OPTI DEO I OPTA PITANJA PREKRAJNOG PRAVA1. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREKRAJNOG PRAVA Prekrajno pravoje skuppravn!propsakoj"a se o#re$ujuprekraj% us&ov 'aprekrajnu o#(ovornos)% prekrajne sank*je pre"a nj!ov"u+no*"a% us&ov 'apropsvanje'r*anje prekrajn! sank*ja% prekrajn pos)upakpos)upak 'vrenjao#&uke. Osnovne karak)ers)ke, Prekrajnopravojedefinisanokaoskuppravnihpropisaanezakonskihpravnihpropisa jer se veliki broj prekraja propisuje aktima podzakonskog karaktera Sadrina prekrajnog prava se nalazi u materijalnom prekrajnom pravu, prekrajnompostupku i postupku izvrenja odluka prekrajnih organa Zatitna funkcija se ogleda u zatiti znaajnih vrednosti kao to su slobode i pravaoveka, drutveno-ekonomsko i politiko ureenje i pravni poredak !ereguliedrutveneodnoseneposrednoodreivanjemprava, dunosti i obavezapojedinaca, ve" to ini posredno propisivanjem i izricanjem prekrajnih sankcija za tepovrede, koje primenjuje drava prinudnim putem a koje se sastoje u ograniavanjuili liavanju pojedinih pravaPrekrajno pravo deli na# Ma)erja&no prekrajno pravo koje ima svoj- opti deo $naela i instituti regulisani zakonom o prekrajima%- posebni deo $pojedinani prekraji% Pro*esno prekrajno pravo sadri odredbe koji reguliu proceduru primene materijalnog prava I'vrno prekrajno pravo se bavi izvrenjem izreenih prekrajnih sankcija-. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMA.PRAVNOM PRAV.Prekrajnopravojekodnassvedodonoenja&stavaS'()*+,-. godinebilodeoupravnogprava./zricanje prekrajne sankcije su vrili organi uprave, a smatralo se da uprava obuhvata svaku delatnost koju vreorgani uprave, kao to je sluaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekrajima kod nas.Prekraji susmatrani graninimpodrujemizmeuupravnogi krivinogprava, dabi segranicauposlednje vreme pomerila vie ka krivinom pravu, te prekrajno pravo postaje deo ka'neno( prava, u koje jospadaju krivino pravo i pravo o privrednim prestupima./. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMAKRIVI0NOM PRAV.!a pravni sistem ne svrstava prekraje u krivino pravo, ve" u posebne delikte kaznenog prava. S&+nos) sa krivinim pravom#*- niznaela, institutai pojmovauprekrajnompravuvodeporekloizkrivinogprava, mnogiprekrajisuposvojimbitnimobelejimaslinikrivinimdelima, paseiztograzlogadelovikrivinog prava shodno primenjuju na prekraje Ra'&ke#- kvantitativne $prekraji su laka vrsta delikata od krivinih dela%- kvalitativne $prekraji imaju razliita obeleja od krivinih dela%1. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMAPRIVREDNO2PREST.PNOM PRAV. Prvre#no2pres)upno pravo je pose3na nau+na #s*p&na koja 'a pre#"e) "a prvre#npres)up koj" se sank*onu ne#o'vo&jena ponaanja u o3&as) prvre#no(4nansjsko(pos&ovanja.Prekrajnim propisima se odreuju prekraji u svim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskogposlovanja, a subjekti izvrenja su isti, tj. pravna i fizika lica, s tim da su fizika lica kod privrednih prestupasamo odgovorna lica.Prekraja ima mnogo vie, ali privredni prestupi imaju ve"i stepen drutvene tetnosti, to ih ini teimoblikom kaznenog delikta.5. ODNOS PREKRAJNOG PRAVA PREMAPRAV. DIS6IP7INSKI8 POVREDA Ds*p&nska #e&a su povre#e prav&a ponaanja koja us)anov&javaju pose3nu #ru)venu#s*p&nu%akojasuve'ana'ao#re$eno#nosuko"esena&a'e(ra$ankoj% uje#no"o(u 3) u+no* )! #e&ka)a- uinioci mogubiti samo4'+ka&*a'apos&enau#r9avn"or(an"a% javn"us)anova"a%pre#u'e:"a#ru(" pravn" su3jek)"a- za disciplinske povrede propisane su zakonima i internimaktima pravnih lica odgovaraju"edisciplinskemere$prestanakradnogodnosa, ukor,javnaopomena, novanakazna, rasporeivanjenadrugoradno mesto itd% koje primenjuje disciplinski sud ili disciplinska komisija Ra'&ke- po pravnoj prirodi i karakteru- prekraji predstavljajupovreduoptediscipline, adisciplinskadelapovredudisciplineuodreenimoblastima- razlika u vrstama i karakteristika predvienih sankcija- u organima nadlenim za primenu sankcija0dgovornost i kanjivost zadisciplinskadelajeodvojenauodnosunaostaledelikte, toznai dakanjavanje za krivino delo, prekraj ili privredni prestup ne iskljuuje kanjavanje za disciplinsko delo;. PREKRAJ KAO OVRENJA PREKRAJA Mes)o 'vrenja prekrajaPrema >akonu o prekraj"a mesto se odreuje principom u3kv)e)a koji priznaje isti znaaj i mesturadnjei mestuposledice, odnosnokaomestoprekrajajavljasemestokdejeuinilacradio$kodprekrajaizvrenih injenjem%, mesto gde je bio duan da radi $kod prekraja izvrenih neinjenjem%, kao i mesto gde jenastupila posledica.>na+aj u)vr$vanja "es)a 'vrenja,- radiodreivanjamesne nadlenostisudova,ili organauprave, odnosnoorgana nadlenihzavoenjeprekrajnog postupka- zbog prostornog vaenja propisa o prekrajima- zbog utvrivanja postojanja prekraja kod prekraja kod kojih je mesto izvrenja propisano kao bitanelemenat prekraja Vre"e 'vrenja prekrajaPrekraj jeizvrenuvremekadajeuinilacradioilijebioduandaradi $kodprekrajaizvrenihneinjenjem%, nezavisno od toga kada je nastupila posledica.>na+aj u)vr$vanja vre"ena 'vrenja,- utvrivanje uzrasta uinioca i prekrajne odgovornosti $deca do *- godina ne odgovaraju za prekraje%-- odgovornost se odreuje prema zakonu koji je vaio u vreme izvrenja prekraja- zastarelost gonjenja tee od momenta izvrenja prekraja- uraunljivost i vinost uinioca se utvruje prema vremenu izvrenja prekraja- utvrivanje postojanja prekraja kod prekraja kod kojih je vreme bitan elemenat prekraja $npr. licekoje navri *8 godina mora da podnese zahtev za izdavanje line karte%- utvrivanje alibija11. ODREEENOST PREKRAJA . >AKON. I DR.GIM PROPISIMA6abi neka radnja predstavljala prekraj ona uodgovaraju"empropisumora biti predviena kaoprekraj.For"a&nastranaodreenosti znai dainjeninostanjeupraksi moraodgovarati pravnomopisuprekraja. Ma)erja&nu stranu odreenosti ini njegova drutvena tetnost.Prn*p 'akon)os) se kod prekraja ire primenjuje jer se prekraji odreuju ne samo zakonima nego ipropisima zasnovanim na zakonu, pri emu princip zakonitosti sadi 5 osnovna elementa#- prekraj moe biti odreen samo zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu- kazneidrugesankcijemogubiti primenjenesamoakojeprekraj odreenzakonomili nazakonuzasnovanom propisu- prekraj i sankcije moraju biti odreeni u zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu pre nego to jeprekraj bio uinjenPropis ima odreenu formu, tj. dispoziciju i sankciju. Dspo'*ja je opis prekraja i njome se propisujekoja ponaanja su protivpravna. Sank*ja je deo propisa koji predvia kaznu ili neku drugu prekrajnu sankcijupredvienu za povredu sipozicije.4od nas je zastupljen sistem re&a)vno o#re$en! ka'nto znai da se ona izrie u rasponu izmeupropisanog posebnog minimuma i posebnog ma9imuma.1-. I>VORI PREKRAJNOG PRAVAPrekrajno pravo je zakonsko pravotoznai da se prekrajimoguutvrivati zakonom i na zakonuzasnovanim drugim aktima. G&avn 'vor prekrajno( prava >akonsu glavni i neposredni izvor prekrajnog prava, a u njima seodreuju opta ili posebna pitanja. - >akono"o prekraj"a RSse reguliu opta pitanja, odnosnoop) #eoprekrajno( prava# prekraj, prekrajna odgovornost, prekrajne sankcije, prekrajnipostupak, izvrenje prekraja- >akon o #ev'no" pos&ovanju- >akon o spo&jno)r(ovnsko" pos&ovanju- >akon o kre#)n" pos&ov"a sa nos)rans)vo"- >akon o )r(ovn- >akon o *arna"a- >akon o osnova"a 3e'3e#nos) na pu)ev"a- >akon o javno" re#u"ru Po#'akonsk ak)su akti manje pravne snage od zakona i doneti na osnovu zakona. 0vimaktima se mogupropisivati samokazne i zatitne mere koje supredviene Zakonomoprekrajima i samo pod uslovima koje ovaj zakon predvia.- ure#3e, koje moe da donese (epublika vlada:- o#&ukeSkuptine autonomne pokrajne, Skuptine optine, Skuptine grada iSkuptine grada ;eograda Spore#n 'vor prekrajno( prava .s)av sadri osnovna naela kojih se zakonodavac kod koncipiranja zakona mora pridravati Su#ska praksapraksa #ru(! or(ana u voenju prekrajnog postupka ima poseban znaajkod reavanja novih sluajeva. 0va praksa ne znai samo primenu zakona ve" i razjanjenjepojedinih pitanja koja nisu dovoljno jasno formulisana u propisu $sudsko tumaenje%. 0dlukeviih organa dovode do ujednaavanja prakse jer nii organi uglavnom slede primer viih Nauka doprinosi izgradnji principa, instituta i stavova onizu relevantnih pitanja Tu"a+enje propsa utvruje smisao pravne norme radi njene pravilne primene, a od pravilnogtumaenja direktno zavisi ostvarenje principa zakonitosti. Prema subjektu koji vri tumaenje razlikujemo#- au)en)+no vri zakonodavac koji je doneo propis i ono je obavezno- su#sko vri sud kojidonosi odluku u konkretnom sluajuiobavezuje samo zatajsluaj- #ok)rnarno tumaenje vre naunici i ovo tumaenje nema obavezuju"u snagu, iakoje predmet konsultovanja i uvaavanja zbog svoje argumentovanostiPrema obimu tumaenje moe biti#- res)rk)vno kada se normi daje ue znaenje- eks)en'vno kada se normi daje ire znaenje1/. PROTIVPRAVNOSTProtivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadranoj u pravnim propisima. Pro)vpravnos) pos)oj ako je#e&o pro)vnonormi koja zabranjuje izvesno ponaanje $pro!3)vna nor"aAili normi koja nareuje izvesnoponaanje $"pera)vna nor"aA. Sama injenica da je neko ljudsko ponaanje u prekrajnom propisu odreenokao prekraj znai i da je protivpravno.Osnov koj sk&ju+uju pro)vpravnos),- nu9na o#3rana- krajnja nu9#a- s&apre)nja11. N.=NA ODakonu o prekraj"a s)varna 'a3&u#a pos)oj ka#a je u+n&a* u vre"e 'vrenjaprekraja3o sves)an sv! s)varn! o3e&e9ja#e&akoje +n%a& jepo(renoverovao#apos)oje oko&nos) koje 3% ka# 3 s)varno pos)oja&e% +n&e u+njenu ra#nju #o'vo&jeno"$npr. putativna nuna odbrana%-;. PRAVNA >AVRI7ATVO Sa'vr&a)vo 'a!)eva u+es)vovanje ve &*a u 'vrenju ra#nje prekraja @sa o3jek)vnes)raneA kaonj!ovu sves) o 'aje#n+ko" #e&ovanju @su3jek)vn e&e"en)A&koliko je saizvrilac uestvovao u izvrenju prekraja nekom drugom radnjom a ne radnjom izvrenja, zbogslabijegintenzitetaobjektivnogosnova, zahtevasejai subjektivni, odnosnoprethodni dogovor i odlukaozajednikom izvrenju prekraja. Prv#no sa'vr&a)vo postoji kada vie lica ostvaruju isti prekraj ali bez prethodnog dogovora Suk*esvno sa'vr&a)vo postoji kad vie lica uestvuju u radnji izvrenja smenjuju"i se u vrenjudelatnosti Nu9no sa'vr&a)vo ne postoji, odnosno kod prekraja koji ne postoji ako u njegovom izvrenju neuestvuje vie lica, ovo predstavlja bitan elemenat konkretnog prekraja i uslov za njegovo postojanje,pa se shodno tome ne reava u primenom pravila o saizvrilatvu kao institutu opteg delaSaizvrilatvomoe biti uinjeno sau"&jaje"& ' ne!a)a$za razlikuod druga dva oblikasauesnitva kod kojih se zahteva umiljaj%.Sa'vr&a* :e se ka'n)"s)o"ono"ka'no"koja jepre#v$ena 'a u+no*a o#re$eno( prekraja.*1-B. PODSTREKAVANJE Po#)rekavanje je u"&jajno navo$enje #ru(o( &*a #a 'vr prekraj% o#nosno s)varanje& 'a'vanje o#&uke ko# #ru(o( #a 'vr prekraj & u+vr:vanje )akve o#&uke&koliko je kod drugog ve" postojala vrsta odluka ne postoji podstrekavanje nego psihiko pomaganje.Podstrekavanje moe da se izvri samo +njenje", moe biti posredno ili neposrenodno, pismeno, usmeno ilikonkludentnimradnjama, uvidumolbe, nagovaranja, poklona, zloupotrebeodnosapoverenjaili zavisnosti,dovoenje u zabludu itd. Podstrekavanje se mora odnositi na izvrenje odreenog prekraja.Za podstrekavanje se zahteva umiljaj i to dvostruki#- direktni umiljaj $kadajepodstrekakoddrugoglicahteodastvori ili uvrsti odluku%ilieventualni umiljaj $kadajepodstrekabiosvestandasvojimradnjamamoedastvori iliuvrsti takvu odluku i na to je pristao%- da je podstreka hteo da podstrekivani ostvari konkretan prekrajS)*aj sau+esn)va ko# s)o( prekraja nje "o(u:, to znai da lice ne moe odgovarati kao podstreka,pomaga i saizvrilac kod istog prekraja. Po#s)reka+ se ka9njava 'a prekraj kaou+n&a* prekraja-C. POMAGANJE Po"a(anje po#ra'u"eva u"&jajn #oprnos 'vrenju prekrajaPomaganje moe da bude posredno i neporedno, ali pomaga ne izvrava radnju prekraja jer bi u tomsluajubiosaizvrilac. 6abi pomaganjepostojalo, kodpotencijalnogizvriocamorapostojati ve"stvorenaodluka za preduzimanje radnje u vreme preduzimanja radnje pomaganja, u protivnom se pomaganje pretvara upodstrekavanje.(adnja pomaganja je svaka radnja kojomse doprinosi izvrenju prekraja, a koja se odnosi nakonkretan prekraj. Pomaganje moe biti izvreno injenjem i neinjenjem, a jedini oblik krivice jeu"&jaj.Po"a(a+ :e se ka'n) kaou+n&a* prekraja KA>NE3rste kazni# Ka'na 'a)vora Nov+ana ka'na Ra# u javno" n)eresu Ka'nen poen sa pon)enje" vo'a+ke #o'vo&e- 4azna zatvora i novana se propisuju alternativno izuzev za prekraje uinjene iz koristoljublja kad mogubiti propisane kumulativno- 4aznazatvorai kazneni poeni saponitenjemvozakedozvolemogusepropisati samozakonom, anovana kazna i rad u javnom interesu i zakonom i uredbom, odnoso odlukom/D. KA>NA >ATVORA4aznazatvorasemoeizre"i samokaoglavnakazna, zarazlikuodostalihkojesemoguizre"isamostalno ili uz glavnu kaznu. 4aznu zatvora moe izre"i samo prekrajni sud i to u granicama propisanogminimuma i maksimuma.*5Op) "n"u"jeodreenutrajanjuodjednogdana, aop) "aks"u"utrajanjuod5@dana,odnosno kouinilac samovoljno otui ili uniti predmete ili onemogu"i njihovo oduzimanje osudi"e se da plati novani iznosu visini vrednosti predmeta. &koliko interesi opte bezbednosti ili razlozi morala to zahtevaju, predmeti se moguoduzeti i ako se uinilac presudom ne oglasi krivim. /B. >AAas)are&os) 'a pokre)anjevo$enje prekrajno( pos)upka nastupa u roku od * godine od kad jeprekraj uinjen. 4odprekrajaizoblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznogposlovanja,javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdunog saobra"aja, moe se odrediti dui rok,ali ne #u9 o# 5 (o#naO3us)av&janjeznai da zastarelost ne tee za vreme za koje se gonjenje ne moe preduzeti po zakonu $npr.duevna bolest%. 4ada prestanu smetnje koje su dovele do obustave rok se nastavlja.Prek# 'as)are&os) nastupa sa svakom procesnom radnjom nadlenog organa koja se preduzima radi pokretanjai voenja postupka. Prekidom zastarelosti on poinje da tee od poetka $ne nastavlja se kao kod obustave%.6anebi dolodotogadazastarelost nikadnenastupi usledprekidai obustave, predvienajeapso&u)na'as)are&os)udvostrukomtrajanjuvremena koje jepotrebnozaredovnuzastarelost, a ijimprotekomsepostupak vie ne moe pokretati ni voditi. >as)are&os) 'vrenja prekrajne sank*je se odnosi na kazne i zatitne mere, a rauna se od danapravosnanosti presude i iznosi godinu dana.*+POSEakono" o1*4reditni poslovi sainostranstvomseregistrujukod!arodnebankeSrbije, aoveposloveobavljajudoma"e banke i druge finansijske organizacije u ulozi korisnika i davaoca kredita.Kre#)jeduniko-poverilaki odnoszasnovannaustupanjupravaraspolaganjanovcem, odstranepoverioca, duniku na odreeno vreme i pod uslovima odreenim ugovorom o kreditu. 4rediti se pojavljuju uformi finansijskih, komercijalnih i robnih. Poje#na+n prekraj u ovoj o3&as)Zakljuenje kreditnog posla protivno odredbama Zakona i neregistrovanje ugovora o kreditnom poslu, jemstva,garancija, ili nepodnoenje obavetenja o nameni zakljuenja ugovora.1C. 6ARINSKI PREKRAJI6arne su javne dabine koje pla"aju u korist drave vlasnici robe na graninim linijama.- (rupn 'a))n o3jek) je carinski sistem (S zasnovan na Aarinskom zakonu i podzakonskimaktima- 'vro* mogu biti fizika lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici- ra#nja 'vrenja se javlja u formi injenja i u formi neinjenja- pos&e#*a se ispoljava u ugroavanju pravilnog funkcionisanja carinskog sistema- krv*a B sankcioniu se i umiljaj i nehat- ka'na je novana, koja je propisana u rasponima minimuma i maksimuma, kao i srazmernovrednosti robe, a najvie do petostrukog iznosa vrednosti robe- 'a))ne"eresuoduzimanjepredmeta, kaoi oduzimanjeprevoznog, prenosnogi drugogsredtsvakojejeposluilouizvrenjuprekraja. (obasemoeoduzeti i kadnijesvojinaizvrioca, atre"alicamoguzahtevati naknaduteteodizvriocaprekraja. Zaoduzimanjeprevoznogsredstvazahtevasedajevrednost robekojajepredmet prekrajave"aod*=5vrednosti prevoznogsredstvakojejeposluilozavrenjeprekraja. Prevoznosredstvoseoduzima i od nevlasnika ukoliko je vlasnik znao ili mogao znati da "e vozilo biti upotrebljenozaizvrenjeprekraja. &kolikojeprevoznosredstvoposebnopravljenoili prepravljenozaskrivanje robe i izvrenje prekraja, vrednost robe i okolnosti izvrenja ne utiu na oduzimanjeprevoznog sredstva.7ak *arnsk prekraj- netano prijavljivanje i deklarisanje vrednosti robe- netano prijavljivanje i deklarisanje koliine robe- netano prijavljivanje i deklarisanje kvaliteta i vrste robe- netano prijavljivanje i deklarisanje porekla robeTe9 *arnsk prekraj- prenoenje skrivene robe preko carinskog prelaza- neprijavljivanje robe koja se unosi u carinsko podruje- prenoenje robe van graninog prelaza- lano prikazivanje privremeno iznete robe- neunoenje potrebnih podataka o robi u manifest broda i vazduhoplovaPrekraj u ovoj (rup su krijumarenje, carinske utaje i carinske neurednosti uinilaca5D. PORESKI PREKRAJI(egulisani su>akono"oosnova"a poresko( ss)e"ai>akono"oporesko"pos)upku poreskoja#"ns)ra*j, kao i drugim podzakonskim aktima11- o3jek) 'a))eje porez, koji se definie kao deo dohotka ili imovine koju drava uzima odfizikih i pravnih lica u cilju pokrivanja sopstvenih rashoda, ne obavljaju"i neku protivinidbuza uzvrat. !a poreski sistem predvia vie vrsta poreza# na dobit, na dohodak, na imovinu itd,od kojih je najznaajniji porez na promet. Porez na promet se javlja u 5 oblika# akcize$kojimaseoporezujuzakonomtanoodreenegrupeproizvodakaotosuderivatinafte, alkoholicigarete%, porez na promet proizvoda i porez na promet usluga- 'vro* mogu biti fizika i pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduztnici- ra#nja 'vrenja je naje"e neinjenje- pos&e#*ase ogleda u ote"enju dravnih prihoda ili ugroavanju poreskog sistema ifinansijskih interesa drave- krv*a B umiljaj i nehat- ka'na je novana u rasponu izmeu minimuma i maksimuma, kao i na osnovu srazmere sapriinjenom tetom, vredno"u robe ili pribavljenom imovinskom koristi- 'a))ne "ere su zabranja obavljanja odreenih delatnosti i zabrana vrenja odreenih poslovaPoje#na+n prekraj- nepodnoenje i neblagovremeno podnoenje poreske prijave- prijavljivanje manjih iznosa poreza51. SAOADATAK PREKRAJNOG POST.PKA Prekrajno pro*esno pravo se 3av u)vr$vanje" "a)erje prekrajno( pos)upka u ko"e)re3a#a#o$e#opo)puno( s)n)o(rasve)&javanja reavanjaprekrajnes)var pr"ene "a)erja&no( prekrajno( prava na prekrajnu s)varPrekrajnas)varjerealni dogaaj koji svojimsadrajemi karakteristikamaukazujenapostojanjeodreenog prekraja, kao i na odreeno lice kao uinioca prekraja. (ealan dogaaj, dakle, postaje prekrajnastvar kad ispuni dva uslova#- takav dogaaj mora da sadri obeleja odreenog prekraja- odreeno lice mora biti njegov uinilac Prekrajn pos)upak se #e4ne kao 'akono"re(u&sano pre#u'"anje prekrajno2pro*esn!ra#nj o#s)raneprekrajno2pro*esn!su3jeka)a% u*&ju#onoenjao#&ukena#&e9no(or(anaoprekrajnoj s)var% o#(ovornos) u+no*aprekraja% sank*ja"a%)rokov"a% "ovnskopravn" 'a!)ev"a#ru(" pro*esn" o#nos"a koj su u ve' sakonkre)no" prekrajno" s)var% a koj 'a!)evaju u+e:eo#&uku na#&e9no( or(ana 'avo$enje prekrajno( pos)upkaVrs)e prekrajn! pos)upaka,- op) za svaki redovan sluaj- pose3n meu koje se svrstavaju postupak prema maloletnicima, postupak za naplatu novanekazne na licu mesta i postupak za naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanjaPrekrajni postupaksezasnivanaprincipimakaotosuzakonitost, legitimnost, individualizacija,srazmernost, pravinost, optuni princip, principutvrivanja istine, princippomo"i neukoj stranci, principekonominosti prekrajnog postupka, princip slobodne ocene dokaza, princip prava na odbranu, princip upotrebejezika u prekrajnom postupku, princip dvostepenosti prekrajnog postupka, princip zabrane preinaenja na gore,princip naknade tete neopravdano zadranom ili kanjenom licu, princip pravne pomo"i, princip javnosti ...5/. PRIN6IP >AKONITOSTIPrincipzakonitosti znai dankonevnne3u#eka9njen, adaseodgovornomuiniocuprekrajaizrekne prekrajna sankcija pod uslovima koje predviaovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.51. OPT.=NI PRIN6IP0vaj princip podrazumeva da se prekrajni postupak pokre:evo# na osnovu 'a!)eva ov&a:eno(or(ana & o)e:eno(. 0vla"eni organ je javni tuilac, kao i drugi organ koji je prema Zakonu o prekrajimanadlean za podnoenje zahteva za pokretanje postupka i koji ima sva prava kao i javni tuilac, osim onih kojatuiocu pripadaju kao dravnom organu.55. PRIN6IP .TVREIVANJA ISTINESu# je #u9an #a s)n)opo)puno u)vr# +njen*e koje su va9ne 'a #onoenje 'akon)e o#&uke i dasa jednakom panjom ispita i utvrdi kako injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. 1-!eistinito utvrenje se ogleda u prikazivanju relevantnih injenica drugaijimnego to jesu, anepotpuno utvrenje predstavlja izostavljanje nekih injenica koje su znaajne za donoenje zakonite odluke.0vo naelo se smatra najvanijim i pored toga to je materijalna istina relativna i subjektivna.5;. PRIN6IP POMOGI NE.KOJ STRAN6IStranka je u postupku subjekt koji je naje"e neuk, tj. koji nema dovoljno znanja da se koristi pravnimsredstvima u svoju korist. /z te neukosti i neznanja mogu za njega proiza"i odreene negativne posledice, pa jezakonomstvorenaobavezasudadaotomevodiraunai strankuotomepouavaiupozorava. Ne'nanjeneukos) okrv&jeno( ne s"eju 3) na )e)u os)varenja prava koja "a u prekrajno" pos)upku.5?. PRIN6IP EKONOMI0NOSTI PREKRAJNOG POST.PKASud je duan da sprovede postupak e4kasno3e' o#u(ov&a+enja. 0voj dunosti suda odgovara pravookrivljenog da u najkra"em mogu"em vremenu bude izveden pred sud i da mu se sudi bez odlaganja. Poto sud,odnosno nadleni organ uprave, treba da se prethodno dobro upozna sa predmetom prekraja i napravi precizanplan voenja postupka, ovaj prn*p ne s"e #a #e na )e)u u)vr$vanja "a)erja&ne s)ne i na tetu kvalitetasudskih odluka.5B. PRIN6IP S7OASu#*en 've#ene #oka'e posvo"s&o3o#no"su#jsko"uverenju. Slobodna ocena, takoe,pretpostavljai daovopravosudanaocenupostojanjaili nepostojanjainjenicanijevezanoni ogranienoposebnimformalnimdokazimaodreenimzakonom, pokojimabisvakiizvedeni dokazimaosvojuunapredutvrenu vrednost $npr. dva istovetna svedoenja da znae dokazanost%.Sud u oceni dokaza treba da se oslanja na znanje, inteligenciju, iskustvo, logiku i psihologiju, a kaosre#s)vo 'a))e o# sa"ovo&je )re3a #a s&u9 kon)ro&a o# s)rane ve( su#as)ranaka.Sudjeduandauobrazloenjuodlukeizloikakojecenioizvedenedokazeiformiraounutranjeuverenje. Zakon mu u tom smislu nalae da odluuje na osnovu svesne i briljive ocene svakog dokaza posebno,svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.5C. PRIN6IP PRAVA NA ODADR=ANOM I KA=NJENOM 7I6.Dice koje je bez osnova kanjeno za prekraj ili je bez osnova lieno slobode, odnosno zadrano, imapravo na naknadu priinjene tete, kao i druga prava utvrena zakonom $kao npr. priznavanje staa osiguranja%.Neoprav#ano 'a#r9an" smatra se lice koje je lieno slobode, a nije pokrenut prekrajni postupak, aneoprav#ano ka9njen" licem se smatra lice koje je odlukom nadlenog organa osueno, a kasnije je povodompravnog leka doneta oslobaaju"a odluka.Za reavanje pitanja naknade tete nadleno je Mns)ars)vo 'a pos&ove pravosu$a.;1. PRIN6IP PRAVNE POMOGI0rgani zavoenjeprekrajnogpostupkaduni sudajedni drugimapruajusvuneophodnupravnupomo" u poslovima iz svoje nadlenosti. 0vu obavezu imaju i organi unutranjih poslova i drugi organi uprave,koji, takoe, imaju obavezu da izvre naloge u poslovima iz svoje nadlenosti. Sa druge strane, sudovi su dunida pruaju pravnu pomo" dravnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, osim usluajevima kada se time ometa tok prekrajnog postupka.;5. PRIN6IP JAVNOSTI)avnost prekrajnog postupka znaipravo s)ranaka(ra$ana #a 3u#u o3ave)en o )okuprekrajno( pos)upkara#nja"a koje se u nje"u pre#u'"aju% neposre#no & pu)e"sre#s)avao3ave)enja. )avnost slui optem interesu i interesu svakog pojedinog uesnika u postupku.1A VOEENJE PREKRAJNOG POST.PKA Prekrajn pos)upak o3u!va)a pre#u'"anje n'a ra'&+)! prekrajno pro*esn! ra#njo#s)rane ra'&+)! na#&e9n!prekrajnopro*esn!su3jeka)au*&juos)varvanja'a#a)aka prekrajno pro*esno( prava% a koj se sas)oje u pokre)anju% vo$enju'avre)kuprekrajno( pos)upka.Prekrajno pro*esn su3jek) su fizika i pravna lica, doma"a i strana, kao i dogovorna lica u pravnom licu. Svioni moraju imati procesnu sposobnost. G&avn su3jek) su nosioci glavnih prekrajno procesnih funkcija i imaju interes da seprekrajni zadaci ostvare u celosti, a to su or(an na#&e9n 'a pokre)anjevo$enjeprekrajno( pos)upka Spore#n su3jek)su nosioci sporednih funkcija i imaju posredan interes zareavanjeprocesnihstvari, atosuo)e:en% sve#o*% ve)a*% )u"a+% prevo#o*%s)ru+na &*a% puno"o:n*% 'akonsk 'as)upn*% ov&a:ena &*a or(anaunu)ranj! pos&ova% or(an unu)ranj! pos&ova% 3rano* #r.Prekrajni postupak u prvo" s)epenu vode#- su#ov B u prvom stepenu suenje obavlja sudija pojedinac- or(an uprave kao to je 4omisija za devizne prekraje, za postupak zbog deviznih prekraja,a 4omisija za carinske prekraje postupak zbog carinskih prekrajaPrekrajni postupak u #ru(o" s)epenu vodi V prekrajn su#, koji ini ve"e sastavljeno od troje sudija.- sudije"enuje ra'reavaV&a#anapredlogministrapravde, naperiododB(o#nauzpostojanjeoptihuslova# dajekandidat doma"i dravljanin, diplomirani pravnik, daimapoloen odgovaraju"i struni ispit i najmanje 5 godine iskustva na pravnim poslovima nakondiplomiranja.- sudijasera'reava#u9nos)#akobudeosuennabezuslovnukaznuzatvorautrajanjuodnajmanje < meseci ili ako bude osuen na kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za vrenjefunkcije, akoje zbogzdravstvenog stanja izgubioradnu sposobnost za vrenje sudijskefunkcije, akojedolodosmanjenjaobimaposla, akoseutvrdi danesavesnoi nestrunoobavlja svoju funkciju, ako sam sudija to zatrai ili ako se steknu uslovi za penziju.;?. STVARNA NAD7E=NOST S)varnana#&e9nos) prvos)epeno(prekrajno(su#ajenje(ovopravo #u9nos) #au'akon)o pokrenu)o"sprove#eno" pos)upku ra'jasnra're konkre)nu prekrajnu1,s)var. .s)varnuna#&e9nos) su#a u&a'e sve prekrajne s)var os"on!koje suuna#&e9nos) or(ana uprave na osnovu pose3n! propsa.& stvarnu nadlenost Ve( prekrajno( su#a spada#- o#&u+vanje o 9a&3a"a na o#&uke prvos)epeno( prekrajno( su#a- o#&u+vanje o 9a&3a"a na o#&uke koje #onose or(an uprave u prvos)epeno" pos)upku- o#&u+vanje o suko3uprenoenju "esne na#&e9nos) su#ova- #ru( pos&ov o#re$en 'akono" $kao to su pregledanje i pra"enje rada sudova, pribavljanjeodsudovapodatakai izvetajapotrebnihzapra"enjeprekrajneprakse, primenuzakonaidrugih propisa, idr%;B. MESNA NAD7E=NOST Mesnana#&e9nos)pre#s)av&japravo #u9nos)neko(o#s)varnona#&e9n!or(ana#ara'"a)rareavaprekrajnus)var naosnovuo#re$ene)er)orja&neve'ekojapos)oj'"e$u or(anaprekraja% o#nosno 'vro*a prekraja. Re#ovna "esna na#&e9nos)podrazumeva da se prekrajni postupak vodi predmesno nadlenim organom za prekraje Vanre#na "esna na#&e9nos) se primenjuje samo izuzetnoPrn*p u)vr$vanja "esne na#&e9nos),- prema(&avno"prn*pumesnojenadleansudnaijempodrujujeuinjenilipokuanprekraj. 4ao mesto izvrenja odreeno je mesto gde je uinilac radio ili bio duan da radi, kaoi mesto gde je nastupila posledica. Z apokuaj prekraja se kanjava samo kada je to propisano,a kao mesto pokuaja se uzima mesto gde je uinilac radio i gde je prema miljenju uiniocaposledica mogla nastupiti- #opunsk prn*ppredvieni Zakonom# akojezaprekraj mesnonadlenoviesudova,prvenstvo ima onaj koji je prvi zapoeo postupak, odnosno kome je podnet zahtev zapokretanje postupka- mesna nadlenost za prekraje uinjene od strane odgovornog lica u pravnom licu odreuje seprema se#)u pravno( &*a- za prekraje na #o"a:e" 3ro#u & va'#u!op&ovu koje uini lice koje nije lan posade brodaili vazduhoplova, mesno je nadlean sud na ijemse podruju nalazi doma"a luka ilivazduhoplovnopristanite, aukolikojeuinilaclanposadeondamatinaluka, odnosnomatino pristanite vazduhoplova.- ako sud ne moe da utvrdi mesto izvrenja prekraja, mesno je nadlean sud na ijem podrujuje pre3va&)e & 3orav)e okrv&jeno(% o#nosno se#)e pravno( &*a- ako je sve od gore navedenog nepoznato, mesno nadlean "e biti sud na ijem podruju seu+n&a* u!va)% prona$e% o#nosno sa" prjav;C. VANREDNE NAD7E=NOSTI I S.KO< NAD7E=NOSTI Spajanjera'#vajanje prekrajn! pos)upaka se vri iz razloga racionalnosti i efikasnosti, aposledica toga je voenje jedinstvenog postupka i donoenje jedinstvene presude. ?ogu"nostzaspajanjepostupakapostojikadsudnadleanzavoenjepostupkaprotivuiniocavodiipostupak protiv sauesnika. I'u'e* o# vo$enja je#ns)veno( pos)upka0dgovornost pravnoglicai odgovornoglicaupravnomlicujesamostalna, ali zbognizapraktinihrazlogapopraviluseprotivnjihvodi jedinstveni prekrajni postupak. 0dovogpravilapostojeizuzeci# akoseprotivodgovornoglicaupravnomlicunemoepokrenuti18postupak $postupak se pokre"e samo protiv pravnog lica%, ako je pravno lice prestalo da postojiili jeiskljuenaodgovornost pravnoglicazasveprekraje$npr(S, dravni organi, organiteritorijalneautonomijei jedinicelokalnesamouprave%, onda"ezataj prekraj odgovaratisamo odgovorno lice De&e(ranje na#&e9nos) je prenoenje mesne nadlenosti sa jednog, inae nadlenog suda, nadrugi mesnonadleni sud. 6elegiranjesemoeodnositi samonamesnu, nei nastvarnunadlenost. 0razlozimaspreenosti obavetavase3ii prekrajni sudkoji odreujedrugistvarno nadleni sud za suenje. Reavanje suko3a na#&e9nos)0baveza suda je da po slubenoj dunosti vodi rauna o svojoj stvarnoj i mesnoj nadlenosti ida se reenjem oglasi nenadlenim, te predmet dostavi nadlenom organu po svojoj proceni.&koliko organ koji je dobio predmet sebe, takoe, smatra nenadlenim, ne"e se mo"i oglasitinenadlenimnego mora pokrenuti postupakza reavanje sukoba nadlenosti pred 3iimprekrajnim sudom. Sudovi su, pak, duni da preduzmu one radnje za koje postoji opasnost ododlaganja. Sukob nadlenosti izmeu sudova reava .s)avn su# Sr3je, a sukob nadlenostiizmeuorganaupravesereavapooptimpravilimazareavanjesukovaandlenosti tihorgana. ?D. I>.>EGE I'u'e:e je ns))u) prekrajno2pro*esno( prava koj"se ' prekrajno( pos)upkao#s)ranjujesu#ja'aprekraje& #ru( u+esnkpos)upka@'apsn+ar%)u"a+% ve)akA'3o( su"nje u nje(ovu neprs)rasnos). 0snovi o3ave'no( 'u'e:a su precizno odreeni u Zakonu, i to su#- da je ote"en prekrajem- damujeokrivljeni, njegovbranilacilizakonski zastupnik, odnosnoote"eni ilinjegov zakonski zastupnik, brani drug ili srodnik $u pravoj liniji neogranieno a upobonoj do etvrtog stepena srodstva, te po tazbinskomdo drugog stepenasrodstva%- da je sa okrivljenim u odnosu staratelja=staranika, usvojitelja=usvojenika,hranitelja=hranjenika- da je u istom predmetu kao slubeno lice u ime ovla"enog organa podneo zahtevza pokretanje postupka ili je uestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica,branioca okrivljenog, zakonskog zastupnika ili punomo"nika ote"enog, ili jesasluan kao svedok ili vetak- da je u istom predmetu uestvovao u donoenju prvostepene presude. I'u'e:eure"s"s&usenenavodetaksativno, ve"seistieda"esesudijaizuzeti akopostojeokolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost $kao to su razliiti lini i imovinski odnosi#duniko-poverilaki odnosi, verenitvo, veliko prijateljstvo itd%& sluaju postojanja ovih uslova sudija je duan da prekine rad na predmetu i obavesti predsednika sudakoji "e odrediti drugog sudiju, a ukoliko se radi o predsedniku suda on "e sebi odrediti zamenika./zuze"e mogu traiti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnogpostupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuze"e sve do donoenja presude, odnosno reenja, dok se zahtev zaizuze"e predsednika i sudije 3ieg prekrajnog ve"a moe podneti u albi na prvostepenu presudu. Stranka jeduna da navede razloge za izuze"e.4ad sudija sazna da je podnet zahtev za njegovo izuze"e, mora odmah obustaviti rad na predmetu, te dodonoenja reenja moe obavljati samo radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. 0vo reenje se primenjuje ina druge uesnike u postupku, a o izuze"u zapisniara,tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajnipostupak.1+4od reavanja zahteva za izuze"e, osnovno pravilo je da o njemu odluuje predsednik suda, a ako sezahteva izuze"e predsednika suda onda predsednik 3ieg prekrajnog suda. >ko se zahteva izuze"e sudije 3ieg prekrajnog suda reenje donosi predsednik tog suda, a ako se, pakzahtevaizuze"epredsednika3iegprekrajnogsudareenjedonosi 3rhovni sudSrbije. 6abi sezahtevzaizuze"e reio potrebno je da se pribavi izjava lica ije se izuze"e trai.?1. OKRIV7JENI Okrv&jen je &*e koje se 'a!)evo" 'a pokre)anje prekrajno( pos)upka 'vo# pre# su#&or(an uprave#a3 se u)vr#&o #a & je)o &*e 'vr&oprekraj#a & jeono'a)ajprekraj o#(ovorno% )e #a & pos)oje us&ov #a "u 'a )aj prekraj 3u#e 're+enaprekrajna sank*ja pre#v$ena 'akono"Prava okrv&jeno(,- pravo da podnosi dokaze, i stavlja predloge- pravodakoristi pravna sredstvapredviena zakonom, aposebnopravonamaterijalnuiformalnu odbranu. 0dbranu okrivljenog obavljaju i sudija za prekraje i drugi organi jer suutvruju"i materijalnu istinu duni da ispituju i utvruju i injenice koje mu idu u korist- pravookrivljenognaispitivanje. 0rganzaprekrajemoedoneti reenjebezprethodnogispitivanja okrivljenog samo ukoliko se reenje donosi u skra"enom postupku- pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekrajnom stvari koja mu se stavlja nateret, kako bi mogao da ostvari pravo na odbranu, za koju mora da ima odgovaraju"e vreme zapripremu- formalni odbranu vri advokat ili advokatski pripravnik. 0krivljeni daje advokatu punomo"jekoje ovaj predaje sudu. 0krivljeni ima pravo da opozove punomo"jeO3ave'e okrv&jeno(,- duan je da se pojavi pred nadlenim organom, osim u izuzetnim situacijama koje su zakonompropisane. Prisustvo okrivljenog se moe obezbediti i prinudnim putem- duan je da obavesti nadleni organ o svakoj promeni prebivalita, boravita i adrese&koliko se kao okrivljeni pojavi pravno lice, ono u prekrajnom postupku uestvuje preko predstavnika.Pre#s)avnk pravno( &*a je lice koje je ovla"eno da predstavlja pravno lice na osnovu zakona, akta nadlenogdravnogorgana, statutaili drugogoptegakta. Pravnoliceujednompostupkumoeimati samojednogpredstavnika. Predstavnik lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, odgovorno lice protivkoga se vodi postupak za isti prekraj i lice koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornoglica ili organa upravljanja.?-. OTEGENI O)e:en je4'+ko& pravno&*e+jejeneko&+no& "ovnskopravopovre$eno&u(ro9eno prekraje".Prava o)e:eno(,- podnoenjezahtevazapokretanjeprekrajnogpostupka, ukojemnavodi identitet uiniocaprekraja, kao i injenice i osnove iz kojih proizilazi da je neko lice uinilo prekraj- podnoenje dokaza, stavljanje predloga i isticanje imovinsko-pravnih zahteva za naknadu teteili povra"aj stvari- ulaganje albe na presudu, odnosno reenje5@Prekraj moe biti povezan sa imovinsko-pravnim zahtevom, u kom sluaju se u jedinstvenom postupkureavaju i prekrajna stvar i pitanje naknade tete priinjene prekrajem.0te"eni u postupku moe imati zakonskog zastupnika ili punomo"nika. Zakonski zastupnik sepojavljuje kada je ote"eni maloletno lice ili lice lieno poslovne sposobnosti.?/. JAVNI T.=I7A6 I OSTA7I ORGANI OV7AGENI NA POKRETANJE PREKRAJNOGPOST.PKA)avni tuilac je stranka u prekrajnom postupku ali i poseban upravno-pravosudni dravni organ komepripadaju odreena prava i dunosti#- preduzima mere radi otkrivanja, pronalanjenja i pr3av&janja po)re3n! #oka'a za gonjenjeuinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka- podnosi'a!)ev'apokre)anjeprekrajno(pos)upka, albuili vanrednapravnasredstvaprotiv odluka suda, odnosno organa uprave- preduzima #ru(e ra#nje na koje je ovla"en Zakonom o prekrajima i posebnim propisimaPoredjavnog tuioca za pokretanje postupka su nadleni i ote"eni i drugi ovla"eni organ#- akojejavni tuilacpodneozahtevzapokretanjepostupkaonjeutompostupkustvarnonadlean- isto vai i ukoliko je prvi od navedenih subjekata podneo zahtev za pokretanje postupka, poprincipu prvenstva- meutim, ukolikojavni tuilac odustane odzahteva zapokretanje postupka, postupaksenastavlja po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je podneo zahtev posle javnog tuioca,osvom odustankujavnituilac je duan daurokuod8danaobavestiote"enogili drugoovla"eno lice, da bi oni mogli podneti zahtev ukoliko to ve" nisu uinili.?1. PODNES6I . PREKRAJNOM POST.PK. Po#nes* @'a!)ev'apokre)anjeprekrajno(pos)upka% pre#&o'% pravn &ekov#ru(e'javeA su saop)enja koj"a su s)ranke#ru(a ov&a:enja &*a o3ra:aju or(an"a koj suna#&e9n 'a vo$enje prekrajno( pos)upka- podnose se u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik- morajubitijasni irazumljivi Bakojepodnesakneuredan, podnosiocgamoradopunitiiliispravitiuodreenom roku, ne duem od *: dana- moraju sadravati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati>ko je podnesak u pisanoj formi on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se alje putempote. >ko su obavetenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ilina drugi odgovaraju"i nain, a slubenik koji je na ovaj nain primio obavetenje duan je da naini zabeleku ipriloi je u spis predmeta.?5. >APISNI6I . PREKRAJNOM POST.PK. >apsnk je ps"eno 3e&e9enje prekrajno2pro*esne ra#nje koja je pre#u'e)a o# s)raneor(ana na#&e9no( 'a vo$enje prekrajno( pos)upka4ako bi se sauvala autentinost obavljenje prekrajno-procesne radnje, Zakonomje predvienao3ave'anadlenogorgana koji vodi postupak#aosvakoj pre#u'e)oj ra#nj u)okupos)upkasas)av5*'apsnkneposre#nos)ovre"enosao3av&janje"ra#nje, aakotonijemogu"eondaneposrednonakonobavljanja radnje.Zapisnik pie zapisniar, i to tako to mu lice koje preduzima radnju glasno govori ta da zapie. .'apsnk se unos "es)ovre"e vrenja ra#nje% "ena prsu)n! &*au ko" svojs)vu su )a &*a prsu)na%na'na+enje prekrajne s)var po kojoj se )a ra#nja pre#u'"a% )e os)a&e 3)ne po#a)ke o )okusa#r9npre#u'e)e ra#nje. Pitanja se ne unose u zapisnik osim ako je potrebno da se bolje razume odgovor ispitanika.>ko su prilikom preduzimanja neke procesne radnje oduzeti predmeti ili spisi to se obavezno navodi u zapisnikuuz naznaenje gde se te stvari nalaze ukoliko nisu prikljucene zapisniku.Zapisnik se mora voditi uredno i ne sme se nita brisati, dodavati, menjati. & sluaju precrtavanja tamesta moraju ostati itka, a dopune, izmene, ispravke se unose na kraj zapisnika i moraju biti overeni od licakoja potpisuju zapisnik.>apsnk po)psuje sp)ano% o#nosno sas&uano &*e. >ko zapisnik ima vie stranica, svaka stranica sepotpisuje.!epismenolice dajeotisakkaiprstadesneruke ilinekogdrugog prstaukoliko nije mogu"euzetiotisak kaiprsta desne ruke, u kom sluaju se u zapisnik navodi koji je to prst. !a kraju zapisnik potpisuju sudijai zapisniar.?;. ROKOVI I VRAGANJE . PREEANJE STANJE Rokjeo#re$en ra'"akvre"enauko"esepro*esnara#nja"ora% )re3a& nes"epre#u'e).(okovi mogu biti#- 'akonsk$ijejetrajanjeodreenozakonomi nemogusemenjati% irokov or(ana'avo$enje prekrajno( pos)upka $koje odreuje nadleni organ postupka%- prema posledicama koje nastupaju usled proputanja# prek&u'vn $oni ije proputanje dovodido gubitka prava na preduzimanje odreene procesne radnje% ins)ruk)vn$ijimproputanjem ne dolazi do gubitka prava%- rokovi mogu biti vezani za "a)erja&no pravo $rok zastarelosti% ili pro*esno $rok za albu%(okoviseraunajunasate, dane, meseceigodine. Satili dandostavljanjailisaoptenjaizjaveneuraunava se u rok. (ok poinje te"i narednog sata ili dana. (okovi odreeni mesecima ili godinama zavravajuse protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju dogovaraju danu kada je rokpoeo. >ko poslednji dan pada u dane dravnog praznika, nedelju ili neki drugi dan kad dravni organ ne radi,rok istie protekom prvog radnog dana. Povra:aj upre$anjes)anje@res))u)onn)e(ru"A jens))u) prekrajno(pos)upkakoj"se o)k&anjaju )e)ne pos&e#*e koje nas)upaju propu)anje"roka o# s)raneo#re$eno( pro*esno( su3jek)a '3o( ra'&o(a koj se ne "o(u ura+una) u nje(ovu krv*u.Te )e)ne pos&e#*e se sas)oje u (u3&jenju prava +je os)varenje je ve'ano 'a rok.s&ov 'a pr"enu povra"aja u preanje stanje#- povra"aj u preanje stanje je mogu" ukoliko iz opravdanih razloga doe do proputanja rokaza albu. Zakon ne navodi koji su to razlozi, ve" je to faktiko pitanje koje ceni sud u svakomkonkretnom sluaju- pravo na povra"aj u preanje stanje pripada samo okrivljenom- i to ako u roku od 8 dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu zapovra"aj u preanje stanje i istovremeno sa molbom preda i albu. Protekom mesec dana oddana proputanja roka nastaje apsolutna zastarelost i nemogu"nost povra"aja u preanje stanje51?olbazapovra"aj sepredajenadlenomorganukoji jedoneoprvostepenuodluku, ali molbane'a#r9ava 'vrenje o#&uke. Protiv reenja o dozvoli vra"anja u preanje stanje nije dozvoljena alba, ali je onadozvoljena protiv reenja kojim se povra"aj u preanje stanje ne dozvoljava.>ko 3ii prekrajni sud dozvoli vra"anje u preanje stanje, istom presudom "e odluiti i o albi protivprvostepene odluke.??. TROKOVI PREKRAJNOG POST.PKA Trokov su '#a* u+njen ra# vo$enja prekrajno( pos)upka o# nje(ovo( po+e)ka #o'avre)ka%)u spa#aju, )rokov 'a sve#oke% ve)ake% )u"a+e% )rokov uv$aja% po#vo'n)rokov okrv&jeno(% '#a* 'a #ovo$enje okrv&jeno(% po#vo'npu)n )rokov s&u93en!&*a% nu9n '#a* o)e:eno(% o#nosno nje(ovo( 'akonsko( 'as)upnkana(ra#anu9n'#a* nje(ovo( puno"o:nka% na(ra#anu9n '#a* 3rano*a)rokov prevo$enja.7rokove "e snositi lice koje je kanjeno za prekraj, a ako je postupak obustavljen, trokove snosi sudili organ uprave koji je vodio postupak. /zuzetak je ako je do obustavljana postupka dolo zbog lanog zahtevaote"enog ili zbog odustanka ote"enog od podnetog zahteva. & ovom sluaju trokove snosi ote"eni.O )rokov"a se o#&u+uje u presu#% (#e se navo# ko snos )rokove% u ko" 'nosuu ko" rokuje #u9an #a ! p&a)% a )aj rok ne "o9e 3) kra: o# 15 n #u9 o# /D #ana o# pravosna9nos) o#&uke.Zakonomsupredvieni sluajevi oslobaanja okrivljenoglica odtrokova, i toakobi njihovimpla"anjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan po zakonu da izdrava.7rokovi za svedoke, vetake i tumae, kao i trokovi uviaja se ispla"uju unapred iz sredstava suda,odnosno organa uprave, a napla"uju se kasnije od lica koje je duno da nadoknadi trokove postupka.?B. IMOVINSKO2PRAVNI >A8TEV/zvrenjemprekrajamogudaseostvareiobelejagraansko-pravnogdelikta, kojaseprvenstvenoogledaju u teti. 0 imovinsko-pravnom zahtevu moe da odluuje samo sud, i to na zahtev ote"enog ili drugogovla"enog lica, po pravilu u prekrajnompostupku, osimu sluajevima kada bi se postupak znatnoodugovlaio, kada se sa zahtevom ide na parnini postupak. Predmet ovog zahteva moe bitinakna#a )e)e ilipovra:aj u pre$anje s)anje.- akodokazi izvedeni uprekrajnompostupkune pruajudovoljnoosnova za uvaavanjezahteva u celosti ili delimino, sud "e uputiti ovla"eno lice da zahtev reava u parnici- kada je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka odbaen ili je prekrajni postupakobustavljen, ovla"eno lice se upu"uje na parnicu0vla"enoliceimapravonaalbuakonijezadovoljnoreenjem.>kosudusvojizahtev,upresudiodreuje i rok za naknadu tete odnosno povra"aj u preanje stanje, koji ne moe biti dui od *: ni kra"i od 5@dana od dana pravosnanosti presude.?C. DONOENJE I SAOPTAVANJE OD7.KA Donoenje o#&uka- odluke se donose u formi presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke, pri emu jeza donoenje presude nadlean samo sud- odluke 3ieg prekrajnog suda donose se apsolutnom ve"inom glasova lanova ve"a,nakon obavljenog usmenog ve"anja i glasanja. Sva pitanja moraju da se svestrano i55potpunorazmotre, iotomesestarapredsednikve"a, kojiposlednjiglasa, nebilisvojimglasomuticaonaostalelanove. Elanve"akojijeglasaodaseprekrajnipostupak obustavi i ostao u manjini, nema obavezu da glasa o kazni, pa ako to pravoiskoristi smatra se da je glasao za najpovoljnije reenje. 3e"anje i glasanje nije javno imogu mu prisustvovati samo lanovi ve"a i zapisniar- o ve"anju i glasanju se vodi zapisnik koji sadri tok glasanja i odluku koja je doneta.Zapisnik potpisuju svi lanovi ve"a i zapisniar i zatvara se u poseban omot. 0vajzapisnik moe da gleda samo vii sud kad reava o pravnom leku, u kom sluaju ganakonrazmatranjaponovozatvarauposebanomot nakomejenaznaenodajezapisnik razgledan Saop)avanje o#&uka- sve odluke se po pravilu saoptavaju odmah nakon donoenja- odlukesesaoptavajuusmenolicimakojasuprisutna. &smenosaoptenjeodlukebelei se u zapisniku ili spisu, a lice kome je odluka saoptena potvruje to potpisom- licima koja su odsutna dostavlja se overen prepis odluke. !a overeni prepis odlukeima pravo i lice kojem je odluka usmeno saoptena, i to najkasnije u roku od 8 danaod usmenog saoptenjaBD. PRET8ODNI PREKRAJNI POST.PAKPrekrajni postupaksledi nakonprethodnogprekrajnogpostupka, koji podrazumeva otkrivanje iprijavljivanje prekraja i njegovog uinioca, a obuhvata sve radnje koje se preduzimaju od momenta saznanja daje uinjen prekraj do podnoenja zahteva za pokretanje postupka Pre)!o#n prekrajn pos)upak se sas)oj u 'vravanju ra'n! #e&a)nos)'a#a)aka o#s)rane ov&a:en! &*a na#&e9no( or(ana 'a vrenje na#'ora u sprovo$enju 'akon)os)% ara#o3e'3e$enjaus&ova'ao#vjanjenor"a&no(9vo)ao+uvanje3e'3e#nos) &ju#"ovne% kao 'ao3e'3e$enjenes"e)ano(o#vjanjaprvre#n!% 4nansjsk! #ru(!ak)vnos). 0veradnjesuregulisaneZakonomounutranjimposlovima, kaoi pravilnikomonainuvrenjaposlova Slube javne bezbednosti.- organi unutranjihposlova podnose prekrajne prijave nadlenomdravnomorganukadapostoji osnovana sumnja da je uinjen prekraj- organi unutranjihposlovapreduzimajuodgovaraju"emeredasepronae, uhvati i zadriuinilac prekraja- preduzimaju odgovaraju"e mere radi otkrivanja i obezbeenja tragova i predmeta koji moguposluiti kao dokaz- prikupljaju sva potrebna obavetenja koja bi mogla doprineti uspenom voenju postupka- organi unutranjih poslova ovla"eni su da i nakon podnoenja zahteva za pokretanje postupkanastave sa ovim radnjama, te da dostave podatke i dokaze do kojih su naknadno doli- organi unutranjihposlova moguda izvre uviaj, kriminalistikovetaenje, pretresanjeprostorija i lica, zadravanje i privoenje lica, privremeno oduzimanje predmeta, ali ne moguda ispituju okrivljenog i sasluavaju svedoke, jer je to u nadlenosti organa za prekraje.0rgani unutranjihposlovamogudazadrelicenajdue1-h, stimtosuduni dazadranoliceobaveste o razlozima zadravanja i da ga upoznaju sa njegovim pravima, te da obaveste porodicu. 0 zadravanjuse odmah donosi reenje, a sa zadranim licem se moe obaviti informativan razgovor samo o okolnostima kojesu vezane za razlog zadravanja.'orma prekrajne prijave nije ustanovljena zakonom ve" praksom ovla"enih organa. 0va prijava trebada bude uredna, temeljna i jasna, te da sadri slede"e podatke# - naziv organa koji podnosi prijavu sa oznaavanjem vremena, mesta i broja registracije5-- naziv organa kojem se prijava podnosi- podatke o uiniocu prekraja- propis o prekraju- opis radnej prekraja, vreme i mesto izvrenja- dokazi koji potvruju izvrenje prekrajaPrekrajnu prijavu moe da podnese svaki graanin ukoliko sazna da je izvren prekraj.B1. POKRETANJE PREKRAJNOG POST.PKAPrekrajni postupak pred prvostepenim republikim organom za voenje postupka pokre"e se 'a!)evo"'a pokre)anje prekrajno( pos)upka koji ima sve karakteristike optunog akta koji se podnosi u krivinompostupku. Zahtev moe da podnese#- ov&a:en or(an# organi uprave, ovla"eni inpektori, javni tuilac i drugi organi i organizacijekoji vre javna ovla"enja a u ijoj je nadlenosti neposredno izvrenje ili nadzor nadizvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni $npr. organ unutranjih poslova%- o)e:en4ao naj+e: po#noso* 'a!)eva javljaju se organ unutranjih poslova i ote"eni#- or(an unu)ranj! pos&ova podnosi zahtev neposredno ili nakon prijema prekrajne prijave. - o)e:enmoedapodnesezahtevzapokretanjeprekrajnogpostupka, ukomsluajuimapoloaj stranke u postupku, ili moe da podnese prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu,u kom sluaju se tuilac javlja kao stranka u postupku. )avni tuilac je duan da u roku od 8dana obavesti ote"enogda li je pokrenuopostupak. >kojavni tuilac utokupostupkaodustaneodzahteva, gonjenjemoepreuzeti ote"eni, koji moeostati pri zahtevuili gaizmeniti.Zahtev mora da bude u psanoj 4or"i da sadri predviene e&e"en)e#- naziv podnosioca zahteva, njegovu adresu- naziv suda ili organa uprave kome se podnosi zahtev- osnovnepodatkeookrivljenom# imei prezime, mestoi datumroenja, )?;2$osimakozahtev podnosi fiziko lice kao ote"eni%, zanimanje, prebivalite, dravljanstvo itd- injeniniopisradnjeizkojeproizilazipravnoobeejeprekraja, vremeimestoizvrenjaprekraja- propis o prekraju koji treba primeniti $osim ako zahtev podnosi fiziko lice kao ote"eni%- predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje imena svedoka koje treba sasluati, spisakoje treba proitati, predmeta koji slue kao dokaz- potpis i peat podnosioca zahtevaZahtevsepodnosiuonolikombrojuprimerakakolikoimaote"enih, plusjedanprimerakzaorgannadlean da vodi postupak. &koliko zahtev ne sadri potrebne elemente ili nije dostavljen u potrebnom brojuprimeraka, od podnosioca se trai da nedostatke ispravi i primerke dostavi u roku koji ne moe biti dui od *:dana, u protivnom "e se zahtev odbaciti.B-. OD7.0IVANJE O >A8TEV. >A POKRETANJE PREKRAJNOG POST.PKA!adleni sud, odnosno organ uprave ispituje da li postoje uslovi za pokretanje prekrajnog postupka..ko&ko u)vr# #a )akv us&ov ne pos)oje done"e reenje kojim se zahtev za pokretanje postupka odbacuje.Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje postupka su precizno navedene u Zakonu#5:- kada radnja opisana u zahtevu nije prekraj- kad sud nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka- kad postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj- kad je nastupila zastarelost za pokretanje postupka- kad je zahtev podneo neovla"en organ odnosno neovla"eno lice- kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti(eenje o odbacivanju zahteva se dostavlja podnosiocu zahteva, koji ima pravo albe u roku od 8 dana,a ote"eni se upu"uje da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici.&koliko sud, odnosno organ uprave, utvrdi da pos)oje us&ov 'a pokre)anje pos)upka donosi reenje,odnosnozakljuakopokretanjuprekrajnogpostupka. &reenjuseoznaavaliceprotivkogasepokre"epostupak i pravna kvalifikacija prekraja. &koliko je prekrajni postupak pokrenut protiv vie lica, ili za vieprekraja, u reenju se navode sva lica i sve pravne kvalifikacije prekraja. Prekrajni postupak se vodi protivonog lica, i za onaj prekraj na koji se odnosi reenje, odnosno zakljuak.B/. PO>IVANJE OKRIV7JENOGOkrv&jen se po'va ps"en" po'vo" o# s)rane prvos)epeno( or(ana. & pozivu "e se naznaiti dali okrivljeni moralinodaprisustvujeradi ispitivanjaili moesvojuodbranudati pismeno. !ainodbraneodreuje sud u zavisnosti od teine prekraja, njegove sloenosti, dokaza i drugih bitnih okolnosti.0vaj pismeni poziv moe da sadri i odreena upo'orenja, kao na primer da "e okrivljeni u sluajuneodazivanja biti doveden. >ko, pak, za utvrivanje injeninog stanja nije potrebno prisustvo okrivljenog, sud"e ga u pozivu upozoriti sa "e odluka biti donesena bez njegovog prisustva.0vaj zatvoreni pismeni poziv mora da ima odreenu sadrinu. Svak po'v "ora #a sa#r9 naziv suda,lino ime okrivljenog, naziv prekraja za koji se tereti, mesto i vreme gde okrivljeni treba da doe, naznaenje dase poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije.&z prvi poziv se okrivljenom dostavlja i zahtev za pokretanje postupka, i on se pouava da moe uzetibranioca koji moe prisustvovati ispitivanju.B1. DOVOEENJE OKRIV7JENOG&koliko je prisustvo okrivljenog neophodno, a on se nije odazvao na poziv i ukoliko ovaj svoj izostanaknije opravdao,sud moe narediti njegovo dovoenje.6a bi se dovoenje moglo narediti neophodno je da jeokrivljeni prethodnoupozivuupozorenda moe biti prinudnodoveden. 0rgan uprave ne moe nareditidovoenje, ali moe zatraiti od suda da to naredi.!aredba za dovoenje mora biti u ps"enoj 4or", i mora da sadri# lino ime okrivljenog,razlogedovoenja, slubeni peat i potpis sudije koji nareuje dovoenje. 6ovoenje izvrava policijski slubenik, kojipredajeokrivljenomnaredbu, ipozivagadapoesnjim. Prinudaseprimenjujesamoakookrivljeniodbijaizvrenje, a trokove dovoenja snosi dovedeno lice.B5. PO7I6IJSKO PRIVOEENJE I PO7I6IJSKO >ADR=AVANJE Po&*jsko prvo$enje0vla"eni policijski slubenik moe i bez naredbe sudije privesti lice zateeno u vrenju prekraja ukoliko#- se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba za proverom identiteta5ADR=AVANJE OKRIV7JENOG I >ADR=AVANJE P.TNE ISPRAVE >a#r9avanje okrv&jeno(Zakonom o prekrajima nije predvien pritvor, ve" zadravanje okrivljenog u sluajevima#- kadasenemoeodreditiidentitet ilinjegovoprebivaliteili boravite, apostoji osnovanasumnja da "e pobe"i- ako biodlaskomuinostranstvomogaoizbe"iodgovornost za prekraj za koji je predvienakazna zatvora- ako je zateen u izvrenju prekraja a zadravanje je neophodno kako bi se spreio od daljegvrenja prekrajaZadravanje odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak naredbomu kojoj je naveden osnovzadravanja. Zadravanje ne moe biti due od 1-h.4ao posebna mera predvieno je 'a#r9avanje &*a po# #ejs)vo" a&ko!o&a & #ru(! o"a"&juju:!sre#s)ava. Dice koje je zateeno u vrenju prekraja moe se zadrati po naredbi suda ili ovla"enog policijskogslubenika ukoliko je izvesno da "e nastaviti sa vrenjem prekraja.& zakonu je predvieno o3ave'no 'a#r9avanje#- vozaa motornog vozila koji ima najmanje *,1 g=kg alkohola u krvi ili je pod uticajem drugihomamljuju"ih sredstava- te ukoliko uinilac odbije da se podvrgne ispitivanju o prisustvu alkohola- zadravanje u ovom sluaju traje do otrenjenja, ali ne due od *1 sati >a#r9avanje pu)ne spraveSud moe po svom ovla"enju, ili na zahtev organa uprave, da zadri putnu ispravu okrivljenog koji imaboravite u inostrantsvu sve do izvrenja presude ukoliko postoji osnovana sumnja da bi lice moglo da osujetiizvrenje presude odlaskom sa teritorije (epublike Srbije. Sud izdaje potvrdu o zadravanju putne isprave.B?. JEMSTVO Je"s)vo je "era o3e'3e$enja prsus)va okrv&jeno( "ovnsko( karak)era% koju o#re$ujesu#posvojoj o*en & na'a!)evor(anauprave. Je"s)vo"ora#a(&as nao#re$ennov+an 'nos% koj se sas)oj #o po&a(anja (o)ovo( nov*a% !ar)ja o# vre#nos)%#ra(o*enos) & #ru(!pokre)n!s)var ve:e vre#nos) kojese&ako"o(uunov+) +uva)% kao u&+noj o3ave' je#no(& ve(ra$ana#a:eus&u+aju3ek)svap&a))u)vr$en 'nos je"s)va5,- )emstvo se odreuje 'a &*e koje ne"a s)a&no pre3va&)e u naoj zemlji, kao i u sluajevima kadapostoji opasnost da bi okrivljeni mogao pobe"i i izbe"i odgovornost za prekraj.- )emstvo se moe odrediti samo poto je okrivljeni ispitan i ako je #ao svoj prs)anak. Sud koji odredijemstvo mora od okrivljenog traiti da odredi svog punomo"nika. - Vsnu je"s)vaodreuje sudija koji vodi prekrajni postupak u skladu sa teinom prekraja, visinompriinjene tete, linim i porodinim prilikama i imovinskim stanjem okrivljenog. 3isina jemstva moebiti u iznosu do najvie novane kazne propisane za prekraj zbog koga se vodi prekrajni postupak, aako se protiv okrivljenog vodi postupak zbog vie prekraja, onda do visine kazne koja se moe izre"iza sticaj prekraja.- &kolikojeprekraj uinilo&*ekojene"apre3va&)euRS% a9e& #anapus)na+u'e"&juprepravosnanosti sudske odluke, visina jemstva se u tom sluaju odreuje u iznosu do najvie novanekazne za konkretni prekraj uve"ane za iznos istaknut u imovinsko-pravnom zahtevu ote"enog.)emstvo moe da#- propa#ne B ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju (S- pres)ane B poloeno jemstvo "e prestati i vratiti se davaocu u sluaju obustave postupka- pos&u9kao(aran*ja'aspunjenjeo3ave'a&'vrenjeka'neBusluajudakanjeniuinilac ne plati tetu ili trokove prekrajnog postupka. &koliko poloeni iznos nije dovoljanza pokrivanje svih trokova, prvenstveno "e se naplatiti tetaBB. SAS7.ANJE OKRIV7JENOGPrekrajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da li je okrivljeni uinio prekraj i da li je odgovoran zanjega, takodajesasluanjeokrivljenogjednoodnajvanijihdokaznihsredstava. Sasluanjeokrivljenogjeistovremeno i njegova odbrana.'orma sasluanja je po pravilu us"ena. Sud je duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui opravudaima3rano*akoji prisustvujenjegovomsasluanju. ?eutim, okrivljeni moebiti sasluani bezbranioca ukoliko se branilac ne pojavio iako je obaveten, ili ukoliko okrivljeni nije obezbedio branioca. &kolikookrivljeni nije bio pouen o pravu na branioca ili o pravu da bude sasluan u prisutvu branioca, na njegovojizjavi se ne moe zasnivati odluka.4ad se okrivljeni prv pu) sas&uava pita"e se za lino ime, nadimak, ime jednog od roditelja, mesto idatum roenja, dravljanstvo, zanimanje, adresu, porodine prilike, stepen strune spreme, da li je sluio vojsku,da li je osuivan ili prekrajno kanjavan i za ta, da li se protiv njega vodi krivini ili prekrajni postupak i zakoje delo, a ako je maloletan, i ko mu je zakonski zastupnik.0krivljenom se saoptava'a )a se okrv&jujei poziva se da navede sve to ima u svoju o#3ranu.0krivljenom se mora omogu"iti da iznese sve to ima u svoju odbranu. !akon toga mu se postavljaju pitanjakako bi se otklonile nejasno"e ili protivrenosti i popunile praznine.Prilikom sasluanja okrivljenog iskljuena je svaka sila, pretnja, obmana, obe"anje, iznuda u cilju da sedoe do izjave. !a izjavi ili priznanju pribavljenom na ovaj nain se ne moe zasnivati odluka. Sasluanje moebiti obavljeno i pred organom koji ne vodi prekrajni postupak ukoliko okrivljeni ima prebivalite ili boravitevan podruja suda, odnosno organa uprave. & sluaju da se iskazi svedoka i saokrivljenih ne slau sa iskazomokrivljenog,mogu"e je suoavanje,pri emu se tok suoenja i izjave unose u zapisnik. /spitivanje moe bitiobavljeno i preko tumaa ili na drugi poseban nain, npr. gluvom licu "e se pitanja postaviti pismeno, nemi "e sepozvati da pismeno odgovore itd.BC. SAS7.ANJE SVEDOKASvedoenje je dokazno sredstvo kojim se dolazi do iskaza svedoka koji slui kao dokaz u prekrajnompostupku. Svedok je fiziko lice kome su poznate odreene injenice koje su od znaaja za postupak i povodom58kojih se poziva da da svoj iskaz. Za svojstvo svedoka je bitno da lice ima sposobnost da uoava injenice i da ihreprodukuje.0snovnikriterijumzarazlikovanjesvedokajenainsaznavanjainjenica, priemusvedocikojisuneposredno$svojimopaanjem% saznali nekuinjenicuimajustatusprav!sve#oka. Svedoci koji subitneinjenice o prekrajnoj stvari saznali posredno, tako to im ih je neko drugi ispriao, imaju status sve#oka po+uvenju.Sasluanje svedoka se sastoji iz nekoliko faza#- po'vanje sve#oka se vri dostavljanjem pismenog poziva, u kome se obavezno navodi linoime i zanimanje svedoka, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet, naznaka da se poziva usvojstvu svedoka i upozorenje o posledicama koje mogu da nastupe u sluaju neodazivanja.Dica koja se iz nekih razloga $bolesti, starosti% ne mogu odazvati pozivu, mogu biti sasluana ustanu gde ive. Pozivanje maloletnih lica koja nisu navrila *< godina se vri preko zakonskogzastupnika.- o#a'vanje po'vu, u protivnom moe biti prinudno doveden i novano kanjen ukoliko neopravda svoj izostanak- #avanje ska'ao injenicama koje su mu poznate, pred prvostepenim prekrajnim organom,osim u sluaju kada ima prebivalite van podruja organa koji vodi postupak, i u kom sluajuse sasluanje moe obaviti pred drugim organom na ijem podruju svedok ima prebivalite iliboravite. Svedoci se ispituju bez prisustva drugih svedoka. 6uni su da govore istinu, davanjelanog iskaza je krivino delo. Svedok se pita za lino ime, ime oca, godine starosti, mestoroenja i prebivalita, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i ote"enim. !akon utvrenogidentiteta svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o prekrajnoj stvari, a potom mu seradi dopune i razjanjenja postavljaju pitanja. Svedok se uvek mora pitati odakle mu je poznatoono o emu je svedoio.>a3rana sve#o+enja se primenjuje na lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubeneili vojnetajne$dokganadleni organneoslobodi tedunosti% i branilacokrivljenogoonometomujeokrivljeni kao svom braniocu rekao $osim ako sam okrivljeni to zahteva%Os&o3o$enje o# #u9nos) sve#o+enja se odnosi na branog druga, srodnike u pravoj liniji, u pobonojdo tre"eg stepena, srodnici po tazbini do drugog stepena, usvojenik i usvojitelj, kao i verski ispovednik o onometo mu je okrivljeni ispovedio. Sud je duan da ova lica upozori da ne moraju svedoiti..skra:vanje #avanje o#(ovora na poje#na p)anja je mogu"e ukoliko bi svedok time sebe ili svogbliskog srodnika izloio tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju.Ka'ne, novana kazna za neodazivanje na poziv ili neopravdano udaljavanje sa mesta gde svedok treba da budesasluan, zaodbijanjedavanjaiskaza, kaoi zatrokovekoji suizazvani ovakvimponaanjem. &sluajunepla"anja novana kazna i trokovi se napla"uju prinudnim putem.CD. .VIEAJ .v$aj je #oka'no sre#s)vo koje se sas)oj u neposre#no"+u&no" opa9anju +njen*akoje su ve'ane 'a reavanje prekrajne s)var% o# s)rane na#&e9n! or(ana 'a prekraje ru(o( na#&e9no( or(ana% sa *&je"#a se prkupe "a)erja&n #oka' o va9n"+njen*a"akoje se o#nose naprekraj & o#(ovornos) u+no*a% #ase )e +njen*era'jasne% #aseu)vr#e)ra(ovpos&e#*eprekraja& #aseprover s)n)os)#ru(!#oka'a.Predmet uviaja mogu biti stvari, lica i mesta, a posebno je znaajan uviaj na mestu izvrenja, odnosnouviaj na licu mesta. &viaj moe biti preduzet pre ili u toku postupka, po slubenoj dunosti od strane organakoji vodi prvostepeni postupak i jedno je od najznaajnijih dokaznih sredstava. 0 uviaju se vodi zapisnik u kojise unosi naziv suda, imena prisutnih lica, rezultat uviaja i druge vane injenice.5+C1. VETA0ENJE Ve)a+enjejeska've)aka% kaopro*esnone'an)eresovano(s)ru+no(&*a% koj sa#9s)ru+n na&a'"&jenje o re&evan)n" +njen*a"as&u9 kao #oka'no sre#s)vo.Predmet vetaenjane"o(ubiti pravneinjenicejer njihceni sudija, avetakjestrunjaknekevanpravne struke. & pismenoj naredbi suda ili organa uprave koji vodi postupak mora biti navedeno u pogledukojih injenica se obavlja vetaenje i kome se poverava. 0krivljeni i ote"eni se obavetavaju o imenu vetakapre preduzimanja vetaenja. 3etaci se odreuju sa liste stalnih sudskih vetaka, a samo izuzetno to mogu biti ilica koja nisu stalni sudski vetaci, ukoliko postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni vetaci spreeni ili ako tozahtevaju druge okolnosti.0dvetakasemoetraitidadastruni nalazilimiljenje$iliijednoidrugo%. Na&a'sesastojiukonstatovanju postojanja ili nepostojanja injenica, a "&jenje je struni sud o injenicama koje postoje.Za vetaka sezahteva struna i pravna sposobnost.S)ru+nasposo3nos)jeznanje izodreene iodgovaraju"e struke $to se potvruje diplomomi potvrdomo iskustvu%.Pravna sposo3nos)je pravnakvalifikovanost kojajepotrebnadabi seneki strunjakupostupkupojaviokaovetaki uZakonujedatanegativnom formulacijom# vetak ne "o9e biti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok, koje je osloboenodunosti svedoenja, kao ni lice koje je prekrajem ote"eno.Pravo ve)akaje da se upozna sa podacima koji su znaajni za davanje tanog i potpunog nalaza imiljenja, kao i da predloi izvoenje dokaza i pribavljanje podataka koji su od znaaja za vetaenje.Du9nos)ve)aka je da se odazove pozivu, da da struan nalaz i miljenje i da poloi zakletvu.3etaenje se sastoji#- u prpre"noj4a'vetaenjemrukovodiorgankoji gajenaredio. & ovojfazise odreujepredmet vetaenja i postavljaju se pitanja na koja je potrebno dati odgovore, poziva se vetakda paljivo proui predmet, da da svoje miljenje nepristrasno u skladu sa pravilima struke iupozorava se da je davanje lanog iskaza krivino delo- opera)vna4a'ave)a+enjaseobavljauprisustvuorganakoji gajenaredioizapisniara,osima ako je za vetaenje potrebno vie vremena ili se vri u ustanovi. !a zahtev vetaka semoguizvoditi novi dokazi, dozvoliti musepregledanje spisai davati razjanjenja. /skazvetaka se odmah unosi u zapisnik.- #avanje ska'a, po pravilu pismeno, u roku koji mu je odredio sud, odnosno organ koji vodiprekrajni postupak. /skaz vetaka se kao i svako drugo dokazno sredstvo ceni po slobodnomuverenju sudije.Ka'na# novana kazna u sluaju neopravdanog neodazivanja na poziv u roku koji mu je u pozivu odreen, kao iu sluaju neopravdanog odbijanja da da iskaz.C-. PRETRESANJE PROSTORIJA I 7I6A Pre)resanje pros)orja&*a je prnu#na "era pre"a s)var"a&*"a ra# pr3av&janja"a)erja&n! #oka'a o# 'na+aja 'a prekrajn pos)upak- 7+n pre)res se vri na licima $telu, ode"i ili stvarima koje lice nosi sa sobom%- S)varn pre)respodrazumeva pretresanje stana i drugih prostorija, pri emu se stanom smatra svakaprostorijagde liceboravi ili moedaboravi $nevezanodal jetotrajnoili privremeno, stalnoilipovremeno%Pos)upak,- pre)res 'apo+nje'#avanje"nare#3eodstranesudai izvrenjemtenaredbeodstraneorgana unutranjih poslova. Pretresanje je mogu"e samo kod teih prekraja ako je izvesno da"e u prostorijama ili kod lica biti naene stvari od znaaja za voenje prekrajnog postupka, ili-@ako je izvesno da "e biti uhva"en okrivljeni. /zuzetak se odnosi na lica koja uivaju imunitet pomeunarodnom pravu, koja ne mogu biti pretresana.- nare#3a sepre#aje pre po+e)ka pre)resa&*uko# ko(a& na ko"e se o3av&ja pre)res.Pretresanju obavezno prisustvuju dve punoletna graanina, dralac stana koji se pretresa ili akojeonodsutannekoodostalihlanovadoma"instvailisused. Pretresanjelicaenskogpolamoevriti samoslubenoliceistogpolaili drugoenskolicekomejepovrenovrenjepretresa- svakompretresanjuseobaveznosas)av&ja'apsnkopreduzetimradnjamai pronaenimpredmetima=stvarima sa opisom prostorije odnosno lica na kojem je obavljen pretres. Zapisnikse daje na potpis licukodkoga ili nadkojimje izvrenpretres, kaoi licima koja suprisustvovala pretresanju. )edanprimerak se predaje licu kodkoga=nad kojimje vrenopretresanje- pre#"e) koji su ovom prilikom pronaeni a od znaaja su za prekrajni postupak, kao to supredmeti koji su upotrebljeni za izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastaliizvrenjem prekraja, kao i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz,"o(u 3) prvre"enoo#u'e). 0duzimanje predmeta moe odrediti samo sud pismenom naredbom. Dicu od kojeg jepredmet oduzet izdaje se potvrda sa tanim opisom oduzetih stvari.C/. PRETRES Pre)res je #eo pos)upak u ko"e se na us"en% neposre#an% kon)ra#k)oranjavan na+nra'reavaju p)anja prekrajne s)var.Pre)resu prsus)vuju# okrivljeni i njegov branilac, ote"eni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka,drugi uesnici postupka, kao i predstavnik pravnog lica ako je okrivljeni pravno lice.Prisustvo okrivljenog je obavezno i u pozivu se on upozorava da "e biti prinudno doveden u sluajuneodazivanju. /zuzetno, pretres moe da se obavi u odustvu okrivljenog koji je uredno pozvan i sasluan, ukolikosudija smatra da njegovo prisustvo nije neophodno za utvrivanje injeninog stanja./ako je pretres po pravilu javan, su#ja "o9e #a sk&ju+ javnos) uko&ko )o 'a!)evaju op) n)eres& ra'&o' "ora&a. Zaiskljuenjejavnosti potrebnojedoneti posebnoreenje, ukojemmorabiti sadranoobrazloenje i koje se mora javno objaviti $radi uvida u postojanje zakonskih uslova za ovakvu odluku suda%. &sluajupostupkaprotivmaloletnikapredvienojeobaveznoiskljuenjejavnosti. &sluajukadajejavnostiskljuenja iz pretresa, lica koja mu prisustvuju duna su da kao tajnu uvaju sve ono to su saznala na pretresu.!akon provere prisutnosti pozvanih lica 'nos se (&avna sa#r9na 'a!)eva 'a pokre)anje pos)upka.Potomseprs)upa sp)vanju okrv&jeno(, odnosno predstavnika okrivljenog pravnog lica. Zatimsesas&uavaju sve#o*% ve)a*'vo#e #ru( #oka'. 0 toku pretresa vo# se 'apsnkkoji na kraju potpisujusudija i zapisniar.Prekrajni pos)upak se prek#a u sluaju#- da je boravite okrivljenog nepoznato ili je onubekstvu$ili na bilo koji drugi nainnedostupan dravnim organima%- ako je nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poreme"enost- ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivini postupak, u kom sluaju prekid traje dodonoenja pravosnane sudske odluke u krivinom postupkuPo prestanku ovih razloga postupak se nastavlja. 0 prekidu i nastavljanju se obavetava podnosioc zahteva, aukoliko se radi o prekrajima iz oblasti carinskog,deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja, obavetava se iote"eno lice. PREKRAJNE OD7.KE& prekrajnom postupku donose se razliite vrste odluka kao to su naredba, zakljuak i zabeleka, alisu svakako najznaajnije one kojima se okonava prekrajni postupak, presude i reenja. Prekrajn pos)upakse 'avrava #onoenje" osu$uju:e & os&o3a$aju:e presu#e & reenja koj" se pos)upak o3us)av&ja. 0ve-*odlukesedonoseurokuo#osa"#anao##anaokon+anjasv!ra#nj sprove#en!uprekrajno"pos)upku, a mogu biti zasnovane samo na izvedenim dokazima i injenicama koje su utvrene u postupku.Svaka odluka donesena uprekrajnompostupku mora se odnositi na lice koje se zahtevomzapokretanje postupka tereti i na prekraj koji je predmet podnetog zahteva.C1. REENJE O Okoje zahtev podignut ukoristkanjenog, sud je vezan zabranom preinaenja na gore. Zahtev za zatitu zakonitosti ne"a suspen'vno #ejs)vo, mada 3rhovni sud moe naloiti odlaganje iprekidanje izvrenja dok se ne odlui o zahtevu. 1D;. POST.PAK PREMA MA7O7ETNI6IMAPose3n prekrajn pos)up* pre#s)av&jaju o#s)upanje o# re#ovne prekrajne pro*e#ure 'apoje#ne prekraje & 'a poje#ne ka)e(orje u+n&a*a. -,Postupakpremamaloletnicimaimanizspecifinosti, toje!)anpos)upak'koje(jesk&ju+enajavnos), sva lica koja uestvuju u ovom postupku duna su da postupaju obazrivo, vode"i rauna o duevnojrazvijenosti maloletnika, anikonemoebiti osloboendunosti dasvedoi ookolnostimapotrebnimzaocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika.0d posebnog znaaja za ovaj postupak je u&o(a or(ana s)ara)e&js)va#- pre izricanja vaspitne mere ili kazne mora se pribaviti miljenje organa starateljstva, a organ jeduan da dostavi takvo miljenje najkasnije u roku od A NAP7AT. NOV0ANE KA>NE NA MEST. I>VRENJA PREKRAJA@MANDATNA KA>NAA Ov&a:eno &*e u or(anu uprave nap&a):e nov+anu ka'nu na "es)u 'vrenja prekraja u+no*uko(a'a)ekneu'vrenjuprekraja. Ov&a:eno&*e'#ajepo)vr#uukojoj seo'na+avakojprekraj je povre$enko&ka je ka'na 're+enanap&a:ena.& sluaju nepla"anja kazne na licu mesta, ovla"eno lice uiniocu uruuje poziv da plati kaznu u rokuod 8 dana ili da odreenog dana i asa pristupi organu uprave radi voenja prekrajnog postupka, s tim da taj rokne moe biti kra"i od 8 dana.!a reenje o prekraju koji je doneo organ uprave kod mandatne kazne "o9e se 'jav) 9a&3a Ve"prekrajno" su#u% u roku o# B #ana o# #ana #os)av&janja reenja. &koliko novana kazna nije pla"ena iukoliko nije uloena alba, reenje se dostavlja mesno nadlenom sudu na izvrenje. (eenje o prekraju kojedonose organi uprave ne moe biti prinudno izvreno pre pravosnanosti.-+I>VRENJE PREKRAJNI8 SANK6IJA11-.I>VRENJE OD7.KAPrekrajn pos)upak se okon+ava #onoenje" o#&uke% koja "o9e 3) u 4or" reenja & presu#e.0dluke postaju pravosnane kada se vie ne mogu pobijati albom ili kad alba nije dozvoljena.Da 3 o#&uka"o(&a 3) 'vrena )re3a #a pos)ane pravosna9na.Osu$uju:a presu#a se "o9e 'vr)pre njene pravosna9nos)#- ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili odlazi u inostranstvo, asud nae da postoji osnovana sumnja da "e osujetiti izvrenje izreene kazne- akojeokrivljeni kanjenzatei prekraj izoblasti javnogredai miraapostoji osnovanasumnja da "e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da "e izbe"i izvrenje kazne zatvora0krivljeni naovuodlukumoeizjaviti albukojujesudduandaurokudo1-hdostavi 3iemprekrajnom sudu, a 3ii prekrajni sud je duan da o albi odlui u roku od -8h od momenta prijema spisapredmeta. 4azna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zatitne i vaspitnemere izvravaju se po zakonu kojim se ureuje izvrenje krivinih sankcija.11/.I>VRENJE >ATITNE MERE OD.>IMANJA PREDMETAOvu"eru'vravaor(anu+juna#&e9nos) spa#a'vrenje% o#nosnona#'orna#'vrenje"propsa po koj"a je "era 're+ena. Presudom moe biti odreeno da se oduzeti predmeti predaju odreenomorganu ili organizaciji, ili mogu biti prodati po propisima koji vae za poresko izvrenje.&inilac koji svojevoljno otui ili uniti predmet prekraja ili na drugi nain onemogu"i izvrenje, bi"eobavezan da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Prihod dobijen od prodaje predmeta postajeprihodbudeta(epublikeSrbije. &kolikoprodatipredmetinisusvojinauiniocaprekraja, dobijeninovaniiznos se predaje licu u ijoj svojini su bili ti predmeti.111.I>VRENJE MERE OD.>IMANJA IMOVINSKE KORISTI0vumeru'vravasu#koj je#oneopresu#u. &kolikoovumerunijemogu"eizvriti redovnimputempristupaseprinudnoj naplati najpreizpokretneaondaiiznepokretneimovine. Prinudnunaplatuiznepokretne imovine vri optinski sud po propisima izvrnog postupka.115.I>VRENJE NOV0ANE KA>NE I DR.GI8 NOV0ANI8 I>NOSA(edovna naplata novane kazne, trokova prekrajnog postupka i drugih novanih iznosa se vri putemsuda ili organa uprave, koji popunjavaju uplatnicu odreenim iznosom koji kanjeni upla"uje preko pote, bankeili &prave za javna pla"anja, a u sluaju da kanjeno lice ne plati u roku, pristupa se prinudnoj naplati.11;.KO7I>IONE NORME I .ST.PANJE PREDMETA NA I>VRENJE Su# koj je 'rekao prekrajnu sank*ju "o9e )ra9) o# #ru(o( su#a #a 'vr 're+enu sank*juuko&ko s"a)ra #a :e #ru( su# )o 3o&je o3av).Ko# 'vrenja ne"ovnsk! sank*ja$kazna zatvora,vaspitailizatitnamera% sudmoezahtevatiizvrenje na podruju drugog suda na kome okrivljeni ima prebivalite ili boravite.Ko# "ovnsk! sank*jasud moe zahtevati da se izvrenje sprovede na podruju drugog suda nakojem se nalazi imovina ili predmet na kojem treba sprovesti izvrenje.:@