Medijska preduzede i poslovne integracije
1. Medijska organizacija u masovnom komuniciranju. 2. Modeli medijskih organizacija.
Medijska organizacija i preduzede
I MEDIJSKA ORGANIZACIJAI MEDIJSKA ORGANIZACIJA
IIII MEDIJSKMEDIJSKOO PREDUZEPREDUZEEE 1. Pojam, definicija i vrste preduzeda. 2. Medijsko preduzede: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti. 3. Osnivanje medijskog preduzeda. 4. Organizaciona struktura medijskog preduzeda. 5. Izvori finansiranja medijskog preduzeda. 6. Povezivanje medijskog preduzeda. 7. Funkcije medijskih preduzeda.
Medijska organizcija u masovnom komuniciranju
Masovno komuniciranje je oblik komunikacione prakse. Epilog:
drutvo je nezamislivo bez masovnog komuniciranja.
Iz ugla menadmenta medija najznaajnija karakteristika
masovnog komuniciranja jeste da je ono nuno medijski
posredovano.
Javno komuniciranje je zapoeto profilisanjem specifinih organizacija u
drutvenoj podeli rada. Okonana je konstituisanjem medijskih sistema.
Drutveno situirana i zakonski institucionalizovana medijska
organizacija strukturalno predstavlja meuzavisni i hijerarhjski splet
profesionalnih komunikatora, naina njihovog komuniciranja i tehnike
mogudnosti distribucije.
Modeli medijskih organizcija
U praksi masovnog komuniciranja definisana su etiri modela medijskih organizacija:
1. partijsko dravni model
2. profitno komercijalni model
3. model javne slube
4. civilni model
Mediji spadaju u najprofitabilnije industrije
Posle industrije naoruanja, lekova i duvana, javno komuniciranje posredovano masmedijima predstavlja najprofitabilniju delatnost u savremenom drutvu.
Prua velike mogudnosti za sticanje znaajne dobiti.
Industrija (s)vesti
Ova industrija (s)vesti (Teodor Adorno), istovremeno predstavlja pretpostavku izuzetne drutvene modi.
Meu najmodnijim ljudima na planeti, svaka druga linost deluje u globalnom medijskom kompleksu.
Pojam, definicija i vrste preduzeda
Pod pojmom preduzede podrazumeva se oblik drutvenog organizovanja.
U zakonu se preduzede definie kao pravno lice, koje obavlja odreenu delatnost u drutvu, radi
ostvarivanja odreenog cilja/ciljeva.
Postoje brojne kvalifikacije preduzeda, meu kojima su karakter vlasnitva,veliina i
podruje delovanja najvaniji.
Medijsko preduzee: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti
Medijsko preduzede je drutvena organizacija sa statusom pravnog lica.
Osniva se u medijskom sistemu, ija je osnovna delatnost kontinuirana priprema, produkcija i rasprostiranje vizuelnih, auditivnih i audiovizuelnih sadraja posredstvom razliitih medija.
Podruja u kojima se osnivaju medijska preduzeda
Medijska preduzeda osnivaju se kao:
novinska i izdavaka preduzeda;
preduzeda za produkciju, distribuciju i projekciju filmova;
preduzeda za produkciju, distribuciju i projekciju video i audiovizuelnih sadraja;
specijalizovana preduzeda za prikupljanje, obradu i diseminaciju informacija drugim medijskim preduzedima;
preduzeda za produkciju i radiodifuzno, kablovsko i satelitsko transmitovanje radijskih i/ili televizijskih programa.
Medijsko preduzee: teorijsko odreenje, vrste i specifinosti
Specifinosti medijskih preduzeda u odnosu na druga
preduzeda su slededa:
1. Sticanje dobiti kod medijskih preduzeda dobit nije osnovni cilj.
2. Funkcionalna, kadrovska, tehniko tehnoloka i produkciona heterogenost.
3. Zbog zadiranja medija u sve sfere ovekovog ivota, time i u samu sr socijalnog ivota, medijska preduzeda su uvek
pod nekom formom uticaja.
Osnivanje medijskog preduzeda
Osnivanje medijskog preduzeda determinisano je:
1. poslovno finansijskim mogudnostima osnivaa;
2. formalno pravnim uslovima.
3. programskom orijentacijom
Organizaciona struktura medijskog preduzeda
Svako medijsko preduzede u organizacionoj strukturi sadri
tri podsistema:
Komunikacioni centar
Komunikacioni centar
Tehniki podsistem
Poslovni servis
Izvori finansiranja medijskog preduzeda
Zavisno od titulara, oblika organizovanja i pozicioniranosti na tritu, medijska preduzeda mogu obezbeivati
finansiranje sopstvene delatnosti na tri naina:
1. javnim prihodima;
2. samostalno ostvarenim prihodima na tritu;
3. kombinovanim javnim i sopstvenim prihodima sa
trita.
Povezivanje medijskog preduzeda
U kontekstu savremenih drutvenih promena, malo je medijskih preduzeda koji mogu samostalno opstati.
Rezultat su razliiti i brojni oblici povezivanja i integracije medijskih preduzeda i mogude ih je podeliti u dve velike
grupe: ekonomskog i nekonomskog razloga.
U zavisnosti od stepena pravne formalizacije, mogu se prepoznati potpune i nepotpune integracije ovih
preduzeda.
POSLOVNE INTEGRACIJE: Povezivanje medijski preduzeda
Strateki ekonomski cilj povezivanja medijskih preduzeda svodi se uvek na jedan sticanje i povedanje dobiti.
Ekonomski i neekonomski razlozi povezivanja medijskih preduzeda.
a) koncentracija finansijskog kapitala (jaanje kreditne sposobnosti); b) zaokruivanje tehnolokog postupka produkcije medijskih sadraja (koprodukcija skupog
filmskog projekta);
c) irenje i diverzifikovanje medijske ponude (novine, knjige, film, televizija);
d) zatita od konkurencije (zajedniki marketinki nastup);
e) nabavka novih medijskih tehnologija i apsorbovanje novih medija (digitalna umesto analogne tehnike, spajanje televizijskih preduzeda i mrenih provajdera);
f) eliminisanje nezavisnih/samostalnih medijskih preduzeda;
g) smanjenje trokova (produkcije skupih medijskih projekata, pojedinanih opteredenja za honorare uglednih profesionalnih komunikatora po kojima se prepoznaju odreeni programi);
Povezivanje medijski preduzeda ekonomski razlozi
g) lake dobijanje razliitih licenci za rad (zajedniki nastup pred organima javne vlasti ili nadlenim agencijama).
h) amortizovanje fiskalnih opteredenja svakog preduzeda pojedinano.
Povezivanje medijski preduzeda ekonomski razlozi
Povezivanje medijskih preduzeda neekonomski razlozi
a) politiki (povedanje uticaja na politiki proces i njegove najznaajnije aspekte izbor, odluivanje, vladanje);
b) ideoloki (afirmisanje identinog idejnog pristupa stvarnosti ); c) kulturno-nacionalni (promocija odreenog kulturnog obrasca i/ili zatita nacionalnog
identiteta; d) statusni (jaanje drutvenog poloaja i ugleda pojedinanih medijskih preduzeda
kroz zajedniko delovanje recimo asocijacija lokalnih televizija u privatnom vlasnitvu);
e) programski (trenutna ili relativno trajna realizacija programskih projekata za koje svako pojedinano medijsko preduzede nije kadro na primer, zajedniki direktan prenos kakvog kulturnog, sportskog itd. dogaaja ili zajedniki veernji program lokalnih radio-stanica).
Potpune integracije medijskih preduzeda
Potpune integracija rezultiraju stvaranjem potpuno novih pravnih lica u razliitim formalno-pravnim statusima.
etiri tipa potpune integracije: princip radijalne integracije (jedno preduzede kupuje drugo u celini ili
kontrolni paket akcija u njemu); princip piramidalne integracije (tako kupljeno preduzede preduzede-
kder, kupuje drugo ili druga preduzeda, koja se, opet, javljaju kao kupci novih preduzeda);
princip uzajamne integracije (preduzeda uzajamno kupuju odreeni broj
akcija); princip cirkularne integracije (poslednje kupljeno preduzede u
piramidalnoj integaraciji kupuje odreeni broj akcija preduzeda-majke).
Na jednom od ovih principa zasnovano povezivanje preduzeda naziva se statusnim integracijama i njihove najede forme jesu holdinzi i koncerni.
Povezivanje medijskog preduzeda
Prvi oblik povezivanja rezultira stvaranjem potpuno novih pravnih lica. Njihovi nazivi variraju u zavisnosti od
zakonodavnog sistema, ali su principi indentini i ima ih etiri:
a) princip radijalne integracije
b) princip piramidalne integracije
c) princip uzajamne integracije
d) princip cirkularne integracije
Drugi oblik povezivanja ne rezultira potpunom integracijom, nego je re o ugovornom stvaranju grupacije preduzeda u
formi: konzorcijuma, kartela ili tzv. Joint Venture povezivanje.
Ugovorne grupacija preduzeda
Drugi oblik povezivanja medijskih preduzeda ne rezultira potpunom integracijom.
Re je o ugovornom stvaranju grupacije preduzeda u formi:
konzorcijuma,
kartela,
Joint Venture (zajedniki poduhvat).
UGOVORNE GRUPACIJE PREDUZEA Konzorcijum
Ne osniva se novo pravno lice, ved jedno od preduzeda preuzima VODEU ulogu u relizaciji odreenog posla.
Nastaje ugovorom o konzorcijumu, najede oko zajednikih projekata velikih vrednosti kao to su Naftovodi, hidro i termo elektrane i dr.
KARTEL
Sporazumom lanovi kartela reguliu proizvodnju i nastup na tritu.
Ovo je u osnovu ugovor nastao kao Dentlemenski sporazum.
Osnovni cilj je stvaranje MONOPOLA i iskljuenje ostalih iz konkurencije.
JOINT VENTURE ZAJEDNIKI PODUHVAT
Ugovor o zajednikom poslu kojim se obino ne stvara novo pravno, lice ali moe i da se stvori najede kao Drutvo sa ogranienom odgovornodu.
Ovaj ugovor je postao popularan 90-ih godina.
Zakljuuje se zbog za
