8. Multimedija - Dobrodošlitesla.pmf.ni.ac.rs/people/dexter/old/Geografija/08-Multimedija.pdf · Trihromatska teorija boja (1801 Thomas Young, kasnije usavršio Herman von Helmholtz)

8. Multimedija

Informatika 2dr Marko Petković

� Pojam multimedija (multimedia) - dolazi od latinskih riječi multus (mnogi)multus (mnogi) i medium (medijum)medium (medijum)

�� Multimedija predstavlja integraciju razliMultimedija predstavlja integraciju različčitih medijskih itih medijskih elemenata koji su u osnovi samostalni sadrelemenata koji su u osnovi samostalni sadržžaji.aji.

� Multimedija je informacija predstavljena ili memorisana u kombinaciji teksta, grafike, zvuka, animacije i videa objedinjenih pomoću računara.

� Multimedija su aplikacije i dokumenti poboljšani dodavanjem zvuka, animacije ili videa; u najširem smislu programska podrška koja korisnicima omogućuje pristup ovim medijima

� Interaktivna multimedija – korisnicima je omogućena kontrola nad aplikacijom, ako je dodata struktura hiperveza - hipermedija

DefinicijeDefinicije i opi opššti pojmoviti pojmovi


�� HipertekstHipertekst� To je tekst, prikazan na računaru, koji sadrži linkove

ka drugim tekst dokumentima. Čitalac može jednostavnim klikom na link da otvori drugi tekst koji detaljnije objašnjava tu reč.

� Na ovaj način, čitalac hiperteksta stvara sopstveni put pretraživanja i čitanja

�� PretePretečča hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavia hiperteksta je i poznato delo Milorada Pavićća a : Hazarski re: Hazarski reččniknik

�� HipermedijaHipermedija� Nastaje kada se u hipertekst dodaju slike, animacija,

zvuk, video, itd.� Koristi se za WWW (World Wide Web)

Hipertekst i hipermediaHipertekst i hipermedia


Primer hipertekstualnog dokumentaPrimer hipertekstualnog dokumenta


�� InteraktivnostInteraktivnost – vrsta dijaloga korisnika i aplikacije� Hipermedija kao svoju bitnu komponentu uključuje

interaktivnost i od korisnika zahteva aktivnost: hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi hipermedijske teme su povezane tako da korisnik u potrazi za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani za informacijom prelazi s predmeta na drugi povezani predmet.predmet.

� Interaktivnost omogućava korisniku biranje, odlučivanje, ali i povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujući postojanju više navigacijskih putanja u hipermedijskom programu.

� Navigacija (navigation) - način kretanja korisnika kroz hipermedijsku aplikaciju.

� Olakšavanje navigacije u aplikaciji: dodaju se pomoćni alati kao što su mape, dugmad s tekstom ili simbolima, ikone itd.

InteraktivnostInteraktivnost


� Početak hipermedije je pristup neumreženoj hipermediji: jedan korisnik u interakciji s jednom aplikacijom (obično na CD-ROM-u)

� Razvoj računarskih mreža - istovremeno pregledavanje aplikacije od strane više korisnika unutar kompanija, škola, kod kuća,...

�� Posebno znaPosebno značčajno koriajno korišštenje Interneta, tj. WWWtenje Interneta, tj. WWW--a a kao globalnog mrekao globalnog mrežžnog hipermedijskog sistema. nog hipermedijskog sistema.

�� WWW (World Wide Web) WWW (World Wide Web) �� Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem Nastao je kao hipertekstualni sistem, dodavanjem

multimedijskih elemenata postaje hipermedijski multimedijskih elemenata postaje hipermedijski sistem sistem -- globalna hipermedija (hiperveze povezuju globalna hipermedija (hiperveze povezuju ččvorove na ravorove na raččunarima bilo gde na Internetu) unarima bilo gde na Internetu)

MreMrežžni hipermedijski sistemini hipermedijski sistemi


� Autor teksta može jednostavno dodavati reference ka drugim tekstovima drugih autora koji se nalaze na drugim računarima

� Pritom svaki autor menja, dopunjuje i poboljšava svoj tekst

� Samim tim, autor nema potrebe da objašnjava ono što su drugi pre njega (bolje) objasnili, a i čitalac ima pristup najkvalitetnijim informacijama

� Ceo internet je praktično jedan globalni hipermedijski sistem na kome bukvalno nema šta ne može da se pronadje

Prednosti mrePrednosti mrežžne hipermedijene hipermedije


� Pogodna u svim područjima gde je potreban pristup elektronskim informacijama

�� ČČovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako ovek je u stanju zapamtiti oko 20% podataka ako ih je samo ih je samo ččuo, 40% ako ih je vidio i uo, 40% ako ih je vidio i ččuo, a 75% ako uo, a 75% ako ih je vidio, ih je vidio, ččuo i aktivno koristio.uo i aktivno koristio.

�� U poslovanjuU poslovanju� Poslovne multimedijske aplikacije: marketing, prezentacije,

reklame, simulacije, katalozi, obuka zaposlenika, videokonferencije, on-line prodaja.

�� Na javnim mestima Na javnim mestima � Hoteli, autobuske i železničke stanice, trgovački centri,

muzeji i slično gde god su potrebne informacije.

Primena multimedijePrimena multimedije


�� Kod kuKod kuććee� PC računari, Internet

�� U obrazovanju U obrazovanju � Obrazovne ustanove izuzetno pogodna mesta za

primenu hipermedije. � Najmlađi uzrast - važna grafika, animacija i zvuk koji

vrlo često zamjenjuje ili nadopunjuje tekst (na primer kod učenja čitanja).

� Odrasli - slike-fotografije upotpunjene tekstom i video zapisi

� Oblik korištenja multimedije u edukaciji: uključivanje studenata u proces izrade multimedijske aplikacije

� Obrazovanje na daljinu

Primena multimedijePrimena multimedije


� Računarski sistem za razvoj (autori) i za pregledavanje (korisnici)multimedijskih aplikacija

� Prevladavaju Windows i Macintosh platforme� Opšta pravila: vrlo brzi računari sa velikom radnom memorijom i hard

diskom

Multimedijalni raMultimedijalni raččunarski sistemunarski sistem


� Memorija� RAM, ROM, hard disk� disketa, magnetni i optički uređaji� DVD (Digital Versatile Disc)� CD-ROM čitači i snimači

� Ulazni uređaji� tastatura, miš, trackball, touchscreen, grafičke table

(tablets), skeneri, digitalne kamere, sistemi za prepoznavanje govora (mikrofon)

� Izlazni uređaji� monitori, zvučnici, video uređaji, projektori, printeri

� Komunikacioni uređaji� modem, ISDN adapter, ADSL modem

Hadrverska podrHadrverska podršškaka


� Sistemski softver - Microsoft Windows ili MacOS� Obrada teksta i OCR programi � Alati za crtanje, slikanje i obradu grafike � 3D modeliranje� Obrada zvuka � Obrada animacija i video signala� Konverzija izmedju različitih formata video i

zvučnog signala� Multimedijski autorski alati

SoftverSoftver


� Grafika� Tekst� Zvuk� Animacija � Video

Osnovni elementi multimedijeOsnovni elementi multimedije


� Važna za vizualni efekat multimedijske aplikacije

�� Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili Bitmape (paint ili rasterska grafika) ili vektorske (drawn grafika) vektorske (drawn grafika) �Bitmape - foto-realistične slike i za kompleksne

crteže koji zahtijevaju fine detalje �Vektorska grafika - za grafičke oblike koji se

mogu matematički izraziti koordinatama, dužinom i uglovima (linije, pravougaonici, poligoni, kružnice,...)

GrafikaGrafika


A) Bitmape (paint ili rasterska grafika) A) Bitmape (paint ili rasterska grafika) B) Vektorske (drawn grafika)B) Vektorske (drawn grafika)

� Bitmape � sastavljene od pojedinačnih tačaka - pixela (picture

element) � svaki pixel iste veličine � rezolucija - broj piksela po horizontali i vertikali -

određuje kvalitet slike � matrica za memorisanje informacija o svakom pixelu koji čini sliku (lokacija, boja), dimenzija matrice zavisi od broja boja.

Vrste grafikeVrste grafike


� Crno-bela slika (monochromatska)� Svaki pixel je memorisan kao jedan bit (0 ili 1) pa 640 x 480 slika

zahteva 37.5 KB (640 x 480 / 8 / 1024)

� Slika u tonovima sive boje (gray-scale)� Svaki pixel je memorisan kao byte (vrednost između 0 to 255) 640 x

480 slika zahteva preko 300 KB.

� Slika u 8-bitnoj boji (indeksirana)

� Slika u 24-bitnoj boji� Svaki pixel je memorisan kao 3 byta (za svaku RGB boju po jedan)� Podržava 256 x 256 x 256 mogućih kombinacija boja (16,777,216)

640 x 480 slika zahteva 921.6 KB.� Mnoge RGB slike se memorišu kao 32-bitne slike jer se dodatni

byte podataka za svaki pixel koristi za memorisanje alpha vrednosti koja predstavlja informaciju o nekim posebnim efektima.

Bitmape Bitmape -- boje i veliboje i veliččina slikeina slike


Ako su u pitanju 24bitne Ako su u pitanju 24bitne

boje onda ovaj pixel ima boje onda ovaj pixel ima

sledesledećće komponentee komponente

RR=0.37*255=94=0.37*255=94

G=0.36*255=91G=0.36*255=91

B=0.13*255=33B=0.13*255=33


OriginalnaOriginalna slikaslika

UveUveććani detaljiani detalji


� Poređenje bitmape i vektorske grafike� Veličina datoteke - za gornji primer oko 30 bajtova

alfanumerfičkih podataka nasuprot 5000 bajtova (200x200/8) za crno-belu sliku ili 40 000 (200x200) za sliku sa 256 boja.

� Kod vektorskih slika se ne mogu pojedine informacije pridruživati nekom delu objekta (npr. delovi crte u više boja)

� Pri povećanju bitmap slike opada kvalitet slike (stepenasta izobličenje crta - jaggies)

� Delovi bitmap slike se ne mogu pomeriti tako da se sačuvaju objekti koji su nacrtani ispod (kod pomeranja ostaje prazni prostor).

Vektorska grafikaVektorska grafika


Kod Rasterske grafike, kvalitet slike zavisi od rezolucije

Rasterska grafika

Vektorska grafika


� Formati slika� za bitmape i vektorsku grafiku � zavisni i nezavisni od platforme � sa kompresijom i bez kompresije

� Ime formata Tip datoteke Tip slike� Tagged Image File Format .TIFF bitmapa� GIF (Graphics Interchange Format) .GIF bitmapa� JPEG .JPG bitmapa� PNG (Portable Network Graphics) .PNG bitmapa� Encapsulased PostScript .EPS vektorska� Windows Bitmap .BMP bitmapa� Windows Metafile .WMF vektorska� Macintosh PICT i PICT2 .PIC oba� Adobe Photoshop .PSD bitmapa� Adobe Illustrator .AI vektorska� CorelDraw CRD .CRD vektorska

GrafiGrafiččki formatiki formati


� Kompresioni formati slika za brz prenos mrežom� Kompresija uz gubitak sadržaja (lossy compression) i � Kompresija bez gubitaka (lossless compression)

� Vektorska grafika za Web: Scalable Vector Graphics (SVG)

� Bitmap grafika: GIF, JPEG, PNG � Scalable Vector Graphics (SVG)

� nije format, nego jezik za opisivanje 2-D grafike u XML-u

� PNG (Portable Network Graphics) � noviji format, zamjena za GIF, kompresija bez gubitaka

Grafika za WebGrafika za Web


� Potsetimo se, to je grafika sačinjena od tačaka, zadatih matematičkim koordinatama, i linija kojima su te tačke povezane, a koje su zadate matematičkim formulama.

� Vektorski crteži su mnogo fleksibilniji od bitmapa. �� Kako su zadati matematiKako su zadati matematiččkim formulama, ovi crtekim formulama, ovi crtežži se i se

veoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu poveveoma lako i bez gubitka na kvalitetu mogu poveććati ili ati ili smanjiti. Dovoljnsmanjiti. Dovoljno je samo promeniti određeni o je samo promeniti određeni parametar u odgovarajuparametar u odgovarajuććoj formuli.oj formuli.

� To nije slučaj sa bitmapama, kod kojih se uvećanjem ili smanjenjem dimenzija slike gubi na kvalitetu.

Grafika za WebGrafika za Web


� GIF (Graphics Interchange Format)� 8-bitna boja (prikaz do 256 boja) � 1987. uvela ga je kompanija CompuServe� Postao popularan zbog efikasnog algoritma za kompresiju� Pogodan za slike s većim područjima u istoj boji

(ilustracije, ikone, logo,...) � Čak i spori modemi omogućavaju prenos relativno velikih

slika.� Komprimovani format bez gubitaka; Kompresija se vrši red

po red tako što se skup pixela iste boje zamenjuje jedinstvenim opisom (na pr. manja slika sa horizontalnim linijama, nego slika iste veličine sa vertikalnim).

GrafiGrafiččki formati ki formati -- GIFGIF


� Transparent Image – transparentna pozadina slike, tj. slika sa providnom pozadinom

� Animated GIF – jedini opšte prihvaćeni grafički format koji podržava pravljenje animacija; koristi se za kratke animacije i filmove niske rezolucije za WEB stranice. Animaciju čini nekoliko frame-ova, koji se velikom brzinom, jedan za drugim prikazuju na ekranu.

Osnovne karakteristike formata GIFOsnovne karakteristike formata GIF


Slika sa neprovidnom pozadinom

Slika sa providnom pozadinom


Ove pojedinačne slike nazivaju se okviri (engl. frames).

Definiše se i vremensko trajanje svakog okvira, kao i da li se animacija ponavlja od početka kad stigne do kraja.

Imamo ukupno 8 slika koje se naizmenično ponavljaju


GrafiGrafiččki formati ki formati -- JPEGJPEG

� JPEG (Joint Photographic Experts Group)� Ime po organizaciji koja je kreirala standard � Rasterski grafički format� 24-bitna dubina boja (preko 16 miliona boja) � Pogodan za fotografije �� Kompresija formata sa gubitkomKompresija formata sa gubitkom� Kompromis između nivoa kompresije (veličine slike) i kvaliteta

slike �� Bolji rezultati za "zamagljene" slike bez oBolji rezultati za "zamagljene" slike bez ošštrih prelaza i jednolitrih prelaza i jednoliččnih nih

boja boja � Najbolji format za prikaz fotografija i realnih slika sa glatkim

varijacijama u tonu i boji.� Slika je mnogo kvalitetnija od GIF-a.� Dekompresiju vrši aplikativni program pre prikaza


� PNG (Portable Network Graphics)� bitmap - rasterski format� Nastao kada je kompanija Unisys objavila da će patentirati

algoritam za kompresiju koji koristi GIF, što bi značilo da proizvođači softvera koiji koriste GIF moraju da plaćaju za korišćenje algoritam za kompresiju.

� PNG format je baziran na drugom algoritmu za kompresiju podataka

� PNG podržava i kompletnu ali i delimičnu transparentnost (GIF samo kompletnu)

� Veća dubina boja (24, 32 ili čak 48 bitova za boje)� Kod većine slika omogućava veću kompresiju nego GIF

GrafiGrafiččki formati ki formati -- PNGPNG


� Format GIF omogućava dubinu od 256 boja; Kompresija ima “lossless” shemu – ne gube se detalji slike sa malo boja; potrebnije je sačuvati detalje nego smanjiti veličinu datoteke,

� Format JPEG omogućava dubinu od 16.7 miliona; Kompresija zasnovana na “lossy” shemi – kod memorisanja se gube detalji sa fotografije. JPEG ne podržava isprepletene slike, transparentnos i animaciju.

� GIF podržava, PNG bolji u predstavljanju transparentnih i isprepletenih slika. GIF najbolji za animaciju.

� Najavljeno proširenje PNG u APNG za bolju podršku animaciji.

� Sva tri formata se zasnivaju na kompresiji.� Postoje formati kao Windows bitmap .bmp koji ne

podrazumevaju kompresiju.

GrafiGrafiččki formati ki formati -- PoredjenjePoredjenje


� Trihromatska teorija boja (1801 Thomas Young, kasnije usavršio Herman von Helmholtz)� Osnovni princip: svaka boja se može dobiti kao kombinacija

tri osnovne boje, tako su na primer tri osnovne slikarske boje: crvena, žuta i plava.

� Aditivni model boja� Mediji koji emituju svetlost (TV ekran, monitor) koriste tzv.

aditvni sistem mešanja boja. �� Osnovne boje su : crvena (red Osnovne boje su : crvena (red –– R), zelena (green R), zelena (green –– G) i G) i

plava (blue plava (blue –– B), to je RGB model boja.B), to je RGB model boja.� Svaka od ovih boja stimuliše jedan od tri tipa receptora boja u

oku, sa što je moguće manjom stimulacijom preostla dva.�� Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv. Kombinacijom po dve osnovne boje dobijaju se tzv.

subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cyan. subtraktivne boje R+B=magenta, R+G=yellow, G+B = cyan. R+G+B = belaR+G+B = bela

Modeli bojaModeli boja


� Subtraktivni sistem boja - CYMK (Cyan, Magenta,Yellow, blacK)� model boja za štampanje� Pogodan u slučajevima kada naše oko prihvata svetlost koja se odbija

sa nekog predmeta. � Predmet apsorbuje određenu talasnu dužinu bele svetlosti, a preostale

reflektuje.� Štampana strana sastoji se od vrlo sitnih tačaka primarnih boja i crne. � Cyan – suprotna od crvene, dobija se kad se od bele oduzme crvena

(tj. predmet apsorbuje crvenu). G+B = cyan� Magenta – suprotna od zelene. R+B = magenta� Yellow – suprotna od plave. R+G = yellow� Cyan, magenta i yellow mastilo ne mogu kombinovanjem da daju crno

mastilo, pa se ovim bojama obavezno pridružuje i crna (blacK) čime se dobija CYMK sistem boja.

Modeli bojaModeli boja


�� Color depth Color depth –– dubina boja je broj bitova koji se koristi dubina boja je broj bitova koji se koristi za predstavljanje bojeza predstavljanje boje� 8 bita – 256 boja� 16 bita- 65 536 boja, Hi Color� 24 bita – 16 777 216 boja, True Color� U RGB modelu se po 8 bitova koristi za predstavljanje intenziteta

svake od 3 osnovne boje.

� Složene boje se predstavljaju kao trojke brojeva oblika (r,g,b)� r – intenzitet crvene boje (0-255)� g – intenzitet zelene boje (0-255)� b – intenzitet plave boje (0-255)

� Brojevi (r,g,b) se predstavljaju u binarnom, dekadnom ili heksadekadnom sistemu

Digitalno predstavljanje bojaDigitalno predstavljanje boja


� Ručno nošenje - kucanje teksta

� ASCII (TXT) zapis (na pr. Notepad) � HTML zapis (na pr. MS Frontpage) � Poseban aplikativni program za slaganje teksta (na pr. MS

Word)

� Automatsko unošenje – prepoznavanje teksta

� Štampani tekst, ali i tekst ispisan rukom � Skeniranje teksta i prepoznavanje znakova i pretvaranje u

tekstualni zapis pomoću OCR (Optical Character Recognition) programa (na pr. Recognita)

UnoUnoššenje teksta u raenje teksta u raččunarunar


� oblik (typeface) – skup grafičkih znakova koji imaju isti prepozantljiv oblik i dizajn na pr. Times, Arial, Courier,...

� pismo ili font – skupina znakova iste veličine i stila koji pripadaju određenom obliku, na pr. Times 12-point bold

� stil fonta: podebljano (bold), iskošeno (italic), podvučeno (underline),... � veličina fonta: u jedinicama points� velika i mala slova (uppercase/lowercasse) – čitljivija kombinacija malih

i velikih slova � proporcionalni (varijabilna širina znakova, npr. Times) i

neproporcionalni font (stalna širina znakova, npr. Courier)

FontoviFontovi


� Animacija predstavlja niz neznatno različitih slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja.

� Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata.

� Postoje razne vrste animacija, počev od najjednostavnijih, kakav je, na primer, animirani GIF, do mnogo složenijih animacija.

AnimacijeAnimacije


Trodimenzionalna animacija se sastoji se od tri složena koraka:modeliranje; animiranje;rendering.

�� 3D 3D modeliranjemodeliranje je proces izrade konture predmeta, odnosnoformiranje osnovnog izgleda predmeta. Od konture predmeta generišese trodimenzionalni predmet, kome se, radi povećanja stepenarealističnosti, dodaju teksture, odsjaji, senke itd.

�� AnimiranjeAnimiranje kreiranog 3D predmeta vrši se zadavanjem polazne tačke i odredišne tačke, zadavanjem putanje između ove dve tačke, kao i određivanjem vrste i dinamike kretanja. Na osnovu ovih elemenata, računar kreira sekvence koje u nizu stvaraju iluziju kretanja.

�� RenderingRendering je poslednji korak 3D animacije karakterističan po velikimproračunima koji mogu trajati više minuta, sati, ali i danima. Rendering Rendering jeje procesproces formiranjaformiranja sinhronizovanogsinhronizovanog kretanjakretanja nana osnovuosnovu zadatihzadatihelemenataelemenata tjtj. . procesproces formiranjaformiranja kontinualnekontinualne animacijeanimacije sasa svimsvim njenimnjenimkvalitativnimkvalitativnim elementimaelementima ((bojeboje, , tekstureteksture, , senkesenke i dr.).i dr.).

� Najpoznatiji programi za animaciju su 3D Studio Max3D Studio Max, Softimage 3D Softimage 3D ExtremeExtreme i LightwaveLightwave 3D3D.

3D animacija3D animacija


Za animacije se koriste razni formati fajlova.

Najpoznatiji animacioni formati prikazani su u sledećoj tabeli:

.dir .dcrMacromedia Director

.max3D Studio Max

.swfFlash

.mpg .mpegMotion Video

.aviWindows Audio Video Interleaved Format

.gifAnimirani CompuServe GIF

EkstenzijaFormat

Informatika 39dr Marko Petković Informatika 40dr Marko Petković

� Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH, kompanije Macromedia.

� On takođe omogućava i kreiranje animacija sazvukom i interaktivni rad.

� Pri kreiranju animacija Flash vrši i kompresiju podataka, pa su Flash fajlovi relativno mali i veoma su pogodni korišćenje na Internetu.

Flash animacijeFlash animacije


� Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć uređaja koji nazivamo zvučna kartica.

� Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka:

� MIDI audio – to je veštački, sintetički zvukkoji računar generiše uz pomoć dela zvučnekartice koji se naziva sintesajzer

� digitalni audio – to je zvuk mnogo bliži realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvučnih signala, tzv. procesom sempolvanja(uzorkovanja)

Zvuk (audio)Zvuk (audio)


� MIDI je skraćenica od

Musical Instrument Digital Iterface

� to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanje komunikacije između elektronskih muzičkih instrumenata (tzv. sintesajzera) i računara.

� Ovaj standard je omogućio računarskim programima da reprodukuju zvuk i muziku preko zvučne kartice.

� Najpre je to bilo za potrebe računarskih igrica, a kasnije se proširilo i na ostala polja primene računara.

MIDI formatMIDI format


� MIDI fajl ne sadrži samu muziku, već samo instrukcije kako računar treba da odsvira tu muziku.

� On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučna kartica čita i na osnovu njega reprodukuje muziku.

� Na primer, MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo držati notu, koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkim atributima.

� Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabeležena u MIDI fajlu. Ona je zabeležena u zvučnoj kartici, i kvalitet zvuka zavisi od kvaliteta kartice.

� Tabela od 128 instrumenata po MIDI standardu može se naći na 168-170 strani knjige Majstor za Multimediju...

MIDI formatMIDI format


Za razliku od MIDI audia, digitalni audio predstavlja stvarni zvuk.

Digitalni audio je dobijen preradom, tzv. digitalizacijom realnog zvuka, ali tako da naše uši teško da mogu da primete razliku u kvalitetu.

Realni zvuk je analogna fizička veličina – parametri zvuka se neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskog trenutka.

Digitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka u svakom trenutku vremena, već samo u pojedinim diskretnim trenucima vremena.

DigitalniDigitalni audioaudio


U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka, i beleži se vrednost parametara zvuka u svakom od njih.

Drugim rečima, mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka u svakoj sekundi, zbog čega se to naziva uzorkovanje ili samplovanje (engl. sample – uzorak).


Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamo frekvencijom uzorkovanja (semplovanja).

Frekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz), odnosno kilohercima (KHz).

U praksi se uglavnom koriste sledeće frekvencije:

44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz

Ove frekvencije daju tzv. CD-kvalitet zvuka.

Smatra se da se frekvencijom većom od 44,1 KHz ne bi dobilo bitno poboljšanje u kvalitetu zvuka, jer ljudsko uvone bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetu.


Kvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najviše od sledeća tri faktora:

� frekvencije uzorkovanja – kao što smo rekli, koriste se frekvencije od 44,1 KHz, 22,05 KHz i 11,025 KHz;

� rezolucije odnosno veličine uzoraka – to je broj bitova koji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakog od uzoraka; u upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova;

� izbora stereo ili mono audia.

Naravno, bolji kvalitet daju veće frekvencije uzorkovanja i veće rezolucije, i stereo zvuk je bolji od mono zvuka.

Međutim, sa povećanjem frekvencije i rezolucije, i izborom stereo zvuka, povećava se i veličina fajlova u kojima se čuva digitalizovana muzika.


VeliVeliččina fajlova za stereo snimke raina fajlova za stereo snimke raččuna se prema formuliuna se prema formuli

(frekvencija (frekvencija ââ trajanjetrajanje ââ rezolucija rezolucija ââ 2) : 82) : 8

pri pri ččemu se trajanje snimka meri u sekundama. emu se trajanje snimka meri u sekundama.

Formula kod mono snimaka je skoro ista – jedino nema množenja sa 2 (veličina je duplo manja).

Na primer, kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (44,1 KHz, 16 bita, stereo) za čuvanje 1 minuta muzike potrebno je

(44100 â 60 â 16 â 2) : 8 = 10584000 B ª 10,5 MB

Dakle, za jednu prosečnu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko 30-40 MB. Kao što znamo, na običan muzički CD, kapaciteta 650-700 MB, staje oko 70 minuta muzike.


� MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, nego fajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previše RAM-a, prostora na disku, resursa procesora itd;

� zbog toga što su mali, MIDI fajlovi ugrađeni u Web strane učitavaju se i izvode mnogo brže nego fajlovi za digitalni audio;

� ako se koristi MIDI uređaj visokog kvaliteta, MIDI fajl može zvučati i bolje od digitalnog audia;

� MIDI podaci se mogu lako menjati, može se menjati dužina i manipulisati delovima MIDI kompozicije, što se ne može sa digitalnim audiom.

PrednostiPrednosti MIDI MIDI fajlovafajlova


� zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvučne kartice na našem računaru, i zvuk nekog instrumenta može zvučati mnogo drugačije sa različitim karticama;

� MIDI se vrlo teško može upotrebiti za reprodukciju ljudskog glasa;

� mnogo je širi izbor softvera i sistemske podrške za digitalni, nego za MIDI audio;

� pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje muzičke teorije, dok rad sa MIDI audiom zahteva izvesno poznavanje te teorije.

NedostaciNedostaci MIDI MIDI fajlovafajlova


Wav fajlovi su zvučni fajlovi koji sadrže uzorke zvuka (semplove) u digitalnoj formi. Nastavak im je .wav

Oni sadrže samo po nekoliko sekundi zvuka, pa su manje veličine od uobičajenih fajlova za digitalni audio.

Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvučni efekti.

aplauzaplauz((Claps CheersClaps Cheers))

Wav Wav fajlovifajlovi

Wav je skraćenica od Wave (talas) -format praktično sadrži semplovan talasni oblik zvuka


.ra RealAudio

.mp3MP3 audio

.cdaCD audio (obični muzički CD-i)

.wavWav audio

.mid .midiMIDI audio

EkstenzijaFormat

Naveščemo samo one formate audio fajlova koji se kod nas najčešće koriste:

Formati audio fajlovaFormati audio fajlova


MP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formata.

MP3MP3 je skraje skraććenica od enica od

MPEG Audio Layer 3MPEG Audio Layer 3..

To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanju da fajl za digitalni audio svede na oko 10% svoje veličine, uz samo neznatan gubitak u kvalitetu zvuka.

MP3 za zvuk predstavlja isto što JPEG i GIF predstavljaju za slike.

MP3 AudioMP3 Audio


Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CD audio i prave MP3 fajlove.

Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utiče na brzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv. bitrate (čita se bitrejt).

Bitrate se meri u kilobitima u sekundi Bitrate se meri u kilobitima u sekundi –– kbpskbps. To je prose. To je proseččan an broj kilobita koji se koristi za pambroj kilobita koji se koristi za pamććenje jedne sekunde zvuka.enje jedne sekunde zvuka.

Što je taj broj veći, to je kvalitet muzike bolji, ali nam trebaju jači računari za njihovu reprodukciju.

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate:

� CD Quality (CD kvalitet): 128, 160, 192 kbps i više;

� Near CD Quality (skoro CD kvalitet): 96 kbps;

� FM Radio Quality (FM radio kvalitet): 64 kbps.


Ove vrednosti predstavljaju tzv. konstantni bitrate (CBR).

Danas se sve viDanas se sve višše koristi i tzv. e koristi i tzv. variable bitratevariable bitrate ((VBRVBR), gde na ), gde na nivou cele muzinivou cele muziččke kompozicije (muzike kompozicije (muziččkog fajla) ne postoji kog fajla) ne postoji stalna vrednost za bitrate, vestalna vrednost za bitrate, većć je bitrate promenljiv.je bitrate promenljiv.

Posebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičke numere imaju različite bitrate-vrednosti, čime je kvalitet zvuka poboljšan bez povećanja veličine fajlova.

MP3 muzika je danas veoma popularna, i to ne samo za reprodukciju na računarima – danas postoji veliki broj muzičkih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3, pa čak postoje i mali prenosivi plejeri samo za MP3 muziku.


Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije, koji u sebe uključuje i grafiku, i zvuk, i drugo.

Slika na ekranu kod digitalnog videa se dobija tako što se u jednoj sekundi jedna za drugom prikažu 30 nepokretnih slika (okvira, engl. frame) najvišeg kvaliteta.

Svaka takva nepokretna slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video potrebno čak do 30 MB memorije po sekundi, 1,8 GB po minutu, i 108 GB po satu.

Kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini informacija koju treba skladištiti, prenositi i obrađivati.

VideoVideo


Rad sa ovolikom količinom podataka zahteva ne samo ogromnu memoriju, već i vrlo visoke karakteristike svih ostalih komponenti računara, kao i softvera.

Problem nije samo u skladištenju ogromne količine podataka koju zahteva digitalni video, već i u prenosu 30 MB podataka u svakoj sekundi, kao i u obradi tolike količine podataka.

Ovi problemi se prevazilaze korišćenjem raznih algoritama za kompresiju digitalnog videa.

Takav algoritam se naziva kodek, engl. codec (potiče od coding/decoding ili compression/decompression).

Kodek je algoritam za kompresiju (kodiranje) digitalnog videa radi isporuke, i kasniju dekompresiju (dekodiranje) radi njegovog prikaza.


Ovi algoritmi mogu komprimovati digitalne video informacije u rasponu od 50:1 do 200:1, što značajno smanjuje količinu podataka sa kojima se radi.

MeđutimMeđutim, prilikom kompresije, izvesna koli, prilikom kompresije, izvesna količčina podataka se ina podataka se nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa nepovratno gubi, pa dolazi do gubitaka u kvalitetu videa (kompresija je (kompresija je ""loosyloosy")").Od kompresionih algoritama, kod nas se najviše koriste MPEG, JPEG, DivX i drugi. MPEG je međunarodni standard za digitalnu prezentaciju pokretnih slika koju je napravila

Moving Picture Experts Group

odakle i potiče ova skraćenica.Danas se koriste MPEG, MPEG1 i MPEG2, a u razvoju su i još naprednije varijante ovog standarda (MPEG4, MPEG7).


Kod nas su najčešće u upotrebi sledeći formati video fajlova:

.ivfIntel Indeo Video File

.vcdVideo CD

.vobDVD Video

.aviWindows Audio Video Interleaved Format - AVI

.mpg .mpegMoving Picture Experts Group - MPEG

EkstenzijaFormat

Video Video formatiformati


DVD (Digital Versatile Disk) diskovi su kreirani upravo za skladištenje digitalnog video materijala, isto kao što su CD diskovi kreirani za skladištenje digitalnog audia.

Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija video zapisa, obično u rezoluciji 720x480.

Veličina filma je između 4 i 9 GB, zbog čega se moraju koristiti DVD diskovi, jer je to previše za CD diskove.

Kvalitet ovih filmova je veoma dobar.

Sa ovakvom kompresijom, na CD-e se mogu smeštati samo vrlo kratki filmovi (spotovi, reklame i sl.).

Video Video nana CD, DVD, CD, DVD, BluBlu--RayRay


Međutim, uz povećanje kompresije ili smanjenje rezolucije, moguće je dugometražne filmove skladištiti i na CD-e.

U VCD (Video CD) formatu, gde se koristi MPEG1 kompresija, filmovi se rade u veoma maloj rezoluciji - 320x240.

Kod DivX formata kompresija video zapisa je MPEG4, a onaomogućuje da se 4 - 9 GB komprimuju na 1 - 1.4 GB.

Na taj način čitav film staje na jedan do dva CD-a koje čitaobičan CD-ROM, a da je pri tome zadržana DVD rezolucija720x480 i zvuk od 48Khz.

Zato su DivX filmovi kod nas danas veoma popularni. Oni se uglavnom smeštaju u .avi fajlove.

Naravno, i kod DivX-a dolazi do izvesnih gubitaka u kvalitetu.Informatika 62dr Marko Petković

� Danas postoji veliki broj različitih vrsta kodeka� Zbog ovoga je česta situacija da korisnik

presnimi neki film na svoj računar, ali ne može da ga odgleda jer nema installiran kodek

� Da ne bi korisnik morao sam da traži i installira svaki kodek, postoje paketi kodeka

� Ovi paketi sadrže veći broj različitih kodeka koji se koriste najčešće za dekompresiju video materijala

� Primer takvog paketa kodeka je ffdshowffdshow

PaketiPaketi kodekakodeka


Titl (engl. subtitl) je prevod stranog govora koji se daje u ispod slike u obliku teksta.

U mnogim programima za reprodukciju video materijala omogućeno je korišćenje titlova, pri čemu se može podešavati font, veličina slova i njihov položaj na ekranu.

Titlovi se daju kao obični tekstualni (ASCII) fajlovi.

Oni su formatirani tako da za svaki deo teksta upućuju na redni broj okvira gde taj deo teksta treba da se pojavi na ekranu, i na redni broj okvira gde će taj deo iščeznuti sa ekrana (vidi primer na narednoj strani).

TitloviTitlovi

Informatika 64dr Marko PetkovićPrimer titla


Za reprodukciju digitalnog videa koriste se razni programi.

Može se naći veliki broj programa za reprodukciju DVD, VCD, DivX i drugih vrsta filmova i video materijala.

Program Windows Media Player, deo standardne instalacije najnovijih verzija Windows-a, može se koristiti za reprodukciju svih ovih vrsta video materijala.

Nedostatak mu je to što upotrebu titlova dozvoljava samo kod DVD filmova, a ne i kod DivX (.avi) filmova.

Za reprodukciju DVD filmova postoje i mnogi drugi specijalizovani programi.

ReprodukcijaReprodukcija videavidea


Za reprodukciju DivX filmova kod nas se najviše koriste sledeći programi (plejeri):

Micro DVD Player

Iako u imenu ima DVD, to nije DVD već DivX plejer.

Glavna prednost mu je što je to mali program (oko 2-3 MB), koji se obično nareže na CD zajedno sa filmom, pa nema problema sa reprodukcijom ako nemamo drugi plejer.

GOM Player, Media Player Classic

Mali besplatan DivX plejer, veoma zgodan za rad i jako dobrih mogućnosti.

Documents

8. Multimedija - Dobrodošlitesla.pmf.ni.ac.rs/people/dexter/old/Geografija/08-Multimedija.pdf · Trihromatska teorija boja (1801 Thomas Young, kasnije usavršio Herman von Helmholtz)