Embed Size (px)
Citation preview
Aleksandar Bogićević
NOVE
Godina II • Broj 133 • 20. septembar 2019. • Cena: 40 dinara
9772560365004
ISS
N 2
56
0-3
65
5IS
SN
25
60
-36
55
DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!
éve A pOLGáROK eGéSZSéGéNeK SZOLGáLATáBAN13Nikole Kujundžića br. 6
str 2
str
7
Zanimanja
str 8
Ljudi
Poljoprivreda
str 14
str 4
Pobedila svoju bolest, sada pomaže drugima
Poboljšati subvencije i vratiti značaj
stručnim službama
“Mali Princ” Branki Veselinović i Ranku Risojeviću!
str 10
Grad
NOVINARE (NE)ĆE ZAMENITI ROBOTI?
• Subotički putari ovih dana
„napadaju“ poslednje
kilometre „Ipsilon kraka“ prema
graničnom prelazu Kelebija. Prva
deonica ove trase od 8,8 kilometara biće završena do
26. novembra ove godine.
Kultura
str 9
T R K A U Ž I VA N J A K R O Z V I N O G R A D E
Toni Bedalov, diplomirani žurnalista, dopisnik RTS-a iz Subotice
TUCANIK USPORAVA
RADOVE
Padaju i poslednji kilometri asvalta na Zaobilaznici oko Subotice
Tivadar Bunford uručio poklone
novorođenim trojkama
NOVEgrad2 Broj 13320. septembar 2019.
•Predsednik Skup-
štine grada Subo-
tice, Tivadar Bun-
ford posetio je u MZ
Radanovac porodi-
cu Majoroš, supruž-
nike Željku i Deni-
sa i njihove tri bebe
Lukasa, Miu i Ma-
teja, koje su rođene
22. maja u Novom
Sadu.
Bunford je u ime Skupštine grada i u svoje ime čestitao rodi-teljima na prinovama, poželevši im pritom puno zdravlja i sreće. Predsednik Skupštine grada uru-čio je potom 62 paketa pelena do-voljnih za narednih šest meseci, uz konstataciju da im je poklon
u vidu pelena, pored dohrane, u ovom trenutku najpotrebniji.
Tivadar Bunford je u srdač-nom razgovoru sa presrećnim roditeljima istakao i da subo-tička lokalna samouprava prati i unapređuje mere populacione politike, izdvajajući sredstva iz budžeta za naknadu troškova za vantelesnu oplodnju, jednokrat-nu novčanu pomoć trudnicama, roditeljski dodatak za prvo dete, regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi za treće i četvrto dete, a sve sa ciljem da se roditelji podstaknu za prošire-nje porodice. S obzirom na to da je u porodilištu subotičke Opšte bolnice, zaključno sa 15. septem-brom 2019. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine rođeno manje beba, Bunford je istakao da se nada da se ta ten-dencija neće nastaviti zahvalju-jući merama koje država, pokra-jina i lokalna samouprava predu-zimaju u cilju unapređenja pro-natalitetne politike.
Željka Majoroš je podvukla da su ona i njen suprug na prinove čekali čak sedam godina i da sve obaveze prema bebama doživlja-vaju kao nagradu.
„Kada je dobra organizacija,
sve se može. Srećni smo, bebe dobro napreduju, prošli su grče-vi i čekamo prve zubiće. Dok smo pokušavali da imamo decu pro-lazila sam kroz brojne bolne tre-tmane, pa mi je suprug predložio da odustanemo i da zauvek osta-nemo zajedno i bez dece. Odlu-čila sam se za vantelesnu oplod-nju. U početku trudnoće rekli
su nam da ćemo imati blizance, ali kada smo otišli u Novi Sad i čuli treće otkucaje srca bili smo u čudu. Lekar je pozvao Deni-sa da mu kaže da kupi više pe-lena, prihrane, odela i veća kola, jer stižu trojke. Bili smo u šoku ali nas je uskoro preplavilo ose-ćanje neverovatne sreće. Neka su oni nama živi i zdravi. Zahvalni
smo gradu Subotici što nam i po-klonom olakšava ove prve dane, tim pre što su pelene i prihrana najveća stavka Neke stvari ni-sam stigla ni da im obučem, izra-sli su, ali sve to pakujem u kutije i spremam za Tavankut gde jed-na porodica, takođe, uskoro oče-kuje trojke“, rekla je Željka Ma-joroš. B. Nikolić
Predsednik Skupštine grada Tivadar Bunford uručio prigodne poklone novorođenim trojkama
Željka i Denis sedam godina čekali prinove
Tivadar Bunford, Denis Majoroš, Đula Ladocki i Željka Majoroš
Poziv Gradskog muzeja Subotica građanima i poštovaocima te ustanove kulture
Istorija gramofona i zlatno doba LP ploča!•Jedna od izložbi koju organizuje Gradski muzej Subo-
tice tokom ove godine je „LP – istorija gramofona i zlatno doba ploča”.
Posetioci Gradskog muzeja imaće ove godine priliku da vide ne-običnu izložbu „LP – istorija gramofona i zlatno doba ploča”, pa ta ustanova kulture uputila je poziv svim poštovaocima muzeja, svim subotičkim zaljubljenicima u stare gramofone, da u skladu sa temom, pomognu Gradskom muzeju u prikupljanju fotografija iz porodičnih albuma na kojima se vidi i gramofon.
„Očekujemo da nam se javite do 15. oktobra 2019. godine i da za izložbu LP – istorija gramofona i zlatno doba ploča posudite svoje fo-tografije i dokumenta koja se odnose na gramofone, a vezani su za Su-boticu i okolinu. Možete da se javite Viktoriji Šimon Vuletić u Gradskom muzeju Subotice, na e-mail: [email protected] ili telefon, 062/819 51 30 (od 10 do 17 časova)”, saopštili su iz Gradskog muzeja.
Subotičani mogu da očekuju neobičnu i bogatu ilzožbu, prisećajuči se koliko su i sami pažnje poklanjali čuvanju i pribavljanju zlatnih gramofonskih ploča i sličnog materijala, koji se danas čuva više u muzejima, nego u privatnim kolekcijama. N.H.K.
Subotički Arhiv or-ganizuje međuna-rodni arhivistič-ki skup, 12. subotič-ki arhivski dan sa temom: „Matične knjige kao arhivska građa”. Arhivistički skup počinje danas, a tema obuihvata matične knjige, cr-kvene i državne kao arhivska građa.
Subotički arhivski dani poči-
nju danas u Velikoj većnici Grad-ske kuće referatima naučnika, istoričara i eksperta više oblasti, koji se bave matičnim knjigama i arhivskom građom crkvenih i dr-žavnih spisa, a Stevan Mačko-vić, arhivski savetnik, dir. IAS najavio je i referate većeg broja naučnih i stručnih radnika, koji će izlagati na skupu.
Matične knjige predstavlja-ju osnovne evidencije temelj-nih podataka koji se vode u obli-ku knjige. One su arhivska građa i predstavljaju pisane dokumen-te, crkvene i državne. Crkvene matične knjige su crkvene priva-tno-pravne isprave o fizičkim li-cima koji su pripadnici određene
verske zajednice, a postoje Matična knjiga krštenih, Matična knjiga venčanih, Matična kn-jiga umrlih i Matična knjiga krizmanih.
„ Razvojem buržoaskog društva, pojavljuje se pravna teo-rija kao pojam građanskog stan-ja, pa u vezi s tim i zakonski re-gulisan građanski brak, neza-visno od crkvenih kanona. Zbog regulisanja građanskog stanja (rođenje, sklapanje braka, smr-ti fizičkih lica), uvešće se vođenje Građanskih (državnih) matičnih knjiga. Bez obzira da li je crkve-na ili državno-pravne proveni-jencije, knjiga podrazumeva pri-vatno-pravnu evidenciju o licima (pojedincima)”, pojašnjava Ste-van Mačković. .
Nakon svečanog otvaranja oko 10 sati i 30 minuta, prvi referat će izneti Dr. Lakatos Andor, E-istraživanje u Kaloči (Matricu-la-Historia-online), izveštajem o iskustvima u protekloj deceniji (2009-2019)
Dr Boris Stojkovski govo-riće o Matičnim knjigama evrop-skih univerziteta, kao izvora za kulturnu i društvenu istoriju srednjovekovne Južne Ugarske
Apró Erzsébet, govoriće o crkvenim spisima matične knjige u vojvođanskim arhivima, a Dr. Gyenesei József o „ načinima korišćenja matičnih knjiga u Ar-hivu Bačkiškunske županije, sa posebnim osvrtom na projekat rodoslovnog istraživanje Mađar-skog nacionalnog arhiva.
Srđan Sivčev govoriće na temu „Matične knjige u fondo-vima Istorijskog arhiva Kikinda” , a Vanda Vojvodić Micova, Nikola Petričić iz Istorijskog arhiva Zrenjanin iztlagaće o temi „Matične knjige (crkvene i drža-ne) kao arhivska građa u Istorij-skom arhivu Zrenjanin”.
Slavko Stepanović iz Isto-rijskog arhiva Šumadije, Kragu-jevca govoriće o temi „Veliki rat 1914-1918 kroz protokole umrlih crkava kragujevačkih”, a izlaga-će i Dr. sci. Vlatka Lemić sa Univerziteta u Zagrebu.
Vladimir Mijatović i Je-lena Nikolić iz Istorijskog ar-hiva Beograda: Crkvene matič-ne knjige Istorijskog arhiva Be-ograda u digitalnom okruženju, Radovana Sremca, sa temom Muzej naivne umetnosti „Ili-janum“ Šid: Matične knjige na prostoru Srema i problematika genealogije u Sremu. Istorijski arhiv Sombor Marko Anasta-sija govoriće o Matičnim knji-gama Jevrejske opštine Kula, a Saša Sabadoš o preuzimanju matičnih knjiga od strane Istorij-skog arhiva Sombor.
Milena Popović Subić izla-gaće o Arhivu Vojvodine, regi-stru matičnih knjiga - elektron-skoj bazi podataka, dr Bodor Mihály referisaće o temi „Cr-kvene i državne matične knjige Arhiva Baranjske županije, isto-rijski pregled 1827-2019”.
N.H.K.
Danas u velikoj većnici Gradske kuće održavaju se 12. Subotički arhivski dani
Matične knjige kao arhivska građa!
NOVE grad 3Broj 13320. septembar 2019.
izlaze nedeljno
IZDAVAČ: NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.Društvo za novinsko - izdavačku delatnost
Subotica, Maksima Gorkog 8, tel: 024/553-042
Matični broj: 21255947, PIB: 109859609
Direktor, glavni i odgovorni urednik:Vlado Tomić dipl. ecc. tel: 553-529 ([email protected]), tel: 552-859([email protected]);
Zamenik gl. i odg. urednikaNada Harminc Karanović
Redakcija - novinari: tel: 553-042;
Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola Stantić, Milutin Mitrić, Biljana Vučković, Bojan Nikolić
Kolumnista:Milutin Mitrić,tel: 060/195-4449([email protected])
Karikaturista:Milenko Kosanovićtel: 064/386-3435([email protected])
Tehnički urednik: Robert Kiš
([email protected])Marketing: tel: 553—914, e-mail: [email protected]
Oglasi i čitulje: tel: 553-805([email protected])
Štampa: „Štamparija Borba” A.D. Kosovska 26, Beograd
CIP: Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-3655
= Nove subotičke novine COBISS.SR-ID 22996660
NOVE
CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINAU PRETPLATI:
6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara + poštanski troškovi
6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara + poštanski troškovi
12 MESECI ZA INOSTRANSTVO 2.080 dinara + poštanski troškovi
Sećate li se svojih karata iz detinjstva? Špil sastavljen od 52 karte i one tri džoker kar-te. Obično bi se neka od karata zaturila ispod kauča ili ormara i na njeno mjesto bi uskočio džoker. Onako, gotovo pa nov, štrčao bi u, već od igre, pohabanom špilu.
Džoker karta predstavljena je likom dvor-ske lude, u svojoj neobičnoj, upadljivoj noš-nji. Dvorskih luda najviše je bilo po evropskim dvorovima i to uglavnom u srednjem veku. Ali, daleko od toga da su dvorske lude bile bu-dale. Radilo se o duhovitim osobama koje su na satiričan način kritikovale društvo u celini, pa i same krunisane glave, a da im pritom nije falilila ni „dlaka s glave“.
Danas više nemamo zvanično dvorskih luda, ali imamo satiričare kao dijagnostičare nezrelog društva i hroničare ljudske gluposti. Što je društvo bolesnije, to je lakše biti satiri-čar, teme se same nude na tacni. I dok u mno-go čemu uveliko zaostajemo za Evropom i sve-tom, satira nam drži svetski vrh. U oskudici tema za ovu kolumnu ispričaću vam jednu sa-tiričnu priču.
Bilo jednom jedno carstvo u kome je vla-dao moćni car Jao Lele. Jednog dana, car od-luči da obiđe svoju predstolnicu i sazna kako njegov narod živi i gde se hrani. Kao telesnu gardu, car Jao Lele pozvao je dvorsku ludu da ga prati. Seli su u belu kočiju sa tamnim sta-klima i krenuli u obilazak grada. Obilazili su neke restorane, mahom kafi će i nigde nikoga car nije video da je nasmejan, a pogotovu ne da ručava.
-Sto mu gromova! – uzviknuo je car. Moj narod izgleda loše živi, vidim da je zabrinut i izgleda nema gde da otmeno jede u mom carstvu!-Kakvi restorani i kakvi „bakrači“,- dobaci caru dosta ironično dvorska luda. Pa naš narod nema para ni da ode na pijacu i nešto kupi da skuva, a vi Jao Lele, pričate o restoranima.
Car Jao Lele, ga pogleda popreko, a onda dreknu: „Ej, tebe su izgleda zavrbovali ovi iz opozicije. Zar hoćeš da na moj prestol dođe onaj moj protivnik Kuku Nama. Dovorska luda je zaustio nešto da kaže, ali ga car preki-nu da više ništa ne govori, jer može da završi u Komunalnom preduzeću kao sakupljač jese-njeg lišća. Dvorska budala je počela da drhti i
ozbiljno razmišlja o visini otpremnine, koju bi u slučaju otkaza sa carskog dvora mogao da dobije.
Dvorska budala je počela da se pravda caru da ga je vodio na pogrešna mesta i predloži da obiđu neke otmene restorane gde je narod za-dovoljan i gde bogato jede. Car pristane na bu-dalih predlog i obiđu oni sa kočijama i taj deo grada, gde se car još više rasrdi.
-Ove što sam video što bogato jedu, ti kra-du moje carstvo i zato su radosni i nasmejani, -ljutito reče car. A gde je tu moja dvorska bu-dalo – narod.
Čim su se vratili u dvor, car Jao Lele je po-zvao svog savetnika i naredio mu da sagradi po kvartovima grada gostionice u kojima će da jede običan narod, narodna jela i da cene za hranu budu skoro džabe. Shvativši šta car Jao Lele želi, dvorska budala je predložila savetni-ku, da sačekaju neko vreme, kao grade se go-stionice, a onda pozovu cara u objekte gde se u red čeka za hranu.
Posle izvesnog vremena, dvorska budala i savetnik odu kod cara da ga pozovu da obi-đu nove kafane, gde narod jede, izvinjavaju-ći se caru, što nisu imali vremena da ga zovu da polože kamene temeljce. Car je ponovo seo u belu kočiju sa belim konjima i tamnim sta-klima i uputio se u obilazak grada. Kada je sti-gao u prvi kvart na periferiji , ugledao je ve-liki red ljudi i žena u poodmaklim godinama i skromno obučeni kako čekaju u red ispred gostionice.
„ Alal vera! – uzviknuo je car Jao Lele. Ve-rovatno je gostionica prepuna unutra a vidi-te koliko naroda čeka ispred vrata da uđe da jede. Neki s pognutom glavom u redu su caru mahali, a on je uzvraćao na pozdrave.-E,ovo hoću da vidim svaki dan, - rekao je dvorskoj budali car. Da se i iz aviona može primeti-ti kako su nam gostionice pune naroda, koji jede i još ispred vrata redovi ljudi koji čeka-ju na gozbu“.
Car se u kočijama vratio na dvor, zadovo-ljan šta je video. A, ustvari nije video ono glav-no. Dvorska budala i carev savetnik, sa vrata objekata gde se delila hrana, sklonili su obične kartone na kojima je pisalo: NARODNA KU-HINjA. Careva više nema, ali nam je ostala sa-tira i sa njom nove budale.
Učiteljica zadala svojim đacima za domaći da razmisle i napišu u čemu je razlika između reči besplatno i reči džaba. Mali Perica nije znao razliku pa je pitao svog iskusnog oca: Koja je razlika između “besplatno” i “dža-ba”... A otac mu odgovara: Ti sine ideš u školu besplatno... ali džaba...
(Džaba i džabe su prilozi turskog porekla koji znače besplatno, bada-va, po niskoj ceni, skoro besplatno. Značenje izvedeno preko sinonima: ni zbog čega, utaman, bez veze, bespotrebno, uludo, nizašta, zabadava, zavra-ga, uzaman, bez svrhe, badava, tek onako, samo tako, u bescilj, bez potre-be, bezrazložno, zaludu, ututanj, bez razloga...)
U ovom slučaju, takođe je nešto „džabe“ ali nije besplatno, a to je da je zgrada na Radijalnom putu 16 (bila) lepo okrečena i fasada doterana, da služi za ponos stanarima i prija pogledima prolaznika. Da pokaže kako u njoj, dakle i u Subotici u celini, žive kulturni i civilizovani ljudi, kojima nije svejedno u kakvom su okruženju i žele da ono bude pristojno i uređeno. Ali – džabe! Ona pakosna: „Džabe ste krečili!“, ovde je došla do izražaja, i to još kako! Ovi „umetnici“ zaista su „džaba“ išli u školu, makar i besplatno.
Šalu na stranu – koliko je moglo da staje krečenje ove fasade, koliko je ljudi i koliko su ljudi morali da rade da bi taj posao platili, a onda se preko noći pojave neandertalci sa sprejom u ruci i za čas ostave tragove svoje po-remećene svesti na zidovima!? Osim ako takvo iživljavanje po nekoj „savre-menoj“ pedagogiji nije „normalna adolescentska pojava“
Kome je dosadno i ko se ne slaže neka ne čita dalje, ali najbolja peda-goška mera je iz raja izašla i primenjuje se radi isterivanja „bubica“ iz gla-ve i prevencije da se iste ne vrate. Razvijanje „slobode ličnosti“ se odnosi na kreativnost, učenje, sticanje radnih navika i slične osobine, dok je de-struktivnost suprotnost svemu tome i ne zaslužuje razumevanje, bez obzi-ra iz kojih razloga se javlja.
Vuk Karadžić je pisao o „suboti – đačkoj buboti“, starom običaju kada su đake redom u školi svake subote „bubetali“, čak i ako ništa nisu skrivili – za ono što bi moglo da im padne na pamet da učine! Daleko ga bilo (obi-čaja), ali...poslužio bi i danas svrsi!
MR
Foto + rečU RETROVIZORU
Piše: Milutin Mitrić
PRIČA O CARU
Džabe ste krečili!
Kosanović
NOVE
•Privredna komo-ra Srbije, u saradnji sa „Omega konsalting timom“ organizuje konferenciju „Poslov-ni skok“, u okviru Par-lamenta privrednika PKS Regionalne pri-vredne komore SBO, a organizuje se u cilјu edukacije privrednika o jačanju konkurent-nosti, pruža platformu učesnicima za razme-nu znanja i kontaka-ta, kroz interaktivnu diskusiju sa stručnim predavačima, obez-beđuje jasne odgovo-re i ideje za rešavanje izazova svakodnevnog poslovanja!
Na konferenciji u RPK Suboti-ce učestvuju stručnjaci iz oblasti finansijskog i poreskog sistema, lјudskih resursa, informacionih tehnologija (IT) kao i predstavni-ci evropskih fondova, koji će pri-vrednicima pružiti informacije i savete za unapređenje poslovan-ja i konkurentnosti. Konferencija je zakazana u RPK za 25. septem-bar u 10 sati, a privrednicima nije potrebna kotizacija za učešće, ali je potrebno da se prijave putem e-maila na [email protected].
Tema konferencije Poslovni skok namenjena je vlasnicima i direktorima kompanija, ruko-vodiocima sektora prodaje, fi-nansija, proizvodnje, razvoja, za-poslenima koji žele da unapre-de lične i kompanijske rezultate poslovanja.
Razgovaraće se o temama kako da se poslodavac zaštiti od rizika u poslovanju, kako se pripremiti za izmenu novih poreskih propi-sa, pod kojim uslovima su dostup-na sredstva iz fondova (IPARD,
EBRD i drugih fondo-va), kako preživeti rast kompanije i šta dobar softver može da uradi za vaš biznis.
Biljana Štavljanin, v. d. direktora PKS - RPK Subotica pozdraviće privrednike, a na temu poreza u nared-nom periodu govoriće Snežana Matejić, po-reski konsultant.
Kako se zaštiti od tr-žišnih rizika u poslo-vanju, tema je izlaga-nja Đorđa Živanovi-ća, Coface Srbija i Du-šana Jovičića, direk-tor Sektora sredsta-va (Head of Treasury) u Vojvođanskoj ban-ci. Zoran Damnjanović, objasniće „Šta dobar softver može da ura-di za Vaš biznis” a biće reči i o dostupnim izvo-rima finansiranja.
Predstavnici EU za Srbiju - EBRD sa-vetodavna podrška MS EBRD – GEFF - prezentovaće Kreditne li-nije za zeleno finansiranje i kako pametno investirati. Ljubomir Jovanović, Omega CT, poslov-ni konsultant iz oblasti finansi-ja i kontrolinga govoriće o temi „ Kako preživeti rast kompanije”?
Konferencija „Poslovni skok” obuhvata informativne radioni-ce, kreirane s cilјem da se pod-stakne pobolјšanje poslovne kli-me u našoj zemlјi i privrednicima obezbedi platforma za razmenu
informacija i primenu novih zna-nja, neophodnih za unapređenje svakodnevnog poslovanja.
„Misija konferencije je inici-ranje pozitivnih poslovnih pro-mena i razvoja organizacionih procesa u privredi koristeći naj-novija znanja i uspešna poslov-na iskustva. Vizija koncepta „Po-slovni skok“ je da celokupnu pri-vrednu zajednicu, od preduzet-nika do velikih poslovnih siste-ma na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou informiše o
aktuelnim pitanjima i adekvatnim rešenji-ma. Cilј konferencije je da obezbedi optimal-na rešenja za poslovne procese čime se pruža osnova za rast, razvoj i izvesnost budućeg po-slovanja, kroz isplative investicije i primenjive inovacije koje će una-prediti konkurentnost, ojačati domaću tržišnu poziciju i potencijale za poslovanje u među-narodnom okruženju. Rešenja su kreirana za učesnike u sektori-ma industrije, usluga i polјoprivrede i omogu-ćuju stvaranje dodate vrednosti i razvoj celo-kupne privrede, objaš-njava Biljana Štav-ljanin, v. d. direktora PKS - RPK Subotica.
Ona ističe da su važ-ne informacije o po-slovanju u zemlјi i iskustva stranih tr-
žišta, da „Poslovni skok”, u cilјu jačanja konkurentnosti, pruža platformu učesnicima za razme-nu znanja i kontakata, kroz in-teraktivnu diskusiju sa stručnim predavačima, obezbeđuje jasne odgovore i ideje za rešavanje iza-zova svakodnevnog poslovanja - finansiranja, poreza, regulativa, logistike, upravlјanja lјudskim resursima, spolјnotrgovinskog poslovanja, analitike i ostalih oblasti.
N.H.K.
ekonomija4 Broj 13320. septembar 2019.
ORDINACIJAZA KOŽNE I POLNE BOLESTI
SUBOTICA, Žarka Zrenjanina 2, tel: 024/554-264
Kolagen indukciona terapija (OŽILJCI, MELASMA, GUBITAK KOSE I DRUGO); Radiotalasi (BRADAVICE, KONDILOMI, CISTE, PROŠIRENE KAPILARE, EPILACIJA I DRUGO); Dermoskopija MLADEŽA I DRUGIH KOŽNIH PROMENA; Lečenje kožnih i polnih oboljenja
•U radnoj poseti Subotici i Žedni-ku, na imanju poljoprivrednika, bo-ravio je Aleksandar Bogićević, po-moćnik ministra poljoprivrede. Bo-gićević je sa poljoprivrednicima raz-govarao o problemima iz oblasti po-ljoprivrede, ratarstva i stočarstva, a akcenat je stavljen na potrebu za dobrom saradnjom lokalnih samo-uprava sa Vladom, radi poboljšanja uslova subvencija za poljoprivredni-ke i njihovog povezivanja sa struč-nim službama, kako bi besplatnim savetima mogli da podižu nivo svoje proizvodnje!
Pomoćnik ministra poljoprivrede Alek-
sandar Bogićević sastao se u ponedeljak, 16. septembra, u Gradskoj kući sa predstavni-cima Poljoprivredne stručne službe, i obi-šao poljoprivredna gazdinstva u okolini
Subotice. Bogićević je istakao da poljopri-vrednici nisu bez problema, ali je i predočio rešenja koje nude resorno Ministarstvo, Po-krajinska Vlada i Grad.
- Čuli smo kakve probleme imaju po-ljoprivrednici i oni su uobičajeni. Uglav-nom se tiču cene i nalaženja tržišta, kao i nedostatka radne snage, jer više nema ko da radi na poljoprivrednim gazdinstvima. U Ministarstvu to vidimo kao već postoje-ći problem koji je potrebno rešiti. Zato smo i napravili Zakon o sezonskim radnicima, kojih ima oko 20 hiljada. Takođe, problem su i cene svinja, njihov plasman, što rezulti-ra da se sve manje ljudi bavi proizvodnjom svinja. Zato uz subvencije i pomoć, treba-lo bi da se uključe i druga ministarstva, ne samo naše, u rešavanju krucijalnih proble-ma poljoprivrednika, posebno ratara i sto-čara, istakao je, pored ostalog, Bogićević.
A. Šiška
Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra poljoprivrede boravio u Subotici i Žedniku
Poboljšati subvencije i vratiti značaj stručnim službama
Aleksandar Bogićević i Srđan Samardžić
Privredna komora Srbije organizuje u RPK Subotica konferenciju za privrednike
Poslovni skok - kako preživeti rast kompanije!
Biljana Štavljanin, v. d. direktora PKS - RPK Subotica
NOVE komunalije 5Broj 13320. septembar 2019.
www.pusin.rs
Pon. 08-16hUto. 10-18hSre. 08-17hČet. 13-18hPet. 08-14h
•Trećina stanovnika teritorijal-no najveće mesne zajednice u Subo-tici nema gradsku vodu, a sa kana-lizacijom situacija je još gora, iako je kroz Novo selo prošao Kolektor II. Kada će biti regulisane ulice u „Bermudskom četvorouglu“ između Mičurinove, Bajskog puta, Bajskog groblja i ulice Antuna Suturovića? Može li mesna zajednica sa sekreta-rom koji radi dva dana nedeljno?
Omeđeno Somborskim i Karađorđevim
putem, Somborskom prugom i ulicom Fra-na Supila, sa dve značajne saobraćajnice – Bajskim putem i Gajevom ulicom, Novo selo je priča za sebe. Gradska je mesna za-jednica seoskog tipa, najviše sa prizem-nim kućama, sa 7500 stanovnika a terito-rijalno najveća od svih u Subotici, obuhva-ta i Bajske vinograde, i na čijoj teritoriji je, kako se procenjuje, oko 60 odsto kuća izgrađeno bez dozvole. Ovome treba do-dati nepovoljnu starosnu strukturu, sa pretežno staračkim domaćinstvima, veliki broj neasfaltiranih ulica, od kojih mnoge ne mogu ni da dobiju ne samo asfalt nego ni drugu infrastrukturu, uključujući vo-dovod i kanalizaciju jer upravo zbog „di-vlje gradnje“ veliki broj ulica još uvek nije regulisan. Novo rukovodstvo, sa Čilom Goli na čelu Saveta mesne zajednice, svesno je svih tih problema, od kojih su ipak najveći nedostatak vodovodne i ka-nalizacione mreže.
„Oko 30 odsto stanovnika, koliko nam je poznato, nema vodovodnu, a sa kana-lizacionom mrežom stanje je još gore, tako da mnogo građana sada već u svojim dvorištima nema ni mesta da kopa nove septičke jame. Ne postoje kapaciteti ni tehnički uslovi, kolektori nisu završeni do kraja, pogotovo tzv. Nulti kolektor,
naši su planovi da vidimo sa gradskom upravom i nadležnim javnim preduzećima kako to može da se reši, tako da sve za-visi od finansijskih mogućnosti. Znamo
da problemi ne mogu da se prevaziđu za kratko vreme, za nedelju-dve, i s obzi-rom da grad sačinjava dugoročne plano-ve, nastojaćemo da i mi budemo u tim pla-novima što se ovih velikih investicija tiče, znači kanalizacije i putne infrastrukture, pa verujemo da će kanalizacija bar za pet do deset godina moći da se reši“, kaže Čila Goli, pokazujući predlog programa mes-ne zajednice Novo selo od 2020. do 2022. godine.
Što se tiče kanalizacije, treba podsetiti da su građani od 2001. godine plaćali sa-modoprinos na 15 godina, u kojem je upra-vo ova stavka zauzimala najveće mesto, ali je izdvajanje prekinuto 2012. većinom glasova na referendumu. Kako su sredstva bila namenska, izgrađena je ulična mreža u jednom broju ulica, a zatim blindirana – do dolaska Kolektora II. Neke od njih su zatim i priključene.
Regulacija zapela u „Bermudskom četvorouglu“!
Prostor između ulica Mičurinove, Ba-jskog puta, Bajskog groblja i ulice Antu-na Suturovića, popularno nazvan u No-vom selu „Bermudski četvorougao“, jer su u njemu najviše „izgubljene“ odnosno ne-regulisane ulice, po svim saznanjima ima gas, ima kablovsku i drugu infrastruktu-ru, ali za uvođenje vode za piće regulacija predstavlja problem! Ovo je posebno iri-tiralo prethodno rukovodstvo, jer je kroz neregulisane ulice mogao da prođe magis-tralni vod sve do industrijske zone u Ma-lom Bajmoku. Odgovor na pitanje kako ja, na primer, Maglajska ulica, dobila gas, a vodu ne može, ostalo je bez odgovora.
„Što se regulacije tiče i infrastruktur-nih problema uopšte, pokušaćemo da napravimo novi registar, da kontakti-ramo nadležne službe i vidimo gde smo i šta možemo da očekujemo, jer ovo je značajno pitanje. Dobrim delom tu su bili voćnjaci i vinogradi i kuće se nisu gradile planski, tako da sada predstavlja problem to što nije regulisano i što kada želimo da uvedemo kanalizaciju ili bilo kakvu in-frastrukturu to se još uvek vodi kao nji-va. Bavili su se ovim problemom i u ra-nijem sazivu i jedan broj ulica uspeli da regulišu, sada treba ponovo da se pozaba-vimo tom tematikom, da sačinimo kom-pletnu evidenciju i vidimo šta možemo da rešimo“, objašnjava predsednica Saveta mesne zajednice.
Osim vodovoda i kanalizacije, u
Novom selu problematične su i „bose“ uli-ce i održavanje postojećih, tako da je Ja-vnom preduzeću za upravljanje putevi-ma, urbanističko planiranje i stanovan-je upućen predlog programa za 2020. godinu, u kojem je posipanje tucani-ka u ulicama u kojima ne postoji kolo-voz – kao što su Sabo Geze, Kadinjačka i između Krajiške i Jasenovačke, zatim
rehabilitacija postojećeg asfalta u Antu-na Mihanovića, Radoja Vujoševića i Pe-tra Svačića i ravnanje puteva i ulica u koji-ma nema čvrste podloge. Takođe se traži i sanacija atarskih puteva van naselja posi-panjem tucanikom.
„Dobrim delom preuzeli smo planove od prethodne godine jer, nažalost, mno-go toga nije ostvareno iz njih, a imamo i određenih predloga koji nisu investicije veličine kapiotalnih objekata, kao što je izgradnja parka na raskrsnici Mičurinove ulice i Bajskog puta, gde je dosta neuređen prostor, popravka trotoara na bajskom putu i slično“, kaže Čila Goli.
Teško bez sekretara
Mesna zajednica sada ima sekretara, koji je u kancelariji dva puta nedeljno, i to utorkom od 7 do 11 i četvrtkom od 11 do 15 časova. Za potrebe ovako velike, i prosto-rom i po broju stanovnika, mesne zajedni-ce to je nedovoljno i oseća se problem da
građani, kada žele da se obrate sa svojim primedbama ili zahtevima, nailaze na si-tuaciju da nemaju kome.
„Kada je prisutan, sekretar zabeleži sve što građani imaju da kažu, a primamo po-nekad i pismeno informacije ili stižu na imejl-adresu, tako da ništa neće biti izgubl-jeno nego će biti zabeleženo i pokušaćemo da probleme u hodu rešavamo nalazeći odgovarajuću službu, sekretarijat ili Ja-vno komunalno preduzeće za to. Zato bih i ovu priliku iskoristila da zamolim građane da koriste informacije koje se na-laze na sajtu gradske uprave, tamo su te-lefoni svig mesnih zajednica, radno vreme i imejl-adrese i svaki kontakt i komunika-cija sa njima od velikog nam je značaja i važnosti“, napominje Čila Goli.
Jedan od problema zbog kojih se građani često obraćaju jesu napuštene i oronule kuće, kojih ima priličan broj na teritoriji Novog sela, pa se u njih bespra-vno useljavaju osobe na čije ponašanje i zbog nereda koji stvaraju okolni stanovni-ci žale. Nakon što se sačini evidencija ova-kvih lokacija, biće upućena inspekcijskim službama, da bi se videlo šta može zajed-nički da se preduzme.
Od aktivnosti koje se planiraju, pred-sednica saveta izdvaja uspostavljanje sa-radnje sa penzionerima, koji u Domu me-sne zajednice mogu da nađu svoj kutak i organizovanje raznih kulturnih manife-stacija, a prostor će svakako dobro po-služiti i Osnovnoj školi „Đuro Salaj“ koja nema svoju svečanu salu radi održava-nja priredbi. U toku je i evidentiranje uli-ca koje treba da dobiju nove, trojezične ta-ble, kojih će biti trideset ove godine.
M.Radojčin
Pred rukovodstvom MZ Novo selo značajni zadaci
Vodovod i kanalizacija prioritet, kako rešiti „Bermudski četvorougao”
„Kolektor II kroz mesnu zajed-nicu Novo selo gradili smo na Ba-jskom putu do Vareške ulice nizvod-no, i onda uzvodno od Vareške do trga Veselina Masleše 700 i 500 mi-limetara profila. Te pravce smo na-zvali „A“ i „B“. „A“ je išao Vareškom i Stevana Filipovića, preseca Metohi-jsku do tačke gde je već izgrađena ka-nalizacija, „B“ kroz Stevana Mokranj-ca i završava na kraju ulice Harango-zo Vilmoša, dalje nema mogućnosti za razvijanje. Deo mesne zajednice treba da pripada Nultom kolektoru, koji je stao u Frana Supila ulici, a i Kolektoru VII, delu koji još nije realizovan. Ulice sa blindiranom kanalizacijom, Trigla-vska, Šumadijska i Kranjčevićeva, ko-liko znam su dobile priključke, kao i Kalmana Mešterhazija i Niška. U No-vom selu imamo mogućnost da pro-jektujemo ukupno 3,2 kilometra ka-nalizacije, zajedno sa novom i obnavl-janjem dela stare, ali za izgradnju ne-mamo sredstava“, kaže inženjer Čaba Šanta, direktor investicija i razvoja u Javnom komunalnom preduzeću „Vo-dovod i kanalizacija“.
Novo selo – stari problemi: Trg Veselina Masleše
Deo ulice Augusta Cesarca i pored izgradnje Kolektora II još nema kanalizaciju
Čila Goli: Novo rukovodstvo se susreće sa nasleđenim problemima da ih rešava
grad6 Broj 13320. septembar 2019.
NOVE
Prva rekonstrukcija pruge nakon jednog veka
Do kraja godine biće završena pruga
Subotica-Senta Generalni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“ Miroljub Jev-
tić 15. septembra, na Dan železničara, obišao je železničku stanicu Subotica i radove na rekonstrukciji pruge Subotica – Senta.
Remont ove regionalne pruge duge 38,5 kilometra, koji je počeo 1. aprila, odvija se prema planu i biće završen do kraja 2019. godi-ne. Do sada je završena polovina posla i položeno oko 19 kilometara nove pruge, a radovi su stigli do stanice Orom.
Ova pruga izgrađena je 1889. godine, a nije rekonstruisana punih sto godina. Zbog toga je brzina vozova na ovoj pruzi pre rekonstruk-cije iznosila svega 10-30 km/sat, a osovinska nosivost 16 tona. Po za-vršetku radova, brzina vozova biće povećana na 80 km/sat, a nosi-vost pruge biće povećana na 22,5 tona po osovini.
Rekonstrukcija ove pruge izuzetno je značajna, jer će predstavlja-ti jedan od alternativnih pravaca dok se bude gradila pruga za velike brzine između Novog Sada i Subotica.
B. Nikolić
Miroljub Jevtic u razgovoru sa radnikom
•Lokalna samouprava raspisala je javnu nabavku za izradu saobraćajnog projekta, izradu i postavljanje turističke signalizaci-je za označavanje dobrodošlice na teritori-ji grada Subotice.
Kako se navodi u projektnoj dokumentaciji, ta-
ble koje će biti montirane na teritoriji Grada Subo-tice, biće dimenzija 3x4 metra (12 kvadrata), verti-kalne orijentacije, sa kratkim porukama dobrodoš-lice, odnosno pozdrava “doviđenja” sa druge stra-ne, na jeziku i srpskom pismu - ćirilicom, mađar-skom, hrvatskom i engleskom. Table će biti postav-ljene na ukupno sedam lokacija, na ulazu u Suboti-cu, a dve od njih biće postavljene na Paliću. Tender je otvoren do 19. septembra. B. N.
Evropska banke za obnovu i razvoj organizuje u RPK Subotica prezentaciju
EBRD i Panonreg - inicijativa za podršku
trgovanju!Juče, 19. septembra, u Regionalnoj privrednoj komori Sever-
nobačkog upravnog okruga, tokom prepodneva održana je Tra-de Ready, EBRD inicijativa za podršku trgovanju.
Prezentacija EBRD Trade Ready inicijative se organizuje od strane EBRD (Evropske banke za obnovu i razvoj), uz podršku Regionalne razvojne agencije “Panonreg” i RPK Severnobačkog upravnog okruga, a sprovođenje inicijative u Srbiji finansiraju Evropska unija i Luksemburg. N.H.K.
Trojezične table zameniće dotrajale postojeće
Uskoro nove table na ulazu i izlazu iz grada
Stara tabla na izlazu iz grada
•Na petoj sednici
Odbora sektora po-
ljoprivrede RPK Se-
vernobačkog okruga
predloženo je da PKS
organizuje sastanke
proizvođača i prera-
đivača pšenice, kako
bi se utvrdila što re-
alnija cena pšenice
ovogodišnjeg roda •
Zahteva se i kontrola
onih koji će biti kup-
ci na tržištu pšeni-
ce „kako bi se razbili
eventualni kartelski
lobiji oko formiranja
cena pšenice”!
Na petoj sednici Odbora Sek-tora poljoprivrede RPK Sever-nobačkog upravnog okruga, raz-matrano je pitanje cene košta-nja proizvodnje pšenice roda 2018/2019, a utvrđena je cena koštanja pšenice ovogodišnjeg roda, u rasponu od 19,1 din/kg do 26,3 din/kg, u zavisnosti od visine eventualnih prinosa koji će se kretati u rasponu od 4,0 do 5,5 t/hektara.
Odbor za poljoprivredu za-hteva, da Udruženje za biljnu
proizvodnju i preradu poljopri-vrednih proizvoda, pri PKS, na-vedenu kalkulaciju cene košta-nja pšenice priloži ostalim sek-torima, koji imaju uticaja na for-miranje cena po kojima će se re-alizovati ovogodišnji rod pšenice u Srbiji.
Na sednici je predloženo da PKS organizuje sastanke proi-
zvođača i prerađivača pšenice, kako bi se utvrdila što realnija cena pšenice ovogodišnjeg roda.
Zbog najava, da će tržišna cena pšenice biti niža od navede-nih iznosa cene koštanja, zahte-va se da PKS, putem svojih pred-stavnika traži od Vlade RS detalj-nu kontrolu onih koji će biti kup-ci na tržištu pšenice „kako bi se razbili eventualni kartelski lobi-ji oko formiranja cena pšenice”, rečeno je na Odboru.
„Prema kalkulaciji izrađenoj u PKS – RPK Severnobačkog upravnog okruga, cena koštanja proizvodnje pšenice, po jednom hektaru, iznosi 105.120 dinara. Ova cena podrazumeva i troško-ve fiskalne prirode, poput pore-za, naknada kao i sve nužnijeg osiguranja useva. Ukoliko proi-zvođač ima i obaveze po osnovu
zakupa državnog poljoprivred-nog zemljišta i prema kreditori-ma, tada je iluzorno očekivati da bi cena koštanja mogla biti ma-nja od 136.320,0 dinara po hek-tara”, zaključeno je na sednici Odbora.
Krucijalno u čitavoj priči oko utvrđivanja cene koštanja proi-zvodnje pšenice je, da ona ne po-
drazumeva akumulaciju, odno-sno predstavlja cenu kojom pro-izvođač samo izmiruje troškove nastale tokom proizvodnje.
„Neophodno je da u tržišnu cenu jednog kilograma pšeni-ce bude ukalkulisano i 2 dina-ra namenjeno za akumulaciju. To je apsolutni minimum kojim bi proizvođač mogao da otpoč-ne novu proizvodnju. Ostvaruju-ći cenu od 19,1 dinara po kilogra-mu, koja je formirana uz očeki-vani prosečan prinos pšenice od 5.500 kilograma po hektaru, po-ljoprivredni proizvođač neće biti u mogućnosti da ima finansijska sredstva za proizvodnju u nared-nom setvenom ciklusu”, zaklju-čak je članova Odbora sektora poljoprivrede RPK Severnobač-kog okruga.
N.H.K.
Sa pete sednice Odbora sektora poljoprivrede RPK Severnobačkog okruga
RPK traži kontrolu kupaca na tržištu pšenice!
NOVE aktuelno 7Broj 13320. septembar 2019.
Na gradilištu Ipsilon kraka, verovatno nikada nije bilo ovako dinamično. Oblaci prašine i peska ni ne stižu da se slegnu, jer svakog trenutka nailaze novi kamioni sa peskom ili šljunkom, koji žure da predu-hitre kišovitu jesen i zimu i završe što veći deo poslednje deonice zaobilaznog puta oko Subotice. Posebno je „napadnuta“ de-onica puta od 8,8 kilometara, samo dva, tri kilometra ispred graničnog prelaza Ke-lebija. Radi se deset sati dnevno, viken-dom, a ako treba i prekovremeno, samo da se ova deonica završi do ugovorenog roka – 26.novembra ove godine.
— Na ovoj deonici angažovali smo svu našu operativu, i sami vidite da na celom toku puta od 8,8 kilometara radovi teku „punom parom“,- kaže Zoltan Barat, šef gradilišta. Ova zadnja deonica „Ipsilon kraka” do granice duga je 12 kilometara i podelili smo je u tri dela. Prva deonica je
8,8 kilometara i biće završena u roku, dru-ga deonica je 2,6 kilometara puta ispred same granice i treća je izgradnja kružnog toka na graničnom prelazu Kelebija“.
Za izgradnju ovog dela puta od Som-borske petlje do Kelebije ( 12 km ), iz budžeta Republike Srbije ove godine je obezbeđeno svih 1,4 milijarde dinara. Ra-dovi koji se sada izvode i koji će po svoj prilici biti gotovi do kraja godine, vredni su oko milijardu dinara, dok će se od osta-log dela novca graditi kružni tok kod gra-ničnog prelaza Kelebija.
— Hoće li sve biti završeno u roku, ne zavisi od ljudskog faktora i naše spremno-sti da konačno završimo ovaj obilazni put oko Subotice o kojem Subotičani sanjaju evo već tri decenije, - kaže Vuk Vujović, direktor „Vojputa“.
Sve je u „Božjim rukama“ i višoj sili. Da nije bilo onih dugih prolećnih kišnih dana, kada nismo mogli da radimo nasi-pe, put bi već bio dosta blizu granice. Dru-gi naš hendikep ili otežavajuća okolnost je dovoz tucanika železnicom iz kameno-loma. Kao što i sami znate, saobraćaj na pruzi Beograd – Novi Sad je zbog rekon-strukcije u prekidu, i mi trenutno tucanik za podlogu dovozimo obilaznom prugom Pančevo – Novi Sad – Subotica. Dok je sa-obraćaj normalno radio, nedeljno smo do-bijali četiri do pet teretnih vozova natova-renih kamenom za podlogu puta, a sada jedva dva nedeljno. Morali smo za dovoz materijala iz kamenoloma da angažujemo naše kamione i mnoge sa strane, što znat-no poskupljuje gradnju puta. Sada je u toku vađenje šećerne repe i mnogi privat-nici otišli su na te poslove, a sada ponovo
„kuburimo“ sa dovozom tucanika. Da nisu iskrsli ovi problemi, poslednju deo-nicu „Ju kraka“ završili bi ove godine i pre roka. Ovako, još se ništa ne zna“.
Podsećanja radi, iako se ovaj subotič-ki „Skadar” preko njiva gradi skoro 30 godina, a na njegovoj gradnji promeni-lo se dvadesetak putarskih firmi, ovo je sada tek treći put da je jedna subotička renomirana građevinska firma „Vojput“ dobila posao na ovoj deonici. Još 1990.godine,“Vojput“ je izgradio na vreme 5 ki-lometara „Ipsilon kraka“ od Somborskog puta, do starog Beogradskog puta za Bač-ku Topolu. Prošle godine, subotički puta-ri su na vreme završili 4,7 kilometara ovog puta i sada završavaju 12 kilometara, tre-ću deonicu „Ipsilon kraka“ do Kelebije. Za 28 godina, građevinske firme sa stra-ne, za vreme bivše vlasti izgradile su sve-
ga 4,5 kilometra puta, toliko traljavo da se sve moralo ponovo raditi. Poslove su do-bijali putari „Borovnica“, „Putevi Užive“ i „NIBES grup, sa kojima se država još i dan danas sudi, a neki od vlasnika ovih firmi završili su i u zatvoru.
— Evo vidite ovaj nasip kod nadvo-žnjaka na Ljutovačkom putu ili onaj iznad Somborske pruge, koji su pre 16 i više go-dina urađeni, sada smo morali da ih sruši-mo, zemlju koju smo uklonili prosušimo i ponovo sve vratimo na isto mesto, - priča Zoltan Barat. Nasipi nisu bili urađeni po propisima, a posebno nisu bili obezbeđe-ni i sve je propalo. Voda je raznosila pesak i mrazevi su ga iznutra rasturali. A znaš li ti moj prijatelju, koliko je veliki posao bio da se ovi nasipi uklone i ponovo vra-te na isto mesto. Trebalo je prebaciti sko-ro 200.000 kubika zemlje. Kapacitet jed-ne utovarne mašine za dan je hiljadu ku-bika, pa ti vidi koliki je taj posao“.
Na tri kilometra od graničnog prelaza Kelebija, subotički putari grade i prolaz, takozvani tunel za životinje, širine i visi-ne 2x2 metra, dužine 17 metara za prolaz divljači. Nedaleko od ovog mesta, u blizini Ergele „Kelebija“, gradiće se i podzemni prolaz za konje i njihove jahače.
— Iako je to stvar projektanata, a ne nas graditelja, najviše nam se ljudi sa sa-laša duž puta žale, što će ih „Ipsilon krak“ „odseći“ od sveta i neće imati gde da se uključe na put, -priča nam Zoltan Barat. Najveći problem imamo što novi put pre-seca Pastirsku ulicu na pola i desetak sa-laša prema Ljutovu ostali bi zarobljeni i bez puta. Sa njima smo se dogovorili, da im asvaltiramo paralelni put, koji mi sada koristimo prilikom gradnje, kako bi mo-gli izaći na Ljutovački put kod nadvožnja-ka. Inače, svi ostali salaši i sa jedne i dru-ge strane moćiće da koriste naše zemljane puteve duž „ Ipsilon kraka“.
Milutin Mitrić
Padaju i poslednji kilometri asvalta na Zaobilaznici oko Subotice
TUCANIK USPORAVA RADOVE
NAJBOLЈI„Vojput“ je uspešna kompanija
koja ima najveći prosek zarada u Re-publici Srbiji.
-Naš prosek zarada je trenutno 62.000 dinara, 24 posto veći od Re-publičkog proseka, - kaže Vuk Vujo-vić, direktor „Vojputa“. Nema proble-ma sa stručnom radnom snagom,ali ozbiljno „kubirimo“ gde naći radnike za fizičke poslove. Niko neće da radi na trasi, kad od zemlje greje pesak, a sa neba Sunce. Dođe tako poneko, je-dan, dva dana da proba, a onda se iz-gubi i više ne dolazi na posao“.
•Subotički putari ovih dana „napadaju“ poslednje kilometre „Ipsilon kraka“ prema graničnom prelazu Kelebija. Prva deonica ove trase od 8,8 kilometara biće završena do 26.novembra ove godine, ako vreme do-zvoli, u decembru biće iz-građeno i preostalih 2,6 ki-lometara, dok bi se kruž-ni tok na graničnom prela-zu gradio početkom iduće godine. Najveće probleme građevinarima, pored lošeg vremena, pravi i usporeni dovoz tucanika za podlogu iz srpskih kamenoloma.
Vuk Vujović
Zoltan Barat
NOVEZanimanje: dobar izbor - siguran uspeh8 Broj 13320. septembar 2019.
Zašto si odabrao novinarstvo za svoj životni poziv?
Verujem da se svako ljudsko biće rodi sa određenim sposobnostima, odnosno veštinama. Za mene je bilo dobro što sam to već u detinjstvu pre-poznao. Sećam se da sam pravio mi-krofone od kartona. Kao klinac, do-šao sam u Radio Suboticu, gde je bilo ljudi koji su imali strpljenja i volje da se bave mladim ljudima i usavršavaju njihove talente. Takva je u Radio Su-botici bila Ana Prčić. Od pionirske re-dakcije, preko Omladinske, do Redak-cije programa na srpskom jeziku, upi-jao sam znanja starijih kolega i dugo i istrajno vežbao novinarski i voditelj-ski posao.
Kako se novinar-ski posao može najbolje definisati?
Ima raznih definicija no-vinarstva, ali je sigurno naj-upečatljivija ona koju je izre-kao čuveni britanski premi-jer Vinston Čerčil, koji se ba-vio tim poslom:“Novinarstvo je sjajna profesija ukoliko se rano napusti!“ To ukazuje na paradokse novinarskog posla: s jedne strane to je veoma za-nimljiva, uzbudljiva, izazovna profesija. Svaki dan je druga-čiji: ne znaš gde će te odneti dan, upoznaješ neobične lju-de, doživljavaš i proživljavaš njihove sudbine, razgovaraš sa poznatim pevačima, glum-cima, pratiš koncerte, pred-stave, juriš od saobraćajnih nesreća do požara, adrenalin - pun gas. A s druge strane, ovaj posao nema radno vreme, nema opu-štenog vikenda, čekaš neke informaci-je satima, pa ne bude ništa, sagovor-nici te izbegavaju, pa ne uradiš temu, izda te oprema, stiska te vreme da is-poručiš rubriku na vreme, ne znaš kad
doručkuješ, ručaš, večeraš, kad obja-viš tekst ko će se ljutiti...Uz sve to, ovaj posao je nedovoljno cenjen. E sad, tre-ba pronaći balans između pozitivnih i negativnih faktora. Ko na obe strane medalje nije spreman, ne treba ni da započinje novinarsku karijeru.
Kakvo je obrazovanje potreb-no za žurnalistu?
Pre svega instinkt za taj posao. Po-tom jedna večita radoznalost. A sva-kako – obrazovanje. Kako bi se neka-da reklo – da budeš načitan. I da imaš kvalitetne učitelje, nastavnike i profe-sore. Ja sam imao veliku sreću da sam od osnovne škole do fakulteta imao posvećene ljude sa druge strane ka-
tedre, koji su u svakom od nas tražili najbolje i negovali naše talente i am-bicije. Završio sam Fakultet politič-kih nauka u Beogradu, smer žurnali-stiku. To je odličan fakultet za novina-re, jer daje širinu u obrazovanju, što je
važno za nekog ko će se u životu bavi-ti temama od poljoprivrede do zdrav-stva. Kaže se da su novinari univerzal-ne neznalice ili sveznalice. Pa, moraju biti, jer su retke redakcije koje imaju tu privilegiju, da novinar bude zadu-žen samo za jednu oblast. Inače, po-znato je iz prakse da dobri novinari budu i lekari, agronomi, ekonomisti. Dakle, bitno je da čovek bude obrazo-van, ali i da ima taj instinkt da nanju-ši priču koja će biti zanimljiva za čita-oce, slušace, gledaoce. Još nešto – tre-ba da poseduje veštinu lakog i brzog pisanja. U ovom poslu mora brzo da se misli i piše.
U ovom poslu si nekoliko de-
cenija. Kakve si promene zapa-zio u poslu u odnosu na prome-ne društvenih sistema?
Velike promene se dešavaju u sve-tu, pa tako i kod nas. To neminovno utiče na novinarski posao. Da se ra-zumemo – svugde u svetu su politika, ekonomija, kultura, društveni odnosi, čvrsto isprepleti sa medijima. Slobo-da se osvaja svakodnevno, uglavnom lično. Tako se kroz novinarski posao, koji stavlja pod reflektor javnosti neke pojave ili ličnosti, prelamaju svi ti in-teresi i to ponekad bude opterećuju-će. Važno je da se novinar, koliko god može, drži objektivnosti uz sve svoje subjektivne procene. I čuvenog novi-narskog pravila: Audiatur et altera pars /Saslušati i drugu stranu/. Tako će biti miran sam pred sobom.
Brze tehnološke promene done-le su nam strahovita ubrzanja u po-slu. Nekada sam vukao sa sobom ma-gnetofon težak nekoliko kilograma,
otpada rame! Onda nosi materijal na trakama, pa seci i montiraj satima. Danas snimamo audio i video mobil-
nim telefonom od nekoliko sto-tina grama i sadržaj je za neko-liko sekundi na Internetu!
To su fantastična ubrzanja i olakšanja u radu, ali to dono-si i nove izazove. Danas je sva-ko izveštač i reporter: svako po-stavlja informacije koje god po-želi na društvene mreže. Neret-ko su te informacije neprove-rene, odnosno lažne, a poseb-no je opasno kada su smišljeno isfabrikovane, da nekome na-štete. Tako da se novinarstvo i javnost susreću sve više sa fe-nomenom lažnih vesti /fake news/. To u ovom svetu popla-ve informacija zbunjuje i sluđu-je ljude, što može da bude opa-sno po društvenu zajednicu.
Zato je sada vrlo važno ima-ti pouzdane medije, na koje se ljudi mogu osloniti, one koji emituju proverenu i tačnu informaciju.
Da li su mladi danas zaitere-sovani da se bave novinarstvom i da li bi im to preporučio?
Koliko mi je poznato, novinarskog podmlatka uglavnom nema u redakci-jama, što mi je razumljivo u potpuno-sti. Profesija je devalvirana, malo pla-ćena i sa mnogim rizicima. Klinci su danas surovo realni: vide da u ovom poslu nema brze love i brzo odusta-ju od novinarstva. Zanimljivo je da su žene preuzele ovaj posao. One, izgle-da, bolje od muškaraca podnose i re-šavaju probleme!
Mladi danas nemaju strpljenja da uče, mukotrpno vežbaju i grade kari-jeru. Verovatno je takve odnose do-nelo vreme u kojem živimo. Pa se sve radi na brzinu i površno. Jeftino da spakujemo i brzo da prodamo proi-zvod. Ne podržavam takav stil rada. Mislim da je ispod svakog našeg tek-sta ili TV priloga naše ime. Kako smo uradili priču, to je naš lični pečat.
Ali se svakako prilagođavam tehno-loškim promenama. Snimam i monti-ram Ajfonom, komuniciram društve-nim mrežama. To je neophodno da ostanete u formi, pa tako i poslu.
Što se tiče preporuke mladima, mogu samo da kažem da se novinar-stvom postaje bogatiji za fantastična iskustva i ljudska poznanstva. Ko ra-
zume kolika je to vrednost, odlučiće da li je žurnalizam za njega ili nju.
Ima li novinarstvo buduć-nost?
Sa ovako strahovitim tehnološkim promenama, bojim se da je veoma ugroženo. Videli smo da su u Japanu već realni roboti koji pišu i saopštava-ju vesti. Čovek je sa tehnologijom na-predovao, ali i ugrozio sebe. Ljudskost i humanost teško može da zameni ve-štačka inteligencija. A novinarstvo da-nas prenosi emociju, više nego infor-maciju. Zato, možda, opstane.
Nada K.Harminc
Toni Bedalov, diplomirani žurnalista, dopisnik RTS-a iz Subotice
NOVINARE (NE)ĆE ZAMENITI ROBOTI?
Ovu rubriku podržava grad Subotica
• U 12.-toj godini Toni Bedalov ušao je u Radio Suboticu i
od tada ne izlazi iz medijske sfere. O profesionalnom no-
vinarskom poslu i definisanju te ponekad teške i složene
profesije, razgovaramo sa diplomiranim žurnalistom,
dopisnikom RTS-a iz Subotice, Tonijem Bedalovim.
REKREACIJA RADI ZDRAVLJA
Novinarstvo je vrlo stresan posao. Prema istraživanjima, stres je jedan od najvažnijih oki-dača za razne teške bolesti. Zbog toga je veoma važno da čovek koji se bavi novinarskim poslom prvo, koliko može, ne proživlja-va svaku priču, odnosno ljud-sku sudbinu, lično. Jedan mali otklon od svega je neophodan, zbog ličnog zdravlja. Takođe, va-žan je ventil gde ćete sve nega-tivnosti koje su se tokom dana zalepile za vas, ispustiti. Dakle, šetnja, teretana, plivanje (Mora-halom, Segedin, Mako su moj iz-bor). Za one koji vole, fudbalica sa prijateljima, ja lično preferi-ram skijanje (već 40 godina, još od „Kekeca“ u Kranjskoj Gori). I da ne zaboravim: druženje uz dobro vino! Pij malo-pij dobro!
RADITI ZA RTSPre pet godina počeo sam da radim za nacionalnu TV kuću – RTS. De-
silo se to sticajem okolnosti – RTS u Subotici nije imao dopisništvo. Spojili smo lepo i korisno i krenuli. To se dogodilo baš kada je počela migrantska kriza, kada su hiljade azilanata dnevno prolazile kroz našu zemlju. Odjed-nom sam preplavio izveštajima sve informativne emisije i to je trajalo me-secima. To mi je otvorilo velika vrata te informativne kuće, verovatno naj-veće na ovim prostorima. Nije jednostavno dobiti prostor i zapaženost na nacionalnoj frekvenciji. Ali odabir tema, požrtvovanost i kreativnost, sve je to doprinelo da osetim poštovanje profesionalaca u RTS-u. Najlepše i naj-lakše je raditi sa profesionalcima u poslu. Sa njima nisu potrebni dugotraj-ni sastanci, ni posebne pripreme: samo se uključimo i sve radi.
Recimo, prilikom realizovanja RTS-ove „Šarenice” iz Subotice i Pali-ća, za Dan grada Subotice, te dve emisije gledalo ukupno 1,5 miliona gle-dalaca u Srbiji.
Skockan samo za "Šarenicu" iz Subotice
Uvek zanimljivi susreti sa maestrom Zvonkom Bogdanom
NOVE tradicija 9Broj 13320. septembar 2019.
•Za tri godine
Vinski marton na
Paliću izrastao je
u najoriginalni-
ju vinsku mani-
festaciju Srbije, a
ovogodišnje izda-
nje zakazano za
sutra, dovešće na
start više od hilja-
du trkača iz Srbi-
je, regiona i sve-
ta. Jedino je Palić
u Srbiji imao sve
uslove za organi-
zaciju ove među-
narodne manife-
stacije. Posebno
zanimljiva biće
„Trka uživanja“
kroz vinograde i
izložba karikatu-
ra na temu „Lju-
bav i vino“ koju
organizuje Nove
Subotičke novine.
Već godinama, u mnogim vin-skim regijama u svetu, organi-zuju se vinske trke koje su ve-oma popularne i privlače veliki broj gostiju iz zemlje i inostran-stva. Tako će biti i sutra na tre-ćem srpskom vinskom maratonu na Paliću.
Posebna specifičnost marato-na je karnevalski duh i okrepne vinske stanice, na kojima će uče-snici moći da probaju vina koja su napravljena od grožđa iz vino-grada kojim su upravo protrča-li. Sve posetioce i učesnike Vin-skog maratona očekuju i obilas-ci lokalnih vinarija, mnoštvo za-nimljivih i edukativnih vinskih radionica, degustacije najboljih vina iz ovog kraja i regije, a sve to uz čuvene specijalitete lokalne kuhinje, muzičke koncerte i za-bavni program za sve uzraste. U okviru Vinskog maratona na Ve-likoj terasi na Paliću, biće otvo-rena i izložba karikatura na temu „Ljubav i vino“ koju organizuje Nove Subotičke novine.
-Ovo je prevazišlo sva očeki-vanja, ne samo što se tiče odziva iz regiona, već smo dobili i pri-jave iz Turske, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Rumunije, Italije, – kaže Viktor Čikeš, je-dan od organizatora ove manife-stacije. Vinski maraton se sasto-ji od Vinske trke duge (21,1 km) i Trke uživanja (10 km). Vinska trka namenjena je profesional-
nim sportistima i rekreativcima, uz naglasak na dobrom provodu učesnika. Staza ove trke prolazi kroz slikovite predele jezera Pa-lić i okoline, kroz vinograde, po-red vinarija, salaša i brojnih okre-pnih stanica sa voćem, vinima, vodom, ukusnim zalogajima. Za one koji žele da se posvete samo trčanju iz rekreacije, imaju na
raspolaganju Trku uživanja, koja je besplatna i namenjena je svim uzrastima, rekreativnim trkačima i šetačima, ljubiteljima prirode i vina, bez prijavljivanja, pobedni-ka i plasmana. Pravo učešća ima-ju svi koji to žele. Uz uživanje u la-ganom trčanju ili šetnji kroz idi-lične predele, druženje na stazi i pijuckanje vrhunskih vina, jed-na je od glavnih odlika ove trke, uz karnevalski duh koji se ogle-da u maštovitim kostimima uče-snika. Učesnike sa najoriginalni-jim i najmaštovitijim kostimima očekuju posebne nagrade“.
U Srbiji su mnoge regije poznate po svojim vinogradima i kvalitet-nim vinima, a upravo palićke vina-rije su odlučile da otvore svoje vi-nograde, kroz koje će trčati učesni-ci prvog Vinskog maratona u Srbiji.
Zato organizatora ove manifestaci-ja, koja je postala srpski brend Vik-tora Čikeša, pitamo, zašto je baš Palić izabran za organizovanje Vin-skog maratona u Srbiji?.
-Zato što ima najbolju infra-strukturu od svih potencijalnih mesta u Srbiji, gde na relativno malom prostoru postoje značajne vinarije, - kaže Čikeš. Ima dovolj-no ugostiteljskih objekata, pristoj-ne puteve i vinograde. Treba sme-stiti i ugostiti ovog vikenda neko-loko hiljada ljudi, koliko računa-ma da će posetiti Vinski maraton. Ostvarili smo odličnu saradnju sa „Parkom Palić”, gde su odmah prepoznali potencijal ovakvog do-gađaja, a u celu priču su ušle i lo-kalne vinarije, restorani i svi ho-teli na Paliću. Ovom manifestaci-jom, - veli Čikeš, želimo da se Pa-lić brendira kao turistička regija, gde se može piti dobro vino, slič-no kao Istra u Hrvatskoj”.
Šta je bilo presudno za uspeh Vinskog maratona?
– Štos je u dobroj zabavi, kar-nevalskoj atmosferi koja se napra-vila oko čitavog događaja. Vinski maraton nudi zabavni sadržaj na svakom koraku, od trčanja i šet-nje pored jezera, salaša, kroz vi-narije i vinograde, vožnje vinskim brodom po jezeru, pa do degusta-cija vina, sireva, lokalnih suhome-snatih proizvoda, koncerata, trke u kotrljanju burića, ima tu i vin-skih radionica, vinskih tura i obi-lazaka vinarija, piknika na sala-šu… Ukratko, zabava u kojoj sva-ko može da pronađe mnogo toga, a sve vreme ste u fantastičnom prirodnom ambijentu Palića.
M.M
Vinski maraton je postao brend Srbije i najveća atrakcija Palića
TRKA UŽIVANJA KROZ VINOGRADE
RADIONICETokom trajanja Vinskog
maratona na Paliću će biti organizovane razne radioni-ce na temu: šta treba znati o vinu, kako izabrati i poslužiti vino, značaj vinske čaše, kako degustirati i proceniti kvalitet vina.
VINSKI BRODPored mnoštva zaba-
ve, biće tu i svojevrsni vinski brod, koji će u subo-tu čitavog dana da plovi je-zerom i na kojem će moći da se degustiraju vina uz zvuke tamburaša.
Jedan od organizato-ra i osnivača ove jedinstve-ne sportske i vinske zabave i glavni urednik najpopular-nijeg vinskog portala u regi-onu Vino.rs, Viktor Čikeš s ponosom ističe, da je Vinski maraton već sada regional-no prepoznatljiv brend Srbi-je, te da je prošle godine čak i australijski magazin RAD Season, posvećen najboljim festivalima u svetu, svrstao Vinski maraton među osam festivala koje treba posetiti.
IZLOŽBA KARIKATURA
U okviru „Vinskog mara-tona“ na Velikoj terasi, na Paliću biće otvorena i izlož-ba najboljih karikatura, pri-stiglih na konkursu Savre-mene srpske karikature – Subotica 2019. Na svečanom otvaranju biće uručene na-grade i priznanja karikatu-ristima za najbolje karikatu-re na temu „Ljubav i vino“. Po oceni žirija, laurati za ovu godinu su: Tošo Borković, Špiro Radulović i Jugos-lav Vlahović.
Detalj sa prošlogodišnje izložbe karikatura
Viktor Čikeš
NOVEkultura10 Broj 13320. septembar 2019.
Evo šta znam o vožnji po kiši. Znam da je važna ravnoteža. Važno je predviđanje i strpljenje. Ali za vožnju po kiši važna je i glava! Važno je biti vlasnik sopstvenog tela. Verovati da je staza produženi deo automobila, a kiša produžetak staze, a nebo produžetak kiše. Morate verovati da vi niste vi; vi ste sve. I sve ste vi.
Zovem se Enco. Obožavam da gledam televiziju, pogotovo dokumentarce. Volim svoje ime, koje delim sa slavnim Ferarijem, iako fizički uopšte ne ličim na njega. Mada, kao i on, obožavam automobile. Znam sve o njima: modele, timo-ve, vozače… Sve me je to naučio Deni.
Deni mi je kao brat.
Sanja o tome da bude profesionalni vo-zač trkačkih automobila, ali radi kao auto-mehaničar jer ima mene i porodicu o ko-joj brine. Iako ne može da se u potpunosti posveti trkama, on je pravi šampion, pogo-tovo kada je reč o vožnji po kiši. A verujte mi, neverovatno je teško voziti kada je na-polju pasje vreme.
Odmah smo se zavoleli, Deni i ja. Proš-li smo svašta nas dvojica, u ovim godina-ma koje smo proveli zajedno. I da, zabora-vio sam da vam kažem nešto važno. Ja sam Denijev pas, a ovo je moja priča.
Mi i Vulkan izdavaštvo nagrađujemo verne čitaoce
Svake nedelje predstavićemo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika
knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.
Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________
Izvučeni prošlonedeljni
dobitnici knjige „Almin prvi
poljubac”
Jana Milljković, Subotica
Svetlana Kalančev, Đurđin
Gart Stajn
UMETNOST VOŽNJE PO KIŠI
• Poznata glumica Bran-
ka Veselinović, nekadaš-
nja ambasadorka UNI-
CEF-a, i pisac Ranko Ri-
sojević dobitnici su nagra-
de za životno delo “Mali
Princ”, koju će im dodeliti
organizatori 26. Međuna-
rodnog festivala pozorišta
za decu, za izuzetan dopri-
nos razvoju kulture i scen-
ske umetnosti za decu!
Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici jedan je od najznačajnijih fe-stivala u regionu koji više od četvrt veka okuplja stvaraoce koji su svoj rad posvetili najmlađima. Sa fokusom na lutkarstvu ali i sa prostorom za druge umetničke forme, Festival kontinuirano doprinosi razvoju pozorišta u Srbiji.
26. Međunarodni festival održava se od 22. do 27. septembra, u organizaciji Otvo-renog univerziteta Subotica, dodeliće na-grade za životno delo “Mali princ” glumici Branki Veselinović i piscu Ranku Ri-sojeviću, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.
Branka Veselinović je srpska pozo-rišna, filmska i televizijska glumica, a naša zvezda jugoslovenskog filma u ponedeljak
16. septembra proslavila je svoj 101. rođen-dan, do kojeg je ostvarila 81 godinu glu-mačke karijere. Ovih dana će joj biti uruče-na nagrada Festivala, „Mali princ” za život-no delo i više od 100 predstava u pozorištu i više od 50 televizijskih serija i filmova.
Igrala je u prvoj predstavi Jugosloven-skog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je nastupala u Umetničkom (1940-1942),
Narodnom (1944-1947) i Jugoslovenskom dramskom pozorištu (1947-1978), kao i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugo-slovenskom dramskom pozorištu odigra-la je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.
Sa suprugom prevodiocem Mlađom Veselinovićem (1915-2012) osnovala je Fond Branke i Mlađe Veselinović, za po-moć deci sa invaliditetom. Tokom čita-vog života se bavila humanitarnim radom i pomagala deci, a od 1980. četiri godine bila je ambasador UNICEF-a.
Dobitnica je mnogih priznanja za svoj glumački i humanitarni rad, Ordena rada
sa zlatnim vencem, Nušićeve nagrade za životno delo, Vukove i drugih, a u 101. go-dini života, Branka i dalje obilazi domo-ve za nezbrinutu decu, stara lica i invalide, gde recituje i govori monologe.
„Mali princ” se dodeljuje i Ran-ku Risojeviću (1943) pesniku, prozaisti, dramskom piscu, esejisti, istoričaru mate-matike, prevodiocu. Objavio je oko pede-set knjiga, 18 pesničkih zbirki i 25 proznih
knjiga, među kojima 10 roma-na. Izvedeno je desetak njego-vih radio igara za decu, a veći-na je prevedena na više jezika i bila na repertoaru u zemlji i inostranstvu.
Za decu je objavio roma-ne „Dječaci sa Une“, „Trojica iz Zrikovije“ i „Ivanovo otva-ranje“, zbirku priča „Priče ve-likog ljeta“, mnoge dramske tekstove.
Risojević je u periodu od 1988-1990. bio je direktor Na-rodne i univerzitetske bibliote-ke „Petar Kočić“, direktor Ga-lerije likovnih umjetnosti Re-publike Srpske, potpredsednik Društva članova Matice srpske u Republici Srpskoj.
Dobio je nagrade Bran-ko Ćopić za roman “Bosanski dželat”, Laza Kostić za knji-gu “Šum”, Branko Radičević i Skender Kulenović za zbir-ku pesama “Prvi svijet”, Dušan Vasiljev za knjigu “Gospodska ulica” i druge, a nagrađen je i
prestižnim francuskim ordenom „Vitez reda akademskih palmi“.
Međunarodni Festival pozorišta za decu ove godine će u selkciji imati 14 pred-stava za decu iz celog sveta. Najmlađa po-zorišna publika moći će da uživa u krea-tivnim i maštovitim umetničkim predsta-vama koje u Srbiju dolaze iz Kine, Rusije, Koreje, Poljske, Italije, Nemačke, Mađar-ske i mnogih drugih zemalja.
Nada H. Karanovićfoto V. Tripić
26. Međunarodni festival pozorišta za decu, od 22. do 27. septembra
“Mali Princ” glumici Branki Veselinović i piscu Ranku Risojeviću!
Prošlogodišnji laureati „Malog
princa”Prošle godine su nagradu “Mali
princ” dobili Dušan Pop Đurđev, naš poznati pisac za decu i mlade i du-gogodišnji direktor Zmajevih dečjih igara i Vjeslav Hejno, poljski profe-sor, glumac, reditelj, pedagog i publi-cist. Festival je od 2000. godine ovu nagradu dodelio i Zoranu Hristiću (2016), Minji Suboti (2015), Timo-ti Džon Bajfordu (2014), Branku Milićeviću Kockici (2007), Lju-bivoju Ršumoviću (2006) i mnogi drugi ugledni stvaraoci za decu.
Ranko Risojević
Branka Veselinović
NOVE društvo 11Broj 13320. septembar 2019.
Kroz Suboticu od petka do petkaBioskop Eurocinema21. - 22. septembar, od 11 h -animirani fi lm: Priča o igračkama 4/ Toy story, 4 2D, sinhronizovano,
reditelj: Josh Cooley / Marko Misirača19. - 25. septembar od 17 h - Priča o igračkama 4/ Toy story, 4 2D, sinhronizovano19. – 25. septembra od 19 h - Ona mi je sve, režiser: Hugo Gélin19. – 25. septembra od 21 , fi lm Ad astra, režiser: James Gray19. – 25. septembra od 23h, fi lm Polaroid, horor, režiser Lars Klevberg
Art bioskop Lifka19. - 25 . septembar 17 h 21. i 22. septembar 11 h - Priča o igračkama 4 / Toy Story 4 -3D 2019, ko-
medija, sinhronizovan19. - 25 . septembar 19 h - Ad Astra 2019, SAD/BRA, avantura, drama, naučna-fantastika19. - 25 . septembar 21 h - Polaroid 2019, SAD/CAN/ NOR, horor, triler
Velika većnica Gradske kuće, 20. septembar Danas 20. septembra, Subotički Arhiv organizuje međunarodni arhivistički skup 12. subotički ar-
hivski dan sa temom: MATIČNE KNjIGE KAO ARHIVSKA GRAĐA. Skup se održava u Velikoj već-nici Gradske kuće od 10 sati i 30 minuta, a na skupu će se referatima predstaviti veliki brpj naučni-ka i stručnih radnika.
• Petak, 20. septembar, Velika većnica Gradske kuće, 20 časova, - Abraham bendU velikoj većnici Gradske kuće danas, 20. septembra u 20 časova, odrčaće se humanitarni koncert
“Abraham benda”. —Društvo za esperanto „Tibor Sekelj” iz Subotice u petak, 20. septembra, u Gradskoj biblioteci
organizuje susret povodom 75 godina osvajanja Akonkagve i prvog izdanja knjigeTibora Sekelja Olu-ja nad Akonkagvom . Na tribini će govoriti Iso Planić, Milovan Miković, Stipan Milodanović, Đorđe Dragojlović, a odlomke iz knjige Oluja nad Akonkagvom –govoriće učenici Politehničke škole, a vo-ditelj programa: Janoš Nemet .
XXIII Dani pčelarstva u Subotici - Udruženje pčelara “Pčela” i Grad Subotica- ispred Gradske kuće u Subotici od 27. - 29. septembraSvečano otvaranje u subotu, 28. septembra, ispred Gradske kuće, manifestacije prodaje meda i
vina, stručna predavanja na temu meda i proizvoda od meda, bogat kulturno - zabavni program
• U petak, 20. septembra, u 18 sati, na tribini u Grad-skoj biblioteci postioci će imati priliku da se podsete 75-e godišnjice uspona Ti-bora Sekelja na Akonkagvu, najviši vrh Južne (ali i čita-ve) Amerike, odnosno izla-ska iz štampe (prvog izda-nja) Sekeljeve knjige o tom usponu „Oluja na Akonka-gvi”, koja je na španskom jeziku, pod naslovom Tem-pestad sobre el Aconca-gua, u jesen 1944. godi-ne objavlje-na u Buenos Airesu.
Na večeraš-njem skupu u Gradskoj bibli-oteci, o podse-ćanju na knji-gu Tibora Se-kelja „Oluja na Akonkagvi” go-voriće direk-tor Politehnič-ke škole, Iso Planić, alpi-nist, jedan od onih naših su-građana, koji se svojevre-meno popeo na Akonkagvu, a zanimljiva je činjenica da se za taj uspon pripremao i – čitajući
Sekel jevu knjigu!
Posetio-cima će se obratiti i književnik M i l o v a n Miković, autor ne-koliko tek-stova o Ti-boru Seke-lju i njego-vim delima, zatim fo-tograf Sti-pan Mi-l o d a n o -
vić, učesnik ekspedicije tra-
govima Tibora Sekelja kroz Južnu Ameriku i (ko)autor fi l-ma o toj ekspediciji, kao i novi-nar Đorđe Dragojlović, autor
više tekstova i nekoliko progra-ma posvećenih životu i delu Ti-bora Sekelja.
U programu, koji će voiti Ja-noš Nemet, nastupiće i hor Fe-mina Vox, sa horovođom Ire-nom Kovačev, dok će cita-te iz Sekeljeve knjige Oluja na Akonkagvi na nekoliko jezika (španskom, esperantu, mađar-skom, srpskom/hrvatsom) čitati učenici Politehničke škole.
Program podsećanja na veli-kog esperantistu i pisca organi-zovalo je Društvo za esperan-to „Tibor Sekelj”, Subotica, povodom 75 godina od uspo-na Tibora Sekelja na Akonkagvu i objavljivanja njegove knjige o toj ekspediciji, ističe Đorđe Dra-gojlović, predsednik Društva za esperanto “Tibor Sekelj”.
N.H.K.
Večeras u Gradskoj biblioteci prezentacija i podsećanje na knjigu Tibora Sekelja „Oluja na Akonkagvi”
Tibor prvi put na Akonkagvi
pestad sobre el Aconca-gua, u jesen 1944. godi-ne objavlje-na u Buenos
Na večeraš-njem skupu u Gradskoj bibli-oteci, o podse-ćanju na knji-gu Tibora Se-kelja „Oluja na Akonkagvi” go-voriće direk-tor Politehnič-
Iso
meno popeo
vić,ekspedicije tra-
govima Tibora Sekelja kroz
14. susret članova Kluba ljubitelja muzike, fi lozofi je i fi lma održan je u utorak, 17. septembra
Avangarda kao skup fi lmskih iskustava!
•Četrnaesti susret članova Kluba ljubitelja muzike, fi lo-
zofi je i fi lma održaće se u utorak, 17. septembra 2019. go-dine, u Omladinskom klubu “Skladište“ Fondacije “Dani-lo Kiš“.
Razgovor sa članovima Kluba vodio je Dragan Krstić, profesor fi lozo-fi je. Na početku druženja prikazan je fi lm Save Trifkovića “Ruke ljubiča-stih daljina“, a potom će se otvoriti diskusija o avangardnom fi lmu.
Profesor Krstić je podsetio članove Kluba, da istorijski gledano jedna grupa avangardnih fi lmskih umetnika nastoji da se, što je moguće, više udalji od prikaza objektivne stvarnosti, dok u drugom delu avangarde buja opsednutost istinom.
Tokom diskusije članovi Kluba su izneli i svoje mišljenje o defi nici-ji avangarde Pjera Žosa, koji kaže da se pod pojmom avagarde podrazu-meva “skup fi lmskih traženja, iskustava i ispitivanja, čija je svrha da se odrede sve estetičke mogućnosti fi lma, pa i najudaljenije krajnosti…”
U drugom delu razgovora članovi Kluba su izneli svoje mišljenje o fi l-mu “Ruke ljubičastih daljina” Save Trifkovića, za koga se može reći da je je-dan od najznačajnijih predstavnika naše neoavangarde. N.H.K.
Inicijativni odbor IMK „29 NOVEMBAR“-u stečaju
Isplata dela neisplaćenih zarada za bivše radnike
„29. Novembra”•Inicijativni odbor IMK „29 NOVEMBAR“-u stečaju i opu-
nomoćeni advokatski tim obaveštavaju bivše radnike IMK „29 Novembar“ da je od ponedeljka 9. septembra, počela isplata dela neisplaćenih zarada, iz sredstava koja su dobi-jena prodajom preostale imovine preduzeća!
Od ponedečljka 9. septembra, počela je isplata dela neisplaćenih zara-
da, za bivše radnike IMK „29 Novembar“, iz sredstava koja su dobijena pro-dajom preostale imovine tog preduzeća, saopštio je Inicijativni odbor bivših radnika IMK „29 Novembar“ u stečaju i opunomoćeni advokatski tim .
Inicijativni odbor naglašava, da se ove isplate ne odnose na postupk koje vodi advokatski tim za bivše radnike.
„Sada će biti isplaćen veći deo minimalnih zarada iz 2008. godine, a tek mali deo potraživanja onih iz 1998. godine, zato što je tako propisanom Zakonom o stečaju, što znači da će advokatski tim nastavili sa radom, kako bi sva priznata potraživanja rešenjem Privrednog suda u Subotici bila i na-plaćena. Podvlačimo, da ovu isplatu vrši stečajni upravnik i da nema veze sa advokatima koji su angažovani od strane bivših radnika IMK „29 No-vembra“, kaže se u saopštenju! N.H.K.
Crveni krst Subotica organizovao akciju prikupljanja školskog pribora za učenike korisnike Narodne kuhinje
Torbe i olovke za najsiromašnije đake
Crveni krst Subotica je ove godine po prvi put organizovao akciju pri-kupljanja školskog pribora “Humanost za nove školske pobede”. Akcija je naišla na dobar odziv sugrađana i fi rmi, a prikupljeno je školskog pri-bora za 59-toro dece, korisnika Narodne kuhinje, uzrasta od 1. do 4. ra-zreda osnovne škole.
U subotičkom Crvenom krstu kažu da je akcija protekla izuzetno us-pešno, a posebnu zahvalnost izrazili su knjižarama “Stil B”, “Mapa 5”, “ForA4”, “Papir Commerce”, i “Libra”, koje su mnogo doprinele realiza-ciji ove akcije.
- Prvi put ove godine organizujemo ovakvu akciju - prikupljanje školskog pribora za učenike koji su korisnici Narodne kuhinje. Svih 59 učenika od 1. do 4. razreda osnovnih škola koji su na spisku Narodne kuhinje dobiće paket školskog pribora koji će mnogo značiti učenici-ma i roditeljima. Zahvaljujemo se i svim građanima i pravnim licima, posebno pominjem “Birografi ku” i “KTG solucije”, koji su dali posebno svoj doprinos. Sa knjižarama “Stil B”, “Mapa 5”, “ForA4”, “Papir Com-merce”, i “Libra” koje su dale veliku pomoć, smo u pregovorima da ovu akciju ponovimo nekoliko puta u toku školske godine - kazao je dr Si-niša Trajković, sekretar subotičkog Crvenog krsta.
Akcija prikupljanja školskog pribora za najsiromašnije đake je traja-la do 16. septebra, a imala je naziv - “Humanost za nove pobede”. Obzi-rom da je organizovana po prvi put, ocenjena je kao vrlo uspešna. Pake-ti školskog pribora su počeli da se dele od ponedeljka, 16. septembra, na punktovima Narodne kuhinje Crvenog krsta.
A. Šiška
NOVEzdravstvo12 Broj 13320. septembar 2019.
SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJE • SAVETI ZA VAŠE ZDRAVLJEdr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne
medicine u ZZJZ
Rak kože i melanom Delovanje sunčevih zraka
na organizam čoveka je kori-sno za zdravlje, kada se prime-njuju određena pravila. Treba izbegavati boravak na otvore-nom i sunčanje kada je indeks sunčavog zračenja visok (peri-od od 10-17 sati, odnosno od 11-16 sati), jer mogu nastati štet-ne posledice na naše zdravlje, pre svega na kožu i oči. Koža je najveći organ našeg tela i ona pamti, a delovanje sunčevih zraka je kumulativno, što znači da se svakoga dana sabira. De-lovanje počinje već sa prvim izlaganjem Suncu. Ljudi su ra-zličito osetljivi na delovanje Sunčevih zraka i to je povezano sa genetikom, uzrastom, tipom kože (postoje četiri foto tipa kože), kao i načinom izlaganja delovanju sunca. Najosetljivi-ja su mala deca, zatim stariji ljudi, sve osobe svetle puti, sve-tle kose i očiju, kao i osobe koje imaju puno mladeža na koži. Za njih je potreban poseban oprez prilikom izlaganja sun-cu, a za sve ljude je potrebno da sprovode posmatranje i sa-mopregled kože, posebno mladeža. Profesionalna delatnost na otvorenom prostoru (građevinski, poljoprivredni radni-ci) podrazumeva primenu svih predviđenih mera zaštite na radu. Takođe treba znati da sunčevi zraci prolaze kroz vodu, kao i da ih vlažna koža bolje upija (apsorbuje). Zbog toga tre-ba ograničiti boravak u vodi, pogotovo deci, a posle kupanja treba osušiti kožu i naneti odgovarajuću zaštitu.
Zora Pavlović, viša medicinska sestra
Breza U lekovite svrhe koristi se
brezin list, sok i kora. Lišće je najbolje brati krajem juna i u julu. Sok se skuplja u rano pro-leće tako što se u izdubljenje dr-veta postavi žljeb i sok koji curi iz breze nakuplja se u posudi po-stavljenoj ispod. Lekovita dej-stva brezovog lišća ispoljavaju izrazeno diuretičko dejstvo kao i uravnotežavanje i preraspode-lu tečnosti u celom organizmu. Brezov list je pri tome blag, pri-rodan i potpuno neškodljiv eli-minator tečnosti, ne opterećujući i ne dražući bubrege. Ovo diuretsko dejstvo se može iskoristiti u nizu indikacija. : breza je lekovita kod oboljenja urinarnog (mokraćnog) trakta, gde iz bubrega može eliminisati pesak. Smatra se da lišće lekovi-to deluje i protiv kamena u bubregu (u smislu umanjenja te-goba izazvanih njime kao i kod eliminacije sitnih formi). Ali je i sasvim izvesno da lekovite materije breze deluju preven-tivno protiv njihovog stvaranja u bubrezima. Antibiotskim delovanjem lišće lekovito deluje protiv upale mokraćne beši-ke (cistitisa). Za ostvarenje efekta fitoterapije treba biti str-pljiv, jer je najčešće potrebno da prođe oko 4 nedelje do is-poljavanja vidljivih rezultata (ponekad i duže vremena). Čaj od listova breze: 2 k.k. suvih listova breze prelije se sa 250 ml proključale vode. Nakon 20 minuta procedidti i piti. Ko-rišćenjem listova breze u propisanim količinama neće se ja-viti nikakve tegobe niti nuspojave.
Septembar i poče-
tak rada vrtića i
škola i ove godine
doneo je povećan
broj obolele dece i
školaraca od pre-
hlade, tvrde u su-
botičkom Domu
zdravlja. Deca u
proseku imaju od
8 do 10 prehlada
godišnje, upozo-
ravaju lekari.
Povratak u školske klupe ve-oma često donosi deci i zapušen nos, kašalj ili bolno grlo. Lekari upozoravaju da, bez obzira na to koliko dete vodi računa o ličnoj higijeni, boravak u školi je mesto gde je rizik za prenošenje infek-cija veći. Prehlade i grip gotovo da su već “stigli” u školske klupe i vrtiće, a lekari savetuju oprez i povećanju pažnju roditelja ali i vaspitača i nastavnika.
Rinovirusi najčešći
Izazivači prehlade koja se najčešće javlja početkom rada vrtića i škola je uglavnom grupa virusa - rinovirusi. Deca u pro-seku imaju između 8 i 10 prehla-da godišnje, tvrde lekari.
- Putevi prenošenja su najčešćei boravkom u blizini oso-be koja kija, kašlje ili dodorivan-jem površina koje je zaražena osoba dodirivala. Kada govorimo o simptomima prehlade najčešći su zapušen nos, kijanje, ponekad upala grla i kašalj, glavobolja ili blago povišena telesna temepera-tura - objašnjava dr Kuzeljević.
Grip je takođe zarazna bo-lest koja uporedo sa prehladom, “vreba” i već je u fazi “pripreme” za novu školsku godinu.
- Grip je zarazna bolest gor-njih respiratornih puteva koju izaziva virus gripa. Prenosi se boravkom u blizini osobe koja kija, kašlje ili dodorivanjem površina koje je zaražena osoba dodirivala. Simptomi su grozni-ca, kašalj, bol u grlu, glavobolja, zapušen nos. Kod dece se mogu
javiti povraćanje i proliv. Pošto je u pitanju virusna infekcija preporučuje se dosta odmora i tečnosti dok se simptomi ne po-vuku. Deca sa slabljenjim imu-nitetom, sa astmom ili dijabete-som su podložnija komplikacija-ma, pa će u tom slučaju morati da koriste lekove. Deca se ugla-vnom u školu mogu vratiti 24 časa nakon potpunog izlečenja - kaže dr Kuzeljević.
Streptokoka takođe “uporna”
Streptokoknu upalu grla od koje se takođe razboli veliki broj dece i školaraca već u pr-
vim danima škole, izaziva bak-terija streptokok.
- Putevi prenošenja su preko sekreta zaražene osobe, kija-njem ili deljenjem zajedničkog pribora za jelo ili piće. Ova in-fekcija je najučestalija u uzra-stu između 7 i 15 godina. Glav-ni simptom je jaka i bolna upa-la grla, praćena visokom tele-snom temperaturom. Karak-teristično za ovu infekciju je to što u ovom slučaju izostaju respiratorni simptomi kao što je kijanje ili zapušen nos. Dete će imati osećaj da ne može da
proguta, ali neće imati simp-tome klasične prehlade. Leče-nje: Antibiotici su u ovom sli-čaju neophodni ne samo da bi se lečila upala grla, već da bi se sprečile i eventualne kom-plikacije kao što je reumatska groznica ili oštećenje bubrega. Nakon primene antibiotske te-rapije, a nakon 24 sata ,dete više nije zarazno, a već sledeg dana će se osećati mnogo bolje - pojašnjava dr Kuzeljević.
A. Šiška
Početak školske godine donosi i povećan broj obolele dece u školama i vrtićima
Prehlade i grip stigli među školarce
Čim uočite infekciju, idite
hitno lekaru
Kako bi se izbegle infek-cije, dete ne treba da kori-sti zajednički pribor za jelo i piće, treba da redovno pere ruke i održava ličnu higije-nu. Lekari poručuju da uko-liko se samo posumnja na infekciju, odmah treba ići lekaru, kako bi dete dobilo adekvatuo terapiju i kako bi se sprečio eventualni nasta-nak komplikacija.
DRAGI KUZELJEVIĆ
NOVE zdravlje 13Broj 13320. septembar 2019.
• Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca • Pisma čitalaca •
Obratila sam se redakciji No-vih Subotičkih novina jer imam primedbe na rad službe medi-cinskih sestara u Domu zdra-vlja. Naime, moj muž Laslo Fo-dor, oboleo je od raka pluća sa metastazama na kostima, u međuvremenu je pao i polo-mio kuk. Završio je na odeljen-ju ortopedije u subotičkoj bol-nici gde je ležao tri dana, a po-tom izašao kući na lečenje. Dr Mirsad Maljanović mu je ( o ko-jem imamo samo reči hvale) ispi-sao Clexane inekcije koje je tre-bao da prima 5 nedelja dok leži kući i leči se. I dr Sonja Temuno-vić iz Doma zdravlja Subotica iz ambulante kod SUP-a ispisala je Laslu uredno naloge za dobijanje inekcija koje su propisane. Pro-blem je međutim nastao, što već
6. tog avgusta , niko nije mogao da dođe iz ambulante da Laslu da propisanu inekciju. Poziva-li smo uredno patronažne sestre na broj 552-712, ali su ćerki re-kli na tom broju da su zaboravili na Lasla. Ćerka od brata sva sre-ća došla je da da inekciju Laslu kako ne bi prošlo 24 sata od po-slednje dobijene inekcije jer su to inekcije protiv tromba, i to nam je bila sreća.
Takođe imam primedbe jer su mi rekli da Clexane inekcije ne mogu da se dobiju u apoteci jer se navodno više ne proizvode, ali nekako smo uspeli da u držav-noj apoteci ispod Gradske kuće kupimo 3 kutije koje su košta-le čak 15.000 dinara, dok je po-trebnu četvrtu kutiju inekcija zet nabavio odnosno kupio u Novom
Pazaru i platio isto 5.000. Nije mi žao para nego nemarnosti se-stara koje nisu dolazile uredno i na vreme kod mog supruga a
bile su dužne da daju propisane inekcije.
Nakon toga, patronažne se-stre su i bez poziva dolazile da Laslu daju inekciju, ali se pitam kako je moguće da se napravi ta-kav veliki propust da moj muž ne dobije inekciju a ima tumor i teš-ki je nepokretan bolesnik. U če-tvrtak prošle nedelje, je pono-vo sam pozivala broj patronaže gde prva smena opet nije izaš-la na teren nego su došli tek po-podne kasnije iz druge smene da daju inekciju, a i to je problem jer Laslu ne sme zbog mogućno-sti dobijanja tromba da prođe 24 sata od poslednje dobijene inek-cije. Verujem da nisam jedina koja je ovako prošla i apelujem na nadležne da uredno i savesno rade svoj posao. Moj muž Laslo
se leči i dalje kući, i brinem o nje-mu svaki dan. Moram da kažem i da sam bila da se interesujem u subotičkoj filijali RFZO za tuđu negu i pomoć, i jako sam razoča-rana, jer su mi rekli da je pored gomile dokumenata za mog su-pruga, potrebno i da on kolima Hitne pomoći dođe u prostori-je RFZO kako bi ga lekari pregle-dali a nepokretan je i jedva sedne kući u stolicu nekako. Takođe su mi rekli da je potrebno nakon tog pregleda čekati najmanje 5 me-seci da lekar iz Novog Sada po-gleda Lasla i da mišljenje o pra-vu na tuđu negu i pomoć. Pitam se čemu ovo vodi, i zašto je moj muž plaćao socijalno osiguranje ceo svoj radni vek?
Rada Fodor, Kireška 52/A
ŽALBA NA PATRONAŽU DOMA ZDRAVLJA
Rada Fodor
Treća nedelja
septembra pre-
ma Nacionalnom
i Međunarodnom
kalendaru zdrav-
lja, je Nedelja
borbe protiv tu-
berkuloze i pluć-
nih bolesti. To-
kom 2018. godi-
ne u SBO nije bilo
smrtnog slučaja
prouzrokovanog
tuberkulozom.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tuber-kuloza je postala globalna opa-snost i smatra se da je u stanov-ništvu ima više nego ikada pre. Takvoj proširenosi značajno do-prinosi uporedna koepidemi-ja sida/tuberkuloza, a negativan
trend iako živimo u 21. veku, još uvek nije zaustavljen.
Lekari upozoravaju da su plućne i bolesti organa za disa-nje, akutne i hronične, veoma če-ste, kao uzrok oboljevanja i umi-ranja stanovništva, bez obzira na uzrast i pol.
- Pored zdrav-stvenih ne treba za-nemariti ni ekonom-ske posledice (odsu-stvovanje sa posla, invaliditet, troškovi lečenja, prevreme-na smrt). Izražena je, kod ovih bolesti i tuberkuloze, visoka povezanost obolje-vanja sa faktorima koji dolaze iz spo-ljašnje životne i rad-ne sredine, a na koje svi možemo utica-ti - na određeni na-čin, određenim me-
rama - kao pojedinci i kao deo organizovane društvene zajed-nice. U našem vremenu ishod le-čenja može biti dobar, ali ne tre-ba zaboraviti da je tuberkuloza nekada imala visoku smrtnost, a i danas ima u slučaju razvoja multirezistentnog oblika bolesti
koji nastaje ukoliko se lečenje (terapija) ne sprovodi na pra-vilan i kontrolisan način. Tada je smrtnost (letalitet) oko 40%.Bolja socijalno-ekonomska si-tuacija i solidno obrazovanje
mogu povećati, odnosno popra-viti kvalitet života i zdravstveno stanje stanovništva. Odgovor-nost za zdravlje pripada svakoj osoba i u tom smislu navike u korist zdravlja i zdrav način ži-vota imaju značajno mesto i ulo-gu. Zaključak koji posle ovog sledi vrlo je jednostavan - mo-guće je smanjivati stope obolje-vanja i umiranja stanovništva od plućnih bolesti i tuberkuloze i na tome treba raditi u zajednici ali i u porodici i na ličnom planu - smatra dr Zorica V. Dragaš, lekar specijalista socijalne medi-cine u subotičkom ZZJZ:
Tačan broj novoregistrovanih obolelih od tuberkuloze u Srbiji, pa ni u Severnobačkom okrugu se ne zna, ali postoje podatci da su od 2017. godine pa na ovamo, registrovana 4 nova slučaja obo-ljevanja od te bolesti.
U okviru obeležavanja leka-ri Centra za promociju zdrav-lja ZJZZ održali su u ponede-ljak, 16. septembra predavanje za učenike 7. razreda OŠ „Kizur Ištvan”, - “Tuberkuloza juče, da-nas, sutra”.
A. Šiška
Nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti obeležava se i u Subotici
Plućne bolesti i dalje uzimaju danak!
Šestoro novoobolelihTokom 2018. godine u
SBO nije bilo smrtnog sluča-ja prouzrokovanog tuberku-lozom. Tokom iste godine u SBO je otkriveno šest novoo-bolelih osoba od TBC, od ko-jih je 5 muškog i 1 osoba žen-skog pola.
Biraju se najstariji sugrađani
Mesec oktobar je posvećen starijim licima, i povodom toga, od 16.septembra. do 4. oktobra , Crveni krst Subotica i ove godi-ne, otvorio je Konkurs koji se odnosi na najstarije sugrađane u zlatnoj dobi.
I ove godine će se tradicionalno izabrati najstariji sugrađanin i najstarija sugrađanka, kao i bračni par sa 50 i više godina za-jedničkog života.
Konkurs kako trvde u subotičkom Crvenom krstu traje do 4. oktobra, a svi koji žele mogu prijaviti rodbinu, prijatelje ili po-znanike za koje smatraju da odgovaraju traženim kriterijumima Konkursa na telefon 024/621-101, ili lično u prostorijama Crve-nog krsta Subotica. A. Šiška
Učenici 7. razreda OŠ „Kizur Ištvan” slušaju predavanje - “Tuberkuloza juče, danas, sutra”
NOVEljudi14 Broj 13320. septembar 2019.
Mona Maliće-
vić (28), iz Subo-
tice, u tinejdžer-
skim danima sa-
znala je da boluje
od malignog tu-
mora, zbog kojeg
je izgubila oko.
Usledila je bor-
ba za život, a po-
tom i borba sa so-
bom, ali je Mona
bila jača od sve-
ga, a danas po-
maže posebnom
holističkom me-
todom ljudima da
savladaju svoje
bolesti!
Danas, na osnovu svog ličnog i bolnog iskustva, Mona pu-tem holističkog pristupa medi-cini, pomaže ljudima - savetima. Njene video blogove pogledalo je nekoliko hiljada ljudi, a kako ističe od njih dobija pozitivne po-vratne informacije.
Ovo je priča o njoj...Mona, kako je sve počelo?
Šta je bio uzrok tumoru?— Moja priča počinje sa 13 go-
dina kada me je kao „grom iz ve-dra neba“ pogodilo saznanje da sam obolela od malignog tumo-ra. Sve je počelo nakon bezazlene dečije igre i grudvanja, kada me je drugar nehotice pogodio grud-vom u oko, što je izazvalo bolo-ve. Oko sam pokrila rukom i na njega nisam ništa videla. Narav-no, mislila sam da je to posledi-ca grudve i sutradan me je mama odvela u Opštu bolnicu kod ofta-mologa, da proveri da mi oko nije oštećeno. Međutim, nakon pre-gleda, doktorka mi je konstato-vala tumor na oku. Po održanom konzilijumu lekara, ja sam trans-portovana za Beograd na ispi-tivanje, koje se kasnije nasta-vilo u Hrvatskoj i Švajcarskoj. U suštini, znali su da je tumor maligan, ali rešenja nisu ima-li a ni vremena. Doneta je radi-kalna odluka da se uradi opera-cija i da mi odstrane i tumor i
očnu jabučicu, tačnije komplet-no oko, kako bi mi spasili život. Narednih pet godina doktori su pratili moje zdravstveno stanje iz predostrožnosti da se ne poja-ve nove metastaze, što se na kra-ju hvala Bogu nije desilo.
Kako si ti doživela te dane? Koliko ti je bilo teško da sve to prihvatiš?
— Sve to vreme, ja sam bila u pubertetu, i jako je teško da opi-šem kako sam se ja tada oseća-la. Bila sam vesela devojka, omi-ljena u društvu, imala sam dosta prijatelja, bavila sam se mane-kenstvom, glumom, pevanjem u horu, išla sam u školu za talente, i onda mi se desi takav šok, takav pad, koji je meni delovao kao da sam zaspala lepim snom, a pro-budila se u košmarnom životu. To je za mene bio veliki šok, jed-na emotivna rana, što je tokom školovanja u meni pokrenuo spektar psiho-emotivnih pro-blema sa samom sobom. Ja sam pala, ostala bez samopouzdanja, bez osećaja lične vrednosti, beža-la sam od sebe, nisam sebe pri-hvatala, nosila sam dugačke šiš-ke preko desnog oka, kako bi taj invaliditet sakrila i od sebe i od spoljneg sveta. To je trajalo de-set godina, borba sa sobom deset godina, a nakon neuspešne veli-
ke srednjoškolske ljubavi, potpu-no sam potonula. U tim momen-tima sam počela sebe da pre-ispitujem, tražila sam odgovor šta nije u redu sa mnom? Meni je prosto život klizio iz ruku a ja sam bila bez reakcije. Tih dana mnogo mi je pomogla porodica i prijateljica. Razgovarali su sa mnom, usmeravali me da se su-očim sa sobom, sa svojim invali-ditetom, da na to ne gledam kao na lošu stvar već da hrabro iza-đem iz te kože, da sklonim šiš-ke i da pokažem novu sebe sve-tu. U sećanju su mi i danas nji-hove reči: „Kako ti misliš da tebe
neko prihvati, da razviješ zdrav odnos sa ljudima, kada ti samu sebe nisi prihvatila?!“, što je ve-ruj mi uticalo na mene da se vra-tim u život. Sećam se tog dana, kada sam skinula šiške sa oka. Bilo je to u Beogradu, padala je kiša a ja sam krenula na fakultet. Usput sam doživljala ogroman unutrašnji stres, nisam ni razmi-šljala o kiši koja je neumorno pa-dala. Bila sam skroz mokra, kosu sam pokupila i otkrila sebe sve-tu. Ispred amfitetatra naišla sam na svoje kolege koji su gledali u mene i imala sam utisak da me ne prepoznaju bez šminke, šiške, onako pokislu sa skupljenom ko-som. Sada mi to deluje kao film-ska scena.
Prihvatanje sebe, kao osobe sa invaliditetom te je samo dodatno ohrabrilo da završiš fakultet u roku i za-počneš posao kojim se i da-nas baviš. Koliko ti je sve to pomoglo da postaneš jača i odlučnija?
— Pomoglo mi je maksimalno. Zapravo poenta priče je da sam ja imala ideju i predstavu da ću ja biti odbačena ako se predstavim kako danas izgledam. General-no ja sam osoba sa hendikepom, što je stvaralo predrasude u mo-joj glavi, da će me svet odbaciti.
Međutim desilo se suprotno, ja nijednog trenutka nisam bila od-bačena, meni nisu okrenuli leđa, što mi je dalo dodatnu snagu da se još više zauzmem za sebe i ži-vim svoj san. Oduvek sam žele-la da studiram medicinu i da je završim, što sam uspela u roku. Želela sam da ljudima pomažem, da im pružam podršku jer sam i sama prolazila kroz teške trenut-ke. Mislim da mogu da razumem ljude koji osećaju bol, jer sam i sama zbog bolova patila. Shva-tila sam da mogu da se povežem sa bilo čijom patnjom, što mi da-nas pomaže u radu sa ljudima.
Kada sam završila za lekara op-šte prakse u roku, upisala sam specijalističke akademske studi-je i nastavila sam školovanje, a posle planiram da upišem dok-torske studije.
Danas ti putem svoga blo-ga i video snimaka, svojim savetima i znanjem poma-žeš ljudima. Baviš se holi-stičkim pristupom zdravlju,
što je danas nepoznanica. O čemu je zapravo reč?
— Ja sam zapravo počela jav-no da pričam o svom problemu, kako bi savetovala ljude šta mogu da iskoriste od toga kako bi kroz moj primer sami sebi pomogli. To je upravo razlog, zbog čega sam na društvenim mrežama počela sa ovim poslom. Sve go-vorim iz ličnog iskustva, što mis-lim da je zapravo najveći utisak koji ostavljam na ljude, a delim im i savete koje i sama primen-jujem. To je zapravo pristup čo-veku kroz holistički način, što znači sveobuhvatni način. Ja kao
lekar ne gledam samo bolest, da-kle ne lečim dijagnozu, već le-čim čoveka. Osoba koja ima bilo koju bolest, dakle ne samo kar-cinom, on zapravo ima problem koji zapravo povlači i niz drugih problema. Taj problem ne mora da bude samo bolest, jer vi ako imate ekonomski, emotivni ili bilo koji drugi problem, to povla-či niz drugih problema i to uti-če na vaše zdravlje. Cela poenta priče je da svaka misao koja pro-đe kroz našu glavu, svaka emo-cija koja prostruji našim telom, daje hemijsku reakciju. Zato je jako bitno imati zdrava uverenja, zdrave misli, jer sve to polazi od nas, iz naše glave.
Tvoji blogovi su gledani, posećeni, pa me zanima ka-kva je reakcija ljudi? Kakav „feedback“ dobijaš od ljudi?
— Kada sam počinjala da to radim, iznenadila sam se koliko živa reč ustvari pomaže. Dobijala sam dosta pozitivnih poruka od ljudi, što me je zapravo ohrabrilo da nastavim dalje i da se još više aktiviram i da kroz svoj primer i savete pomognem ljudima. Lju-di su se pronašli u mojoj priči, zato sam beležila pozitivne reak-cije i mislim da u ovom moder-nom dobu, ljudi pokušavaju da se predstave kao da je sve u redu sa njima, a duboko u sebi u svoja četiri zida kriju probleme koji ih razaraju. To je zapravo pogodno tlo za razvoj dodatnih problema, uglavnom zdravstvenih.
Dakle da zaključimo, neop-hodno je da se menjamo, jer pro-mena dolazi iz nas samih. Treba krenuti od sebe, kako bi shvatio da su te promene trajne, da me-njaju životni tok. Moramo da ra-dimo na sebi, moramo sami sebe da pogledamo u oči i da se uhva-timo u koštac sa rešavanjem problema.
B. Nikolić
Priča o dvadesetosmogodišnjoj Subotičanki Moni Malićević
Pobedila svoju bolest, sada pomaže drugima
NOVE tradicija 15Broj 13320. septembar 2019.
•Povodom obeležavanja proboja Solunskog fronta u Srbiji i proslave 100 godina od formiranja Udruženja vojnih starešina Srbije, Me-sni odbor rezevnih vojnih starešina Bajmok, održao je svečanu sednicu uz dode-le plaketa, a ispred društve-nih prostorija u centru me-sta je položen novi venac poginulim borcima i oficiri-ma Vojske Srbije.
Mesni odbor rezevnih voj-
nih starešina Bajmok, održao je u svojim prostorijama sveča-nu sednicu sa podelom plake-ta, a ispred društvenih prostori-ja u centru mesta je položen novi venac poginulim borcima i ofici-rima Vojske Srbije. Predsednik Nikola Lalić sa činom rezervnog oficira i društveno-politički rad-nik podsetio je da je pre tačno sto godina formirano udruženje oficira i podoficira Srbije.
„ Obeležavamo taj značajan jubilej i svi se sećamo naših slav-nih ratnika Vojvode Putnike, Ste-pe Stepanovića, Živojina Mišića, ali i drugih naših slavnih ratnika iz Drugog svetskog rata i naših vojnika i oficira, koji su dali svoj život u poslednjem građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ Ju-goslavije. Svima odajemo počast, a nagrade sa specijalnom plake-tom dodeliće se našim građani-ma iz grada Subotice i mesta Baj-mok, rekao je Lalić.
- Dali smo svi skupa na-šem narodu nešto najdragoce-nije što postoji u životu, imamo našu lepu slobodnu Srbiju i ima-mo budućnost da stvaramo nove vrednosti, da radimo i da živi-mo od svog rada. Našoj mladosti treba otvoriti nove mogućnosti
da ne idu na rad u inostranstvu, ovde će budućnost biti moguća, rekao je Petar Grabež iz SUBNO-RA Sombor.
Centralna proslava probo-ja Solunskog fronta održana je u dvorištu osnovne škole „Vuk Ka-radžić” na Rati-Bajmok.
„Drago mi je što mi ne zabo-ravljamo naše ratne heroje. Naš Bajmok i naša Rata su svetli pri-meri da se ne stidimo naše proš-losti i verujem da danas imamo našu budućnost, da budemo ne-utralni i složni na ovom prosto-ru, rekao je bivši oficir JNA i Voj-ske Srbije Dragutin Lukić, pred-sednik Udruženja potomci So-lunskih dobrovoljaca „Kralj Pe-tar“ Bajmok, Subotica.
„Rođen sam u jednom manjem mestu kod Plužina u Crnog Gori. Posle sam se odselio u Bosansku Gradišku, gde sam dugo radio kao građevinski stručnjak,a onda je došao građanski rat na pro-stor bivše Jugoslavije. U BiH je besneo više godina ratni sukob,
ranjen sam i morao sam se doći lečiti u Srbiju. Danas sam pen-zioner, slažem se sa svim u Baj-moku, a ponekad odem da vidim moj rodni kraj, ali i Gradišku, re-kao je Pavle Radović koji je čak 130 puta dao krv onima kojima je potrebna.
Mihalj Krekuš je dobio pri-znanje kao najbolji artiljerac i ra-čunarski tehničar kroz učešće u prošlom građanskom ratu.
„Mađar sam, ali ovde svi živi-mo u slozi i dobrosusedskim od-nosima. Svi smo isti, dobri prija-telji, susedi, ne gledamo ko je Bu-njevac, Hrvat, Rom, Mađar ili Sr-bin. Ipak, odlazim na rad u EU, mesar sam po zanimanju i govo-re mi da je to dobro plaćen posao u Nemačkoj, Holandiji, Belgi-ji - rekao je Krekuš koji je u Baj-mok došap zbog proslave i pose-te projateljima.
Milan Kuridža iz Udruženja ratnih vojnih invalida grada Su-botice, koji je ranjen u ratnim su-kobima na Kosovu i Metohiji , re-kao je da je ovo dobra poruka na-šoj Srbiji, da samo dobro organi-zovani možemo u nove iskorake
za bolji život naših građanaRobert Egedi iz Bajmoka, ma-
šinbravar po struci, Mađar po nacionalnosti, rekao je da u Baj-moku i Subotici živi zajednica dobrih i čestitih građana svih na-cionalnosti i vera.
„Bio sam u prošlom građan-skom ratu i ponosan sam što sam član ovog udruženja”, kaže Baj-močanin Robert Egedi.
„Svi mi čestitaju što sam danas opet ovde u mom Bajmoku, ste-žu mi ruku i odaju mi priznanje što sam dao svoj novac da obnovi-mo spomenik u Barču. Ipak, nije to
najvažnija stvar, moji su preci došli kao Solunski dobrovoljci iz Nikšića, a danas sam kao penzioner više vre-mena u Parizu, u Francuskoj. Ipak, za značajnije događaje sam uvek tu među svojima u našem Bajmo-ku, ali i na proslavama potomaka
Solunskih dobrovoljaca u Gornjoj Rogatici, Novom Žedniku, Rasini, Somboru, Bačkom Sokocu, Alek-si Šantiću. Moje srce kuca za ovim krajem, jer volim svoju otadžbinu, s ponosom kaže Ratan Pejović, koji je u Srbiju i proslavu jubileja u Baj-mok došao iz Francuske.
N.H.K.
Druga kolonija slikara i prva kreativna radionica starih zana-ta održana je u nedelju 15. sep-tembra, u Zavičajnoj kući “Će-mer” Velebit.
Učesnici Druge kolonije sli-kara iz Subotice bili su Snežana Buljovčić i Božidar Zvekan (sli-kari) i korisnici Gerontološkog centra-Subotica, Manda Jakove-tić, Etuška Horak, Marija Kolar,
Suzana Matković.Članice kreativne
radionice GK “Bajmok” su učestvovale na Pr-voj kreativnoj radionici starih zanata u zavičaj-noj kući “Ćemer”u Ve-lebitu, a cilj ovih mani-festacija je negovanje starih zanata, tradicije
pa i socijalizacija žena i osoba iz prigradskih naselja Subotice.
Izuzetne slike i ručni rado-vi i ovoga puta pokazale su vr-hunsko majstorstvo subotičkih i
bajmočkih žena, koje decenijama neguju tradiucionalni vez , ručne radove, a među njima je i dosta amaterskih umetnika i slikara.
N.H.K.
U Bajmoku održana svečana sednica udruženja rezervnih vojnih starešina
Obeležavanje proboja Solunskog fronta u Bajmoku
Održana Druga kolonija slikara i prva kreativna radionica
Stari zanati u zavičajnoj kući na Velebitu!
Specijalne plakete
Nagrade , priznanja i spe-cijalne plakete povodom ju-bileja dobili su Živko Ćupur-dija, Dragutin Lukić, Dra-goslav Dašić, Milan Mrvoš, Dmitar Ivošević, Mihalj Kre-kuš, Nenad Višnjić, Zoran Zrnić, Srđan Lončar, Rade Mišljenović, Goran Jevtić, Nikola Lalić i posthumno Dragutin Vuković.
Dragoslav Dašić primio priznanje
NOVEtradicija16 Broj 13320. septembar 2019.
Proteklog vikenda, na Letnjoj pozornici na Paliću, nastupio je popularni cr-nogorski pevač Sergej Ćet-ković. I ovoga puta, oduše-vio je subotičku publiku, a ujedno je najavio i svoj novi CD naredne godine.
Nakon izuzetno posećenog
koncerta na Paliću, u izjavi za naš list popularni pevač je re-kao da se u Subotici i na Paliću uvek oseća sjajno, te da će kon-cert održati i naredne godine.
- Subotica i Palić, odnosno Letnja pozornica je postala već
tradicija u mojim koncertima. I ove godine ste me odlično pri-mili, pevali sa mnom, uvek na-punim baterije ovde i rado se vraćam subotičkoj publici. Na-redne godine obeležiću 20 godi-na rada, koncertom u Zagrebu, kada se osvrnem unazad ove dve decenije mogu reći da nije malo na sceni, puno toga sam prošao, mnogo dobrih koncerata je iza mene. Naredna godina će biti u znaku novog CD-a, nakon 5 go-dina. Mislim da je red da svoju publiku obradujem novim pe-smama. I sledeće godine, doći ću na Palić u prelep ambijent Letnje
pozornice i ujedno ću promovi-sati svoje nove pesme. Ni za šta na svetu ne bih menjao ambijent Letnje pozornice, a vi čuvajte le-potu koju imate - rekao je Sergej.
Publika na Letnjoj pozorni-ci pevala je zajedno sa Sergejom njegove najveće hitove, a i ovo-ga puta isticali su se “Pogledi u tami”, “Ljuska oraha”, “Korov”, “Oči nikad ne stare”, “Pusti pro-bleme” i drugi. Pevač je dva puta pevao na bis, jer se nakon zavr-šetka koncerta ispraćen gromo-glasnim aplauzom koji se nije sti-šavao minutima.
A. Šiška
I ove godine centralni deo ma-nifestacije održan je na Velikoj terasi gde su pored izložbe voća i povrća, prisutni mogli da pro-baju domaća vina i da kupe nešto od rukotvorina vrednih sugrađa-na, dok je kao i ranijih godina še-talište duž obale bilo rezervisa-no za štandove sa šarenolikom ponudom.
Ovogodišnje „Berbanske dane“, u ime Grada otvorio je Sr-đan Samardžić, član Gradskog veća za oblast turizma, investici-ja i međunarodne saradnje.
„Prelep dan na prelepom Pa-liću. Šta reći kada Palić sam pro-govara kroz kolorit boja, kroz bo-gastvo mirisa i ukusa, kroz osme-he naših sugrađana i naših gosti-ju. Kada nešto traje 30 godina, to je za veliko poštovanje. Iza toga
stoji veliki trud i rad organizato-ra preduzeća Park Palić, vitezo-vima vina, Rotari klubu i svima koji su dali doprinos da ova ma-nifestacija bude raznovrsna i po-sećena. Želim da svi uživaju na Paliću i da se upoznaju sa našim naporima da ovom turističkom biseru vratimo stari sjaj. To mo-žete videti i po ulaganjima u Ve-liki park, Veliku terasu u izgrad-nji Akva parka sa spa i wellness sadržajima koje smo ostvarili uz pomoć Vlade Republike Srbije i AP Vojvodine kao i uz pomoć i podršku svih Subotičana. “
Predsednica Saveta MZ Pa-lić Marta Dobo, istakla je da je uloženo dosta rada u organizaci-ju manifestacije posebno nakon oluje koja je naš grad zahvatila početkom prošle radne sedmice.
„Srećni smo što je lepo vre-me, jer posle oluje u ponedeljak imali smo dosta posla, a smo za-laganjem svih uspeli da sredimo Palić i potrudili smo se on bude što lepši za sve učesnike i po-setioce. Ove godine obezbedili smo bo-gat program, i nada-mo se da će svaki po-setilac naći za sebe nešto zanimljivo i da će uživati u proslavi. Želja nam je da svi uživaju na Paliću i da nam se i naredne go-dine vrate.“
Dragutin Milj-ković, veliki majstor viteškog reda vina „Arena Zabatkiensis“ izjavio je da će i ovo-godišnji rod u subo-tičkim voćnjacima i vinogradima biti ve-oma kvalitetan ali da ova godina nije rekordna.
„Ima tri faktora koji su ove go-dine uticali na rod grožđa i kva-litet vina. Prvi je prošlogodišnji mraz u martu mesecu, od kojeg su se vinogradi dobro oporavili. Drugi faktor je nepovoljno vreme tokom godine za vreme cvetanja
ranih sorti a treći faktor je žega koja nas je pogodila u avgu-stu koja je spržila neke grozdo-ve. To su pojave koje su uzroko-
vale da ovogodišnji rod ne bude rekordan po količini, ali su zato svi drugi parametri dobri i može se smatrati da je ovo dobra godi-na u kojoj je kvalitet grožđa do-bar a samim tim i kvalitet vina. Ove godine registrovan je i veći broj pčela, što nam govori da je
grožđe dovoljno slatko ali i da ćemo ove godine imati i dobar med.“
Vitezovi vina „Arena Zabatki-
ensis“ tradicionalno su proglasi-li kraljicu berbe i pudara godine. Lenta i kruna kraljice ove godine pripala je Aniti Kovač, a za puda-ra godine proglašen je Karlo Sla-vić autor knjige „Istorijat vino-gradarstva na Subotičko-horgoš-koj peščari“. B. Nikolić
Sergej Ćetković, nastupio na Letnjoj pozornici na Paliću
Publika oduševljena, pevalo se na bis
Dvodnevna manifestacija privukla veliki broj posetilaca
Tri decenije „Berbanskih dana“Jubilarni 30. „Berbanski dani“, odr-
žani su tokom vikenda na Paliću. Tra-
dicionalnom manifestacijom obeleže-
na je ovogodišnja berba voća i povr-
ća, proizvodnja vina kao i završetak
radova u voćnjacima i vinogradima
na području Subotičke peščare.
Anita Kovač proglašena za novu Kraljicu berbe
NOVE tradicija 17Broj 13320. septembar 2019.
Danas, 20. septembra u Velikoj većnici Gradske kuće sa početkom u 20 ča-sova, humanitarni koncert za pomoć deci Udruženja “ZaJedno”, održaće “Abra-ham bend”.
Osnivač benda Janoš Abra-
ham i član benda Gordana
Vasiljević, bubnjar, najavili su koncert i pozvali što veći broj su-građana, kako bi se od proda-je ulaznica pomoglo deci sa psi-hofizičkim smetnjama u razvoju Udruženja “ZaJedno”.
- “Abraham bend” postoji od 1976. godine. Svirao sam u ra-znim bendovima u ono vreme, a u Muzičkoj školi sam učio klasičnu
muziku. Sećam se da smo sa Sil-vesterom Levaiem i drugim po-znatim muzičarima prvi koncert benda napravili baš u Gradskoj kući davne 1972. godine, a kasni-je je nastao “Abraham Bend”. U Novom Sadu napravili smo par koncerata, a posle pauze sada na repertoaru imamo prerađe-ne narodne pesme, mađarske,
makedonske , pa i jednu u je-vrejskom stilu. Takođe neguje-mo muziku u našem aranžmanu, sviramo muziku poznatih muzi-čara, a kuriozitet je da fagot ko-ristimo u rok elektronskoj muzi-ci, što je novina u muzici, nije mi poznato da muzičari to rade. Već plasiramo uspešno tu vrstu mu-zike, rekao je Janoš Abraham o
istorijatu benda.Humanitarni koncert za Udru-
ženje “ZaJedno” za decu sa psi-hofizičkim smetnjama u razvo-ju, “Abraham bend” organizu-je po prvi put, a bend je nedav-no već nastupio pred subotičkom publikom i izazvao ovacije i apla-uze svojim repertoarom.
A. Šiška
Planinarski klub
“Spartak” u subo-
tu, 14. septembra,
održao akciju pe-
šačenja u okvi-
ru akcije “Srbija
hoda”. Ovogodiš-
nja akcija, koju je
podržalo 90 pla-
ninarskih klubo-
va i društava Pla-
ninarskog saveza
Srbije, održana je
na 94 lokacije u
62 grada i opšti-
na iz Srbije. U Su-
botici je održana
na dve lokacije, a
ove godine zabe-
ležen je rekordan
broj učesnika.
Planinarski klub “Spartak” je protekle subote, pešačke ture or-ganizovao u Subotici, Bačkoj To-poli, Horgošu i na Paliću. Kao što je i očekivano najviše učesnika je privukla šetnja Subotičkom pe-ščarom, te je u subotu od kada se akcija održava, zabeležen rekor-dan broj sugrađana svih uzrasta i generacija.
Prema zvaničnim podacima stazom od Hale sportova do Maj-dana kretalo se 1.468 rekreativaca, stazom kroz Radanovačku šumu i Treset 233, u Bačkoj Topoli oko Zobnatičkog jezera 89 ljudi, a Ka-maraškom šumom na Horgošu 14.
Kolonu od Dudove šume do jezera “Majdan” poveo je Iso Planić, predsednik Planinar-skog saveza Srbije i Planinarskog
kluba “Spartak”, i naš proslavljeni alpinista.
- Ovo je promocija aktivnih sti-lova života, nadamo se da će ovo preći u naviku našim sugrađani-ma, želimo da promovišemo kre-tanje, pešačenje i generalno bav-ljenje sportom i reaktivnim aktiv-nostima. Ovo je odlična prilika da provedemo vreme daleko od sva-kodnevice i da se upoznajemo, družimo i učinimo nešto dobro za sebe - istakao je Planić.
Pešaci, školarci, nastavnici, lju-bitelji rekreacije, bili su ujedinje-ni u pešačenju kako bi doprine-li svom zdravlju, a kroz fizičku ak-tivnost su se prožimala i razna ta-kmičenja u orijentaciji u prirodi uz druženja i razmenu iskustava.
A. Šiška
Koncet Abraham benda u Velikoj većnici Gradske kuće za Udruženje ZaJedno
Muzikom humanitarno pomažu deci!
Akcija „Srbija hoda” tradicionalno održana i u Subotici u organizaciji Planinarskog kluba Spartak
Deca i građani u rekordnom broju pešačili!
NOVEistorija18 Broj 13320. septembar 2019.
• Poreklom iz Dal-
macije, plemeni-
ta porodica Ru-
dić dala je mnogo
značajnih pred-
stavnika. Posled-
nji potomak je ži-
veo krajem 19.
veka, ali su Rudi-
ći ostavili vidljiv
trag u istoriji Su-
botice, Bačke žu-
panije i Bunjeva-
ca. Po znamenitoj
porodici je nazva-
nai jedna ulica u
Subotici – Rudić
ulica.
Prvi poznati član porodice Rudić je bio Kristofor Rudić, stanovnik Subotice. Zastupljen je sa iznosom od 36 forinti i 40 di-nara, u spisku imena dobročini-telja i dobročiniteljki, koji su od 1. juna 1732. do 13. marta 1735. dali milostinju (eleemosyna) za fra-njevačku crkvu Sv. Mihovila Ar-hanđela u Subotici (Arhiv franje-vačkog samostana).
Najstariji zapisnik gradskog magistrata donosi dva predme-ta koja se tiču Kristofera Rudi-ća. Naime, 2. avgusta 1745. Ru-dić se žalio magistratu, da ga je Ivan Vuković Glavaš, na grad-skom trgu (in publico foro) bez ikakvog razloga napao najružni-jim rečima. Senator Josip Jara-mazov potvrdio je istinitost Ru-dićevih reči. Magistrat je odlučio, da se ovaj put Vuković samo ka-zni sa 25 udaraca štapom i opo-mene da ubuduće pripazi na svo-je ponašanje, inače mu sledi gora kazna. (IAS F.261.1.pag. 62)
Par stranica dalje piše: „Dana 3. oktobra 1745. u prisustvu gos-pode sudije Grgura Križano-vića, senatora Stipana Voj-nića, Ivana Vojnića, Grgu-ra Vidakovića i Mihajla Pr-ćića, plemeniti gospodin potka-petan Luka Sučić, kao staratelj siročadi pobožno preminulog ka-petana Jakova Sučića, zahte-vao je da se Kristofor Rudić upo-zori, odnosno da se spreči da da-lje trguje raspoloživim mu kapi-talom nedavno osirotele dece.
Na njegovu molbu, prespomenu-ti Rudić sprečen je posredstvom senatora Adrije Pavlešanova i Ignjata Vukovića, u skladu sa zahtevom prespomenutog gos-podina Sučića“. (IAS F.261.1.pag. 64). Radi pojašnjenja, kada je umro subotički kapetan Jakov Sučić (3. januara 1744.), ostavio je iza sebe četvoricu maloletnih sinova, kojima je trebalo stara-teljstvo. Starateljstvo nad njima regulisano je „prijateljskom tran-sakcijom“ koja je sklopljena iz-među njihovog „tutora po zako-nu krvi“ Luke ml. Sučića (1711. – 1747.) i njihovog „prirođenog tu-tora“ Luke Vojnića (1716. – 1787.) od 14. februara 1745. u Kaloči, pred velikim bačkim županom i kalačkim nadbiskupom Gabri-jelom Patačićem. (Arhiv Voj-vodine, F.2, 19/d. 1745)
Kristofor Rudić stekao je 1755. plemstvo. Ostavio je iza sebe si-nove Mihovila i Tomu Rudi-
ća. Tomo Rudić je bio sudija (ju-dex) Subotice 1748. god. Miho-vil je imao sinove Matu (1754–1826), Ivana (1759–1831) i An-tuna Rudića (1766–1838), koji su tokom devete decenije 18. veka (1780-ih) dobili od Mađar-ske kraljevske riznice tri devetine sela Aljmaš i nadimak „aljmaš-ki“ (almási). Ostatak Aljmaša su dobile bunjevačke porodice Šiš-ković, Kovačić, Antunović i Vermeš. Ivanov sin je bio ma-đarski pravnik, pesnik, počasni član Mađarske akademije nau-ka (od 21. avgust 1879) i poslanik Gornjeg doma Mađarske skup-štine. Josip Rudić (1792–1879)
ostavio je iza sebe sina Josipa Rudića (1828–1885), koji je bio pripadnik viteškog reda. Jo-sip Rudić Stariji ostavio je Ma-đarskoj akademiji nauka 2.100, a njegov sin Josip Rudić Mlađi 180.000 kruna.
Kao što se iz priloženog vidi, porodica Rudić je dala mno-go značajnih predstavnika. Me-đutim, najveći kuriozitet izazi-va Mate Rudić. Prema rečima slavnog subotičkog arhiviste i istoričara Gašpara Ulmera, M. Rudić je bio „jedan od najintere-santnijih ‘biznismena’ Subotice 18. veka, koji je izvrsno umeo da se snalazi u političkim i ekonom-skim prilikama svoga doba“. U početku je bio činovnik Subotice (podbeležnik, a zatim beležnik), a posle je prešao u službu Bač-ke županije, u kojoj je bio sreski načelnik (szolgabíró) i prisednik sudbenog stola (táblabiró). Bio je jedan od prvih arendatora sela
Bajmok. U žižu pažnje dospeo je početkom 1790-ih. Prilikom vra-ćanja krune sv. Stipana u Budim 1790. bio je vođa banderijuma (svečane konjice) Bačke župani-je. Šef tajne policije Franc Got-hardi ga je u pismu od 5. decem-bra 1790. preporučio caru Leo-poldu II, sledećim rečima: „Ru-dić, veliki beležnik iz Subotice, plemić koji pripada ilirskoj naciji. Dobronameran čovek“. Gothardi je u nastavku preporučio caru da razgovara sa Rudićem, jer je do-bar poznavalac prilika na jugu.
Godine 1794. godine senti-vanski (tj. prigrevački) beležnik Jožef Đeneš (Dienes József)
podneo je Namesničkom veću u Budimu izveštaj o Mati Rudiću, u kojem ga optužio da je, inspi-risan primerom francuskih revo-lucionara, nabavio pištolje i „da je u bajskoj kafani i drugde u pri-sustvu više ljudi izgovorio neke reči koje podstiču na uništavanje, ili zbacivanje monarhije“. Bač-ka županija je na svom sastan-ku 4. septembra 1794. naredila istragu protiv Rudića. Ispitano je 26 svedoka. Svi su svedočili pro-tiv Rudića. Njihova svedočanstva uglavnom su identična izveštaju koji je Đeneš podneo Namesnič-kom veću u Budimu.
Prema navodima svedoka, Ru-dić je grdio sveštenike i govorio da je „čovekova duša gotovo isto tako kao njegovo telo smrtna i da umire“. Za Isusa Krista je re-kao „da je bio takav Jevrej, koji se osim kao inspirator ni po čemu drugom nije proslavio“. Drugi put je rekao za Krista: „Poštujem ga kao pametnog čoveka, jer je mo-gao toliko ljudi preobratiti u svo-je istomišljenike.“ Loše se izraža-vao o crkvi i sveštenicima: „Neće proći mnogo vremena i srušiće-mo crkve i uništićemo biskupe.“ Hvalio se da je u kaćmarskoj cr-kvi „štapom tukao statuu razape-tog spasitelja“ i govorio svešte-niku: „Vaše tornjeve, vaše crkve srušit ću do temelja i praću svo-je ruke krvlju svećenika“
Najozbiljniji dokaz protiv Ru-dića je izneo stanovnik Baje Fra-njo Gomboš (Gombos Ferenc). Naime, on je pod zakletvom izja-vio da je „1793. u mesecu sv. Mi-hovila (tj. septembra – primj. V. N.) bio sa više gospodskih lica na ručku kod Mate Rudića i budući
da je za vreme ručka, pored osta-lih, tema bilo reči i o događajima u Francuskoj, gospodin ispitanik Mate Rudić je rekao sledeće: ’U Mađarskoj je neophodna revolu-cija za postizanje jednakosti’. Po-što ga je gospođa Kasonji (Kás-zonyi) upozorila da ona ne želi revoluciju, jer bi i ona i gospodin ispitanik (tj. Rudić – primj. V. N.) morali mnogo izgubiti u korist velikog broja siromašnih ljudi, Rudić je na to odgovorio: ’Ja bih morao ustupiti samo jednu stopu i to ću lako učiniti. Ali velmože, posebno pak Baćanji, Ester-hazi, Karolji i drugi, koji imaju mnogo stoke, morali bi ustupiti stotinu stopa’.” (Benda, Kálmán. 1952. A magyar jakobinusok ira-tai III. Budapest: Akadémiai Ki-adó, 114; Domanovszky, Sándor. 1944. József nádor élete I/1. Bu-dapest: A magyar történelmi tár-sulat, 195).
Vrhunski advokat, Rudić je uspeo pobiti optužbe protiv sebe. Tako je na kraju Ugarska dvorska kancelarija 3. avgusta 1795. nare-dila skupštini Bačke županije da Rudića samo javno ukori (Bran-ko Šömen, Ignjat Martinović i sudbina Hrvata u njoj (3). Krva-vi kraj utopističke ideje, Hrvatski obzor, 16. rujna 1996., br. 75, 58-60). Nije potpuno isključeno, da je barem deo navoda iz gore citi-ranih optužbi tačan. Naime, slav-ni bunjevački preporoditelj Ivan Antunović u svojoj pripovesti iz života plemića u Bačkoj županiji pod naslovom „Bariša Kitković“ posprdno naziva Rudića ime-nom „Atheus-Matheus“ (bezbož-ni Matija).
Vladimir Nimčević
Crtice iz istorije porodice Rudić
Vidljiv trag Rudića u istoriji Subotice, Bačke županije i Bunjevaca!
Josip Rudić Stariji
Josip Rudić Stariji
NOVE enigmatika 19Broj 13320. septembar 2019.
NOVEčitulje/pomeni20 Broj 13320. septembar 2019.
БОЖИДАР ДАНИЛОВИЋ1951-2019.
Нисмо ти се бркова намрсили, нисмо ти се прича наслушали, нисмо ти се на крилу наљуљали, ђедо наш!
Жељни смо те остали!Твоји унуци Драгољуб и Јован (P-571)
БОЖИДАР ДАНИЛОВИЋ1951-2019.
Драги наш дедице, много нам недостајеш. Недостају нам твоје шале, смех и приче које си у моменту смислио.
Много те волимо!Твоји унучићи Софија и Његош. (P-572)
SEĆANJE
ANA JANKOVIĆrođena: SABO
1950-2008.
Njeni najmiliji (PF-127)
Prošlo je šest tužnih nedelja kako nije sa nama voljena majka, svekrva, sestra i šogorica.
EVA KUBATOVIĆrođena: NAĐ BUZDER
1960-2019.
Sveta misa će se služiti 28.septembra 2019.godi-ne u 7 sati u crkvi Svete Marije na Halaškom putu.
Ožalošćena porodica (PF-128)
Prošlo je 5 godina od kako nisi sa nama
JOSIP PARDIĆ1947-2014.
Ljubav ne umire odlaskom, ni vremenom, niti je bol u suzama, niti u rečima.
Vaša ćerka Tatjana (P-564)
SEĆANJE
S LJUBAVLJU I POŠTOVANJEM ĆEMO ČUVA-TI USPOMENU NA VAS!
SESTRA SEJA SA PORODICOM (P-569)
GEZA NEMEDI1941-2012.
SOFIJA JARIĆ1940-2009.
SARKOFAGPogrebno preduzeće za prevoz i prodaju pogrebne opreme u Subotici, Čantaviru,
Staroj Moravici i Tavankutu.DEŽURSTVO OD 0-24h
Korektnim dugogodišnjim radom i iskustvom od 20 godina, svrstani smo i posedujemo “SERTI-FIKAT FIRMA OD POVERENJA” I “BONITETNA OCENA A+”.
Vršimo usluge:-Prevoz pokojnika u zemlji i inostranstvu-Prodaja pogrebne opreme iz sopstvene proizvod-
nje po povoljnim cenama-Smeštaj i prevoz pokojnika u hladnjaču i do grob-
nog mesta-Organizovanje kremacije i priprema potrebne
dokumentacije-Podnošenje zahteva za izdavanje Izvoda Matič-
ne Knjige Umrlih-Podnošenje zahteva za isplatu osiguranja na
osnovu potpisanih polisa osiguranja korinika (DDOR)
RAČUN POGREBNIH USLUGA I OPREME UMANJUJEMO ZA IZNOS
KOJI REFUNDIRA PENZIJSKO INVALIDSKO OSIGURANJE SRBIJE.Telefoni: 024/558-011, 063/528-
905 i 063/117-40-83 Subotica, Izvorska 30
(preko puta ulaza u Bolnicu)
Prošlo je tri godine od smrti naše drage supru-ge, majke i babe
JAGODE RUDINSKI1949-2016.
Vreme prolazi ne briše sećanja, ne ublažava bol i tugu, samo potvrđuje istinu da nam sve više nedostaješ.
Uvek ćemo te se sećati sa ljubavlju, ponosom i poštovanjem.
Suprug Franjo, ćerke Daniela i Jasmina sa po-rodicama (P-573)
БОЖИДАР ДАНИЛОВИЋ
1951-2019.ПРОЛАЗИ ДАН ЗА ДАНОМ, А ТИ
НАМ СВЕ ВИШЕ НЕДОСТАЈЕШ, ТВОЈА ДОБРОТА, ХУМОР, ВЕДРИНА...
БИО СИ НАШ УЗОР, ПОДРШКА И СНАГА.
ВЕЛИКА ЈЕ ЧАСТ БИЛА ИМАТИ ТЕ!
ПУНО ТЕ ВОЛЕ: СУПРУГА СЛАВОЈКА, ЋЕРКЕ РАДМИЛА И МИЛИЦА СА ПОРОДИЦАМА
(P-570)
SJEĆANJE
PETAR IVKOVIĆ
IVANDEKIĆ1923-2014.
DANA 13. SEPTEMBRA 2019.GO-DINE NAVRŠILO SE PET GODINA KAKO NAS JE NAPUSTIO NAŠ DRA-GI DIDA PERO
ISMET DEMIROVIĆ (P-555)
Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je pone-deljkom i utorkom od 8 do 16
časova, i sredom od 8 do 13 časova (zaključenje broja),
četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj).
Tel. 553-805. Maksima Gorkog 8.
na spratu
Redakcija Novih subotičkih novina izvinjava se porodici Pardić i porodici Gabrić zbog
nenamerne greške u tehničkoj pripremi čitulje u prošlom broju.
NOVE
RAZNO
-,,GORENJE SERVIS ENERGIJA”! Servisiramo belu tehniku od svih proi-zvođača, - Originalni rezer-vni delovi – Ivana Antuno-vića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-131)
-ROLOMONT roletne AL i PVC, venecijaneri, tra-kaste zavese, harmo/garaž-na vrata, komarnici, panel-ne zavese, tende. - Miloša Obilića 19 Tel. 571-299 ili 063/551-299 (P-132)
-BUŠIMO BUNARE sa ili bez ispiranja do 150m dubine. Tel. 063/8432-465 ili 060/0532-468 (P-133)
KUĆE I PLACEVI
-Prodajem četvoro-sobnu kuću u ulici Geor-gi Dimitrova ili menjam za jednosoban stan u oko-lini Radijalca uz dogo-vor. Tel.:064/259-90-45 (1-133)
-Prodajem kuću po-vršine 125m², dvorište 555m² u ulici Ivane Br-lić Mažuranić 9 u Subotici.
Pogodna za autoplac ili po-ljoprivredno domaćinstvo. Tel.063/500-938(2-133)
-Prodajem kuću za adap-taciju ili rušenje sa trofa-znom strujom, vodom. Le-galizovana. Tel.024/535-213 (3-133)
-Prodajem kuću sa po-moćnim objektima, na pla-cu od 3 motike u Donjem Tavankutu. Tel.:064/838-710 (4-133)
-Subotica - prodajem kvalitetnu kuću, veće dvo-rište, izolacija, aluroletne, kovana kapija, potkrov-lje. Može zamena za stan uz doplatu. Cena u zame-ni 44000Eur, gotovina 39000Eur. Tel.:065/353-0825 (5-133)
STANOVI
-Prodajem dvosoban stan 52m² u ulici B.Radića i jednosoban 29m² na Se-gedinskom putu. Oba lepo sređena sa svim priključ-cima. Tel. 061/714-35-88 (6-133)
-Izdaje se nameštena garsonjera u Subotici, Ale-ja M. Tita (sredina Radi-jalca). Tel.:064/390-91-55 (7-133)
-Izdajem namešten jednosoban stan, pre-ko puta autobuske stanice T.A.P, CATV (kuća u dvo-rištu) Tel.:064/580-93-18 (8-133)
-Prodajem jednosoban stan kod Ekonomskog fa-kulteta (renoviran) ili iz-dajem đacima nepušači-ma. Tel.:061/219-65-12 (9-133)
-Izdajem dvosoban,
namešten stan. Porodična kuća, prizemlje. Kod Sen-ćanske crkve.Tel.:064/156-82-82 (10-133)
POSLOVNI PROSTOR
-Izdaje se poslovni pro-stor od 30m² u ul.Vladimira Nazora. Tel.:063/567-919 (11-133)
-Izdajem nameštenu kancelariju (parking, in-ternet) kod Mega marke-ta 024. Tel.:063/535-763 (12-133)
GARAŽE
-Prodajem garažu na uglu Petrinjske i Višegrad-ske ulice. Cena 2750Eur. Tel.:024/541-150 (13-133)
KUPOPRODAJA
-Ženska bicikla mar-ke Hercules, top sta-nje 3 brzine. 75Eur. Muš-ka bicikla marke Wino-ra kao nova, 7 brzina 90Eur. Tel.:024/571-640 ili 064/375-89-85 (14-133)
-Prodajem dečiju bici-klu, unikatni luster sa 8 si-jaličnih mesta – ručni rad. Tel.:061/640-09-33 (15-133)
-Prodajem masivan kauč 300din, nov mikro-fiber jorgan 1200din i koncentrator kiseonika. Tel.:062/724-132 (16-133)
-Otkupljujem origi-nalne umetničke slike, uz stručnu i realnu procenu vrednosti. Interesovati se od ponedeljka do subote 9-17sati. Tel.:065/58-33-
665(17-133) -Zastava 101 kompletna
ili za delove. Tel.:062/723-326 (18-133)
-Prodajem duvaljku i usisivač za lišće motorna profi Husquarna 200Eur. Može zamena za CO2 apa-rat. Tel.:062/847-10-77 (19-133)
-Prodajem dunje. Tel.:024/530-831 Od 11 do 13 časova svaki dan osim subote i nedelje. (20-133)
-Prodajem dve bu-tan boce 1500din/kom. Tel.:024/4521-606 (21-133)
-Prodajem dušek 200x180, orman, kauč, 2 fotelje, sto i gvozdena bu-rad, i stalak za sušenje veša. Tel.:024/571-688 (22-133)
-Kupujem ordenje, me-dalje i stare sportske znač-ke. Tel.:064/615-59-82 (23-133)
-Kupujem, prodajem i menjam značke i albume
za značke, kupujem knji-ge i medalje o fudbalskim klubovima. Tel.:062/852-82-28 (24-133)
-Prodajem el. pilu, ručnu, skoro nova mar-ke Powerplus 14, tip 6450, 200W, 109db Bel-gium, cena 6.000din. Tel.:065/3530-825 (25-133)
-Prodaje se dvobrazni plug, 14 “špediter, Lada Sa-mara ‘90.god (300Eur), de-čija starinska kolevka, sto i stolice... Tel.:024/528-682 (26-133)
-Prodajem goblene, kri-stal, satelit antenu, pivsku ambalažu. Tel.:063/567-919 (27-133)
-Prodajem drvenu vagu, meri do 500kg sa tegovi-ma. Tel.:024/535-213 (28-133)
-Prodaje se peć Magma 10, T.Ž. Peć Kreka Veso s kaljevima i šporet Calo-rex i crepana peć rastav-ljena. Tel.:064/537-9547 (29-133)
čitulje/pomeni/oglasi 21Broj 13320. septembar 2019.
SEĆANJE
ZORAN TOMAŠKOVIĆ23.09.2018-23.09.2019.
DANI PROLAZE, PROĐE GODINA – A BOL NE PRESTAJE.
NJEGOVI NAJMILIJI (P-579)
Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o
prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.
Važe samo kuponi iz tekućeg broja
"
Ime i prezime davaoca oglasa
Potpis davaoca oglasa
Tekst oglasa:
Broj telefona:
NOVEKupon zabesplatan mali oglas do 10 reči
Broj 13320. septembar 2019.
Mali oglasi
IN MEMORIAM5 GODINA
ŽARKO ANTIĆ1939-2014.
Sećanja se budeS njima san i javaS toga neće bitiNikad zaborava (P-574)
Дана 21.09.2019. године навршава се шест тужних месеци од када си нас напустио и отишао у вечни мир.
МИРКО ПАЈИЋ
Буди спокојан, јер ће те наша љубав заувек пратити.
Твоји најмилији (P-576)
Dana 24.09.2019. godine navršava se pet tuž-nih godina od kako nisi sa nama. Tuga i bol ne prestaju.
MARIJA KOLETIĆ rođena SIMIĆ
1965-2014.
S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Tebe.
Tvoja sestra Goga i zet Čedo (P-577)
Dana 9.9.2019. navršilo se dvadeset tužnih go-dina od kada si nas prerano napustio.
VLADO RONDOVIĆ1950-1999.
Tajo, voljeni nikad ne umiru. Zauvek ćemo u sr-cima čuvati tvoj lik i dobrotu.
Tvoji: Jovanka, Dijana, Žarko, Teodora i Stefan. (P-575)
PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE
Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama
Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja
Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.
www.funero.rs e-mail: [email protected]
- TRAŽIMO RADNI-KE: hitno potrebni kuva-ri-ce, konobari-ce, pomoć-ne radnice, geronto doma-ćice sa pasošima EU. Tel. њ064/700- 7106 (P-50)
Izrada novih čeličnih rolo rešetki. Popravka i servisiranje starih.
Segmentna vrata,krilne i klizne kapije.
Telefon 064/156-8800
čitulje/pomeni/grad22 Broj 13320. septembar 2019.
NOVE
GRAD SUBOTICA, GRADSKA UPRAVASEKRETARIJAT ZA GRAĐEVINARSTVO U skladu sa članom 45a. Zakona o planiranju i iz-
gradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispr., 64/10- odluka US, 24/11, 121/12, 42/13- odluka US, 50/13- odluka US, 98/13- odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19 – dr. zakon)
o g l a š a v a
RANI JAVNI UVIDP O V O D O M I Z R A D E
Izmene i dopune dela Plana detaljne regulacije za deo MZ „Prozivka“ u Subotici
Odluka o izradi navedenog plana je objavljena u „Službenom listu Grada Subotice“ broj 23/2019.
Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana, od 23.septembra do 7.oktobra 2019. godine radnim danima od 8-15 časova, u Gradskoj upravi Subotice, Trg slobode 1, u Sekretarijatu za građevinarstvo, Sta-ra gradska kuća, kancelarija br. 204.
Sekretarijat za građevinarstvo, kao nosilac izra-de navedenog plana, organizuje rani javni uvid u ci-lju upoznavanja javnosti sa opštim ciljevima i svrhom izrade navedenog plana, mogućim rešenjima za ra-zvoj prostornih celina, mogućim rešenjima za urbanu obnovu, kao i efektima planiranja.
Pozivaju se organi, organizacije i javna preduzeća koji su ovlašćeni da utvrđuju uslove za zaštitu i uređe-nje prostora i izgradnju objekata da daju mišljenje u pogledu uslova i neophodnog obima i stepena proce-ne uticaja na životnu sredinu.
Pravna i fizička lica mogu dostaviti primedbe i su-gestije u pisanoj formi Sekretarijatu za građevinar-stvo, Stara gradska kuća (Uslužni centar, šalter 8 ili 9), Trg slobode 1, od 23.septembra do 7.oktobra 2019. god.
Primedbe i sugestije pravnih i fizičkih lica koje evidentira nosilac izrade mogu uticati na planska rešenja.
Akcija “Selu u pohode” na-
stavljena je u mesnoj zajed-
nici “Peščara”, pregledima za
najstarije sugrađane.
Akciju devetu godinu za redom sprovode Zavod za javno zdrav-lje Subotica, Crveni krst Subotica i Dom zdravlja Subotica s s ciljem, da promovišu zdravlje i zdrave sti-love života u ruralnim sredinama Subotice i mobilišu stanovnike tih naselja na kontrolu zdravlja.
U terminu od 8 do 17 časova, u utorak 17. septembra, građani su u prostorijama mesne zajednice Pe-ščara, kontrolisali krvni pritisak, šećer i masnoću u krvi, te izmeri-li telesnu visinu i težinu.
- Zbog neobezbeđenih uslova da se radi u prostorijama mesne zajednice timovi su radili ispred ulaza u mesnu zajednicu. Zbog lo-ših vremenskih uslova akcija je završena ranije. Zaposleni Doma zdravlja su izmerili krvni pritisak, šećer i holesterol u krvi kod 10 osoba, a zaposleni Za-voda izmerili telesnu težinu i visinu, te odredili stepen uhranjenosti (indeks telesne mase). Pregledane su sve osobe koje su došle na akciju pre početka kiše, a leka-ri su dali savete o važnosti promene načina ishrane i usvajanja zdravih stilova života, te značaju redov-nog uzimanja propisane terapije i redovnih kontrola
zdravlja. Podeljen je i prigodan promotivni materi-jal. Svim pušačima su izmerene vrednosti ugljen-mo-noksida u izdahnutom vazduhu i dati saveti za pre-stanak pušenja. Lekari Doma zdravlja i Zavoda za javno zdravlje Subotica su delili savete za očuvanje i unapređenje dobrog zdravlja - saopšteno je iz subo-tičkog ZZJZ.
Zdravstveni saradnik iz Zavoda za javno zdravlje Subotica sa predškolcima PU „Naša radost” u objek-
tu “Mala sirena” održao je radionice na temu „Higijena usta, zuba i tela a uključeno je 132 dece iz 6 grupa. Vo-lonteri Crvenog krsta Subotica su održali edukaciju sa osnovcima OŠ „Sečenji Ištvan” na temu trgovine ljudi-ma. Volonteri CK su podelili i pakete pomoći za socijal-no ugrožene stanovnike te mesne zajednice.
A. Šiška
Akcija Selu u pohode održana u mesnoj zajednici Peščara
Provera zdravlja i edukacije
NOVE kultura 23Broj 13320. septembar 2019.
• Razgovor sa
umetnicama Edi-
tom Kadirić i Ma-
jom Rakočević
Cvijanov vodila je
kustoskinja izlož-
be Nela Tonković.
Izložba Lady of Hormo-nes prvi je kolaborativni proje-kat Edite Kadirić i Maje Rako-čević Cvijanov. Iako ponikle iz iste sredine, umetničko školova-nje nastavile su u različitim cen-trima, a zatim su i svoj profesi-onalni put razvijale u potpuno drugačijim okolnostima i sasvim drugim geografskim prostorima. Njihov odnos zasnovan je koli-ko na umetničkom razumevanju, toliko i na čvrstom prijateljstvu koje opstaje kao snažan znak po-vezanosti i sećanja na zajedničke početke.
Nela Tonković: Objasnite nam kako se došlo do naziva izložbe, Lady of Hormones. Šta za tebe Majo – pošto si ti insistirala na tom nazivu, a šta za tebe Edita, to tačno znači?
M.R.C.: Ja sam gledala jed-nu seriju Editinih radova koja se
zvala Queen of Hormones i to me je podstaklo da se i ja uključim u takvo jedno istraživanje, pošto se nalazim u godinama kada hor-moni počinju da utiču na ženske emocije, zdravlje, stavove... Pre-tvorili smo to u Lady of Hormo-nes jer nam je u glavi već tako nešto bilo poznato.
NT: Edita, kako se osećaš kada znaš da je na nekoga ko sa tobom treba da izlaže u toj meri uticao jedan tvoj rad?
E.K: Jako mi je drago, ali se nije teško ni povezati na takvom nivou jer smo Maja i ja genera-cija, pri tom bliske smo prijateljice i nekako smo zajed-no i prolazile kroz jedan dinamičan period odrastan-ja kao mlade žene koje su uplovile u zrelost: Maja je imala priliku da se ostvari i kroz ma-terinstvo i brak, dok sam ja napra-vila neke drugačije izbore, za sada. Ali nekako smo zajed-no sazrevale i pro-lazile kroz manje-više istu proble-matiku, ako je to uopšte problema-tika – za mene je to određeni dina-mizam. Izložba se
zove Lady of Hormones; u nekim starim, arhaičnim svetovima ona predstavlja određenu vrstu zaštitnice: kao, recimo, dama od snega, dama od mora, predstavl-ja zapravo neku vrstu svetice. Mi nismo uopšte imale ideju da ona ima neke paranormalne sposob-nosti, već je to više identifikacija sa svakom ženom koja je svesna sebe, pa kroz tu svesnost nailazi na mnoga ograničenja u razvoju, na neke prepreke koje pred nju postavlja društvo, odnosno nje-gov politički i socijalni segment, koje utiču i na biološki status... Razne metamorfoze žene koje su, u stvari, nama kao umetnica-ma nepresušno zanimljive. Lady of Hormones predstavlja jedno konstantno biće koje je podložno svim mogućim, i najfinijim, pro-menama, a kroz njih može da se uoči i lepota bivstvovanja u vre-menu. Nismo imale feminističke
ideje na tu temu, već isključivo iskustvene, fenomenološke.
NT: Dakle, neka isto-rija postoji. Ali koliko je teže raditi na ovoj vrs-ti izložbe, nego stvoriti
jednu samostalnu? Jer ovo je baš proces konstruisan-ja zajedničkog značenja, to
su vaše ide-je oko kojih se povezuje-te i poisto-većujete oko nečega, ili pak mimoi-lazite i gradi-te kompro-mis. Zanima me to iskus-tvo rada na zajedničkoj izložbi.
MRC: Meni je možda mi-nimalno teže, samo zato što treba da se do-govaramo, da s e l e k t u j e m o neke radove, a da neke od-bacimo kako bi došlo do je-dinstva. Ali mi je podjed-nako zadovol-
jstvo, baš isto kao da je i samos-talna izložba. Ključna razlika je u tome da nisam više u onom dobu profesionalnog života u ko-jem želim da se po svaku cenu dokazujem i probijam, kao u mlađim danima, nego mi danas
više znači komunikacija, razme-na mišljenja, pokretanje tema i bitnih pitanja.
EK: Mislim da je prirodno i da je neophodno da postoji ta vr-sta izazova. Dijalog je tu naročito važan, čak smo i jednu prostori-ju nazvale „sobom dijaloga“, ona je kao dvoboj, ali koji donekle prati istu stvar. U tome posto-ji mnogo zadovoljstva i uvek po-stoji i neki mali teren mogućeg, kao i mogućnosti za kompromis. Meni je potpuno drugačije isku-stvo jer ovaj pristup iziskuje pot-puno drugu vrstu kreativne di-plomatije, a ja kada radim sama, potpuno sam prepuštena sebi, pa puno toga sebi mogu da opro-stim i sve je moja odgovornost. U ovom slučaju postoji jedna deli-katna veza potpunog poštova-nja, treba da poštuješ prostor te druge umetničke snage i da se sa time uklopiš. No, isto tako tre-ba razmišljati i o tome da izlož-ba mora dobro da komunicira sa publikom. Kvalitetna, zanimljiva i komunikativna – izložba treba da bude takva. Imala sam mno-go izazova radeći ovu izložbu, ali mi je neizmerno drago što se to desilo jer je i kod mene stvori-lo lakoću komunikacije. S druge strane, svi smo mi jedno „pleme“ i govorimo istim jezikom prepo-znavanja, funkcionišemo u okvi-ru istog polja. Predivno je.
U Savremenoj galeriji Subotica sinoć otvorena multimedijalna izložba umetnica Edite Kadirić i Maje Rakočević
Izložba dve umetnice: LADY OF HORMONES• Sinoć, 19. septembra, otvorena
je U Savremenoj galeriji Subotica
izložba dve umetnice Edite Kadirić
i Maje Rakočević Cvijanov LADY
OF HORMONES
Podstaknute serijom radova Edite Kadirić Queen of Hormo-nes, započela je umetnička kolaboracija na projektu, koji kao po-laznu tačku ima misao o sazrevanju ženskog uma i tela, odnosno promenama koje se dešavaju u individualnim životima i koje su provocirane, između ostalog, protokom vremena.
„Razumevajući da ove promene imaju različite manifestacije, Kadirić i Rakočević Cvijanov upuštaju se u kreiranje zajedničkog narativa koji govori o jednom pravcu sazrevanja, ali izraženom kroz dve različite perspektive doživljaja i projekcije budućnosti. Izložba je multimedijalna i sastoji se od animiranih crteža, foto-grafija, crteža na papiru i skulptura. Postavka osvetljava feno-men bavljenja ženskim telom u savremenoj umetnosti i prikaza-la je nove serije radova Edite Kadirić i Maje Rakočević Cvijanov, dok publika ima priliku da se upozna sa novim medijem animi-ranog crteža”, ističe Nela Tonković, istoričarka umetnosti.
Izložbu je priredila Savremena galerija Subotice, a traje od 19. septembra do 10. novembra, a Nela Tonković, kustos izlož-be, priredila je i katalog. Tokom trajanja izložbe organizovaće se prateći programi i radionice. N.H.K.
Isti jezik prepoznavanja
Biografije Edita Kadirić je rođena 1976. godine u Banja Luci. Diplo-
mirala je 1997. godine na Akademiji likovnih umetnosti u No-vom Sadu, odsek slikarstvo u klasi Slobodana Kneževića kao naj-bolji student generacije. Magistrilala je 1999. godine na Fakulte-tu likovne umetnosti u Beogradu. Postdiplomske studije na od-seku Umetnost Intermedija završila je 2015. godine u Barseloni. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u ze-mlji i inostranstvu(Nemačka, Španija). Dobitnica je nagrade gra-da Subotice „dr Ferenc Bodrogvari”, “Bienale studentskog crte-ža” “IXBienale umetnosti Riudebitlles“. Živi u Francuskoj.
Maja Rakočević Cvijanov rođena je 1975. Živi u Subotici. Magistrirala je 2004. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložba-ma u zemlji i inostranstvu (Beograd, Novi Sad, Subotica, Panče-vo, Njujork, Prag, Budimpešta, Pariz, Grac..) Dobitnica je nagra-da Galerije Pero i Fonda „Vladeta Petrić” u Beogradu, Bijenala mladih u Vršcu i grada Subotice „dr Ferenc Bodrogvari”. Autorka je pet javnih spomenika na teritoriji Subotice. Njeni radovi se na-laze u privtanim i javnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.
NOVEreklame24 Broj 13320. septembar 2019.
Apoteka Subotica - vaša apoteka sa
tradicijom
NOVE reklame 25Broj 13320. septembar 2019.
NOVEsport26 Broj 13320. septembar 2019.
063/12-50-265
Malo je nedostaja-lo da Ženski fudbalski klub Spartak napravi prvoklasno iznenađe-nje u prvom meču še-sanestine finala Lige šampiona. U duelu protiv moćnog Atleti-ka iz Madrida, prvaka Španije i favorita za vi-sok plasman u evrop-skoj eliti, Golubice su poražene sa 2:3, go-lom u poslednjim mo-mentima meča. U la-vovskoj borbi po moti-vima Davida i Golijata malo je falilo da slabiji bude nagrađen za veli-ki trud tokom devede-set minuta igre.
Ekipa koja je i pred ovu sezo-nu doživela dosta promena u sa-stavu bila je dobro „našpanova-
na” da se suprotstavi moćnijem ri-valu. Golubice jesu bile u podređe-nom položaju što se poseda lopte tiče, jesu imale manji broj prilika, ali su, kada se pogleda utakmica u celosti, zaista i zaslužile evrop-ski remi.
Početak meča doneo je inicijati-vu ekipe iz Španije, nekoliko poku-šaja da se zatrese mreža Spartaka,
ali ni jedan od šuteva nije ozbiljno ugrozio Milicu Kostić koja je bila odlična ispred gola svoje ekipe. Golubice su ređe napadale, ali ni
one nisu bile bez šansi, u 11. minu-tu je pokušala Tijana Filipović.
Do prednosti su gošće došle u 20. minutu, pogodila je Ljudmila Da Silva, a Spartak uzvraća šan-som Degladilo, ali bez gola. Ima-le su prvotimke Atletika nekoliko prilika i posle gola. Pretile su To-racilo i Sampedro, ali je Milica Kostić iz svih duela izlazila kao
pobednik.Do poravnanja
Spartak stiže sa „bele tačke” u finišu prvog poluvremena. Napad Golubica je rukom prekinula Santos, a veliku radost Sparta-ku, ali i brojnoj publi-ci na Gradskom sta-dionu u Subotici do-nosi Violeta Slović. Posle prvih 45 minu-ta igre na semaforu je stajalo Spartak – Atle-tiko 1:1.
I drugi deo meča počeo je sa nizom na-pada ekipe iz Španije, i opet je Milica Ko-
stić sjajno branila. Ipak, nije mo-gla ništa u 51.minutu kada Ljudi-mila Da Silva odbitak pretvara u novu prednost Atletika.
Nije se Spartak ni tada preda-vao. Prvo je Adamekova u 76. minutu imala dobru priliku, a dva minuta kasnije, nakon dobre akci-je Spartaka, Tijana Matić donosi Golubicama poravnanje.
Finiš meča doneo je silovite napada gošći. Ređali su se poku-šaji, a kako je Kostićeva i dalje bila na visini zadatka, ali je ima-la i sreće posle prečke i stative Atletika, činilo se da će Golubice moći da zadrže nerešeno. Ipak, u 90. minutu Torecila dugu akci-ju Atletika golom pretvara u po-bedu od 3:2.
Spartak: Kostić, Vajda, Slo-vić, Pavlović, Lukas, Filipo-vić, Fiedler, Porter (Baka), Matić (Tanasković), Delgadi-lo, Adamek.
Atletiko: Van Venedal, Ro-bles, Aleksandri, Tounkara (Miseguer), Menajo, Sampe-dro, Santos (Ovdičuk), Tore-sila, Sosa, Koral (Garsia), Da Silva.
Revanš susret u Madridu na programu je u četvrtak, 26. septembra.
Liga šampiona u fudbalu za žene
Spartak na korak do iznenađenja
Odbrana na ispitu: Violeta Slović reaguje ispred Charlyn Corral
Radost prvotimski Spartaka nakon gola Slovićeve za izjednačenje
U četvrtom kolu Super lige Sr-bije u fudbalu za žene ekipa Spar-taka iz Subotice ostvarila je očeki-vanu pobedu u Novom Sadu. Iako je Spartak nastupio u znatno pod-mlađenom sastavu, nakon iscr-pljujućeg meča Lige šampiona, Golubice nisu ostavile rivalu mno-go prostora za nadu – ostvarile su ubedljivu pobedu od 7:0 (0:3).
Veliki deo pitanja oko pobedni-ka rešen je već u prvom poluvre-menu. Dva gola, u 10. i 42. minu-tu, postigla je Anđela Frajtović, a jedan je dodala i Tijana Fili-pović u 33. U nastavku još četiri gola. Tijana Matić je pogađala u 60. i 69. minutu, Sara Pavlović u 78., a Živana Stupar zaključuje
pobedu golom u 83. minutu.Vojvodina: Perenčević, Ma-
gočević, Savić (Petrov), Ma-lijar, Milošević, Krivokapić (Kanarić), Petrović, Plavšić, Delić (Vuksanović), Beronja, Milanović.
Spartak: Mihajlović, Vajda, Slović, Lukas, Fiedler (Den-da), Delgadillo (Derviši), Fili-pović, Porter (Stupar), Pavlo-vić, Matić, Frajtović.
U nedelju, 22. septembra, Spar-tak u 16 sati, na Gradskom stadio-nu u Subotici, dočekuje ekipu Slo-ge iz Zemuna. Kako su ove dve eki-pe lideri tabele, biće to pravi der-bi Super lige Srbije u fudbalu za žene.
Super liga Srbije u fudbalu za žene
Lako u Novom Sadu
Anđela Frajtović
U Subotici ponosni na dobro izdanje ŽFK Spartak
Sve pohvale za devojkeIako su poražene od Atletika u prvom meču šesnaestina finala Lige
šampiona, prvotimke Ženskog fudbalskog kluba Spartak zaslužuju sve pohvale za hrabru igru protiv favorita.
– Devojke su odi-grale lavovski utakmi-cu protiv prvaka Špa-nije koji je bio apsolut-ni favorit. Znali smo ko-liko je Atletiko snažna ekipa. Morali smo da se prilagodimo njima. Prepustili smo svesno posed i Madriđanke su dominirale na svakom delu terena, dok smo mi pokušavali iz defanziv-nog bloka koroz pozi-tivnu tranziciju da ka-znimo protivnika. Us-peli smo da postignemo dva gola i malio je fali-lo da dođemo do senza-cije, ali je Atletiko bio precizan u samoj završ-nici za pobedu. Devoj-kama nemam šta da za-merim, odigrale su zai-sta tešku utakmicu, odradile su maksimalno korektno sve i zaslužuju samo pohvalu. Okrećemo se prvenstvu, čeka nas duelsa Vojvodinom u Novom Sadu – kaže Boris Arsić šef struke Spartaka.
Jedna od junakinja Spartaka bila je Milica Kostić koja je zaustavila bezbroj napada Madriđanki.
– Srećna sam što sam deo spektakla koji smo priredile na Grad-skom stadionu. Mislim da smo opravdale očekivanja kvalitetom igre. Ponosna sam na saigračioce kako su odigrale meč protiv prejake eki-pe Atletika. Nadamse da ćemo i u revanšu pokazati ovako dobru igru, zabeležiti dobar rezultat jer imamo razloga da se nadamo – poruču-je Kostićeva.
Milica Kostić
Srpska fudbalska liga, grupa „Vojvodina”
Bod u SomboruU Srpskoj ligi, grupa „Vojvodina”, odigrani su mečevi petog kola, na-
kog koga je bodovni saldo Bačke 1901 povećan. Osvojen je bod na gosto-vanju u Somboru, nakon remija od 2:2 (0:1) protiv Radničkog 1912. Cr-veno-beli iz Subotice mogu da žale što učinak nije veći, pogotovo ako se zna da su imali prednost od 2:0.
Kada se činilo da će prvo poluvreme proći bez golova, kapi-ten Bačke Marko Anđić postiže u 44. minutu vodeći gol za Su-botičane. U nastavku susreta pogodio je i Aleksandar Nosko-vić, pa je Bačka 0d 68. minuta vodila sa 2:0. Ipak, u posled-nji desetak minuta ekipa iz Sombora stiže do poravnanja, pre-ko Bačanina koji je pogodio mrežu Studena u 81. i 8. minu-tu susreta.
Radnički 1912: Lebović, Kukolj (Bačanin), Damnjanović, Sla-vuljica, Šćepanović, Matijević, Knežević, Macanović (Mančić), Stojaković, Goronji, Antunić.
Bačka 1901: Studen, Bjedov, Anđić, Lučić, Vujošević, Manoj-lović, Masalušić, Nosković (Stanković), Glišović, Milić (Kalu-đerović), Rajkovača.
Nakon tri pobede, remija i poraza Bačka se nalazi u grupi ekipa koje su sakupile po 10 bodova, a nalaze se na tabeli između drugog i petog mesta. Lider je Železničar iz Pančeva sa maksimalnim učinkom.
Šesto kolo nosi duel u Subotici, u subotu, 21. septembra, gostuje eki-pa Borca iz Sakula.
NOVE 27Broj 13320. septembar 2019. sport
Preporod – Senta 4:3Preporod: Ivšić, Maljković, (Terzija), Vuković,
Miković, P. Grbić, Papdi, Todorović, (Grabež), N. Ždrnja (1), Kopanja (2), Damjanović, Srednik, (Pro-le) (1).
Senta: Tomašev, Đere, (Dimić), Pavlov, Bajtai, Đeri, Fekete, (Lovre), Dražić, Matić, Šarkezi (1), Ko-rać (1), Božić (1), (Vuletić).
Radnički 1905 – Obilić (Z) 0:2Radnički 1905: Tonković, Ml. Marinković, (To-
dorić), Vojnić H, Rajić, Stanar, Lazarević, Maravić, Đurić, Kekezović, Janjić, Lazić.
Obilić: Vučetić, Knežević, Topali, (Ćirić), Dabić, Stojanović, Kobilarov, Milovac, (Polovina) (1), Tošić, (Hever), Marčetić (1), V. Živojnov, Kalajdžija.
Sloga – Srbobran 1:4Sloga: J. Radić, Višnjić, Novaković, (Gecić), D.
Bauk, (Đurđević), Banov, Šćepanović, Živanović, N. Bauk (1), F. Savić, (Bošnjakov), N. Savić, Bobojčev.
Srbobran: Babin, Petrović, Vidaković, Kenji, Lu-kić, (N. Tešanović), Perendić (1), Pejović (2), Ogrizo-vić, (Berić), Radojković, (Ilić), Jovanović (1), Grujić.
Panonija IM Topola – Đurđin 3:1Panonija IMT: Ivanišević, Polić, (Medić), Vojno-
vić, Pešut, Lukić, Marčetić (1), Dragović, Martinović, Tokodi, Tutić, (Banjeglav), Banović (2), (Deak).
Đurđin: Sarić, A. Bilbija, Peić T, (N. Šomo-đi), Majlat, Polovina, Predojević, Jeknić, (U. Balać) (1), Matković, Abadžić, (T. Stantić), Skenderović, N.Stantić.
Iskra – Proleter (RS) 1:2Iskra: Kalinić, L. Vajagić, Pješevac, Petrović,
(Jurčuk), Stalević, Delić, (Eri), D. Vajagić, Malacko (1), Đukić, Gubaš, Serdar.
Proleter: Mirković, Gotovac, Balango, Savić, Ba-lević, Bajčić, Zorić, (Nešković), Gadžić, (Veličković), Popržen (2), (Anđelović), Maćiženski, Jandrić.
Napredak – Njegoš 5:1Napredak: Žarkovački, Neda, Svilar (1), Popo-
vić, Agić, Savkov (1), Jojkić, D. Kozomora, (Husano-vić), Golub (1), Buzadžin, (Stančić), Stjepanović (2), (Radovanović).
Njegoš: Radoman, Nikić, Savović, Popović, Ma-jor, Radovanović, N. Kosović, Vujošević, (M. Koso-vić), Mrvaljević (1), Kočiš, (Milunović), Manojlović.
Jadran – Obilić (NK) 0:1Jadran: Milanović, Miranović, Brezovac, Čeke,
Ni. Mudrinski, D. Malecki, (Aleksijević), Balać, Žmu-kić, (Maksimović), Zeljić, Radulović, Matković.
Obilić: Čanadi, Đurđev, (S. Vuković), Borenović, Barjaktarović, Ćuk, Đukić, Spahić, Gavrić, (Stojkov), T. Dabevski (1), (R.Dabevski), Terzin, Mijić.
Sutjeska – Proleter (Nj) 2:2Sutjeska: Gašović, Mrđenović, Z. Bajić, Drinčić,
Rodić, Jakić, Andesilić, Berklović, (Kostić), Glumac, (Osmajić) (1), Peković (1), M. Bajić, (Pejić).
Proleter: S. Matković, Lukić, Zagorac, D. Bukvić, Tošić, Stojilović, G. Grbić, Curnović, (Bakić), Malić, (Anđal), Davidović, Demonjić (2).
Žednik – Solid 7:1Žednik: Jakovčević, Leden-
ski, Bašić (1), Skenderović, Vuko-vić, Majlat, Kokić, Tarčanji, Ran-kov (1) (Vojnić), Tešić (2) (Sadoje-vić) (2), Lakić (1) (Šimon).
Solid: Spasovski, Damjanović, Božović (Radić), Bracanović, Čuč-ković, Vukasović, Takač, Vidako-vić, Ivković (Janjatović), Žarković (1), Suplić.
OFK Mala Bosna 2015 – Hajduk 0:3
OFK Mala Bosna 2015: Mi-jić, Vijnić Tunić, Kričković (Sarić N.), Bratanović, Stantić, Crvenko-vić, Sarić D. (Krnjić), Selak, Šarče-vić, Hubert (Jurić), Šoper.
Hajduk: Toldi, Kovačević, Ču-kvas (Laličić) (2), Vujović (1), Ša-franj, Mrvaljević, Kosović, Polja-ković (Golubović), Katić Z., Katić B. (Pavićević), Petrić.
Udarnik Višnjevac – Lokomotiva 0:1
Udarnik Višnjevac: Sekulić, Rađenović, Knežević R., Stanić, Đorđević, Kuktin, Petričević, Ko-zoš, Bačić, Sovilj, Ždrnja.
Lokomotiva: Tripković, Vila, Vuković, Gulišija, Marunić (La-kanović), Nosković, Građin, Đu-kanović (1) (Savić), Grabovac, Sti-pančević, Borović.
Vinogradar – Elektrovojvodina
2:3Vinogradar: Malbašić, Peru-
šić, Vujić (Šušnjar) (1), Vujatović, Varga, Milić P. (Vorgić), Drobina (Temešvari), Vujačić (1), Petković, Nagel, Milić N.
Elektrovojvodina: Zarić, Purković, Lazić, Kurušić, Matić, Orlovac (1), Babičković (1), Kujun-džić (Škoro), Uzelac (1), Pletikosić, Guberinić (Štefković).
Palić – Bikovo 2:3Palić: Bako, Krkajlić D., Antu-
nović (Trivunović), Vučković, Fa-bri (1) (Zvekanov), Dobrotić (Lu-daić), Repac, Seic, Haško, Marja-nović (1), Ćulafić.
Bikovo: Kuktin, Miković (Pe-rišić), Rožnai, Oračić, Bašić Palko-vić, Pančić (1), Simetić, Zadro, Ka-rajčić (Stanik), Andrašić (1) (Zu-belić), Štrbac (1).
Područna fudbalska liga, 5. kolo Gradska fudbalska liga, 4. kolo
Super liga Srbije u fudbalu
Opet poraz u Lučanima
Fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi i dalje nemaju po-bedu u Lučanima. U osmom kolu Super lige Srbije nisu uspeli da osvoje tri boda na utakmici protiv Mladosti, ali nisu uspeli da osvoje ni bod. Pobeda Mladosti od 2:0 (1:0) raspršila je nade Golubo-va da mogu do dobrog rezul-tata na tradici-onalno teškom gostovanju.
Domaći su do prednosti stigli u 31. mi-nutu, nakon dobrog poteza Radivojevića. Prošao je igrač Lučanaca po le-voj strani, isko-ristio je prostor i poentirao za 1:0. Drugi deo meča donosi Mladosti veću prednost. U želji da stignu do poravnanja Golubovi su i više grešili, a jednu od grešaka koristi Eliomar koji u 50. minutu duplira prednost Mladosti.
Misija Subotičana da ostanu neporaženi postala je po-gotovo nemoguća od 53. minuta kada je, zbog drugog žu-tog kartona, a time i crvenog, van igre morao Branimir Jočić.
Mladost: Živković, Milošević, Eliomar (Odita), Bojović (Sinđić), Sekulić, Radivojević (Obrovac), Andrić, Leković, Milošević, Pavlović, Šatara.
Spartak: Dokić, Cucin (Dunđerski), Otaše-vić, Tekijaški, Milošević, Jočić, Marčić, Mlade-nović (Gojkov), Obradović, Denković, Šormaz (Filipe).
Deveto kolo nosi utakmicu u Subotici, u subotu, 21. septembra, na Gradskom stadionu, od 18 sati, a rival je ekipa Javora iz Ivanjice.
Stefan Šormaz (levo)
Još jedno gostovanje bez
bodova
Remi bi bio pravednijiNakon gostovanja u Lučani-
ma fudbaleri Spartak Ždrepčeve krvi vratili su se u Subotici bez bodova. Kako ističu u taboru Golubova, prema dešavanjima na terenu remi bi bio značajno pravedniji ishod meča.
– Kontrolisali smo igru, ima-li loptu u posedu, ali nismo bili dovoljno opasni po gol protiv-nika. Sa druge strane, dobro smo stajali u defanzivi, pa ni-smo dozvolili ni rivalu da dođe do prilike. Na žalost, desile su nam se dve greške, a naš rival je obe dobro iskoristio i posti-gao dva gola. Još nam je teže bilo kada je Jočić zaradio cr-veni karton, u tom momentu je utakmica bila završena za nas, odnosno za naše nadanje da možemo do remija koji bi i bio najpravedniji ishod meča u Lu-čanima – ističe Nemanja Te-kijaški, defanzivac Spartaka, pa se potom oskreće narednom izazovu za Spartak.
– Greške moramo da isprav-ljamo i eliminišemo i da bude-mo značajno bolji protiv Ja-vora. Bodovi protiv rivala iz Ivanjice su nam preko potreb-ni, jer nas dalje čeka baš težak raspored.
Meč devetog kola Super lige Srbije, protiv Javora, Spartak igra u subotu, 21. septembra, na Gradskom stadionu u Subotici, od 18 sati.
Poznati parovi šesnaestina finala Kupa Srbije u fudbalu
Novi Pazar u sredu
Mečevi šesnaestine finala Kupa Srbije u fudbalu na programu su 25. sep-tembra, a nakon žrebanja održanog u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije poznati su parovi. Spartak je, voljom žreba, za rivala dobio ekipu Novog Pazara. Novi Pazar je trenutno šestoplasirana ekipa Prve lige Srbije, a meč se igra u Subotici, na Gradskom stadionu.
U šesnaestini finala Kupa Srbije sastaju se: Sinđelić – Zemun, Mačva – Me-talac, Budućnost (D) – Radnički (N), Napredak –TSC, Zlatibor – Vojvodina, Čukarički – Žarkovo, Inđija – Dinamo (V), OFK Beograd – Rad, Bratstvo 1946 (BG) – Mladost (L), Bačka (BP) – Radnički 1923, Trajal – Radnik, Voždo-vac – Teleoptik, Proleter (NS) – Javor, Vodojaža – Partizan, Trepča – Crve-na zvezda.
Mečevi osmine finala su na programu 23. oktobra, a završnica je na prole-će, 2020. godine. Četvrtfinale je zakauzano za 18. mart, polufinale za 8. april, a finale Kupa Srbije je 24. maja.
Prva liga Srbije u fudbalu za žene
Drugi porazU drugom kolu Prve lige Srbije u fudbalu za žene ekipa Spartaka je poraže-
na od Rada sa 0:1 (0:0).Kako stoji u izveštaju na sajtu ŽFK Spartak, prvo poluvreme je proteklo u
dosadnoj i nemaštovitoj igri obe ekipe. Igralo se uglavnom na sredini terena, bez ijedne izgrađene akcije i šuta u okvir gola. Pasovi i šutevi su bili neprecizni, a lopta se kretala nepredvidivom i samo njoj znanom putanjom.
Drugo poluvreme Radovke su započele nešto agresivnijom i smislenijom igrom. Do gola prednosti gošće su stigle potpuno zasluženo, ali uz pomoć ne-snalažljivih domaćih igračica, u gužvi koja se stvorila ispred gola. U 60. minu-tu pogodila je Marija Milošević.
Spartak: Trkulja, Marki, Abraham, Pataki, Trkulja, Nađ, Marko-vić (Maljan), Petrović, Đokić, Obradović, Lazarević.
Sportske strane priprema i uređuje Nikola Stantić
NOVEsport28 Broj 13320. septembar 2019.
U toku su pripreme u Muš-kom odbojkaškom klubu Spar-tak za novu sezonu u Super ligi Srbije. Takmičenje počinje prvog vikenda oktobra, a pred Golubo-vima je zadatak da opravdaju od-ličan učinak ostvaren u protekle dve sezone, ali možda i da napra-ve jedan korak više.
U dosadašnjem delu pripre-ma Spartak je odigrao više prija-teljskih mečeva. Spartak je savla-dao Partizan sa 3:2, potom pora-žen sa 2:3 od Kečkemeta, a po-tom dva puta od Kapošvara sa 2:3 i 1:3.
Slede nove utakmice, pre sve-ga jak turniru Brčkom, u Bosni i Hercegovini, a tamo slede due-li protiv Mladosti (Zagreb), Salo-nit (Slovenija), Mladost (Bosna i Hercegovina).
Za ekipu Spartaka nastupa-ju Nemanja Jungić (kapi-ten), Miljan Milović, Alek-sandar Tumbas, Dario Peić,
Aleksandar Veselinović, Mi-loš Arsenoski, Branislav Sei-zović, Stefan Dulić, Aleksan-dar Simić, a tu su i novi igra-či Aleksandar Nedeljković (srednji bloker), Nikola Tonić (dizač), Marko Radosavljević
(primač) i Aleksa Nestorović (primač).
Pripreme u Subotici vode po-moćni treneri Stefan Laković i Uroš Kecman, dok se prvi tre-ner Igor Žakić nalazi sa senior-skom reprezentacijom Srbije.
U organizaciji Ženskog odboj-kaškog kluba Spartak četvrtak i petak, 19. i 20. septembar, rezer-visani su za osmo izdanje Memo-rijalnog turnira „Josip Marko-vić”. I ove godine na turniru uče-stvuju četiri ekipe, a u znak se-ćanja na vrednog sportskog rad-nika Subotice i Srbije, pre svega posvećenog odbojci, osim Spar-taka igraju još Partizan (Beo-grad), Beograd i Jedinstvo iz Sta-re Pazove.
Biće to nove dobre provere za učesnike turnira, pre svega za Spartak, pred novu sezonu u Su-per ligi Srbije koja startuje prvog vikenda oktobra.
U četvrtak su mečeve igrali
Spartak i Beograd (10 sati), Je-dinstvo i Partizan (12 sati), odno-sno Jedinstvo i Beograd (17 sati), i Spartak i Partizan (19 sati).
Memorijal se završava u pe-tak, od 10 sati igraju Parti-zan i Beograd, a od 12 Spartak i Jedinstvo.
U organizaciji Džudo kluba Spar-tak u nedelju, 15. septembra, održan je tradicionalni me-đunarodni turnir ko-jim se ovaj klub pri-ključuje obeleža-vanju Dana Grada. Ujedno, kako je to i običaj, ovo okuplja-nje džudista iz celog regiona poslužilo je i kao treće kolo regio-nalne Euro lige, od-nosno i završno kolo ovog takmičenja.
Domaći Spartak je nastupio u punom sastavu, kako sa ta-kmičarima iz Subo-tice, tako i iz Sekcije u Čanta-viru i Bajmoku, a medalje nisu izostale.
Veliki uspeh Spartak je ostva-rio u pojedinačnoj konkurenci-ji pionira. Prvo mesto je osvojio
Veljko Borojević, dok su treće mesto Euro lige osvojili Julija Ka-jari i Tibor Olah. Uz pojedinačna, stiglo je i vredno ekipno prizna-nje – Džudo klub Spar-tak je bio najbolji klub u ekipnom plasmanu.
U sekciji iz Bajmoka prvo mesto je osvojila Nikolina Tatalović, a drugoplasirani su bili Miloš Ćulumović, Srđan Uzelac, Da-rio Kujundžić i Ne-manja Tatalović, a bronzane Emina Me-zei i Tomislav Abra-mović. Kod predstav-nika Čantavira drugo
mesto su osvojili Andrea For-go i Gloria Fero, a Reka Du-daš je stigla do bronze.
U Muškom odbojkaškom klubu Spartak pripremaju se za novu sezonu
Utakmice u prvom planu
Danas se završava Memorijalni odbojkaški turnir „Josip Marković”
Četiri ekipe u konkurenciji
Džudo turnir u organizaciji Spartaka
Za rođendan Grada
Liga Srbije za mlađe kategorije
Sedmo koloOmladinci Spartak Ždrepčeve krvi su na gostovanju u Kruševcu sa
3:1 (1:0) savladali Napredak.Spartak je poveo u 14. minutu, golom Uroša Kilibarde, a bio je
to i ishod prvog dela igre. U 61. minutu Pecić je poravnao na 1:1, a da će Spartak ipak osvojiti tri boda nagovestio je Božović, petnaestak minuta kasnije. Dileme je otklonio Popović u 80. minutu.
Spartak ŽK: Stajković, Mažić, Lazić (D. Stojanović), Jančić, Vidović, Đurasović (P. Stojanović), Molnar (Novaković), Si-mić (Popović), Kilibarda (Stanisavljević), Žiža, Božović.
Kadeti su gostovali u Kraljevu gde su odigrali nerešeno, bez golo-va, protiv Kikera.
Spartak ŽK: Dulić, Rac (Milijić), Miodragović, Vrbljanac, Đekić, Terzić (Kopunović), Žurkić, Arsović, Hrstić, Dimko-vić, Erdelj.
Vojvođanska fudbalska liga, grupa „Sever”
Skenderović za pobeduPeto kolo Vojvo-
đanske lige, grupa „Sever”, bilo je uspeš-no za fudbalere Ta-vankuta. Pred punim tribinama, na doma-ćem terenu, sa 2:0 (1:0) savladana je vrlo dobra ekipa OFK Vrbasa.
Na putu do treće ovosezonske pobede pred Tavankućanima je bio dobar rival, ali je i on savladan. Uz veliko zalaganje do-maći su se u prvom delu igre mučili sa efi-kasnošću. Imali su če-tiri lepe prilike, ali se mreža rivala nije tre-sla. Tako je bilo sve do 40. minuta kada su dobro kombinovali Igor Skenderović i Stefan Spremo, a lopta stiže do Nebojše Sken-derovića koji konač-no postiže gol za Ta-vankut i za mirniju pauzu između dva poluvremena.
I u drugom delu igre domaći su imali inicijativu, ali su opet izostali golovi. Konačno, u 82. minutu je izvedena lepa akcija. Godar je odu-zeo rivalu loptu na polovini terena, usledio je dugačak pas do Voj-nića koji prolazi svoje čuvare, šalje povratnu loptu do Skendero-vića koji drugim golom otklanja dileme oko pobednika za veliku ra-dost publike, Tavankućana, ali i ostalih gostiju koji ponovo pune ta-vankutski stadion.
Tavankut: Gabrić, I. Skenderović, Kuktin, Gnjatović, Obla-ković, Poljaković, Šimić, Vizin (Godar), Spremo (Tumbas), N. Skenderović (Kujundžić), Vojnić.
Nakon pet kola lider tabele je Sloga sa 13 bodova, a po 10 imaju Stari Grad, Mladost Apatin i Tavankut koji u narednom kolu gostuje u Bačkom Petrovcu, ekipi Mladosti.
Nebojša Skenderović (levo)
Međunarodni kup Pečuja u dizanju tegova
Spartaku drugo mestoEkipa Kluba dizača tegova Spar-
tak koju su činili Viktor Haško, Patrik Heder i Tamaš Kajdoči, osvojila je drugo mesto na Međuna-rodnom kupu Pečuja u dizanju te-gova. Ispred Subotičana bili su ri-vali iz Brna, dok je treće mesto zau-zeo domaći Pečuj.
Prvo mestou pojedinačnoj kon-kurenciji osvojio je Tamaš Kaj-doči iz Spartaka. Sakupio je 350 bodova, nakon rezultata od 345 kg (157+188). Viktor Haško je bio peti sa 260 bodova i 215 kg (95+120), a Patrik Heder deseti sa 236 bodova i 170 kg (75+95).
Sledeće takmičenje na kome na-stupaju takmičari Spartaka je drugo kolo Lige Srbije i Prvenstvo Voj-vodine za juniore i mlađe seniore. Domaćin je Subotica, 29. septem-bra, u Hali sportova.
Viktor Haško
NOVE sport 29Broj 13320. septembar 2019.
Susretima prvog kola započela je nova sezona u Super ligi Srbi-je za rukometaše. Ekipa Sparta-ka potrepela je početni poraz na-gostovanju u Beogradu, domaći Obilić bio je ubedljiv i slavio sa 29:19 (13:8). Spartak je nastu-pio sa podmlađenim sastavom, a očekuje se da će u narednim ko-lima subotički tim biti jači, kada bude završen proces registracije igrača koji rade u Subotici sa pr-vim timom, ali još nemaju pravo nastupa.
Spartak je poveo golom Želj-ka Peića Tukuljca sa 1:0, a bilo je to prvo i jedino vođstvo Spar-taka na utakmici. Serijom od 4:1 koju zaključuje Podraščić Obi-lić je preuzeo kontrolu igre. Po-slednji put su Subotičani nago-vestili da imaju snage za priklju-čak u 22. minutu, kada je Koja-dinović pogodio za minimalni zaostatak od 7:8. Period do kraja prvog dela igra pripao je doma-ćoj ekipi, a na pauzu Obilić odla-zi sa pet golova viška.
U 46. minutu susreta doma-ći su prvi put stigli do dvocifrene razlike, golom Ivoševića su po-veli sa 22:12. Bilo je jasno tada,
ali i ranije, ko će se radovati na kraju.
Obilić: Radović, Savić 2, Po-drapčić 4, Vokši 4, Aničić 1, Jestrović 2, Teodorović 2, Dražić, Miljaković, Marić, Pa-vić 5, Milutinović 2, Mandić 6, Đorđević, Ivošević 1, Tasić.
Spartak: Rosić, Ž. Pejić 2, J. Peić, , Kolundžić 2, Šikić 3, Spremo 2, Kojadinović 3, Mladenović, Milosavljević,
Pepeš, Karan 6, Pilipo-vić, N. Ilić 1, A. Ilić, Reljić, Arđelan.
Danas, u petak, 20. septem-bra, na programu je meč drugog kola Super lige Srbije za rukome-taše. Nakon početnog poraza eki-pa Spartaka igra prvi meč u novoj sezoni pred domaćom publikom, a rival je Šamot iz Aranđelovca.
Utakmica počinje u 19 sati, a ulaz je slobodan.
Kako je to i bilo najavljeno prilikom posete delegacije Ru-kometnog kluba Roma iz Geča u Španiji, ostvarena je saradnja španskog trećeligaša i srpskog superligaša – Spartaka.
U okviru boravka u Suboti-ci prvo tim RK Roma iz Španije odradio je nekoliko dobrih tre-ninga u Hali sportova, ostaje za uspomena zajednička fotografija sa ekipom Spartaka.
Osim treninga, gosti iz Špa-nije su iskoristili priliku da bolje upoznaju Suboticu, ali i da odi-graju dve prijateljske utakmice protiv Sivca.
Sve je spremno za treće izdanje Vinskog maratona na Paliću, a nakon dve godine uspeš-ne manifestacije, organizatori se i ovoga puta nada-ju velikom broju učesnika i još bo-ljem raspoloženju istih.
Kako najavlju-ju iz Park Palića, Vinski maraton je manifestacija koja u karneval-skom duhu spaja trčanje, vino, muziku, gastronomiju i mno-gobrojne zabavne sadržaje. Dve trke, Vinska trka i Trka uživanja, pružiće učesnicima jedinstve-no iskustvo trčanja kroz prirodu.
Staze trka prolaze pored jezera, kroz vinograde i vinarije, pored salaša i kroz prelepe predele voj-vođanske ravnice. Na okrepnim stanicama pored vode i voća, tr-kače očekuju vrhunska vina i lo-kalni specijaliteti. Cilj ovih trka nije da se staza pređe za što kraće
vreme, već da se učesnici što bo-lje provedu i zabave.
Ove godine se Vinski maraton održava u subotu 21. septembra, na Velikoj terasi na Paliću, sa startom trke u 11 časova, ceremonijom otva-ranja već od 10:30 časova, a pret-hodne prijave nisu neophodne.
Počela nova sezona u Super ligi Srbije za rukometaše
Poraz na startu sezone
Rukometna saradnja Subotice i Geča
Novi sportski prijatelji
Sve je spremno za novo izdanje zanimljive trke
Vinski maraton na Paliću
Dejan Karan (br. 18)
Plivanje na otvorenim vodama
Zaključeno takmičenjeSezona u plivanju na otvorenim vodama je zaključena. Poslednje ta-
kmičenje u organizaciji Saveza za daljinsko maratonsko i masters pliva-nje Srbije održano je u subotu, 14. septembra. Bila je to finalna trka, na Srebrnom jezeru kod Velikog Gradišta, u subotu 14. septembra
Kako su tokom cele sezone subotički plivači redovno osvajali medalje, bilo je za očekivati da će biti tako i na kraju. I zaista, nakon trke na 3.000 metara Subotičani su bili među najuspešnijim učesnicima.
Borislav Fermanović (PK Spartak Prozivka) je u apsolutnom pla-smanu za muškarce bio treći dok je u svojoj uzrasnoj kategoriji bio prvi. Filip Zavišić (PK Spartak) je trku završio kao četvrti, dok je u svojoj kategoriji bio prvi. I ostali plivači Subotice Ana Vukičević, Slobodan Božin i Ištvan Priboj (PK Spartak) su u svojim starosnim kategori-jama bili najbolji i okitili se zlatnim medaljama, dok su Bojana Fer-manović (PK Spartak Prozivka) i Mirna Vidaković (PK Spartak) bile druge.
Nakon isplivane trke, sumirani su rezultati svih trka ove sezone. Uku-pno je organizovano 25 trka u Srbiji i 6 trka u inostranstvu, a isplivano je blizu 100 km. Borislav Fermanović je postigao najbolji rezultat. On je u apsolutnom plasmanu za muškarce bio prvi i proglašen je za najus-pešnijeg plivača ove sezone i samim tim postao državni prvak Srbije. Fi-lip Zavišić je u ovoj sezoni u ukupnom plasmanu završio na trećem me-stu, u svojoj kategoriji je bio najbolji, zauzeo prvo mesto i postao državni prvak u kategoriji 13-14 godina. Obojica su bili deo juniorske reprezen-tacije Srbije i predstavljali Srbiju u češkom gradu Rašice, za šta su dobi-li, kao i ostali članovi tima, posebno priznanje. Borislav je na tom prven-stvu, oborio nacionalni rekord Srbije za juniore.
Državni prvaci za 2019. godinu su i Bojana Fermanović (13-14 go-dina), Mirna Vidaković (40-44), Ana Vukičević (55-59), Slobodan Božin (60-64) i Ištvan Priboj (75-79).
Super liga Srbije u kuglanju
Ubedljivi na startuSusretima prvog kola počela je nova sezona u Super ligi Srbije za ku-
glaše. Spartak 024 takmičenje je počeo sa ubedljivom pobedom, sa 8:0 (3.526:3.281) savladana je ekipa Rudara.
Pojedinačno: Vekić – Tušek 1:0 (565:539, 2,5:1,5), S. Skende-rović – Stević 1:0 (585:508, 3:1), Joković – Vučun 1:0 (565:554, 3:1), Lajnščak – Suzić 1:0 (616:603, 3:1), Dojić – Vučen 1:0 (609:546, 3:1), Stojšić – Jovanović 1:0 (586:531, 3:1).
U narednom kolu Spartak gostuje ekipi Beograda.
Prvenstvo Srbije u streljaštvu
Vicešampioni Srbije
U nedelju, 15. septembra, u Sremskoj Mitrovici je održano Prven-stvo Srbije u streljaštvu, u gađanju serijskom malokalibarskom puš-kom, „C” program. Učesnici su nastupali u dve discipline, trostav 3x20 i 40 ležeći - opšta kategorija, a bilo je to još jedno takmičenje na kojem su takmičari subotičkog Spartaka stigli do vrednih rezultata.
U ekipnom delu najteže streljačke discipline, trostav, 3x20 meta-ra, Spartak je osvojio drugo mesto. Uz vicešampionsku titulu stiglo je i još jedno ekipno priznanje, u disciplini 40 metaka ležeći osvoje-no je treće mesto.
Uz srebro i bronzu za ekipu, Subotičani su osvojili i pojedinačno priznanje. Milan Jarić je ostvario rezultat od 490 krugova, a to je bio skor vredan vicešampionske pojedinačne titule. Uz Jarića boje Spartaka su branili i Jelena Todorović (480 krugova - 6. mesto) i Slaviša Mojsić (453 kruga - 9. mesto).
NOVEsport30 Broj 13320. septembar 2019.
Novi Žednik je po petnasti put bio domaćin tradicionalne Fijake-rijade, a i jubilarno izdanje oku-pljanja ljubitelja konja je uspelo.
Kako ističe Franjo Šarčević, glavni organizator Fijakerijade, publika je mogla da uživa u devet tačaka.
– Počeli smo sa Memorijalom „Vladimira Vukova”, našeg dra-gog kolege koga se sećamo. U okviru Memorijala su bile galop-ske trke, to je novina od prošle go-dine, i izazvale su veliko intereso-vanje gostiju. Bile su to i standar-dne tačke jednoprega, dvopre-ga... a ovoga puta smo imali prili-ku da po prvi put u Novom Žedni-ku imamo i osmopreg. Učestova-li su ljubitelji konja iz Novog Žed-nika, ali i gosti iz Subotice, Čuru-ga, Ostojićeva, Nadalja, Apati-na, Sombora, Đurđina, Male Bo-sne, Kaponje, Tavnakuta, Bajmo-ka, Čantavira... Svega ne bi bilo bez naših prijatelja koji su pomo-gli organizaciju Fijakerijade, UG „Bunjevački omladinski centar”, MZ „Novi Žednik”, porodica Vu-kov, Milodanović, Gabrić i Štefko-vić, štale „Mijatov”, pekare „Sim-ke”, prodavnica „Višnjić” i „Đuro”, „Alegra”... – ističe Šarčević.
Fijakerijadom je zvanično i za-ključena proslava Dana MZ „Novi Žednik”.
– Širi program proslave je obuhvatio više manifestacija, fo-klornih, sportskih, a Fijakerija-du smo ostavili za septembar, jer taj termin više odgovara učesnici-ma. Drago mi je što smo pripre-mili zanimljiv program za naše meštane, ugostili naše prijatelje, ljubitelje konja i zaprega, ali i što ostavljamo jednu lepu tradiciju novim generacijama – nastavio je Nikola Pualić, predsednik Save-ta MZ „Novi Žednik”.
Među orgnizatorima, ali i uče-snicima, je i Milorad Mijatov iz
Novog Žednika. Kako kaže, ljubav prema konjima sve pokreće.
– Od početka sam na Fijakeri-jadi u Novom Žedniku, a redov-no učestvujem i na lepim fijake-rijadama i druženjima u Čuru-gu, Bačkog Gradištu, Ostojiće-vu, Somboru... koji su sada bili naši gosti u Novom Žedniku. U odnosu na neko ranije vreme sada mi se čini da su konji gos-podari, a mi ti koji radimo oko njih. Vremena su se promenila, konji se više ne koriste za rad, nego za sport i razonodu, ali ve-lika ljubav ostaje. Kada se spre-mam za neku fijakerijadu sa svo-jih pet konja u štali onda je uklju-čena cela porodica, pa i prijate-lji, bude nas i po sedmoro. Dan ranije se priprema oprema, po-tom konji, idemo sa dva kamio-na... Nema tu nikakve zarade, dobijamo kao nagradu pehare, ali, kada se nešto voli, onda ni-kakva odricanja nisu problem – dodaje Mijatov.
Rezultati, Memorijalna ga-lopska trka „Vladimir Vu-kov”: Čarna (Milorad Mijatov), Darka (Đorđe Grbić), Ceca (Petar Radojčić), jahanje između ču-njeva: Čarna (Milorad Mijatov), Ceca (Petar Radojčić), Darka (Đorđe Grbić), jahači, kružna revija: Lantoš (Suzana Sekulić),
Beba (Uroš Sekulić), Lela (Nata-lija Sovilj), vožnja jednoprega, kružna revija: Lipica 2 (Viktor Ambruš), Darka (Jovan Diklić), vožnja jednoprega između čunjeva: Časlav (Vladimir Mija-tov), Ceca (Petar Radojčić), Čičo-lina (Vladimir Mijatov), vožnja dvoprega između čunjeva: Časlav i Čičolina (Vladimir Mi-jatov), Lasta i Kremica (Mladen Popov), Čarna i Čila (Milorad Mi-jatov), vožnja dvoprega, kruž-na revija: Kaprica i Visla (Nenad Višnjić), Jadran i Mirza (Nikola Cvijanović), Avala 2 i Favorit Na-sta 5 (Laslo Nađ), kružna revi-ja, troprezi: Darka, Čarna i Čila (Milorad Mijatov), Ceca, Nada i Šana (Petar Radojčić), kružna revija četvoroprezi: Stornela 8, Lipica 2, Avala 2, Dama 2 (La-slo Nađ), Lasta, Kremica, Kaprica i Visla (Mladen Popov), Časlav, Čičolina, Čarna i Čila (Vladimir Mijatov). U Novom Žedniku je vi-đen i šestopreg, u sastavu Storne-la 8, Lipica 2, Avala 2, Dama 2, Lasta, Kremica koje je poterao Laslo Nađ, dok je po prvi put sa-stavljen i osmopreg, u kombina-ciji Štale „Mijatov” iz Novog Žed-nika i Petra Radojčića iz Bajmo-ka, u sastavu Darka, Časlav, Či-čolina, Čarna, Čila, Ceca, Nađa i Šana.
Među klubovi-ma koji su uspešno sproveli akciju „Dan pešačenja Srbija 2019”, koja je oku-pila 17.233 učesni-ka koji su u subotu, 14. septembra, išli na neku od brojnih pešačkih ruta, bio je i Planinarski klub Spartak. Da je akcija odlično pripremlje-na govori i podatak da je u Subotici od-ziv učesnika bio rekordan, a svi koji su prolazili toga dana oko 9 sati pored Hale sportova, odakle je polazila jedna ruta, mogli su da se uvere u masovnosti.
Iza akcije je stala i lokalna samo-uprava, a Nataša Aleksić, članica Gradskog veća zadužena za oblast obrazovanja, iskoristila je i ove go-dine priliku za šetnju, i dodala:
– Ovo je lepa prilika za dru-ženje, i lepo je da deca izađu u šetnju i da vide da se može šeta-ti i na drugim mestima ne samo u Dudovoj šumi. Drago mi je što je odziv veći nego prošle godi-ne, da je veliki broj školaraca došao, sa nastavnicima, ali i sa roditeljima.
Da je broj učesnika rekorda
potvrdio je i Iso Planić, predsednik Planinarskog save-za Srbije. Zahva-lio se i medijima na promociji, te nagla-sio da se akcija spo-rovodi na 75 pun-ktova u Srbiji, a na 4 u Subotici.
– Akcija je zaži-vela, organizuje-mo „Dan pešače-nja” po šesti put, i ovo je najmasovni-
ja akcija do sada. Ovo je promo-cija aktivnog stila života, a na-dam se da će ovo preći u naviku. Osim sporta i zdravlja promovi-šemo i sve naše gradove koji su uključeni u akciji.
Akciju je organizovao Plani-narski savez Srbije, uz podršku Ministarstva za sport i omladi-nu Srbije.
Održana Fijakerijada u Novom Žedniku
Uspelo jubilarno izdanje
Uspela akcija „Dan pešačenja – Srbija 2019”
Subotica na nogama
Uvek atraktivne zaprege
Finale Kupa Srbije u atletici
Puškaru prvo mestoMaksim Puškar, atletičar
Spartaka, osvojio je prvo mesto na Finalu kupa Srbije u atletici za pionire. Puškar je najbolji bio u trci na 1.500 metara, za šta je na-građen zlatnom medaljom.
Boje Spartaka branio je i Ta-maš Čorba koji je dva puta bio četvrti, u bacanju kugle i kladiva.
Sledi Prvenstvo Vojvodine za juniore u Novom Sadu.
Maksim Puškar (foto: ARK Tron)
Sedmo kolo lige Srbije u planinarskoj orijentaciji
Prve pionirkei veteranke
Sedmo kolo lige Srbije u planinarskoj orijentaciji je održano u ne-delju, 15. septembra, u Hajdukovačkoj šumi kod jezra Tresetište. Reč je o takmičenju u kome ekipa od tri takmičara uz pomoć karte i kom-pasa traži kontrole postavljene ovaj put u Hajdukovačkoj šumi.
Takmičenje je okupilo četrnaest ekipa, a iza organizacije je stao PSK Spartak, odnosno trener sekcije planinarske orijentacije Feliks Krivošija.
U konkurenciji pionirki Spartak je bio prvi, a ekipu su činile Lore-na Ledenjak, Ivona Ludajić i Zoja Marks, a domaćin je osvojio prvo mesto i u konkurenciji veteranki, gde su u ekipi bile Dušica Zr-nić, Emina Ostrogonac i Tonka Bašić Palković. Uspeh Sparta-ka pojačali su veterani koji su bili drugi, dok su treće mesto osvojili seniori i druga ekipa veteranki.
Uspeh sportista invalida u Mađarskoj
Stigli sa medaljamaNa petom Međunarodnom turniru invalida u gradu Tata u Mađarskoj,
među 140 takmičara iz Mađarske, Slovačke i Srbije, predstavili su se sporti-sti Invalida Subotice.
Uspešan nastup su zaokružili sa sedam medalja, zlatnih, srebrnih i bronzanih.
Bojka Maričić je bila prva u triatlonu, dok je Slobodanka Rakić bila druga. U streljaštvu je treća bila Eržebet Apro. Kod muškaraca je Milan Stojkov bio prvi u triatlonu, treći u golfu, dok je u streljaštvu drugi bio Ra-dovan Pavlović, ali i drugi u triatlonu.
Ekipu je vodio Dragan Babić.
NOVE sport 31Broj 13320. septembar 2019.
U toku su zavšrne pripreme za prvi Memorijalni turnir u sto-nom tenisu „Luka Andrašić” ko-jim će se u Subotici, ali i u celoj Srbiji i regiji, čuvati sećanje na malog šampiona, stonotenise-ra Spartaka i državnog reprezen-tativca. Turnir zajednički orga-nizuju ETPA (Europa Table Te-nnis, Para TT and Ping – Pong Alliance), Stonoteniski klub Spin iz Novog Sada, Stonoteniski sa-vez osoba sa invaliditetom Sr-bije i Stonoteniski klub Spartak Infostud.
– Inicijativa je krenula od ETPA asocijacije koju predstav-lja Roman Pleše. Oni su prepo-znali Lukine rezultate i smatra-li su da je zaslužio organizaciju ovakvog turnira. Priključio se i Stonoteniski savez osoba sa in-validitetom Srbije. Savezni se-lektor Zlatko Kesler je dao „ze-leno svetlo” i ovo će biti bodov-ni turnir, odnosno kao takav će ugostiti naše najbolje igra-če koji sakupljaju bodove za na-redne reprezentativne akcije. Treća tačka je Stonoteniski klub Spin iz Novog Sada koji je za osobe sa invalididetom, a Luka je bio i njihov član. Konačno, tu je i Spartak, Lukin matični klub u kojem je radio po programu koga je dobio od saveznog selek-tora, ali se u Spartaku takmičio u regularnim kategorijama – objašnjava Predrag Matković,
potpredsednik STK Spartak In-fostud i naglašava:
– Verujemo da će ovaj turnir postati tradicija koju će prihva-titi i podržati cela Subotica.
Luka je to, svakako i zaslužio, kao trostruki pojedinačni senior-ski prvak Srbije u dve kategorije osoba sa invaliditetom, dvostru-ki ekipni prvak Srbije, kao i osva-jač zlatne medalje na Paraolim-pijskim igrama mladih.
– Turnir je ove godine nacio-nalnog karaktera, a ideja je da on već od naredne godine tra-je dva dana, pa da prvi bude
rezervisan za bodovni turnir na nivou Srbije, a drugi za okuplja-nje najboljih igrača sa invalidi-tetom iz celog regiona, Evrope, pa i sveta.
Turnir posvećen malom-veli-kom šampionu je za svih jedana-est kategorija osoba sa invalidi-detom. Kako je Luka nastupao u šestoj kategoriji, upravo će u njoj biti dodeljeni i posebni trofeji.
Prvi Memorijalni turnir „Luka Andrašić” u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom biće odr-žan u Stonoteniskom centru u Subotici, 12. oktobra.
Nedelja, 15. septembar, bila je rezervisana za novo okuplja-nje ljubitelja kasačka na severu Bačke, a Konjički klub Bačke je priredio još jedan zanimljiv tr-kački dan.
Ovoga puta su u prvom pla-nu bila trogoda grla koja su pred sobom imala stazu od 2.150 me-tara i šansu da se kroz kvalifi-kacije domognu mesta u Prven-stvu Srbije za trogoda grla. Di-lema nije bilo mnogo, prvo me-sto je osvojio i prvi favorit kva-lifikacija, grlo Montecatini sa vozačem Branislavom Muki-ćem. Ovaj tandem je prošao su-botičkom stazom sigurno i brzo, te nije dozvolio rivalima ni najmanju šansu za iznenađenje. Uz pobedni-ke, mesto na Prvenstvu Srbije kroz kvalifikacije su zaslužili još Ian Janis AT, Lily Allen AT, Lola BM, Maradona Mar i Panter Star, dok su po dosadašnjoj zara-di mesto u finalu već zaslužila grla Spinal Tap AT, San Siro, Lord Apricot i Poloneza.
Zanimljiva je bila, već po običa-ju, i „brza partija”, a najviše spret-nosti, brzine i umeća imali su grlo Elliot i vozač Petar Dulić.
Rezultati, prva kasačka trka, „Sebastien Ernault”: Datca du Vivier (J. Gabrić) 1:19,5, Anna Mi-lau (M. Pantić) 1:20,0, Belle Mar-guerite (V. Pribić) 1:18,9, Cybele de Tedd (A. Bogdanović) 1:19,4,
druga kasačka trka, „Franck Ouvrie”: Etoile de Belefonds (J. Ostojić) 1:18,6, Dona (A. Radova-nović) 1:19,9, Estrella de Launi (V. Pribić) 1:19,9, treća kasačka trka, „Iarissa Urby”: Marino (B. Kečenović) 1:21,2, D’Artagnan Cobra (S. Grujić) 1:24,2, Palesti-na (J. Popin) 1:24,5, Aliz CS (K. Kopas) 1:23,9, četvrta kasač-ka trka, „Luna d’Asolo”: Qu-ick Road (A. Radovanović) 1:26,3, Haddington (S. Sič) 1:27,6, Da-nela (M. Oračić) 1:28,1, Eskar-ne (A. Dimitrijević) 1:30,7, peta kasačka trka, „Kvalifikacije za Prvenstvo Srbije za trogo-da grla”: Montecatini (B. Mukić) 1:20,2, Ian Janis AT (J. Gabrić) 1:20,6, Lily Allen AT (M. Pan-tić) 1:20,8, Lola BM (Z. Petrović) 1:21,2, Maradona Mar (D. Simić) 1:21,6, Panter Star (M. Popovicki)
1:29,2, šesta kasačka trka, „Pablo Yet”: Pann Keč (D. Ka-tanić) 1:17,2, Cann Legacy V (M. Pantić) 1:17,6, Hungaria Oaks (B. Kečenović) 1:18,1, Severino (M. Prišić) 1:19,3, sedma kasačka trka, „Seldahir SG”: Tifany V (T. Varga) 1:21,4, Marko (D. Su-knović) 1:20,7, Hector de Sajan (B. Skenderović) 1:21,3, Mona Lobel (L. Balažević) 1:23,4, osma kasačka trka, „Bessie”: Elliot (P. Dulić) 1:17,3, Lejla SP (B. Ke-čenović) 1:16,9, Jimmy Oaks (P. Knekt) 1:17,9, Vanity Caf (A. Di-mitrijević) 1:16,9, deveta kasač-ka trka, „Credits by Myself”: Halydar (M. Pantić) 1:20,2, Lira di Re (D. Katanić) 1:20,8, Double Trouble (R. Pavkov) 1:21,4, More-na Lobel (L. Balažević) 1:20,5.
Naredno okupljanje u Subotici zakazano je za 13. oktobar.
U toku su završne pripreme za prvi Memorijalani turnir „Luka Andrašić”
Sećanje na malog šampiona
Konjičke kasačke trke u Subotici
Montecatini u prvom planu
Super liga Srbije u stonom tenisu
U subotu meč kućiProteklog vikenda po-
čela je nova sezona u Super ligi Srbije. Eki-pa Spartaka Infostudgo-stovala je u Zrenjaninu, gde je favorizovana eki-pa Banata stigla do po-bede od 4:1.
Pobedu Spartaku do-neo je Stefan Kostadino-vić, bio je bolji od Maj-storovića, a malo je falilo da najbolji igrač Suboti-čana savlada i Borčića.
Pojedinačno: Borčić – Halas 3:1 (7:11, 11:6, 14:12, 11:6), Majsto-rović – Kostadinović 1:3 (9:11, 11:7, 7:11, 9:11), Petkov – Ta-karič 3:0 (11:3, 11:5, 11:2), Borčić – Kostadinović 3:2 (9:11, 11:6, 11:3, 5:11, 11:9), Petkov – Halas 3:1 (11:4, 11:13, 14:12, 11:9).
U narednom kolu Spartak u subotu, 21. septembra, od 18 sati, u Stonoteniskom centru u Subotici, dočekuje ekipu Stenesa.
Stefan Kostadinović
Grlo Montecatini i vozač Branislav Mukić u još jednom ubedljivom izdanju
„Goodwill” teniski turnir na Paliću
Humanitarni karakterU subotu i nedelju, 14. i 15. septembra, tereni Tenis kluba Palić
1878 bili su poprište mečeva na tradicionalnom, osmom po redu, „Goodwill” teniskom turniru. Reč je o takmičenju koje okuplja dok-tore medicine, stomatologije i farmacije iz čitave Srbije, koji za cilj ima okupljanje, druženje i sportsko takmičenje ljudi iz struke, ali i humanitarni karakter.
Tako je bilo i ove godine, pa je, u saradnji sa Fondacijom „Novak Đoković” na salašu Vinarije „Zvonko Bogdan” održano donatorsko veče, a prikupljena sredstva će biti preusmerena za rekonstrukciju dečjeg vrtića „Dečija radost“ u Svilajncu.
U subotu šahovski turnir u Bajmoku
Za sve kategorijeU subotu, 21. septembra, u organizaciji Matice drežničke u Bajmoku,
a u znaku obeležavanja slave ovog udruženja – Male Gospojine, biće odi-grani susreti šahovskog turnira koji će okupiti sve kategorije.
Naime, na turniru učestvuju igrači u kategorijama pionira, juniora, seniora i veterana, a oni će svoje susrete igrati u prostorijama Geronto-loškog kluba u Bajmoku (Štrosmajerova 14), od 14 sati, za kada je zaka-zan početak turnira.
Prijave za učešće moguće su još danas, na telefon 065/376-23-82.
Konjičke kasačke trke u Budimpešti
Slavlje Brane Mukića
I protekli, 34. trkački dan na hipodromu „Kinčem park” u Mađar-skoj, doneo je niz radosti za konjare subotičkog regiona.
U glavnoj trci dana konjari iz ovih krajeva su se posebno istakli. Grlo Zanebono i vozač Branislav Mukić doneli su vlasniku Dra-govanu Jociću iz Turije četvrtu pobedu ove sezone, a bio je to 99. trijumf vozača Branislava Mukića u Mađarskoj. Drugo mesto za-uzeo je Andor Anđal iz Čantavira sa grlom Unika Vik, Branko Skenderović iz Subotice sa grlom White Lady plasirao se na tre-će mesto, dok su peto mesto osvojili Goran Zolnaji i grlo Vakar-cs RG.
Grlo Bosphorus N u neizvesnoj završnici trke, namenjene grli-ma starosti dve godine, plasiralo se na drugo mesto sa vozačem Mu-kićem i ostvarilo identični vremenski rezultat kao i pobednik 1:23,7. Potomak čuvene kobile Iarissa Urby svom vlasniku Otou Feldiju iz Subotice doneo je četvrti plasman u četiri starta.
Najbolje izdanje u karijeri na distanci od 2.500 m prikazalo je grlo Uzsok plasirajući se na peto mesto sa vozačem Anđalom ostvarivši vremenski rezultat 1:21,4. Novi trener grla je Aleksandar Dimitri-jević iz Subotice koji se ponovo upisao na listu „Kinčem Parka” po-sle dve godine pauze.
NOVEgrad32 Broj 13320. septembar 2019.
060/052-44-13
• U Domu „Dudo-
va šuma“ pre de-
setak dana, obe-
ležena su čak dva
jubilarna zba-
čajna rođenda-
na. Teza Tot i Jo-
vanka Belec su u
razmaku od dva
dana proslavi-
le svoj 90. rođen-
dan, a ulazak u
desetu deceniju
uz đakonije bio je
pravi praznik za
njihove prijatelje
sa kojima žive u
Domu.
Slavljenice geronntološkog Doma Teza Tot i Jovanka Be-lec zajedno sa svojim gostima uz pozitivnu atmosferu, pesmu i ve-selje proslavile su svoj divan dan i jubilej. U biblioteci doma nije bilo dovoljno prostora za sve one koji su želeli zajedno sa njima da se provesele.
Direktor Gerontološkog doma Nenad Ivanišević je u više
navrata podsetio koliko je takva atmosfera do-bra i u psihološ-kom i zdravstve-nom smislu za korisnike Doma, pa se i lično tru-di da obeleža-vanjem značaj-nih društvenih i državnih jubi-leja, kada je god moguće, kultur-nim i zabavnim manifestacija-ma omogući ko-risnicima tu ra-dost u dohovnim
i zabvanim događajima. Svi pam-te nezaboravan nastup Simfonij-skog orkestra iz Beograda u sa-radnji sa bivšimm ministrom kulture Ivanom Tasovcem i niz skupova u velikoj sali i bibloteci Gerontološkog doma.
„Čovek može da radi na sop-stvenom razvoju i da bude ra-dostan i zadovolčjan kad posti-gne i male stvari”, kažu slavljeni-ce Doma Teza i Jovanka, dodaju-ći da ne propuštaju nijedan kon-cert niti rođendan u Domu.
N.H.K.
U Gerontološkom domu u Subotici, korisnici uvek nađu razloge za proslavu
Zajedno slavile početak desete decenije!
