78566163 Procedure Monitoring a Stanja Nivoa Buke u Urbanim Sredinama

Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

PROCEDURE MONITORINGA STANJA NIVOA BUKE U URBANIM SREDINAMA

diplomski rad

Mentor: Student:

Doc. dr Momir Praščević, dipl. inž. el. Miljan Macanović, br. ind. 0150

UVOD

Niš, 2009.

2

SADRŽAJ

1. UVOD ......................................................................................................................................................................... 4

2. IZVORI KOMUNALNE BUKE .............................................................................................................................. 6

2.1 BUKA SAOBRAĆAJA ................................................................................................................................................... 6 2.1.1 Buka drumskog saobraćaja ......................................................................................................................... 8 2.1.2 Buka železničkog saobraćaja ...................................................................................................................... 9 2.1.3 Buka vazduhopolova .................................................................................................................................. 10

2.2 INDUSTRIJSKA BUKA ............................................................................................................................................... 11 2.3 BUKA GRAĐEVINSKIH MAŠINA ................................................................................................................................... 12 2.4 MAŠINE I VOZILA ZA KOMUNALNO ODRŽAVANJE .......................................................................................................... 13 2.5 REKREATIVNE AKTIVNOSTI ....................................................................................................................................... 13 2.6 BUKA U STAMBENIM OBJEKTIMA ................................................................................................................................ 14

3. MERENJE BUKE ................................................................................................................................................... 16

3.1 MERNI LANAC ........................................................................................................................................................ 16 3.2 KONDENZATORSKI MIKROFONI ................................................................................................................................... 17

3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju .......................................................................................... 18 3.2.2 Izbor veličine mikrofona ............................................................................................................................ 18 3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvučnog polja ................................................................................. 20

3.3 DETEKTOR SIGNALA ................................................................................................................................................ 22 3.4 FREKVENCIJSKA ANALIZA ......................................................................................................................................... 25

3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza .................................................................................................................... 27 3.4.2 Oktavni i tercni filtri .................................................................................................................................. 29 3.4.3 Metode frekvencijske analize ..................................................................................................................... 31

3.5 KALIBRACIJA MERNOG LANCA ................................................................................................................................... 33 3.6 IZBOR MERNIH MESTA .............................................................................................................................................. 34 3.7 MODULARNI PRECIZNI ANALIZATOR BUKE - INVESTIGATOR ............................................................................................. 35

3.7.1 Priprema instrumenta za merenje .............................................................................................................. 37 3.7.2 Procedura merenja .................................................................................................................................... 38 3.7.3 Očitavanje rezultata ................................................................................................................................... 41

4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE ........................................................................................................ 42

4.1 PREDMET MONITROINGA ........................................................................................................................................... 42 4.2 ZNAČAJ MONITORINGA BUKE ..................................................................................................................................... 42 4.3 CILJ MONITORINGA BUKE ......................................................................................................................................... 44 4.4 OČEKIVANI REZULTATI PROCEDURE MONITORINGA ........................................................................................................ 45 4.5 OSNOVNE AKTIVNOSTI PROCEDURE MONITORINGA ......................................................................................................... 45 4.6 SADRŽAJ MONITORINGA BUKE ................................................................................................................................... 46

4.6.1 Merni lokaliteti ........................................................................................................................................... 47 4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa ....................................................................................................... 49 4.6.3 Merna mesta ............................................................................................................................................... 49

5. PRIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE ........................................................................................... 51

5.1 PLAN MONITORINGA NIVOA BUKE NA TERITORIJI GRADA NIŠA ZA 2007. G. ...................................................................... 51 5.2 REZULTATI MERENJA ............................................................................................................................................... 53 5.3 REZULTATI OBRADE I ANALIZE REZULTATA .................................................................................................................. 55

6. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................................................... 65

LITERATURA ............................................................................................................................................................ 67

3

UVOD

1. UVODBuka u životnoj sredini, ili kako se veoma često zove - komunalna buka, definiše se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u čovekovom okruženju, isključujući buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima.

Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma važan problem sa kojim se čovek suočavao i težio da njom upravlja i da je kontroliše.

I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih točkova dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi, čiji je cilj bio sprečavanje remećenja sna i uznemiravanja Rimljana. U srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske kočije u noćnim satima da bi se obezbedio miran san građana.

Danas je problem veoma izraženiji. Ogroman broj vozila se kreće po gradovima i autoputevima. Teški kamioni sa dizel-mašinama i velikom bukom krstare drumovima širom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj doprinos povećanju ukupne buke. U industriji mašine generišu visoke nivoe buke, a veoma bučni zabavni centri ne omogućuju opuštanje ni u slobodnom vremenu.

U poređenju sa drugim faktorima životne sredine, za kontrolu komunalne buke veoma često nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja “skrivenih” efekata koje buka može da izazove kod čoveka. Takođe se često zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje duži vremenski period.

Institucije koje su zadužene da se bave problemima koji nastaju u životnoj sredini veoma često smatraju da je rešavanje problema buke “luksuz” koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje. Međutim, izloženost većim nivoima buke karakterističnija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog odnosa prema buci. Planiranje korišćenja određenog prostora ne vodeći računa o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izražena povećava izloženost populacije buci.

Građani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni činilac koji kritično opterećuje populaciju. Prikazani rezultati analize žalbi građana u Francuskoj i Japanu (sl. 1.2), jasno ukazuju da je buka faktor koja znatno više smeta čoveku u odnosu na druge faktore životne sredine.

FRANCUSKA

79.4%

7.7%7.7% 5.2%

buka

vazduh

vibracije

neopredeljeno

JAPAN

19.4%

26.1%

15.6%

38.9%

bukavazduh

voda

neprijatni mirIsi

Sl. 1.1 Kretanje dvokolica je stvaralo značajnu buku

4

UVOD

Sl. 1.2 Analiza negativnog uticaja aspekata životne sredine na čoveka

0 5 0 1 0 0 1 5 0 2 0 0

b r oj lju di (m ilion i)

>6 5 d B (A )

5 5 -6 5 d B (A )

<5 5 d B (A )

Sl. 1.3 Broj ljudi u zemljama Evropke unije izloženi određenim nivoima buke

Procenjuje se da u zemljama Evropske unije oko 80 miliona ljudi (20%) živi u zonama gde su nivoi buke značajno neprihvatljivi jer remete miran san građana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje čoveka (sl. 1.3). Takođe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) žive u tzv. “sivim” zonama gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti.

Kada je u pitanju saobraćajna buka, procenjuje se da čak 50% ljudi živi u oblastima u kojima nije obezbeđen akustički komfor za građane.

Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreću se u granicama za:

• velike gradove - 65÷ 75dB(A)

• srednje gradove - 63÷ 73dB(A)

• male gradove - 62÷ 71dB(A)

• seoska naselja - 45÷ 62dB(A)

Pored saobraćajnica sa veoma gustim saobraćajem nivo buke se kreće u opsegu 75÷ 80dB(A).

Buka kao faktor rizika u životnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustičkog opterećenja, a time i ublažavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zaštitu gradskog stanovništva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praćenjem nivoa komunalne buke u urbanim sredinama i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeđenja komfora stanovanja i življenja.

5

IZVORI KOMUNALNE BUKE

2. IZVORI KOMUNALNE BUKEGlavni izvori komunalne buke, koji se svakodnevno sreću u čovekovom okruženju, uključuju:

• izvore buke na otvorenom prostoru i

• izvore buke u zatvorenom prostoru.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledeće grupe:

• saobraćaj (drumski, železnički i avionski);

• građevinske mašine koje se koriste pri izvođenju javnih radova;

• industrija;

• mašine za kućnu upotrebu (kosačica, motorna testera i sl.);

• mašine i vozila za komunalno održavanje;

• sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi;

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledeće grupe:

• kućni aparati (usisivač, fen za kosu, veš mašina i sl.);

• ventilacioni sistemi i klima-uređaji, pumpne stanice, trafostanice;

• uređaji za muzičku reprodukciju;

• zabave.

Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru.

U različitim sredinama različito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju. Na sl. 2.1 prikazana je struktura žalbi građana na različite izvore koji se pojavljuju u njihovim sredinama. Dok je prikazano stanje u jednom od nemačkih gradova tipično za većinu gradova, stanje u američkom gradu Oklandu je atipično, s obzirom da se čak 74.5% žalbi odnosi na glasnu muziku i zabave.

Glasna muzika i zabave

No}ni klubovi

Ostalo

Saobra}ajGra| evinskiradovi

Sportskeaktivnosti

Lave pasa

Alarmi

Glasna muzika i zabave

No}ni klubovi

Ostalo

Saobra}ajGra| evinskiradovi

Sportskeaktivnosti

Lave pasa

AlarmiDrumski

saobraćaj47%

Avionski saobraćaj14%

Železnički saobraćaj

12%

Industrija11%

Buka iz susedstva16%

Drumski saobraćaj

47%

Avionski saobraćaj14%

Železnički saobraćaj

12%

Industrija11%

Buka iz susedstva16%

Sl. 2.1 Struktura žalbi građana na buku registrovane u gradu Oklandu (levo) i jednom nemačkom gradu (desno)

2.1 Buka saobraćaja

Iako nije uvek glavni uzrok žalbi građana, saobraćaj (odnosno prevozna sredstva koja čovek koristi) je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini, uključujući sve oblike saobraćaja (drumski, železnički i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (automobili, motorcikli, kamioni, autobusi, vozovi, tramvaji, avioni i helikopteri).

6


Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruženju, za prevozna sredstva je karakteristična i buka u unutrašnjosti vozila kojoj su izloženi vozači i putnici. Srednji nivoi buke u unutrašnjosti tipičnih vozila prikazani su u tabeli 2.1, dok su u tabeli 2.2 prikazani nivoi buke u okruženju na rastojanju 10m od izvora buke.

Tabela 2.1 Nivo buke u unutrašnjosti prevoznih sredstava

Prevozno sredstvo Unutrašnji nivo buke [dB(A)]Automobili pri brzini od 90km/h 69÷78

Vozovi 63÷67

Tramvaji 69÷73

Podzemna železnica 74÷79

Avioni na dužim relacijama 70÷80

Avioni na kraćim relacijama 75÷85

Helikopteri 85÷95

Tabela 2.2 Nivo buke na rastojanju 10m od prevoznog sredstva

Prevozno sredstvo Spoljašnji nivo buke [dB(A)]Automobili pri brzini od 90km/h 72÷75

Autobus 82÷87

Teretni voz 85÷88

Podzemna železnica 98÷103

Kamion 82÷89

Kamion (ler gas) 70÷75

Nivoi buke pri preletu aviona prikazani su za različite tipove aviona u tabeli 2.3. Nivoi buke su izraženi preko nivoa izloženosti buci (SEL) na rastojanju 300m od aviona.

Tabela 2.3 Nivo buke vazduhoplova

Vazduhoplov SEL [dB(A)]

Avioni

Boeing 707, DC-8 113.5

Boeing 727 112.5

Boeing 737, DC-9 110.0

Boeing 747 102.5

DC-10 100.0

Boeing 757 97.0

Boeing 767 96.7

Helikopteri

Boeing CH-47C 99.2

Sikorsky S-64 93.2

Bell 212 89.0

Augusta A109 89.7

7


2.1.1 Buka drumskog saobraćaja

Buka drumskog saobraćaja je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Drumski saobraćaj uključuje sledeće izvore: automobile, motorcikle, kamione i autobuse. Buka koju proizvodi drumski saobraćaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od:

• brzine vozila,

• strukture saobraćajnog toka,

• prirode površine,

• topografije terena,

• meteoroloških uslova i

• pozadinske buke.

Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraćaja uključuje promene brzine i snage, npr. u zoni semafora, raskrsnica, uspona ili nizbrdica.

Putnička i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generišu (tabela 5.2), ali i po spektralnim sadržajima generisane buke, dok autobusi i kamioni imaju slične karakteristike buke.

Dominanti izvori buke kod putničkih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt površine puta sa pneumaticima. Na sl. 2.2 ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putničko vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke putničkih automobila od 74dB(A) na rastojanju 15m od izvora.

Sl. 2.2 Doprinos različitih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke putničkog vozila

Opšte je poznata činjenica da pogonska buka dominira na nižim brzinama, dok na višim brzinama dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji određena “prelazna brzina” gde su doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti (sl. 2.3). Kako je poslednjih decenija puno postignuto u smanjenju buke pogonske jedinice, to je prelazna brzina iznad koje dominira buka pneumatika sve manja, tako da za putničke automobile iznosi 40km/h, a za kamione 60km/h. Praktično, samo u uslovima gradske vožnje dominira buka pogonske jedinice,

8


dok na otvorenom prostoru glavni mehanizam generisanja buke predstavlja interakcija pneumatika i podloge.

Zbog toga se poslednjih godina ulažu značajni napori, kako od strane proizvođača pneumatika, tako i od strane proizvođača podloga za puteve da se ta buka smanji.

1970 -

1970 -

1990 -

1990 -

1970 -

1970 -

1990 -

1990 -

Sl. 2.3 Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge

2.1.2 Buka železničkog saobraćaja

Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u železničkom saobraćaju su:

• interakcija točkova vagona i lokomotive sa šinama,

• pogonski sistem,

• dodatna oprema (ventilacija i sirene) i

• aerodinamička buka kod vozova koji se kreću velikim brzinama.

Buka koju generiše železnički saobraćaj zavisi od:

• brzine voza,

• tipa lokomotive, vagona i šina,

• osnove na kojoj su šine postavljene i

• krutosti točkova i šina.

Dominantan mehanizam generisanja buke za tipične brzine vozova je interakcija točkova i šina. Pri kretanju po pravim deonicama buka se uglavnom generiše kao posledica hrapavosti površina točkova i šina, odnosno zbog njihovog međusobnog trenja. Pri kretanju vagona sa glatkim točkovima po glatkim kontinualnim šinama koje su međusobno zavarene, generiše se buka koja ima karakter širokopojasne buke, dakle nema istaknutih tonalnih komponenata. Nezavarene šine koje nisu centrirane i/ili korišćenje točkova i šina koji nisu hrapavi može povećati nivo buke i do 15dB(A) na rastojanju 30m od izvora.

Kada se voz kreće po krivinama (sl. 2.3) čiji je prečnik manji od 100m, koje su karakteristične za gradske sredine, generišu se veliki nivoi buke na visokim frekvencijama, koji se opažaju kao škripa ili pisak. Generisana buke je tonalna, sa jasno izraženom komponentom na visokim frekvencijama. Uzrok za ovakvu pojavu je klizanje metalnih točkova po metalnim šinama, zbog

Sl. 2.4 Kretanje voza na krivini generiše visokofrekvencijsku

tonalnu buku

9


konstrukcije samih vagona gde su točkovi fiksirani sa paralenim osama. Na krivinama spoljni točkovi prelaze veći put u odnosu na unutrašnje, tako da moraju da skliznu, pri čemu se generiše buka. Noviji tipovi šinskih vozila konstruisani su sa fleksibilnim osama koje mogu da se adaptiraju krivinama - na taj način je smanjena buka.

Električni vozovi imaju dodatne izvore buke u pogonskom sistemu: vučni motor, menjački sistem, sistem za hlađenje vučnog motora i ventilacioni sistem. Pored toga, sirena koja se koristi kao znak upozorenja može da bude značajan izvor buke - generiše nivo buke 85÷ 90dB(A) na rastojanju od 30m.

Uvođenje brzih vozova dovodi do novog problema - naglog povećanja buke pri polasku voza. Takođe pri velikim brzinama javlja se i aerodinamička buka koja se generiše kao rezultat turbulencije vazduha na ili pored površine voza u kretanju. Nivo buke koji se generiše je logaritamski proporcionalan brzini, tako da je aerodinamička buka značajna na brzinama većim od 250km/h.

Pri kretanju voza preko mostova ili nadvožnjaka buka se može povećati i do 20dB(A) kao posledica emitovanja zvuka usled vibriranja strukture mosta.

Dodatna buka se generiše na železničkim stanicama - startovanje lokomotive, pištaljka šefa stanice, razglasni sistem i na ranžirnim stanicama - manevrisanje lokomotiva. Dodatno povećanje buke može nastati i u oblastima blizu tunela, u dolinama ili u oblastima sa karakteristikama terena koje pomažu generisanje vibracija.

2.1.3 Buka vazduhopolova

Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generišu značajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Uzletanje aviona generiše intenzivnu buku uz značajno generisanje vibracija, dok sletanje aviona dovodi do generisanja značajnog nivoa buke u širokom okruženju, pri letu na malim nadmorskim visinama.

Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od:

• broja vazduhoplova,

• koridora sletanja i uzletanja,

• odnosa uzletanja i sletanja i

• atmosferskih uslova.

Glavni mehanizmi generisanja buke kod konvencionalnih vazduhoplova su pogonski sistem i aerodinamička buka. Postoje tri glavna tipa pogonskih sistema koji se koriste kod aviona: mlazni motor, ventilatorski mlazni motor i propelerski sistem.

Dominantni izvor buke kod mlaznih i ventilatorskih mlaznih sistema je turbulencija koju stvaraju mlazni izduvni gasovi iz motora sa okolnim vazduhom, pri čemu se generiše niskofrekvencijska buka koja se opaža kao tutnjava. Kod modernih aviona sa ventilatorskim mlaznim sistemom ovaj mehanizam je značajno redukovan korišćenjem ventilatora za generisanje protoka vazduha malih brzina, koji okružuje mlazni izduvni sistem sa velikim brzinama mlaza i na taj način smanjuje turbulenciju mlaza, odnosno buku. Međutim, sam ventilator može biti značajan izvor buke naročito pri sletanju i rulanju aviona po pisti.

Avioni sa propelerskim sistemom generišu buku koja je kombinacija buke izduvnog sistema i propelerskog sistema, sa komponentama propelerske buke koje su dominantne. Propelerska buka ima dominantnu komponentu na frekvenciji koja odgovara umnošku rotacione brzine lopatica propelera i broja lopatica. Buka koja se generiše je tonalna.

Sl. 2.5 Avion kao značajan izvor buke u okolini aerodroma

10


Aerodinamička buka je posledica turbulencije vazduha oko trupa aviona, šupljina, kontrolonih površina i stajnog trapa aviona. Aerodinamička buka je dominantna samo na frekvencijama iznad 600Hz i to u fazi letenja. U fazi sletanja i uzletanja dominantna je buka pogonskog sistema.

Dodatno povećanje buke na aerodromima mogu izazvati mali avioni i helikopteri koji se koriste za privatne, poslovne ili trenažne svrhe. Kod helikoptera, pored buke pogonskog sistema koja nije izražena kao kod aviona, javlja se i komponenta koja potiče od rotorskog sistema (elise) koja ima karakteristike niskofrekvencijske buke. Frekvencija rotorskog sistema je niža od frekvencije propelerskog sistema kod aviona, jer su lopatice rotora mnogo veće, a i brzine rotora su manje.

U toku preleta aviona, pri dolasku avion generiše dominantne visokofrekvencijske komponente buke, a pri odlasku niskofrekvencijske. Razlog leži u činjenici da kompresorska sekcija koja se nalazi ispred mlaznog motora, emituje visokofrekvencijske komponente, dok se izduvni sistem nalazi iza motora i emituje niskofrekvencijske komponente.

Buka vojnih aviona može predstavljati poseban problem zbog specifičnih zahteva za noćnim letovima sa puno iznenadnih sletanja i uzletanja ili leta na malim visinama. Pri tome, buka veoma visokog nivoa može biti generisana u slučajevima kada se avioni kreću brzinama većim od lokalne brzine zvuka, pri čemu se javlja već opisani fenomen - zvučni udar.

2.2 Industrijska buka

Mašine i mašinska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupa stacionarnih izvora buke koji generišu buku na radnom mestu ali, takođe, mogu generisati značajne nivoe buke i u okruženju fabričke hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage mašine.

Mašinska oprema uključuje mašine koje se koriste u industrijske svrhe kao što su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlađenje i ventilaciona oprema. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe: mehanički (zupčasti prenos, ležajevi, kaišni prenos, ventilatori i druge rotacione komponente), aerodinamički (protok fluida - vazduha ili neke tečnosti) i magnetni (magnetostrikcija i periodične sile između statora i rotora).

Mehanizmi generisanja buke mehaničke prirode mogu se uglavnom veoma uspešno eliminisati permanentnim praćenjem stanja mašinske opreme i redovnim održavanjem na bazi stanja. Princip održavanja na bazi stanja omogućava pravovremeno rešavanje problema kao što su: debalans, nestabilnost sistema, nepravilno podmazivanje, kvarovi kod ležajeva, neravne površine, prljavština i sl. Nepravilno održavanje može dovesti do povećanja nivoa buke i do 20dB(A). Kao dijagnostičko sredstvo u oceni stanja mašinskih sistema mogu se veoma uspešno koristiti buka i vibracije.

I uz pravilno održavanje, mašinska oprema generiše veoma visoke nivoe buke, uglavnom tonalnog karaktera, sa komponentama u srednjefrekvencijskom i visokofrekvencijskom opsegu koje su proprcionalne rotacionoj brzini mašinskih komponenata. Tonalne komponente su uglavnom posledica trenja, vibracija mašinskih komponenata i generisanja aerodinamičkog protoka. Nije redak slučaj da se u industrijskim halama sretnu velike mašine koje iako pravilno održavane, generišu nivoe buke veće od 100dB(A) na rastojanju 3m od izvora.

Aerodinamička buka nastaje kao posledica kretanja fluida (obično vazduha) kroz i oko mašine. Buka je značajnog nivoa ako se fluid kreće kroz puteve sa različitim ograničenjima ili preprekama sa oštrim krivinama, pri čemu se javlja turbulencija koja generiše širokopojasnu buku. Pored toga, javljaju se i tonalne komponente kao posledica rada rotirajućih sistema sa lopaticama. Tako turbinski motori i mašine imaju sistem stacionarnih lopatica koje se nalaze pored rotacionih, s ciljem da povećaju efikasnost protoka fluida. Interakcija protoka fluida sa rotacionih lopatica i stacionarnog sistema lopatica generiše tonalne komponente buke koje su

11


karakteristika sistema. U mašinskim sistemima koji imaju više rotirajućih komponenata, svaka ima svoj skup tonalnih komponenata buke koje generiše.

Magnetni izvori buke postoje kod električnih motora, generatora, transformatora i svetlosnih uređaja. Kod električnih motora, magnetne sile se javljaju zbog mehaničkih i elektromagnetskih osobina rotora i statora. Kod generatora, jake magnetne sile mogu deformisati stator izazivajući vibracije i generisanje buke. Kod fluoroscentnih lampi i transformatora fenomen magnetostrikcije (promene dimenzija usled magnetizacije materijala) može generisati karakterističnu buku zujanja. Kako transformatori koriste struju frekvencije 50Hz, namagnetisane ploče transformatora vibriraju istom frekvencijom, tako da se javljaju komponente zvuka na toj frekvenciji i na njenim umnošcima (tzv. harmonici). Kod svetlosnih uređaja uglavnom se pobuđuju viši harmonici, tako da se najveći nivoi buke javljaju u opsegu govornih frekvencija (500÷ 2000Hz).

2.3 Buka građevinskih mašina

Korišćenje građevinskih mašina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata, ili za različite vrste iskopavanja u gradskim sredinama, može izazvati značajnu emisiju buke. Građevinske mašine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke čije je koriščenje vremenski ograničeno. Ograničeno trajanje buke koji ovi izvori generišu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na životnu sredinu.

Građevinske mašine kao izvori buke mogu se podeliti u dve grupe: pokretni izvori (kamioni, dozeri, bageri, rovokopači, utovarivači i sl.) i stacionarni izvori (kranovi, kompresori, malj nabijač, pneumatski čekić za razbijanje i sečenje betona i slična električna oprema).

Sl. 2.6 Građevinske mašine povremeno značajno podižu nivo buke

Građevinske mašine su veoma bučne, obično bez ikakvih sistema za redukciju buke i često se veoma loše održavaju. Operacije se uglavnom obavljaju ne vodeći računa o posledicama koje one izazivaju na životnu sredinu. Maksimalni nivoi buke za neke vrste građevinskih mašina na određenom rastojanju od izvora prikazani su u tabeli 2.4.

12


Tabela 2.4 Nivo buke građevinskih mašina

Izvor buke Maksimalni nivo buke [dB(A)]Bušenje zemlje burgijama 94 (3m)

Rovokopač 87÷99 (10m)

Rovokopač, ler gas 74 (10m)

Mikser za beton 77÷85 (3m)

Motorna testera 89÷95 (3m)

Kružna testera za beton 91 (10m)

Kompresor 91 (1m)

Utovarivač 79÷93 (15m)

Udarni čekić sa pokretnom rukom

100 (1m)

Razbijač betona 86 (10m)

Parni valjak 87 (10m)

Mašina za asfaltiranje 84 (10m)

Buka koju proizvode građevinske mašine može biti kontinualnog i impulsnog tipa. Izvori kontinualne buke uključuju opremu na motorni pogon namenjenu za različite vrste iskopavanja, opremu za manipulaciju materijalom i stacionarnu opremu. Buka izduvnih sistema kod ove vrste opreme je dominantan izvor buke, ali se ne može zanemariti ni buka koj potiče od usisnih sistema, ventilatora za hlađenje i prenosnih sistema.

Izvori impulsne ili udarne buke uključuju opremu tipa malja nabijača, čekića za bušenje i razbijanje betona i različitih vrsta električnih uređaja za npr. ukucavanje eksera, pritezanje udarom i sl. Kod konvencijalnih maljeva nabijača glavni mehanizam generisanja buke potiče od udara čekića o stub koji se nabija. Pogonski izvori buke su zanemarljivi. Da bi se buka smanjila, ako to uslovi terena dozvoljavaju, mogu se koristiti različite vrste hidrauličnih burgija ili vibracionih nabijača.

Kod pneumatske opreme, glavni izvori buke su izduvni sistemi i udar alata po materijalu koji se obrađuje.

2.4 Mašine i vozila za komunalno održavanje

Pružanje komunalnih usluga (iznošenje smeća ili pranje ulica) može izazvati značajno ometanje normalnih aktivnosti čoveka, pogotovo u noćnom periodu kada remete odmor i san. Ovi izvori buke takođe spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Generišu nivoe buke koji se npr. za kamion za iznošenje smeća kreću u opsegu 77÷85dB(A) na 3m, a za perač ulica iznose oko 74 dB(A) na 10m.

2.5 Rekreativne aktivnosti

Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora, vožnja kartinga, dečijih motora i automobila, motornog čamca, vozila za kretanje po snegu) može značajno doprineti povećanju nivoa buke u prethodno mirnim zonama.

Značajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzička dešavanja, koncerti na otvorenom, vatrometi i različite festivalske aktivnosti. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti, značajnu buku generišu i ljudi koji prisustvuju određenim događanjima. Buka koju oni generišu obično je najznačajnija u opsegu 500÷ 2000Hz. Buka je

13


uglavnom širokopojasna, jer je generiše veliki broj ljudi koji mogu imati različite dominantne frekvencije, ali u navedenom opsegu. Poznato je da u ženskom i dečijem glasu dominiraju više frekvencije, dok kod muških glasova dominiraju niske frekvencije. U tabeli 5.5 prikazani su nivoi buke koje generiše prisustvo ljudi određenim događajima.

Tabela 2.5 Nivo buke koji generiše prisustvo ljudi

Događaj Broj ljudiNivo buke [dB(A)]

TrajanjeLeq Lmax

Dečja igrališta 100÷500 68÷77 101 10÷30min

Košarkaška utakmica 12600 89 107 2.5h

Hokejaška utakmica 17400 90 113 3h

Rvanje 7000 89 111 2.5h

Fudbalska utakmica 65000 88 111 3h

Rok koncert 19000muzika

dominantna109 3h

Lovačke aktivnosti (pucnjevi, lavež pasa) mogu dovesti do značajnog uznemiravanja neposrednog okruženja, ali mogu dovesti i do oštećenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generišu pri pucanju (132÷ 172dB(A)). Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru, crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti, mogu remetiti prethodno mirno okruženje.

Diskoteke ili koncerti u zatvorenim prostorima generišu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja građana ako prostor u kome se odvijaju nije akustički obrađen. Prateći problem je ponašanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korišćenje automobila, galama).

2.6 Buka u stambenim objektima

U stambenim oblastima buka može biti posledica rada različitih sistema namenjenih za zajedničko korišćenje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi), kao i glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosačice, usisivači, aparati za kućnu upotrebu, žurke).

Sl. 2.7 Ilustracija buke koja se generiše u stambenim objektima

14


Nivoi buke koje generišu neki od kućnih aparata prikazani su u tabeli 2.6.

Tabela 5.6 Nivo buke kućnih aparata

Izvor buke Maksimalni nivo buke [dB(A)]Aparat za smanjenje vlage 58÷60 (1.5m)

Blender 76÷81 (1m)

Mašina za mlevenje otpadaka 76÷78 (1m)

Mikrotalasna pećnica 56÷58 (1m)

Slavina sa punim mlazom iznad sudopere

71÷73 (1m)

Ručni usisivač 82÷87 (1m)

Usisivač 78÷85 (1.5m)

Paročistač 84÷92 (1.5m)

Fen za kosu 77÷86(1m)

Kosačica - ručna 81÷86 (1.5m)

Kosačica sa sedištem 88÷93 (1.5m)

15

MERENJE BUKE

3. MERENJE BUKE

3.1 Merni lanac

Danas je u upotrebi veoma širok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Iako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma različiti (analogni, digitalni ili zasnovani na softverskom rešenju), u suštini se svaki merni sistem sastoji iz nekoliko osnovnih karika, prikazanih na sl. 3.1.

Pretvarač Pretpojačavač Težinske krive Detektor

Filtri

IZLAZ

Sistem za analizu signalaDetektor

Ukupni nivo

Frekvencijski spektar


Filtri

IZLAZ


Ukupni nivo



Filtri

IZLAZ


Ukupni nivo


Sl. 3.1 Osnovne karike mernog lanca

U zavisnosti od strukture, pre svega sistema za analizu signala, instrumenti se mogu podeliti u tri velike grupe:

• instrumenti za određivanje ukupnog nivoa buke, gde sistem za analizu signala sadrži težinske krive i detektor signala,

• instrumenti za frekvencijsku analizu signala, gde sistem za analizu signala sadrži skup filtara za filtriranje ulaznog signala i detektor signala, i

• kombinacija već navedenih tipova instrumenata.

Osnovne karike mernog lanca su:

1. Pretvarač sa zadatkom da pretvara zvučne oscilacije izazvane dejstvom zvučnih talasa u električni signal.

2. Pretpojačavač sa zadatkom da pojača električni signal relativno male amplitude koji se dobije na izlazu pretvarača. Pretpojačavač ima podesivo pojačanje čime se omogućava pokrivanje širokog dinamičkog opsega.

3. Sistem težinskih krivih sa zadatkom da ponderišu signal u frekvencijskom domenu čime se dobija trenutni nivo signala sa A, B, C, D ili linearnom ponderacijom.

4. Skup filtara namenjenih za analizu signala u frekvencijskom domenu. Kao rezultat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar analiziranog signala.

5. Detektor sa zadatkom određivanja energetski srednje vrednosti signala, odnosno signala koji je proporcionalan efektivnoj vrednosti zvučnog signala.

6. Rezultat merenja i analize buke može biti prikazan na samom ekranu instrumenta ili nekom drugom izlaznom uređaju kao što je ploter ili štampač.

Merni lanac je pouzdan onoliko koliko je pouzdana njegova najslabija karika. Ipak najznačajniju kariku u mernom lancu čini pretvarač i od njegovog izbora u mnogome zavisi preciznost samog merenja.

16

MERENJE BUKE

3.2 Kondenzatorski mikrofoni

Kondenzatorski mikrofon je danas prihvaćen kao standardni akustički pretvarač za sva merenja buke zbog svojih stabilnih i pouzdanih karakteristika u širokom frekvencijskom području:

• Velika stabilnost u različtim mernim okruženjima;

• Ravan frekvencijski odziv u širokom frekvencijskom opsegu;

• Mala izobličenja;

• Veoma mali sopstveni šum;

• Široki dinamički opseg;

• Velika osetljivost.

Kondenzatorski mikrofon konvertuje promene zvučnog pritiska u električni signal koji se zatim pojačava u pretpojačavaču. Pretpojačavač mora uvek biti povezan veoma blizu mikrofona, jer je njegova osnovna namena da konvertuje veoma veliku impedansu mikrofona u malu izlaznu impedansu (sl. 3.1), čime se omogućava korišćenje dugih kablova i povezivanje na instrumente sa relativno malom ulaznom impedansom.

Kondenzatorski mikrofon se sastoji od tanke metalne membrane u čijoj se neposrednoj blizini nalazi nepokretna konusna ploča (sl. 3.2). Zajedno čine kondenzator sa vazdušnim dielektričnim slojem. Preko izlaznog voda omogućava se prenos signala na pretpojačavač koji je u neposrednom kontaktu sa mikrofonom. Membrana je od spoljnjih oštećenja zaštićena metalnom rešetkom.

Sl. 3.3 Princip rada kondenzatorskog mikrofona

Membrana mikrofona se pomera pod dejstvom sile izazvane zvučnim talasima, čime se menja kapacitivnost kondenzatora. Ukoliko se naelektrisanje kondenzatora održava konstantnim, promene rastojanja između membrane i nepokretne ploče, d∆ , izazivaju promenu kapacitivnosti kondenzatora koje se konvertuje u promene napona na izlazu, prema jednačini:

dS

QV ∆

⋅=∆

ε , (3.1)

gde je: Q - naelektrisanje nepokretne ploče u kulonima, [C],ε - dielektrična konstanta vazdušnog sloja između membrane i nepokretne ploče,

S - površina membrane.

zaštitna rešetkamembrana

nepokretna ploča

izlazni vod

zaštitna rešetkamembrana

nepokretna ploča

izlazni vod

Sl. 3.2 Struktura kondenzatorskog mikrofona

Sl. 3.1 Pretpojačavač kao konvertor impedansi

17

MERENJE BUKE

Osnovna karakteristika kondenzatorskih mikrofona, koja se deklariše, je njegova osetljivost, s, koja određuje vrednost izlaznog napona, Vm, u zavisnosti od zvučnog pritiska, p, zvučnih talasa koji deluju na membranu. Definiše se kao:

]V/Pa[p

Vs m= . (3.2)

3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju

Postoje dva suštinski različita tipa kondenzatorskih mikrofona u odnosu na tip polarizacije:

• Polarizovani kondenzatorski mikrofon (sl. 3.3) - naelektrisanje nepokretne ploče se obezbeđuje dodatnim jednosmernim naponom za polarizaciju (obično 200V), preko otpornika velike otpornosti, čime se dobija velika vremenska konstanta punjenja i pražnjenja kondenzatora u odnosu na period promena zvučnog pritiska, tako da praktično naelektrisanje ostaje konstantno. Povezivanjem mikrofona na pretpojačavač, preko kondenzatora, eliminiše se uticaj jednosmernog napona i ostaje samo naizmenični napon kao posledica promena zvučnog pritiska.

• Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofon (sl. 3.4) - konstantno naelektrisanje se u fazi izgradnje mikrofona smešta na nepokretnu ploču tako da nije potreban dodatni napon za polarizaciju. Element nosioc naelektrisanja formira se uvođenjem električnog prostornog naelektrisanja u specijalni materijal koji ima veoma malu provodnost. Veoma veliki stepen stabilnosti ovih naelektrisanja dobija se kroz veštački proces starenja, tako da element nosioc naelektrisanja zadržava konstantnu vrednost naelektrisanja pod različitim uslovima okruženja (vlažnost, temperatura). Prednost ovih mikrofona je da ne zahtevaju dodatni napon polarizacije što je posebno važno kod korišćenja sa prenosnim instrumentima. Nedostatak je dosta skuplja proizvodnja u odnosu na polarizovane mikrofone. Pretpolarizovani mikrofoni su obeleženi sa dve crte na samom dnu, duž oboda celog mikrofona.

Sl. 3.4 Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofoni

Veoma je važno da napon polarizacije na mernom instrumentu bude pravilno izabran - za polarizovane mikrofone 200V a za pretpolarizovane 0V. Pogrešnim izborom napona polarizacije mikrofon se ne može oštetiti ali merenje neće biti validno.

3.2.2 Izbor veličine mikrofona

Kondenzatorski mikrofoni se izrađuju u različitim veličinama: 1", ½", ¼" i ⅛" (1"=2.54cm). Različite veličine mikrofona imaju različite osetljivosti, odnosno za istu pobudu - zvučni pritisak, daju različiti izlaz - napon električnog signala (sl. 3.5). Mikrofoni većeg poprečnog preseka daju veći izlazni napon i obrnuto - mikrofoni manjeg poprečnog preseka daju manji izlazni napon.

18

MERENJE BUKE

S druge strane frekvencijski opseg u kome mikrofon ima stabilne karakteristike zavisi takođe od veličine mikrofona. Mikrofoni manjeg poprečnog preseka imaju stabilne karakteristike u širem frekvencijskom opsegu.

Mikrofoni od ½" se danas proizovode sa istom osetljivošću kao i mikrofoni veličine 1" - 50mV/Pa u celom audio-frekvencijskom opsegu.

Sl. 3.5 Odnos veličine mikrofona i osetljvisti

Dinamički opseg mikrofona, određen kao opseg između praga izobličenja (nivo kada dolazi do izobličenja signala) i praga šuma (nivo kada električni šum utiče na merenje), zavisi od veličine mikrofona (sl. 3.6). Mikrofoni većeg poprečnog preseka imaju niži prag šuma, dok mikrofoni manjeg poprečnog preseka, imaju veći prag izobličenja. Tako da za merenje nižih nivoa treba izabrati mikrofone većeg poprečnog preseka a za merenje viših nivoa - mikrofone manjeg poprečnog preseka.

Sl. 3.6 Odnos veličine mikrofona i dinamičkog opsega

19

MERENJE BUKE

Za najčešće korišćen mikrofon za merenje buke - ½" mikrofon, radni opseg je definisan frekvencijskim opsegom koji je širi od audio opsega: 2.6Hz ÷ 20kHz. Takođe, može biti korišćen za merenje najtišeg zvuka do 15dB i nivoa koji su znatno iznad praga bola - do 146dB.

Mikrofon ne reaguje podjednako kada zvuk dolazi iz različitih pravaca. Na niskim frekvencijama mikrofon je skoro neusmeren, sa kružnom karakteristikom direktivnosti, dok na višim frekvencijama mikrofon postaje usmeren time što se osetljivost mikrofona smanjuje za zvučne talase koji dolaze iza mikrofona.

Merači nivoa zvuka, takođe, utiču na karakteristike direktivnosti mikrofona kada su priključeni na merni instrument, time što na višim frekvencijama dodatno smanjuju osetljivost mikrofona za zvučne talase koji dolaze iza instrumenta.

3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvučnog polja

Pri izboru mikrofona treba voditi računa o njihovim karakteristikama i odzivu u različitim tipovima zvučnog polja. Unošenjem mikrofona remeti se zvučno polje. Na ilustraciji sa sl. 3.8 prikazano je zvučno polje gde talasi dolaze samo iz jednog pravca. Zvučni pritisak u zvučnom polju bez mikrofona obeležen je sa p0. Kada se mikrofon unese u zvučno polje pritisak ispred mikrofona će porasti zbog refleksija od mikrofona. Izmereni pritisak, pm, će se razlikovati od stvarnog, p0. Pojačanje zvučnog pritiska je frekvencijski zavisno (vidi grafik na sl. 3.8) i imaće najveći vrednost na frekvenciji gde je talasna dužina jednaka prečniku mikrofona. Na sl. 3.8 prikazano je dobijeno pojačanje zvučnog pritiska za ½" mikrofone. Pritisak počinje da raste na 2kHz i ima maksimalnu vrednost na 27kHz.

Promena zvučnog pritiska zavisi od upadnog ugla zvučnih talasa u odnosu na osu mikrofona. Najveće povećanje osetljivosti mikrofona (izmerenog zvučnog pritiska) dobija se kada zvučni talasi dolaze pod uglom 0°. Za uglove veće od 90° zvučni pritisak se smanjuje (gornji grafik na sl. 3.8).

Prema frekvencijskom odzivu u zvučnom polju mikrofoni se mogu podeliti na (sl. 3.9):

• Free-field mikrofone namenjene za merenje u slobodnom zvučnom polju gde zvučni talasi dolaze uglavnom iz jednog pravca. Koristi se za merenje na otvorenom prostoru i u zatvorenom prostoru gde je zanemarljiv uticaj refleksija (anehoične prostorije ili prostorije velikih dimenzija).

Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvučni pritisak koji bi postojao u zvučnom polju pre nego što se u njega unese mikrofon. Free-field mikrofon je konstruisan da kompenzuje poremećaj zvučnog polja usled unošenja mikrofona u zvučno polje. Pri merenju free-field mikrofon se orijentiše u pravcu prostiranja zvučnih talasa.

Sl. 3.7 Direktivnost mikrofona

Sl. 3.8 Porast zvučnog pritiska koji nastaje unošenjem mikrofona u zvučno polje

20

MERENJE BUKE

Sl. 3.9 Orijentacija različitih tipova mikrofona u slobodnom zvučnom polju

• Pressure mikrofone namenjene za merenje u zatvorenim malim prostorima (npr. veštačko uvo) ili za merenje na zidovima ili površinama gde se mikrofon montira tako da je njegova membrana u ravni sa zidom ili izabranom površinom.

Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvučni pritisak koji postoji u zvučnom polju kada se u njega unese mikrofon. Kada se koristi za merenje u slobodnom zvučnom polju on se orijentiše pod uglom od 90° u odnosu na pravac prostiranja zvučnih talasa.

• Random incidence mikrofone namenjene za merenje u difuznom zvučnom polju, u zatvorenim prostorima ili u situacijama kada zvučno polje generiše više izvora zvuka raspoređenih oko merne pozicije.

Ova vrsta mikrofona je konstruisana tako da podjednako reaguje na zvučne talase koji dolaze iz različitih pravaca. Kada se koristi u slobodnom zvučnom polju orijentiše se pod uglom u opsegu 70° ÷ 80° u odnosu na pravac prostiranja zvučnih talasa.

Sl. 3.11 Korišćenje "random incidence" mikrofona

Sl. 3.10 Korišćenje "pressure" mikrofona

21

MERENJE BUKE

Svaki mikrofon, pored osetljivosti, u svojoj kalibracinoj karti ima krivu frekvencijskog odziva u zavisnosti od tipa zvučnog polja. Na sl. 3.12 prikazana je kalibraciona karta za free-field mikrofon sa frekvencijskim krivama.

Sl. 3.12 Kalibraciona karta "free-field" mikrofona

3.3 Detektor signala

Poslednju kariku u mernom lancu, pre izlaznog sistema za prikaz rezultata, predstavlja detektor signala čiji je osnovni zadatak da konvertuje vremenski promenljiv signal u jedan broj koji će biti prikazan na ekranu instrumenta.

Signal koji napušta filtarsku sekciju, ili sekciju za frekvencijsku ponderaciju težinskim krivama, vodi se u detektor signala. Vremenski promenljiv signal na ulazu detektora, na izlazu detektora može se opisati korišćenjem različitih veličina: efektivne vrednosti (RMS), srednje vrednosti, trenutne vrednosti i vršne vrednosti (peak). Najčešće su u upotrebi efektivna i vršna vrednost (sl. 3.13).

RMSpsrp

peak)(tp

t

RMSpsrp

peak)(tp

t

Sl. 3.13 Veličine za opisivanje vremenski promenljivog signala

Efektivna vrednost zvučnog pritiska je po svojoj prirodi srazmerna energiji zvučnog signala, odnosno njegovoj snazi. Po definiciji, efektivna vrednost zvučnog pritiska je rezultat vremenskog usrednjavanja kvadrata trenutne vrednosti zvučnog pritiska:

22

MERENJE BUKE

dttpT

pT

rms ∫=0

2 )(1

, (3.3)

gde je: prms – efektivna vrednost zvučnog pritiska,

p(t) – trenutna vrednost zvučnog pritiska,

T – vremenski interval usrednjavanja signala.

U detektoru signala vrši se kvadriranje trenutne vrednosti signala u cilju dobijanja trenutne snage signala. Zatim se vrši integracija u definisanom vremenu usrednjavanja za dobijanje srednje vrednosti. Kvadratni koren srednje vrednosti daje veličinu istih dimenzija kao ulazni signal. Ova vrednost se može konvertovati u dB vrednost ukoliko se rezultati žele prikazati na logaritamskoj umesto linearnoj skali.

Efektivna vrednost zvučnog pritiska je takođe vremenski promenljiva veličina (sl. 3.14), ali sa manjim promenama koje zavise od izabranog vremena usrednjavanja. Izbor vremena usrednjavanja je u praksi veoma značajno. Vreme usrednjavanja treba da bude dovoljno dugo kako bi izmerena vrednost bila što približnija teorijskoj vrednosti energije signala ali da, s druge strane, bude i dovoljno kratko kako bi dobili uvid u vremenske promene zvučnog polja.

Sl. 3.14 Opisivanje signala efektivnom vrednošću (Т=1s)

Izbor konstante usrednjavanja je uglavnom definisan standardima koji određuju uslove pod kojim se vrše određena merenja.

Brzina odziva (reakcije) detektora na signal koji se dovodi na ulaz detektora zavisi od primenjene težinske krive za ponderaciju signala u vremenskom domenu, koje imaju različite vremenske konstante reakcije (sl. 3.15):

• slow karakteristika - s1=τ• fast karakteristika - ms125=τ• impulse karakteristika - ms35=τ

Sl. 3.15 Vremenske težinske krive

23

MERENJE BUKE

Ukoliko zvučni signal traje dovoljno dugo sve tri vremenske težinske krive daju istu vrednost. Slow i fast karakteristika imaju istu konstantu rasta i opadanja nivoa, dok se kod impulse karakteristike konstante razlikuju.

Merenje dužom vremenskom konstantom, odnosno slow karakteristikom, maskiraće kratkotrajne impulsne pojave u signalu i olakšaće očitavanje podataka o srednjoj veličini efektivne vrednosti (promene na ekranu instrumenta su sporije i mogu da se prate).

Merenje kraćom vremenskom konstantom, odnosno fast karakteristikom, omogućava praćenje relativno brzih promena u zvučnom signalu ali otežava određivanje opšte efektivne vrednosti za ceo signal i praćenje promena na ekranu instrumenta.

Uglavnom se primenjuje fast karakteristika, ali ukoliko se signal suviše brzo menja i onemogućava jasno očitavanje i praćenje promena, tada se može koristiti i slow karakteristika (sl. 3.16).

Sl. 3.16 Primena "fast" i "slow" karakteristike

Merenje veoma kratkom vremenskom konstantom, odnosno impulse karakteristikom, omogućava praćenje relativno brzih i kratkih promena u zvučnom signalu sa veoma visokim nivoom, kao šti su impulsne pojave: pucanj pištolja, udar groma i slično (sl. 3.17). Impulse karakteristika daje najpribližniji opis posmatrane kratkotrajne pojave.

Sl. 3.17 Merenje kratkotrajnih pojava primenom "impulse" karakteritike

24

MERENJE BUKE

Mnogi instrumenti imaju i kolo za zadržavanje, koje obezbeđuje dovoljno vremena za reakciju ekrana instrumenta, kako bi mogao da prati kratkotrajne promene izlaznog signala iz detektora efektivne vrednosti.

Kolo za održavanje omogućava određivanje vršne vrednosti kao mere maksimalnog trenutnog pritiska i određivanje maksimalne vrednosti zvučnog pritiska u dužem vremenskom intervalu (sl. 3.18).

Sl. 3.18 Primena funkcije "hold"

Indikacija izmerenih vrednosti odabrane veličine za opisivanje vremenskog toka zvučnog signala može biti analogna ili digitalna na samom ekranu instrumenta, a zapisivanje rezultata može biti i na dodatnim uređajima (pisačima, ploterima, štampačima, magnetofonima), na disketnoj jedinici ili memoriji samog instrumenta ili direktno u memoriju računara koji može biti sastavni deo mernog lanca.

Na sl. 3.19 prikazane su opcije u izboru osnovnih mernih parametara (veličine za opisivanje promenljivih signala, frekvencijske i vremenske težinske krive, tip frekvencijske analize, tip skale...) koji mogu biti promenljivi u zavisnosti od postavljenog cilja analize.

Sl. 3.19 Opcije u izboru mernih parametara

3.4 Frekvencijska analiza

Analizom zvuka u vremenskom domenu dobija se informacija o intervalima pojavljivanja i trajanju pojedinih događaja u sekundama, minutima, časovima, dok se analizom zvuka u frekvencijskom domenu dobija informacija o učestanosti pojavljivanja pojedinih događaja u [Hz] odnosno broju događaja u sekundi.

25

MERENJE BUKE

Merenjem ukupnog nivoa buke dobija se informacija o ukupno generisanoj energiji izvora buke, ali taj podatak nije dovoljno indikativan za definisanje načina generisanja buke i određivanje sklopova složene strukture izvora koja generiše najveći deo energije. Zato je neophodno imati detaljnije informacije o izmerenoj buci u smislu određivanja njenog frekvencijskog sadržaja.

U tom cilju pristupa se frekvencijskoj analizi buke i određivanju nivoa komponenata složenog signala na različitim frekvencijama. Kao rezultatat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar signala koji daje prikaz nivoa komponenata (amplituda) u funkciji frekvencije.

Poznavanje frekvencijskog spektra, koji u mnogim slučajevima daje detaljnije informacije o samom izvoru buke, omogućava povezivanje odgovarajućih komponenata spektra sa pojedinim elementima izvora čime se mogu identifikovati dominantni izvori buke (sl. 3.20).

Sl. 3.20 Identifikacija izvora buke na osnovu frekvencijskog spektra

Takođe, u proceduri upravljanja bukom i preduzimanja odgovarajućih mera za njeno snižavanje veoma je važno imati informacije o frekvencijskom sadržaju generisane buke. Izbor mera za snižavanje buke uveliko zavisi od tipa buke, odnosno njenog frekvencijskog sadržaja. Primenjuju se različite mere za snižavanje niskofrekvencijske i visokofrekvencijske buke.

Postoje dve opšte metode za dobijanje frekvencijskog spektra buke:

• Pojasna frekvencijska analiza - propuštanje električnog signala kroz određeni broj analognih ili digitalnih filtara sa različitim centralnim frekvencijama, ili korišćenjem jednog filtra čija se centralna frekvencija pomera duž frekvencijskog opsega. Širina pojasa može biti različita: oktava, terca, 1/12 oktave, 1/24 oktave i sl. Rezultati analize se uglavnom prikazuju na logaritamskoj skali (sl. 3.21)

Sl. 3.21 Rezultati pojasne analize

• Uskopojasna frekvencijska analiza - korišćenje FFT (Fast Fourier Transform) algoritma za dobijanje DFT (Discrete Fourier Transform), diskretne Furijeove transformacije signala koji predstavlja ekvivalent vremenskog signala u frekvencijskom domenu:

dtetpfP ftj π2)()( −+∞

∞−∫= . (3.4)

26

MERENJE BUKE

Rezultati uskopojasne analize se obično prikazuju na linearnoj frekvencijskoj skali (sl. 3.22).

Sl. 3.22 Rezultati FFT analize

Osnovna razlika pojasne i FFT analize je da pojasna analiza kao rezultat daje energiju signala u frekvencijskom opsegu definisane širine, dok FFT kao rezultat daje energiju komponente signala na tačno definisanoj frekvenciji (sl. 3.23). Osnovna prednost FFT analize je bolja rezolucija frekvencijskog spektra, ali je ipak pojasna analiza (oktavna ili tercna), uglavnom, standardizovana u mnogim međunarodnim standardima.

Sl. 3.23 Uporedni prikaz pojasne analize (oktavne i tercne) i FFT analize signala

3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza

Za frekvencijsku analizu nivoa buke uglavnom se koristi pojasna frekvencijska analiza koja se zasniva na propuštanju električnog signala, koji se dobija na izlazu pretvarača i koji je prethodno pojačan, kroz određeni broj analognih ili digitalnih filtara. Filtri propuštaju samo deo frekvencijskog spektra signala buke, koji zavisi od propusnog opsega i centralne frekvencije filtra (sl. 3.24). Kao rezultat frekvencijske analize filtrima dobija se ukupna energija signala (energetska suma svih komponenata) u propusnom opsegu filtra.

Sl. 3.24 Pojasna frekvencijska analiza

27

MERENJE BUKE

Idealni filtar propusnik opsega (sl. 3.28), kao matematička apstrakcija, propušta bez slabljenja deo frekvencijskog opsega signala unutar propusnog opsega filtra, B, koji je određen kao razlika gornje granične frekvencije, f2, i donje granične frekvencije propusnog opsega, f1:

12 ffB −= . (3.5)

Karakteristike realnih analognih i digitalnih filtara odstupaju od karakteristika idealnog filtra. Realni filtar u propusnom opsegu nema ravnu karakteristiku već je ona talasasta (sl. 3.25). Realni filtar propušta i frekvencije van propusnog opsega, ali su amplitude tih komponenata dosta oslabljene. Što je frekvencija dalja od propusnog opsega slabljenje je veće.

Propusni opseg realnih filtara može se definisati kao razlika frekvencija na kojima nivo signala opada za 3dB u odnosu na vrednost nivoa signala na centralnoj frekvenciji filtra. Izraženo u apsolutnim jedinicama, opadanje iznosi 0.707 puta. Odstupanje realnog filtra od idealnog opisano je i veličinom talasanja u propusnom opsegu.

U praksi se koriste dva tipa pojasnih filtara (sl. 3.26):

• Filtri sa konstantnom širinom propusnog opsega koja je nezavisna od centralne frekvencije filtra koja se određuje kao aritimetička sredina donje i gornje granične frekvencije:

221

0

fff

+= ; (3.6)

• Filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega (CPB), koja je definisana određenim procentom centralne frekvencije. Propusni opseg filtra širine y% određen je kao:

100

%% 0fy

yB⋅== ; (3.7)

Širina propusnog opsega se povećava sa povećanjem centralne frekvencije, f0, koja se određuje kao geometrijska sredina donje i gornje granične frekvencije:

210 fff = . (3.8)

Filtri konstantne širine propusnog opsega

Filtri procentualno konstantne širine propusnog opsega

Sl. 3.26 Tipovi pojasnih filtara

Za merenje buke uglavnom se koriste filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega, a rezultati frekvencijske analize prikazuju se na logaritamskoj frekvencijskoj skali (sl. 3.27), gde je (logaritamska) širina propusnog opsega konstantna. Kada se koriste filtri sa

talasnosttalasnost

Sl. 3.25 Karakteristike idealnog i realnog filtra

28

MERENJE BUKE

konstantnom širinom propusnog opsega, za prikazivanje rezultata preporučuje se linearna frekvencijska skala (sl. 3.27).

Linearna frekvencijska skala

Logaritamska frekvencijska skala

Sl. 3.27 Tipovi frekvencijskih skala

Kada je spektar buke širokopojasan (ne sadrži dominantne tonalne komponente) svaka promena širine propusnog opsega filtra uzrokovaće promenu nivoa buke u posmatranom opsegu, jer se količina energije zvuka menja sa promenom širine propusnog opsega filtra. Povećanjem širine propusnog opsega pokriva se veći frekvencijski opseg, tako da se dobija i veća količina energije u tom opsegu. Ova činjenica omogućava određivanje nivoa buke u opsegu bilo koje širine, ako je poznat nivo buke u opsegu definisane širine, primenom jednačine:

BLL B log10Hz1 −= , (3.9)

gde je: Hz1L - nivo buke unutar opsega širine 1Hz,

BL - nivo buke unutar opsega širine B[Hz],B - širina propusnog opsega, [Hz].

3.4.2 Oktavni i tercni filtri

Za frekvencijsku analizu buke najčešće se koriste filtri sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega čija je širina jednaka širini oktave ili terce (1/3 oktave).

Oktavni filtar je pojasni filtar sa najširim propusnim opsegom, širine koja ima vrednost 70% centralne frekvencije, koja se određuje na osnovu gornje i donje granične frekvencije i jednačine (3.8). Gornja granična frekvencija je dvostruko veća od donje granične frekvencije filtra.

Širina propusnog opsega tercnog filtra odgovara 1/3 širine propusnog opsega oktavnog filtra, odnosno širina iznosi 23% centralne frekvencije, koja se određuje na osnovu gornje i donje granične frekvencije i jednačine (3.8). Gornja granična frekvencija je 1.26 ( 3 2 ) puta veća od donje granične frekvencije filtra.

Prednost filtra sa procentualno konstantnom širinom propusnog opsega je u tome što dva susedna filtra daju jedan filtar sa ravnim odzivom duple širine. Tako, tri susedna tercna filtra daju jedan oktavni filtar sa centralnom frekvencijom koja je jednaka centralnoj frekvenciji središnje terce (sl. 3.29).

29

MERENJE BUKE

Sl. 3.28 Karakteritike oktavnih i tercnih filtara

Sl. 3.29 Tri tercna filtra formiraju oktavni filtar

Nivo buke dobijen frekvencijskom analizom primenom oktavnih (tercnih) filtara naziva se oktavni (tercni) nivo i predstavlja energetsku sumu svih komponenata u okviru posmatrane oktave (terce). Na sl. 3.30 prikazan je rezultat oktavne, tercne i uskopojasne frekvencijske analize, kao i rezultat merenja ukupnog nivoa primenom različitih frekvencijskih težinskih krivih.

Sl. 3.30 Rezultat frekvencijske analize signala

30

MERENJE BUKE

Za frekvencijsku analizu buke koriste se standardizovani oktavni i tercni filtri čiji su centralna frekvencija i propusni opseg prikazani u tabeli 3.1.

Tabela 3.1 Karakteristike oktavnih i tercnih filtara

TERCNI FILTRI OKTAVNI FILTRI

df[Hz]

gf

[Hz]0f

[Hz]df

[Hz]gf

[Hz]0f

[Hz]

1 22.4 28 2522.4 45 31.52 28 35.5 31.5

3 35.5 45 404 45 56 50

45 90 635 56 71 636 71 90 807 90 112 100

90 180 1258 112 140 1259 140 180 16010 180 224 200

180 355 25011 224 280 25012 280 355 31513 355 450 400

355 710 50014 450 560 50015 560 710 63016 710 900 800

710 1400 100017 900 1120 100018 1120 1400 125019 1400 1800 1600

1400 2800 200020 1800 2240 200021 2240 2800 250022 2800 3550 3150

2800 5600 400023 3550 4500 400024 4500 5600 500025 5600 7100 6300

5600 11200 800026 7100 9000 800027 9000 11200 1000028 11200 14000 12500

11200 22400 1600029 14000 18000 1600030 18000 22400 20000

3.4.3 Metode frekvencijske analize

Instrumenti namenjeni za pojasnu frekvencijsku analizu signala - frekvencijski analizatori bazirani su uglavnom na primeni dve osnovne metode analize: sekvencijalna ili serijska analiza i paralelna analiza. Primenjuju se dve podgrupe serijske analize: analiza sa filtrima koji imaju fiksnu centralnu frekvenciju ili analiza sa filtrima čija je centralna frekvencija promenljiva.

SERIJSKA ANALIZA - TIP 1: Frekvencijska analiza signala vrši se sukcesivnim propuštanjem signala kroz skup filtara različitih fiksnih centralnih frekvencija. Centralne frekvencije fitara su projektovane tako da svi filtri zajedno pokrivaju ceo frekvencijski opseg koji je od interesa u nekoj aplikaciji. Signal iz pretvarača, nakon pojačavanja i kondicioniranja paralelno se dovodi na ulaz svih filtara a detektor signala se sukcesivno povezuje na izlaze različitih filtara, uglavnom ručnim menjanjem aktivnog filtra. Rezultat analize je komponenta spektra na odgovarajućoj centralnoj frekvenciji filtra. Kako je u jednom trenutku samo jedan

Sl. 3.35 Serijska analiza - tip 2

31

MERENJE BUKE

filtar aktivan, analiza traje dugo i za preciznost analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu, odnosno da buka odgovara tipu nepromenljive buke. Na ovaj način nije moguće sprovesti analizu u realnom vremenu.

Sl. 3.31 Serijska analiza – tip 1

SERIJSKA ANALIZA - TIP 2: Frekvencijska analiza signala vrši se pomoću jednog filtra čija je centralna frekvencija promenljiva. Promenom centralne frekvencije filtra prekriva se ceo frekvencijski opseg od interesa. Rezultat analize je kontinualni spektar. I ova vrsta analize traje dugo i za preciznost analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu. I ovaj način ne omogućava analizu u realnom vremenu.

f0f0

Sl. 3.32 Serijska analiza – tip 2

PARALELNA ANALIZA: Frekvencijska analiza signala vrši se korišćenjem grupe filtara različitih centralnih frekvencija koji zajedno prekrivaju ceo frekvencijski opseg. Signal iz pretvarača, prethodno kondicioniran i pojačan, istovremeno se propušta kroz sve filtre, tako da je analiza veoma brza i nije neophodno da signal bude stacionaran u vremenu. Rezultat analize je frekvencijski spektar dobijen analizom istog segmenta signala na svim centralnim frekvencijama filtra, tako da se analiza vrši u realnom vremenu i nije zavisna od tipa tretirane buke.

32

MERENJE BUKE

Sl. 3.32 Paralelna analiza

3.5 Kalibracija mernog lanca

Pre svakog merenja neophodno je izvršiti kalibraciju mikrofona i instrumenta zajedno. Na taj način proverava se funkcija mernog sistema od mikrofona do sistema za indikaciju i obezbeđuje pouzdanost i preciznost merenja.

Mikrofon, kao najosetljivija karika mernog lanca, fabrički se kalibriše čime mu se definiše osetljivost data u njegovoj kalibracionoj karti. Osetljivost mikrofona, data u [mV/Pa], potrebno je uneti kao početni podatak pri kalibraciji mernog lanca. Osetljivost mikrofona je potrebno proveravati u određenim intervalima, laboratorijskim metodama koje zahtevaju veoma složenu kalibracionu mernu opremu.

Za terenska merenja takva vrsta kalibracije nije praktična već se primenjuje jednostavniji metod kalibracije mernog lnaca pomoću kalibrisanih izvora zvuka, koji na definisanoj frekvenciji stvaraju zvučno polje definisanog nivoa.

Za kalibraciju mernog lanca za merenje nivoa buke uglavnom se koriste dva tipa kalibrisanih izvora zvuka:

• Pistonfon, model Brüel&Kjær 4220 (sl. 3.33), proizvodi nivo od 124dB na frekvenciji od 250Hz, sa tačnošću od ± 0.2dB, uz pomoć dva mala klipa koja se pokreću pomoću baterijski napajanog motora. Kalibracija je zavisna od primenjene težinske krive, tako da pri kalibraciji uz primenu težinske krive treba voditi računa o njenom slabljenju na frekvenciji od 250Hz (sl. 3.49). Na primer ako se pri kalibraciji koristi A-težinska kriva instrument treba da pokaže 124dB - 8.6dB =115.4dB, jer je 8.6dB slabljenje A-težinske krive na 250Hz.

• Kalibrator zvuka, model Brüel&Kjær 4230 (sl. 3.34), proizvodi nivo od 94dB na frekvenciji od 1000Hz, sa tačnošću od ± 0.25dB, uz pomoć stabilnog oscilatora koji pobuđuje piezoelektrični element koji vibrira, kao i metalnu dijafragmu koja svojim oscilovanjem kreira zvučno polje. Kalibracija je nezavisna od primenjene težinske krive, obzirom da ni jedna težinska kriva ne unosi nikakvo slabljenje na frekvenciji generisanog kalibracionog signala od 1000Hz (sl. 3.45).

Sl. 3.35 Slabljenje A-težinske krive za signale kalibrisanih izvora

zvuka

33

MERENJE BUKE

Sl. 3.33 Pistonfon, model Brüel&Kjær 4220Sl. 3.34 Kalibrator zvuka, model Brüel&Kjær

4230

Za kalibraciju mernih lanaca za merenje nivoa buke mikrofon se smešta u otvor na kalibratoru, zatim se kalibrator uključuje i podešava (ručno - okretanjem potenciometra ili automatski - definisanom procedurom u instrumentu) očitavanje na indikatoru instrumenta u skladu sa nivoom i frekvencijom kalibracionog signala koga proizvodi kalibrator i primenjenom težinskom krivom.

Pouzdana kalibracija mernog lanca na terenu uglavnom se sprovodi pre i posle izvršenih merenja nivoa buke. Na taj način obezbeđuje se preciznost i pouzdanost merenja i tačnija komparacija merenja izvršenih u dužem vremenskom periodu.

3.6 Izbor mernih mesta

Kada se tretira izvor buke, u čijoj blizini nema reflektujućih predmeta osim površine zemlje, zvučno polje koje on generiše naziva se slobodno zvučno polje. U ovom slučaju merač nivoa zvuka se usmerava direktno prema izvoru, držeći ga na odstojanju za dužinu ruke, da bi se smanjio efekat refleksije od tela, i na visini od 1.5m, da se smanji uticaj refleksije od tla. Kod posebnih mernih zadataka ili posebnih uslova na terenu (zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko prigušenje tla i sl.) mikrofon se može postaviti na visini 4m od tla.

Refleksije od operatora mogu da prouzrokuju značajne greške, pogotovo na visokim frekvencijama, i zbog toga, za preciznija merenja preporučuje se korišćenje produžnih kablova ili stalka na kome se montira merač nivoa zvuka ili mikrofon. Na taj način se povećava rastojanje od mikrofona do merača nivoa zvuka i operatora.

Refleksije od zgrada, kada se meri u njihovoj blizini, mogu takođe da prouzrokuju grešku. U tom slučaju mikrofon treba da bude udaljen najmanje 3m od zgrade, ukoliko zahtevi analize ne preciziraju drugačije rastojanje. Kada se meri izloženost fasade objekta buci, mikrofon se postavlja 0.5m izvan zgrade, približno na sredini otvorenog prozora.

Rastojanje merne tačke od izvora buke zavisi pre svega od namene rezultata koji se dobijaju merenjima. Merenja uglavnom treba vršiti na mestima gde su osobe izložene buci, ali pri tome treba voditi računa da se ne bude suviše blizu izvora buke, pošto tu zvučno polje nema karakter slobodnog zvučnog polja, već će uveliko zavisiti od fizičkog oblika izvora i mehanizma generisanja buke. Za sprovođenje objektivnih merenja, potrebno je da rastojanje merne tačke do izvora bude dva do tri puta veće od najveće dimenzije izvora buke ili na rastojanju koje odgovara talasnoj dužini najniže frekvencije koja se meri, u zavisnosti od toga koje je od ova dva rastojanja veće.

Kada se izvor buke nalazi u zatvorenom prostoru, karakter zvučnog polja zavisi od rastojanja od izvora (sl. 3.36). Oblast u neposrednoj blizini izvora buke naziva se blisko polje. Veličina ove oblasti određena je četvrtinom najveće talasne dužine emitovanog zvuka i u ovoj oblasti nivo buke drastično varira sa promenom rastojanja (± 10dB, šrafirana oblast u blizini izvora na sl.

34

MERENJE BUKE

3.36). U ovoj oblasti se ne preporučuje merenje, ukoliko to izričito nije zahtevano nekim standardom.

Sl. 3.36 Zvučno polje u okolini izvora buke

Udaljavajući se od izvora, na rastojanjima koja su veća od čevrtine najveće talasne dužine emitovanog zvuka, dolazi se u oblast koja ima karakteristike slobodnog zvučnog polja. U ovoj oblasti dominara uticaj direktnih zvučnih talasa od izvora (zato se često oblast naziva - direktno zvučno polje) i važe sve zakonitosti slobodnog zvučnog polja (npr. nivo buke opada 6dB sa dupliranjem rastojanja od izvora). Uticaj reflektovanih talasa je zanemarljiv i u ovoj oblasti se preporučuje postavljanje mernog mikrofona ukoliko je cilj merenja određivanje nivoa buke koji emituje izvor buke.

U praksi se ova oblast može odrediti orijentacionim merenjima, pri čemu se udvostručava rastojanje od izvora buke i proverava da li se nivo buke smanjuje za 6dB.

Daljim udaljavanjem od izvora ulazi se u oblast gde dominantan uticaj imaju reflektovani talasi od reflektujućih površina. Ova oblast se naziva reverberaciono ili difuzno zvučno polje. Mikrofon se postavlja u ovo polje ukoliko je cilj određivanje stvarnog nivoa buke koji postoji u takvom zvučnom polju na poziciji, recimo operatera mašinom - izvorom buke.

Za merenje buke u cilju procene štetnog uticaja na čoveka, pri merenjima u prostorijama, merna tačka treba da bude udaljena 1m od zidova i drugih reflektujućih predmeta. Mikrofon se postavlja na visini 1.2÷ 1.5m iznad poda. Kada su vrata i prozori zatvoreni mikrofon se postavlja u sredini prostorije, a ako je prozor otvoren mikrofon se postavlja na rastojanju 1.5m od otvorenog prozora.

3.7 Modularni precizni analizator buke - investigator

Modularni precizni analizator buke, model Brüel&Kjær 2260 - Investigator (sl. 3.37), u zavisnosti od softverske podrške može se koristiti za:

• statističku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu,

• frekvencijsku analizu nivoa buke primenom oktavnih i tercnih filtara i FFT algoritma,

• merenje vremena reverberacije,

• merenje vibracija,

• merenje parametara koji definišu akustiku zatvorenog prostora,

• merenje intenziteta zvuka.

35

MERENJE BUKE

Sl. 3.37 2260 - prednja strana i unutrašnjost

Detaljnije će biti objašnjena primena analizatora buke sa softverskom podrškom za statističku i frekvencijsku analizu nivoa buke koji istovremeno omogućava:

• statističku analizu nivoa buke, brzinom uzorkovanja 10 uzoraka u sekundi sa širinom klase od 0.2dB, i

• paralelnu frekvencijsku analizu nivoa buke u realnom vremenu, primenom oktavnih i tercnih filtara koji su sastavni deo instrumenta.

U svakom frekvencijskom opsegu instrument određuje istovremeno ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe buke, maksimalni vršni nivo, maksimalni i minimalni nivo zvučnog pritiska.

Osnovne karakteristike instrumenta:

• Ugrađena A, C i linearna težinska kriva za frekvencijsku ponderaciju;

• Merenje parametara RMS i Peak;

• Dinamički opseg instrumenta je 80dB. Podesiva gornja granica radnog opsega od 70dB do 130dB sa korakom od 10dB;

• Oktavna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 31.5Hz do 8kHz;

• Tercna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 16Hz do 12.5kHz;

• Vreme merenja podesivo u koracima od 1s, u opsegu od 1s do 99h 59m 59s;

• Interna memorija 20Mb za smeštaj aplikacionog softvera, mernih podešavanja i mernih podataka;

• Ugrađene Fast i Slow težinske krive za vremensku ponderaciju;

• Napajanje instrumenta baterijsko (6x1.5V) uz mogućnost eksternog napajanja (10 do 14V).

36

MERENJE BUKE

3.7.1 Priprema instrumenta za merenje

U fazi pripreme instrumetna za merenje, nakon povezivanja svih elemenata mernog lanca, montiranja mikrofona na pretpojačavač (sl. 3.38a) i povezivanja pretpojačavača sa instrumentom (sl. 3.38b), neophodno je izvršiti proveru stanja napajanja, akustičku kalibraciju kompletnog mernog lanca i definisanje neophodnih parametara za sprovođenje merne procedure.

Provera baterijskog napajanja

Za pravilan rad instrumenta veoma je važno održavati napajanje instrumenta u definisanim granicama. Pre merenja potrebno je proveriti stanje napajanja i podesiti nivo napajanja kada instrument upozorava korisnika o niskom nivou napajanja.

Za proveru stanja napajanja potrebno je pritisnuti taster . Na ekranu instrumenta (sl. 3.39) pokazuje se stanje baterijskog napajanja (Battery level ), nivo upozorenja (Alert Level ), i nivo isključenja instrumenta (Power off Level ). Nivo upozorenja se može promeniti funkcijskim tasterima (u daljem tekstu: FT) označenim sa . Na ovaj način se vrši promena svih parametara u meniju instrumenta.

Potvrda svih izmena u instrumentu ostvaruje se pritiskom FT pored kojeg stoji oznaka "OK", a odustajanje od promena pritiskom FT pored kojeg stoji oznaka "Cancel". Pet funkcijskih tastera se nalaze s desne strane ekrana i njihova funkcija je promenljiva.

Akustička kalibracija mernog lanca

Za akustičku kalibraciju mernog lanca (sl. 3.40) koristi se pistonfon, model Brüel&Kjær 4228, koji generiše signal na 250Hz nivoa 124dB. Instrument se kalibriše korišćenjem linearne frekvencijske karakteristike.

Pre kalibracije potrebno je podesiti gornju granicu radnog opsega, pritiskom tastera i promenom vrednosti gornje granice na 130dB. Zatim se definišu karakteristike ulaza - odnosno mikrofona. Do tog menija se dolazi sukcesivnim pritiskanjem sledećih tastera: , FT "Set-up menu", i FT "Input". Prikazani meni omogućava promenu mikrofona, napona za polarizaciju, korekcije zbog karakteristike zvučnog polja i definisanje korišćenja zaštitnika mikrofona.

Za kalibraciju je potrebno pritisnuti taster i na dalje je kalibracija vođena upustvima koja se dobijaju na ekranu instrumenta.

Sl. 3.39 Meni za proveru napajanja

Sl. 3.40 Akustička kalibracija

Sl. 3.38 Povezivanje elemenata mernog lanca

37

MERENJE BUKE

1. U prvom koraku je moguće promeniti kalibracioni nivo signala koji generiše pistonfon (sl. 3.41). Osetljivost mikrofona je fabrički podešena za određeni mikrofon.

2. Pritiskom na FT "Calibrate" instrument započinje internu kalibraciju instrumenta koja ne uključuje mikrofon i pretpojačavač.

3. Nakon toga dovodi se kalibracioni signal na ulaz mikrofona i kalibracija nastavlja pritiskom na FT "OK".

4. U toku kalibracije instrument automatski podešava izlazni nivo sa definisanim kalibracionim nivoom i nakon završetka kalibracije obaveštava o tome korisnika.

Definisanje mernih parametara

Nakon sprovedene procedure kalibracije, za početak merenja, neophodno je definisati nekoliko mernih parametara koji određuju dalju mernu proceduru. Podešavanje mernih parametara započinje pritiskom na taster . Na ekranu instrumenta prikazuje se trenutno podešavanje sledećih parametara (sl. 3.42):

1. Range - Radni opseg.2. Bandwith - Pojasna širina filtra.3. Peaks Over - Vrednost vršnog nivoa čije

prekoračenje instrument računa kao preopterećenje. Vrednost mora da bude u radnom opsegu.

4. Time Weight - Vremenska težinska kriva za statističku ("Broad-band Stat.") i frekvencijsku ("Spectrum Meas.") analizu buke.

5. Freq . Weight - Frekvencijska težinska kriva za merenje ukupnog nivoa ("Broad-band Meas."), statističku ("Broad-band Stat.") i frekvencijsku analizu nivoa buke ("Spectrum Meas.").

Kretanje po prikazanom meniju ostvaruje se korišćenjem tastera u obliku strelica . Nakon izvršenih promena podešavanje se može memorisati pritiskom na FT "Save" ili se može odustati od promena pritiskom na FT "Undo".

3.7.2 Procedura merenja

Nakon akustičke kalibracije mernog lanca i definisanja mernih parametara instrument je spreman za sprovođenje merne procedure. Prethodno je potrebno definisati način upravljanja procedurom merenja. Do tog menija se dolazi sukcesivnim pritiskanjem sledećih tastera: , FT "Set-up menu" i FT "Measurement Control". Postoje tri moda rada instrumenta koja se biraju pritiskom na FT "":

• Manual - ručna kontrola rada intrumenta koja zahteva od merača da definiše početak merenja pritiskom na taster i završetak merenja pritiskom na .

• Automatic (sl. 3.43) - automatska kontrola rada instumenta koja zahteva od merača da definiše početak merenja pritiskom na taster a završetak merenja određen je parametrom koji se definiše u ovom meniju i predstavlja merni interval ("Pre-set Time").

Sl. 3.41 Meni za kalibraciju

Sl. 3.42 Meni za podešavanje mernih parametara

38

MERENJE BUKE

U meniju se definiše i događaj koji sledi neposredno nakon završetka merenja ("Action after Meas.") čime se određuje da li će se i šta memorisati nakon završetka merenja.

• Logging (sl. 3.44) - potpuno automatska kontrola rada instrumenta koja sprovodi seriju merenja koja se ponavljaju sa dinamikom definisanom parametrom "Logged Every", u mernom intervalu koji se takođe definiše parametrom "Meas. Time". U ovom meniju definiše se šta će se od rezultata memorisati, posebno za merenja ukupnog nivoa i statističku analizu ("Store BB") i posebno za frekvencijsku analizu ("Store Spec").

Sl. 3.43 Parametri automatske kontrole Sl. 3.44 Parametri kontrole serije merenja

Nakon definisanja režima rada instrumenta potrebno je definisati direktorijum u memoriju instrumenta gde će merni podaci biti smešteni. Struktura stabla direktorijuma i poddirektorijuma se formira slično kao i na personalnim računarima. Direkorijum, gde će merni podaci biti smešteni može biti izabran od već formiranih (sl. 3.45) ili se može formirati novi direktorijum (sl. 3.46). U proceduri definisanja merne putanje potrebno je sukcesivnim pritiskanjem tastera:

, FT "Set-up menu", FT "" i FT "Measurement Path" doći do menija koji omogućava ili izbor već postojećeg direktorijuma za smeštaj mernih podataka, strelicama na instrumentu, ili kreiranje novog. Kada se direktorijum izabere potvrđuje se izbor pritiskom na FT "Save". Korišćenjem FT "Create Dir." kreira se novi direktorijum u okviru već postojećeg unošenjem imena, korišćenjem tastature koja se pojavljuje na ekranu instrumenta, korišćenjem strelica na instrumentu i FT "Insert Char.".

Sl. 3.45 Meni za izbor direktorijuma Sl. 3.46 Meni za kreiranje direktorijuma

Procedura merenja započinje pritiskom na taster instrumenta i na dalje zavisi od izabranog moda. Kod ručne kontrole instrumenta, merač određuje trenutak završetka merenja pritiskom na

taster , nakon čega može memorisati merne podatke pritiskom na taster . Potrebno je uneti oznaku datoteke u kojoj će biti memorisani podaci pritiskom na FT "".

Kod automatskog režima, instrument završava merenje nakon definisanog mernog intervala i u zavisnosti od podešavanja automatski memoriše merne podatke ili dozvoljava meraču da to sam uradi.

39

MERENJE BUKE

Kod režima sprovođenja serije merenja, instrument sprovodi seriju merenja u definisanim vremenskim intervalima i nakon svakog završenog merenja, merne podatke memoriše prema definisanoj putanji.

U toku merne procedure instrument vrši statističku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu, uzorkovanjem vremenski promenljive buke na svakih 10ms. Izmerene vrednosti nivoa buke razvrstava u klase širine 0.2dB i na osnovu tih podataka određuje ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe, raspodelu nivoa buke i kumulativnu raspodelu. Istovremeno, instrument vrši paralelnu frekvencijsku analizu filtrima definisane pojasne širine. Analiza se obavlja u realnom vremenu, odnosno merni parametri su određeni na osnovu istog uzorka promenljive buke u svim frekvencijskim opsezima definisane pojasne širine i centralne frekvencije.

Merenje u svakom trenutku može biti privremeno prekinuto pritiskom na taster i ponovno nastavljeno pritiskom na isti taster. Kompletno resetovanje merenja ostvaruje se pritiskom na taster .

U toku merenja na ekranu instrumenta mogu biti prikazani (sl. 3.47):• Osnovni parametri statističke analize

nivoa buke sa analognim pokazivačem trenutnog nivoa buke pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Sound Level Meter". Prikazani glavni parametar (prvi parametar prikazan ispod analognog ekrana) se može menjati pritiskom na FT "Main Param." i izborom jedne od ponuđenih opcija: LAeq, L1, L10, L50, L90, L99, LLeq-LAeq, LAIm-LAeq. Dodatni merni parametri koji se prikazuju ispod glavnog definišu se pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Edit Display" (sl. 3.48). Strelicima instrumenta bira se polje koje se želi promeniti, pritiska se FT "Edit Field" i bira jedna od ponuđenih opcija.

• Kumulativna raspodela nivoa buke (procentno prekoračenje određenog nivoa buke), pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Cumulative Distibution" (sl. 3.49). Promenom pozicije kursora, tasterima FT "Cursor X" i "Cursor X" može se očitati vrednost prikazanog parametra za trenutnu poziciju kursora. Pritiskom na FT: "Switch Cursor" menja se orijentacija kursora, pa se pritiskom na FT: Cursor Y ili Cursor Y pomera kursor u y-pravcu (sa korakom od 1%).

• Raspodela nivoa buke u definisanim klasama nivoa, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Level Distribution" (sl. 3.50). Promenom pozicije kursora (sa korakom od 1dB), pritiskom na FT "Cursor X" i "Cursor X", u zaglavlju menija može se očitati procenat uzoraka u klasi širine 1dB. Na drugoj strani menija može se promeniti širina klase za koju se očitava raspodela nivoa na vrednosti 2, 5, 10 i 20dB.

Sl. 3.47 Izbor sadržaja prikazanog na ekranu

Sl. 3.48 Meni za promenu sekundarnih parmetara prikazanih na ekranu

40

MERENJE BUKE

Sl. 3.49 Kumulativna raspodela nivoa buke Sl. 3.50 Raspodela nivoa buke - histogram• Vremenska raspodela nivoa buke u zadnjih 15s, pritiskom na FT "Display Menu" i na

FT "Profile". Pritiskom na FT "Back Erase" može se izbrisati deo signala sa neželjenim sadržajem pritiskom na FT "Cursor X" i "Cursor X" (sl. 3.51).

• Frekvencijska raspodela mernog parametra, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Spectrum" (sl. 3.52). Prikazani merni parametar može se promeniti pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Meas. Par.". Grafik se, takođe, može zumirati.

Sl. 3.51 Brisanje neželjenog sadržaja u zadnjih 15s

Sl. 3.52 Frekvencijski spektar buke

Nakon završenog merenja, u zavisnosti od izabranog moda podaci se automatski memorišu ili

se ručno memorišu pritiskom na taster , nakon čega je potrebno uneti oznaku datoteke u kojoj će biti memorisani podaci, pritiskom na FT "" (sl.3.53).

3.7.3 Očitavanje rezultata

Memorisani podaci u instrumentu mogu se direktno preko interfejsa prebaciti na računar i dalje obrađivati, ili direktno očitati merni podaci na samom ekranu instrumenta. U tu svrhu potrebno je učitati datoteku sa mernim podacima pritiskom na taster i izbrati odgovarajuću datoteku.

Očitavanje rezultata je slično proceduri opisanoj za prikazivanje rezultata na ekranu instrumenta u toku merenja. Za očitavanje grafika koriste se tasteri za upravljanje kursorom FT "Cursor X" i "Cursor X" a odgovarajuća vrednost nalazi se u desnom gornjem uglu ekrana, iznad prikazanog grafika.

Sl. 3.53 Memorisanje podataka

41

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE

4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE

4.1 Predmet monitroinga

Buka kao faktor rizika u životnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustičkog opterećenja, a time i ublažavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zaštitu gradskog stanovništva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praćenjem nivoa komunalne buke u gradskoj sredini i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeđenja komfora stanovanja i življenja.

Buka u životnoj sredini ugrožava zdravlje i kvalitet života preko 90 miliona ljudi koji žive u Evropi, što predstavlja čevrtinu populacije. Može izazvati bolesti kao što su stres i povećani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da uče. U zonama sa prekomernom bukom najveći broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takođe, oko 170 miliona građana u Evropi izloženo je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje.

To je jedan od razloga zašto je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u životnoj sredini kao glavni prioritet, što je kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje bukom u životnoj sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke određena je postojećim direktivama koje regulišu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadžment bukom u životnoj sredini. Direktiva koja se skraćeno naziva "Environmental Noise Directive" odnosno END ima za cilj definisanje zajedničkog pristupa za zaštitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tišeg i prijatnijeg okruženja za građane. Direktiva ima za cilj, takođe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u životnoj sredini.

END definiše tri ključna elementa buduće strategije borbe protiv buke koja uspostavljaju standardni pristup menadžmentu bukom u životnoj sredini: - ocena buke kroz strategijsko mapiranje buke, primena akcionih planova, i informisanje javnosti o stanju buke i njenim efektima.

4.2 Značaj monitoringa buke

Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu životnu sredinu, podrazumeva sprovođenje određenih aktivnosti za stvaranje lokalne strategije za zaštitu i unapređenje životne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekološkog akcionog plana treba da ukaže na sve aspekte životne sredine koji narušavaju zdravu životnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu.

Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehnički propisi i standardi svojom aktuelnošću obezbeđuju sve preduslove da problem buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Pozitivnom regulativom predviđa se da:

▪ Opština, odnosno grad preduzima mere za zaštitu od buke i u tom cilju određuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeđuje sistematsko merenje buke.

▪ Tehnička dokumentacija za izgradnju magistralnih puteva, železničkih pruga i aerodroma i drugih izvora buke sadrži obavezno i tehničko rešenje zaštite od buke i vibracija.

▪ Izvori buke mogu se stavljati u promet ako imaju ispravu sa podacima o nivou buke pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja.

42


▪ Izvori buke koji se ugradjuju u zgrade i postrojenja i uređaji za obavljanje privrednih delatnosti koji predstavljaju samostalnu celinu moraju imati pored isprave sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zaštitu od buke.

▪ Izvori buke moraju se upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj čovek boravi.

Osnovu za ocenu buke u životnoj sredini čine strategijske mape buke koje se izrađuju primenom zajedničkih metoda i indikatora buke. Strategijske mape buke se izrađuju za ključne izvore buke: - drumski saobraćaj, železnički saobraćaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu:

▪ prethodnog, postojećeg i budućeg stanja buke,▪ premašenja graničnih nivoa,▪ broja stambenih objekata, škola i bolnica izloženim definisanim vrednostima

indikatora buke, i▪ broja ljudi lociranih u oblastima ugroženim bukom.

Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroženima bukom i za održavanje postojećeg stanja kvaliteta životne sredine u tihim oblastima. Direktivom se ne definišu granične vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti već to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduženih za sprovođenje direktive.

Akcioni planovi mogu uključiti, između ostalih, i sledeće mere: - planiranje saobraćaja, planiranje korišćenja zemljišta (zoniranje) tehničke mere na samim izvorima buke, izbor tihih izvora, redukcija prostiranja buke primenom barijera, tunela, izolacije stambenih objekata.

Treći ključni element direktive predstavlja informisanje javnosti o strategijskim mapama buke i akcionim planovima. Formira se baza podataka koja se ažurira svake pete godine i koja je dostupna javnosti na intenetu.

Direktivom se obavezuju države članice da odrede odgovorne subjekte za implementaciju direktive u oblasti izrade i overavanja strategijskih mapa i akcionih planova za naseljena mesta, glavne drumske i železničke saobraćajnice i za glavne aerodrome.

Direktivnom su definisani rokovi za sprovođenje predviđenih mera:

▪ 30.6.2005. - Države članice prezentuju podatke o glavnim drumskim saobraćajnicama sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavnim železničkim linijama sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavnim aerodromima i naseljenim mestima sa više od 250 000 stanovnika. Ažuriranje podataka svake pete godine.

▪ 30. 6. 2007. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne drumske saobraćajnice sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavne železničke linije sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa više od 250 000 stanovnika.

▪ 18. 7. 2008. - Izrada akcionih planova za glavne drumske saobraćajnice sa više od šest miliona vozila u toku godine, glavne železničke linije sa više od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa više od 250 000 stanovnika.

▪ 31. 12. 2008. - Države članice prezentuju podatke o glavnim drumskim i železničkim saobraćajnicama i svim naseljenim mestima.

▪ 30. 6. 2012. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne drumske i železničke saobraćajnice i sva naseljena mesta. Ažuriranje podataka svake pete godine.

43


4.3 Cilj monitoringa buke

U cilju realiazacije osnovnih zahteva nacionalnog zakonodavstva i evropskih direktiva neophodno je kontinuiranim praćenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustičko opterećenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se:

▪ izvrši zoniranje grada u odnosu na buku (Član 62. Zakona o zaštiti životne sredine “Službeni glasnik RS”, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

▪ problem buke sagleda i ugradi u planove pri prostornom uređivanju novih i rekonstrukciji postojećih naselja i područja (SRPS U. J6. 205)

▪ pri izgradnji i tehničkom prijemu stambenih, investicionih i industrijskih objekata, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispoštuju utvrđeni tehnički propisi koji garantuju kvalitet zvučne zaštite (Standardi iz grupe SRPS U. J6);

▪ izvrši valorizacija prostora za stanovanje sa aspekta uticaja faktora rizika eko indikatora na uslove stanovanja.

Kontinuirano praćenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj:

▪ da stvori značajnu statističku masu podataka o akustičkom opterećenju prostora, generisanog saobraćajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima,

▪ da obezbedi izradu i verifikaciju modela za prognozu akustičkog opterećenja, sa ciljem obezbeđenja pouzdanog alata za razrešenje problema u planiranju razvoja gradske saobraćajne strukture,

▪ da stvori uslove za akustičko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na buku i namenu prostora,

▪ da stvori uslove za izradu akustičkih mapa za dnevni i noćni period grada Niša za postojeće stanje buke, i

▪ da adekvatno pruži uslove za valorizaciju boniteta prostora za stanovanje.

Takođe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da posluže:

• urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada

• arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta

• medicinskim stručnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma značajnog ekološkog faktora koji utiče na zdravlje stanovništva.

Mapiranje buke je suštinski deo kontinuiranog praćenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u životnoj sredini. Cilj akustičkih mapa je da slikovito prikažu stanje buke vlastima i građanima, tako da mogu zajedno da utiču na smanjenje broja ljudi koji su izloženi prekomernoj buci.

Akustičko mapiranje ukjlučuje:

1. prezentaciju podataka o postojećem stanju nivoa buke u Nišu,2. procenu prekoračenja granične vrednosti u cilju procene rizika,3. ocenu broja stambenih zgrada, škola i bolnica izloženih specifičnim vrednostima

indikatora buke, i4. procenu broja ljudi koji su locirani u oblastima izloženim prekomernim nivoima

buke, povezujući podatke o nivou buke sa gustinom naseljenosti.

Pri izradi akustičkih mapa i kontinuiranom praćenju stanja nivoa buke posebna pažnja posvečuje se energiji koju emituju:

1. putnički saobraćaj, 2. železnički saobraćaj, 3. građevinske mašine,4. mašine i vozila za komunalno odrđavanje,

44


5. muzički uređaji i aktivnost posetioca u kafićim i drugim ugostiteljskim objektima,6. industrijska aktivnost.7. rekreativna aktivnost.

Akustičke mape izrađuju se na osnovu ocene dva indikatora: ekvivalentnog nivoa buke u dnevnom periodu Lden i ekvivalentnog nivoa buke u noćnom periodu Lnight . Vrednosti ova dva parametra određuju se kontinuiranim monitoringom postojećeg stanja nivoa buke i procesiranjem dobijenih podataka. Visina tačke za ocenu nivoa buke biće na 1.5m.

Akustičke mape biće prezentirane u grafičkom obliku, preko numeričkih tabelarnih podataka i numeričkih podataka u elektronskom obliku. Za označavanje vrednosti indikatora buke Lden i Lnight biće korišćen korak od 5dB.

4.4 Očekivani rezultati procedure monitoringa

Monitoring buke treba da rezultira akustičkim mapama koje prikazuju podatke o nivoima buke sa sledećih aspekata:

▪ postojećeg stanja nivoa buke u urbanim sredinama izraženog preko definisanih indikatora buke,

▪ prekoračenja granične vrednosti u cilju ocene rizika,▪ procene broja stambenih zgrada, škola i bolnica izloženih definisanim vrednostima

indikatora buke, ▪ procene broja ljudi lociranih u oblastima izloženih prekomernim nivoima buke

povezujući podatke o nivoima buke sa podacima o gustini populacije,▪ analize sadašnjeg stanja nivoa buke sa stanovišta različitih mogućih budućih

situacija,▪ predloga kratkoročnih mera za smanjenje nivoa buke na lokacijam gde se javljaju

alarmantna prekoračenja dozvoljenih nivoa buke, i▪ predloga dugoročnih mera za smanjenje nivoa buke na lokacijama gde se javljaju

alarmantna prekoračenja dozvoljenih nivoa buke.

Rezultati procedure monitoringa koriste se i u sledeće svrhe:

▪ procena broja ljudi izloženih buci u životnoj sredini,▪ ocena uticaja buke na populaciju,▪ osnova za izradu lokalnih akcionih planava za smanjenje buke u životnoj sredini

tamo gde je neophodno, a posebno na mestima gde nivoi izloženosti mogu izazvati štetne efekte na zdravlje ljudi, kao i održavanje kvaliteta buke u životnoj sredini tamo gde je ona u dozvoljenim granicama,

▪ izvor informacija građana o buci u životnoj sredini i njenim efektima, i▪ razvoj softvera za predikciju buke za predviđanje budućeg stanja buke.

4.5 Osnovne aktivnosti procedure monitoringa

Procedure monitoringa nivoa buke realizuje se kroz sledeće ključne aktivnosti:

I. Izrada strategije sistematskog merenja buke za prikupljanje podataka o buci. Strategija uključuje:

(a) izbor akustičkih indikatora koji mogu povezati različite vremenske i prostorne skale promene buke, u cilju kompletnog opisa stanja buke;

(b) izbor reprezentativnog mernog vremena u cilju razumevanja globalne promenljivosti stanja buke;

45


(c) izbor reprezentativnih mernih homogenih zona rangirajući zone prema kategoriji izvora buke i locirajući prijemne tačke koje zahtevaju visoki stepen zaštite i koji se mogu koristiti kao polovi u proceduri zoniranja.

II. Kontinuirani monitoring postojećeg stanja nivoa buke:

(a) kalibracija mernog lanca i priprema za mernu proceduru;

(b) vremensko programiranje aktivnosti u proceduri akvizicije podataka;

(c) akvizicija akustičkih podataka i podataka o izvoru buke.

III. Ocena postojećeg stanja nivoa buke:

(a) procesiranje podataka dobijenih u proceduri kontinuiranog monitoringa postojećeg stanja nivoa buke grada Niša;

(b) analiza i normiranje indikatora nivoa buke u gradu Nišu;

(c) izrada akustičkih mapa buke za dnevni period merenja;

(d) izrada akustičkih mapa buke za noćni period merenja;

(e) predlog kratkoročnih i dugoročnih perspektiva i planova.

IV. Prezentacija rezultata projekta javnosti:

(a) Mesečni izveštaji o rezultatima kontinuiranog praćenja stanja nivoa buke;

(b) Godišnji izveštaj sa analizom rezultata i predlogom kratkoročnih i dugoročnih mera za smanjenje nivoa buke;

(c) Publikacija rezultata u međunarodnim i domaćim časopisima;

(d) Prezentacija rezultata na konferencijama, naučnim skupovima i seminarima;

(e) Javne tribine namenjene informisanju javnog mnjenja o stanju buke;

(f) Lokalni i regionalni mediji, internet.

4.6 Sadržaj monitoringa buke

Merenje buke u urbanim sredinama planira se sa ciljem da se stvore uslovi za zoniranje gradske sredine u odnosu na akustičko opterećenje generisano komunalnim aktivnostima. Rezultati dobijeni na modelima drugih gradskih sredina, potvrdili su hipotetički stav o potrebi stvaranja značajne statističke mase, ispresecane korelacionim odnosima uticajnih parametara sa nivoom akustičkog opterećenja za potrebe izrade modela za prognozu, zasnovanog na znanju i principima savremene funkcionalne prognoze.

Realizacija ciljeva projekta podrazumeva sprovođenje procedure kontinurianog praćenja stanja nivoa buke i definisanje vremenske zavisnosti na mernim mestima koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete specifične namene, sankcionisane nacionalnim standardom SRPS U. J6. 205:

1. Zone za odmor i rekreaciju,2. Zone kulturno-istorijskih objekata,

3. Bolničke zone,4. Školske zone,5. Čisto stambene zone,6. Poslovno i trgovačko-stambene zone,

46


7. Zone duž glavnih gradskih saobraćajnica,8. Industrijske zone.

4.6.1 Merni lokaliteti

Izbor mernih lokaliteta prikazan je na primeru grada Niša. Za potrebe zoniranja teritorije grada Niša, planiranja zvučne zaštite i ocenu smetnji od buke u naseljenim mestima prema zonama naselja na teritoriji grada Niša više godina unazad sprovodi se procedura monitoringa stanja nivoa buke kroz praćenje nivoa zvučnog pritiska i definisanje njegove vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima koji pokrivaju sve gradske opštine:

1. Opština Medijana

2. Opština Crveni krst

3. Opština Palilula

4. Opština Pantalej

5. Opština Niška banja

Sprovođenje procedure kontinurianog praćenja stanja nivoa buke i definisanje vremenske zavisnosti na mernim mestima obuhvata merne lokalitete u okvirima već definisanih prostornih granica gradskih opština. Prostorne granice mernih lokaliteta prikazane su na sl. 4.1 za gradsku opštinu Niška banja, odnosno na sl. 4.2 za. gradske opštine Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej.

Sl. 4.1 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritoriji gradske opštine Niška banja

47


Sl. 4.2 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritorijama gradskih opština Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej

48


4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa

Na svim mernim mestima procedura merenja ima za cilj određivanje ekvivalentnog nivoa buke za 15-munutni period merenja. Određivanje ekvivalentnog nivoa određeno je postupkom uzorkovanja i klasiranja, metodom kod koje se klasiranjem određuje statistička raspodela nivoa zvuka.

U proceduri merenja biraju se sledeći parametri za statističku analizu ekvivalenentnog nivoa buke u amplitudnom domenu: širina klase 2 dB, ukupan broj uzoraka 9000, period uzorkovanja 0.1 s i dinamika pokazivanja “fast”.

Pre svake serije merenja vrši se amplitudna kalibracija mernih sistema pomoću kalibratora.

Na svim mernim mestima, obuhvaćenim planom sistematskog merenja nivoa buke, prate se sledeći parametri:

parametri buke:

1. Ekvivalentni nivo buke sa “A” težinskom ponderacijom;

2. Procentualni nivoi L1, L10, L50, L90 i L99;

3. Vremenski kontinualni i periodični profil ekvivalentog nivoa buke;

4. Raspodela nivoa buke;

5. Frekvencijska raspodela nivoa buke na karakterističnim mernim mestima i kod isprekidane buke;

6. SEL.

parametri saobraćaja:

1. frekvencija putničkih automobila;

2. frekvencija teretnih automobila do 5t;

3. frekvencija teretnih automobila preko 5t;

4. frekvencija autobusa;

5. frekvencija motorcikala.

parametri saobraćajnice:

1. tip saobraćajnice;

2. širina saobraćajnice;

3. visina zgrada pored saobraćajnice.

mikroklimatski parametri:

1. temperatura vazduha;

2. relativna vlažnost;

3. brzina vetra,

4. smer vetra.

4.6.3 Merna mesta

Izbor mernih mesta vrši se prema zahtevima standarda SRPS U.J6.090. a u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (“Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 54/92), sa ciljem da se obezbedi maksimalno prostorno prekrivanje terena.

49


Mikrofon se postavlja na 1,2 - 2 m iznad tla, a u posebnim situacijama (nagib terena, zaklonjenost zidom i sl.) na 4 m. U cilju svođenje na minimum neželjenih efekata refleksije prilikom merenja buke potrebno je pridržavati se uputstva u skladu sa sl. 4.3.

Sl. 4.3

Kod merenja u blizini zgrada mikrofon mora biti udaljen najmanje 3 m ili na granici vlasništva, ili pri merenju na fasadama zgrada, postavlja se 0,5 m izvan zgrade. Pri merenju buke u prostorijama merna tačka se postavlja na 1 m udaljenosti od zidova ili drugih reflektujućih površina, a na 1,2 – 1,5 m iznad poda. Kod otvorenog prozora mikrofon se postavlja na 1,5 m od prozora, a kod zatvorenog prozora i vrata u sredini prostorije.

Kod merenja na otvorenom prostoru, postavlja se štitnik od vetra na mikrofon, sa napomenom da se ne meri pri brzini vetra > 10 m/s. Visoka relativna vlažnost, visoko rastinje, sneg i sl. mogu da maskiraju rezultate zbog apsorpcije vazduha odnosno tla . Treba navesti sve meteorološke uslove koji se registruju tokom merenja.

50

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

5. PRIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE

5.1 Plan monitoringa nivoa buke na teritoriji grada Niša za 2007. g.

Grad Niš, kao privredni, ekonomski, kulturni, obrazovni, univerzitetski, istorijski i sportski centar juga Srbije, je i evropska raskrsnica drumskog i železničkog saobraćajnog sistema. Celeokupno gradsko tkivo prostorno je izduženo i ispresecano drumskim i železničkim saobraćajnicama, koje od nedavno u saobraćajnom smislu upotpunjuje sve izraženije korišćenje vazdušnog koridora pri eksploataciji niškog aerodroma. Tako da grad Niš predstavlja prostor sa značajnim akustičkim opterećenjem.

Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehnički propisi i standardi svojom aktuelnošću obezbeđuju sve preduslove da fenomen buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Za potrebe planiranja zvučne zaštite i ocenu smetnji od buke u gradskoj sredini na teritoriji grada Niša pristupilo se sprovođenju procedure monitoringa nivoa buke i definisanju njene vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete specifične namene sankcionisane nacionalnim standardom SRPS U.J6. 205. U okviru mernih lokaliteta merenje je vršeno na mernim tačkama izabranim prema nameni prostora u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim nivoima buke u životnoj sredini i jugoslovenskim standardom SRPS U. J6. 090. “Merenje buke u komunalnoj sredini” a sa ciljem da se dobije što veće prostorna prekrivenost mernih lokaliteta i stvore uslovi da se sagledani program buke ugradi u prostorne planove pri uređenju novih i rekonstrukciji postojećih naselja i područja. (SRPS U.J6.205).

U 2007. godini izabrani su sledeći merni lokaliteti:

I. OPŠTINA MEDIJANA

I.1. Bulevar Nemanjića (Krive livade - Krivi vir - Duvanište)

I.2. Bulevar Zorana Đinđića (Crveni pevac - Ćele kula)

I.3. Voždova ulica - Generala Lešjanina

I.4. Obilićev venac - Ulica cara Dušana

II. OPŠTINA PALILULA

II.1. Bulevar Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika (Železnički čvor - Ledena stena - Bubanj)

II.2. Ulica vojvode Gojka - Episkopska ulica - Mokranjčeva (Palilula)

III. OPŠTINA PANTALEJ

III.1. Ulica Kosovke devojke - Somborska ulica (Pantalej)

III.2. Knjaževačka ulica

IV. OPŠTINA CRVENI KRST

IV.1. Bulevar 12. febrauar (Ratko Jović) - Naselje Šljaka (Sarajaevska ulica)

IV.2. Bulevar Nikole Tesla (Naselje Stevan Sinđelić) - Autoput Niš-Sofija (Branko Bjegović)

V. OPŠTINA NIŠKA BANJA (centralni deo)

U okviru svakog mernog lokaliteta izabrano je po četiri merne tačke u cilju što bolje prostorne pokirvenosti izabranih mernih lokaliteta. Tako da je ukupan broj mernih tačaka u 2007. godini bio 44.

Na svim mernim mestima procedura merenja nivoa buke imala je za cilj određivanje ekvivalentnog nivoa buke za petnaestnominutni period merenja.

51


Ma svim mernim mestima, obuhvaćenim planom monitoringa stanja nivoa buke, praćeni su sledeći parametri:

parametri buke:

1. Ekvivalentni nivo buke sa “A” težinskom ponderacijom;

2. Procentualni nivoi L1, L10, L50, L90 i L99;

3. Vremenski kontinualni i periodični profil ekvivalentog nivoa buke;

4. Raspodela nivoa buke;

5. Frekvencijska raspodela nivoa buke na karakterističnim mernim mestima i kod isprekidane buke;

6. SEL.

parametri saobraćaja:

1. frekvencija putničkih automobila;

2. frekvencija teretnih automobila do 5t;

3. frekvencija teretnih automobila preko 5t;

4. frekvencija autobusa;

5. frekvencija motorcikala.

parametri saobraćajnice:

1. tip saobraćajnice;

2. širina saobraćajnice;

3. visina zgrada pored saobraćajnice.

mikroklimatski parametri:

1. temperatura vazduha;

2. relativna vlažnost;

3. brzina vetra,

4. smer vetra.

Merenje na označenim mernim mestima organizovano je na nivou dnevne, nedeljne i mesečne dinamike, za karakteristične vremenske intervale dnevnog i noćnog perioda vremena.

Merenje je vršeno u tri vremenska petnaestominutna intervala u dnevnom periodu, a u noćnom periodu u dva vremenska petnaestominutna intervala:

1. 0900 - 1200

2. 1300 - 1600

3. 1700 - 2000

4. 2200 - 0100

5. 0200 - 0500

Procedura kontinuiranog praćenja nivoa buke trajala je 12 meseci.

Mesečna dinamika podrazumevala je definisanje vremenske zavisnosti postojećeg stanja nivoa buke na 11 mernih tačaka u okviru definisanih mernih lokaliteta što ukupno iznosi 55 merenja ekvivalentnog nivoa buke sa definisanjem parametara saobraćaja i saobraćajnica.

52


5.2 Rezultati merenja

Primer rezultata monitoringa nivoa buke za jednu od mernih tačaka prikazan je u sledećoj tabeli.

OPŠTINA 1. Medijana

MERNI LOKALITET 1.2 Bulevar dr Zorana Đinđića (Crveni pevac-Ćele kula)

Merno mesto 1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery"

Zona (SRPS U.J6.205): 5 Dozvoljeni nivo buke Dan: 65dB(A) Noć: 55dB(A)

Sao

bra

ćajn

ica

i mer

no

mes

to Najbliža saobraćajnica: Bulevar dr Zorana Đinđića

Tip saobraćajnice: Dvosmerna, dve trake po smeru

Širina saobraćajnice: 10 m

Rastojanje do ose saobraćajnice: 12 m

Podloga do ivice saobraćajnice: Betonska

Zeleni pojas: Drvored

Najbliži građevinski objekat: Stambena zgrada

Spratnost objekta: P+7+Pk

Rastojanje do najbližeg objekta: 25m

Vre

me

mer

enja

Datum 7.12.2007 14.12.2007 27.12.2007 5.12.2007 20.12.2007Dan Petak Petak Četvrtak Sreda ČetvrtakVremenski period 9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-01:00 02:00-05:00

Početak merenja 09:27 14:29 17:30 22:36 02:34

Usl

ovi

mer

enja

Temperatura (°C) 0 0 -3 2 -6Vlažnost (%) 75 67 96 94 96Brzina vetra (m/s) 1 3 2 5 2

Pravac vetra Jugozapad Sever Sever Severozapad Severozapad

Izvo

r b

uke

Dominantan izvorDrumski saobraćaj

Drumski saobraćaj

Drumski saobraćaj

Drumski saobraćaj

Drumski saobraćaj

Povremeni izvor - - - - -

Karakter bukeŠirokopojasna promenljiva

Širokopojasna promenljiva



Širokopojasna isprekidana

Bro

j vo

zila

(1

5min

)

Putnička 265 290 295 108 27Laka teretna, <5t 8 2 2 1 0Teška teretna, >5t 1 2 0 0 0Autobusi 11 12 10 5 0Motori i motocikli 1 0 1 0 0

Ukupno 286 306 308 114 27

Izm

eren

ii n

ivo

buk

e [d

B(A

)]

LAFmax 82.0 83.1 77.4 76.3 72.6LAFmin 46.4 47.3 45.0 46.0 43.2LAImin 83.4 84.8 79.6 77.2 73.6LASmax 80.0 80.3 75.6 74.3 70.7LASmin 47.8 48.1 45.8 47.0 43.9

L1 76.4 76.8 73.1 71.8 68.0L5 73.1 74.3 39.0 68.4 62.8L10 71.5 73.2 67.4 66.6 59.1L50 65.9 67.1 62.1 57.2 46.2L90 56.2 53.6 53.3 49.3 44.5L95 52.8 50.9 51.3 48.4 44.2L99 49.6 48.4 46.7 47.3 44.0Leq 68.1 69.3 64.2 62.3 55.8

Prekoračenje doz. nivoa[dB(A)] 3.1 4.3 - 7.3 0.8

53


Rezultati statističke analize su propraćeni vremenskim profilom buke (sl. 5.1), periodičnim profilom buke (sl. 5.2) i raspodelom nivoa buke (sl. 5.3).

Cursor: 07/12/2007 09:34:42 - 09:34:43 LAeq=60.7 dB

0013.top

09:28:00 09:30:00 09:32:00 09:34:00 09:36:00 09:38:00 09:40:00 09:42:00

50

60

70

80

dB

LAeq

Sl. 5.1 Profil buke

Cursor: 07/12/2007 09:34:13 - 09:35:13 LAFmin=51.3 dB LAeq=67.2 dB LAFmax=75.3 dB

0013.prp

09:28:00 09:30:00 09:32:00 09:34:00 09:36:00 09:38:00 09:40:00 09:42:00

50

60

70

80

dB

LAFmin LAeq LAFmax

Sl. 5.2 Periodični profil buke

Cursor: [67.0 ; 68.0[ dB Level: 9.2% Cumulative: 42.3%

0013.tom

48 52 56 60 64 68 72 76 80

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10% Based on LAF , 50ms Class width: 1.0 dB 07/12/2007 09:27:13 - 09:42:13

dB

L1 = 76.4 dBL5 = 73.1 dBL10 = 71.5 dBL50 = 65.9 dBL90 = 56.2 dBL95 = 52.8 dBL99 = 49.6 dB

Level

Sl. 5.3 Raspodela nivoa buke

54


Za svaku mernu tačku prikazana je dinamika izmernih nivoa buke (sl. 5.4) kao i prekoračenje dozvoljenih nivoa buke.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-1:00 2:00-5:00

L1LeqL99

vremenski interval

dB(A

)

5.4. Dinamika izmerenih nivoa buke

0

10

20

30

40

50

60

70

80

9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-01:00 02:00-05:00

vremenski intervalprekoračenje dozvoljenog nivoa

dB(A

)

Leq

5.5 Prekoračenje dozvoljenog nivoa buke

5.3 Rezultati obrade i analize rezultataNakon završetka merenja za 1997. godinu dobijeni rezultati merenja su statistički obrađeni i analizirani. Kako je za svaku mernu tačku procedura merenja u toku godine ponavljana tri puta, za svaki merni interval izračunata je srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke, na osnovu rezultata merenja za taj merni period za protekle mesece, na osnovu sledeće formule:

∑=

=n

i

Leq

ieq

nL

1

10/10

,101

log10 (5.1)

gde je:Leq - srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke

55


Leq - ekvivalentni nivo buke za i-to vreme merenjan - broj ponavljanja (n=3).

S obzirom da je trajanje mernih intervala različito, za izražavanje ekvivalentnog nivoa buke jednim brojem u toku dana i noći korišćen je merodavni nivo koji je izračunat na osnovu sledećih formula:

za dnevni period merenja (6 00 - 22 00 )

∑=

⋅=n

i

Li

dm

ieqtT

L1

10/10

,101

log10 (5.2)

gde je:

Lm - merodavni nivo bukeLeq i, - srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke za i-ti merni interval

ti - trajanje mernog intervala (t1=t2=t3=3h)

n - broj mernih intervala (n=3)

Td - referentno vreme za koje se određuje merodavni nivo (Td= 16h)

za noćni period merenja (22 00 -6 00 )

∑=

⋅=n

i

Li

nm

ieqtT

L1

10/10

,101

log10 (5.3)

gde je:

ti - trajanje mernog intervala (t1=t2=3h)

n - broj mernih intervala (n=2)

Tn - referentno vreme za koje se određuje merodavni nivo (Tn= 8h)

Merodavni nivo buke za dnevni (06:00 - 22:00) i noćni period merenja (22:00 - 06:00) za sve merne tačke prikazan je u tabelama E.1 – E.5 za svaku opštinu posebno. U istim tabelama dat je prikaz prekoračenja nivoa buke u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednosti: 65dB(A) za dnevni period i 55dB(A) za noćni period) i u odnosu na dozvoljene vrednosti nivoa buke prema nameni prostora u skladu sa SRPS U.J6. 205.

Grafička prezentacija merodavnih nivoa buke za dnevni i noćni period merenja za sve merne tačke prikazana je na sl. E.1 i E.2 (uz poređenje sa "black spots" vrednostima" za dnevni i noćni period) i na sl. E.3 i E.4 (uz poređenje sa dozvoljenim vrednostima nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 za dnevni i noćni period prema nameni prostora).

Procentualna raspodela nivoa buke po klasama nivoa buke prikazana je na sl. E.5 za dnevni i noćni period merenja.

U toku dnevnog perioda merenja najviši dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (65dBA) premašen je na 17 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 39%. U toku noćnog perioda merenja najviši dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (55dBA) premašen je na 31 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 69%. Na sl. E.6 prikazana je procentualna raspodela prekoračenja "black spots" vrednosti po klasama od 5dB.

Merodavni nivo buke u toku dnevnog perioda premašuje dozvoljene vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 na 26 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 59%. Merodavni nivo buke u toku noćnog perioda premašuje dozvoljene vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 na 39 od ukupno 44 merne tačke, što procentulano iznosi 89%. Na sl. E.7 prikazana je procentualna raspodela prekoračenja dozvoljenih vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205.

56


U toku dnevnog perioda merenja merodavni nivo buke se kreće u opsegu od 47dB(A) do 73dB(A). Najveći merodavni nivo buke od 73dB(A) zabeležen je na mernoj tački 3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9. U tabeli E.6 dat je prikaz ostalih mernih tačaka gde merodavni nivo buke prekoračuje 70dBA. Posmatrano po opština od pet mernih tačaka sa najvećim nivoima buke tri merne tačke se nalaze u opštini Palilula.

U toku dnevnog perioda najniži merodavni nivo buke od 47dB(A) zabeležen je na mernoj tački 5.1.2 O.Š. "Ivan Goran Kovačić". Prikaz ostalih najnižnih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.7. Najniži nivoi buke zabeleženi su u opštini Niška banja.

U toku noćnog perioda merenja merodavni nivo buke se kreće u opsegu od 39dB(A) do 68dB(A). Najveći merodavni nivo buke od 68dB(A) zabeležen je na istoj mernoj tački kao i toku dnevnog perioda - 3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9. U tabeli E.8 dat je prikaz mernih tačaka gde merodavni nivo buke prekoračuje 62dB(A). Najveći nivoi buke (preko 65dBA) zabeleženi su u opštinama Palilula, Mediana i Crveni krst.

U toku noćnog perioda najniži merodavni nivo buke od 39dB(A) zabeležen je na mernoj tački 5.1.2 O.Š. "Ivan Goran Kovačić". Prikaz ostalih najnižnih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.9. Ponovo su najniži nivoi buke zabeleženi u opštini Niška banja.

MERODAVNI NIVOI BUKE ZA DNEVNI PERIOD MERENJA

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

1.1.

1

1.1.

2

1.1.

3

1.1.

4

1.2.

1

1.2.

2

1.2.

3

1.2.

4

1.3.

1

1.3.

2

1.3.

3

1.3.

4

1.4.

1

1.4.

2

1.4.

3

1.4.

4

2.1.

1

2.1.

2

2.1.

3

2.1.

4

2.2.

1

2.2.

2

2.2.

3

2.2.

4

3.1.

1

3.1.

2

3.1.

3

3.1.

4

3.2.

1

3.2.

2

3.2.

3

3.2.

4

4.1.

1

4.1.

2

4.1.

3

4.1.

4

4.2.

1

4.2.

2

4.2.

3

4.2.

4

5.1.

1

5.1.

2

5.1.

3

5.1.

4

Merno mesto

L [

dB

(A)]

Merodavni nivo Black spot

Sl. E.1 Poređenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima – dnevni period merenja

57


MERODAVNI NIVOI BUKE ZA NOĆNI PERIOD MERENJA

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

751.

1.1

1.1.

2

1.1.

3

1.1.

4

1.2.

1

1.2.

2

1.2.

3

1.2.

4

1.3.

1

1.3.

2

1.3.

3

1.3.

4

1.4.

1

1.4.

2

1.4.

3

1.4.

4

2.1.

1

2.1.

2

2.1.

3

2.1.

4

2.2.

1

2.2.

2

2.2.

3

2.2.

4

3.1.

1

3.1.

2

3.1.

3

3.1.

4

3.2.

1

3.2.

2

3.2.

3

3.2.

4

4.1.

1

4.1.

2

4.1.

3

4.1.

4

4.2.

1

4.2.

2

4.2.

3

4.2.

4

5.1.

1

5.1.

2

5.1.

3

5.1.

4

Merno mesto

L [

dB

(A)]

Merodavni nivo Black spot

Sl. E.2 Poređenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima – noćni period merenja

MERODAVNI NIVOI BUKE ZA DNEVNI PERIOD MERENJA

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

75

80

1.1.

1

1.1.

2

1.1.

3

1.1.

4

1.2.

1

1.2.

2

1.2.

3

1.2.

4

1.3.

1

1.3.

2

1.3.

3

1.3.

4

1.4.

1

1.4.

2

1.4.

3

1.4.

4

2.1.

1

2.1.

2

2.1.

3

2.1.

4

2.2.

1

2.2.

2

2.2.

3

2.2.

4

3.1.

1

3.1.

2

3.1.

3

3.1.

4

3.2.

1

3.2.

2

3.2.

3

3.2.

4

4.1.

1

4.1.

2

4.1.

3

4.1.

4

4.2.

1

4.2.

2

4.2.

3

4.2.

4

5.1.

1

5.1.

2

5.1.

3

5.1.

4

Merno mesto

L [

dB

(A)]

Merodavni nivo Dozvoljene vrednosti JUS U.J6.205

Sl. E.3 Poređenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS U.J6.205 – dnevni period merenja

58


MERODAVNI NIVOI BUKE ZA NOĆNI PERIOD MERENJA

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

55

60

65

70

751.

1.1

1.1.

2

1.1.

3

1.1.

4

1.2.

1

1.2.

2

1.2.

3

1.2.

4

1.3.

1

1.3.

2

1.3.

3

1.3.

4

1.4.

1

1.4.

2

1.4.

3

1.4.

4

2.1.

1

2.1.

2

2.1.

3

2.1.

4

2.2.

1

2.2.

2

2.2.

3

2.2.

4

3.1.

1

3.1.

2

3.1.

3

3.1.

4

3.2.

1

3.2.

2

3.2.

3

3.2.

4

4.1.

1

4.1.

2

4.1.

3

4.1.

4

4.2.

1

4.2.

2

4.2.

3

4.2.

4

5.1.

1

5.1.

2

5.1.

3

5.1.

4

Merno mesto

L [

dB

(A)]

Merodavni nivo Dozvoljene vrednosti JUS U.J6.205

Sl. E.4 Poređenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS U.J6.205 – noćni period merenja

Tabela E.1: Opština MedianaPregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)

Meoradavni nivo buke

Prekoračenje – black spots

Prekoračenje –

SRPS.U.J6.205Merni lokalitet Merna tačka dan noć dan noć dan noć

1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)

1.1.1 Stambeni objekat br. 24 (pored MK "Božidar Adžija")

64 58 - 3 - 3

1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2

56 49 - - - -

1.1.3 Stambeno naselje pored Vizantijskog bulevara (br. 36/38)

64 58 - 3 - 3

1.1.4 MZ "Medijana" 63 60 - 5 3 101.2 Bulevar dr Zorana Đinđića (Crveni pevac-Ćele kula)

1.2.1 Parking prostor ispred Pozorišta lutaka

62 59 - 4 - 4

1.2.2 Stambeni objekat br. 73 preko puta Kliničkog centra

62 58 - 3 - 3

1.2.3 Delijski vis (raskrsnica Lj. Nikolića i D. Matića)

59 53 - - - 3

1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery"

67 60 2 5 2 5

1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina

1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe" 68 64 3 9 18 191.3.2 Park na Sinđelićevom trgu 63 58 - 3 - 31.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić" 66 60 1 5 16 151.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović"

70 65 5 10 5 10

1.4 Obilićev venac – Ulica cara Dušana

1.4.1 Obilićev venac (ispred stambene zgrade br. 78)

66 58 1 3 1 3

1.4.2 Obilićev venac 11 (Simpo) 63 56 - - 3 61.4.3 Ispred stambeno-poslovnog objekta br. 84 (Ulica cara Dušana)

66 63 1 8 1 8

1.4.4 Parking prostor ispred stambene zgrade u ul. Cara Dušana 105

62 57 - 2 - 2

59


Tabela E.2: Opština Crveni krstPregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)



Prekoračenje –

SRPS.U.J6.205Merni lokalitet Merna tačka dan noć dan noć dan noć

2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jović)-Naselje Šljaka (Sarajevska ul.)

2.1.1 Zgrada Opštine Crveni Krst 67 59 2 4 2 42.1.2 Bulevar 12. februar - raskrsnica ka aerodromu

64 53 - - - -

2.1.3 Stambeno područje pored Sarajevske ulice (objekat br. 125)

63 55 - 1 3 5

2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 71 65 6 10 6 102.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)-Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)

2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić 56 48 - - 1 32.2.2 Naselje Donji Komren (između Dragačevske ul. i ul. 45. divizije)

64 58 - 3 - 3

2.2.3 Naselje Branko Bjegović (pored autoputa Niš-Sofija)

63 58 - 3 - 3

2.2.4 Naselje Ratko Jović (pored nadvoznjaka iznad Pribojske ulice)

68 61 3 6 3 6

Tabela E.3: Opština PalilulaPregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)



Prekoračenje –

SRPS.U.J6.205Merni lokalitet Merna tačka dan noć dan noć dan noć3.1 Bul Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika

3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka")

70 62 5 7 5 7

3.1.2 Park preko puta žel. stanice (Dimitrija Tucovića 1 i 3)

65 60 - 5 5 10

3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9 73 68 8 13 8 133.1.4 Ul Vojvode Putnika (na uzbrdici ka parku "Bubanj")

67 57 2 2 2 2

3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica

3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 70 64 5 9 5 93.2.2 Episkopska ulica 67 61 2 6 7 113.2.3 Stambena zgrada preko puta crkve Sv. Nikole (Mokranjčeva 2)

60 55 - - - 5

3.2.4 Naselje "Rasadnik" 65 56 - 1 5 6

Tabela E.4: Opština PantalejPregled merodanih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)



Prekoračenje –

SRPS.U.J6.205Merni lokalitet Merna tačka dan noć dan noć dan noć4.1 Ul Kosovke devojke - Somborska ulica

4.1.1 Stambena zgrada br. 32a pored tržnog centra

62 57 - 2 2 7

4.1.2 Somborska ulica – Stambena zgrada br. 41

59 52 - - - 2

4.1.3 Dom učenika 68 63 3 8 3 84.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona

51 48 - - - 3

4.2 Knjaževačka ulica

4.2.1 Niteks 67 63 2 8 2 84.2.2 Pošta 3 64 61 - 6 - 64.2.3 Dvorište stambenog objekta preko puta OŠ "Rodoljub Čolaković"

66 60 1 5 1 5

4.2.4 Donja Vrežina (pored "Extra Lion MD")

62 55 - - - -

60


Tabela E.5: Opština Niška banjaPregled merodavnih nivoa buke i prekoračenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)



Prekoračenje –

SRPS.U.J6.205Merni lokalitet Merna tačka dan noć dan noć dan noć5.1 Centralni deo

5.1.1 Hotel Srbija 59 53 - - 9 85.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić" 47 39 - - - -5.1.3 Parking kod hotela "Radon" 55 52 - - - 25.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan"

51 45 - - 1 -

Dnevni period merenja Noćni period merenja

Sl. E.5 Procentualna raspodela nivoa buke


Sl. E.6 Procentulana raspodela prekoračenja "black spots" vrednosti


Sl. E.7 Procentulana raspodela prekoračenja dozvoljenih vrednosti standardom SRPS U.J6.205

61


Tabela E.6 Najviši merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA)

Opština Merni lokalitet Merna tačkaMerodavni nivo buke

Palilula3.1 Bul Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika

3.1.3 Ledena stena - Pošta br. 9 73

Crveni krst


2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 72

Palilula3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica

3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 71

Medijana1.3 Voždova ulica – Ul. Generala Lešjanina

1.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović"

71

Palilula3.1 Bul Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika

3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka")

70

Tabela E.7 Najniži merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA)


Niška banja

5.1 Centralni deo 5.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić" 46

Niška banja

5.1 Centralni deo5.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan"

51

Pantalej4.1 Ul. Kosovke devojke - Somborska ulica

4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona

51

Crveni krst

2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)-Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)

2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić 56

Medijana1.1 Bulevar Nemanjića (Krive livade-Krivi vir-Duvanište)

1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2 56

Tabela E.8 Najviši merodavni nivoi buke u toku noćnog perioda merenja (u dBA)


Palilula3.1 Bul. Dimitrija Tucovića - Vojvode Putnika


Palilula3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevića - Mokranjčeva ulica

3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 65

Crveni krst




1.3.1 OŠ "Vožd Karađorđe" 65


1.3.4 Ul. Generala Lešjanina – preko puta OŠ "Radoje Domanović"

65

Pantalej4.1 Ul Kosovke devojke - Somborska ulica

4.1.3 Dom učenika 64

Pantalej 4.2 Knjaževačka ulica 4.2.1 Niteks 63

62


Tabela E.9 Najniži merodavni nivoi buke u toku noćnog perioda merenja (u dBA)


Niška banja

5.1 Centralni deo 5.1.2 OŠ "Ivan Goran Kovačić" 40

Niška banja

5.1 Centralni deo5.1.4 Prostor između hotela "Ozren" i hotela "Partizan" 47

Crveni krst

2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sinđelić)-Autoput Niš-Sofija (Nas. B. Bjegović)

2.2.1 Naselje Stevan Sinđelić 48

Pantalej4.1 Ul. Kosovke devojke - Somborska ulica

4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona

50


1.1.2 Park između TC Zona 1 i TC Zona 2 50

Prekoračenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 65dBA) u toku dnevnog perioda kreću se do 8dB(A). Najveća prekačenja javljaju se na mernim mestima gde su zabeleženi i naveći merodavni nivoi buke (tabela E.6).

Prekoračenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 55dBA) u toku noćnog perioda kreću se do 13dB(A). Najveća prekačenja javljaju se na mernim mestima gde su zabeleženi i naveći merodavni nivoi buke (tabela E.8).

S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, prema nameni prostora gde se nalaze merne tačke, merodavni nivo buke za dnevni period merenja ne prekoračuje dozvoljene vrednosti na 18 mernih tačkaka. Na ostalim mernim tačkama prekoračenja se kreću do 18 dB(A).

Maksimalna prekoračenja merodavnog nivoa buke za dnevni period merenja u odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeležena su na mernim mestima prikazanim u tabeli E.10. Najveća prekoračenja se javljaju u opštini Medijana neposredno pored školskih zona.

Tabela E.10 Najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u dnevnom periodu (u dBA)





1.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić" 16




3.2.2 Episkopska ulica 7

Crveni krst



S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, u odnosu na namenu prostora gde se nalaze merne tačke, merodavni nivo buke za noćni period ne prekoračuje dozvoljene vrednosti na 3 merne tačke od 44. Prekoračenja na ostalim mernim tačkama kreću se do 20dB(A).

63


Maksimalna prekoračenja merodavnog nivoa buke za noćni period u odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeležena su u na mernim mestima prikazanim u tabeli E.11. Najveća prekoračenja se javljaju u opštini Medijana neposredno pored školskih zona.

Tabela E.10 Najveća prekoračenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u noćnom periodu (u dBA)





1.3.3 Stručna škola "Filip Kljajić" 16




3.2.2 Episkopska ulica 11


1.1.4 MZ "Medijana" 11

Crveni krst



64

ZAKLJUČAK

6. ZAKLJUČAKBuka u životnoj sredini ugrožava zdravlje i kvalitet života preko 90 miliona ljudi koji žive u Evropi, što predstavlja čevrtinu populacije. Može izazvati bolesti kao što su stres i povećani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da uče. U zonama sa prekomernom bukom najveći broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takođe, oko 170 miliona građana u Evropi izloženo je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje.

To je jedan od razloga zašto je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u životnoj sredini kao glavni prioritet, što je kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje bukom u životnoj sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke određena je postojećim direktivama koje regulišu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadžment bukom u životnoj sredini. Direktiva koja se skraćeno naziva "Environmental Noise Directive" odnosno END ima za cilj definisanje zajedničkog pristupa za zaštitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tišeg i prijatnijeg okruženja za građane. Direktiva ima za cilj, takođe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u životnoj sredini.

Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu životnu sredinu, podrazumeva sprovođenje određenih aktivnosti za stvaranje lokalne strategije za zaštitu i unapređenje životne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekološkog akcionog plana treba da ukaže na sve aspekte životne sredine koji narušavaju zdravu životnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na životnu sredinu.

Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehnički propisi i standardi svojom aktuelnošću obezbeđuju sve preduslove da problem buke u životnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog društva. Pozitivnom regulativom predviđa se da:

▪ Opština, odnosno grad preduzima mere za zaštitu od buke i u tom cilju određuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeđuje sistematsko merenje buke.

▪ Tehnička dokumentacija za izgradnju magistralnih puteva, železničkih pruga i aerodroma i drugih izvora buke sadrži obavezno i tehničko rešenje zaštite od buke i vibracija.

▪ Izvori buke mogu se stavljati u promet ako imaju ispravu sa podacima o nivou buke pri propisanim uslovima korišćenja i održavanja.

▪ Izvori buke koji se ugradjuju u zgrade i postrojenja i uređaji za obavljanje privrednih delatnosti koji predstavljaju samostalnu celinu moraju imati pored isprave sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zaštitu od buke.

▪ Izvori buke moraju se upotrebljavati i održavati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj čovek boravi.

Osnovu za ocenu buke u životnoj sredini čine strategijske mape buke koje se izrađuju primenom zajedničkih metoda i indikatora buke. Strategijske mape buke se izrađuju za ključne izvore buke: - drumski saobraćaj, železnički saobraćaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu:

▪ prethodnog, postojećeg i budućeg stanja buke,▪ premašenja graničnih nivoa,▪ broja stambenih objekata, škola i bolnica izloženim definisanim vrednostima

indikatora buke, i▪ broja ljudi lociranih u oblastima ugroženim bukom.

Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroženim bukom i za održavanje postojećeg stanja kvaliteta životne sredine u tihim

65

ZAKLJUČAK

oblastima. Direktivom se ne definišu granične vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti već to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduženih za sprovođenje direktive.

U cilju realiazacije osnovnih zahteva nacionalnog zakonodavstva i evropskih direktiva neophodno je kontinuiranim praćenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustičko opterećenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se:

▪ izvrši zoniranje grada u odnosu na buku (Član 62. Zakona o zaštiti životne sredine “Službeni glasnik RS”, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

▪ problem buke sagleda i ugradi u planove pri prostornom uređivanju novih i rekonstrukciji postojećih naselja i područja (SRPS U. J6. 205)

▪ pri izgradnji i tehničkom prijemu stambenih, investicionih i industrijskih objekata, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispoštuju utvrđeni tehnički propisi koji garantuju kvalitet zvučne zaštite (Standardi iz grupe SRPS U. J6);

▪ izvrši valorizacija prostora za stanovanje sa aspekta uticaja faktora rizika eko indikatora na uslove stanovanja.

Kontinuirano praćenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj:

▪ da stvori značajnu statističku masu podataka o akustičkom opterećenju prostora, generisanog saobraćajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima,

▪ da obezbedi izradu i verifikaciju modela za prognozu akustičkog opterećenja, sa ciljem obezbeđenja pouzdanog alata za razrešenje problema u planiranju razvoja gradske saobraćajne strukture,

▪ da stvori uslove za akustičko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na buku i namenu prostora,

▪ da stvori uslove za izradu akustičkih mapa za dnevni i noćni period grada Niša za postojeće stanje buke, i

▪ da adekvatno pruži uslove za valorizaciju boniteta prostora za stanovanje.

Takođe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da posluže:

• urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada

• arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta

• medicinskim stručnjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma značajnog ekološkog faktora koji utiče na zdravlje stanovništva.

Mapiranje buke je suštinski deo kontinuiranog praćenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u životnoj sredini. Cilj akustičkih mapa je da slikovito prikažu stanje buke vlastima i građanima, tako da mogu zajedno da utiču na smanjenje broja ljudi koji su izloženi prekomernoj buci.

66

LITERATURA

LITERATURA

1. M. Praščević, D. Cvetković, Buka u životnoj sredini, Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2005.

2. Mesečni izveštaji o stanju nivoa buke na teritoriji grada Niša za 2007. godinu, Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2007

3. Godišnji izveštaj o stanju nivoa buke na teritoriji grada Niša za 2007. godinu, Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2008.

4. D. Mihajlov, M. Praščević, D. Cvetković, "Rezultati monitoringa i ocena stanja nivoa buke u Nišu za 2007. godinu", Zbronik radova XXI Konferencije sa međunarodnim učešćem "Buka i vibracije", Tara, 2008.

67

Documents

78566163 Procedure Monitoring a Stanja Nivoa Buke u Urbanim Sredinama