Uvod u finansije i investiciono bankarstvo

Prezentacija novinarima

8. decembar 2007.

Strana 2

Sadržaj

Strana 3 Uvod

Strana 4 Finansije

Strana 10 Interesne grupe

Strana 11 Današnja teorija o preduzeću

Strana 12 Vrednovanje kapitala

Strana 15 Investiciono bankarstvo

Strana 18 Rad sa korporativnim i državnim klijentima

Strana 33 Rad sa investitorima

Strana 3

Uvod u teoriju finansija i finansijski izveštaji

Finansije

Uvod

Finansije su grana koja se bavi obezbeđenjem i izvorima sredstava Finansijama se bave:

– Finansijski sektori i rukovodioci preduzeća– Vlada Srbije– Knjigovođe i revizori– Poslovni bankari, i – ...Investicioni bankari

Finansijski izveštaji

Bilans stanja– Imovina preduzeća u datom trenutku– Izvori finansiranja imovine

Bilans uspeha– Prihodi tokom perioda– Troškovi tokom perioda– Profit ili gubitak

Bilans tokova gotovine– Gotovinski tokovi iz poslovanja, investicija i finansiranja

Strana 4

Struktura Kapitala

Finansije

Bilans Stanja

“Aktiva”

Sopstveni

Kapital

ObavezeIzvori

FinansiranjaImovine

Imovina

Strana 5

Dug ili kredit

Finansije

Dug je manje rizičan od sopstvenog kapitala jer ima prvenstvo naplate iz aktive preduzeća

Dug ima fiksnu profitabilnost, tj. kamatu, i definisano trajanje u vremenu

Vlasnik duga nema kontrolu nad preduzećem sve dok ono ne prekrši neka od pravila predviđenihugovorom o kreditiranju, kada imaju pravo da nateraju firmu da proda svoje delove ili je gurnu u stečaj, i tad preuzimaju aktivnu kontrolu nad preduzećem

Dug može biti:

– Stariji ili podredjeni u odnosu na vertikalnu poziciju u bilansu

– Garantovan aktivom ili prilivima

– Običan ili visokodoprinosni u odnosu na rizik, tj. visinu kamate

– Sa fiksnom ili variabilnom kamatom, sa običnom ili kumulativnom kamatom

Strana 6

Sopstveni kapital

Finansije

Sopstveni kapital je najrizičniji ali isto tako i najprofitabilniji vid kapitala

Sopstveni kapital podrazumeva udele u vlasništvu preduzeća, t.j. akcije preduzeća

Svaka akcija preduzeća ima nominalnu vrednost, knjigovodstvenu vrednost i tržišnu vrednost, a

predstavlja pravo vlasništva nad jednim delom preduzeća, koje ima svoj ekonomski deo (pravo na

dividendu i na deo aktive) i svoj kontrolni deo (pravo na glasanje na skupštini akcionara)

Akcije mogu da budu obične ili preferencijalne u odnosu na vertikalnu poziciju u bilansu, obične

ili sa većim pravom glasa u odnosu na broj glasova koje nose pri glasanju na skupštini akcionara

Strana 7

Mešoviti kapital - Mezzanine

U određenim situacijama firme izbacuju instrumente koji imaju svojstva i duga i sopstvenogkapitala kako bi lakše i jeftinije došle do sredstava

Primeri takvih instrumenata su:

– obveznice konvertibilne u akcije posle određenog vremena po unapred određenom ključu (convertible bonds)

– preferencijalne akcije koje mogu da se konvertuju u obične akcije posle određenog vremena poodređenom ključu (covertible preferred stock)

– preferencijalne akcije koje mogu da se otplate i povuku (redeemable preferred stock)

Finansije

Strana 8

Ko ima prednost naplate?

Finansije

1. ZAPOSLENI

2. DRŽAVA

3. DOBAVLJAČI

4. POVERIOCI

5. …i tek na kraju AKCIONARI ili VLASNICI

Strana 9

Upravljanje i profitabilnost

Finansije

Preduzećem upravljaju akcionari-vlasnici, kroz izbor upravnog odbora koji kontroliše rukovodstvo i kreira dugoročnu strategiju preduzeća, zato jer snose najveći rizik

Preduzeće i sistem će da maksimizira vrednosti svima ukoliko se maksimizira vrednost za akcionare jer da bi oni dobili vrednost moraju prethodno da se podmire sve ostale interesne grupe

Strana 10

Analiza interesnih grupa

Interesne grupe

PREDUZEĆE

BANKE ILI POVERIOCI LOKALNA I REGIONALNA ZAJEDNICA AKCIONARI

ZAPOSLENI-SINDIKATI DRŽAVA KUPCI

RUKOVODSTVO DOBAVLJAČI

Strana 11

Današnja teorija o preduzeću

Preduzećem upravljaju akcionari-vlasnici, kroz izbor upravnog odbora koji kontroliše rukovodstvo i kreira dugoročnu strategiju preduzeća, zato jer snose najveći rizik

Preduzeće i sistem će da maksimizira vrednosti svima ukoliko se maksimizira vrednost za akcionare jer da bi oni dobili vrednost moraju prethodno da se podmire sve ostale interesne grupe

Vrednovanje kapitala

Strana 13

Vrednovanje duga

Vrednovanje kapitala 1

Dug ima iznos glavnice i kamatu, i ima određeni rizik

– Rizik zavisi od vrednosti garancije otplate (prilivi ili imovina)

Ukoliko je kamata veća od kamate na dugove sličnog rizika na tržištu, vrednost duga je veća od glavnice

Ukoliko je kamata veća od kamate na dugove sličnog rizika na tržištu, vrednost duga je veća od glavnice

Ukoliko nema kamate, vrednost duga je glavnica diskontovana prinosom jednakim kamati na dugove sličnog rizika na tržištu

Strana 14

Vrednovanje sopstvenog kapitala

Vrednovanje kapitala 1

Postoje 3 grupe metoda vrednovanja preduzeća

– Tržišne metode vrednovanja• Comco i comptran

– Metode vrednovanja priliva• Diskontirani neto prilivi (DCF)

– Metode vrednovanja imovine• Neto vrednost aktive ili likvidaciona vrednost

Koja je vrednost preduzeća ili vrednost akcije?

Investiciono bankarstvo

Strana 16

Definicija

Investiciono bankarstvo je aktivnost posredništva između:

– Izdavaoca hartija od vrednosti (potražnja kapitala) i

– Zajednice investitora (ponuda kapitala)

Strana 17

Razlike između investicionog i komercijalnog bankarstva

Investiciono bankarstvo gleda veći broj instrumenata ulaganja od komercijalnog

Investicioni bankari obično transferišu sve rizike na investitora i ne garantuju investitoru svojimbilansom

Prihodi investicionih banaka su isključivo transakcione naknade, a ne razlike u kamatama

Strana 18

Šema aktivnosti u investicionom bankarstvu

Investiciona BankaK

ines

kizi

d

Prodaja i trgovinahartijama od vrednosti

Istraživanje i analiza

Menadžment sredstava i investicionih fondova

Primarna tržišta kapitala

Korporativne finansije

Spajanja i akvizicije

Restrukturacije

Ponuda kapitala Potražnja

kapitala

Rad sa korporativnim državnim klijentima

Strana 20

Pregled rada (sa korporativnim i državnim klijentima)

Izdavaoci hartija od vrednosti su obično korporacije, ali mogu isto tako da budu državne agencije(Nacionalne banke, Trezori vlada, federalne jedinice ili gradovi, državne institucije, etc.)

Rad sa korporativnim klijentima sadrži pre svega strateško-finansijsku savetodavne usluge: kako postići što veću vrednost kompanije kroz spajanja, akvizicije, prodaju aktive, restrukturacijubilansa, finansiranje i refinansiranje, etc.

Cilj: uvećanje vrednosti kompanije, tj. vrednosti sopstvenog kapitala kompanije (shareholder value)

Strana 21

I - Spajanja i akvizicije

Spajanja i akvizicije (mergers & acquisitions ili M&A) su skup svih transakcija gde dolazi do reorganizacije korporacija na nivou sopstvenog kapitala

Transakcije spajanja i akvizicija mogu da budu:

– spajanja ili pripajanja,

– akvizicije,

– dokapitalizacije,

– osnivanje zajedničkih firmi (joint venture),

– odvajanja ili spin-off transakcije,

– korporativna restrukturisanja

Strana 22

Ia - Spajanja ili pripajanja

Spajanje je korporativna reorganizacija u kojoj dva pravna lica osnivaju novo treće pravno lice ispajaju se u njemu, nestajući kao posebna pravna lica

Pripajanje je korporativna reorganizacija u kojoj se jedno lice pripaja drugom i nestaje kao posebnopravno lice

Firma A Firma B

Nova Firma

Firma BFirma A

Strana 23

Ib - Akvizicije

Akvizicija znači preuzimanje kontrolnog udela u jednom preduzeću– pasivna kontrola ili blokirajuća manjina: 30%+1 glas, – kontrola ili većina: 50%+1 glas, – apsolutna kontrola ili većina: 70%+1 glas

Akvizicije se razlikuju po:– Strukturi transakcije

(akvizicija udela od postojećih vlasnika ili dokapitalizacija), – Odnosu sa rukovodstvom preduzeća

(neprijateljska ili hostilna akvizicija, tzv. preuzimanje ili prijateljska transakcija),– Vrsti plaćanja za akviziciju

(gotovina ili hartije od vrednosti (akcije kupca ili dug prodavca))

Strana 24

Ic – Zajedničko ulaganje ili Joint Venture

Zajednička ulaganja su transakcije gde dva ili više pravnih lica unosi kapital u jedno novo pravnolice i zauzvrat dobija udeo u tom pravnom licu

Za razliku od spajanja, prvobitna pravna lica ne nestaju

Firma A Firma B

Nova Firma

Strana 25

Id – Prodaja aktive ili de-investiranje

Prodaja aktive ili de-investiranje su transakcije pri kojima pravna lica prodaju vlasništvo nadodređenom aktivom (udeli u drugim pravnim licima, osnovna sredstva, itd.) kako bi došli do gotovine

Obično se prodaje aktiva koja nije ključna za obavljanje glavne aktivnosti pravnog lica(npr. banka prodaje svoje nekretnine i onda ih uzima u dugoročni zajam, oslobađajući na taj način svoj kapital iz sporedne za osnovnu delatnost)

Strana 26

Ie – Odvajanje ili Spin-off

Pri odvajanju ili spin-off-u dolazi do podele jednog pravnog lica u dva ili više pravnih lica, s tim davlasništvo u novim licima ostaje proporcionalno isto kao i vlasništvo u prvobitnom pravnom licu

Firma A

Firma A1 A2

Strana 27

Ie – Restrukturiranje

Restrukturiranje podrazumeva reorganizaciju preduzeća koja su u teškoj finansijskoj situaciji(bez mogućnosti da nađu izvore finansiranja svojih aktivnosti, bez mogućnosti refinansiranja svojihaktivnosti, pred stečajem ili u stečajnom postupku).

Pri restrukturisanju obično dolazi do više transakcija koje mogu da uključe: – prodaju aktive, – odvajanje, – spajanje, – otpis ili reprogramiranje dugova, – zamena duga za sopstveni kapital, – zamena duga za dug, itd.

Strana 28

II - Finansiranje

Posredovanje na tržištima kapitala je, uz spajanje i akvizicije, jedna od dve osnovne aktivnostiinvesticionog bankarstva

U sklopu ove aktivnosti bankar pomaže korporativnom ili državnom klijentu da podigne kapital odinvestitora u raznim oblicima (sopstveni kapital, dug) za razne vrste upotrebe, gde preduzeće nemože da se finansira interno iz sopstvenog priliva (organski rast preduzeća, akvizicije, smanjivanje finansijskih troškova, refinansiranje dospelih obaveza, restrukturiranje, itd.)

Investicioni bankar može da uzme više ili manje rizika pri posredovanju u sklopu podizanjasredstava za klijenta:

– Čvrsta obaveza (firm commitment) (znači da investiciona banka prvo kupuje sve hartije od vrednosti na svoj bilans, pa onda distribuiradrugim investitorima)

– Svaki napor (best effort) (znači da investiciona banka igra samo ulogu agenta i ne uzima nikakav rizik)

– Stend baj obaveza (stand-by commitment)(znači da se investiciona banka obavezuje da kupi sve hartije od vrednosti koje ostanu neprodatedrugim investitorima)

Firme dižu sredstva tako što izbacuju na tržište kapitala razne hartije od vrednosti, koje se dele u dve velike grupe:

– instrumente sopstvenog kapitala i– instrumente duga, sa podgrupom instrumenata koji imaju svojstva i jednog i drugog.

Strana 29

Instrumenti sopstvenog kapitala

Instrumenti sopstvenog kapitala su najrizičniji finansijski instrumenti, ali isto tako i najprofitabilniji

Oni podrazumevaju udele u vlasništvu preduzeća, t.j. akcije preduzeća

Svaka akcija preduzeća ima nominalnu vrednost, knjigovodstvenu vrednost i tržišnu vrednost, a predstavlja pravo vlasništva nad jednim delom preduzeća, koje ima svoj ekonomski deo (pravo nadividendu i na deo aktive) i svoj kontrolni deo (pravo na glasanje na skupštini akcionara)

Akcije mogu da budu obične ili preferencijalne (preferred) u odnosu na vertikalnu poziciju u bilansu, obične ili sa većim pravom glasa (supervoting) u odnosu na broj glasova koje nose pri glasanju naskupštini

Strana 30

Instrumenti duga

Instrumenti duga su manje rizični od instrumenata sopstvenog kapitala jer imaju prvenstvo naplateiz aktive preduzeća

Instrumenti duga imaju fiksnu profitabilnost, t.j. kamatu, i definisano trajanje u vremenu (maturity)

Instrumenti duga nemaju kontrolu nad preduzećem sve dok ono ne prekrši neka od pravilapredviđenih ugovorom u ulaganje (negative covenants), kada imaju pravo da gurnu firmu u stečaj, ikad preuzimaju aktivnu kontrolu nad preduzećem

Instrumenti duga su obično krediti i obveznice koje se dele na: – starije ili podređene (senior ili subordinated) u odnosu na vertikalnu poziciju u bilansu– garantovane aktivom ili prilivima (asset-backed ili cash-flow-backed)– obične ili visokodoprinosne (investment grade ili high-yield, tj, junk) u odnosu na rizik, tj. visinu kamate– sa fiksnom ili varijabilnom kamatom, sa običnom ili kumulativnom kamatom

Strana 31

Instrumenti sa svojstvima sopstvenog kapitala i duga

U određenim situacijama firme izbacuju instrumente koji imaju svojstva i duga i sopstvenog kapitalakako bi lakše i jeftinije došle do sredstava

Primeri takvih instrumenata su: – obveznice konvertibilne u akcije posle određenog vremena po unapred odrešenom ključu (convertible

bonds)– preferencijalne akcije koje mogu da se konvertuju u obične akcije posle određenog vremena po

određenom ključu (covertible preferred stock)– preferencijalne akcije koje mogu da se otplate i povuku (redeemable preferred stock)

Strana 32

Derivativni instrumenti

Derivativni instrumenti su finansijski proizvodi čija vrednost zavisi od drugih finansijskihproizvoda. Dozvoljavaju korporacijama da efikasnije (brže i jeftinije) dolaze do sredstava natržištima kapitala

Postoje tri vrste derivativnih istrumenata:– Opcije: prava kupovine (call) ili prodaje (put) određenih finansijskih instrumenata (npr. akcija) po

određenoj ceni na određeni datum– Future ili forward: obaveza kupovine ili prodaje određenih finansijskih instrumenata po određenoj

ceni na određeni datum– Swap: razmena dva finansijska instrumenta da bi se smanjio rizik i povećala profitabilnost

Primeri: – Call opcije na akcije se daju generalnom direktoru kako bi se motivisao da što više poveća vrednost

akcija– Rudnik bakra kupuje forward za bakar na svetskom tržištu kako bi se zaštitio od volatilnosti cene bakra– Firma koja posluje u SAD izbacuje obveznice u Japanu, pa uzima swap kako bi se zaštitila od rizika

promene kursa dolar-jen

Strana 33

Vrste korporativnih i državnih klijenata

Državni klijenti mogu da budu države kroz nacionalne banke ili trezore, mogu da budu federalnejedinice ili regije ili gradovi, mogu da budu specijalne državne institucije i fondovi.

Državni izdavaoci papira od vrednosti obično imaju manji rizik od korporacija, jer za njih garantujedržava koja po definiciji ne može da bankrotira i bude likvidirana.

Korporativni klijenti se dele na:– Strateške klijente - obično preduzeća koja žele da se vertikalno ili horizontalno integrišu, prošire ili

suze fokus svojih aktivnosti– Finansijske klijente - investicioni fondovi i institucije koje kupuju preduzeća kako bi ih kasnije skuplje

prodala i ostvarila profit

Rad sa investitorima

Strana 35

Pregled finansijskih proizvoda

Primarno tržište Sekundarno tržište

Instrumenti sopstvenogkapitala

Akcije preko investicionogbankara

Akcije preko brokera

Instrumenti duga Obveznice preko inv. bankara Obveznice preko brokera

Derivativni instrumenti Derivativi preko inv. bankara Derivativi preko brokera

Investicioni fondovi Open end Closed end

Strana 36

Pregled finansijskih proizvoda

Primarno tržište je tržište gde novac ide firmi ili državnoj instituciji koja izbacuje instrument, i teposlove radi investiciona banka

Sekundarno tržište je tržište gde se instrumenti kupuju od drugih investitora

Investicioni fondovi mogu da budu otvoreni ili zatvoreni, (u otvorenim se ulaže direktno u fond i to nije ograničeno u vremenu, dok kod zatvorenih se kupuju i prodaju udeli u fondu kad se jednom zatvori)

Investicioni fondovi mogu da imaju fokus na dug ili sopstveni kapital, na određene zemlje ili regiju, na instrumente za koje postoji likvidno sekundarno tržište ili na instrumente za koje ne postojilikvidno sekundarno tržište, mogu da budu orjentisani na održanje kapitala ili na rast kapitala, moguda dopuštaju menadžeru fonda agresivniji pristup ili manje agresivan, itd.

Strana 37

Grupe za rad sa investitorima

Trgovanje

Investitori

Desk zaprimarnu trgovinu

Menadžeri fondovaIstraživanje

i analizaProdavci/brokeri

Strana 38

Vrste investitora

Institucionalni investitori

Individualni ili retail investitori

Inostrani investitori

Domaći investitori

Dugoročni investitori

Špekulanti

Strana 39

Osnovne finansijske tehnike u investicionom bankarstvu

Due diligence ili analiza kompanije

Vrednovanje kompanija

Vrednovanje finansijskih proizvoda

Ostalo