ili ih je malo, kada se otvori ventil za regeneraciju filtera sa aktivnim ugljem, strujae sa-mo vazduh ili vazduh sa malim sadr-ajem goriva. Smea e se osiromaiti i lambda regulacija e izvriti korekci-ju u pravcu bogate smee.

Ako u ta dva sluaja za neko kratko vreme ne doe do navedenih podea-vanja, prijavljuje se greka.

Lambda regulacija nee reagovati ako pri otvaranju ventila za regeneraciju sluajno nastane smea sa = 1. Tada e aktuator praznog hoda spreiti poveanje broja obrtaja motora.Takoe, pri ispravnom radu se mora za odreeno vreme postii dijagnostiki prag. Zato e se smatrati da postoji greka ako se podeavanje smee ne obavi za odreeno vreme.


Drugi metod je dijagnostika modulaci-jom. Kod tog metoda upravljaka je-dinica motora u kratkom vremenskom intervalu otvori i zatvori ventil za rege-neraciju filtera sa aktivnim ugljem. Tada nastaje promena pritiska u usisnoj grani koju registruje senzor pritiska. Izmerene vrednosti se porede sa zada-tim i ako postoje odstupanja, prijavljuje se greka.

Uslovi pri kojima se nadzire radRad sistema se nadzire pri radu na praznom hodu, kada motor dostigne radnu

temperaturu.



P0170 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) NEISPRAVNOSTP0171 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) SUVIE SIROMANA SMEAP0172 REGULACIJA SMEE (1. RED CILINDARA) SUVIE BOGATA SMEA...

P0175 REGULACIJA SMEE (2. RED CILINDARA) SUVIE BOGATA SMEA

P0440 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEISPRAVNOSTP0441 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKUP0442 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (MALA)P0443 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA NEISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLOP0444 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA OTVORENO UPRAVLJAKO KOLOP0445 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA KRATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLUP0446 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE NEISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLOP0447 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE OTVORENO UPRAVLJAKO KOLOP0448 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE KRATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLUP0449 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/SOLENOID NEISPRAVNOSTP0450 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA NEISPRAVNOSTP0451 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA MERNI OPSEG/PERFORMANSEP0452 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA PRENIZAK SIGNALP0453 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA PREVISOK SIGNALP0454 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA SPORADINA GREKAP0455 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (VELIKA)P0456 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (VEOMA MALA)P0457 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (OTVOREN EP ILI NEMA EPA)P0460 DAVA NIVOA GORIVA NEISPRAVNOST...

P0464 DAVA NIVOA GORIVA SPORADINA GREKAP0465 SENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA NEISPRAVNOST...

P0469 SENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA SPORADINA GREKA



Pored elektrinih greaka koje se u sva-kom sluaju registruju i prikazuju preko kodova greaka, postoje i druge greke koje mogu izazvati neispravnosti. U takvim sluajevima uzrok ne mora biti uvek otkriven dijagnostikom.

Ova tabela treba da poslui kao pomo u iznalaenju uzroka takvih greaka. FObratite panju na opte instrukcije date u poglavlju 3.


Filter od aktivnog uglja Loa ventilacija rezervoara za gorivo (zaguenje, neistoe)

Filter od aktivnog uglja preplavljen gorivom zbog prepunjavanja rezervoara

Ispuna fi ltera od aktivnog uglja neaktivna (granulat se raspao)

Izvriti vizuelni pregled Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti stanje ventila fi ltera od aktivnog uglja i proveriti da li ima

naslaga (praina, neistoa) u vodovima. To moe biti znak raspadanja granulata

Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja

Problem sa praznim hodom Regulacija praznog hoda je dostigla

granine vrednosti Zaglavljen ventil Delimino zaglavljen/otvoren ventil Izraen miris benzina, posebno na viim

temperaturama

Proveriti rad nepovratnog ventila runom vakuum pumpom Izvriti autodijagnostiku ili dijagnostiku aktuatora Proveriti elektrini otpor ventila Oistiti ili, ako je potrebno, zameniti neispravan ventil

Vodovi(ka ventilu za regeneraci-ju filtera od aktivnog uglja ili do usisne grane)

Loa ventilacija rezervoara za gorivo (zaguenje, neistoe)

Zagueni, prekinuti ili odvojeni vodovi Vodovi zagueni kondenzatom

Oistiti ili zameniti neispravne komponente Proveriti vodove




4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo

Ako postoji nezaptivenost u sistemu za gorivo ili nedostaje ep rezervoara, u okolinu se zbog isparavanja goriva emituju tetni ugljovodonici (HC).

Za dijagnosticiranje nezaptivenosti re-zervoara za gorivo, pored komponenti za ventilaciju rezervoara (pogledati poglavlje 4.2), neophodni su i ventil za ispiranje posude filtera od aktivnog uglja i, u zavisnosti od postupka ispiti-vanja, senzor pritiska u rezervoaru ili dijag nos tika pumpa.

FVentil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se naziva i ventil za regeneraciju ili ventil filtera od aktivnog uglja.

Sistem za dijagnosticiranje nezaptive-nosti rezervoara za gorivo ima zadatak da nadzire zaptivenost sistema za gorivo.

Sl. 18 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo


Vazduh

Sl. 19 Razliiti ventili sistema fi ltera od aktivnog uglja (AKF sistem)

Pumpa za gorivoSenzor pritiskau rezervoaru Dijagnostika pumpa

Ventil za regeneracijufi ltera od aktivnog uglja

Usisna grana

Kuite leptira

Ventil fi ltera od aktivnog uglja

Posuda fi ltera od aktivnog uglja

Ventil za regulacijupritiska u rezervoaru





Za ispitivanje se koriste dva razliita postupka. FSamo OBD II (SAD) zahteva pri-menu oba opisana metoda ispiti-

vanja zaptivenosti rezervoara za gorivo.Za EOBD (Evropa) su dovoljni ep rezer-voara koji je vezan da se ne bi izgubio i nadzor elektrinih komponenti sistema.

Ispitivanje potpritiskomVentil za ispiranje posude sa filterom od aktivnog uglja je zatvoren. Ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja je otvoren. Tako nastaje potpritisak u usis noj grani.Ako za odreeno vreme ne nastane potpritisak, bie prijavljena greka koja ukazuje na nezaptivenost (vea nezap-tivenost, do 1 mm).

FVentil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja (AKF ventil) se na-ziva i ventil za regeneraciju, ventil filte-ra od aktivnog uglja ili ventil ventilacije rezervoara.

Ako se za odreeni period vremena postigne propisani potpritisak, ventil za regeneraciju filtera e se zatvoriti. Ako razlika pritisaka u zatvorenom sistemu padne bre nego to je predvieno, bie prijavljena greka koja ukazuje na malu nezaptivenost (do 0,5 mm).

Ispitivanje natpritiskomVentil za ispiranje posude sa filterom od aktivnog uglja i ventil za regeneraciju filtera od aktivnog uglja su zatvoreni.Dijagnostika pumpa, koja je neophod-na kod ovog metoda, stvara odreeni pritisak. Kada se dostigne taj pritisak, pumpa se automatski iskljuuje. Ako pritisak padne ispod neke vrednosti, pumpa se ponovo ukljuuje. U zavisno-sti od veliine nezaptivenosti, to e se

javljati u kraim ili duim intervalima. Ako postoji velika nezaptivenost, nee nastati potreban pritisak. U zavisnosti od naina ispitivanja, nezaptivenost se ocenjuje preko potronje energije ili preko vremena rada dijag nostike pumpe.






Pored elektrinih greaka koje se u sva-kom sluaju registruju i prikazuju preko kodova greaka, postoje i druge greke koje prouzrokuju neispravnosti. U slu-aju takvih greaka, uzrok ne mora biti uvek otkriven dijagnostikom.

U nastavku su date instrukcije koje tre-ba da poslue kao pomo u iznalaenju uzroka takvih greaka.


Ako OBD otkrije nezaptivenost: Proveriti ceo sistem rezervoara za go-

rivo i zaptivenost svih spojeva izmeu pojedinih delova rezervoara (kod sed-lastih rezervoara) i spojeva sa filterom od aktivnog uglja.

Posebno proveriti zaptivanje i isprav-nost ventila za ispiranje.

Druge mogue neispravnosti su zag-lavljivanje ili zaprljanost ventila za regeneraciju i ventila za ispiranje po-sude filtera od aktivnog uglja.Ako zaprljanost ventila potie od filte-ra od aktivnog uglja, on se mora zame-niti. Ako se ventil stalno zaglavljuje, ceo sistem je potrebno oistiti.

FGreka moe biti prijavljena i zbog otputenog ili izgubljenog epa rezervoara!



P0440 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEISPRAVNOSTP0441 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEPRAVILAN PROTOK KROZ ODUKUP0442 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (MALA)P0443 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA NEISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLOP0444 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA OTVORENO UPRAVLJAKO KOLOP0445 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTILACIJA REZERVOARA KRATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLUP0446 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE NEISPRAVNO UPRAVLJAKO KOLOP0447 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE OTVORENO UPRAVLJAKO KOLOP0448 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE KRATAK SPOJ U UPRAVLJAKOM KOLUP0449 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA VENTIL ODUKE/SOLENOID NEISPRAVNOSTP0450 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA NEISPRAVNOSTP0451 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA MERNI OPSEG/PERFORMANSEP0452 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA PRENIZAK SIGNALP0453 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA PREVISOK SIGNALP0454 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA SENZOR PRITISKA SPORADINA GREKAP0455 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (VELIKA)P0456 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (VEOMA MALA)P0457 SISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA NEZAPTIVENOST (OTVOREN EP ILI NEMA EPA)P0460 DAVA NIVOA GORIVA NEISPRAVNOST...

P0464 DAVA NIVOA GORIVA SPORADINA GREKAP0465 SENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA NEISPRAVNOST...

P0469 SENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA SPORADINA GREKA


4.4 Sistem dodatnog vazduha

Sl. 20 ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (novija verzija)

Potpritisak

VazduhKuite leptira

Ventil za dodatni vazduh (ARV)

Elektrini preklopni ventil (EUV)

Pumpa dodatnog vazduha (SLP)

Protokomer

Radi pouzdanog starta hladnog motora neophodna je smea sa vikom goriva (bogata smea). Zbog bogatije smee je tokom hladnog starta u izduvnim gasovima prisutna vea koliina nesagorelih ugljovodonika (HC) i ugljen-monoksida (CO).

Uduvavanjem (dodatnog) vazduha bo-gatog kiseonikom u izduvni kolektor dobija se naknadna oksidacija (katali-tiko naknadno sagorevanje) zagauju-ih materija. Iako se sistem dodatnog vazduha ukljuuje u trajanju od najvie 90 sekundi posle hladnog starta,

time se u velikoj meri smanjuje koliina HC i CO u izduvnim gasovima. Istovre-meno se i vreme zagrevanja katalizatora znaajno skrauje, zbog toplote razvi -jene naknadnom oksidacijom.

Dodatni vazduh obezbeuje elektrini ventilator (SLP) koji uduvava vazduh u izduvni kolektor.Odgovarajue cevi povezuju deo sa istim vazduhom (iza filtera za vazduh) i izduvni kolektor.Ventil za dodatni vazduh (ARV) se akti-vira pneumatskim putem. Integrisani nepovratni ventil spreava da izduvni gasovi i skokovi pritiska dospeju u sis-tem dodatnog vazduha i njegovu pum-pu i izazovu oteenje.

Ventilom za dodatni vazduh upravlja elektrini preklopni ventil (EUV), u za visnosti od vremena proteklog od hladnog starta.

FNovije verzije ventila se otvaraju pritiskom dodatnog vazduha. U takvom sistemu nema potrebe za elektrinim preklopnim ventilom.

Nepovratni ventil


Ventil za dodatni vazduh je otvoren samo u periodu nakon hladnog starta dok se uduvava dodatni vazduh.

Sl. 21 Ventil za dodatni vazduh (ARV)




Sl. 23 Kombinovani ventil

Sl. 24 Starija izvedba ventila za dodatni vazduh

Kombinovani ventil se sastoji od ventila za dodatni vazduh sa ugraenim nepovratnim ventilom.

Ventil za za dodatni vazduh je ven-til sa membranom koji se aktivira potpritiskom. Postavlja se izmeu pumpe dodatnog vazduha i nepo-vratnog ventila. On odvaja sistem dodatnog vazduha od izduvnog kolektora. Otvara se da pri ubaciva-nju dodatnog vazduha samo u prvom periodu neposredno nakon hladnog starta. Aktivira ga elektri-ni preklopni ventil.

Na slici 22 su prikazane dve ranije vari-jante, kod kojih su se esto koristili ventil za dodatni vazduh odvojen od

nepovratnog ventila,

Sl. 22 ematski prikaz sistema dodatnog vazduha (starije verzije)

Elektrini preklopni ventil

Ventil za dodatni vazduh

Nepovratni ventil

Pumpa dodatnog vazduha

Elektrini preklopni ventil

Pumpa dodatnog vazduha

Kombinovani ventil

Potpritisak

Vazduh

ventil za dodatni vazduh zajedno sa nepovratnim ventilom, u vidu kombi-novanog ventila.





OBD sistem nadzire rad sistema dodat-nog vazduha i njegove elektrine kom-ponente. Ispravnost rada se nadzire pomou

lambda sonde, praenjem koliine dodatnog vazduha u odreenim rei-mima rada. Ako se prekorae zadate vrednosti, bie konstatovana greka.

Na elektrinim komponentama siste-ma se prati da li je dolo do kratkog spoja sa masom ili napajanjem, i da li postoji prekid u provodnicima.

Kod EOBD se na sistemu dodatnog vaz-duha nadzire samo elektrina veza pumpe dodatnog vazduha, ali ne i rad sistema.

Za proveru rada sistema koriste se dva razliita postupka.

Neposredno nakon hladnog starta Elektrina pumpa dodatnog vazduha e odmah nakon hladnog starta biti ukljuena u trajanju od oko 90 sekundi. Koliina uduvanog dodatnog vazduha se ne kontrolie.Ako je lambda sonda spremna za rad i ako alje upotrebljiv signal, on e biti uporeen sa zadatim vrednostima.

Na radnoj temperaturiOvaj nain nadzora se deava u toku ra-da na praznom hodu kada je motor dostigao radnu temperaturu. Da bi se izvrila provera, ukljuuje se pumpa dodatnog vazduha. To prouzrokuje re-gistrovanje siromane smee putem lambda sonde. Signal sa sonde se zatim poredi sa zadatim vrednostima u upravljakoj jedinici.

4.4.2 Mogui kodovi greaka (sa dijagnostikim instrukcijama)

Greke na sistemu dodatnog vazduha se oznaavaju kodovima P0410 P0419.



Kod greke Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

P0410 Sistem dodatnog vazduha

Lambda sonda nije registrovala dodatni vazduh (nema signala da je smea osiromaena)

Pumpa dodatnog vazduha ne radi. Ako su prikazani kodovi greke P0418/0419, radi provere pumpe, treba joj dovesti spoljanje napajanje.Ako pumpa proradi, proveriti sve releje, provodnike i elektrine prikljuke.Ako ne proradi, pumpa se mora zameniti.

U sluaju oteenja pumpe zbog kondenzata (uoljivog na potisnoj strani pumpe), treba proveriti da li postoji nezaptivenost ventila za dodatni vazduh sa strane dodatnog vazduha. Takoe treba proveriti i rad elektrinog preklopnog ventila.

Ako postoje neistoe u ventilu dodatnog vazduha sa strane dodatnog vazduha, ventil se mora zameniti.

Proveriti da li je pumpa dodatnog vazduha otkazala zbog vode (moe se primetiti preko tragova vode u pumpi). Proveriti zaptivenost usisnih cevi.




Kod greke Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

P0411 Sistem dodatnog vazduha nedovoljna koliina

Nisu postignute zadate vrednosti Detektovana nedovoljna koliina dodatnog vazduha (nedovoljno osiromaenje smee).Pumpa dodatnog vazduha radi, ali vazduh ne stie u izduvni kolektor.

Proveriti runom vakuum pumpom rad ventila za dodatni vazduh.Ako se ventil ne otvara pod dejstvom vakuuma, treba ga zameniti.

Ako se ventil otvara pod dejstvom vakuuma, proveriti elektrini preklopni ventil i vakuumski vod.

Proveriti napajanje elektrinog preklopnog ventila. Ako se elektrini preklopni ventil ne aktivira kada mu se dovede napajanje, treba ga zameniti.

Proveriti prohodnost elektrinog preklopnog ventila i po potrebi ga zameniti. Proveriti nepovratni ventil i prohodnost vodova za dodatni vazduh. Da bi se to proverilo, treba iskljuiti vodove sa izduvnog kolektora, ukljuiti pumpu dodatnog vazduha i proveriti da li vazduh izlazi.iliSkinuti nepovratni ventil i proveriti prohodnost produvavanjem vazduha kroz njega. Ne sme biti primetnog otpora strujanju vazduha.

P0412 Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0415 Greka u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)

Nepravilno aktiviranje Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. Elektrini preklopni ventil nema napajanje Elektrina greka

Proveriti provodnike, prikljuke i elektrini preklopni ventil

P0413 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0416 Prekid u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira

Elektrini preklopni ventil nema napajanje Nepravilno aktiviranje Elektrina greka


P0414 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila A sistema dodatnog vazduha (EUV 1)

P0417 Kratak spoj u elektrinom kolu preklopnog ventila B sistema dodatnog vazduha (EUV 2)Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira

Elektrini preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. Elektrini preklopni ventil nema napajanje Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj


P0418 Neispravnost releja elektrinog kola A sistema dodatnog vazduha

P0419 Neispravnost releja elektrinog kola B sistema dodatnog vazduhaPumpa dodatnog vazduha ne radi Relej A ili B pumpe dodatnog vazduha se

ne aktivira Nepravilno aktiviranje Elektrina greka Kratak spoj

Proveriti releje, provodnike, elektrine prikljuke i pumpu dodatnog vazduha




Sl. 25 Nepovratni ventil(starija verzija)

Nepovratni ventili (RV) se ugrau-ju izmeu ventila za dodatni vazduh i izduvnog kolektora, radi spreavanja oteenja sistema za dodatni vazduh zbog skokova pritiska. Ovi ventili se otvaraju dejstvom pritiska u sistemu do-datnog vazduha.

Sl. 26 Pumpa za dodatni vazduh

Sl. 27 Elektrini preklopni ventil (EUV)

Elektrini preklopni ventili (EUV) su ventili koncep-cije 2/3. Koriste se za vakuumske ventile, ventile EGR, ventile dodatnog vazduha i mnoge druge primene.Vie informacija o elektrinim preklopnim ven-tilima moete nai u servisnim informacijama SI 0050, 0051 i 0052.

Pumpe za dodatni vazduh su brzohodi jednoste-peni ili dvostepeni ventilatori.Ako se vazduh ne usisava iz usisne cevi motora nego direktno iz motorskog prostora, pumpa ima ugraen filter za vazduh.

Ostali kodovi greaka koji su u vezi sa sistemom dodatnog vazduha



P0100 PROTOKOMER NEISPRAVNOST P0101 PROTOKOMER PROBLEM SA OPSEGOM/PERFORMANSAMAP0102 PROTOKOMER PRENIZAK SIGNALP0103 PROTOKOMER PREVISOK SIGNALP0104 PROTOKOMER SPORADINA GREKAP0105 SENZOR APSOLUTNOG/BAROMETARSKOG

PRITISKA U USISNOJ GRANINEISPRAVNOST

P0106 SENZOR APSOLUTNOG/BAROMETARSKOGPRITISKA U USISNOJ GRANI

PROBLEM SA OPSEGOM/PERFORMANSAMA


PRENIZAK SIGNAL


PREVISOK SIGNAL


SPORADINA GREKA

P0110 SENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA NEISPRAVNOSTP0111 SENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PROBLEM SA OPSEGOM/PERFORMANSAMAP0112 SENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PRENIZAK SIGNALP0113 SENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PREVISOK SIGNALP0114 SENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA SPORADINA GREKA



Otkaz neke komponente u sistemu dodatnog vazduha esto prouzrokuje oteenja nekoliko drugih komponenti.Jedna od estih neispravnosti je otkaz pumpe dodatnog vazduha. Skoro uvek je uzrok oteenja prisustvo konden-zata izduvnih gasova u pumpi.Prilikom opravke se uglavnom ne uoi pravi uzrok i samo se izvri zamena oteene pumpe dodatnog vazduha. Uzrok oteenja nije uklonjen i moe doi do ponovnog otkaza pumpe do-datnog vazduha.Iz tog razloga se u sluaju nekog ote-enja moraju prekontrolisati sve rele-vantne komponente. Na primer, OBD sistem e zaglavljen nepovratni ventil svrstati u otkaz pumpe dodatnog vaz-duha, ak i kada ona ispravno funkcio-nie.ta vie, oteenja u sistemu dodatnog vazduha mogu izazvati neispravnosti koje se prilikom dijagnostike greaka pripisuju komponentama drugih siste-ma.

Sl. 28 Kondenzat u pumpi dodatnog vazduha

Sl. 29 Pumpa dodatnog vazduha korodirani elektrini prikljuci

Sl. 30 Ventil za dodatni vazduh oteenja membrane i tanjiria ventila zbog kondenzata

Sl. 31 Naslage u nepovratnom ventilu

FOteenja pumpe dodatnog vazduha su skoro uvek posledica neispravnosti neke periferne kom-ponente.

Neispravnost Mogui uzroci/greke Mogue korekcije

Glasno zvidanje posle hladnog startaBuna pumpa dodatnog vazduhaPumpa uzastopno otkazuje

Korodiran leaj zbog dejstva kondenzata. Vodovi i izolacija uniteni dejstvom

kondenzata. Nepravilno (elektrino) povezan elektrini

preklopni ventil.

Ako je pumpa buna, treba je zameniti i utvrditi uzrok otkaza, na nain opisan za kodove greke P0410 i P0411.Proveriti ventil za dodatni vazduh i elektrini preklopni ventil.Ako postoji vie elektrinih preklopnih ventila na vozilu, proveriti da nisu pogreno spojeni.

Buan izduv ili miris izduvnih gasova u motorskom prostoru

Nezaptivenost izduvnog sistema ili sistema dodatnog vazduha, izmeu izduvnog kolektora i ventila za dodatni va

Documents

57026095 Osnovi Auto Dijagnostike